Alati i Pribori - Vezbe

8/13/2019 Alati i Pribori - Vezbe

1/139


2/139


3/139


4/139


5/139

PRORAUN GREAKA BAZIRANJA

Teorijski posmatrano greke baziranja su jednake nuli, odnosno:

a = 0 i b=0.

irina tolerantnog polja kote "a" iznosi Ta = 0,2 mm dok irina tolerantnog polja kote "b" iznosi Tb = 0,1mm (slika 1.1.). S tim u vezi, moe se zakljuiti da greke baziranja ne mogu bitno uticati na ukupnu grekuizrade predmeta obrade. Proraunate greke baziranja predstavljaju teorijske greke. Praktino e grekebaziranja imati neku vrednost, zbog odstupanja paralelnosti i upravnosti baznih povrina, ali je ta vrednostmala i ne moe bitno uticati na ukupnu greku izrade. Uvek treba teiti da se predmeti obrade u steznompriboru baziraju po svojim konstruktivnim bazama to je u ovom sluaju uraeno.

Pre lansiranja serije delova, alat (glodalo) podeava se preko gabarita za glodanje, u radni poloaj po osamay i z odnosno izvodnica glodala se pomera za veliinu a = 20 u odnosu na baznu povrinu "B", dok se eonapovrina glodala pomera za veliinu b = 10 u odnosu na baznu povrinu "A"( slika 1.1). Tanije, glodalo sepre lansiranja serije dovodi u centar rasturanja odnosno pomera po kotama a i b za fiksiranu veliinu: a = 20i b = 9,95 pri emu se, zbog habanja alata, ove kote periodino koriguju.


6/139

ANALIZA SILA NA STEZNOM PRIBORU

Ukupna sila rezanja sa svojim komponentama Fx, Fy, Fz prenosi se sa alata na predmet obrade. Sa predmetaobrade date sile optereuju itavu konstrukciju steznog pribora i radni sto glodalice. Pri analizi sila vrlo jebitno uoiti kritini element konstrukcije koji je, u veini sluajeva, upravo element za baziranje i element zastezanje. Svi ostali elementi u sluaju pribora prikazanog na slikama 1.2. i 1.3. mogu se smatrati potpuno

stabilnim odnosno moe se smatrati da su deformacije svih ostalih veza (veza varenjem i veza osnovne ploesa radnim stolom glodalice) zanemarljive.

Na osnovu eme prikazane na slici 1.4.(a-c) moe se izvriti sledea analiza i priblini (statiki) proraun.

Sile rezanja Fx i Fz tee da zakrenu predmet obrade oko izvodnice koja prolazi kroztaku "A". Sila rezanja Fz moe imati i drugaiji smer, ali se ovom prilikom razmatra kritiniji sluaj.

Momentna jednaina za osu koja prolazi kroz taku "A" glasi:

221

a

xFzaFxFs0aFsxFzaFx

1 +==+ .

U poetku rezanja, pri x = b, potrebna je maksimalna sila stezanja

2

1

a

bFzaFx

Fs

+

= .


7/139


8/139


9/139


10/139


11/139


12/139


13/139


14/139


15/139


16/139


Baziranje predmeta obrade u steznom priboru izvedeno je tako da se poklapajutehnoloke i konstruktivne baze pa su, s tim u vezi, greke baziranja po funkcionalnim kotama jednake nuli:

a= 0; b= 0; c= 0.

irina tolerantnog polja kota "a" i "b" iznosi Ta = Tb = 0,2 mm, dok je irina tolerantnog polja kote "c" T c =0,1 mm. Proraunate greke baziranja su teorijske greke i kako je pokazano imaju nultu vrednost. Trebanaglasiti da greka baziranja kote "a" ne zavisi od primenjenog naina baziranja. U realnim eksploatacionimuslovima, zbog odstupanja upravnosti baznih povrina predmeta obrade i iz drugih razloga, greke baziranjae imati neku vrednost veu od nule. Meutim, ta vrednost je, po pravilu, mala i praktino bitno ne utie naukupnu greku izrade predmeta obrade. Iz tog razloga, veoma je bitno, pri razmatranju eme baziranja teitipoklapanju konstruktivnih i tehnolokih baza, to je u konkretnom primeru i uraeno.

Konstruktivno reenje pribora prikazano na slikama 2.2. i 2.3. obezbeuje pouzdano baziranje i stezanjepredmeta obrade i moe se primeniti u velikom broju operacija obrade glodanjem prizmatinih delova.Meutim, pri tom treba voditi rauna i o nizu karakteristinih detalja.


17/139


18/139


19/139


20/139


21/139


22/139

ANALIZA GREAKA BAZIRANJA

Greka baziranja, s obzirom na crte predmeta obrade (slika 3.1.), moe nastati samo po funkcionalnoj koti"a". Imajui u vidu da se konstruktivna i tehnoloka baza, kod pribora prikazanog na slikama 3.2. i 3.3.,poklapaju greka baziranja po ovoj koti je jednaka nuli, odnosno:

a= 0.

irina tolerantnog polja kote "a" iznosi Ta= 0,2 mm to je u poreenju sa teorijskom grekom baziranjaizuzetno velika vrednost. Naime, greka baziranja ne moe uticati na ukupnu greku izrade predmeta obrade.Treba naglasiti da je ovo teorijska greka baziranja. Praktino neka greka baziranja uvek postojati(neravnine na predmetu obrade, odstupanja upravnosti i paralelnosti i slino), ali je od izuzetne vanosti dase teorijska greka baziranja svede na nultu vrednost.


23/139


24/139

Sila rezanja Fx tei da zakrene predmet obrade oko ose koja prolazi kroz taku "A". Ovoj sili suprotstavljase sila rezanja Fz i sila stezanja Fs. Sila Fz, pri eonom glodanju, deluje uvek ka baznoj povrini, to jepovoljan sluaj.Iz momentne jednaine za osu koja prolazi kroz taku "A":

0aFsxFzaFx 21 = ,moe se izraunati potrebna sila stezanja u funkciji sila rezanja i odgovarajuih geometrijskih odnosa:

2

1

a

xFzaFx

Fs

= .Pri vrednosti koordinate x= 0 sila stezanja dostie maksimalnu vrednost koja iznosi:

2

1

a

aFxFs = .

Analizom prethodnog izraza moe se zakljuiti da je poeljno vriti stezanje u donjoj zoni predmeta obrade,odnosno pri stezanju treba birati to veu vrednost kote a2. Oslonac predmeta obrade treba to vie podiiostavljajui samo minimalni prostor z potreban za neometan prolaz glodala. Minimalna vrednost kote "z" se

moe svesti na svega nekoliko desetih delova milimetra.

Raspodela sila na elastinom stezau prikazana je ematski na slici 3.5.


25/139


26/139

Ukupna sila koja se prenosi na predmet obrade moe se odrediti iz jednaine:FeFzvFsFzvFeFs ==+ ,

odnosno posle zamene prethodnog izraza za veliinu elastine sile dobija se:

32

2

l

ZIE3FzvFs

= .

