Embed Size (px)
Citation preview
2 Jun 2012.
P O R U K E
3www.serbianmirror.com
Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4
Tomislav Nikoli} predsednik Srbije strana 5
[to pre formirati institucije strana 6
Reagovanja na izbor predsednika Srbije strana 7
Feljton: Dra`a Mihailovi} strana 8
Marko Kraljevi} opet uznemirava Srbe strana 9
Kosovski zavet strana 10
Zabava folklorne grupe “Moravac” strana 11
Markovi konaci strana 12
Humane akcije strana 13
Paja kao Bono strana 14
Leskova~ka ros{tiljijada u ^ikagu strana 17
Letnji kamp Divac u ^ikagu strana 18
Zemlja ~uda strana 19
Feljton: Najve}i srbi 20. veka strana 20
Sport strana 21
Pravoslavlje strana 22
Zakoni Republike Srbije strana 24
Vremeplov: Dogodilo se u junu strana 25
Astrologija strana 27
Porodica strana 28
Pri~a Ogledala: Obrad strana 28
^estitke i srpski mediji strana 29
Vedra strana strana 30
TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}, Slavi{a Peji}
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),
Aleksandra Maksimovi} (Ni{),
Milan Lu~i} (New York),
Sta{a Nasti} (Holivud )
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
Jun 2012.
“[to god tka{,vezuj konce za nebo”
Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472
Chicago IL 60613
I Z R E D A K C I J E
4 Jun 2012.
S R B I N F O
Nastupi Milo{a \or|evi}a
Svakog utorka Ivana i Milo{u d`ez baru Joynt
09. juna - u restoranu De Vine16. juna - u Revolveru
Za vi{e informacija nazovite 773 807 4568.
RESTORAN @UPAAutenti~na doma}a hrana i atmosfera
Svakog ~etvrtka i subote u restoranu @upa:nastupaju Ivana Lola Salipur i Dolar bend!
Svakog petka Neda Goran~i} i Alpina Bend!
77992211 WW.. OOggddeenn AAvvee..
LLyyoonnss IILL 6600553344
770088..444422..77881122
BBBBUUUURRRRBBBBOOOONNNN CCCCAAAAFFFFEEEE4768 N. Lincoln Chicago IL 60625, 773.769.3543
Vikendom u`ivo muzika:
Nikola Kostadinovski KOLE
Ponedeljkom muzi~ke ve~eri nastupaju:
svi peva~i iz ^ikaga i okoline uz stalni bend - Duleta i Joce
Restoran Sandy’s7021 W. Higgins Rd. Chicago
tel: 773.457.4700
petakom, subotom i nedeljomnastupaju
Tygrica i Gogi Bend
NOVO! NOVO! NOVO!NOVI RADIO U ^IKAGU!
OD 1. JULA ZAPO^INJE PROGRAM
BLU RADIO CHICAGONEDELJOM od 4-5 popodne
na 750 amUrednik i voditelj:
Goran Davidovac – SPAZZa eve info: 773.617.8000
Utakmice United Serbs:17. juna, na lokaciji
Serbian Brothers HelpUtakmica:
United Serbs – International* * *
24. jun, 13 i 15 ~asovaUnited Serbs : Chicago Kickers
(2nd Teams) od 13 ~asovaUnited Serbs : Chicago Kickers
(1st Teams) od 15 ~asova
Serbian Brothers Help at 19697 W Grand Ave. in Lake Villa, IL 60046
A K T U E L N O
Jun 2012.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
5www.serbianmirror.com
Prema zvani~nim rezultatima na par-lamentarnim izborima u Srbijinajbolji rezultat ostvarila je lista
“Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikoli}”,koja je osvojila 29,20 glasova, odnosno 73mandata u skup{tini Srbiji. Za njima sledilista “Izbor za bolji `ivot – Boris Tadi}”,sa osvojenih 26,80 glasova, odnosno 67mandata. Tre}a po snazi je koalicija IvicaDa~i}-SPS-PUPS-JS, sa osvojenih 17,60odsto glasova, odnosno 44 mandata. Zatimslede: lista DSS-Vojislav Ko{tunica, kojaje osvojila 8,40 odsto, odnosno 21 mandat,za “Preokret – ^edomir Jovanovi}” glasa-lo 7,60 odsto, {to je 19 osvojenih manda-ta, dok je “URS – Mladjan Dinki}” sa 6,40odsto glasova, dobio 16 mandata.Manjinska lista Savez vojvodjanskihMadjara-I{tvan Pastor osvojila je 2 odstoglasova, {to je pet osvojenih mandata.Stranka demokratske akcije Sand`akaSulejman Ugljanin osvojila je 0,80 odsto,{to im je donelo dva poslani~ka mandata,a lista “Sve zajedno” 0,40 odsto, {to jejedan osvojeni mandat. Koalicija AlbanacaPre{evske doline osvojila je 0,40 odsto, {toje jedan mandat i lista “Nijedan od ponud-jenih odgovora” osvojila je 0,40, {to zna~ijedan mandat.
Na izborima u inostranstvuglasano je na 38 bira~kih mesta u 22 zeml-je, upola manje nego 2008. godine. UGeneralnom konzulatu Republike Srbije u^ikagu, 05. maja, 2012. godine, obavljenoje glasanje za narodne poslanike Narodneskup{tine R. Srbije. Takodje, glasanje jeobavljeno i za predsednika RepublikeSrbije. Za ove “super” izbore u domovinikada se bira i {ef dr`ave, novih 250poslanika u Skup{tini i odbornici uskup{tinama gradova i op{tina, intereso-vanje dijaspore je bilo veoma slabo. Takona primer, u ^ikagu, koga nazivaju idrugim najve}im srpskim gradom, ubira~ki spisak bilo je upisano samo 149bira~a. Od ovog broja, svoje bira~ko pravoostvarilo je 59 bira~a, koji su poverenjedali “Izbor za bolji `ivot” Borisa Tadi}a,zatim slede Dveri za bolji `ivot Srbije,DSS, URS i Pokrenimo Srbiju TomeNikoli}a. [to se ti~e glasanja za predsed-nika Srbije, najvi{e glasova su osvojiliTadi} i Ko{tunica. Izlaznost na Kosovu iMetohiji takodje je bila daleko ispodo~ekivane, naime glasalo je samo 32 odsto,{to je oko 35.000 glasova.
