Sue Graf ton

A Is for Ali bi

„A“ kao Ali bi

Ke zi ah Da ne

Rat Lo ly Ma don ne

1.

Zo vem se Kin sey Mill ho ne. Pri vat ni sam is tra ži te lj s ovla šte njem Dr‐ ža ve Ca li for nia. Imam tri de set dvi je go di ne, dva put sam ra zve de na, ne mamdje ce. Pre kju čer sam ne ko ga ubi la što mi te ško op te re ću je sa vjest. Do barsam čo vjek pa imam mno go pri ja te lja. Sta nu jem u ma le nu sta nu, ali vo limsti je šnjen pro stor. Ve ći dio ži vo ta sta no va la sam u ku ći ca ma na ko ta či ma,ali su u po sljed nje vri je me pre vi še usa vr še ne za moj ukus, pa sad sta nu jemu jed noj so bi, „gar so nje ri“. Ne mam kuć ne lju bim ce. Ne mam sob no bi lje.Pro vo dim mno go vre me na na te re nu, a ne vo lim osta vlja ti stva ri ne ko me nabri zi. Iz u zev opa sno sti ko je uklju ču je stru ka, ži vot mi je uvi jek bio nor ma‐ lan, mi ran i do bar. Čud na je spo zna ja da sam ubi la i ni sam se još sa svim po‐ mi ri la s njom. Da la sam iz ja vu po li ci ji, pa ra fi ra la stra ni cu po stra ni cu i nakra ju pot pi sa la sve. Slič no iz vje šće sa sta vi la sam i za ured sku do ku men ta ci‐ ju. Je zik je u oba do ku men ta ne u pra van, ter mi no lo gi ja ne o dre đe na, u jed‐ nom i u dru gom ne do re če na.

Nik ki Fi fe je pr vi put do šla u moj ured pred tri tjed na. Za po sje la samuga o ni dio u ni zu ured skih pro sto ri ja u ko ji ma se smje sti lo osi gu ra va ju ćedru štvo Ca li for nia Fi de li ty, za ko je sam ne koć ra di la. Na ša po ve za nost jesa da pri lič no la ba va. Oba vljam još za njih ne ke po sli će u za mje nu za dvi jepro sto ri je s po seb nim ula zom i ma lim bal ko nom s po gle dom na glav nu uli‐ cu San ta Te re se. Imam au to mat sku se kre ta ri cu da pri ma po zi ve dok me ne‐ ma i sa ma vo dim knji go vod stvo. Ne za ra đu jem pu no, ali sa sta vljam kraj skra jem.

Iz bi va la sam ci je lo ju tro i svra ti la u ured sa mo po ka me ru. Nik ki Fi feje sta ja la u hod ni ku is pred vra ta mog ure da. Ustva ri je ni kad ni sam upo zna‐ la sa mo sam bi la pri sut na su đe nju pred osam go di na ka da je pro gla še na kri‐ vom za uboj stvo svog su pru ga, La u ren cea, uva že na od vjet ni ka, struč nja kaza bra ko ra zvod ne par ni ce u ovo me gra du. U to vri je me Nik ki je bi la na do‐ mak tri de se te, s upa dlji vo pe pe lja stom ko som, tam nim oči ma i bes pri je kor‐ nim te nom. Li ce joj se u me đu vre me nu mal či ce po pu ni lo, vje ro jat no po slje‐ di ca za tvor ske hra ne s pu no škro ba, ali je sve jed no za dr ža la ete rič nost ko jaje svo je dob no i op tu žbu za uboj stvo uči ni la ne pri mje re nom. Ko sa joj je iz‐ ra sla u pri rod nu bo ju, ta ko svi je tlu sme đu da se do i ma la bez boj nom. Mo žda

je ima la tri de set pet, tri de set šest. Go di ne pro ve de ne u ka li for nij skom za tvo‐ ru za že ne ni su osta vi le vi dljiv trag.

U pr vi tren ni sam ka za la ni šta; sa mo sam otvo ri la vra ta i pro pu sti la ju.

– Vi zna te tko sam – re kla je.

– Ra di la sam u ne ko li ko na vra ta za va šeg mu ža. Pa žlji vo me pro u ča va‐ la. – I to je bi lo sve?

Zna la sam na što ci lja. – Bi la sam i u sud ni ci kad su vas pre slu ša va li –re koh. – Ali ako me pi ta te je sam li osob no bi la upe tlja na s njim, od go vor jeNE. Ni je bio moj tip. Bez uvre de. Je ste li za ka vu?

Kim nu la je opu stiv ši se je dva pri mjet no. Iz vu kla sam lo nac za ka vu sdna or ma ra za spi se i na pu ni la ga yo dom, iz pla stič ne bo ce iza vra ta. Bi lomi je dra go što ni je oso bi to ma ri la za svu tu mo ju mu ku. Umet nu la sam fil‐ tar i gru bo mlje ve nu ka vu i gur nu la uti kač. Klo ko ta nje je dje lo va lo umi ru ju‐ će, po put si salj ke u akva ri ju. Nik ki je sje di la vr lo mir no, kao da je pot pu noli še na emo ci ja. Ni je bi lo ne u ro tič ne iz vje šta če no sti, ni je pu ši la, ni ti uvr ta lako su. Sje la sam u sto lac na okre ta nje.

– Ka da ste pu šte ni?

– Pred tje dan da na.

– Ka ko se osje ća te na slo bo di?

Sleg nu la je ra me ni ma. – Do bro je, valj da, ali mo že se pre ži vje ti i ona‐ ko. Bo lje ne go što mi sli te.

Iz va di la sam iz hlad nja ka ma lu koc ku po lu ma sna mli je ka. Či ste ša li cesta ja le su na vr hu. Okre nu la sam dvi je ša li ce i uto či la ka vu. Nik ki je uze lasvo ju i pro mr mlja la hva la.

– Mo žda vam ni je no vost – na sta vi la je, – ali ja ni sam ubi la La u ren ceai že lje la bih da utvr di te tko jest.

– Što ste če ka li to li ko du go? Mo gli ste iz za tvo ra po kre nu ti is tra gu imo žda si pri šte dje ti ko ju go di nu.

Bli je do se osmjeh nu la. – Go di na ma tvr dim da sam ne du žna. Tko bi mipo vje ro vao? Čim sam bi la op tu že na iz gu bi la sam ugled. Že lim ga po vra ti ti.

I že lim zna ti tko mi je to na mje stio.

Bi la sam uvje re na da ima cr ne oči, ali sad sam vi dje la da su me tal no si‐ ve. Po gled joj je bio rav no du šan, is pi jen, kao da je po tam nje lo ne ko unu tra‐ šnje svje tlo. Či ni lo se da ne ga ji pre vi še na de. Ni sam ni za tre nu tak po mi sli‐ la da je kri va, ali se ni sam vi še mo gla sje ti ti što me je po nu ka lo na taj za‐ klju čak. Do i ma la se bez o sje ćaj nom i na pro sto ni sam mo gla za mi sli ti da bijoj do bi lo če ga bi lo sta lo do volj no da ubi je.

– Ka ko bi bi lo da me upu ti te u ne ke po je di no sti? Po pi la je gu tljaj ka vei od lo ži la ša li cu na rub mog rad nog sto la.

– Bi la sam uda ta za La u ren cea če ti ri go di ne, ne što ma lo vi še. Pre va riome po sli je pr vih šest mje se ci. Ne znam za što me je to to li ko šo ki ra lo.Ustva ri sam na taj na čin i ja po če la s njim… dok je bio s pr vom že nom i va‐ rao je sa mnom. Či ni se da ima do za uo bra že no sti ve za na uz sta tus lju bav ni‐ ce. Bi lo ka ko bi lo, ni sam ni po mi šlja la da bih se mo gla na ći u nje zi noj ko žii ni je mi se baš do pa lo.

– Pre ma ri je či ma tu ži te lja, za to ste ga ubi li.

– Čuj te, ne ko ga su tre ba li pro gla si ti kri vim. Po uvje re nju sam to bi laja, – iz go vo ri la je tek s na zna kom ljut nje. – Ne tom sam pro ve la osam go di‐ na ži vo ta u za tvo ru, me đu ubo ji ca ma ove ili one vr ste i, vje ruj te mi, ni kodjed nog mo tiv ni je bi la apa ti ja. Ubi ja te lju de ko je mr zi te ili ubi ja te u bi je suili da srav ni te ra čun, ali ne ubi ja te čo vje ka ko je mu ste rav no du šni. U vri je‐ me kad je La u ren ce umro, me ni se ži vo fuć ka lo za nj. Pre sta la sam ga vo lje‐ ti kad sam pr vi pu ta ot kri la da ima dru ge že ne. Tre ba lo mi je do sta vre me nada sve to iz ba cim iz su sta va…

– U to ste vri je me vo di li dnev nik? – upi ta la sam.

– Ja sno, u po čet ku sam ga pro go ni la. Bi lje ži la sam sva ki pre ljub. Pri‐ slu ški va la sam te le fon ske raz go vo re. Sli je di la sam ga po gra du. On da je usve mu to me po stao opre zni ji, a ja sam iz gu bi la vo lju. Jed no stav no mi ni jebi lo sta lo. Ru me ni lo joj je obo ji lo ob ra ze pa sam joj da la tre nu tak da se pri‐ be re.

– Znam da je iz gle da lo kao da sam ga ubi la iz lju bo mo re ili srdžbe, alija ui sti nu vi še ni sam ma ri la. U to vri je me po ku ša va la sam sre di ti svoj ži vot.On je išao svo jim pu tem, a ja svo jim… – Glas joj je na pu kao.

– Tko ga je po va ma ubio?

– Mno gi su to pri želj ki va li. Dru ga je stvar je su li to uči ni li ili ne. Pre‐ ma to me, mo gu sa mo na slu ći va ti, ali ni za što ne mam do ka za. Ra di to gasam ov dje.

– Za što baš ja?

Po nov no je ma lo po cr ve nje la. – Po ku ša la sam kod dvi je ve li ke agen ci‐ je u gra du, ali su me od bi li.. U La u ren ce o vu sta rom Ro lo de xu sam na i šla nava še ime. Uči ni lo mi se iro ni jom sud bi ne da unaj mim ne ko ga tko je svo je‐ dob no ra dio za nje ga. Ras pi ta la sam se o va ma. Kod Co na Do la na u Odje luza umor stva.

Na mr šti la sam se. – Zar to ni je bio nje gov slu čaj?

Nik ki je kim nu la. – Jest. Ka zao je da ima te do bro pam će nje. Ne da mise ob ja šnja va ti sve od sa mog po čet ka.

– Ka ko sto ji stvar s Do la nom? Dr ži li on da ste či sti?

– Dvo jim, ali od sje di la sam svo je pa ga se ne ti če. Po mno sam je pro‐ ma tra la. Bi la je otvo re na i ima lo je lo gi ke to što go vo ri. La u ren ce Fi fe je biote žak čo vjek. Ni me ni baš ni je bio oso bi to drag. Ako jest bi la kri va, ni sammo gla do ku či ti za što bi po no vo di za la pra ši nu. Nje zi nim pat nja ma je biokraj, a ta ko zva ni dug dru štvu bio je is ku pljen uz iz u ze tak mo žda ka ko ve ob‐ ve ze ča snom ri ječ ju.

– Do pu sti te mi da raz mi slim – re kla sam. – Mo gu vam se ja vi ti ti je komda na da vam pri op ćim odlu ku.

– Bi la bih vam za hval na. No vac ni je u pi ta nju. Ko li ko god tre ba.

– Ne že lim da me pla ća te za žva ka nje sta rih stva ri, go spo đo Fi fe. Čak iako ot kri je mo po či ni te lja, mo ra mo ima ti čvr ste do ka ze, a to bi mo glo bi tite ško po sli je to li ko vre me na. Ra do bih sto ga pri je po gle da la spi se, da vi dimka ko sto je stva ri.

Iz ve li ke ko žna te tor be iz va di la je fa scikl. – Imam ne ke iz re ske iz no vi‐ na. Ako že li te, mo gu vam ih osta vi ti. Mo že te me na ći na ovom te le fon skombro ju.

Ru ko va le smo se. Ima la je hlad nu i tan ku ru ku, ali joj je sti sak biočvrst.

– Zo vi te me Nik ki. Mo lim vas.

– Ja vit ću se – re kla sam.

Ima la sam u pla nu sni mi ti na pu kli nu na no go stu pu, ra di jed nog od štet‐ nog za htje va, pa sam oti šla iz ure da br zo po sli je nje. Vo lim na gu žva ne au to‐ mo bi le, pa je i moj VW bio pun do sjea i za ko ni ka, bi la je tu tor ba za spi se uko joj sam dr ža la au to mat, ne ka kve kar ton ske ku ti je i kar ton mo tor nog uljako jim me ob da rio je dan kli jent. Na sa ma ri la su ga dva do vi tlji va ti pa „do pu‐ stiv ši“ mu da ulo ži dvi je ti su će u nji ho vu naft nu kom pa ni ju. Mo tor no ulje jebi lo pra vo, sa mo ne pro i zvod nji ho ve kom pa ni je; bi lo je to Se ar so vo pa ko‐ va nje od 15, ki la Sa mo s no vim na ljep ni ca ma. Po tro ši la sam dan i pol da imuđem u trag. Osim ko je ka kva sme ća, u au tu uvi jek dr žim spa ki ran kov čegza bog zna ka kvu hit nju. Ustva ri, ne bih pri hva ti la po sao za ne kog tko metre ba to li ko hit no. Ipak mi uli je va si gur nost spo zna ja da pri ru ci imam spa‐ va ći cu, čet ki cu za zu be i či sto do nje ru blje. Svat ko ima svo je ra do sti. VW jepro i zvod nja go di ne ‘68, je dan od onih mo de la bli je de žu to si ve bo je, ulu‐ bljen sa svih stra na. Va pi za po de ša va njem, ali ni ka da ne na la zim do volj novre me na za to.

Ti je kom vo žnje raz mi šlja la sam o Nik ki. Ba ci la sam ma pu pu nu no vin‐ skih iz re za ka na sje di šte, ali ni je bi lo po tre be da ih pre gle da vam. La u ren ceFi fe je oba vio mno go bra ko ra zvo da i bio je raz vi ka no ubo jit u sud ni ci.Hlad no kr van, me to di čan i bez ob zi ran, ko ri stio je sva mo gu ća sred stva se biu pri log. U mno gim Dr ža va ma, pa i Ca li for ni ji, je di ni osno vi za raz vod je sune po mir lji ve ra zli či to sti na ra vi ili ne i zlje či vo lu di lo ko je is klju ču je ras tru‐ blje ne op tu žbe za pre ljub ko je su pri ja šnjih go di na bi le glav no upo ri šteadvo ka ta i pri vat nih nju ška la. Osta lo je pi ta nje brač ne te če vi ne i sta ra telj‐ stva – no vac i dje ca – a La u ren ce Fi fe je svo jim kli jen ti ma mo gao osi gu ra tisve. Uglav nom su mu do la zi le že ne. Iz van sud ni ce bio ga je glas ubo ji cedru ge vr ste. Go vor ka lo se da je za li je čio mno ga slo mlje na sr ca u muč nimraz do blji ma iz me đu pri vre me ne i ko nač ne pre su de.