Analizom prethodnog izraza moe se zakljuiti da se deo sile koja se ostvaruje zavrtnjem troi na elastine

deformacije stezaa. Kriti

na irina (presek) steza

a se odre

uje iz uslova da se ve

i deo aksijalne silezavrtnja prenosi na predmet obrade odnosno da se na gubitak sile usled elastinih deformacija troi

maksimalno 30 % aktivne sile zavrtnja.

Imajui u vidu ovu preporuku, a u vezi sa prethodnim, moe se napisati:

( ) CtgdMt7,02

a

aFxFzv7,0Fs

m2

1

++

=== ,

odnosno izraz za potrebni moment na glavi zavrtnja:

( )[ ]Ctgda

aFx714,0Mt m

2

1++= .

U datom izrazu pojedine oznake imaju sledee znaenje:

Fx - sila rezanja po osi x,a1i a2- geometrijske veliine prikazane na slici 3.4.,


27/139

Mt - obrtni moment na glavi zavrtnja,dm- srednji prenik zavojnice,- ugao nagiba zavojnice,- ugao trenja iC - konstanta koja zavisi od naina stezanja i koja se moe izraunati prema obrascu:

21

22

31

32

dddd33,0C

=, gde su:

- koeficijent trenja izmeu glave steznog zavrtnja i prilagodljive podloke,d2- prenik glave zavrtnja id1- prenik stabla zavrtnja.

Kada se odredi potrebna sila stezanja, koju treba uveati za stepen sigurnosti moe se definisati i silaelastinog stezaa preko izraza:

( ) Ctgd

Mt23,0

l

ZIE3Fzv3,0F

m3

2

2

e ++

=

== .

Ako se ima u vidu da je kritini presek pravougaonog oblika dimenzija b x h, i da je dimenzija h prethodno

usvojena, moe se napisati izraz:


28/139


29/139


30/139


31/139


32/139


I u ovom primeru kao i u prethodnim primerima, s obzirom na poklapanje konstruktivne i tehnoloke baze,greke baziranja (teorijske greke baziranja) imaju nultu vrednost:

a= 0; b= 0.

Teorijski posmatrano, greke baziranja imaju nulte vrednosti a irina tolerantnog polja kota "a" i "b" Ta =0,1 mm i Tb = 0,2 mm. To je, sa aspekta ukupne greke izrade predmeta obrade, izuzetno povoljan sluaj.Meutim, treba naglasiti da u sluaju razmatranog pribora, postoji realna opasnost da greke baziranja buduvee. Naime, pri postavljanju predmeta obrade, po baznim povrinama "A" i "C", na predmet obrade, prekopotiskivaa (pomonog oslonca), deluje sila opruge koja tei da odvoji predmet obrade od baznih povrina"A" i "C". Iz tih razloga postavljanju predmeta obrade u steznom priboru treba posvetiti posebnu panju.

ANALIZA SILA NA POMONOM OSLONCU

Analiza sila na pomonom osloncu se izvodi na osnovu eme prikazane na slici 4.4.

Pomoni oslonac ima ulogu da uravnotei vertikalnu komponentu sile rezanja. Vertikalnu komponentu silerezanja Fz, pored sila trenja na potiskivau (pozicija 4.), uravnoteavajui sile trenja Ft3 i Ft4 koje nastaju usled dejstva glavnog stezaa (pozicija 3.) napredmet obrade.


33/139


34/139


35/139

Napomene:

a) Pribor treba projektovati za uslove visokoserijske proizvodnje.b) Obrada se izvodi vretenasim glodalom - JUS K.D2.092, a maksimalne vrednosti sila rezanja iznose:

F0 = 1000 N i Fr= 600 N.

c) Materijal predmeta obrade je legirani elik za poboljanje 5430 zatezne vrstoe Rm = 800 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.


36/139


37/139


38/139

PRORAUN SREZANOG EPA

Proraun srezanog epa vri se na osnovu veliina pojedinih kota datih na crteu predmeta obrade (slika5.1.) i veliina koje treba dodatno usvojiti.

Za proraun su bitne sledee veliine (kote) definisane na predmetu obrade:

D = 10+0,025

mm - prenici otvora po kojima se vri centriranje,Dmin= 10 mm - minimalni prenik otvora po kome se vri centriranje,Dmax= 10,025 mm - maksimalni prenik otvora po kome se vri centriranje,0= 0,06 mm - tolerancija meuosnog rastojanja otvora.

Veliine koje treba usvojiti su sledee:

S1min= 0,02 mm - usvojeni minimalni zazor na punom epu,

S2min= 0,02 mm - usvojeni minimalni zazor na srezanom epu ic= 0,01 mm - usvojena greka izrade meuosnog rastojanja izmeu epova za centriranje.

Na osnovu datih podataka mogu se izraunati maksimalni i minimalni prenici punog i srezanog epa:

98,902,010SDd min1minmaxp === mm i

98,902,010SDd min2minmaxs === mm.

Usvojene vrednosti minimalnih prenika punog i srezanog epa su:


39/139

02,0spminsminp 98,9ddd96,9di96,9d

===== mm.

Sa aspekta greaka izrade tolerantno polje punog i srezanog epa treba da bude to ue. Meutim, uskotolerantno polje poveava cenu izrade pribora.

Na osnovu izabranih veliina moe se izvriti provera uslova:

c0min2min1 SS +


40/139


41/139


42/139

pa se moe zakljuiti da je i ugaona greka znatno manja od dozvoljene vrednosti.

PRORAUN SILE STEZANJA

Proraun sile stezanja i analiza sila na stezau i predmetu obrade izvren je na osnovu eme optereenjaprikazane na slici 5.5.

USVOJENE VELIINEa) Za stezanje je usvojen uvrtni hidrocilindar koji ostvaruje silu na klipu F = 3000 N.b) Konstruktivno su usvojena rastojanja:

l1 = 25 mm; l1 = 2l1 = 50 mm; l2 = 20 mm; l3 = 2,5 mm; h1 = 12 mm; h2 = 0.

c) h = 14 mm (Konstruktivno zadata vrednost debljine predmeta obrade).d) = 0,1 - pretpostavljena vrednost koeficijenta trenja.

Na osnovu momentne jednaine za taku "O" na stezau moe se odrediti sila stezanja u funkciji sile naklipnjai cilindra:

== 11110 lFshFtlF;0M .

Sila Ft1izraunava se po obrascu: Ft1= F , pa se posle zamene izraunava:


43/139

.

N585630025

121,02F

l

h2Fs

1

1=

=

= .

U datom proraunu je zanemareno trenje u osovinici (ivija - pozicija 6.).

Prvi uslov koji mora biti zadovoljen dobija se iz jednaine statike ravnotee sila po y osi, na predmetuobrade:

FrFtFt 2>+ .


44/139


45/139

Sile trenja mogu se odrediti na osnovu sume projekcije sila na osu "x" i Kulonovog obrasca:

( ) FsFtiFoFsFnFtFoFsFn0FnFoFs 2 =+==+==+ .

