Aktuelnosti iz ekologije, kvaliteta i standadizacije · će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine podržati sanaciju istorijskog zagađenja iz desetak kompanija u

Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 1. / 12

Regionalna privredna komora Kragujevac 34000 Kragujevac, Dr Zorana Đinđića 10/IV

T: 034/335-049, F: 034/334-049, E: [email protected], www.kg-cci.co.rs

Sadržaj

Životna sredina 2 Održana druga sednica Nacionalnog saveta za klimatske promene 2 Nema novca za sanaciju brane 2 Uklanjanje opasnog industrijskog otpada fokus u 2015. godini 3 Formirana Radna grupa za rešavanje problema otpada u Zlatiborskom okrugu 3 Na Balkanu zatvoriti 13 termoelektrana 3 Ekologija 4 Za čišćenje Velikog bačkog kanala 300 miliona dinara 4 Ugrožen kanal DTD, Kikinda isključila prečistače vode? 4 Uskoro izgradnja postrojenja za preradu pijaće vode u Zrenjaninu 4 Reciklaža 5 Pančevo konačno u septembru dobija novu deponiju? 5 U Beogradu postavljena zvona za odvajanje staklene ambalaže 5 Novine u izgradnji puteva 5 Pilot projekat primarne separacije otpada predstavljen u Arilju 6 Obnovljivi izvori energije 6 Škola primenjuje maturski rad svojih učenika 6 Uvodimo obnovljive izvore u glavne tokove energetike 7 “Building energy 1” će graditi bioenerganu u Kruševcu 7 Izgradnja vetroparka u Kovinu počinje u martu 2016. godine 7 Preskupa zelena struja iz vetra 8 "Gussing Renewable Energy" predstavio model dobijanja toplotne i električne energije od biomase 8 Energetska efikasnost 9 Međunarodni investitori i industrija upoznaje OIE i EE projekte iz celog regiona u Sarajevu 9 Propisi – standardi 9 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji 9 Završena javna rasprava o nacrtu Zakona o zaštiti životne sredine 9 Izmenama i dopunama zakona do Zelenog fonda 10 Uskoro novi Zakon o zaštiti prirode 10 Bolja regulativa smanjuje rizik od hemikalija 10 Zanimljivosti 11 Danska energijom vetra proizvela 140% potreba za strujom 11 Održivi gradovi Pariz 11 Putevi budućnosti, plastika umesto asfalta 12

Poštovani! Pred Vama je sedamdeseti broj informacije EKS aktuelnosti sa odabranim prilozima iz oblasti

životne sredine, održivog razvoja, energetike, kvaliteta i standardizacije. Prema ustaljenoj praksi, nastavljamo sa objavljivanjem zanimljivosti i vesti o započetim projektima i naučnim istraživanjima iz šireg okruženja koje mogu poslužiti kao ideje za aktivnosti u lokalnoj sredini. Radi lakše identifikacije kojoj oblasti pripadaju informacije, naslovi informacija obeleženi su bojama. Logika je sledeća: informacije iz oblasti životne sredine, održivog razvoja i energetike, informacije iz oblasti kvaliteta i informacije iz oblasti standardizacije. Informacije o interesantnim istraživačkim projektima možete da prepoznate po označenom naslovu. Informacije koje Vas zainteresuju prema svom naslovu, možete brzo da pronađete „klikom” na

naziv u sadržaju.

Publikacija EKS aktuelnosti pokrenuta je s ciljem podizanja nivoa informisanosti menadžmenta i zaposlenih u privrednim društvima – članovima Regionalne privredne komore Kragujevac i podsticanja njihovih aktivnosti u oblastima zaštite životne sredine, kvaliteta i standardizacije. Publikaciju ste primili jer je Vaša elektronska adresa uključena u listu primalaca u znak uvažavanja Vašeg privrednog društva i Vas lično. Ukoliko smatrate da publikaciju treba da šaljemo Vašem privrednom društvu (i) na neku drugu adresu, molimo Vas da nas o tome obavestite. Takođe, ukoliko Vam je poznato da je neko od Vaših kolega iz drugih privrednih društava zainteresovan za dobijanje ove publikacije, molimo Vas da nas obavestite, kako bi ga uvrstili u listu korisnika. Vaše sugestije i primedbe na sadržinu publikacije su nam dobrodošle. Ako imate informacije iz oblasti zaštite životne sredine, kvaliteta i standardizacije za koje smatrate da mogu da koriste i drugim kolegama, pošaljite ih nama i objavićemo ih u publikaciji. Ukoliko niste zainteresovani za informacije ove vrste, obavestite nas i mi Vam ubuduće nećemo slati publikaciju. Naši kontaktni podaci su na dnu stranice.

EKS aktuelnosti objavljivaće se prema potrebi, u elektronskom obliku i prosleđivaće se korisnicima elektronskom poštom.

mailto:[email protected]

Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 2. / 12



Životna sredina

Održana druga sednica Nacionalnog saveta za klimatske promene Na sednici Nacionalnog saveta za klimatske promene predstavljena su dokumenta čijom izradom Republika Srbija ispunjava obaveze prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime. Prvenstveno, Nacrt Prvog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja Srbije prema Konvenciji, koji sadrži informacije o emisijama gasova sa efektom staklene bašte za period 2010. – 2013. i projekcije ovih emisija do 2020. godine“, rekla je

ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine na Drugoj sednici Nacionalnog saveta za klimatske promene i pozvala sve zainteresovane strane da daju svoje sugestije i komentare kako bi isti bio unapređen pre dostavljanja Vladi na usvajanje. Pored Prvog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja, predstavljena je i radna verzija dela Druge nacionalne komunikacije, koji se odnosi na osmotrene i očekivane promene klime, ali i njihove uticaje i moguće mere adaptacije za sektore voda, poljoprivrede i šumarstva. Ovaj dokument sadržaće još inventare za 2000. godinu i procene emisije za 2014. godinu i projekcije emisija do 2030. godine. Već je vidljivo da smo u odnosu na 1990. godinu imali pad, ali i blagi porast emisija od 2013. godine, a kao posledica početka laganog oporavka privrede, koji može biti kontrolisan i usporen uz adekvatne mere smanjenja emisija, što ova dokumenta i predlažu. Nastavkom efikasne saradnje sa svim relevantnim institucijama Prvi dvogodišnji ažurirani izveštaj biće dostavljen Konvenciji do kraja 2015. godine, a Drugu nacionalnu komunikaciju tokom 2016. godine.