Sude}i prema rezultatima, glasan-ja u matici i dijaspori, ni ovi izbori nisu
pro{li bez iznenadjenja. Neke strankedobile su vi{e glasova nego {to su o~eki-vale, a neke su potpuno podbacile.Mi{ljenja analiti~ara o tome ko je najve}idobitnik, a ko gubitnik ovih izbora surazli~ita. Prvi rezultati izbora demantovalisu sve „neverne Tome”, koji su tvrdili dasu istra`ivanja u kampanji name{tena.Analiti~ari ocenjuju da je ishod glasanjamanje-vi{e o~ekivan, ali da je ipak bilonekih iznenadjenja.
Profesor politi~kih nauka PredragSimi} izdvaja dve stranke ~iji su rezultatiiznenadjuju}i- SPS koji je duplirao brojmandata, i radikale koji ne}e u}i uParlament. – Najve}i gubitnik je Srpskaradikalna stranka, jer je na pro{lim izbori-ma pojedina~no dobila najve}i broj glaso-va, a sada nije pre{la cenzus – ka`e pro-fesor Simi}.
Predsednica UNS-a LjiljanaSmajlovi}, ka`e da SNS, uprkos dobrimrezultatima, ima razloga da se ose}a veomarazo~arano: -Ve} je 11 evropskih predsed-nika i vlada palo zbog krize i {to nisumogli potvrdno da odgovore na pitanje „dali je danas `ivite bolje nego pre ~etirigodine?” Izuzetak je na{a Vlada koja nijeka`njena, ve} su stranke koje je ~ine poje-dina~no i nagradjene. U ovakvoj situacijibilo bi normalno da je opozicija glatkopobedila. Zbog toga je SNS najve}i gubit-nik izbora, iako su nominalno osvojilinajvi{e glasova.
– Radikali su prvi put od svogosnivanja van Parlamenta. Zna~ajni gubit-nici su i Dveri, koje u svom prvompoku{aju nisu uspele da udju u Parlament.
Ono {to su o~ekivali nisu dobilini DS ni SNS: - Naprednjaci nisu uspelida politi~ki artikuli{u nezadovoljstvo ubira~kom telu, dok je DS dobila manjenego {to je o~ekivano, jer je platila poli-ti~ku cenu krize u kojoj se dru{tvo nalazi.
URS je dosta dobro pro{ao, iakosu neki analiti~ari davali procene da je tastranka ispod cenzusa, ali pokazalo se daMladjan Dinki} opet mo`e iznenaditi.Agresivnijom kampanjom, sa velikimresursima, ispostavilo se da mo`e uposlednjem momentu da pobolj{a rezultatza nekoliko procenata.
Prljava kampanja je dosta uticalana same rezultate. Kada se dvoje svadjaju,tre}i to iskoristi. SPS je iskoristila tajdobitak, jer protiv njih niko nije vodiokampanju, dok su se dve vode}e stranketro{ile u toj medjusobnoj borbi.
TOMISLAV NIKOLI]PREDSEDNIK SRBIJE
BIOGRAFIJA:Tomislav Nikoli}, rodjen je 1952. u Kragujevcu, gde se i {kolovao. Zavr{io je
Tehni~ku {kolu i studirao na Pravnom fakultetu, ali je studije prekinuo i zaposlio se.Nikoli} se partijski prvi put anga`uje u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu. Nanjegovu inicijativu do{lo je do ujedinjenja te stranke i mesnih odbora Srpskog~etni~kog pokreta Vojislava [e{elja i stvaranja nove stranke 23. februara 1991. Srpskeradikalne stranke (SRS). Za predsednika SRS izabran je [e{elj, a Nikoli} za potpredsed-nika, a kasnije je postao zamenik predsednika SRS. Od 24. februara 2003. od kada selider stranke Vojislav [e{elj nalazi u Medjunarodnom tribunalu u Hagu, Nikoli} jepreuzeo vodjenje stranke. Bio je {ef poslani~ke grupe SRS u Skup{tini Srbije, a od1992. neprekidno je biran za poslanika u svaki skup{tinski saziv. Kada su 24. marta1998. radikali prvi put u{li u republi~ku vladu izabran je za potpredsednika. U maju2007. pet dana je bio predsednik Skup{tine Srbije, ostavku je podneo jer je ve}inazatra`ila njegovu smenu. Posle sukoba sa liderom SRS, u septembru 2008. Nikoli} jepodneo ostavku na mesto zamenika predsednika SRS, nakon ~ega je isklju~en izstranke. U Skup{tini Srbije Nikoli} se izdvojio sa 15 poslanika i osnovao noviposlani~ki klub “Napred Srbijo”. Sa grupom biv{ih radikala u oktobru 2008. osnovaoje novu stranku – Srpska napredna stranka. Bio je kandidat SRS na izborima zapredsednika SRJ 24. septembra, 2000. kada je osvojio tre}e mesto sa 5,88 odstoglasova. Tri puta je bio kandidat za predsednika Srbije, 2003. 2004. i 2008. u drugomkrugu je izgubio od Borisa Tadi}a. O`enjen je Dragicom i ima sinove Radomira iBranislava.