Zamenom u gornju jednainu dobija se:

( ) 6001270Fr1270)100058562(1,0FoFs2 >>=+=+ .

Na osnovu rezultata ove analize moe se uoiti da je dati uslov ispunjen, uz obezbeenje odreenog stepenasigurnosti (k >2).

Drugi uslov koji mora biti ispunjen dobija se na osnovu momentne jednaine za taku "O1", kada je glodalou taki "B". Iz ove momentne jednaine sledi:

+=+>=2

3

2

3

32 lhFslFo

lhFtlFoFs0lFohFtlFs

.N134141,020

5,21000

hl

lFoFs

2

3=

=

Ovaj uslov zadovoljava uz veliki stepen sigurnosti jer raspoloiva sila stezanja iznosi

Fs= 5856 N. Moe se uoiti da u prethodnoj momentnoj jednaini nije uzet u obzir moment sile Fn to jeinae ispravan postupak u ovoj analizi.


46/139


47/139

Napomene:

a) Stezni pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje.b) Obrada se izvodi specijalnom garniturom glodala sa punim presekom strugotine pri emu se oekuju

velike vrednosti sila rezanja.c) Materijal predmeta obrade je 1730 zatezne vrstoe Rm = 750 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.


48/139


49/139


50/139


51/139

Verovatnoa pojave ove greke je veoma mala. Izraunata vrednost b = 0,026 predstavlja maksimalnuteorijsku vrednost greke baziranja po koti "b". Ona se inae veoma retko pojavljuje odnosno dostieizraunatu vrednost.

Imajui u vidu injenicu da se tehnoloka i konstruktivna baza kote a = 200,05poklapaju greka baziranjaove kote jednaka je nuli:

0a = .

Dozvoljena odstupanja kota "a" i "b" iznose adoz = 05,0 mm i bdoz = 0,1mm. Sa tim u vezi moe sezakljuiti da su dozvoljena odstupanja kota "a" i "b" znatno vea od proraunatih greaka baziranja. To jeveoma vano sa aspekta ukupne greke izrade predmeta obrade.


52/139


53/139

Napomene:

a) Pribor je potrebno projektovati za uslove serijske proizvodnje.b) Obrada se izvodi vretenastim glodalom - JUS K.D2.092.c) Materijal predmeta obrade je elik za cementaciju 5420 zatezne vrstoe

Rm = 650 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.


54/139


55/139


56/139


Za proraun greaka baziranja bitne su sledee veliine:

D = 12H7 = 12+0,018 mm - prenici otvora po kojima se vri centriranje,Dmin= 12 mm- minimalni prenik otvora po kome se vri centriranje,Dmax= 12,018 mm - maksimalni prenik otvora po kome se vri centriranje,

0= 0,03 mm - tolerancija meuosnog rastojanja otvora,S1min= S2min= 0,02 mm - usvojeni minimalni zazor na epovima za centriranje,

c= 0,005 mm- usvojena greka izrade meuosnog rastojanja epova iL = 60 mm - veliina meuosnog rastojanja izmeu otvora.

Na osnovu datih podataka moe se izraunati maksimalni prenik epova po obrascu:dmax= Dmin- S1min= Dmin- S2min= 12 - 0,02 = 11,98 mm.

Usvojena vrednost minimalnog prenika epova je:

dmin= 11,96 mm.

Proraun maksimalnog zazora epova i otvora izvodi se po izrascu:S1max= S2max= Dmax- dmin= 12,018 - 11,96 = 0,058 mm.

Za date veliine moe se izvriti provera uslova:S1min+ S2min > 0+ c 0,04 >0,035.

Na osnovu prethodne nejednaine moe se zakljuiti da nije potrebno vriti srezivanje jednog epa, vesecentriranje predmeta obrade moe izvriti preko dva puna epa.


57/139

Proraun ugaone greke baziranja vri se po obrascu:'max2max1

u 3,3602

058,0058,0arctg

L2

SSarctg =

+

=+

= .

Maksimalna linearna greka baziranja rauna se prema izrazu:

029,0

2

058,0

2

S

2

S max2max1 ==== mm.

Treba naglasiti da je verovatnoa pojave ovog nivoa greaka izuzetno mala. Izraunate greke baziranja suteorijske, maksimalne greke baziranja, ija je realna frekvencija pojavljivanja izuzetno mala.

Veliina linearne greke baziranja utie na tanost realizacije kota "a" i "b". Dozvoljena odstupanja kota "a"i "b" iznose adoz = 0,05 mm i bdoz = 0,3 mm. S tim u vezi, moe se zakljuiti da je maksimalnalinearna greka znatno manja od dozvoljenog odstupanja kota "a" i "b", to je veoma vano sa aspektaukupne greke izrade.

Veliina ugaone greke utie na paralelnost osa otvora i povrine koja se obrauje. Dozvoljeno odstupanjeparalelnost izraeno u minutima iznosi:

doz =arctg1002,0

= 6,78',

i znatno je vee od ugaone greke, to je, takoe, veoma bitno sa aspekta greke izrade predmeta obrade.


58/139


59/139

Napomene:

a) Obrada se izvodi u uslovima visokoserijske proizvodnje.b) Obrada se izvodi eonim glodalom - JUS K.D2.022.c) Materijal predmeta obrade je 1530 zatezne vrstoe Rm = 700 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.


60/139


61/139


62/139


63/139

Na osnovu eme sila prikazane na slici 8.4. moe se zakljuiti sledee:

- komponenta sile rezanja (Fz) pritee predmet obrade uz baznu povrinu "B", to je posebno povoljnosa aspekta odravanja (postizanja) kote a = 30,05(slika 8.1.),

- komponenta sile rezanja (Fx) tei da predmet obrade zakrene oko take "O1". Moment ove sile uodnosu na taku " O1" je vrlo mali (visina ispusta je 4 mm). Moment uravnoteava sila stezanjasvojim momentom.

M = Fsl1,

koji je sigurno znatno vei, tako da nije potrebno vriti dodatnu analizu uslova ravnotee. U ciljuobezbeenja vee vrednosti momenta M steza treba, kako je u prethodnim primerima naglaavano, dastee u donjoj zoni predmeta obrade. Meutim, u ovom primeru je mnogo kritinije savijanje predmetaobrade po kritinom preseku "BB" (slika 8.1.), koje izaziva komponenta sile rezanja Fx svojim momentom,ako bi stezabio neprilagodljiv i stezao u donjoj zoni.

Sigurno prilagoavanje stezaa i mali otpori prilagoavanja obezbeuju se tako to se radijus nacilindrinom delu steznog umetka izrauje neto manji u odnosu na radijus cilindrine povrine na stezau.

U datom primeru nije vrena detaljna analiza sila jer bi ista po miljenju autora imala samo teorijskogsmisla. Ukazano je samo na neke detalje, koji sa aspekta praktinog sagledavanja realnog stanja optereenja,imaju smisla. U praksi se, inae, detaljni proraun sila stezanja i analiza optereenja vrlo retko i rade. Po

pravilu analizu treba izvriti u meri koja omoguava da se sagleda veina uticajnih faktora i da se, u vezi sanjima, konstruktivno nae optimalno reenje problema.