Izvor: mpzzs.gov.rs, 30.06.2015.

Nema novca za sanaciju brane Prošlo je više od godinu dana od kada se u njive krupanjske opštine i obližnju reku izlila jalovina iz napuštenog rudnika antimona Stolice, koji je poslovao u okviru "Farmakom grupe", a posledice opasne po zdravlje ni dan danas nisu sanirane. Naime, prošlogodišnje majske poplave dovele su do pucanja brane, usled čega je počelo izlivanje

toksične jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona. Država je u novembru 2014. počela sa sanacijom brane, ali taj posao nije do kraja završen. Brana nije sanirana na adekvatan način, niti je izvršena remedijacija zagađenih vodotokova i terena. Imajući u vidu da je oštećenje nastalo kao posledica obilnih padavina, a da je do izlivanja dolazilo nekoliko puta tokom prošle godine, stalno je prisutna opasnost da se već nakon sledeće veće padavine akcidentna situacija ponovi u znatno većem obimu, uz realnu mogućnost da se toksične materije nađu i u rekama van ovog područja, što predstavlja ekološku opasnost za veliki deo teritorije Srbije - upozorio je Zaštitnik građana Saša Janković. Mišljenje Zaštitnika sa predlozima kako rešiti ovaj problem upućeno je na adrese resornih ministarstava, sa rokom od 60 dana da ga obaveste o preduzetim merama. Prema procenama, jalova "siva reka" uništila je do sada 50 ha zemlje, a više od 600 ha ostalo je pod nanosima. Uprkos najavama da će opasni otpad biti uklonjen, a nova zemlja posuta, kao i da će brana biti sanirana, još ništa od toga se nije desilo. Ekološka "katastrofa" desila se u selu Kostajnik, a deo opasnih materija završio je u slivu reke Korenite koja se uliva u Jadar, a Jadar u Drinu. Rezultati ispitivanja Zavoda za javno zdravlje Šabac i Agencije za zaštitu životne sredine pokazali su da je, tokom 2014, u vodi reka Kostajnice, Korenite, Jadra i Drine utvrđeno prisustvo gvožđa, mangana, kadmijuma cinka, bakra, hroma, antimona i arsena u visokim koncentracijama, što je prouzrokovalo teško zagađenje ovih reka, uz realnu opasnost da se navedene materije nađu u Drini. Visok nanos mulja, može da ima za posledicu povećanu mobilizaciju većine teških metala, što predstavlja rizik za gajenje određenih vrsta povrća. Na nekim lokacijama je utvrđeno povećano prisustvo olova (Požega i Kosjerić), kao i arsena i olova (Loznica), zbog čega se ne preporučuje gajenje lisnatog povrća, kupusa i korenasto krtolastih vrsta. Mogu se gajiti kukuruz, soja i suncokret.

Izvor: Danas, 23.06.2015.


Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 3. / 12



Uklanjanje opasnog industrijskog otpada fokus u 2015. godini

Srbija će u narednih deset godina uložiti znatna sredstva u oblast životne sredine, o čemu svedoči i najavljen niz mera u cilju uspostavljanja održivog sistema Zelene ekonomije i ponovnog osnivanja Zelenog fonda zaštite životne sredine. To potvrđuju i

aktuelni potezi države u unapređenju sistema upravljanja opasnim industrijskim otpadom, kao i usaglašavanje zakonskog okvira u oblasti zaštite životne sredine u procesu pristupanja EU. Neke od ovih tema su pokrenute na četvrtoj po redu CEDEF konvenciji koja je 30. juna održana u Čačku u sklopu godišnjeg CEDEF Programa za gradove i opštine Srbije - Lideri održivog razvoja. Pokrovitelji Programa su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, i infrastrukture, Ministarstvo rudarstva i energetike, Odbor za zaštitu životne sredine Narodne skupštine, Agencija za zaštitu životne sredine. Rešavanje mnogih ekoloških problema biće omogućeno adekvatnim zbrinjavanjem otpada, pre svega nastalog kao posledica istorijskog zagađenja. Obaveza kompanija, ili države je da ukloni otpad iz kompanija koje su u restrukturiranju, a to je i neophodan uslov za privlačenje novih investitora. Na osnovu dosadašnjih najava resornog ministarstva, sanacija opasnog istorijskog otpada je u fokusu za 2015. godinu, ali kako bi ovaj problem bio trajno rešen, biće obezbeđena i sredstva od 230 miliona dinara kojima će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine podržati sanaciju istorijskog zagađenja iz desetak kompanija u restrukturiranju.

Izvor: eKapija, 30. 06. 2015.

Formirana Radna grupa za rešavanje problema otpada u Zlatiborskom okrugu

Radna grupa za rešavanje problema upravljanja otpadom u Zlatiborskom okrugu formirana je 20. jun 2015. godine i ona će u narednih mesec dana sagledati stanje i probleme na terenu i predložiti dalje korake i rokove za njihovo rešavanje, izjavila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine nakon sastanka sa

predstavnicima opština Nova Varoš, Sjenica, Priboj i Prijepolje. Radnu grupu čine predstavnici Ministarstva i predstavnici sve četiri opštine tog regiona. Razgovaralo se sa predstavnicima četiri opštine o važnim pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine i oblasti poljoprivrede. Potrebno je da se pronađe rešenje za nesanitarnu deponiju u Prijepolju, ali i odrede rokovi za dugoročno rešenje problema odlaganja komunalnog otpada. Takođe, deponija Banjica treba da počne da radi i da postane funkcionalna, s obzirom da se radi o rešavanju problema za oko 120.000 ljudi.

Izvor: Tanjug, 20.06.2015.

Na Balkanu zatvoriti 13 termoelektrana U zemljama Balkanskog regiona trebalo bi, zbog zastarelosti i nezadovoljavanja standarda Evropske unije, da se obnovi ili zatvori 13 termoelektrana, prema istraživanju Fondacije „Mreža za promene jugoistočne Evrope”.