Sma tra la sam ga oštro um nim, do du še bez du ha, ali za htjev nim, čo vje‐ kom za ko je ga je bi lo la ko ra di ti jer su mu upu te bi le pre ci zne i ja sne, a pla‐ ćao je una pri jed. Mno gi su ga oči gled no mr zi li: mu škar ci ra di ci je ne ko ju je

uspi je vao iz vu ći, že ne ra di iz da je nji ho va po vje re nja. Umro je s tri de set de‐ vet go di na. To što je Nik ki op tu že na, iz ve de na pred sud i osu đe na na za tvor,sa mo je lo ša sre ća. Osim u slu ča je vi ma gdje je ja sno da se ra di o ubi lač komma ni ja ku, po li ci ja je sklo na vje ro va nju da su po či ni te lji oni ko je po zna je moi vo li mo. U ve ći ni slu ča je va su u pra vu – pri lič no obes hra bru ju ća po mi saokad sje da te za ve če ru s pe te ro čla nom obi te lji. Po ten ci jal ni ubo ji ce jed nidru gi ma do da ju ta nju re.

Ko li ko sam se mo gla pri sje ti ti, La u ren ce Fi fe je bio na pi ću s ko le gomod vjet ni kom Char li e jem Scor so ni jem baš u ve čer uboj stva. Nik ki je bi la nasa stan ku Ju ni or Le a gue. Do šla je ku ći pri je La u ren cea ko ji je sti gao oko po‐ no ći. Pio je li je ko ve za broj ne aler gi je, pa je i te ve če ri, pri je ne go je le gao,po pio uo bi ča je nu kap su lu. Pro bu dio se dva sa ta ka sni je – s muč ni nom, po‐ vra ća njem, pre vi ja ju ći se od že sto kih gr če va u že lu cu. Do ju tra je bio mr tav.Au top si ja i la bo ra to rij ski te sto vi po ka za li su da je uz rok smr ti ole an dersmlje ven u si tan prah i za mi je njen za li jek u kap su li ko ju je po pio: plan ni jevr hun ski, ali se po ka zao učin ko vi tim. Ole an der je čest grm u Ca li for ni ji.Ustva ri, bi lo ga je i u Fi fe o vu stra žnjem dvo ri štu. Uz nje go ve, na ovoj ni cisu na đe ni Nik ki ni oti sci pr sti ju. Me đu nje zi nim stva ri ma pro na đen je dnev‐ nik. U ne kim za bi lje ška ma do tan či na je raz ra đi va la ot kri ća nje go vih ne vje‐ ra obo je na ogor če nim bi je som i po vri je đe nom ta šti nom, raz mi šlja nji ma oraz vo du. Okru žni tu ži lac ne po bit no je do ka zao da raz vod od La u ren cea Fi‐ fea ne pro la zi bez ka zne. Imao je iza se be je dan raz vod bra ka i prem da jedru gi od vjet nik vo dio par ni cu Fi fe ov upliv je bio oče vi dan. Do bio je nad zornad dje com, a us pio je i fi nan cij ski pro ći bo lje. (Dr ža va Ca li for nia je vr losa vje sna pri pod je li imo vi ne, ali je La u ren ce Fi fe iz na šao na čin da na sa ma ripo rot ni ke te je čak i raz di o bom po la-po la do bio la vlji dio. Či ni lo se da jeNik ki bi la su vi še ra zbo ri ta da bi ga se po ku ša la oslo bo di ti za kon skim pu‐ tem. Ra di je je po tra ži la dru gi na čin.

Mo tiv je ima la. Ima la je i do stup. Is tra žni sud je sa slu šao do ka ze i di‐ gao op tu žni cu. Kad je do spje la u sud ni cu, osta lo je sa mo pi ta nje tko će u štouvje ri ti dva na est čla no va po ro te. Oči to je D. A. uspje šno oba vio ‘za da tak.Nik ki je unaj mi la Wil fre da Brent nel la iz Los An ge le sa: prav nič ko zu ja loko je ga su pro gla si li sve cem za štit ni kom za iz gu blje ne slu ča je ve. U sta no vi‐ tom smi slu bi lo je to rav no pri zna nju kriv nje. Ci je li sud be ni po stu pak po bu‐ đi vao je po zor nost. Nik ki je bi la mla da. Li je pa. Bo ga ta. Jav nost je bi la zna‐ ti želj na, a grad ma len. Sve je zvu ča lo su vi še do bro da bi se pro pu sti lo.

2.

San ta Te re sa je ju žno ka li for nij ski grad od osam de set ti su ća ži te lja,zgod no uti snut iz me đu Si er ra Ma dre i Pa ci fi ka – pra vi raj za raz ma že ne bo‐ ga ta še. Jav ne gra đe vi ne pod sje ća ju na sta ra špa njol ska po slan stva, pri vat neku će su kao ski nu te sa sli ka u ča so pi su, s pal mi su pot kre sa ne ru žne po žu‐ tje le le pe ze, a ma ri na je sa vr še na kao na raz gled ni ci, s pla vo-siv ka stim bre‐ žulj ci ma u po za di ni i snje žno bi je lim čam ci ma ko ji se lju lju ška ju na sun cu.Sre di šte gra da sa sta vlje no je od dvo-i tro kat nih gra đe vi na od bi je le žbu ke icr ve na cri je pa, sa ši ro kim vi ju ga vim pri la zi ma i ogra da ma ob ra slim pu zav‐ ci ma žar kih bo ja. Čak se i si ro tinj ske dr ve nja re te ško mo gu na zva ti bi jed ni‐ ma.

Zgra da po li ci je smje šte na je u bli zi ni sa mog cen tra gra da, u jed noj odpo kraj njih uli ca s ku ća ma obo je nim u ze le nu bo ju me tvi ce, ni skim ka me‐ nim ogra da ma i sta bli ma ja ka ran de s ko jih su se tru si le la ti ce bli je de lju bi‐ ča sto pla ve bo je. Zi ma u ju žnoj Ca li for ni ji je tmur na i ne na vje šću je ju je senne go va tra. Po sli je se zo ne pa lje nja do la ze odro ni ze mlje. Po tom se us po sta‐ vlja sta tus kvo i ži vot se od vi ja kap pri je. Sa da je mje sec svi ba nj.

Osta viv ši ro lu fil ma na ra zvi ja nju, oti šla sam u Odjel za umor stva dovi šeg in spek to ra Do la na. Con je bio na kra ju pe de se tih, već sa za da hom za‐ pu šte no sti: vre ći ce is pod oči ju, si va bo dlji ka va bra da ili njen pri vid, ovje še‐ no li ce i ko sa pre ma za na ne ka kvim pro i zvo dom za mu škar ce i za če šlja napre ko sjaj ne če len ke. Re klo bi se da za u da ra na Thun der bird, sta nu je podmo sto vi ma i blju je po vla sti tim ci pe la ma. Sve to ne ma ni ka kve ve ze s nje‐ go vom Oštro um no šću. Con Do lan je mno go pre pre de ni ji od pro sječ na lo po‐ va. Ra me uz ra me s ubo ji ca ma. U ve ći ni slu ča je va ih ulo vi, a pro cje ne sumu vr lo ri jet ko bi le po gre šne. Ma lo tko ga mo že nad ma ši ti u za klju či va nju,ne mo gu do ku či ti ra di če ga je ta ko, osim što ima iz u zet nu moć kon cen tra ci‐ je, a pam će nje mu je oštro i ne smi lje no. Znao je ra di če ga sam do šla i bezri je či mi je mah nuo da uđem u nje gov ured.

Ono što Con Do lan na zi va ure dom bi lo gdje drug dje bi mo glo pro ćipod pri jem ni ured. Ne vo li bi ti is klju čen i ni je mu pre vi še sta lo do pri vat no‐ sti. Ra do oba vlja po sao za va ljen u stol cu, s po la po zor no sti na do ga đa nji ma

u okru že nju. Na taj na čin sku pi pu no in for ma ci ja i po šte đu je se su vi šna raz‐ go vo ra sa svo jim lju di ma. Toč no zna ka da nje go vi de tek ti vi do la ze i odla ze,zna ko ga su do ve li na is pi ti va nje, zna ka da i za što iz vje šća ni su za vr še na navri je me.

– Mo gu li či me po mo ći? – upi tao je to nom ko ji uop će ni je odra ža vaože lju da po mog ne.

– Že lje la bih pre gle da ti do ku men ta ci ju La u ren cea Fi fea.

Je dva pri mjet no je iz vio obr vu.

– To se ko si s na šim pro pi si ma. Ovo ni je grad ska knji žni ca.

– Ni sam za mo li la da je no sim so bom. Že lim sa mo ba ci ti po gled. Pri jemi je to bi lo do pu šte no.

– Sa mo jed nom.

– Kao što znaš, u vi še na vra ta sam ti da va la dra go cje ne in for ma ci je –re koh. – Če mu sad ko le ba nje?

– Slu čaj je za klju čen.

– Ra zlog vi še da ne maš ni šta pro tiv. U ovom slu ča ju ne ugro ža va se ni‐ či ja pri vat nost.

Raz vu kao je usta u ne što na lik osmi je hu, lup ka ju ći do ko no olov kompo sto lu i, uči ni lo mi se, uži va ju ći u svo joj mo ći da mi osu je ti plan. – Onaga je ubi la, Kin sey. Ne maš što čač ka ti po to me.

– Ti si je upu tio na me ne. Če mu i taj trud ako i sam ne maš dvoj be?

– La u ren ce Fi fe ne ma ni ka kve ve ze s mo jim dvoj ba ma – od bru sio je.

– Ne go?

– Po sto je stva ri ko je se ne vi de na pr vi po gled – ka zao je ne o dre đe no.

– Mo žda nam je u in te re su da za šti ti mo svo ja sa zna nja.

– Da to „mi“ ne ču va mo ne ke taj ne?

– Ah, ima vi še taj ni ne go li mo žeš za mi sli ti – re kao je.

– I ja ih imam. Do kle će mo se da kle igra ti skri va ča?

Po gled ko ji mi je upu tio mo gao je zna či ti da mu do di ja vam, a mo gao jebi ti i ne što dru go. To ga čo vje ka |e te ško pro či ta ti. – Ti znaš što mi slim o te‐ bi slič ni ma. i – Slu šaj, što se me ne ti če, u is tom smo po slu. Ja igram otvo re‐ no. Ne mam poj ma ka kve ti mu ke za da ju Osta li pri vat ni is tra ži te lji u gra du,ali ja ti se ne pe tljam U po sao osim što pre ma nje mu ga jim sa mo iz u zet nopo što va nje. Ne shva ćam za što ne mo že mo su ra đi va ti.

Tre nu tak je zu rio u me ne re zig ni ra no na pu će nih usta.

– Iz vu kla bi iz me ne pu no vi še kad bi na u či la ko ke ti ra ti – iz go vo rio ječan gri za vo.

– Ne bih za si gur no. Sve že ne dr žiš za glu pa če i za no vi je ta la. Da samko ke ti ra la, očin ski bi me po mi lo vao po ko si i ot pra vio.

Ne vje ru jem da je za gri zao, ali je ipak di gao slu ša li cu i okre nuo brojAr hi ve.

– Do lan. Ne ka mi Eme rald do ne se do sje La u ren cea Fi fe. – Spu stio jeslu ša li cu i po no vo se na slo nio pro ma tra ju ći me mje ša vi nom umo va nja ignu ša nja.

– Po bri ni se da ne ču jem ni ka ko ve pri mjed be na tvoj na čin ra da. Do preli mi do uši ju pri tu žba – mi slim na svje do ka ko je ga sa li je ćeš ili bi lo kogdru gog, uklju čiv mo je lju de ili ne ke dru ge – slo mit ću ti ši ju. Je smo li se ra‐ zu mje li?

Po kor no sam sta vi la tri pr sta na slje po oč ni cu. – Ča sna ska ut ska.

– Kad si ti bi la ska ut ki nja?

– Bi la sam čla ni ca ju ni or ka sko ro ci je li je dan tje dan – od go vo ri la samlju be zno. – Za Maj čin dan smo mo ra li na ma lja ti ru žu na rup čić. Me ni je tobi lo glu po, pa sam pre ki nu la.

Ni je se na smi jao. – Mo žeš sje sti u ured in spek to ra Bec ke ra – re kao jekad su do ni je li spi se. – I… iz bje ga vaj ne pri li ke.

Oti šla sam u Bec ke rov ured.

Tre ba lo mi je dva sa ta da pre li stam svu si lu pa pi ra, ali sam po če la uvi‐ đa ti ra di če ga je Con okli je vao s do pu šte njem da pre gle dam do ku men ta ci ju.Me đu pr vim stva ri ma upa lo mi je u oči niz te lek sa iz po li cij ske po sta je WestLos An ge les o jed nom dru gom uboj stvu. U pr vi tren sam po mi sli la da jepo sri je di za bu na – ne ho tič no kri vo od lo že ne slu žbe ne oba vi je sti o dru gomslu ča ju. Po je di no sti su me đu tim upra vo bo le oči. Sr ce mi je uz bu đe no lu pa‐ lo. Knji go vot ki nja Lib by Glass, Kav ka žan ka, žen sko, dob dva de set če ti ri,umr la je od uz i ma nja mlje ve na ole an de ra če ti ri da na po sli je smr ti La u ren‐ cea Fi fe. Bi la je za po sle na u agen tu ri Ha ycraft and Mc Ni e ce ko ja je vo di laknji go vod stve no po slo va nje za Fi fe o vu advo ka tu ru. Što je sad ovo?

Pre le tje la sam po gle dom kroz pri je pi se iz vje šća is tra ži te lja i po ku ša va‐ la sa sta vi ti pri ču iz krat kih po li cij skih pod sjet ni ka i olov kom bi lje že nih sa‐ že ta ka uče sta lih te le fon skih raz go vo ra iz me đu po li cij skih po sta ja San ta Te‐ re sa i West Los An ge les. Iz me đu osta log ključ nje zi na sta na na đen je na ko‐ lu tu za klju če ve u la di ci Fi fe o va ured skog rad nog sto la. Iz po du gač ka raz‐ go vo ra s nje zi nim ro di te lji ma ni je se do zna lo ni šta. Oba vljen je i raz go vor soči to mr zo volj nim biv šim deč kom, ime nom Lyle Aber nat hy, ko ji je biouvje ren da je bi la u ro man tič noj ve zi s „ne kim nje mu ne zna nim od vjet ni‐ kom iz San ta Te re se“, ali vi še od to ga kao da nit ko ni je znao. Ve za je sve‐ jed no bi la kob na i upu ći va la je na za klju čak da je Nik ki Fi fe u svo je lju bo‐ mor no mah ni ta nje uklju či la i objekt mu že vlje ve ne vje re, a ne sa mo nje ga.Je di no što ni je bi lo do ka za. Na pra vi la sam bi lje ške, po pi sa la adre se i te le‐ fon ske bro je ve ma kar i dvoj be ne upo tre blji vo sti na kon to li kih go di na, a on‐ da sam od gur nu la sto lac i pri šla vra ti ma, Con je raz go va rao s in spek to romBec ke rom, ali je mo rao osje ti ti što me mu či jer se od mah is pri čao pri mjet noza do vo ljan što ni sam pro ma ši la u pre li sta va nju. Če ka la sam ga na slo nje nana do vra tak. Vu kao se po put pu ža, uži va ju ći u mo joj zbu nje no sti.