Po~elo je glasanjem (Nikoli} sa suprugom)
Saop{tavanje pobede pred novinarima
6 Jun 2012.
P O L I T I K A
Oni su se “tro{ili”, a SPS jeneometano imala otvoren prostor, nije bilanapadana ni od koga, a uz relativnupodr{ku medija. Sada se Ivica Da~i}name}e kao igra~ odluke, koji svojompodr{kom mo`e da odlu~i ko }e da formi-ra vladu.
Tomislav Nikoli} izabran je,voljom ve}ine gradjana u drugom krugu zapredsednika dr`ave. Politi~ki komentatorBo{ko Jak{i} ka`e da ne treba da ~udiNikoli}eva pobeda, jer iza nje, kako tvrdi,postoji ~itava kolekcija obja{njenja. Ipak ipored toga, ni za njega ovo nije bio sasvimo~ekivani izborni rezultat. -Da li je togre{ka iz svih mogu}ih agencija za ispiti-vanje javnog mnjenja, to sad vi{e nije tolikova`no... Meni se ~ini da je to kombinacijadva najja~a faktora. Sa jedne strane, bira~iDS nisu odustali od `elje da kazne DS zapolitiku koja u poslednje ~etiri godine nijedala nikakve rezultate, pa i njenog lideranaravno. Istovremeno, nisu imali „stomak”da glasaju za Tomu Nikoli}a, jednostavnosu smatrali da je ostati kod ku}e, najboljere{enje. To je bio jedan ozbiljan rezervoarizgubljenih glasova za Tadi}a, isti~e Jak{i}.-Drugi faktor koji je doprineo pobediNikoli}a je njegovo dosledno bira~ko telo,koje je podr`alo takodje, veoma disciplino-vano telo DSS-a, posle poziva lideraVojislava Ko{tunice. To je jako pomoglo,jer ako pogledate, i jedan i drugi kandidatu onoj poslednjoj debati nisu delovaliubedljivo, kada se govori o ekonomiji, idrugim va`njim stvarima. Rekao bih da jeto glavni razlog {to je do{lo do obrta, {to
ne mora da bude lo{e. Ima dosta sveta kojije racionalno razmi{ljao, ka`e Jak{i}.
Profesor Simi} ka`e da su bira~iu drugom krugi predsedni~kih izborakaznili DS, a to se videlo i na parlamen-tarnim izborima: -Velika je gre{ka {to suna ovim izborima dominirali stru~njaci zamarketing, jer to nije moglo pobediti
ozbiljnu politiku. Nikoli} je delovaoiskrenije i ozbiljnije. Simi} dodaje da jevelika gre{ka bila i negativna kampanja,jer su bira~i odbili da se opredeljuju naosnovu nje: -To je novotarija koja dolaziiz Amerike, ali nije najbolje pro{la kodnas. Srpski bira~i `ele da imaju jasne poli-ti~ke opcije i jasnu polarizaciju, a to nije
bio slu~aj.U prvom govoru nakon
progla{enja pobede, Nikoli} je istakao daSrbija ne}e skrenuti sa evropskog puta,kao i da }e za{tititi narod na Kosovu iMetohiji. Zahvaljuju}i se gradjanima kojisu glasali za njega, ali i za njegovog pro-tivkandidata, Nikoli} je istakao da }e mu
prioritet biti obra~un sa kriminalom ikorupcijom. Naglasio je takodje da je spre-man da saradjuje sa svima u Srbiji. Nikoli}je izjavio da u Srbiji vi{e ne sme da budeneprijatelja, ve} samo politi~kih suparnikai dodao da }e od sutra “svi ponovo bitiprijatelji”. “Razgovarao sam sa prijateljimai mnogima koji su poku{avali da obezbede
pobedu drugoj strani. Mi }emo od sutraponovo biti prijatelji, zato {to ne `elim dau Srbiji bude neprijatelja, mo`e da budesamo politi~kih suparnika, ali ne i nepri-jatelja”, naveo je Nikoli}.
Novi {ef dr`ave bi}e na toj pozi-ciji slede}ih pet godina. Zakon o predsed-niku Republike predvideo je obavezupredsednika dr`ave da Narodnoj skup{tinipredlo`i za mandatara onog kandidata kojimo`e da obezbedi izbor vlade, ali ne i roku kome treba da predlo`i tog kandidata.Zakon o predsedniku Republike predvidjai da niko ne mo`e vi{e od dva puta dabude izabran za predsednika Srbije, bezobzira na to koliko su mu trajali prvi idrugi mandat. Kada je re~ o nadle`nosti-ma, Zakon je precizirao da predsednikRepublike donosi ukaze, odluke, pravila,naredbe, naredjenja i druge pravne aktekoji su odredjeni zakonom. Prvi ~ovekdr`ave ukazom progla{ava zakon, raspu{taskup{tinu, postavlja i opoziva ambasadoreSrbije, daje odlikovanja i postavlja,unapredjuje i razre{ava oficire VojskeSrbije. Odlukom raspisuje izbore zaposlanike, predla`e parlamentu kandidataza predsednika vlade, daje pomilovanja,imenuje generalnog sekretara, {efa kabine-ta, savetnike predsednika Republike idruge funkcionere u Generalnom sekretari-jatu i odlu~uje u pitanjima za koja nedonosi druge pravne akte. Kada je re~ onadle`nostima u oblasti odbrane, {efdr`ave donosi odluke, pravila, naredbe,izdaje naredjenja i druga pravna akta, kojasu odredjena zakonom.