Kako prenosi „Al Džazira Balkan“, u Srbiji bi po tom principu trebalo obnoviti ili zatvoriti 5 termoelektrana. U periodu od 2025. do 2030. na meti su TE „Morava“, „Kostolac“, „Nikola Tesla“ i „Kolubara“, dok je u TE „Kosovo“ rok za zatvaranje tri bloka 2020. godina a za preostala dva 2025. godina. U Bosni i Hercegovini u periodu od 2020. do 2025. godine na meti su četiri bloka TE „Tuzla“, a do 2030. godine TE „Gacko“, „Ugljevik“ i „Kakanj”. U Hrvatskoj bi do 2020. trebalo zatvoriti samo jednu termoelektranu, „Plomin“, u Makedoniji dve – „Oslomej“ i „Bitolj“ i to u periodu između 2025. do 2030. godine, a isti rok ima i TE „Pljevlja“ u Crnoj Gori. Energija je tema s kojom se svaka zemlja na putu evrointegracija mora suočiti i zemlje regiona bi trebalo da do 2050. smanje emisiju štetnih gasova za 80%, poručeno iz Brisela. Stručnjaci sugerišu zemljama regije da rade na povećanju energetske efikasnosti stambenih zgrada, efikasnijem iskorišćavanju vetra i sunca, ali i smanjenju upotrebe uglja. U Briselu smatraju da je u regiji problem nedostatak političke volje. A vremena – nema, navedeno je u tekstu.

Izvor: Novosti 22.06.2015.


Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 4. / 12



Ekologija

Za čišćenje Velikog bačkog kanala 300 miliona dinara Opština Kula će podići kredit od 300 miliona dinara za rešavanje najvećeg ekološkog problema - zagađenja Velikog bačkog kanala, koji je na deonici Crvenka – Kula – Vrbas, prema nalazu Norveškog instituta za istraživanje voda, najzatrovaniji vodotok u Evropi.

Iz kanala treba izvući oko 400.000 m3 toksičnog mulja, a za njegovu potpunu sanaciju neophodno je da sve industrijske i komunalne otpadne vode sa područja opština Kula i Vrbas budu preko magistralnog kolektora usmerene ka centralnom prečistaču u Vrbasu, za čiju je izgradnju EU obezbedila 14,3 mil EUR. Da bi centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (CPPOV) moglo da radi, neophodno je da se izgrade kanalizacije u naseljenim mestima u opštini Vrbas, kao i u Kuli i Crvenki. Potrebno je i da se od Crvenke do Kule postavi potisni vod do magistralnog kolektora. U nedostatku ovog cevovoda, fekalne vode iz Crvenke ispuštane su u desnu deltu VBK, takozvani Begejac, koji godinama nepodnošljivim smradom guši i preti zdravlju Kuljana. Odbornici SO Kula usvojili su odluku da se Opština kreditno zaduži za 300 miliona dinara, kako bi izgradila nedostajuću kanalizaciju, kao i potisni vod između Crvenke i Kule. Za te namene nije dovoljan novac, koji se prikuplja od opštinske takse za zaštitu životne sredine.

Izvor: Novosti, 19.07.2015.

Ugrožen kanal DTD, Kikinda isključila prečistače vode? Nakon likvidacije JKP "6. oktobar", Kikinda je ostala bez prečistača otpadnih voda, što je posledica loše organizacije nove komunalne firme, koja je preuzela delatnost pet firmi koje su u likvidaciji, kao i što nije na vreme raspisana javna nabavka za kupovinu potrebnih delova. jer nije na vreme raspisana javna nabavka za kupovinu delova. Otpušteni radnici tog preduzeća tvrde da se sada otpadne vode samo

pumpama izvlače iz naselja i prepumpavaju u kanal DTD, jer su sva tri uređaja prestala da rade. Novac za servisiranje četiri mamut rotora koja pokreću reduktore svake godine je bio planiran i nije se smelo dozvoliti da prestanu da rade. U međuvremenu je novo javno preduzeće za komunalnu infrastrukturu "Kikinda" potpisalo sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji sa JKP "Vodovod i kanalizacija" iz Beograda koja predviđa servisiranje vodomera, detektovanje gubitaka i kvarova na vodovodnoj mreži i stručno osposobljavanje radnika.

Izvor: Radio 021, 29.06.2015.

Uskoro izgradnja postrojenja za preradu pijaće vode u Zrenjaninu Italijanska kompanija "Zilio" dostavila je JKP "Vodovod i kanalizacija" idejno rešenje postrojenja za preradu pitke vode, potvrđeno je u zrenjaninskom komunalnom preduzeću. U skladu sa dinamičkim planom, definisanim u ugovoru koji je sa Italijanima

potpisan 12. februara ove godine, uz idejno rešenje priložen je i situacioni plan postrojenja koje će biti podignuto na parceli dodeljenoj za te namene. Dinamika radova, precizirana ugovorom, predviđa da posle završetka projektne dokumentacije usledi izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode. To praktično znači da će meštani grada na Begeju imati zdravu pijaću vodu u gradskom vodovodu do kraja ove godine, kako je ranije i obećano. Italijani najavljuju da će kompletna fabrika biti na bazi mobilnog postrojenja, koje će veoma lako biti priključeno na trenutni gradski vodovod. To je tehnološki proces već poznat u svetu, ali "Grupa Zilio" ima zaštićenu tehnologiju koja će služiti za prečišćavanje vode od arsena i bora. "Grupa Zilio" je deo poslovnog sistema grupacije "Greentech" koja na berzi ima preko milijardu evra prometa. Njeni najveći akcionari su italijanski proizvođač guma "Pirelli" i Banca Intesa. Već 55 godina posluje na svetskom tržištu i ima preko 110 izgrađenih manjih i većih postrojenja u Italiji i u svetu. U ovom trenutku više od 40 objekata je pod njenom upravom.

Izvor: Dnevnik, 23.06.2015.


Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 5. / 12



Reciklaža

Pančevo konačno u septembru dobija novu deponiju? Gradnja nove deponije u Pančevu počela je još devedesetih godina. U nju je godinama ulagao i grad, ali i brojni donatori. Kako bi konačno i počela sa radom, o čemu se priča od 2009. godine, blizu pola miliona evra obezbedila je i Švedska organizacija za međunarodni razvoj. Iako je po novijim obećanjima deponija koja će biti i regionalna trebalo da

bude otvorena u maju, taj rok je pomeren za septembar. Otpad i smeće i dalje se odnosi na staru deponiju čiji su kapaciteti odavno premašeni i koja sada predstavlja ekološki problem. Stara deponija već nekoliko godina predstavlja ekološki problem, nalazi se na samo par kilometara od centra grada, a jedan njen deo već je došao i do Tamiša. Stalna pomeranja roka za puštanje u rad nove deponije,čime bi na staru prestalo da se odvozi smeće, su već viđen scenario. Poslednja obećanja su da će ona konačno biti otvorena u septembru. Gradnja nove deponije, počela je pre više od dvadeset godina. Pored mesta za odlaganje otpada trebalo bi da bude i centar za reciklažu. Ako bude proradila u u septembru, problemi i muke ljudi koji žive tik uz staru deponiju neće biti završeni, jer ona mora biti sanirana, što zahteva dodatna sredstva i što će verovatno potrajati.

Izvor: RTV, 23.07.2015.

U Beogradu postavljena zvona za odvajanje staklene ambalaže "Sekopak" je u saradnji sa JKP "Gradska čistoća" 10. jula 2015, postavio dva reciklažna zvona namenjena odlaganju staklene ambalaže. Zvona su postavljena u centru Beograda na Obilićevom vencu u blizini ulaska u javnu garažu. U planu je da u sledećem periodu bude postavljeno još 80 reciklažnih zvona na svim značajnijim tačkama u gradu.

Postavljanje reciklažnih zvona značajno je i za nas i za "Gradsku čistoću" ali i za glavni grad Srbije, budući da je ovo jedan u nizu projekata, koje sprovodimo u uspostavljanju primarne selekcije ambalažnog otpada u Beogradu zajedno sa JKP "Gradska čistoća". Ovo je jedan deo slagalice koja će na kraju dovesti do toga da naša prestonica bude rame uz rame sa ostalim metropolama, rekla je, direktorka kompanije "Sekopak". Cilj akcije je podizanje svesti građana o važnosti reciklaže kao i očuvanje životne sredine.

Izvor: eKapija, 20.07.2015.

Novine u izgradnji puteva Vlada Srbije donela je Uredbu o tehničkim i drugim zahtevima za pepeo, kojom se propisuju tehnički i drugi zahtevi i uslovi za pepeo kao građevinski materijal koji je namenjen za upotrebu u izgradnji, rekonstrukciji, sanaciji i održavanju infrastrukturnih objekata javne

namene. Ova uredba se primenjuje na pepeo iz termoelektrana i drugih termoenergetskih postrojenja koji može da se koristi kao građevinski materijal pod uslovom da ispunjava određene zahteve srpskog standarda. Opravdanost upotrebe pepela kao građevinskog materijala utvrđuje investitor kroz odgovarajuću tehno-ekonomsku analizu. Uslovi i karakteristike koje pepeo mora da ima da bi mogao da postane novi gradivni element dati su u Uredbi.



Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 6. / 12



Pilot projekat primarne separacije otpada predstavljen u Arilju Pilot projekat "Sakupi, Baci, Recikliraj", po čijoj će se metodologiji vršiti primarna separacija otpada u lokalnim samoupravama širom Srbije predstavljen je u Arilju. Upravljanje životnom sredinom je izuzetno finansijski izazovno, a Vlada Srbije i resorno Ministarstvo su tu da pruže maksimalnu pomoć i podršku sa

ciljem da dostignu standarde EU u oblasti zaštite životne sredine kroz usklađivanjem srpskog sa evropskim zakonodavstvom do 2018 godine – istakla je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine , prilikom predstavljanja projekta, a navedeno je u saopštenju Ministarstva. Reciklažna industrija u Srbiji u ovom trenutku zapošljava na desetine hiljada radnika, a njena vrednost se meri u milijardama dinara. Zelena ekonomija, odnosno industrija zasnovana na principima očuvanja životne sredine, poseduje potencijal koji bi Srbiji mogao da donese na hiljade novih radnih mesta i privuče značajne investicije. Takođe je naglašenosila da će samo vrednost investicija u zelenu infrastrukturu za Srbiju iznositi preko 6,5 mlrd EUR, od čega će sektor upravljanja otpadom zahtevati jednu milijardu eura investicija. Prvi sekretar Švedske Ambasade rekao je da projekat u Arilju deo švedske podrške jačanju poslovanja regionalne deponije Duboko i da se nada da će više opština u regionu uskoro moći da slede primer Arilja. Separacija otpada iz domaćinstva kamen temeljac je modernog upravljanja otpadom u EU i ako je uspešna može značajno da smanji količinu otpada koja se odlaže na deponiju. Projekat sprovodi opština Arilje, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz podršku Švedske razvojne agencije za međunarodnu saradnju (SIDA) i međunarodne organizacije IMG. Program separacije otpada na mestu nastanka u Arilju je pilot projekat, na osnovu čijih iskustava će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, planirati uvođenje separacije otpada na mestu nastanka u svim ostalim lokalnim samoupravama Republike Srbije, navedeno je u saopštenju.


Obnovljivi izvori energije

Škola primenjuje maturski rad svojih učenika Učenici Prve tehničke škole u Kragujevcu, na smeru elektrotehnike, drugu godinu za redom za maturski rad radili su projekat solarnog sistema, koji škola primenjuje i ostvaruje uštedu u potrošnji električne energije. Maturant Igor Stevanović rekao je da su učenici prvo radili na pripremi proračuna – koliki je broj sunčanih sati, zatim kolika je korisna snaga koja se