– Ho ćeš li mi re ći o če mu se tu ra di?

Hi nio je zbu nje nost, ali ni je us pio sa kri ti gor či nu. – Ni smo ima li do ka‐ za – ka zao je rav no du šno.

– Mi sliš da je Nik ki ubi la i nju?

– Mo gao bih se kla di ti – od bru sio je.

– Či ni se da D. A. ni je bio tog uvje re nja. Tut nuo je ru ke u dže po ve ine haj no sleg nuo ra me ni ma. – Znam či ta ti Za kon Dr ža ve Ca li for ni je jed na ko

kao on. Mo ji mom ci su opo zva ni sa za dat ka.

– Svi su do ka zi na te me lju in di ci ja.

– Toč no.

Za šu tje la sam zu re ći u pro zo re ko ji su va pi li za či šće njem. Nov obratdo ga đa ja mi se ni ma lo ni je svi đao. Ima la sam do jam da on to zna. Pre ba cioje te ži nu na dru gu no gu.

– Mi slim da sam je mo gao ras krin ka ti, ali D. A. je bio u ve li koj žur bi ini po što ni je htio do ve sti u opa snost svoj slu čaj. Po li tič ka tak ti ka. Lo ša, da‐ ka ko. Ra di to ga ni si htje la u po li caj ce, Kin sey. Ra di mo s uz i com oko vra ta.

– Ni sa da to ne pod no sim.

– Mo žda ti po ma žem baš ra di to ga – re kao je, a oči mu za i skri še pre‐ pre de no.

– Je ste li sli je di li taj trag?

– Ma ka ko ne! Mje se ci ma smo, pri go di ce, ob ra đi va li slu čaj Lib byGlass. Ko le ge iz po li cij skog odje la West Los An ge le sa ta ko đer. Ni šta ni jeiskr snu lo. Ni je bi lo svje do ka. Ne ma do ja vlji va ča. Ne ma oti sa ka ko ji bi sta‐ vi li Nik ki Fi fe na pra vo mje sto. Čak ni smo uspje li do ka za ti da je Nik ki Fi fepo zna va la Lib by Glass.

– Kao da oče ku ješ od me ne da ti po mog nem do ka za ti ne što.

– To ne znam. Mo žda ho ćeš. Vje ro va la ili ne, ne mi slim da si loš is tra‐ ži te lj. Još si mla da, kat ka da bi htje la gla vom kro za zid, ali u su šti ni po šte na.Ako ot kri ješ do kaz ko ji upu ću je na Nik ki, na dam se da ga ne ćeš pre šu tje ti,zar ne?

– Ako je to uči ni la.

– Ako ni je, ne maš bri ge.

– Co ne, ako Nik ki ne što kri je, za što bi po no vo po kre ta la ci je lu stvar?Ne mo gu će je da bi bi la baš to li ko glu pa. Što bi ti me do bi la?

– Ne mam poj ma.

– Slu šaj, naj pri je uop će ne vje ru jem da je ubi la La u ren cea, ta ko da ćešse vra ški na mu či ti da me uvje riš ka ko je ubi la još ne kog.

Dva sto la da lje za zvo nio je te le fon. In spek tor Bec ker je po di gao prstgle da ju ći u Co na. Uda ljio se upu tiv ši mi us pu tan osmi jeh.

– Uži vaj – do ba cio mi je. Još sam jed nom na br zi nu pre li sta la do ku‐ men ta ci ju da pro vje rim je li mi što god pro ma klo. Po tom sam sklo pi la do sjei osta vi la ga na sto lu. Con je po no vo du bo ko za gre zao u raz go vor s Bec ke‐ rom i ni je dan od njih me ni je ni po gle dao dok sam pro la zi la. Zbu ni la me,ali i za in te re si ra la, Lib by Glass. Mo žda će to bi ti ne što vi še ne go pod gri ja naka ša, mo žda će iza ći na vi dje lo vi še ne go u sud be noj is tra zi pred osam go di‐ na.Dok sam sti gla do svog ure da bi lo je već če ti ri sa ta i pet na est mi nu ta.Mo ra la sam ne što po pi ti. Iz ma log hlad nja ka sam iz va di la bo cu cha bi sa ipo tra ži la va di čep. Dvi je ša li ce za ka vu još su uvi jek sta ja le na mom sto lu.Is pra la sam ih ob je i na pu ni la svo ju vi nom do volj no ki se lim da sam se stre‐ sla. Iz i šla sam na bal kon na dru gom ka tu i po gle da la niz Sta te Stre et ko japre si je ca sa mo sre di šte San ta Te re se i na svom kra ju u ve li kom lu ku za vi jau uli ci s dru gim ime nom. Čak su i bal kon na ko jem sam sta ja la kra si le špa‐ njol ske ope ke i žbu ka ni lu ko vi, a bo u ga in vil le ja je pu za la po svu da. Vje ro‐ jat no je San ta Te re sa je di ni grad na svi je tu u ko je mu je glav na uli ca su že na,dr ve će je sa đe no umje sto da se za u zda je i ču pa, po sta vlje ne su i pri vlač nete le fon ske go vor ni ce ko je pod sje ća ju na ma le is po vje da o ni ce. Na sje la samna po dvoj pro zo ra i pi juc ka la vi no. Mi ris oce a na dra škao mi je no sni ce. Pu‐ sti la sam mo zak na pa šu i pro ma tra la pje ša ke do lje na uli ci. Već sam zna lada ću ra di ti za Nik ki, ali mi je tre ba lo sa mo još ovih ne ko li ko mi nu ta za se‐ be, pri je ne go se pot pu no pre dam pred sto je ćem po slu.

U pet sa ti sam oti šla ku ći.

Od svih pro sto ra u ko ji ma sam sta no va la u San ta Te re si, sa da šnja ru paje bi la naj bo lja. Bi jed ni so bi čak smje šten je u skrom noj uli ci ko ja te če pa ra‐ lel no sa ši ro kim bu le va rom uz oba lu. Vla sni ci ve ći ne su sjed nih ku ća suumi ro vlje ni ci ko ji pam te vre me na ka da su San ta Te re su či ni li sa mo ho te li ina sa di ci tru sa. Moj sta no da vac je biv ši pe kar ko ji, u do bi od osam de set ijed ne, ubi ja vri je me smi šlja ju ći ubi tač no te ške kri žalj ke ko je ra do pro vje ra‐ va na me ni. Dru ga raz bi bri ga Hen ryja Pitt sa jest iz ra da ma mut skih ko li či nati je sta za kruh ko je osta vlja da se di že u sta roj dr ve noj zip ki na sun ča nojstra ni ve ran di po kraj mo je so bi ce. Hen ry za mje nju je kruh i raz na pe ci va za

obro ke u su sjed noj go sti o ni ci. U po sljed nje vri je me po čeo je rev no iz re zi va‐ ti re klam ne ku po ne ko ji ga po zi va ju da u odre đen dan mo že ku pi ti ar ti klevri jed ne $50 za sa mo $6,98. Ne znam ka ko, ali is pa da da se čist do bi tak odtih nje go vih po tro šač kih po ho da svo di na hu la hop ke ko je po kla nja me ni.Već sam na po la pu ta da se za co pam u Hen ryja Pitt sa.

Moj so bi čak za pre ma ne što ma nje od pet kva drat nih me ta ra, opre mlje‐ nih kao dnev ni bo ra vak, spa va o ni ce, ku hi nja, ku pa o ni ca, za hod i pra o ni caru blja. Pr vo bit no je to bi la Hen ryje va ga ra ža, pa sre ćom po me ne ni je ukra‐ še na žbu kom, cr ve nom špa njol skom ope kom ili pe nja či ca ma bi lo ko je vr‐ ste. Skle pa na je od alu mi nij skih plo ča i dru gih pa tvo ri na ko je su po sto ja nena at mo sfe ri li je i ne tre ba ih ni ka da li či ti. Gra di telj ski stil je na pro sto ne o pi‐ siv. Po sli je na por na po sla bje žim u tu ugod nu iz bu. Odav de sam na zva laNik ki i za mo li la je da se sa sta ne mo.

3.

Ako ho ću ne ka mo iza ći, obič no na vra ćam u obli žnju go sti o ni cu „KRo sie“. To je lo kal u ko je mu je uput no pri je sje da nja po gle da ti sto lac. Pla‐ stič ni stol ci pu ni su ma lih ras pu kli na za ko je ra do za pi nju ni ti na ča ra pa ma,a sto lo ve pre vu če ne cr nom For mi com kra si li su ruč no ure za ni po zdra vi raz‐ dra ga nih go sti ju. Na li je voj stra ni po nad to či o ni ka vi si pra šnja va me ta. Kadse go sti na pi ju, Ro sie im do pu šta da dječ jim pi što ljem is pa lju ju stre li ce sgu me nim vr škom i ta ko pra zne iz se be pro va le na si lja ko je bi ina če mo glebuk nu ti u že sto ke okr ša je.

Go sti o ni ca mi je pri ra sla sr cu iz ne ko li ko ra zlo ga. Ne sa mo što mi jebli zu ku će, ne go ni je pri vlač na za tu ri ste što zna či da je pre te žno po lu pra znai kao stvo re na za po vjer ljiv raz go vor.

Ro si e no ku ha nje je ta ko đer ma što vi to. Ne ka vr sta vrag-zna-či je ku hi‐ nje s iz ra zi to ma đar skom ži com. Ro sie i Hen ry Pitts raz mje nju ju je stvi ne,ta ko da i ja uži vam u nje go vim pi ta ma i pe ci vi ma, ko ri ste ći svoj udio u do‐ bit ku. Ro sie je pre va li la še zde se tu. Ima nos ko ji se go to vo spa ja s gor njomusni com, ni sko če lo i ko su obo je nu u ne o bič nu ni jan su rđe, vi še na lik bo jijef ti na po kuć stva od se kvo je. I s kre jo nom iz vo di ču da pa joj oči iz gle da jusit ne i sum nji ča ve.

Nik ki je za sta la na vra ti ma, okli je va ju ći i po zor no mo tre ći oko se be.Čim me spa zi la, kre nu la je iz me đu pra znih sto lo va do odjelj ka u ko je muobič no sje dim. Spu znu la je na klu pu me ni na su prot i svu kla jak nu. Ro sie jedo ge ga la do sto la mjer ka ju ći Nik ki ne po vjer lji vo. Ro sie je bi la uvje re na dapo slu jem s ma fi ja ši ma i nar ko ma ni ma, pa je oči gled no po ku ša va la pro ci je‐ ni ti u ko ju bi od dvi je ka te go ri je svr sta la Nik ki Fi fe.

– On da, ho će te li ne što je sti ili što će te? – upi ta la je Ro sie bez uvi ja nja.Po gle da la sam Nik ki. – Je si li ve če ra la? Za vr tje la je gla vom. Ro sie je svr nu‐ la po gled s Nik ki na me ne kao da sam pre vo di te lj za glu ho ni je me.

– Što ve če ras nu diš, Ro sie?

– Te le ći per kelt. Koc ki ce te le ti ne, pu no lu ka, pa pri ka i ka ša od raj či ca.Svi djet će ti se. Po lu djet ćeš. Naj bo lje pir ja no je lo u je lov ni ku. Hen ryje ve

ze mič ke i kru šći ći, a po seb no ću vam na ta njur sta vi ti ma lo fi nog svje žeg si‐ ra i par kra sta va ca.

Go vo ri la je i pi sa la na rudžbu ne osta vlja ju ći nam pro sto ra za pri sta nak.– Tre ba vam i vi no. Ja ću oda bra ti vr stu.

Čim se Ro sie uda lji la, iz vi je sti la sam Nik ki o no vim sa zna nji ma iz do‐ ku men ta ci je o uboj stvu Lib by Glass, uklju čiv te le fon ske po zi ve s La u ren ce‐ o va kuć nog te le fo na.

– Je si li ti zna la za nju?

Nik ki je za ni je ka la. – Ču la sam to ime, ali či ni mi se od advo ka ta ne‐ gdje ti je kom su đe nja. Čak se vi še ne mo gu sje ti ti što je re kao.

– Zar je La u ren ce ni ka da ni je spo me nuo? Ni ka da ni si ne gdje za mi je ti laza pi sa no nje zi no ime?

– Ni ka kvu lju bav nu za bi lje šku, ako na to mi sliš. U tim je stva ri ma biopra va cje pi dla ka. Jed nom je bio su op tu že nik u bra ko ra zvod noj par ni ci bašra di pi sa ma. Po sli je to ga je ri jet ko ka da bi lje žio ne što po vjer lji vo. Obič nosam zna la kad se upleo s ne kim, ali ni ka da za to što je osta vljao pi sa ni tragiza se be, kao ni te le fon ske bro je ve na blo ko vi ma ili stol nom ka len da ru. Tre‐ nu tak sam raz mi šlja la. – A što je s te le fon skim ra ču ni ma? Za što je njih osta‐ vljao?

– Ni je. Sve ra ču ne sla li su u di rek ci ju u Los An ge le su.

– U ko joj je Lib by Glass vo di la knji go vod stvo?

– Oči gled no jest.

– On da ju je mo žda zvao u sve zi po sla.

Nik ki je sleg nu la ra me ni ma. Bi la je ne što ma nje od sut na du hom ne gopri je, ali sam još uvi jek ima la do jam da je ba rem je dan ko rak iz van zbi va njaoko se be. – Imao je ve zu s ne kim.

– Ka ko znaš?

– Po iz la sci ma. Iz ra ža ju li ca. – Pre ki nu la se kao da se pri sje ća. – Po ne‐ kad je mi ri sao na tuđ sa pun. Na po sljet ku sam mu to pred ba ci la pa je ka sni je

dao ugra di ti tuš u ure du, ko ri ste ći on dje is ti sa pun ka kav smo upo tre blja va lido ma.

– Zar se u ure du sa sta jao sa žen ska ma?

– Upi taj nje go va or ta ka – iz go vo ri la je s je dva za mje tlji vom gor či nom.