Slavlje na ulicama gradova Srbije
Na sastanaku biv{eg predsednikaBorisa Tadi}a i novoizabranogpredsednika Tomislava Nikoli}a u
Predsedni{tvu pridru`io se i Ivica Da~i}.Biv{i predsednik Srbije Boris
Tadi} izjavio je da je sa novoizabranimpredsednikom Tomislavom Nikoli}em raz-govarao ne samo o prenosu nadle`nosti ve}kako treba u budu}nosti dafunkcioni{u institucije u Srbiji.
Tadi} je novinarima uzgradi Predsedni{tva, nakonzavr{etka sastanka saNikoli}em, rekao da je jakova`no da se institucije dr`ave{to pre konstitui{u i da u sin-ergiji krene njihovofunkcionisanje.
“Razgovarali smo o
tome koliko je va`no da se
izbegne institucionalni vakum,
primopredaja prode na
najbolji na~in, a institucije konstitui{u na
svim nivoima – lokalnom, republi~kom i
predsedni~kom”, rekao je Tadi}.
Nikoli} je ocenio da gradjaniSrbije sa vi{e optimizma mogu da gledajuu politi~ku stabilnost Srbije u budu}nosti iporu~io da }e mandat za sastav vladeodmah dati onom ko obezbedi ve}inu.
On je rekao da o~ekuje da }epolo`iti zakletvu do kraja nedelje, kao i da}e kao predsednik omogu}iti da odmah
dobije mandat onaj ko obezbedi ve}inu,kako bi se Vlada {to pre formirala.
Nikoli} je rekao da je sa
Tadi}em razgovarao o tome kako Srbija
treba da izgleda u budu}nosti i ocenio da
je ovo bila prva demokratska primo-
predaja, jer predsednika Tadi}a nije
zamenio predsednik druge politi~ke
stranke, budu}i da je on dao ostavku na
mesto predsednika SNS.
Zbog toga Nikoli} o~ekuje da }esaradnja na svim nivoima vlasti biti boljanego do sada i da }e svi nivoi vlasti saradi-vati kako bi ispunili ciljeve koje su grad-jani pred njih postavili svojim glasovima naizboirima.
On se zahvalio Tadi}u {to je
otvoren za saradnju, i {to je, kako je
rekao, svestan da nema previ{e vremena
i da vlada treba brzo da bude formirana.
Ina~e, Nikoli} je do zgrade do{aope{ke kroz Pionirski park, u dru{tvu lideraSrpske napredne stranke Aleksandra
Vu~i}a, dok je Tadi} do{ao slu`benimautomobilima u zgradu i u{ao na ulaz kojigleda ka Starom dvoru. Nikoli} je u zgraduPredsedni{tva u{ao na glavni ulaz.
Medijima je omogu}eno da snimepo~etak sastanka.
Nakon sastanka saTadi}em, Nikoli} se sastao i sapredsednicom Skup{tine Srbije,
koja zamenjuje predsednika
Republike, Slavicom Djuki}
Dejanovi}. Kako javlja Tanjug, sas-tanak je zavr{en oko 14 sati, aposle njega predsednica Skup{tineSrbije nije se obra}ala medijima.
Sastanak Slavice Djuki}Dejanovi} i Nikoli}a naAndri}evom vencu trajao je oko
pola sata, a prema ranijim najavama njihdvoje razgovarali su o odr`avanju sedniceSkup{tine Srbije na kojoj }e Nikoli}polo`iti zakletvu.
U zgradu predsedni{tva, poredSlavice Djuki} Dejanovi}, do{li su ipredsednik SPS-a Ivica Da~i} i generalnisekretar Skup{tine Srbije Veljko Odalovi}.Iz zgrade Predsedni{tva, osim Djuki}Dejanovi}, iza{ao je i Odalovi}, ali ne ilideri socijalista i demokrata.
Sednica parlamenta se planira za29 maj, na kojoj }e izabrani predsednikSrbije polo`iti zakletvu.
Najavljeni su i sastanci ~elnihljudi DS i koalicije SPS-PUPS-JS. Lider
socijalista Ivica Da~i} nije preciziraomesto i vreme sastanka, na kome }e saTadi}em razgovorati o formiranju parla-mentarne ve}ine, ali je naglasio da }ejavnost biti blagovremeno obave{tena. Onje kasnije izjavio da }e razgovor sademokratama biti usmeren na pitanja kojase ti~u socijalne politike i ekonomije.
Medjutim, potpredsednik SPS@arko Obradovi} izjavio je da }e na sas-tanku sa demokratama biti re~i o principi-ma rada koje bi trebalo da po{tuje novavlada Srbije.
Jedna od prvih du`nosti novogpredsednika Srbije bi}e predlaganje man-datara za sastav nove vlade. Po Ustavu,kandidata za predsednika vlade parlamentupredla`e predsednik Republike, po{tosaslu{a mi{ljenje predstavnika izabranihizbornih lista.
Po Zakonu o predsednikuRepublike, predsednik je du`an da parla-mentu predlo`i onog kandidata koji mo`eda obezbedi izbor vlade u Skup{tini.
DS i koalicija SPS-PUPS-JS nas-tavljaju razgovore oko formiranja novevlade, nakon {to je Boris Tadi} 27. maja,prihvatio da bude premijer.
[TO PRE FORMIRATI INSTITUCIJE
7www.serbianmirror.comJun 2012.
Pi{e: Aleksandra Miti}
Dan nakon drugog izbornog kruga, mnogi grad-
jani Srbije do~ekuju sa nevericom. Izlaznost
je bila manja, nego u prvom krugu, a Srbija
ima novog {efa dr`ave – Tomislava Nikoli}a. Pola
sata nakon zatvaranja bira~kih mesta, CESID je
objavio rezultate na osnovu obradjenog uzorka, {to se
ispostavilo i kao krajnji rezultat, a mediji su okupili
analiti~are i novinare ne bi li definisali situaciju u
Srbiji i objasnili razlog ovakvog ishoda.