dobija iz solarnih panela, potom nabavljali materijal i opremu i onda radili na izradi projekta. Veći deo materijala našli su u Kragujevcu, i u tome nisu imali probleme, jer im je profesor Filip Dragaš pomagao. Za Nemanju Kneževića veliko je zadovoljstvo što učenici koji su rođeni 1996. godine ostavljaju školi projekat na upotrebu. Razlika između solarnog sistema urađenog prošle godine i ovogodišnjeg je u snazi, objašnjava profesor predmeta elektrostruke Dragaš i dodaje da solarni punjač za mobilni telefon, u kojem su učestvovali i učenici iz kluba elektroničara, ima priključke za pet različitih telefona, čije se baterije pune za 10 minuta. Od prošle godine kada je uveden predmet obnovljivi izvori energije, a koji od skoro postoji u srpskom školstvu, želeo sam da učenici imaju više mogućnosti da to i praktično rade. Prošle godine maturanti su uradili prvi solarni sistem za napajanje mobilnih telefona i rasvetu za prizemlje zgrade, a ovogodišnja generacija uradila je drugi projekat solarnog sistema za osvetljenje i to najsavremenijim led trakama – rekao je Dragaš. Prema njegovim rečima, svaka generacija maturanata 5 godina radiće projekat solarnog napajanja, kako se učenici ne bi bavili samo papirologijom. Prvi projekat solarnog sistema učenika ove škole od Francuskog insituta u Beogradu osvojio nagradu za najbolju inovaciju u školstvu, a ona se sastoji od stručne literature o uštedi koju ostvaruju obnovljivi izvori energije. I za ovogodišnji projekat, i maturanti i profosor Dragaš, veruju da će dobiti priznanje.

Izvor: Tanjug, 22.06.2015.


Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 7. / 12



Uvodimo obnovljive izvore u glavne tokove energetike U okviru svoje Inicijative za održivu energetiku (Sustainable Energy Initiative – SEI), Evropska banka za obnovu i razvoj je od 2006. do 2014. proizvodnju energije iz obnovljivih izvora finansirala sa oko 4 milijarde dolara, izjavila je direktorka za preduzeća iz sektora struje i energetike u toj banci. U intervjuu za Balkan Green Energy News (BGEN), ona je istakla da izazove stvaraju promene regulative i političkog okvira u našem regionu i šire, uključujući retroaktivne izmene mehanizma podrške proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

EBRD je najveći investitor u energiju iz obnovljivih izvora u regionima u kojima posluje i u mnogim zemljama banka je bila pionir na tom polju, pa od 2006. zapravo više ulaže u takvu nego u konvencionalnu proizvodnju struje. Finansiranje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora čini otprilike 23%. Finansiranje energetskih projekata s obnovljivim izvorima može biti direktno, za poslove većeg obima, ili preko kreditnih linija lokalnim finansijskim institucijama, za projekte manje veličine. Broj ugovora i obim poslova EBRD-a u sektoru struje i, posebno, obnovljivih izvora energije učetvorostručeni su od 2007.

Izvor: Cefix, 26.06.2015.

“Building energy 1” će graditi bioenerganu u Kruševcu Memorandum o saradnji između Grada Kruševca i kruševačke kompanije "Building energy 1" potpisan je juče. Osnivači kompanije su "Building energy" iz Milana i "Sinergy invest" iz Kruševca, lokalni partner, a predmet Memoranduma je izgradnja bioenergane, koju će

zajednički investirati "Building energy" i lokalni partner. Investiciona vrednost projekta izgradnje elektrane na biomasu je oko 25 mil EUR. Predviđa se otvaranje 30 do 50 novih radnih mesta, za početak. Poseban vid saradnje između Grada Kruševca i "Building energy 1" Kruševac je moguće ostvariti i u oblasti solarne energije, a planira se izrada studije i poseban plan realizacije izgradnje solarne elektrane. Buduća elektrana na biomasu nalaziće se u blizini JKP "Gradska toplana", što lokacijski odgovara budućem umrežavanju bioenergane i toplane , radi preuzimanja toplotne energije koja bi služila za snabdevanje grada. Istovremeno, bionergana biće i blizu JKP "Kruševac", radi sakupljanja i distribucije biomase sa teritorije grada. Navedeni projekat izgradnje elektrane na biomasu, realizovaće se u naredne dve godine. Dodatni benefiti od ovog projekta su smanjenje emisije štetnih gasova u procesu proizvodnje toplotne energije, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, smanjenje potrošnje uglja u JKP "Gradska toplana", kao i dodatna zarada JKP "Kruševac". Izgradnja bioenergane je prvi u nizu zajednički planiranih projekata, kojima se i Kruševac približava trendovima u Evropskoj uniji, promoviše kao grad sa povoljnom poslovnom klimom i otvaraju vrata i drugim potencijalnim investitorima. Kao preporuku treba istaći da je Grad obezbedio svu administrativnu i tehničku pomoć za dobijanje neophodnih saglasnosti i dozvola, traženih od strane organa lokalne samouprave, ali i republičkih institucija, objavljeno je na sajtu grada.


Izgradnja vetroparka u Kovinu počinje u martu 2016. godine Prvi konkretni radovi na izgradnji vetrenjača u kovinskoj opštini se mogu očekivati početkom naredne građevinske sezone, odnosno u martu 2016. godine, rečeno je na prošlonedeljnom zasedanju odbornika SO Kovin. Odbornici su prihvatili predloženi Aneks broj 1 Ugovora o otuđenju

građevinskog zemljišta u javnoj svojini po tržišnoj ceni.


Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 8. / 12



Naime, "Vetroelektrane Balkana", investitori izgradnje vetroparka "Čibuk" u blizini Mramorka, zatražili od opštine brisanje poglavlja 7 iz Ugovora koji imaju sa opštinom, a koje se odnosi na uvođenje partnera u posao. I u mišljenju opštinskog pravobranioca i po rečima predsednika opštine, tražena izmena "ničim ne tangira prava i obaveze opštine Kovin za ovu investiciju, već je ovo poglavlje isključivo vezano za odnose sa njihovim budućim strateškim partnerom". Investitori su izvršili sve obaveze prema opštini, ova izmena nema štete po opštinu, rečeno je na sednici, prenosi zvanični opštinski sajt.


Preskupa zelena struja iz vetra Američka kompanija „Dženeral Elektrik“ zainteresovana je za gradnju vetroparkova u Dolovu i Kovačici. Vrednost investicije procenjuje se na milijardu evra za pogone snage 500 megavata, što bi u Srbiji dovelo do otvaranja oko 500 novih radnih mesta, izjavio je izvršni direktor „Dženeral ilektrika“ za jugoistočnu Evropu.