– Ne mam poj ma, mo žda ih je i še vio na ured skom ka u ču. Zna la sam topo sit ni ca ma. Sad to zvu či glu po, ali jed nom je do šao ku ći sa za vr nu tom ča‐ ra pom. Bi lo je lje to i re kao je da je igrao te nis. Imao je na se bi te ni ske krat‐ ke hla če i uzno jio se, do du še, ali ne na te ni skom igra li štu. Taj pu ta sam zbi‐ lja po di vlja la.

– Ka ko se po na šao kad bi ga su o či la s ti me?

– Ka di kad je pri znao. Za što ne? Ni sam ima la ni ka kva do ka za, a pre ljubu ovoj ze mlji i ta ko ni je po vod za raz vod bra ka.

Sti gla je Ro sie no se ći vi no i pri bor za je lo umo tan u dvi je pa pir na tesal ve te. Nik ki i ja smo šu tje le dok se ni je uda lji la.

– Za što si osta la u bra ku kad je bio ta kva hu lja?

– Ku ka vič luk, re kla bih. Kad tad bih se raz ve la, ali ni sam smje la ula zi tiu ri zik.

– Ra di si na?

– Da. – Iz ba ci la je bra du, od po no sa ili u obram be nom po ri vu, ni sambi la si gur na. – Zo ve se Co lin. Ima dva na est go di na. Da la sam ga u in ter natu bli zi ni Mon te re ya.

– I La u ren ce o va dje ca su u ono vri je me bi la s va ma, je li ta ko?

– Isti na je. Dje čak i dje voj či ca, obo je ško lar ci.

– Gdje su sa da?

– Ne mam poj ma. Nje go va biv ša že na je ov dje u gra du. Ako te baš za‐ ni ma, mo žeš upi ta ti nju. Me ni se ne ja vlja ju.

– Zar su te bi pri pi sa li kri vi cu za nje go vu smrt?

Nagnu la se na pe to. – Svi su me kri vi li. Svi su vje ro va li da sam ga ubi‐ la. Sad mo gu pret po sta vi ti da me Con Do lan okri vlju je i za uboj stvo Lib byGlass. Je si li mi to htje la pri op ći ti?

– Baš me bri ga za Do la no vo mi šlje nje. Ja ne vje ru jem da si to uči ni la ito bi tre ba lo bi ti va žno ra di na še su rad nje. Kad smo već kod to ga, va lja lo biraš či sti ti fi nan cij sku stra nu. Na pla ću jem tri de set do la ra po sa tu plus ki lo me‐ tra žu. Že lje la bih ima ti ba rem ti su ću do la ra pre duj ma. Od tjed na slat ću tipo dro ban iz vje štaj o uči nje nom, s na zna kom utro še na vre me na. Ta ko đer že‐ lim da se una pri jed zna da mo je uslu ge ni su is klju či ve. Po ne kad ra dim nane ko li ko slu ča je va is to dob no.

Nik ki je već po seg nu la za tor bi com. Iz va di la je če kov nu knji ži cu i pen‐ ka lo. Čak i na o pač ke mo gla sam vi dje ti da je ček bio na pet ti su ća. Mo ra lasam se za di vi ti ne ha ju ko jim je po hi ta la da oba vi taj dio ob ve ze. Ni je čaktre ba la naj pri je pro vje ri ti sta nje na ra ču nu. Gur nu la je ček pre ko sto la, a jasam ga spre mi la kao da je me ni to uz gred no pi ta nje.

Ro sie se po ja vi la po no vo, no se ći nam sad ve če ru. Spu sti la je ta njur is‐ pred sva ke od nas i osta la sta ja ti dok ni smo po če le je sti. – Mmmm, ovo jeiz vr sno, Ro sie – re kla sam.

Mal či ce se po mak nu la amo ta mo, ali ni je na pu sti la po lo žaj.

– Mo žda tvo joj pri ja te lji ci ne pri ja – re kla je gle da ju ći u me ne, ne uNik ki.

– Pre kra sno – pro mr mlja la je Nik ki. – Do i sta jest.

– Ja ko joj se svi đa – od go vo ri la sam. Ro sie je spu sti la po gled na Nik ki‐ no li ce i na po kon se či ni lo da je za do volj na što je Nik ki no za do volj stvo je‐ lom iz jed na če no s mo jim.

Pu sti la sam da raz go vor za vri je me je la te če ne ve za no. Uz do bro je lo ivi no Nik ki na bud nost je po pu šta la. Is pod hlad na i sta lo že na dr ža nja po če lisu iz bi ja ti zna ko vi ži vo ta, kao da se ne tom bu di iz vi še go di šnja pro klet stvako je ju je uči ni lo oba mr lom.

– Gdje bih pre ma tvom mi šlje nju tre ba la po če ti? – upi ta la sam.

– Pa ne znam ni sa ma. U ono vri je me me je za ni ma la nje go va taj ni ca.Zo ve se Sha ron Na pi er. Već je ra di la kod nje ga kad smo se nas dvo je upo‐ zna li, ali s njom ne što ni je bi lo u re du, bi lo je ne čeg čud nog u nje zi nu dr ža‐ nju.

– Je li lju ba ka la s njim?

– Dvo jim. Ui sti nu ne bih zna la re ći što je to bi lo. Mo gla bih da ti ru ku uva tru da ni su ima li sek su al nu ve zu, ali ne što je bi lo. Zna la je bi ti sar ka stič‐ na, što La u ren ce ni je tr pio ni od ko ga. Pr vi put kad sam to ču la, po mi sli lasam da će je po ko si ti, ali ni je ni trep nuo okom. Uop će se ni je da la zbu ni ti,ni je htje la osta ti po sli je ure dov nog vre me na, ni ti usko či ti vi ken dom kad biimao ka kvu ve li ku par ni cu. Čak se ni je ni ka da po tu žio na nju, jed no stav noje unaj mio pri vre me nu po moć kad god bi mu us tre ba lo. To mu uop će ni jebi lo svoj stve no^ ali kad bih upi ta la, po na šao se kao da sam še nu la umom,da iz mi šljam i pra vim od bu he slo na. Uza sve je bi lo ja ko zgod na, ni po štopro sje čan ured ski tip žen ske.

– Znaš li mo žda gdje je sad?

Nik ki je za tre sla gla vom. – Sta no va la je go re na Ri vi e ri, ali vi še ni jeta mo. Ba rem je ne ma u te le fon skoj knji zi.

Pri bi lje ži la sam zad nju po zna tu adre su. – Pret po sta vljam da je ni si do‐ bro po zna va la.

Nik ki je ne haj no sleg nu la ra me ni ma. – Iz mi je ni le bi par stan dard nihfra za kad bih na zva la mu ža, ali ni šta du blje.

– Pri ja te lji ili mje sta na ko ji ma se za dr ža va la?

– Ne znam. Mi slim da je ži vje la da le ko iz van svo jih mo guć no sti. Pu to‐ va la je kad god joj se uka za la pri li ka, a i obla či la se mno go bo lje ne go ja uono vri je me.

– Svje do či la je na su đe nju, ni je li?

– Na ža lost jest. Bi la je oče vi dac ne ko li ko na ših gad nih sva đa i to mini je po mo glo.

– Sve jed no. Is pla ti se vi dje ti. Po ku šat ću joj ući u trag. Ima li još ne štove za no uza nj? Je li u vri je me smr ti bio u ka kvoj gu žvi? U sva đi s kim ili u

ka kvoj ve li koj par ni ci?

– Ni šta što bih ja mo gla zna ti. On je stal no bio u ža ri štu ve li kih pro ce‐ sa.

– Sve mi se či ni da ću pri je sve ga raz go va ra ti s Char li jem Scor so ni jemda vi dim što će on re ći. Tek ću ta da na pra vi ti plan za da lje.

Osta vi la sam na sto lu no vac za ve če ru i za jed no smo iza šle van. Nik kintam no ze le ni već de set go di na de mo di ran old smo bi le bio je par ki ran u bli zi‐ ni. Pri če ka la sam da se od ve ze, a on da sam pro še ta la do ku će.

Kad sam sti gla, na to či la sam ča šu vi na i sje la sre đi va ti do sa da pri ku‐ plje ne in for ma ci je. Imam raz ra đen si stem odla ga nja po da ta ka u kar to te ku.Ve ći na mo jih za bi lje ški od no si se na svje do ke: tko su, u ka kvoj su ve zi s is‐ tra gom, da tu mi raz go vo ra, pro ma tra nje. Ne ke kar ti ce sa dr že po moć ne po‐ dat ke ko je va lja pro vje ri ti, a na ne ki ma su za kon ske pro ce du re. Kar ti ce suučin ko vit na čin po hra nji va nja po da ta ka za pi sme ne iz vje šta je. Pri ku cam ihča vli ći ma na ve li ku plo ču iz nad mog pi sa ćeg sto la, bu ljim u njih i ra zvi jampri ču ona ko ka ko ju ja do ži vlja vam. Iz la ze pri tom na vi dje lo za pa nju ju ćapro tu slo vlja, iz ne na da pra zni ne, pi ta nja ko ja sam pre vi dje la.

Za Nik ki Fi fe ni sam ima la pu no kar ti ca, a na mjer no se ni sam tru di la dapro cje nju jem in for ma ci je ko je sam ima la. Ni sam že lje la pre ra no po sta vi tihi po te zu, od stra ha da ne obo ji ci je li ti jek is tra ge. Bi lo je sa svim ja sno da sera di o uboj stvu u ko je mu ali bi zna či ma lo ili ni šta. Ako se net ko po tru di daotrov za mi je ni za li jek u kap su la ma an ti hi sta mi ni ka, po sli je mo že sa mo sje‐ di ti i če ka ti. Ne že li li i osta le uku ća ne iz vrg nu ti opa sno sti, mo ra je di no vo‐ di ti ra ču na da sa mo pred vi đe na žr tva uz me taj odre đe ni li jek. Ima či tav nizta ble ta ko je mo gu udo vo lji ti tom za htje vu: li jek za re gu li ra nje tla ka, an ti bi‐ o ti ci, čak mo žda i pi lu le za spa va nje. Ni je ustva ri va žan di rek tan pri stup or‐ ma ri ću s li je ko vi ma. Mo žda će žr tvi tre ba ti dva da na ili dva tjed na, ali nakra ju će po pi ti do volj nu do zu, a va ma još uvi jek osta je do volj no vre me nada od i gra te iz ne na đe nje i bol. Do dat na pred nost pla na jest da ne tre ba teustva ri bi ti na li cu mje sta, pu ca ti, mla ti ti, ko ma da ti ili go lim ru ka ma da vi tido tič nu Žr tvu. Čak i u slu ča je vi ma gdje je pri sut na sna žna mo ti va ci ja, zapret po sta vi ti je da ni je la ko gle da ti ka ko ne ko me is pa da ju oči i slu ša ti ne či jisa mrt ni hrop taj. Uza sve to, kad to čo vjek iz vo di iz rav no, uvi jek po sto ji mo‐

guć nost da mu sre ća okre ne le đa i da sam za vr ši na dr ve noj da sci u mr tvač‐ ni ci.

Kad se bo lje pro mi sli, va ri jan ta s ole an de rom uop će ni je lo ša. U San taTe re si ga ima po svu da, po ne gdje grm iz ra ste i do tri me tra, oba sut ru ži ča‐ stim ili bi je lim cvje to vi ma i us kim, li je pim li sto vi ma. Čo vjek se ne mo ra iz‐ la ga ti ne u god no sti ma da tra ži otrov za šta ko re u gra du u ko je mu ih uop ćene ma, ni ti da li je pi la žne br ko ve ka da kre će u po tra gu za dje lo tvor nim pe sti‐ ci dom. I po vrh sve ga to ga, čo vje ku ne osta je go rak okus. Ukrat ko, na čin nako ji je ubi jen La u ren ce Fi fe, a oči to i Lib by Glass, bio je jef tin, do stu pan ila ko pri mje njiv. Na met nu lo mi se ne ko li ko pi ta nja ko ja sam pri bi lje ži la pri‐ je ne go sam uga si la svje tlo. Za spa la sam do bra no iza po no ći.

4.

Ra no sam oti šla u ured da bih pre tip ka la po čet ne za bi lje ške za Nik kinfa scikl, uz kra tak opis nje na za htje va i pri mit ka če ka od pet ti su ća do la ra.Na zva la sam Char li e ja Scor so ni ja. Taj ni ca me oba vi je sti la da ima ne što slo‐ bod na vre me na u ra no po sli je pod ne, pa sam na ja vi la svoj do la zak u tri sa ta ipet na est mi nu ta. Osta tak ju tra pro ve la sam u pro vje ra ma. Ako se ne ko mepr vi pu ta ide na raz go vor, ni je na od met ima ti ko ju skri ve nu, ali za upo tre busprem nu kar tu. Po sjet grad skom taj ni ku, kre dit nom od sje ku i no vin skom ar‐ hi vu pru žio mi je do volj no po da ta ka da na br zi nu stvo rim pre dodžbu o neg‐ da šnjem ko le gi La u ren cea Fi fea. Char lie Scor so ni je oči to bio sa mac, imaoje ku ću, re dov no je pla ćao ra ču ne, po vre me no je da vao štu re is ka ze za jav‐ nost, ni ka da ni je bio uhi ćen ni ti su đen – ukrat ko, pri lič no kon zer va ti van sre‐ do vje čan mu ška rac ko ji ne koc ka, ne špe ku li ra na bur zi ni ti ugro ža va svojugled na bi lo ko ji na čin. Opa zi la sam ga na su đe nju i upam ti la da je ma lode blji ne go bi tre bao bi ti.

Zgra da je pod sje ća la na ma ur ski dvo rac: dvo kat ni ca od ne pe če ne ope‐ ke s po la me tra du bo kim plo ča ma pro zo ra, umet nu tim za jed no s re šet ka maod ko va nog že lje za i uga o nim tor njem u ko je mu su se vje ro jat no na la zi li za‐ ho di i kr pe za pra nje po da. Od vjet nič ka kan ce la ri ja Scor so ni i Po wers na la‐ zi la se na dru gom ka tu. Gur nu la sam ma siv na, iz re zba re na dr ve na vra ta iušla u ugo dan pri jem ni ured s te pi hom me kim po put ma ho vi ne i ot pri li ke is‐ te bo je. Po bi je lim zi do vi ma ovje še ni su akva re li pa stel nih bo ja, odre da ap‐ strakt ni, tu i ta mo bi la je i po ko ja bilj ka. Is pod ni za us kih pro zo ra, pod pra‐ vim ku tom su bi le slo že ne dvi je za o blje ne so fe pre svu če ne de be lim re bra‐ stim sam tom bo je aspa ra gu sa.

Taj ni ca je za ga zi la u se dam de se te, pa sam u pr vi tren po mi sli la da su jeuze li na po sud bu iz jed ne od ge ri ja trij skih usta no va. Bi la je ko štu nja va iener gič na, krat ko oši ša ne ko se u sti lu dva de se tih go di na ovog sto lje ća i„mo der nim“ oča la ma ukra še nim lep ti ri ćem u dnu jed nog sta kla. Ima la je nase bi vu ne nu suk nju i ve stu bo je slje za ko ju je vi dlji vo ple la sa ma, jer je tobi lo re mek dje lo raz no vr snih mu stri!