Poznati novinar Milomir Mari} je izjavio da
su iznevereni snovi onih koji su se borili za
demokratiju. Vesnu Pe{i} je nazvao heroinom, kojoj
nije bilo dozvoljeno da “pusti glas”, mediji su je
ignorisali, a ona je jedino mogla da reaguje preko
interneta. Vesna Pe{i} je pozvala narod da glasa za
Tomislava Nikoli}a, njena reakcija nakon drugog
izbornog kruga, bila je izjava da su Tadi} i DS “u
poslednje vreme dosta arogantno vladali i da su zab-
oravili na obi~ne gradjane koji su i zbog lo{e priva-
tizacije ostali “bez igde i~ega”.
“Ne mo`e niko nikada prema obi~nom
~oveku da bude arogantan, jer obi~an ~ovek uvek
zaslu`uje pa`nju, ali za njih obi~ni ljudi vi{e nisu pos-
tojali”, rekla je Vesna Pe{i} Tanjugu i dodala da neko
ko je politi~ar to nikada ne sme da zaboravi.
Analiti~ari se generalno sla`u da su se na
ovim izborima “kola slomila na Tadi}u” i da je on
platio cenu lo{e politike Demokratske stranke, koja ne
okuplja vi{e intelektualce i ljude od kredibiliteta kao
nekada.
Sociolog Jovo Baki} smatra da je razlog
Tadi}evog poraza i taj {to je favorizovao strana~ke
kadrove i li~ne prijatelje. “Radio je ono {to je najvi{e
zamerao Milo{evi}u devedesetih”, rekao je Baki}.
Ipak, ~injenica je da je Boris Tadi} popravio
imid` Srbije i u regionu i u svetu. Bio je moderan
predsednik i `eleo je da predstavi Srbiju kao moder-
nu zemlju. Na `alost, prevagnula je lo{a ekonomija i
velika nezaposlenost, a Tadi} je bio `rtveno jagnje.
Demokratska stranka je takodje imala vrlo skupu i
agresivnu predizbornu kampanju, koja je izazvala
sasvim suprotan efekat. Ljudi koji nisu iza{li na
glasanje su uglavnom razo~arani u dosada{nju poli-
tiku, a nisu mogli da daju svoj glas Nikoli}u, pa su
svojim ne u~estvovanjem dopustili da se dogodi i
ovakav ishod i da predsednik Srbije postane Tadi}ev
oponent.
Novi predsednik Srbije, Tomislav Nikoli} je
izjavio da `eli normalnu Srbiju i da }e nastaviti
evropskim putem kojim je Srbija krenula, kao i da }e
sa svima saradjivati, jer `eli mir i stabilnost.
Analiti~ar Vladimir Goati je rekao da
Tomislav Nikoli} kao predsednik, nema izvr{nu vlast
i da }e predstavljati samo jo{ jedan par o~iju koji }e
pored NVO i manjina u parlamentu nadgledati rad
Vlade Srbije, {to uop{te nije lo{e, jer je dosad sva
vlast bila kocnentrisana u rukama jedne stranke.
Pobeda Tomislava Nikoli}a na predsedni~kim
izborima u Srbiji u mnogim svetskim medijima ocen-
jena je kao iznenadjenje. Osim medija, brojne diplo-
mate poru~ile su Nikoli}u da sada ima priliku da
doka`e svoju posve}enost evropskoj Srbiji o kojoj je
govorio.
U svojoj analizi izbora, Bi-Bi-Si je naveo da
su glasa~i odlu~ili da kazne Demokratsku stranku i
Tadi}a li~no, okrivljuju}i ih za lo{e stanje srpske
privrede i veliku korupciju. Britanski javni servis
dalje navodi da, iako je politi~ku karijeru po~eo kao
radikalni nacionalista, Nikoli} danas deluje kao nas-
mejani stariji ~ovek koji voli da {eta po {umi i pe~e
{ljivovicu.
Pobeda Tomislava Nikoli}a bila je udarna
vest i svih svetskih novinskih agencija.
REAGOVANJA NA IZBOR TOMISLAVA NIKOLI]A
ZA PREDSEDNIKA SRBIJE
D R U [ T V O
8 Jun 2012.
F E L J T O N
Optu`eni, nastavite - re~esudija.
- U samoj Srbiji, sna`an po-hod na okupatora po~eo je mo-jim napadom na Hitlerove gar-
nizone u Loznici i Kovilja~i, prem-da manje akcije i razne sabota`e ni-su ni prestajale od mog dolaska naRavnu goru. ^ini mi se da sam Lo-znicu napao krajem avgusta. Li~nosam vodio trupe. Krupanj sam uzeonekoliko dana kasnije, ali u svakom
slu~aju pre nego {to je vodja partizana napustio vilu Ribnika-rovih u Beogradu. Nema~ki gubitci bili su znatni, {to je na-velo Hitlera da potpi{e onaj tevtonski dekret o stotinu ubije-nih Srba za svakog ubijenog Nemca - malo se iskosi i prele-te pogledom po jednom delu dvorane.
Pucali u svoje
- Nikako ne stoji da je prvi oslobodjeni grad u Sr-biji bio Krupanj i da su ga oslobodili partizani. Oni su tadabili posve bezna~ajni i uglavnom su plja~kali po planinskimselima i palili op{tinske arhive u varo{ima koje sam ja preo-timao od Nemaca. Grupica njih je, zaista, uzela u~e{}a umom napadu na Krupanj. Prvi put odaprilskog sloma, komunisti su tadaopalili na okupatora. Pre toga, nisu ni-gde. Ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, ni uBosni, ni u Hrvatskoj, ni u Hercegovi-ni. No, ako se partizanima nikako nemo`e pripasti prvenstvo u napadu na okupatora, svakako impripada jadno prvenstvo u pokretanju gradjanskog rata. To,kona~no, nije ni sporno i sporno je samo u optu`nici protivumene. Datum po~etka gradjanskog rata, nova vlast proslavljakao dr`avni praznik.