64/139


65/139


66/139


67/139


68/139


69/139

d - maksimalno odstupanje kote d = 10+0,1

koje iznosi d = 0,1 mm.

Na osnovu slike se takoe moe napisati relacija:

AB

'AA180'AA

180AB

=

o

o

, gde su:

- ugaona greka baziranja i

511050dlcAB 2222 =+=+== mm.

Zamenom izraunatih vrednosti u prethodni obrazac dobija se ugaona greka baziranja:

'17,7119,0

51

1064,0180==

= oo .

Moe se uoiti da je ugaona greka baziranja znatno manja od dozvoljene tolerancije ugla= 1015', to je, sa aspekta greke izrade predmeta obrade, veoma znaajno.


70/139


71/139

Napomene:

a) Pribor treba projektovati za uslove visokoserijske proizvodnje.b) Obrada se izvodi vretenastim glodalom za ljebove - JUS K.D2.113.c) Materijal predmeta obrade je 7422 zatezne vrstoe Rm = 650 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.


72/139


73/139


74/139


Greke baziranja predmeta obrade prikazanog na slici 10.1. javljaju se po kotama a, b, di koti f.

Imajui u vidu da se konstruktivne baze kota a i f (povrine "A" i "B" - slika 10.1.) i tehnoloke baze nasteznom priboru poklapaju moe se smatrati da je greka baziranja po ovim kotama jednaka nuli, odnosno:

0a = i 0f= .

Dozvoljena odstupanja kota "a" i "f" iznose adoz = 0,05 mm i fdoz = 0,1 mm, pa se moe smatrati daveliine greaka baziranja po ovim kotama ne utiu na greku izrade predmeta obrade. Treba naglasiti, da egreka baziranja kote "f" imati neku, praktino zanemarljivu, vrednost zbog odstupanja upravnosti povrina"A" i "B", to je redovna pojava pri baziranju predmeta obrade.

Greka baziranja po koti "b" takoe ima nultu vrednost. Na ostvarenje kote "b" nema uticaja nain baziranja,er veliina i tolerancija ove kote zavise prvenstveno od alata kojim se proces obrade izvodi. Dakle:

0b = .

Greka baziranja po koti "d" nastaje kao neminovna posledica postojanja zazora pri ubacivanju predmetaobrade u bazni element. Naime, izmeu irine predmeta obrade

(kota e = 20h6 - slika 10.1.) i irine profila baznog elementa postoji odreeni zazor.Ako se usvoji irina profila baznog elementa:


75/139


76/139


77/139

Na osnovu projekcije sila na osu x moe se napisati uslov ravnotee:

FxFt2Ft1 >+ .

Ako se usvoji ista vrednost koeficijenta trenja na kontaktu bazne povrine "A" predmeta obrade sa bazom napriboru i kontaktu klipova hidrocilindra i predmeta obrade onda se prethodna jednaina moe napisati uobliku:

FxFs2Fn >+ .

Sila Fn odreuje se iz jednaine koja se dobija na osnovu sume sila po osi "z", odnosno:

FzFs2Fn = ,

pa se uslov ravnotee moe iskazati u funkciji sile stezanja i sila rezanja, odnosno preko izraza:

( ) FxFzFs4 > , ili:

+

4

FzFxFs .

Drugi uslov ravnotee se dobija iz sume sila projektovanih na osu "z", prema nejednaini:

Fs2 Fz .


78/139

U prethodnoj nejednaini nije uzeta u obzir sila Fn to je, inae, u ovoj analizipravilan postupak.

Pored ovih uslova koji moraju biti ispunjeni treba da bude zadovoljena i nejednaina koja se dobija naosnovu sume momenata u odnosu na taku "C". Meutim, izvoenje momentne jednaine imalo bi samoteorijski znaaj, s obzirom na nain oslanjanja i stezanja predmeta obrade. Za precizniji i konkretan proraunpotrebno je poznavati vrednosti odreenih veliina, na primer veliina l3koju je vrlo teko odrediti, kao i

vrednost koeficijenta trenja to je uvek problematino, jer se radi o graninim uslovima ravnotee.

Analizu i proraun sila stezanja treba vriti u meri dovoljnoj za sagledavanje svih bitnih uticaja i naina nakoji pojedine veliine utiu na uslove ravnotee. Na osnovu toga moe se, sa zadovoljavajuom tanou,izvriti izbor pojedinih veliina i konstruktivno usvojiti odreene geometrijske mere i odnosi kojinajpovoljnije utiu na emu optereenja.


79/139


80/139

Napomene:

a) Obrada se izvodi u uslovima serijske proizvodnje.b) Obrada se izvodi vretenastim glodalom za ljebove - JUS K.D2.113.c) Materijal predmeta obrade je 1220 zatezne vrstoe Rm = 650 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.


81/139


82/139


83/139


84/139

Greka baziranja kote "c" jednaka je nuli iz razloga to veliina ove kote ne zavisi od na

ina baziranjapredmeta obrade, dakle:

.0c=

Greka baziranja kote "d" takoe je jednaka nuli zbog poklapanja konstruktivne i tehnoloke baze, odnosno:

.0d=

Dozvoljeno odstupanje kote "d" iznosi ddoz = 0,2 mm i daleko je vee od eventualnih greaka baziranjakoje mogu nastati usled odstupanja upravnosti uzdune ose predmeta obrade i granine povrine "A".

Greka simetrinosti obraivanog kanala (kota c = 100.15) u odnosu na ljeb irineb = 16H7 nastaje kao posledica postojanja zazora izmeu ljeba i ploice za centriranje.

Ako se usvoji irina ploice za centriranje:

02,001,0

cp 16b

= , onda se greka simetrinosti moe izraunati preko izraza:

019,02

98,15018,16

2

bb (min)cpmaxbsim =

=

= mm.

Dozvoljeno odstupanje simetrinosti iznosi 0,05 mm i znatno je ve

e od greke simetri

nosti, to je vrlobitno sa aspekta greke izrade predmeta obrade.


85/139


86/139

Napomene:

a) Pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje.b) Obrada se izvodi vretenastim glodalom za ljebove - JUS K.D2.112.c) Materijal predmeta obrade je 7422 zatezne vrstoe Rm = 650 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.


87/139


88/139



89/139

Greke baziranja na predmetu obrade mogu se javiti po kotama "a", "b" i "c". Poredovih greaka javlja se i greka paralelnosti obraivane povrine u odnosu na baznu povrinu "A".

Greka baziranja po koti a = 280,1 nastaje zbog propadanja predmeta obrade u nepokretnu prizmu, iz razloganeminovnog postojanja tolerancije kote R = 15+0,05.

Ova greka baziranja rauna se po obrascu:

( )

2sin

2sin1RR minmax

a

= .