Po sta le smo pri ja te lji ce od tre nut ka ka da sam iz u sti la pri zna nje pret‐ hod no spo me nu tom dje lu – i to za hva lju ju ći mo joj tet ki ko ja me je od ga ja lana re ži mu una pre đe nja ta kvih zna nja. Vr lo br zo po sli je to ga pre sko či le smofor mal no sti. Ima la je kra sno bi blij sko ime – Ruth.

Bi la je to br blji va že ni ca, pu na ela na. Uči ni la mi se upra vo iz mi šlje‐ nom za Hen ryja Pitt sa. S ob zi rom da me je Char lie Scor so ni osta vio da če‐ kam, osve ti la sam mu se ci je de ći iz Ruth što sam vi še mo gla a da ne is pad‐ nem ne u ljud na. Pri zna la mi je da ra di za tvrt ku Scor so ni i Po wers od nji ho‐ va udru ži va nja pred se dam go di na. Muž ju je na pu stio ra di mla de žen ske(pe de set pet go di na) pa je Ruth, ostav ši pre pu šte na sa ma se bi, po pr vi putna kon to li ko go di na po če la oča ja va ti u stra hu da ni ka da ne će na ći po sao.Ta da je već ima la še zde set dvi je go di ne „ma da u iz vr snu zdra vlju“, pri ča laje. Ia ko okre tlji va i spo sob na, ja sno da su je na sva kom ko ra ku iz gu ra le že‐ ne je dva jed nu tre ći nu nje zi ne do bi. K to me pri vlač ne umje sto spo sob ne.

– Je di ni ras cje pak ko ji mi je ostao ko ri stim za sje de nje – smi ja la se nasvoj ra čun. Scor so ni i Po wers su po ra sli u mo jim oči ma ra di iz u zet na da raopa ža nja. Ruth je ima la pu na usta po hva la za obo ji cu. Sve nje zi no us hi će njeni je me me đu tim pri pre mi lo za su sret s mu škar cem ko ji mi je pru žio ru kupre ko svog pi sa ćeg sto la ka da sam ko nač no uve de na u nje gov ured s če tr de‐ set pet mi nu ta za ka šnje nja.

Char lie Scor so ni je ostao kru pan, ali pre ko mjer na tje le sna te ži na ko jusam upam ti la, sa svim je okop ni la. Imao je gu stu ko su bo je pi je ska za če šlja‐ nu s li ca, čvr stu vi li cu, ru pi cu na bra di, pla ve oči uve ća ne ra di oča la bezokvi ra. Ovrat nik ras kop čan, kra va ta uko še na, ru ka vi smo ta ni ko li ko su do‐ pu šta le mi ši ća ve pod lak ti ce. Bio je na slo njen u stol cu na okre ta nje s no ga‐ ma dig nu tim na rub sto la, s osmi je hom ko ji se ra đao spo ro, ali je iz nje ga ti‐ nja la za to mlje na sek su al nost. Dr ža nje mu je bi lo opre zno, zbu nju ju će. Pro‐ ma trao me s go to vo ne pri lič nom sit ni ča vo šću. Is pre pleo je pr ste na vr hugla ve. – Ruth mi ka že da vam za ni ma La u ren ce Fi fe. Što vas mu či u ve zi snjim?

– Još ne znam. Is tra žu jem nje go vu smrt i či ni lo mi se da je ovo lo gi čanpo če tak. Smi jem li sje sti?

Go to vo je ne haj no mah nuo ru kom, ali iz ra žaj nje go va li ca se pro mi je‐ nio. Sje la sam, a Scor so ni je spu stio no ge i us pra vio se u stol cu.

– Čuo sam da je Nik ki uvjet no pu šte na na slo bo du. Ša ša va je ako mi slida će net ko po vje ro va ti da ga ni je ubi la.

– Ne sje ćam se da sam spo me nu la da ra dim za nju.

– Pro kle to je ja sno da se nit ko dru gi ne bi gnja vio.

– Mo žda. Kao da vam baš ni je dra go.

– Slu šaj te. La u ren ce Fi fe je bio moj naj bo lji pri ja te lj. Za nje ga sam biospre man sko či ti u va tru. – Po ma lo na ko stri je še no je zu rio u me ne – od tu ge,kri vo usmje re ne srdžbe? Te ško je re ći.

– Je ste li do bro po zna va li Nik ki?

– Do volj no, re kao bih. – Sek su al nost ko ja je u po čet ku ta ko na pad nozra či la iz nje ga po če la je bli je di ti, pa mi se či ni lo da je mo že is klju či ti iuklju či ti kao gri ja li cu. Ostao je sa mo oprez u nje go vu dr ža nju.

– Ka ko ste upo zna li La u ren cea?

– Bi li smo za jed no na Sve u či li štu u Den ve ru. U is tom udru že nju stu de‐ na ta. La u ren ce je bio plej boj. Sve je do bi vao na ta nju ru. Na sta vio je stu dijpra va na Har var du, a ja sam ostao na Ari zo na Sta te. Nje go vi su ro di te ljiima li nov ca. Mo ji ni su. Ne ko li ko go di na ni sam čuo za nje ga, a on da samdo znao da je otvo rio od vjet nič ku kan ce la ri ju u San ta Te re si. Do šao sam kodnje ga tra ži ti po sao. Pri stao je da me uz me za pri prav ni ka. Dvi je go di ne ka‐ sni je uzeo me za kom pa njo na.

– Je li već bio u bra ku s pr vom že nom?

– Da, Gwen. Još je uvi jek ne gdje u gra du, ali s njom va lja opre zno. Bi‐ la je pu na ogor če nja po sli je raz vo da, a čuo sam da ras pre da ru žne stva ri onje mu. Ne gdje go re na Sta te Stre e tu ima sa lon za do tje ri va nje pa sa, akovam to mo že po mo ći. Ja se ču vam su sre ta s njom.

Mo trio me bez pre stan ka osta vlja ju ći do jam da toč no zna ko li ko će mire ći i jed na ko toč no ko li ko ne će.

– A Sha ron Na pi er? Je li ona du go ra di la za nje ga?

– Za te kao sam je ov dje prem da se u nje zi nu slu ča ju te ško mo že go vo ri‐ ti o ra du. Na kra ju sam mo rao po tra ži ti dru gu.

– La u ren ce se do bro sla gao s njom?

– Jest ko li ko je me ni po zna to. Mu va la se tu do kra ja su đe nja, a on da jene sta la. Na sa ma ri la me za no vac ko ji sam joj dao una pri jed na ra čun pla će.Ako slu čaj no na le ti te na nju, re ci te joj da mi se ja vi. Ra do bih joj po slao bi‐ lo ka kav pod sjet nik na sta ra vre me na.

– Zvu či li vam po zna to ime Lib by Glass?

– Ka ko?

– Bi la je knji go vo đa i za vas je oba vlja la sve po slo ve u agen tu ri u L. A.Tvrt ka Ha ycraft i Mc Ni e ce.

Scor so ni je ne ko vri je me pra vio za be zek nu to li ce, a po tom je za vr tiogla vom. – Ka kve ona ima ve ze s ovim?

– Is to je ubi je na ole an de rom. U vri je me kad je umro La u ren ce. – Ni jere a gi rao oso bi to za pre pa šte no ni ti zbu nje no. Sum nji ča vo je uvu kao do njuusnu i Sleg nuo ra me ni ma.

– Me ni je to pr vi glas, ali vje ro vat ću vam na ri ječ.

– Ni ste je ni ka da upo zna li?

– Tre bao sam. La u ren ce i ja smo di je li li pa pir na te po slo ve, ali glav ni nuiz rav nih kon ta ka ta s knji go vod stve nim po slo va njem oba vljao je on. Do du‐ še, po vre me no sam uska kao i ja ta ko da je mo gu će da sam ne gdje na le tio nanju.

– Ču la sam da je imao lju bav nu ve zu s njom.

– O mr tvi ma sve naj bo lje. Ne vo lim ras pre da ti tra če ve.

– Ni ja, ali to je jav na taj na – us tra ja la sam opre zno. – Ne bih že lje labi ti na sil na, ali bi lo je do sta že na ko je su to po svje do či le na su đe nju. Scor‐ so ni se smje škao koc ki ko ju je cr tao na svom blo ku. Upu tio mi je pre pre denpo gled.

– Re ći ću vam ne što. Pr vo, čo vjek se ni je ni ka da ni ko me na gu ra vao, adru go, ne vje ru jem da bi se upu štao u ve zu s po slov nim su rad ni kom. To na‐ pro sto ni je bio nje gov stil.

– A što je s kli jen ti ca ma? Zar se ni s nji ma ni je upu štao u ve zu?

– Uz dr žao bih se ko men ta ra.

– Bi ste li vi po šli u kre vet s kli jen ti com?

– Sve mo je su sta re osam de set go di na, pa je od go vor „ne“. Mo ja užaspe ci jal nost su ostav šti ne. Nje go vi su bi li raz vo di. – Po gle dao je na sat i od‐ gur nuo sto lac. – Mr sko mi je pre ki nu ti, ali već su če ti ri sa ta i pet na est mi nu‐ ta, a ja još mo ram sro či ti pi sme nu upu tu za ko le gu.

– Opro sti te. Ni sam vam na mje ra va la od u ze ti to li ko vre me na. Lju ba znoje od vas što ste me uop će pri mi li uz ta ko krat ku naj a vu.

Scor so ni me je is pra tio do vra ta. Nje go vo krup no ti je lo isi ja va lo je to‐ pli nu. Pri dr žao mi je vra ta is teg nuv ši ru ku vi so ko uz do vra tak. Opet mu jeiz oči ju vi ri la s na po rom ob u zda va na mu škost. – Sret no – re kao je. – Bo jimse da ne će te po lu či ti bog zna što.

Po di gla sam uvis uve ća ne fo to gra fi je ras pu kli ne na no go stu pu ko jesam sni ma la za Ca li for nia Fi de li ty. Šest sni ma ka na pu kla be to na bi li su do‐ volj no ja sni. Pod no si te lj od štet nog za htje va, Mar cia Thre ad gill, na ve la je u(pžbi da je na ga zi la na ispup če nu plo ču no go stu pa ko ja se na di gla pod pri ti‐ skom ko ri je na obli žnjeg dr ve ta i po mi ca nje tla. Tu ži la je vla sni ka po za man‐ te rij ske rad nje po sjed ko je ga je za hva ćao i ko mad ras pu ca na ploč ni ka. Od‐ štet ni za htjev, slu čaj „po sr ta nja i pa da nja“ ni je bio ve lik – mo žda če ti ri ti su‐ će osam sto do la ra u ko je su uklju če ni tro ško vi li je če nja i nak na da šte te,sku pa s na dok na dom za raz do blje iz bi va nja s po sla. Či ni lo se da je osi gu ra‐ va ju će dru štvo sprem no pla ti ti, ali sam za mo lje na da le ti mič no pro vje rim daza htjev mo žda ni je iz mi šljen.

Go spo đi ca Thre ad gill je sta no va la u ni zu zgra da uti snu tih u str mi nuokre nu tu pre ma mo ru. Par ki ra la sam au to šest ku ća da lje i iz va di la dvo glediz pre tin ca za ru ku vicc. Ba civ ši se na hrp te nja ču ta man sam uspje la do vo diI nje zi nu ve ran du u ža ri šte. Na mje sti la sam ta ko ja snu sli ku da se vi dje loka ko ne za li je va pa prat ka ko bi tre ba la. Ne ra zu mi jem se oso bi to u sob nobi lje, ali kad ne što ze le no po sta je sme đe i ja bih shva ti la znak. Jed na od lon‐ ča ni ca bi la je ona od vrat na pa prat što pu šta ma le si ve dla ka ve ca pe ko je ma‐ lo po ma lo po či nju iz la zi ti iz lon ca. Svat ko tko uz ga ja ta kvo ču do vi šte vje ro‐ jat no je sklon pri je va ri i ja sam je već za mi šlja la ka ko te gli vre ću od dva na‐

est ki la ste lje od pa pra ti, sve to s na vod no ošte će nim kri ži ma. Mo tri la samku ću sat i pol, ali se ona ni je po ja vi la. Jed na od mo jih škol skih ko le gi ca jetvr di la da su je di no mu škar ci po god ni kan di da ti za prat nju jer mo gu sa ti masje di ti u par ki ra nu au to mo bi lu i dis kret no pi ša ti u li me nu ku ti ju za te nis lop‐ ti ce, iz bje ga va ju ći bes po treb na uda lja va nja s rad nog mje sta. Već sam gu bi laza ni ma nje za Mar ciu Thre ad gill, a usto mi je bi lo gro zno si la pi ški ti. Spre‐ mi la sam dvo gled i sta la kod pr ve ben zin ske crp ke na pu tu u grad.

Svra ti la sam po nov no u glav ni kon trol ni kre dit ni od sjek i po ra zgo va ra‐ la s pri ja te ljem ko ji mi do pu šta da za vi rim u pa pi re ko ji obič no ni su do stup‐ ni svi ma. Za mo li la sam ga da ma lo pro če šlja Sha ron Na pi er. Obe ćao je po‐ gle da ti i ja vi ti mi se. Oba vi la sam još par po sli ća i vra ti la se ku ći. Dan mini je bio oso bi to uspje šan, ali svi mo ji da ni su ma nje vi še is ti: pro vje ra va njei trč ka ra nje, po pu nja va nje pra zni na, op šir na ob ra da ne op hod na za po sao,sve u sve mu op šir na ob ra da po da ta ka nu žna za po sao, ali ri jet ko kad uz bu‐ dlji va. Osnov ni pred u vje ti za do bra pri vat nog is tra ži te lja je su sprem nost zana po ran rad i bes kraj no str plje nje. Dru štvo je go di na ma ne ho tič no pri pre‐ ma lo že ne za taj po ziv. Sje la sam za rad ni stol i upi sa la Char li e ja Scar so ni jana ne ko li ko kar ti ca. Raz go vor s njim je bio zbu nju ju ima la sam do jam dani sam skon ča la s njim.

5.