On je time praktično potvrdio najave premijera Srbije date tokom nedavne posete Vašingtonu, dodajući da su „svi ti projekti trenutno na čekanju, zbog odobrenja i dozvola, priprema ugovora o nabavci električne energije, donošenja podzakonskih akata i priprema modela ugovora. U Srbiji će od 1. avgusta struja poskupeti za 12%. Kilovat-čas će domaćinstva plaćati 8,82 dinara s PDV-om. Otkupna cena struje iz vetra, prema sadašnjim propisima je oko 0,92 evrocenti. Imajući u vidu ovaj odnos cena postavlja se pitanje ko u Srbiji može da plaća preskupe zelene kilovate? Primera radi, proteklih dana EPS je moglo na berzi da kupi struju po 35,16 evra po megavatu, a struja iz vetra bi se prodavala po 92 evra, skoro tri puta skuplje! EPS ima obavezu da u narednih 12 godina otkupljuju struju iz vetra od investitora, ali tako što sve troškove snose krajnji potrošači, samo zato što se Srbija obavezala da smanji emisiju štetnih gasova u atmosferi do 2020. godine, a pri tom pola škola u Srbiji nema rešen problem mokrog čvora. Interesantno je da se od ove ideje ne odustaje ni u času kada su Španija i Portugal po preporuci „Svetske banke“ prekinule ovaj program, jer im je to preveliko opterećenje za budžet, a Rumunija početak primene dobijanja zelene energije još odugovlači. Dotle Poljska 99% svoje energije i dalje dobija iz termoelektrana. Ne može Srbija da se poredi s Nemačkom koja ima 30.000 megavata instalisane snage zelene energije. Investicije u Srbiji su dobrodošle, ali zašto bi građani preko EPS-a plaćali ovu skupu struju, ako imaju svoju jeftinu i ako je čak i uvozna struja dva i po puta jeftinija od zelene? Nije jasno ni zašto se Đerdap u Briselu ne prepoznaje kao obnovljivi izvor, jer on to jeste. Investitori već godinama, imaju problem sa zakonskom regulativom i komplikovanim procedurama u Srbiji. Neki su odustali, ali su oni najuporniji sa najboljim projektima i sa najviše novca ostali.

Izvor: Politika, 22.06.2015.

"Gussing Renewable Energy" predstavio model dobijanja toplotne i električne energije od biomase Austrijska firma "Gussing Renewable Energy", prezentovala je u Novom Pazaru projekat dobijanja toplotne i električne energije od biomase, čijom realizacijom bi cena toplotne energije za krajnjeg potrošača bila niža za oko 40%, a Grad na godišnjem

nivou profitirao više od milion eura. U pitanju je koncepcijsko resenje CHP postrojenja – u svetu jedinstvene tehnologije GREG, objavljeno je na gradskom sajtu Novog Pazara. Novi Pazar aktivno traga za odrzivim rešenjima iz obnovljivih izvora energije. Rukovodstvo grada ovaj zadatak smatra velikim izazovom zbog poznatih ekonomskih ograničenja sa kojima se svi suočavamo. Uprkos tome, postoji jasna posvećenost gradske administracije svom zadatku da obezbedi zaista povoljno poslovno okruženje za porast ekonomskih aktivnosti u gradu. Jak nagalsak stavljen je na dobrobit građana kroz poboljšanje uslova života i životnog standarda. Prezentaciju Gussing modela – razvoj lokalne zajednice preko lokalno raspolozivih sirovina za proizvodnju energije održao je rukovodeći tim "Gussing Renewable Energy" za Evropu. Gussing model podrazumeva prestanak zavisnosti zajednice od fosilnog goriva koje je ogromno opterećenje za budžete opština i građana. Prelazak na održivi model kroz tehnologiju koja podrazumeva dostupne otpadne sirovine iz poljoprivredne proizvodnje, delom komulanog otpada, drvna bio masa i slično. Novi Pazar bi bio četvrti u Srbiji u kome bi se realizovao ovaj projekat, a koji je, po rečima prezentera, najpovoljniji po efikasnosti.



Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 9. / 12



Energetska efikasnost

Međunarodni investitori i industrija upoznaje OIE i EE projekte iz celog regiona u Sarajevu Po drugi put međunarodna energetska industrija i investitori će se sresti na RENEXPO® BiH 4. i 5. novembra 2015 u Bosni i Hercegovini. Preko 100 dostupnih projekata iz celog regiona kao i nekoliko koncesija će biti predstavljeni na najvećoj platformi za energetske stručnjake u Investors Business Lounge tokom 2 dana konferencija.

Ovaj ekskluzivni izlagački i investitorski servis od strane REECO® Grupe nudi najvrednije prilike u regionu Zapadnog Balkana. Hidroenergija (mini, male, srednje i velike hidroelektrane), krovni i zemljišni (land plot) fotovoltaik, vetroparkovi, reciklaža, ulično osvetljenje, energetska efikasnost u zgradarstvu, biomasa i geotermalni projekti su spremni da ispune zainteresovane strane. Dodatni program, kao što su okrugli stolovi, konferencije, radionice, dan opština, B2B sastanci i treninzi će kompletirati ovaj B2B događaj u svom najboljem izdanju. Vodeći međunarodni sajam o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti sa profesionalnim konferencijama, inkorporiran u prepoznatljiv RENEXPO® brend dolazi po drugi put na tržište Federacije Bosne i Hercegovine. RENEXPO® Western Balkans će predstaviti alternativu proizvodnji toplotne i električne energije korišćenjem raspoloživih resursa iz obnovljivih izvora, biomase i biogasa, kao i ukazivanjem na ekonomske potencijale kod implementacije projekata koji bi obezbedili racionalnije korišćenje energije prilikom izgradnje, u industriji i prilikom postavljanja javne rasvete. RENEXPO® je pepoznat kao energetska platforma visokog kvaliteta i identifikovan kao najvažniji energetski sastanak ovakve vrste.

Izvor: reeco.eu, 21.07.2015.