Na osnovu veliine kote (radiusa) R moe se pisati:

05,01505,15RR minmax == mm.

Za usvojeni ugao prizme (nepokretne i pokretne ) =90greka iznosi:

( )207,0

45sin

45sin105,0

=

o

o

a mm.

Dozvoljeno odstupanje kote "a" iznosi adoz = 0,1 mm i znatno je vee od greke baziranja po ovoj koti.

Greka baziranja po koti "b" jednaka je nuli, jer na veliinu ove kote, kako je i ranije naglaeno, ne utiei b i j d kl


90/139

nain baziranja, dakle:0b= .

Veliina greke baziranja po koti c jednaka je veliini tolerancije kote d, odnosno:

05,0c = mm.

Ova greka nastaje zbog nepoklapanja konstruktivne i tehnoloke baze koju definie stezni pribor. Da biova greka imala nultu vrednost potrebno je da se predmet obrade, u steznom priboru, oslanja po baznojpovrini "B", to bi u velikoj meri komplikovalo konstrukciju steznog pribora.

Dozvoljeno odstupanje kote "c" iznosi cdoz = 0,1 mm, to je dvostruko vea vrednost od greke baziranjapo ovoj koti. Vrlo je vano, sa aspekta greke izrade predmeta, da greka baziranja bude to manja u odnosuna dozvoljeno odstupanje odreene kote.

Greka paralelnosti obraivane povrine i bazne povrine "A", zbog poklapanja konstruktivne i tehnolokebaze, ima nultu vrednost, odnosno p = 0. Dozvoljeno odstupanje paralelnosti ovih povrina iznosi pdoz =0,05 mm, to je vrlo bitno sa aspekta greke izrade predmeta obrade. Naime, usled odstupanja oblika,neravnina na predmetu obrade i ostalih uticaja, greke baziranja koje imaju, teorijski posmatrano, nultuvrednost, realno e biti vee od nule. Meutim, ta vrednost je vrlo mala i ne moe bitno uticati na grekuizrade predmeta obrade.


91/139


92/139

Napomene:

a) Pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje.b) Obrada se izvodi vretenastim glodalom - JUD K.D2.092.c)

Materijal predmeta obrade je

1221 zatezne

vrsto

e Rm = 650 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.


93/139


94/139



95/139

Greka baziranja predmeta obrade moe nastati po koti a = 200,05. Pored ove greke moe se javiti iodstupanje paralelnosti obraene povrine u odnosu na osu otvora 5H6.

Greka baziranja po koti a = 200,05, za regularne uslove eksploatacije pribora, iznosi:

2

Zmaxa = , gde je:

Zmax- maksimalni zazor izmeu otvora 20H7 i dugog epa.

Ako se usvoji prenik epa 03,001,0

20d

= onda je, s obzirom na kotu:

20H7 = 0021,0

20++

mm,

maksimalni zazor:

Zmax= 20,021 - 19,97 = 0,051 mm, pa se zamenom u prethodni izraz dobija:

0255,0a

= mm.

Treba naglasiti da ova greka moe biti i vea zbog eventualnih ugiba dugog epa. Ugibi mogu nastati,prvenstveno, kao posledica nekontrolisanog zatezanja pomonog zavrtnja stezaa (pozicija 6.). Meutim,


96/139

p p g j p g j (p j )dozvoljeno odstupanje kote "a" iznosi adoz = 0,05 mm i znatno je vee od greke baziranja po ovoj koti.

Odstupanje paralalnosti (ugaona greka) ose otvora 5H6 u odnosu na obraenu povrinu moe seizraunati po priblinom obrascu:

d

Z

tg

max1

p , gde je:

Z1max- maksimalni zazor izmeu epa (pozicija 3.) i otvora 5H6 id = 30 mm - prema crteu predmeta obrade (slika 13.1.).

Ako se usvoji prenik epa (pozicija 3.), 02,001,0

1 5d

= onda je s obzirom na veliinu:

5H6 = 5+0,008, maksimalni zazor jednak:

Z1max= 5,008 - 4,98 = 0,028 mm, pa sledi:

000933,030

028,0p == .

Dozvoljeno odstupanje paralelnosti obraene povrine u odnosu na osu otvora 5H6 iznosi 0,2 mm na 100mm duine, odnosno:


97/139

002,0100

2,0tgpdoz === .

Na osnovu izvrenog prorauna moe se uvideti da je ugaona greka baziranja znatno manja od dozvoljenegreke, to je vrlo bitno sa aspekta greke izrade predmeta obrade.

U ovoj analizi zanemarena je veliina zazora izmeu aure (pozicija 4.) i epa (pozicija 3.), koji dopunskipoveava greke baziranja. Meutim, veliinu ovog zazora praktino je mogue svesti na red veliine 2 - 3m, pa on bitno ne utie na veliinu greke baziranja.

ANALIZA SILA NA STEZNOM PRIBORU

Kao sporni detalj steznog pribora, prikazanog na slikama 13.2. i 13.3., moe sesmatrati konzolni vid optereenja dugog epa u poprenom pravcu (pravac dejstva komponente sile rezanja"Fx") i nedovoljno regulisana sila pomonog oslonca - steznogzavrtnja (pozicija 6.).Na slici 13.4. prikazana je ema mehanikog modela optereenja dugog epa.

Kao sporne situacije navode se mogunosti pojave veih ugiba fx i fy po osama x i y.

Ugib dugogepa po osi x izazvan je dejstvom komponente sile rezanja Fx. Veli

ina ovog ugiba iznosipriblino:

IE3

lFxfx

31

= , gde je:


98/139

E - modul elastinosti materijala epa (E 200000 N/mm2),I - moment inercije poprenog preseka epa i predmeta obrade (I )d05,0 4 ,d - prenik predmeta obrade (d = 30 mm - slika 13.1.) il1= 63,5 mm - krak sile Fx(slike 13.1. i 13.4.).

Zamenom datih vrednosti dobija se:

Fx100536,13005,02000003

5,63Fxfx 5

4

3

=

= .

Dozvoljeni ugibi ne bi trebalo da preu vrednost od 0,02 mm, pa se, s tim u vezi, moe konstatovati dareime rezanja treba izabrati tako da maksimalna vrednost sile rezanja bude manja od:

.N2107100536,1

02,0100536,1

maxfxmaxFx55

=

=

Moe se zakljuiti da je maksimalna sila Fxmax znatno vea od realnih vrednosti sile Fxkoja moe nastati uprocesu obrade, s obzirom na veliinu dodataka za obradu i alat kojim se proces obrade izvodi. To znai daovaj uslov nije kritian.