Ži vot u kli mi San ta Te re se na lik je ra du u pro sto ri ji pod ra svje tom ko javi si tik nad gla vom. Osvje tlje nje je jed no li ko – do volj no ja sno i blje šta vo –iš če zle su je di no sje ne, a pre o sta lo je uz ne mi ru ju će po manj ka nje di men zi je.Da ni su pu ni sun ca. Če sto tem pe ra tu ra iz no si dva de set stup nje va i ve dro je.No ći su uvi jek hlad ne. Ki ša pa da se zon ski, sve osta lo vri je me je dan dan jevr lo na lik dru go me, a vječ no pla vo ne bo bez oblač ka ima ose bu jan uči nakzbu nji va nja ko ji one mo gu ću je da se čo vjek pod sje ti u ko jem je do bu go di‐ ne. Bo ra vak u pro sto ru bez vanj skih pro sto ra pru ža is ti osje ćaj: kraj nju za‐ gu šlji vost kao da je dio, ne sve, ki si ka uklo njen iz zra ka. Iza šla sam iz sta nau de vet sa ti i kre nu la na sje ver pre ma Cha pe lu. Sta la sam da na to čim ben‐ zin, po mi sliv ši kao obič no ko li ko je ne o bja šnji vo sil no za do volj stvo ko jeme is pu nja jer to znam oba vi ti sa ma. Bi lo je već de vet sa ti i pet na est mi nu takad sam pro na šla K-9 Kor ners. Ne u pa dlji va ta bla u izlo gu je upu ći va la darad no vri je me po či nje u osam. Sa lon za do tje ri va nje pa sa bio je spo jen s ve‐ te ri nar skom am bu lan tom iza ugla na Sta te Stre e tu. Zgra da je bi la oli če nabo jom fla min ga. U jed nom kri lu bi le su smje šte ne pro da va o ni ce opre me zabo ra vak u pri ro di. U izlo gu je vi sje la mu mi fi ci ra na tor ba a vo šta na lut kapod pu nom spre mom za kam pi ra nje bez i zra žaj no je zu ri la u mot ku ša to ra.

Po ku ša va la sam se pro bi ti u unu tra šnjost sa lo na K-9 Kor ners u prat njičo po ra raz la ja nih pa sa. Psi i ja ni ka da ni smo išli sku pa. Ob ve zat no mi gur‐ ka ju nju šku u me đu nož je, po ne kad mi se za ka če za no gu i iz vo de ne ki svojglu pi dvo no žni ples. U odre đe nim pri li ka ma hra bro bih na sta vi la hra ma ti, spsom na no zi za ka če nim po put čič ka i ope to va nim ne dje lo tvor nim uz vi ci manje go va vla sni ka kao „Sja ši, Ha mle te! Što ti je!?“ Te ško je ta ko vu psu po‐ gle da ti u li ce pa se ra di je dr žim po da lje od ci je le vr ste.

Uza zid je sta ja la vi tri na pu na po ma ga la za nje gu pa sa, a po zi do vi masu ovje še ne broj ne fo to gra fi je pa sa i ma ča ka. Me ni zde sna bi la su po lu vra tači ja je gor nja po lo vi ca pru ža la po gled u pri jem ni ured uo ko lo ko je ga je bi lone ko li ko ma njih pro sto ra za do tje ri va nje. Za vi riv ši iza do vrat ka vi dje la samne ko li ko pa sa u ra zli či tim fa za ma ob ra de. Ve ći na ih se tre sla tu žno ko lu ta ju‐ ći oči ma. Jed no me su sve za li cr ve nu vrp cu na ču pe rak iz me đu uši ju. Na

rad nom sto lu osta lo je ne ko li ko ma lih sme đih ku po va ko ji su mi se či ni lipre po zna tlji vi. Ti ma ri te lji ca je po di gla po gled.

– Ci me vas mo gu uslu ži ti?

– Pas je ne tom uga zio u taj sme đi kup – re koh. Spu sti la je po gled nastol. – Ah, Das hi ell, zar opet! Opro sti te tre nu tak. – Das hi ell je ostao na sto‐ lu, drh tu re ći, dok je ona do hva ti la ne ko li ko pa pir na tih ruč ni ka i šut ke po či‐ sti la Das hi el lo vu sit nu ne zgo du. Pri mi la je to vr lo do bro du šno. Bi la je že nasred njih če tr de se tih, krup nih sme đih oči ju i si je de ko se do ra me na, po vu če‐ na s li ca i za ve za na ma ra mom. Ima la je na se bi odo ru bo je tru le vi šnje, alise vi dje lo da je vi so ka i vit ka.

– Je ste li vi Gwen?

Ovlaš me je po gle da la i osmjeh nu la se. – Je sam.

– Zo vem se Kin sey Mill ho ne. Ovla šte ni sam pri vat ni is tra ži te lj.

Gwen se gla sno na smi ja la. – Mi li Bo že, što sam zgri je ši la? – Ba ci la jepa pir na ti ruč nik i otvo ri la mi vra ta svog ure da. – Uđi te. Od mah ću do ći.

– Po di gla je Das hi el la sa sto la i od ni je la ga u su sjed nu pro sto ri ju. Ne‐ ko li ko pa sa od mah je po če lo la ja ti, a ču la sam da je is klju če no su ši lo.Ozrač je je bi lo za gu šlji vo vru će, pro že to vo njem mo kre dla ke i ne o bič nomkom bi na ci jom sred stva pro tiv bu ha i mi ri sa za pse. Pod od sme đih plo ča li‐ no le u ma bio je po kri ven pri pa da ju ćim ostri šci ma kao u bri jač ni ci. U su sjed‐ noj so bi mla da je dje voj ka ku pa la psi ća nagnu ta nad pod zi da nu po vi še nuka du. Me ni sli je va ne ko li ko je pa sa s ra hi tič nim no ga ma u ka ve zi ma če ka lona svoj red. Dru ga mla da dje voj ka ši ša la je pu dla na dru gom sto lu. Od mje‐ ri la me s ne skri ve nom zna ti že ljom. Gwen se vra ti la no se ći pod ru kom si vogpsi ća.

– Ovo je Wuf fles – ka za la je sti snuv ši mu nju šku. Čim je od mak nu laru ku, Wuf fles ju je par pu ta li znuo pre ko usta. Sa mo je od mak nu la gla vusmi ju ći se.

– Na dam se da vas ne će sme ta ti ako ga za vr šim. Sjed ni te – do met nu laje pri ja zno, po ka zu ju ći na me tal ni sto lac. Sje la sam po ža liv ši što mo ramspo me nu ti La u ren cea Fi fea. Char lie Scor so ni ju je opi sao kao oštro kon džuko joj bi ta ko vo pi ta nje tre ba lo ba rem po kva ri ti do bro ra spo lo že nje.

Gwen je po če la Waf fleu ob re zi va ti nok te pri ti snuv ši ga uza se da spri‐ je či na gle tr za je. – Pret po sta vljam da ste odav de – ka za la je.

– Da. Imam ured u cen tru – od go vo ri la sam i au to mat ski iz vu kla is ka‐ zni cu. Gur nu la sam ju je pod nos da bi mo gla pro či ta ti. Ovlaš ju je po gle da‐ la pri hva ća ju ći je bez mno go sum nji ča vo sti ili za bri nu to sti. Uvi jek me iz no‐ va ču di lo po vje re nje ko je mi uka zu ju lju di.

– Ču jem da ste bi li uda ti za La u ren cea Fi fea – po če la sam.

– Jest, isti na je. Ni ste valj da do šli zbog nje ga? Pa mr tav je go di na ma.

– Znam. Pro ces se otva ra po nov no.

– Ma ne moj te! Za ni mlji vo. Na či ji za htjev?

– Nik ki. Tko bi dru gi? – od go vo ri la sam mir no. – U Odje lu za uboj stvaupu će ni su da sam pre u ze la slu čaj i sprem ni su na su rad nju ako vam to ne‐ što zna či. Mo že te li mi od go vo ri ti na ne ka pi ta nja?

– Do bro. – Nje zin glas je bio opre zan, ali s pri zvu kom za ni ma nja kaoda to sma tra ne o bič nim, ali ne nu žno i bez ve znim pi ta njem.

– Kao da ni ste iz ne na đe ni.

– Za pra vo je sam. Mi sli la sam da je to za vr še na stvar.

– Za pra vo tek po či njem ra di ti na to me. Mo že se po ka za ti da je to pu ca‐ nj u pra zno. Ne mo ra mo raz go va ra ti ov dje ako vam to ne od go va ra. Ne bihže lje la sme ta ti u po slu.

– Me ni ne sme ta, ako vi mo že te pod ni je ti da us put oši šam ne ko li ko pa‐ sa. Tre nu tač no za i sta ne mo gu odvo ji ti vri je me da iza đe mo. Da nas smo kr‐ ca ti. Če kaj te ma lo. Kat hy, mo žeš li mi do da ti sprej za bu he? Či ni mi se dasu nam ne ke pro ma kle.

Tam no ko sa dje voj ka osta vi la je pu dla to li ko da do hva ti sprej. Pru ži laga je Gwen.

– Ovo je Kat hy kao što ste već za klju či li – re kla je Gwen. – Jan je dolak to va u sa pu ni ci.

Gwen je po če la špri ca ti Wuf fle sa okre nuv ši li ce da iz bjeg ne pa re. –Opro sti te za upa di cu. Na sta vi te sa mo.

– Ko li ko ste du go bi li u bra ku s Fi fe om?

– Tri na est go di na. Upo zna li smo se na ko le džu, on je bio na tre ćoj jana pr voj go di ni. Či ni mi se da smo ho da li ne kih šest mje se ci.

– Je su li to bi la do bra vre me na? Lo ša vre me na?

– U me đu vre me nu sam ma lo spla snu la na tu te mu. Jed no vri je me samdr ža la da je sve to bi lo ve li ko tra će nje vre me na. Sad vi še ni sam si gur na. Je‐ ste li osob no po zna va li La u ren cea?

– Sre li smo se ne ko li ko pu ta, da kle po vr šno. Gwen je na kri vi la gla vu.– Kad je htio, znao je bi ti di van, ali u du ši je bio pra va ni šta ri ja.

Kat hy ju je le ti mič no po gle da la i na smi je ši la se. Gwen je pra snu la usmi jeh. – Njih dvi je su već sto ti nu pu ta ču le mo ju ver zi ju – ob ja sni la mi je.– Ni jed na još ni je bi la u bra ku pa im ne bih htje la uči ni ti me dvje đu uslu gu.Bi lo ka ko bi lo, u to vri je me sam bi la po kor na že ni ca. Pre da nost ko jom samigra la ulo gu do ma ći ce ma lo je s či me bi la mjer lji va. Pri pra vlja la sam pr vo‐ ra zred na je la. Slu ša la ga. Či sti la ku ću. Od ga ja la dje cu. Ne tvr dim da sam je‐ din stve na u to me, osim što sam ja to pri mi la k sr cu. No si la sam bes pri je kor‐ no slo že nu pun đu, sva ka je vlas bi la na svom mje stu i ima la ra sko šnu gar de‐ ro bu po put Bar bie. – Pre ki nu la se i na smi ja la ru ga ju ći se svo joj pre dodžbi,pre tva ra ju ći se da po te že ne vi dlji ve kon ce na vra tu. – Ha lo, ja sam Gwen. Jasam do bra že ni ca – mr mlja la je kroz nos kao pa pi ga. Dr ža nje joj je bi lo bla‐ go na klo no kao da je umr la ona a ne La u ren ce, pa je se dra gi pri ja te lji pri sje‐ ća ju s nje žno šću. Ma lo je gle da la u me ne, ma lo je vra ća la po zor nost na psako je ga je če šlja la i ši ša la na sto lu is pred se be, ali je u sva kom slu ča ju nje zi‐ no dr ža nje bi lo do bro hot no – da le ko od ogor če na, su zdr ža na is ka za ka kavsam oče ki va la.

– Kad je sve pro pa lo, bi la sam gro zno lju ta – ne to li ko na nje ga ko li kona se be što sam sje la u taj jed no preg. Ne moj te me kri vo shva ti ti. U ono vri‐ je me mi je to od go va ra lo i bi la sam sret na, ali ta kvim na či nom ži vo ta otu peosje ti la. Kad se brak ras pao, bi la sam pot pu no ne sprem na, za uklju či va nje ustva ran svi jet. Moj muž je vo dio nov ča ne po slo ve. On je po te zao kon ce. Onje do no sio glav ne odlu ke, po gla vi to ve za ne za dje cu. Mo je je bi lo da ih ku‐

pam, odi je vam i hra nim, a on im je obli ko vao ži vo te. U to vri je me to ga ni‐ sam bi la svje sna jer sam trč ka ra la oko nje ga u že lji da im udo vo ljim što ni jebi lo ni ma lo la ko. Kad se da nas osvr nem na sve, bi lo je za je ba no.

Po gle da la me da vi di re ak ci ju na pro sta kluk, ali sam joj NC osmjeh nu‐ la.

– Za to da nas zvu čim kao sve ra sta vlje ne že ne. Sve smo po ma lo čan gri‐ za ve jer se osje ća mo is ko ri šte ne.

– Spo me nu li ste da ste se smek ša li. Ka ko vam se to do go di lo?

– Te ra pi ja vri jed na šest ti su ća do la ra – iz go vo ri la je mir no.

Mo ra la sam se na smi ja ti. – Za što se brak ras pao?

Obra zi su joj se je dva pri mjet no za ru me nje li, ali joj je po gled ostaoiskren.

– Taj dio bih ra di je osta vi la za ka sni je ako vas baš za ni ma.

– Sjaj no. Da pa če. I ta ko ni sam na mje ra va la sme ta ti.

– Iskre no re če no ni je on bio kriv za sve. Me đu tim, ni sam ni ja, a sve‐ jed no me do tu kao s raz vo dom. Smr vio me.

– Ka ko?

– Zar ima vi še na či na? Bi la sam upla še na, ali i na iv na. Že lje la sam iz‐ ba ci ti La u ren cea iz svog ži vo ta i za pra vo ni sam ni ma ri la ko li ko će me tosta ja ti. Osim dje ce. Očaj nič ki sam se bo ri la i odu pi ra la, ali što da vam ka‐ žem? Iz gu bi la sam. Ni ka da se ni sam pot pu no opo ra vi la od to ga.

Htje la sam je pi ta ti o ra zlo zi ma za na te za nje oko dje ce, ali sam ima lado jam da je to ška klji va te ma. Bo lje da to za sa da osta vim pa ću se ka sni jevra ti ti na to. – Sve jed no su dje ca po sli je nje go ve smr ti pri pa la va ma. Po se‐ bi ce kad je nje go va dru ga že na mo ra la na iz dr ža va nje ka zne.

Gwen je či ni lo se zlat nom ru kom sklo ni la pra men si ve ko se. – U to vri‐ je me su već sta sa li do ko le dža. Ustva ri, Gre go ry je oti šao is te je se ni, a Di a‐ ne go di nu da na ka sni je. Obo je su bi li pri lič no smu še ni. La u ren ce je bio stro‐ gi pri sta li ca ste ge. Ne da imam ne što pro tiv to ga – vje ru jem da je dje ci po‐ treb na ste ga – ali on je sve dr žao pod nad zo rom, pot pu no li šen osje ća ja, pri‐

lič no na pra sit u op ho đe nju bi lo s kim, na po se s dje com. Po sli je pet go di nata ko va re ži ma obo je su po sta li po vu če ni i za tvo re ni. Vje či to u obram be nomsta vu, ne ra zgo vor lji vi. Su de ći po sve mu nje gov od nos s nji ma te me ljio sena na pa du, jer se sma trao od go vor nim… uglav nom is to što je ra dio samnom. Ma da, vi đa la sam ih sva ki dru gi vi kend i te glu po sti, a do la zi li sumi i na lje to va nje. Ni sam ima la poj ma da je to oti šlo to li ko du bo ko. Na sveto, nje go va smrt bi la je kap u pu nu ča šu. Uvje re na sam da su obo je ima lipu no ne ra zja šnje nih di le ma. Di a ne je smje sta kre nu la na psi ho te ra pi ju. Gre‐ go ry se ta ko đer li je či ma da ne re do vi to.