Propisi – standardi

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 46 od 28.05.2015. godine)

Izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji predviđeno je da Institut za standardizaciju može da obavlja i druge poslove, radi uspostavljanja održivog i stabilnog izvora finansiranja. Zakon predviđa da Institut može da se bavi i poslovima sertifikacije, kao i pružanjem stručne pomoći za primenu, odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda. Izmenama je predviđeno i da se nacionalni standardi drugih država mogu koristiti kao osnova za donošenje srpskih standarda samo u slučaju kada u određenoj oblasti ne postoje međunarodni standardi, kao i da se u tom slučaju mogu donositi i izvorni srpski standardi i srodni dokumenti. Ukinuta je obaveza Instituta da rešenja o donošenju i povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenta objavljuje u Službenom glasniku. Odluka o osnivanju Instituta za standardizaciju Srbije, uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu. Ovaj zakon stupio je na snagu 5. juna 2015. godine.

Završena javna rasprava o nacrtu Zakona o zaštiti životne sredine Osnovaće se Zeleni fond Republike Srbije radi finansiranja zaštite i unapređivanja životne sredine, a u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.

Izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine uskladiće postojeći zakon sa propisima o dodeli državne pomoći, drugim sistemskim aktima, kao i sa međunarodnim ugovorima i standardima EU, istaknuto je tokom javne rasprave. Nacrt zakona predviđa osnivanje Zelenog fonda Srbije, pod okriljem resornog Ministarstva. Jedan od razloga za izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, jeste i usklađivanje pravnih rešenja, sa primenom drugih propisa, kao i preciziranje pojedinih odredaba važećeg zakona koje se odnose na: oduzimanje ovlašćenja za ispitivanje otpada, sadržinu zahteva i dozvole za odlaganje otpada na deponiju i termički tretman otpada, pravnog sledbenika lica koje ima dozvolu za upravljanje otpadom, izmenu i oduzimanje dozvole. O Zakonu su raspravljali predstavnici reciklera, lokalnih samouprava, javnih komunalnih i ostalih preduzeća.

Izvor: Privredne vesti, 10.07.2015.


http://www.reeco.eu/

Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 10. / 12



Izmenama i dopunama zakona do Zelenog fonda „Održivo institucionalno rešenje za pitanje finansiranja i implementacije projekata iz sektora zaštite životne sredine predstavlja u ovom trenutku strateški najznačajnije pitanje po dalji razvoj sektora u Republici Srbiji“, rekla je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine na Pododboru za transport, energetiku, zaštitu životne sredine, klimatske promene i regionalni razvoj i istakla da se trenutno u proceduri nalaze tri nova zakona, odnosno, izmene i dopune zakona o zaštiti životne sredine, zakona o upravljanju otpadom i zakona o zaštiti prirode kojim će se regulisati osnivanje Zelenog fonda. Izmene i dopune zakona o zaštiti životne sredine regulišu osnivanje Zelenog fonda, odnosno instrumenta Vlade za finansiranje projekata zaštite životne sredine, kao i da je uloga Zelenog fonda da na finansijski i institucionalno održiv način omogući finansiranje projekata zaštite životne sredine radi dostizanja obaveznih standarda zaštite životne sredine u skladu sa pravnim tekovinama EU, u planiranom roku. Značaj Zelenog fonda je u usmeravanju sredstava koja se ostvaruju po principu ’’zagađivač plaća’’ u kofinansiranje značajnih infrastrukturnih projekata za zaštitu životne sredine, u prvom redu projekata upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao dve finansijski i tehničko najzahtevnije komponentne. Preliminarna procena troškova sektora životne sredine iznosi 11,5 milijardi evra, od čega je 6,5 namenjeno investicijama, a više od 5 milijardi eura će biti investirano u infrastrukturne projekte upravljanja pijaćom vodom, otpadnim vodama i upravljanja otpadom, čime će se otvoriti nova radna mesta i podstaći razvoj ekonomije. Optimalno kofinansiranje infrastrukturnih projekata za sektor životne sredine iz Zelenog fonda, a u cilju dostizanja planiranih standarda u odgovarajućem roku, je 45% a Zeleni fond je neophodan kao institucija koja se bavi planiranjem, projektovanjem, finansiranjem, implementacijom i nadzorom projekata zaštite životne sredine.

Izvor: Privredne vesti, 03.072015.

Uskoro novi Zakon o zaštiti prirode

Privredna komora Srbije će preko Zakona o zaštiti prirode otvoriti pitanje održivog razvoja i održive ravnoteže između ekonomskog i ekološkog razvoja. Novi Zakon biće važan za buduće zelene investicije u zaštićenim privrednim dobrima. Ovo će biti početak jedne priče o zelenoj ekonomiji, cirkularnoj ekonomiji, da lokalni i ekonomski razvoj u zaštićenim privrednim dobrima postane deo

održivog razvoja Srbije, naglašeno je tokom javne rasprave o nacrtu Zakona o zaštiti prirode. Usklađivanje sa međunarodnim obavezama koje su preuzete utvrđivanjem međunarodnog ugovora u oblasti biodiverziteta i prekograničnog prometa divljih vrsta kao i usklađivanje sa EU propisima, prvenstveno sa direktivama o staništima, pticama, o držanju divljih životinja u zoološkim vrtovima i Uredbom saveta o zaštiti flore i faune regulisanjem njihove trgovine, samo su neki od razloga za donošenje novog Zakona o zaštiti životne sredine.


Bolja regulativa smanjuje rizik od hemikalija Nova evropska Uredba o biocidnim proizvodima propisuje obaveznu razmenu podataka o aktivnim supstancama, priznavanje odobrenja u drugoj članici EU i uvodi nove procedure, prihvatljivije za mala i srednja preduzeća

Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, koje je u Srbiji

nadležno za biocidne proizvode, preduzima aktivnosti na daljem usaglašavanju domaćih propisa sa Uredbom EU, kao i na implementiranju instrumenata iz Uredbe koji treba da olakšaju stavljanje u promet biocidnih proizvoda navedeno je iz Odeljenja za hemikalije nadležnog ministarstva. Usklađivanje poslovanja srpskih privrednih subjekata, koji proizvode ili puštaju u promet biocidne proizvode, sa nacionalnim zakonodvstvom, kao i sa Uredbom, zahteva stalnu obuku kadrova, ali i materijalna sredstva. To predstavlja teškoću naročito za mala i srednja preduzeća, rečeno je ispred


Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 11. / 12



Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije. Kako bi se održala konkurentnost domaće proizvodnje, na domaćem tržištu i pri eventualnom izvozu, nacionalna asocijacija privrednika organizovaće potrebne obuke i radionice rečeno je na seminaru koji je okupio više od 150 polaznika. O instrumentima predviđenim Uredbom o biocidnim proizvodima, koji treba da olakašaju pridruživanje jedinstvenom EU tržištu, kao i o iskustvima Švedske u njihovoj primeni, govorile su eksperti Švedske agencije za hemikalije. Seminar, koji su organizovali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, PKS i Švedska agencija za hemikalije, održan je u okviru projekta „Upravljanje reizikom od hemikalija u Srbiji“.