99/139

Slika 13.4.Mehaniki model optereenja dugog centranog epa

Ovaj ugib moe se svesti na minimalnu vrednost pravilnim rukovanjem steznim priborom. Pomoni steznizavrtanj (pozicija 6 ) je samokoivi element tako da faktiki moe biti dodatni oslonac dugog epa


100/139

zavrtanj (pozicija 6.) je samokoivi element tako da, faktiki, moe biti dodatni oslonac dugog epaodnosno predmeta obrade u taki "A". U tom sluaju, s obzirom na veliinu kota l1i l2i vee radijalne sile,ne bi mogle da ostvare znatnije vrednosti ugiba fy. Dakle, pomoni stezni zavrtanj treba lagano zategnuti,odnosno samo ga dovesti u kontakt sa predmetom obrade, ostvarujui pri tom neku minimalnu vrednost sile.Ogranienje sile, pored faktora neminovno potrebne strunosti radnika, obezbeuje nareckana ruicazavrtnja. Ona je malog prenika, to u odreenoj meri i ograniava silu na zavrtnju. Naime, eventualnopoveanje greaka baziranja ne moe biti posledicavelike vrednosti radijalne sile, vesamo nepravilnog, prevelikog, zatezanja pomonog steznog zavrtnja.

Vezano za dati primer treba naglasiti i sledee: ep za centriranje (pozicija 3.) treba po pravilu da budeizraen kao srezani ep. Meutim, imajui u vidu usku toleranciju koteb = 540,02i zazore izmeu epa i predmeta obrade, epa i aure (pozicija 4.), i mogue elastine deformacijeepa prilikom glavnog stezanja (oslanjanje predmeta obrade na baznu povrinu "B"), moe se konstatovatida srezivanje epa nije potrebno.


101/139

Slika 14.1. Predmet obrade


102/139

Napomene:

a) Obrada se izvodi u uslovima serijske proizvodnje.b) Obrada se izvodi vretenastim glodalom za ljebove - JUS K.D2.113.c) Materijal predmeta obrade je otkovak od 1530 zatezne vrstoe

Rm = 700 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.


103/139


104/139



105/139

Greka baziranja predmeta obrade nastaje po funkcionalnoj koti b = 170,1. Izraunava se po obrascu:

2

Zmaxb= , gde je:

Zmax- maksimalni zazor epa za centriranje i otvora 20H7 na predmetu obrade.

Ranije je naglaeno da se spoj epa za centriranje i otvora u telu pribora izrauje sa maksimalnim zazoromod 2 - 3 m, pa se ova veliina pri proraunu moe zanemariti. Takoe je naglaeno da se ep za centriranjeradi sa malim odstupanjem prenika odnosno da je njegov prenik:

dc= 2002,001,0

mm.

Imajui u vidu da je prenik otvora na predmetu obrade d = 20H7 = 20+0,021maksimalni zazor iznosi:

Zmax= dmax- dc(min)= 20,021 - 19,98 = 0,041 mm,

tako da je maksimalna greka baziranja po koti b:

0205,02

041,0b == mm.

Dozvoljeno odstupanje kote b iznosi bdoz = 0,1 mm i dosta je vee od maksimalne greke baziranja, to jevrlo vano sa aspekta greke izrade predmeta obrade.


106/139

p g p

Greka baziranja kote "a" ima nultu vrednost, odnosno:

a = 0.Na veliinu greke baziranja kote "a" ne utie nain baziranja i stezanja veprvenstveno alat kojim se proces

obrade izvodi.

Pored greke baziranja javljaju se i greke stezanja, greke izrade steznog pribora i greke obrade koje su, zapravilno definisane uslove obrade i pravilno projektovan pribor, znatno nieg reda pa se ne razmatraju uokviru ove zbirke.


107/139


108/139

Napomene:

a) Pribor treba projektovati za uslove visokoserijske proizvodnje.b) Obrada se izvodi specijalnim ugaonim glodalom.c) Materijal predmeta obrade je 5420 zatezne vrstoe Rm = 700 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada osmoj klasi hrapavosti.


109/139


110/139


Greka baziranja predmeta obrade javlja se po funkcionalnoj koti a = 190,1. Nastaje kao posledicapropadanja predmeta obrade u prizmu za baziranje, usled neminovnog postojanja tolerancije prenika d =450,05


111/139

45 , .Proraun greke baziranja za kotu "a" vri se po obrascu:

( )

2sin2

dd minmaxa

= ,

gde je:dmax- dmin= 45,05 - 49,95 = 0,1 mm - maksimalno odstupanje prenika predmeta obrade i

= 90- usvojeni ugao prizme.

Zamenom ovih vrednosti u prethodni izraz dobija se vrednost maksimalne greke baziranja po koti "a":

0701,045sin2

1,0a == o mm.

Na osnovu rezultata prorauna moe se zakljuiti da je greka baziranja znatno manja od tolerancije kote "a"to je, sa aspekta tanosti izrade predmeta obrade, veoma bitno. Kao to je i u prethodnim primerima reenoi ovom prilikom se naglaava da je frekvencija pojavljivanja greke baziranja, posmatrano sa verovatnosnogaspekta, veoma mala. Naime, realne greke baziranja po koti "a" su u veini sluajeva, znatno manje. Grekabaziranja predmeta obrade po koti "b" jednaka je nuli iz razloga to nain baziranja ne utie na veliinu

greke, to je takoe objanjeno u okviru prethodnih primera.


112/139


113/139

Napomene:

a) Stezni pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje.b) Obrada otvora d1 = 8H7 izvodi se iz dva zahvata odnosno obrada

buenjem (zavojna burgija - JUS K.D3.022) i razvrtanjem (mainski razvrta -JUS K.D3.132).

c) Materijal predmeta obrade je 1220 zatezne vrstoe Rm = 650 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada estoj klasi hrapavosti.


114/139


115/139


Greke baziranja predmeta obrade javljaju se po funkcionalnim kotama a = 180,1 ib = 15+0,1. Pored ovih greaka mogua je i pojava greke upravnosti otvora d = 8H7 u odnosu na baznu


116/139

g g j p j g ppovrinu "A".Greka baziranja po koti a = 180,1, na osnovu primenjenog naina baziranja predmeta obrade jednaka jenuli:

0a = .

Razlog je u tome to primenjeni nain baziranja predmeta obrade obezbeuje poklapanje konstruktivne itehnoloke baze. Naime, predmet obrade se u steznom priboru oslanja (granii) po baznoj povrini "B" odkoje je i definisana ova kota. Eventualne greke mogu nastati samo u sluaju nepravilnog postavljanja(baziranja) predmeta obrade o emu treba voditi rauna. Predmet obrade je potrebno prisloniti uz baznupovrinu "B" pa potom dejstvovati na klin aksijalnom silom.

Dozvoljeno odstupanje kote "a" iznosi adoz = 0,1 mm, a teorijska greka baziranja po ovoj koti ima nultuvrednost, to je vrlo vano sa aspekta greke izrade predmeta obrade.

Greka baziranja po koti b = 15+0,1moe se izraunati preko obrasca:

2

Zmaxb= , gde je:

Zmax- maksimalni zazor izmeu irine predmeta obrade (kota C = 30h6) i kanala izraenog u telu pribora.