- Koji je to datum? - uzvrpolji se Mini}.- Kako koji?! Sedmi juli, vojni tu`io~e.- Tog slavnog dana partizani su digli ustanak protiv
okupatora u Srbiji.- Tog dana, vojni tu`io~e, u Beloj Crkvi i pedeset
kilometara naokolo nije bilo nijednog Nemca. Va{i su pucaliu Srbe, u susede.
- Pucali smo u sluge okupatora, uNedi}eve `andarme.
- Ni to nije ta~no. Nedi}eva vlada jeformirana krajem avgusta, a ti siroti `andarmiubijeni su po~etkom jula.
- Pa, {ta?! - do~eka Mini}. - Bili su`andarmi... stari poredak, bur`oazija.
- Sad ste ve} bli`e istini - osmehnuse djeneral. - Ubijeni su samo zbog toga {tosu za komuniste zna~ili simbol predratne vla-sti i dr`ave, a va{ cilj je bio da okupaciju ze-mlje iskoristite za prevrat, za va{e revolucio-narne ciljeve.
- Opominjem vas da te{ko i nedopu-stivo prekora~ujete va{a prava koja imate kaooptu`eni - odlu~no }e sudija Djordjevi}.
- Usred mojih naj`e{}ih borbi sa[vabama, Italijanima, usta{ama i balistima, ko-munisti su zapo~eli pokolje oficira, sve{tenika,sudija, uglednih doma}ina. Tako su ubili kape-tana Deroka, u~itelja Ma{i}a, protu Lazara...Eto, pobe`e mi prezime. Pa trgovca ^edu Mi-li}a, sudije Lazarevi}a i Baki}a, a djenerala Ili-
~kovi}a i `enu mu, ina~e Ruskinju, ubija njegov rodjeni se-stri}. Naravno, po nalogu Komunisti~ke partije. Kapetana Ko-va~evi}a ubili su njegovi sinovi, komunisti, od kojih je jedankasnije postao i partizanski general. Sad se setih i u~itelja An-djeli}a. On je bio komunista, ali razuman ~ovek. Ubili su ganjegovi partijski drugovi, zbog toga {to se usprotivio bratou-bijanju i pretvaranju nacionalnog otpora u na{ medjusoban po-kolj. U mojoj arhivi je lista od stotinu i ne{to dubokih jama,urvina, bunara i drugih masovnih grobnica komunisti~kog te-rora, po~injenog samo u jesen i zimu ~etrdeset i prve i s po-~etka ~etrdeset i druge godine. Na tom spisku je...
- Bezo~no la`ete! - nani{ani tu`ilac prstom u njega.- Tako ne{to ne postoji.
- Na tom spisku je, vojni tu`io~e, i takozvano Pasjegroblje kod Kola{ina. Va{i junaci su svima pobijenim izvadi-li srca i strpali ih `rtvama u ruke. Zatim ste...
Pasje groblje
- Da li se to vi meni obra}ate? - ustade Mini}. - Dali to vi mene, li~no, optu`ujete?
- Ne vas li~no, nego va{u partiju, va{e pokolje i va-{u la`nu optu`nicu. Njih ja optu`ujem... I ne prekidajte me.Zaboravih o ~emu sam govorio.
- O „Pasjem groblju“ - re~e branilac Joksimovi}.- Da, tako je. Hvala vam. Ubili su, posle svega, i
ne~ijeg psa, razapeli ga na krst i na-pisali: „Pasje groblje!“ Malo im je bi-lo {to su svoje rodjake i susede na-zvali psima, nego su, raspinjanjem psana krst, naro~ito naglasili svoje bezbo-`ni{tvo i otpadni{tvo od Hrista. Pre
komunista, takve mr`nje i takvih ludih ljudi nije nikada bilou na{em narodu. Ovim, svakako, i ne pomi{ljam da amnesti-ram ijedno zlodelo budala koji su ~inili zlo~ine u moje ime.Ja sam ih proganjao i ka`njavao, naravno one kojih smouspevali da se domognemo. Prema njima sam bio bez milos-ti. Partizanima sam opra{tao, ali njima nisam nikada. Ja znamda u jednome ratu...
- Ni{ta vi niste opra{tali partizanima - upade tu`ilac.- Narod zna. Partizani znaju. I Titu sam dva puta
poklanjao `ivot. A jednom, ~ini mi se, i vama, gospodine Mi-ni}u!
- Bezo~no i gnusno la`ete!
- O svemu postoje dokumenti, a ima i `ivih svedo-ka. Ima, kona~no, gospodo sudije, i medju vama onih koji sumi padali u ruke. Ne bi me za~udilo...
- Oduzmite mu re~! - viknu potpukovnik Jankovi},koji je sedeo levo od predsedavaju}eg sudije pukovnika Djo-rdjevi}a.
nastavi}e se
Pi{e: Vuk Dra{kovi}
3. deo Za{to Dra`a Mihailovi} nije kriv
Usred mojih naj`e{}ih borbi sa [vabama, Italijanima, usta{ama i balistima, komu-
nisti su zapo~eli pokolje oficira, sve{teni-ka, sudija, uglednih doma}ina
PARTIZANIMA SAMPRA[TAO, MOJIMA NE
9Jun 2012. www.serbianmirror.com
Pi{e: M. Lopu{ina
Kada je film “Kraljevi} Marko –pravi srpski junak” reditelja i pro-ducenta Filipa Milo{evi}a, koji
igra i glavnu ulogu, premijerno prikazan 9.marta u “Akademiji 28” u Beogradu, autori njegovi saradnici nisu ni pomi{ljali da }eovo delo za samo dva meseca videti mil-ion ljudi. Film se, naime, pored redovnepromocije u bioskopima i na internetadresama, pojavio i kao ilegalno izdanje. Uporukama koje re`iseru Milo{evi}u sti`u sadru{tvenih mre`a se naj~e{}e ka`e da je“Marko Kraljevic opet uznemirio Srbe i~itav svet”.