Izvor: Privredne vesti, 30.062015.

Zanimljivosti

Danska energijom vetra proizvela 140% potreba za strujom Vetroelektrane u Danskoj su 9. jula proizvedele toliko energije da je država uspela ne samo da zadovolji svoje potrebe za električnom energijom, već i da struju izveze u Norvešku, Nemačku i Švedsku. U Danskoj je tada, po neobično vetrovitom danu, proizvedeno 16% više

električne energije od uobičajenih potreba zemlje. Do tri ujutru, kada je potražnja za električnom energijom opala, ova brojka je dostigla 40%. Zahvaljujući interkonektorima, Nemačkoj i Norveškoj je podeljeno po 40% viška struje koju će dve zemlje moći da uskladište u hidroenergetske sisteme i koriste kasnije. Švedska je preuzela 20% viška električne energije. Ovo je dokaz da je svet moguće u potpunosti pokretati obnovljivom energijom, rekao je portparol tela zaduženog za trgovinu pri Evropskom udruženju za energiju vetra. U energiji vetra i drugim obnovljivim izvora energije može ležati rešenje za dekarbonizaciju, ali i za sigurno snabdevanje u trenucima velike potražnje. Brojke su objavljene na internet stranici danskog operatera prenosnih sistema, na kom se redovno ažurira proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u nacionalnoj mreži. Nagli porast broja vetroelektrana znači da bi Danska mogla da proizvede polovinu električne energije iz obnovljivih izvora pre roka, odnosno 2020. godine. Oko tri četvrtine električne energije od vetrenjača u Danskoj potiče od vetroelektrana na moru koje imaju snažnu podršku vlade.

Izvor: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, 16.07.2015.

Održivi gradovi Pariz Zanimljivo je i u isto vreme i ironično Grad svetlosti posmatrati i kao grad koji štedi energiju. Međutim, Pariz je u nekoliko poslednjih godina napravio velike ekološke projekte, i postao jedan od 10 najodrživijih gradova u Evropi. Što se saobraćaja tiče, električna vozila se sve češće mogu videti na

ulicama Pariza. Bicikl je takođe jedan od omiljenih prevoznih sredstava mnogih Parižana, pa su neke od kompanija odlučile da još više motivišu svoje zaposlene, tako da na platu dobijaju dodatni bonus svi kojima je bicikl glavno prevozno sredstvo do posla. Postoji i program iznajmljivanja bicikala, sa više stotina stanica za iznajmljivanje širom grada, koje koriste kako Parižani, tako i turisti. Što se zelenih površina tiče, jedan od neobičnih i originalnih poteza je bilo dovođenje ovaca koje su „šišale“ travu u obližnjim parkovima oko Ajfelovog tornja. Kosilice za travu, osim što mnogo koštaju, istovremeno i zagađuju vazduh, tako da je ova ideja pozdravljena odobravanjem. Pariz je inače „dom“ 400 zelenih površina i prelepih parkova. Trenutno se u Parizu radi na projektu „Paris Smart City 2050“ i na idejama kako da jedan od najlepših gradova na svetu bude još zeleniji i održiviji. U planu je da se do 2050.godine smanji emisija gasova staklene bašte za 75%. Od nedavno je grad doneo odluku o produžetku roka trajanja brojnih proizvoda u supermarketima kako se hrana ne bi dodatno bacala. Uz to, doneta je i odluka o gašenju i smanjenu ulične rasvete i na fasadama zgrada između 1 i 7 sati ujutru. Na taj način može da se uštedi do 20% energije do 2020.god.

Izvor: E2 Magazin jul – avgust 2015.


Broj 70 Datum 30.07.2015.

Stranica 12. / 12



Putevi budućnosti, plastika umesto asfalta Holandski Roterdam mogao bi da postane prvi grad u svetu koji će umesto asfalta za izgradnju puteva koristiti recilkiranu plastiku, piše "Gardian". Plastični materijal koji će se koristiti za puteve je ekološkiji, brži za postavljanje i otporniji u poređenju sa asfaltom, tvrde u kompaniji "VolkerWessels" koja je idejni autor projekta. Ova firma je saopštila da će putna podloga izrađena od recikliranih

plastičnih boca zahtevati manje sredstava za održavanje i da će bolje podnositi ekstremne temperature u rasponu između -40 i +80 stepeni Celzijusa. Jedna od prednosti je i to što bi se vreme potrebno za izgradnju ovih puteva umesto mesecima merilo sedmicama. "VolkerWessels" tvrdi da je u celoj priči veoma bitan i ekološki faktor. Prema njihovim podacima, godišnje se zbog asfaltiranja puteva u atmosferu emituje 1,6 miliona tona CO2, što predstavlja 2% ukupne emisije za koju je odgovoran drumski saobraćaj. Osim toga, plastični putevi su lakši, što bi smanjilo opterećenje na podlogu ispod površine kolovoza, a mogli bi da budu i šuplji iznutra radi jednostavnijeg i praktičnijeg postavljanja kablova, cevovoda i druge gradske infrastrukture. Unutrašnje šupljine omogućile bi i lakše postavljanje grejača kako bi se sprečila pojava leda i zadržavanje snega na kolovozu tokom zime. U kompaniji "VolkerWessels" kažu da je projekat plastičnih puteva još uvek u konceptualnoj fazi, ali se nadaju da će u roku od tri godine biti spremni da u Roterdamu postave prve metre nove putne podloge. Izvor: Novosti, 13.07.2015.


Documents

Aktuelnosti iz ekologije, kvaliteta i standadizacije · će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine podržati sanaciju istorijskog zagađenja iz desetak kompanija u