Ako se usvoji, konstruktivno, irina kanala u telu pribora 01,0 03,01 30C ++= , onda je maksimalni zazor, s obzirom

na C = 30h6 = 30-0,013:


117/139

Zmax= C1max- Cmin= 30,03 - 29,987 = 0,043 mm,

tako da je maksimalna greka baziranja po koti "b":

0215,02043,0

b == mm.

Greka je znatno manja od dozvoljenog odstupanja kote "b" ( b = 15+0,1) to je veoma bitno sa aspektagreke izrade predmeta obrade.

Greka upravnosti otvora 8H7 u odnosu na baznu povrinu "A" takoe je, s obzirom na primenjeni nainbaziranja, jednaka nuli:

0u = .

Greka upravnosti realno ima neku vrednost veu od nule, ali ne kao posledicu primenjenog naina baziranjai stezanja predmeta obrade ve, verovatno, kao posledicu postojanja zazora i moguih zakoenja izmeuizmenljivih voica i alata kojima se proces obrade izvodi. Dozvoljena vrednost greke upravnosti (slika16.1) iznosi 0,05 mm na 100 mm duine to je, u razmatranom sluaju (teorijska greka upravnosti ima nultu

vrednost), vrlo velika vrednost.

ANALIZA OPTEREENJA ELEMENATA STEZNOG PRIBORA

Sa aspekta tanosti i stabilnosti predmeta obrade bitna je raspodela optereenja na predmetu obrade ibaznom elementu (slika 16.4.).


118/139

Na predmet obrade se sa alata prenosi aksijalna sila i moment rezanja. Sa aspekta tanosti izrade predmetaobrade bitno je da data optereenja ne odvajaju predmet obrade od baznih povrina. Dejstvom sile stezanjana stezni klin obezbeuju se sile Ft i Fn. Sila Fn pritiska predmet obrade uz baznu povrinu "A" i s obziromna ugao klina koji obino iznosi oko 3 moe biti velikog intenziteta. Takoe i aksijalna sila rezanja Fapritiska predmet obrade na baznu povrinu "A" pa je jasno da ne moe doi do odvajanja predmeta obradeod ove povrine i remeenja upravnosti ose otvora. Sila trenja Ft ima tendenciju da predmet obrade pritisneuz graninu povrinu "B". Ovoj sili suprotstavlja se sila trenja Ft1 koja se javlja na baznoj povrini "A".Pravilno baziranje predmeta obrade po baznoj povrini "B" zahteva prethodno naslanjanje (granienje)predmeta obrade po povrini "B", odnosno runo pridravanje predmeta obrade uz povrinu "B" pre dejstvaaksijalne sile nastezni klin.


119/139


120/139

Napomene:


121/139

p

a) Pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje.b) Obrada otvora d = 6H7 izvodi se buenjem (zavojna burgija - JUS K.D3.022) i razvrtanjem

(mainski razvrta- JUS K.D3. 132).

c) Materijal predmeta obrade je elik za cementaciju 5420, zatezne vrstoeRm = 650 MPa.

d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada estoj klasi hrapavosti.


122/139


123/139


Greke baziranja javljaju se po funkcionalnim kotama a = 35+0,2i c = 10+0,1. Pored ovih greaka javlja se igreka upravnosti obraivanog otvora i bazne povrine "A".

0 2


124/139

Greka baziranja po funkcionalnoj koti a = 35+0,2jednaka je nuli zbog poklapanja konstruktivne i tehnolokebaze predmeta obrade u steznom priboru, odnosno:

0a = .

Greka baziranja po koti c = 10

+0,1

nastaje kao posledica neminovnog postojanja zazora izmeu plo

ice zacentriranje (irine ploice) i irine kanala b = 10H6 na predmetu obrade. Greka je posledica i postojanja

zazora izmeu irine ploice i irine kanala izraenog na telu pribora. Meutim, kako je u prethodnomizlaganju naglaeno, veliina ovog zazora svodi se na vrednost 2 - 3 m, pa se isti praktino moezanemariti.

Ako se usvoji irina ploice za centriranje: 03,001,0

1 10b

= onda maksimalni zazor izmeu ploice i kanala b =10H6 = 10+0,009iznosi:

Zmax= bmax- b1min= 10,009 - 9,97 = 0,039 mm.

Veliina greke baziranja po koti "c" jednaka je polovini ovog zazora, odnosno:

0195,02

039,0

2

Zmaxc === mm.

Moe se zakljuiti da je greka baziranja (maksimalna greka baziranja) po koti "c" priblino pet puta manja

od dozvoljene tolerancije kote "c", to je sa aspekta tanosti izrade predmeta obrade veoma bitno.

Greka upravnosti obraivanog otvora i povrine "A", zbog poklapanja konstruktivne i tehnoloke baze, imanultu vrednost, odnosno:


125/139

u = 0.

Dozvoljena greka upravnosti (slika 17.1.) iznosi 0,05 mm na 100 mm duine, a teorijska greka upravnostiima nultu vrednost, to je takoe, sa aspekta greke izrade predmeta obrade, veoma bitno.


126/139


127/139

Napomene:

a) Stezni pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje.b) Obrada otvora izvodi se sa dva alata odnosno obrada buenjem (zavojna burgija - JUS K.D3.022) iobrada razvrtanjem (mainski razvrta- JUS K.D3.132).c) Materijal predmeta obrade je elik 1730, zatezne vrstoe Rm = 750 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada estoj klasi hrapavosti.


128/139


Greka baziranja predmeta obrade po funkcionalnoj koti "a" izraunava se prema obrascu:

a = 2/i)2/sin1()RR( minmax .


129/139

a 2/sin

Odstupanje radijusa "R" (slika 18.1.) iznosi:

Rmax - Rmin = 10,05 - 10 = 0,05 mm.

Konstruktivno se usvaja ugao prizme: =900.

Za date podatke greka baziranja po koti "a" iznosi:

0

0

a 45sin

)45sin1(05,0 = =0,0207 mm.

Na osnovu prorauna moe se zakljuiti da je maksimalna greka baziranja po koti "a" znatno manja oddozvoljenog odstupanja kote "a" ( 1,0doz = mm) to je vrlo bitno s aspekta greke izrade predmeta obrade.

Greka baziranja po koti "b" jednaka je nuli iz razloga to nain baziranja ne utie na veliinu ove greke.

Takoe je, zbog poklapanja tehnoloke i konstruktivne baze, greka upravnosti osa obraivanih otvora ipovrine "A" jednaka nuli, odnosno: .0u =

Dozvoljena greka upravnosti (slika 18.1) iznosi 0,05 mm na 100 mm duine, a teorijska greka upravnostii lt d t t j kt k i d d t b d t k bit


130/139

ima nultu vrednost, to je sa aspekta greke izrade predmeta obrade, takoe veoma bitno.

