КОЛОВРАТ Међу две горе шта је горе Са чела пчела ноћ до зоре Тај бор у гори што ромори Није ни птица ни роб гори Нити је неба бор оборен На вади гора гори корен Не крије тица небу лица Нит за брег тоне љубичица Потоњи гост је оставио Жале које је ждрал жалио У ноћи која нема моћи Да узбре бели цвет поноћи И да ти зајми лед и мир Свирало кроз блистав вир КРОВОВИ Кући се кућа звук се чује Трепет по трепет одјекује Путују стазе време траје Траје крај света не престаје Ритам се ритму благ простире Кући се кућа не умире Корак по корак чин до чини Траје крај света у даљини Светлости бескрај кад се сужи Кућа најтишег краја кружи Иза куће је опет шума Потекла свете из твог ума Везама чудним кад се споје Путују чуда зраци боје Везиља света зрачне мреже Сеје по кући – сан их веже Крова кућних блага слога Кровови један до другога Цео живот – сан и сена После свега светлост права: Јужним жалом покривена Неба црна крајност спава Можда тек сад крај Огњишта Слушам како пева Ништа!
![Duboke pesme identitet7 - zavetinekruna.files.wordpress.com€¦ · PESME NEMOGU]E QUBAVI Probrane pesme Drugo, neznatno izmeweno izdawe "Edicija ZAVETINE" Beograd, februar 2006](https://img.dokumen.tips/doc/110x75/6060405789e2c62e80508872/duboke-pesme-identitet7-pesme-nemogue-qubavi-probrane-pesme-drugo-neznatno-izmeweno.jpg)