– Tre nu tak se za mi sli la. – Či ni mi se da sam pre op šir na.

– O, ni po što. Ci je nim va šu otvo re nost. Je su li dje ca ta ko đer u gra du?

– Greg ži vi ju žno od Palm Spring sa. Sal ton Sea. Do lje ima brod.

– Či me se ba vi?

– Ne mo ra ni šta ra di ti. La u ren ce ih je nov ča no osi gu rao. Ne znam je steli već pro vje ri li, ali nje go vo ima nje je po di je lje no na jed na ke di je lo ve iz me‐ đu tro je dje ce – Gre ga, Di a ne i Nik ki na si na Co li na.

– A Di a ne? Gdje je ona?

– U Cla re mon tu, na ško lo va nju. Za ni ma je rad s glu hom dje com i či nise da joj to ide do bro. U po čet ku me je bri nu la ta odlu ka jer sam se bo ja lada je, du bo ko u nje zi noj pod svi je sti, ve za na za sve stre so ve – moj raz vod,Nik ki, Co li na, nje zin osje ćaj od go vor no sti – ma kar ona s ti me ne ma ni ka‐ kve ve ze.

– Če kaj te ma lo. Ne ra zu mi jem na što ci lja te. Gwen me je iz ne na đe nopo gle da la. – Mi sli la sam da ste već raz go va ra li s Nik ki.

– Pa je sam… jed nom.

– Zar vam ni je re kla da je Co lin gluh? Od ro đe nja. Ne mo gu se vi šesje ti ti što je bio uz rok, ali oči to se ni šta ni je mo glo po du ze ti. Di a ne je bi lasil no uz bu đe na. Mi slim da joj je bi lo tri na est go di na kad je di je te ro đe no imo žda je bi la kiv na na no vog čla na. Ne bih htje la ula zi ti u du bo ke ana li zesva ke sit ni ce, ali ne što od nje zi nih tra u ma iz bi lo je na po vr ši nu kod psi hi ja‐

tra i či ni lo se bit nim. Da nas mo že i sa ma go vo ri ti o to me – ustva ri to i či ni –pa ne mi slim da sam iz ne vje ri la po vje re nje.

Iz vu kla je ne ko li ko stru ko va vrp ce iz dvi je od dva de se tak špu la ovje še‐ nih na zi du iz nad rad nog sto la. Po lo ži la je pla vu i na ran ča stu na Wuf fle o vugla vu. – Što ti se či ni, Wuff? Pla va ili na ran ča sta?

Wuf fles je po di gla oči (ipak mi slim da je ona) i ra do sno za dah ta la našto se Gwen odlu či la za na ran ča sto, što je, mo ram pri zna ti uni je lo štih raz‐ dra ga no sti u Wuf fle so vu sre br no si vu gri vu. Pas je bio po slu šan, pun po vje‐ re nja, vi dlji vo je uži vao u sva kom po kre tu ma kar je Gwen po la pa žnje po‐ kla nja la me ni.

– Gre go ry se jed no vri je me odao uži va nju dro ge – na sta vi la je Gwenprič lji vo. – Iz gle da da je to uo bi ča je no za nje go vu ge ne ra ci ju, mo ja je bri‐ nu la dru ge bri ge. Ipak je do bar mo mak i vje ru jem da se iz vu kao. Ko li ko seto mo že, da ka ko. Za do vo ljan je, što je vi še ne go što mno gi od nas mo gu re‐ ći – ho ću re ći, ja je sam za do volj na, ali po znam mno ge ko ji ni su.

– Ne će li mu do ja di ti je dre nje?

– Na dam se da ho će – bez bri žno će Gwen. – Deč ko se bi mo že pri u šti tida ra di što god ga je vo lja. Ako je dre nje iz gu bi draž, smi slit će ne što dru go.Vr lo je bi star i okre tan mla dić bez ob zi ra na tre nu tač no ljen ča re nje. Po ne‐ kad sam mu i za vid na.

– Mi sli te li da bi ih uzru ja lo da po ra zgo va ram s nji ma?

Gwen se mal či ce lec nu la. Pr vi put ju je ne što zbu ni lo. – Zar o nji ho vuocu?

– Ne mo gu ga za o bi ći. Ne bih to že lje la či ni ti bez va šeg zna nja, ali mo‐ glo bi mi po mo ći.

– Mi slim da mo že te – iz go vo ri la je, ali s pri zvu kom bo ja zni u gla su.

– O to me mo že mo i ka sni je. Mo žda čak i ne će bi ti po treb no.

– Ma, u re du je. Ne vi dim da bi ne ko me šte ti lo. Je di no mo ram pri zna tida uop će ne ra zu mi jem za što se po nov no čač ka po pe pe lu.

– Valj da da se pro vje ri je li prav da ui sti nu za do vo lje na. Mo žda zvu čime lo dra ma tič no, ali svo di se na to.

– Prav da. Za La u ren cea ili Nik ki?

– Mo žda ne bi bi lo lo še da ču je mo va še mi šlje nje. Ja sno je da ste selju bi li kroz ka miš, ali ipak… mi sli te li da je do bio „pre ma za slu ga ma“?

– Da ka ko. Za što ne? Ne znam za nju. Mo gu sa mo pret po sta vi ti da jesu đe nje bi lo po šte no i ako je is hod ta kav ka kav je bio, valj da je to uči ni la.Bi lo je tre nu ta ka kad bih ga i sa ma naj ra di je ubi la da sam mo gla smi sli ti na‐ čin.

– Zna či da joj ne bi ste za mje ri li ako je to uči ni la?

– Ni ja ni ti mno gi dru gi. La u ren ce je uda ljio od se be mno ge lju de – go‐ vo ri la je ne haj no. – Mo gli smo osno va ti klub i iz da va ti mje seč ni bil ten. Joši da nas su sre ćem lju de ko ji uz di šu „Hva la Bo gu da je mr tav.“ Do slov ce.Uze la sam im ri je či iz usta. – Po no vo se na smi ja la. – Žao mi je ako vamzvu či kao ne u ka zi va nje po što va nja, ali La u ren ce za i sta ni je bio do bar čo‐ vjek.

– Tko to ka že?

Sta vi la je prst na usta i umor no me po gle da la.

– Ako ima te još sat vre me na, dat ću vam po pis – , re kla je.

Mo ra la sam se na smi ja ti. Nje zin smi sao za hu mor bio je ne u kro tiv ilise mo žda osje ća la ne la god no. Raz go vor s pri vat nim is tra ži te ljem lju di ma ječe sto obes hra bru ju ći.

Gwen je smje sti la Wuf fle sa u pra zan ka vez, a on da je iz su sjed ne pro‐ sto ri je do ve la ve li kog en gle skog ov ča ra. Naj pri je mu je po di gla pred nje ca‐ pe i po sta vi la ih na stol, a on da je po di gla i stra žnji dio. Pas je ci je lo vri je mecvi lio.

– Oh, pre sta ni, Du ke, – pra snu la je. – Pra vi me ku šac.

– Mo že mo li usko ro na sta vi ti raz go vor?

– Da pa če. Za tva ram u šest. Ako ste u to vri je me slo bod ni, mo gli bi smone što po pi ti. Pot kraj rad nog da na obič no mi pri ja pi će.

– I me ni. Da kle, vi di mo se.

Sko či la sam s vi so ka stol ca i iza šla. Ču la sam je ka ko ća ska s psom.Po ku ša va la sam do ku či ti ko li ko još zna i ko li ko je sprem na re ći. Pri tomsam po že lje la da za de set go di na iz gle dam kao Gwen.

6.

Sta la sam kod te le fon ske go vor ni ce da na zo vem Nik ki. Od go vo ri la jena tre će zvo no.

– Nik ki? Ov dje je Kin sey. Imam mol bu. Po sto ji li ika kav na čin dauđem u ku ću u ko joj ste ži vje li ti i La wren ce?

– Ka ko ne. Još uvi jek je u mo me vla sni štvu. Upra vo se spre mam uMon te rey da do ve dem Co li na, ali to mi je us put. Ako že liš, mo že mo se na ćita mo.

Da la mi je adre su uz na po me nu da će bi ti ta mo za pet na e stak mi nu ta.Spu sti la sam slu ša li cu i kre nu la pre ma ko li ma. Ni sam bi la si gur na što ho ću,ali že lje la sam pro še ta ti po ku ći da do bi jem osje ćaj ka ko ja bi lo ži vje ti unjoj. Ku ća je bi la u Mon te bel lu, u di je lu gra da za ko ji se go vor ka lo da imavi še mi li ju na ša po kva drat noj mi lji ne go bi lo gdje. Ve ći na ku ća čak se ni nevi di s ce ste. Tu i ta mo mo že se za mi je ti ti dio cri je pom po kri ve na kro va sa‐ kri ve na kro šnja ma ma sli na i hra sta. Mno ge par ce le su ogra đe ne ka me nimzi do vi ma ob ra slim di vljim ru ža ma i po to čar ka ma. Go le ma sta bla eu ka lip tu‐ sa po mi je ša na s pal ma ma ob ru blju ju ce stu.

Ku ća Fi fe o vih smje sti la se na uglu dvi ju us kih uli ca. Od po gle da s ce‐ ste šti ti la ju je ži vi ca vi so ka tri me tra, pro sje če na ra di us ka, po plo če na pri la‐ za. Bi la je to ve li ka dvo kat ni ca od žuć ka sta štu ka s bi je lim ure som. S li je vestra ne glat ke fa sa de na la zio se nat kri ven tri jem. Oko liš je ta ko đer bio obi‐ čan, bez ukra sa osim po vr ši na za sa đe nih ka li for nij skim ma kom i ni jan sa masvi je tlo ru ži ča ste i ja sno žu te, zlat ne i tam no ru ži ča ste. Iza ku će se na zi ra ladvo stru ka ga ra ža iz nad ko je je bio stan, valj da nad zor ni ka ku će. Trav nja cisu bi li nje go va ni, a ni ku ća, ma da ne na sta nje na, ni je se do i ma la na pu šte‐ nom. Par ki ra la sam au to na kru žnom to ku ko ji je omo gu ća vao lak ši iz laz.Us pr kos kro vu od cr ve ne ope ke ku ća je vi še pod sje ća la na fran cu ski ne gošpa njol ski stil: pro zo ri bez vi jen ca, ula zna vra ta na jed na koj ra zi ni s kol ni‐ kom.

Iza šla sam iz ko la i kre nu la pre ma de snoj stra ni ku će. Mo ji ko ra ci subi li ne čuj ni na svi je tlo ru ži ča stoj ci gli. Otra ga su se na zi ra li obri si ba ze na i

po pr vi put sam osje ti la ne što gro zno i ne pri mje re no. Ba zen je bio do ru baza tr pan ze mljom i gra njem. Me tal ni sto lac na po la je uto nuo u ze mlju. Kroznje go ve preč ke ras tao je ko rov. Od skoč na da ska pro te za la se sad pre ko ne‐ rav ne po vr ši ne od re zo ti na tra ve i su ha li šća, kao da se vo da zgu snu la i za le‐ di la. Stu be s ru ko hva ti ma iš če zle su u du bi ni, a be ton ski rub bio je za suttam nim mr lja ma. Ko ra ča la sam s ra stu ćim osje ća jem ne la go de iz ko je meiz ne na da tr glo zlo slut no psi ka nje. Pre ma me ni su za pa nju ju ćom br zi nomge ga le dvi je krup ne bi je le gu ske s is tu re nim gla va ma i otvo re nim klju no vi‐ ma iz ko jih je izvi ri vao je zik kao u zmi je i do pi rao za stra šu ju ći zvuk. Pri gu‐ še no sam krik nu la i po če la se po vla či ti pre ma au tu, ne ski da ju ći po gled snjih. Br zi na nji ho va na pre do va nja na tje ra la me u trk. Do ko pa la sam se au tatre nu tak pri je ne go su me su sti gle. Si lom sam otvo ri la vra ta i po nov no ihza tvo ri la u pa nič nom stra hu ka kvo ga ni sam osje ti la go di na ma. Za klju ča lasam obo ja vra ta, u bez ra zlo žnom stra hu da će zmij ske pti ce lu pa ti po pro zo‐ ri ma sve dok ih ne slo me. Ne ko li ko tre nu ta ka su se nji ha le na vr šci ma le pe‐ za stih pr sti ju, la ma ta ju ći kri li ma, cr nih oči ju sjaj nim od zlo na mjer no sti, sik‐ ta vih gla va u rav ni ni s mo jom. A on da su iz ne na da iz gu bi le za ni ma nje i od‐ ge ga le ga ču ći i psi ču ći, bi je sno cup ka ju ći tra vu. Sve do tog tre nut ka ni ka dami ni je pa lo na pa met da po mah ni ta le gu ske uklju čim u svo je stra ho ve, alisu od jed nom iz bi le na sam vrh, od mah uz cr ve i pi ja vi ce.

Nik ki je za u sta vi la au to iza mo je ga. Iz i šla je sa vr še no pri bra na i kre nu‐ la pre ma me ni. Ja sam se tek ta da odva ži la spu sti ti pro zor. Iza ugla ku će po‐ no vo su se po ja vi le dvi je gu ske i usmje ri le svoj na pad pre ma li sto vi ma nje‐ zi nih no gu. Do ko no ih je po gle da la i na smi ja la se. Ob je su se po no vo po di‐ gle uza lud no la ma ta ju ći krat kim kri li ma, od jed nom ne o pa sne. Nik ki je uzase ima la vre ći cu s kru hom, pa im je ba ci la ne što mr vi ca.

– Ka kve su to ži vi ne do vra ga? – ohra bri la sam se upi ta ti iz si gur no stisvog au ta, ma kar se gu ske vi še ni su oba zi ra le na me ne.

– Ivi ca i Ma ri ca – od go vo ri la je Nik ki pri ja zno. – Gu san i gu ska.

– Vr stu sam pre po zna la, ali što im je? Zar su tre ni ra ne da ubi ja ju?

– Ču va ju po sjed od na je zde dje ce. Do đi sa mnom u ku ću. – Umet nu laje ključ i vra ta su se Ši rom otvo ri la. Nik ki se sag nu la da po ku pi pro spekt nema te ri ja le uba če ne kroz pro rez za po štu. – Po štar im da je slan ce – do met nu‐ la je kao pri mi sao. – Gro zno su pro ždr lji ve.

– Tko je još imao klju če ve od ku će? – Spa zi la sam plo ču alar mnog su‐ sta va ko ji je oči to bio is klju čen.