Kontakt stezaa sa predmetom obrade poinje u okolini take "A". Sila stezanja Fs svojim momentom uodnosu na taku "O" tei da zakrene predmet obrade. Pomeranje predmeta obrade postoji sve dok i drugikraj stezaa (okolina take "B") ne doe u kontakt sa predmetom obrade. Ako se obezbedi stabilno voenjestezaa po osi (x - x), koja je paralelna uzdunoj osi prizme za baziranje, onda je sigurno da je u stegnutom


131/139

poloaju uzduna osa predmeta obrade (osa x1 - x1) paralelna osi stezaa odnosno uzdunoj osi prizme zabaziranje. Dakle, za pravilno centriranje i stezanje predmeta obrade potrebno je obezbediti precizno istabilno voenje stezaa i potrebnu silu Fs, to je u datom primeru i uraeno.

Napomene:


132/139

a) Stezni pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje.b) Obrada otvora 3,2H7 vri se sa dva alata i to burgijom (zavojna burgija -

JUS K.D3.022) i razvrtaem (mainski razvrta- JUS K.D3.132).

c) Materijal predmeta obrade je elik 1530, zatezne vrstoe Rm = 700 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada estoj klasi hrapavosti.


133/139


Greke baziranja predmeta obrade javljaju se po funkcionalnim kotama a = 200,05 ib = 13,70,05. Pored ovih greaka javlja se i greka upravnosti obraivanih otvora u odnosu na povrine "C" i"D".


134/139

Greka baziranja po funkcionalnoj koti b = 13,70,05 jednaka je nuli iz razloga to je predmet obradepritegnut na baznu povrinu "A" koja je ujedno i konstruktivnabaza, dakle:

0b= .Ako se prilikom postavljanja predmeta obrade izvri i njegovo pravilno granienje (pridrava rukom ) uzbaznu povrinu "B" onda je, iz istih razloga, i greka baziranja po koti a = 200,05jednaka nuli:

0a = .Greka baziranja po koti a = 200,05 moe nastati samo kao posledica nepravilnog rukovanja priborom,odnosno kao posledica nenaleganja predmeta obrade uz baznu povrinu "B". U tom sluaju na grekubaziranja, po ovoj koti, utie i veliina zazora izmeu kote c = 40h6 i irine baznog elemenata (irine

voenja). Meutim, veliina ovog zazora obino se bira u maksimalnim granicama reda 0,02 - 0,03 mm, topraktino ne moe bitnije, ak i u sluaju nepravilnog baziranja, uticati na veliinu greke baziranja po ovojkoti.Dozvoljena odstupanja kota "a" i "b" iznose 05,0bdozadoz == mm, a teorijske greke imaju nultuvrednost, to je veoma bitno s aspekta greke izrade predmeta obrade. Naime, proraunate vrednosti greakabaziranja su zanemarljive vrednosti i praktino ne utiu na greku izrade predmeta obrade.

Greka upravnosti obraivanih otvora i povrina "C" i "D" nastaje kao posledica postojanja zazora izmeu

kanala na oslonoj ploici i irine predmeta obrade (kota c = 40h6).Konstruktivno se moe usvojiti maksimalna i minimalna irina kanala na oslonoj ploici (irina kanala

iznosi: ck = 40,0101,0+ mm):

ckmax = 40,02 mm i ckmin = 40,01 mm.Maksimalna i minimalna vrednost kote "c" iznose:

40 i 39 984


135/139

cmax = 40 mm i cmin = 39,984 mm.Maksimalni zazor spoja rauna se po obrascu:

Zmax = ckmax - cmin = 40,02 - 39,984 = 0,036 mm.

Konstruktivno se usvaja duina voenja: L = 57 mm.

Na osnovu datih podataka moe se izraunati greka upravnosti po obrascu:

L2

Ztg maxu

== =572

036,0

= 0,000316.

Dozvoljeno odstupanje upravnosti (slika 19.1) iznosi 0,05 mm, na 100 mm duine, to izraeno prekotangesa ugla ima vrednost:

10005,0

tg dozudoz = = 0,0005.

Iz izloenog prorauna se moe zakljuiti da je dozvoljena ugaona greka znatno vea od njene proraunatevrednosti.


136/139

Napomene:

a) Stezni pribor treba projektovati za uslove serijske proizvodnje.b) Obrada otvora se izvodi buenjem (zavojna burgija - JUS K.D3.022) i razvrtanjem (mainskirazvrta- JUS K.D3.132).

c) Materijal predmeta obrade je elik 5430, zatezne vrstoe Rm = 800 MPa.d) Zahtevani kvalitet obraene povrine pripada estoj klasi hrapavosti.


137/139


Greka baziranja po funkcionalnoj koti a = 200,05 jednaka je nuli iz razloga poklapanja konstruktivne itehnoloke baze odnosno stezanja predmeta obrade po baznoj povrini "B", znai:

0a = .


138/139

Dozvoljeno odstupanje kote "a" iznosi: 05,0adoz = mm, a teorijska greka po ovoj koti ima nultu vrednost,

to je vrlo bitno s aspekta greke izrade predmeta obrade. Naime,moe se zakljuiti da greka baziranja po ovoj koti praktino ne utie na greku izrade predmeta obrade.

Greka baziranja po koti 05,065b = ima nultu vrednost, odnosno b =0, iz razloga to nain baziranja neutie na realizaciju ove kote. Na veliinu odstupanja kote "b" utiu, prvenstveno, zazori izmeu voica ireznih alata, to nije u vezi sa baziranjem predmeta obrade.

Greka baziranja po koti "c" izraunava se po obrascu:

2

Zmaxc = , gde je:

maxZ - maksimalni zazor izmeu epa za centriranje (pozicija 2.) i prenika otvora

d = 20H7 (slika 20.1.).

Konstruktivno se moe usvojiti prenik epa za centriranje dc = 19,9801,0 , pa se, imajui u vidu prenik

otvora d =

20H7, izraunava maksimalni zazor preko izraza:

Zmax = dmax - dc(min) = 20,021 - 19,97 = 0,051 mm.

Na osnovu izraunate vrednosti maksimalnog zazora odreuje se, prema prethodnom obrascu, grekabaziranja:


139/139

baziranja:

2

051,0

c

= =0,0255 mm.

Dozvoljeno odstupanje kote "c" iznosi mm05,0cdoz = i znatno je vee od proraunate greke baziranja.

Praktino posmatrano i greka upravnosti osa otvora u odnosu na baznu povrinu "A" jednaka je nuliodnosno priblino jednaka nuli:

0u = .

Greka upravnosti moe nastati samo pri nepropisnom rukovanju priborom kada se mogu javiti elastinedeformacije epa. Meutim, ako se ima u vidu prenik epa uvean za presek predmeta obrade onda je jasnoda su te deformacije male i pri znatnijim vrednostima radijalne sile na klinu. Pored toga, dozvoljenoodstupanje upravnosti iznosi 05,0udoz = mm, pa eventualno nastale nepravilnosti pri rukovanju priboromne mogu dovesti do prekoraenja ove vrednosti. Jo jednom se napominje da minimizacija ove grekezahteva potiskivanje klina to manjom silom i potpunu samokoivost klina, koja se obezbeuje uglom klina

od priblino 3.

Documents

Alati i Pribori - Vezbe