– Dugometra`ni internet film jenova vrsta umetnosti, koja se naglo razvijazbog planetarnog prodora elektronsketehnologije. Poku{avam da ovaj novi medijstavim u funkciju umetnosti i nadam se dauspevam u tome. Takvo ogromno intereso-vanje za prvi srpski internet film me nag-nalo da uz sponzorstvo firme “Dekor”omogu}im korisnicima dru{tvenih mre`abesplatno gledanje celog filma “MarkoKraljevi}” u HD sistemu, pa se nadam da}e ga videti vi{e od 5 miliona ljudi – zado-voljan je Filip Milo{evi}, koji se potajnonada da time sebi stvara mesto u modernojkinematografiji.
Milo{evi} je prvi srpski internetfilm “Marko Kraljevi}” uradio u formiigranog akcionog filma i ske~a zajedno samomcima iz “Beogradskog sindikata”.Bo{ko ]irkovi} [kabo je doprineo da sepri~a o srpskom junaku svih vremene pred-stavi u urbanoj sredini i na alegori~anna~in. Milo{evi} je glavni glumac i re`iser.Film je uradjen kao ispovest “crnih bisera”,ali i kao odgovor na pitanja obo`avatelja safejsbuka. Generalni moto pri~e je isti kaolegende od pre osam vekova: “Turci su jo{
uvek tu. Jani~ari seju strah, ali im se nikone suprostavlja, sem jednog ~veka - MarkoKraljevi}”
– Pri~a o prvom srpskom junakuje zapravo ispovest o srpskom podzemljudanas. U filmu nekarikiram srpsku istoriju,ve} joj dajem drugu dimenziju. ModerniMarko Kraljevi} je reper, delinkvent, junakulice, vazal seksa, novca i svoje hrabre
porodice, koja ga zato {to nema posla terada ore njive i drumove. Umesto toga onkrijum~ari kinesku i firmiranu garderobu.Svaka sli~nost sa Markom Kraljevi}em izturskih vremena je namerna – nagla{avaautor Filip Milo{evi}, koji je re`ijudiplomirao kod profesora Slobodana [ijana.
Milo{evi} je rodjen 1983. godineu Beogradu, ali je kao mlad re`iser ve}potpisao preko 50 filmova, od ~ega susamo ~etiri dugometra`na: “Patriotskiizbor”, u kome glumi ameri~kog marinca,“Bog”, koji je sjano primljen lane naKanskom festivalu i “Kraljevi~ Marko”,koji je u formi ske~a namenski pravljen za
internet prikazivanje.– Film “Bog” sam radio sedam
godina. Sniman je “kanonovom” kameromu HD rezoluciji i u postprodukciji ra|enspecijalnom kompjuterskom animacijom.Do sada smo imali brojne kritike na ra~untoga da hri{~anskog Boga personifikujejedan obi~an gangsterski lik. Naj~e{}a kri-tika do{la nam je iz Vatikanskog odeljenja
za medije, kojima smo poslali kopiju filma.Oni smatraju da je film jereti~ki i da nijeza prikazivanje – ka`e Filip Milo{evi}.
Filip Milo{evi} je za svoja delaimao jako zapa`enu prezentaciju uameri~kim medijima i kvalitetne kritikefilmskih analiti~ara. Zbog uspeha na interne-tu, Milo{evi} je dobio ponude i neko vreme
radio u Holivud, ali se vratio u Beograd.Trenutno radi na filmu “Najtra`eniji”, oljudima sa poternica. Priprema jednu tv ser-iju i to u koprodukciji sa firmom “Atarsmedija”, koja je radila ~uvenog “Spartakusa”na kanalu HBO. Za doma}e televizijskeekrane radi serijal od osam epozoda podradnima naslovom “Osvetnik”.
F I L M
Prvi srpski internet film re`isera Filipa Milo{evi}a izaziva ogromno interesovanje publike {irom sveta
MARKO KRALJEVI]OPET UZNEMIRAVA SRBE
Milion ljudi je ve} videlo film Filipa Milo{evica, koji je uradio sagu o modernom srpkom junaku i vazalu. Naredni film je spektakl “Kosovo 1389”.
“KOSOVO” KAO SPEKTAKL
– Najve}i projekat mi je istorijski filmski spektakl “Kosovo 1389”, koji
`elim da uradim kako bismo svetskoj javnosti prikazali pravu istinu o ovoj
sudbonosnom boju Srba i Turaka, kao trenutak stvaranja jedne druga~ije
Evrope. I kao dogadjaj koji je definitvno odredio sudbinu srpskog naroda.
Kako je film “Kosovo” u za~etku, sve ostale informacije o njemu su mala
autorska diskrecija. Ali verujem da }u “Kosovo” premijerno prikazati 2015.
godine – optimista je Filip Miloševic.
OGLEDALO
JE LIST
KOJI
NAS
POVEZUJE!
REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU
773.744.0373
10 Jun 2012.
I S T O R I J A
KOSOVSKI ZAVET
Od tada, pado danas,V u k
Brankovi} jepostao sinonim zaizdajnika, pa ifilm koji je oKosovskom bojusnimljen, 1989.godine, u re`ijiZdravka [otre,podr`ava narodno
kazivanje. Ipak i pre i posle filma, nekiistori~ari, koji su se bavili srpskim pitan-jem generalno, stali su u odbranu lika idela Vuka Brankovi}a.
Poznato je da su zvona katedraleNotr Dam u Parizu, slavila navodnupobedu srpske vojske na Kosvu. Ustvari,cela Evropa je radosno do~ekala vest oKosovskom boju, jer je ta bitka pru`ilaotpor daljem {irenju otomanskog carstva.^injenica je da se najve}i srpski junaci saKosova nisu vratili i da je to bio velikigubitak za srpski narod, ali ne mo`e se re}ida je re~ o kompletnom porazu. Evropa se,dakle, radovala, ali nije pomogla. Tako suSrbi postali “nebeski narod”.
Od devedesetih godina, ta, u nar-odu op{teprihva}ena kovanica, postala jetoliko popularna, da svaki Srbin zna da jepripadnik jednog odabranog, dakle,nebeskog naroda. Na pitanje, za{to suSrbi nebeski narod, pretpostavljam da bimalo ko znao da odgovori. A odgovor je– kosovski zavet.
Kosovski zavet je srpski do`ivljajHri{}anstva, svedo~anstvo da su kosovskijunaci poistovetili svoju sudbinu saHristovom sudbinom, kao i svi oni koji sukasnije pisali pesme i svi oni koji su tepesme prenosili na potomstvo, s nadom ubolje sutra. Tako je stvaran srpski nacional-ni identitet, zasnovan na hri{}anskoj veri uVaskrsenje. Kao {to je Hristos vaskrsao ikao {to su mrtvi vaskrsli, tako su Srbiverovali da }e vaskrsnuti i porobljeni srpskinarod i jednoga dana postati slobodan. Srbisu stradali isto kao {to je Hristos stradao.Kosovo je postalo srpski Veliki Petak, poslekoga neminovno sledi novi `ivot, vaskrsen-je, odnosno nacionalno oslobodjenje.
Za hri{}ansko tuma~enje boja naKosovu uop{te nije bitno da li je VukBrankovi} izdao, odnosno da li je uop{tebilo izdaje, {to je omiljena temaistori~ara, a {to je u nauci re{eno jo{ u19. veku. Za razumevanje srpskoghri{}anskog identiteta bitno je da seshvati da je narodni pesnik, a i sav narodkoji je te pesme prihvatao i prenosio nabudu}e generacije, li~nost VukaBrankovi}a uzeo za lik izdajnika Jude. Danije Brankovi}, ta uloga bi pripala nekomdrugom, jer je neko morao da je odigra.Pored toga, u pesmama je na jo{ nekim
klju~nim mestima povu~ena paralela saistorijom samog Hristovog lika – Lazar jeHristov sledbenik, koji strada za spassvog naroda, Kne`eva ve~era je simbolTajne ve~ere, a Kosovka devojka, kojavida rane junacima, podse}a na `eneMironosice koje odlaze u nedelju naHristov grob. Celu tu pri~u je srpskinarod prihvatio kao svoju sudbinu, ~imeje potvrdio svoju veru u Gospoda IsusaHrista i Njegovo vaskrsenje. Ta pri~a jetokom vekova bila izvor oslobodila~kih
stremljenja srpskog naroda.Kosovski zavet je su{tina srp-
skog nacionalnog bi}a. Zato se ka`e da jeKosovo, srce Srbije.
Na osnovu zapisa iz 1389.godine, ne mo`e se precizno re}i da li jeVuk Brankovi} izdao cara Lazara.
Srednjovekovni pisci bili su veliki lju-bitelji simbolike i nije ih nikada bilo lakotuma~iti. U narodnim kazivanjima, srpskineprikosnoveni heroj bio je MarkoKraljevi}, sin Vuka{ina Mrnjav~evi}a, aliiz pesama se ne saznaje da je on pogin-uo kao turski vazal u bici na Rovinama,1395. godine, koja je i za VukaBrankovi}a bila kobna.
Nakon te bitke, Vuk Brankovi}je jo{ neko vreme pru`ao otpor Turcima.A onda je 1396. godine, pao u ruke
Sultana Bajazita, onog istog koji je ubiosvog brata Jakuba zbog trona, kada jeMilo{ Obili} ubio njihovog oca SultanaMurata, na Kosovu.
Po{to su mu oduzeli zemlju, VukBrankovi} odvojen od svoje porodice, uBajazitovoj tamnici je bio svirepo mu~en,
dok nije skon~ao.Bez obzira na svoje pona{anje i
odluku u Kosovskoj bici, Vuk je bio veli-ki protivnik Turaka. Ne manji od knezaLazara. Vukov kraj to najbolje pokazuje. Ustvari, obojici je do{ao glave isti neprijatelj.I Knez Lazar i Vuk Brankovi} su se boriliprotiv turske imperije. Svako na svoj na~in.
Zato, danas, kada osvaneVidovdan, setimo se nastradalih srpskihjunaka na Kosovu, te davne 1389. godine.Setimo se tih mu~enika i Srbije za koju
su se borili. Pogledajmo kakva je danas izapitajmo se da li je to Srbija kakva trebada bude. Na{ zadatak je da svojimprimerom prenosimo mladim nara{tajimasrpsku tradiciju i ono {to je najva`nije,plamen srpskog duha – kosovskog zaveta.To nam ne mogu uzeti.
Pi{e: Aleksandra Miti}
(DA LI JE VUK BRANKOVI] ZAISTA BIO IZDAJNIK?)Narodna pesma ka`e: “ Bog ubio Brankovi}a Vuka, on izdade tasta na Kosovu”. - ovo je po~etak teksta