Sleg nu la je ra me ni ma. – La u ren ce i ja. Greg i Di a ne. Na mo gu se sje ti titko još.

– Mo žda vr tlar. Spre ma či ce?

– Obo je sa da ima ju klju če ve, ali dvo jim da su ima li u ono vri je me.Ima li smo stal nu do ma ći cu. Go spo đu Voss. Ona je po svoj pri li ci ima laključ.

– Je ste li u to vri je me ima li si gur no sni su stav?

– Sad ga ima mo, ali je ugra đen pred sa mo če ti ri go di ne. Tre ba la samodav no pro da ti ku ću, ali ni sam htje la odlu či va ti o to me u za tvo ru.

– Za ci je lo vri je di mno go.

– O, da. Vri jed nost ne kret ni na ma se utro stru či la, a mi smo u ono vri je‐ me pla ti li se dam sto pe de set ti su ća. On ju je bi rao. Iz po slov nih ra zlo ga pre‐ ne se na je na mo je ime, ali me ni se ni ka da ni je oso bi to svi đa la.

– Tko ju je ure dio?

Nik ki se pla ho osmjeh nu la. – Ja. Ne vje ru jem da se La u ren ce ra zu miobo lje, ali bi la je to mo ja po taj na osve ta. In zi sti rao je da je ku pi mo, pa samiz o sta vi la sve bo je.

So be su bi le ve li ke, stro po vi vi so ki, po svu da je bi lo pu no svje tla. Po‐ do vi su bi li tam no obo je ne in tar zi je. Ra spo red sa svim uo bi ča jen: dnev ni bo‐ ra vak na de snoj stra ni, bla go va o ni ca na li je voj i ku hi nja iza nje. Iza dnev‐ nog bo rav ka bi la je obi telj ska so ba i na is toj stra ni osta klje na ve ran da po ci‐ je loj du ži ni ku će. At mo sfe ra u ku ći bi la je ne o bič na. Valj da za to što go di na‐ ma tu ni je Ži vio nit ko, pod sje ća la je na izlo žbu po seb no ot mje na na mje šta jau rob noj ku ći. Po kuć stvo je još uvi jek bi lo na mje stu, ni gdje tra ga pra ši ni.Ni je bi lo bi lja ni ti ča so pi sa, ni tra ga ži vo tu. Čak je i ti ši na bi la pot pu na, ste‐ ril na i be ži vot na.

Ci je la unu tra šnjost bi la je u ne u tral nim to no vi ma: si vim i se de fa sto bi‐ je lim, bo je li je ske i ci me ta. Ka u či i na slo nja či bi li su ta pe ci ra ni sa za o blje‐ nim na slo nja či ma za ru ke i de be lim ja stu ci ma, ne ka vrst umjet nič ke de ko ra‐

ci je bez ra zme tlji ve upa dlji vo sti. Pri sut na je bi la fi na kom bi na ci ja mo der‐ nog i an tik nog i bi lo je po sve ja sno da je Nik ki ima la is tan čan ukus i do broje zna la što ra di pa ma kar joj i ni je bi lo sta lo.

Na ka tu je bi lo pet spa va ćih so ba, sve s ka mi ni ma, sve s ne o bič no ve li‐ kim ku pa o ni ca ma, du bo kim pro sto ri ma za gar de ro bu, so ba ma za pre svla če‐ nje, sve oblo že no de be lim vu ne nim te pi hom svi je tle žuć ka sto sme đe bo je.

– Je li ovo bi la nje go va so ba?

Nik ki je kim nu la. Sli je di la sam je u ku pa o ni cu. Po kraj umi va o ni ka bi lisu na sla ga ni de be li ruč ni ci bo je Čo ko la de. Ci je la je ku pa o ni ca bi la oplo če nake ra mič kim plo či ca ma svi je tle bo je du ha na. Sa stra ne je bio odvo jen osta‐ kljen pro stor za tu ši ra nje, opre mljen kao par na ku pe lj. Sa pun, to a let ni pa pir,pa pir na te ma ra mi ce.

– Bo ra viš li ov dje? – upi ta la sam kad smo si šle niz stu bi šte.

– Do sa da ni sam, ali mo žda ho ću. Imam že nu ko ja či sti ku ću sva ka dvatjed na i, da ka ko, vr tla ra ko ji je ci je lo vri je me na po sje du. Ja sta nu jem u ku ćina oba li.

– Zar ta mo imaš još jed nu ku ću?

– Da. Ostav šti na La u ren ce o ve maj ke.

– Ka ko te bi, a ne nje mu?

Bli je do se na smi je ši la. – La u ren ce se ni je sla gao s maj kom. Je si li mo‐ žda za ša li cu ča ja?

– Ni si li spo me nu la da ideš na put?

– Imam do volj no vre me na.

Po šla sam za njom u ku hi nju. U sre di ni je bio otok za ku ha nje sogrom nom ba kre nom ka pom po nad pla me ni ka, go le ma rad na plo ha i sva ko‐ vr sne ta ve, ko ša re i ku hinj ski pri bor ko ji je vi sio na me tal noj po li ci. Sveosta le rad ne po vr ši ne bi le su oblo že ne bi je lim ke ra mič kim plo či ca ma. Ujed nu je bio uti snut dvo stru ki su do per od ne rđa ju ćeg če li ka. Po red obič nepeć ni ce tu su bi le kon vek cij ska i mi kro val na, hlad njak, dva za mr zi va ča idoj mljiv skla di šni pro stor.

Nik ki je pri sta vi la vo du za čaj i smje sti la se na dr ven sto lac. Ja sam sena sa di la njoj su če li ce, nas dvi je na sred go le me pro sto ri je ko ja je pod sje ća lana ke mij ski la bo ra to rij ko li ko i na san sva kog ku ha ra.

– S kim si do sa da raz go va ra la? – upi ta la je. Is pri ča la sam joj raz go vorsa Char li jem Scor so ni jem.

– Me ni ti nji ho vo pri ja telj stvo ne ide sa svim u gla vu – pri zna la sam. –Mo je sje ća nje na La u ren cea pri lič no je mut no, ali uvi jek je osta vljao do jamvr lo do tje ra na i mo zgov na mu škar ca. Scor so ni je tje le san. Pod sje ća me nati pa ko ji re kla mi ra lan ča ne mo tor ne pi le.

– Ah, Char lie je ti pi čan pro bi svi jet. Ko li ko sam lu la, po di gao se ni izče ga, kr če njem pu ta kroz sve pre pre ke. Kao re klam ni oglas na ovit ku knji‐ ge: „ga zio je pre ko le še va onih ko je je vo lio…“ Mo žda je La u ren ceu to od‐ go va ra lo. Sje ćam se da je o Char li e ju uvi jek go vo rio sa za vi dlji vim po što‐ va njem. La u ren ce mu je po mo gao u sve mu. Ne tre bam spo mi nja ti da jeChar lie La u ren cea ko vao u zvi je zde, sma trao ga ne po gre ši vim.

– To mi je pot pu no ja sno. Ne bi se re klo da je on imao mo tiv za uboj‐ stvo. Je si li ika da uop će i po mi sli la da je mo žda umi je šan i on?

Nik ki se na smi ja la usta ju ći da do hva ti ša li ce, ta nju ri će i vre ći ce s ča‐ jem.

– Ima la sam do volj no vre me na da pro mi slim o sva ko me, ali Char lie mizvu či ne vje ro jat no. Ni po što ni je mo gao ima ti nov ča ne ni ti pro fe si o nal ne ko‐ ri sti… – Uli la je vre lu vo du u ša li ce.

– Ko li ko se mo že vi dje ti na pr vi po gled, – re kla sam i uro ni la po nu đe‐ nu vre ći cu ča ja.

– Isti na. Mo žda je po sto jao ka kav skri ve ni do bi tak, ali to bi ja mač noveć iza šlo na vi dje lo kroz pro te klih osam go di na.

– Tre ba lo je. – Pre pri ča la sam joj raz go vor s Gwen. Nik ki je po ru me‐ nje la je dva pri mjet no.

– Ma lo me pe če sa vjest ra di nje – pri zna la je. – U vri je me nji ho va raz‐ vo da La u ren ce ju je mr zio iz dna du še, a i ja sam pri po mo gla. Ni je ni ka dapri znao su od go vor nost za ras pad bra ka i na rav no da je za sve mo rao okri vi ti

i ka zni ti nju. Ja joj zbi lja ni sam po mo gla. U po čet ku sam vje ro va la sve štoje go vo rio o njoj. Ho ću re ći dr ža la sam je vr lo spo sob nom i bi lo mi je ja snoda je La u ren ce bio pri lič no ovi san o njoj, ali bi lo mi je si gur ni je da ga od bi‐ jem od nje, pa sam pot hra nji va la nje go vu ozlo je đe nost. Ra zu mi ješ što ho ćure ći? Na ne ki na čin sva ta nje go va sil na mr žnja ni je bi la ni ma lo dru ga či jaod lju ba vi, ali osje ća la sam se si gur ni jom pro du blju ju ći lom. Da nas se to gasti dim. Kad je pu klo iz me đu nas i kad je na is ti na čin po čeo na pa da ti me ne,stil mi je na jed nom bio pre po zna tljiv.

– Shva ti la sam da si ti bi la ka men spo ti ca nja i ko nač na pro past za tajbrak –re koh mo tre ći je po zor no kroz oblak pa re iz ša li ce.

Nik ki je pro vu kla ob je ru ke kroz ko su, po di gla ju i pu sti la da pad ne.Pri tom je la ga no za nji ha la gla vom. – Ma ka kvi. Pri je bi se mo glo re ći dasam mu ja bi la od ma zda. Na stra nu či nje ni ca što se go di na ma kur vao dok jebio u bra ku s njom. Ot krio je da ona ima lju bav ni ka i na šao je me ne. Za ni‐ mlji vo, ha? Na rav no da sam to do zna la mno go ka sni je, ali ta ko je bi lo. –Če kaj ma lo da pro vje rim je sam li to sa svim do bro shva ti la. Ot krio je da onaima ne kog, pa se spe tljao s to bom i po sli je se raz veo od nje. Zna či da ju jemak nuo s pu ta.

– Da. Upra vo to je uči nio. Ve za sa mnom bi la je nje gov na čin da do ka‐ že ka ko mu ni je sta lo. Ka znio ju je od u zev ši joj dje cu i no vac. Hle pio je zaosve tom. Osve to lju bi vost je je dan od ra zlo ga nje go voj od vjet nič koj uspje‐ šno sti. Gor lji vo se po i sto vje ći vao sa sva kim ko me je na ne se na šte ta. Znaose bje so muč no uhva ti ti za naj ma nju sit ni cu i ko ri sti ti je kao po gon sku sna gusve dok ni je smla vio su prot nu stra nu. Bio je ne mi lo sr dan. Kraj nje beš ću tan.

– S ki me je Gwen ima la ve zu?

– To mo raš pi ta ti nju. Ni sam si gur na da sam to i zna la. Ako da, sa svimpo u zda no to ni sam do zna la od nje ga.

Upi ta la sam je o po je di no sti ma one ve če ri ka da je La u ren ce umro.

– Na što je bio aler gi čan?

– Na ži vo tinj sku dla ku. Uglav nom pse ću, ali i mač ju. Du go ni je do pu‐ štao kuć ne lju bim ce, ali kad je Co lin imao dvi je go di ne, net ko je pre dlo žioda mu pri ba vi mo psa. – Ču jem da je Co lin glu ho ni jem.

– Ro dio se s glu ho ćom. No vo ro đen ča di is pi tu ju sluh ta ko da sam zna laod mah, ali ni šta se ni je mo glo uči ni ti. Na vod no sam ima la bla ži oblik ospi‐ ca pri je ne go li Sam zna la da sam trud na. Na sre ću je to bi lo je di no ošte će‐ nje. Ustva ri smo ima li sre ću.

– Zna či da je pas bio za Co li na? Pas vo dič ili ču var?

– Ta ko ne što. Ne mo že se da no noć no pa zi ti na di je te. Ra di to ga smoza tr pa li i ba zen. Bru no nam je bio ve li ka po moć.

– Nje mač ki ov čar.

– Da – ka za la je Nik ki i za šu tje la ko le blji vo. – Mr tav je jad nik. Uda rioga je au to do lje na ce sti. Bio je zbi lja kra san pas. Vr lo bi star, pri vr žen i Co‐ li nov ve li ki za štit nik. La u ren ce je u sva kom slu ča ju uvi dio što za Co li nazna či ta kav pas, pa se vra tio svo jim li je ko vi ma za aler gi ju. Co li na je sil novo lio. Bez ob zi ra na nje go ve ma ne, a vje ruj mi imao ih je bez broj, tog dje‐ ča či ća je zbi lja vo lio.

Osmi jeh joj je iš če zao, a li ce joj se ne o bič no pro mi je ni lo. Bi la je vi dlji‐ vo od sut na du hom,. ot plo vi la je. Oči su joj bi le bez i zra žaj ne, po gled ko ji mije upu ti la bio je li šen emo ci ja.

– Žao mi je, Nik ki. Bi la bih sret ni ja da ni smo mo ra le za la zi ti u sveovo.

Po pi le smo čaj i usta le. Po ku pi la je ša li ce i ta nju ri će i tut nu la ih u strojza pra nje po su đa. Po gle da la me po no vo rav no du šnim, me tal no si vim oči ma.– Na dam se da ćeš pro na ći ubo ji cu. Ne ću se smi ri ti dok to ne sa znam.

Ru ke su mi oba mr le od le de na pri zvu ka u nje zi nu gla su. Si je va nje uoči ma sli či lo je ono me u gu sa ka: zlo na mjer no, bez um no. Bio je to sa mo bli‐ je sak ko ji je br zo iš če zao.

– Ti se ne bi upu šta la u iz rav na nje ra ču na, zar ne?

Od vra ti la je po gled. – Ne bih. U za tvo ru sam pu no raz mi šlja la o to me,ali sa da kad smo već na slo bo di, ne či ni mi se to to li ko va žnim. Tre nu tač nože lim sa mo da mi se vra ti sin. Že lim le ža ti na pla ži i pi juc ka ti Per ri er, no si tivla sti tu odje ću. Hra ni ti se po re sto ra ni ma, a kad mi do ja di i to, že lim ku ha ti.Spa va ti do ka sna i ura nja ti u pje nu ša ve kup ke… – Pre ki nu la se i na smi ja la

sa moj se bi, a on da je du bo ko uz dah nu la. – Da kle. Ne, ne že lim tu svo ju slo‐ bo du sta vlja ti na koc ku. Po gle di nam se su sre to še i ja joj uz vra tih smi je‐ škom. – Bo lje da sad kre neš na put – re kla sam.

7.

Kad sam se već za te kla u bli zi ni, svra ti la sam u Mon te bel lo Phar ma cy.Lje kar nik s plo či com na ime Car roll Sims bio je pe de se to go di šnjak sred njevi si ne s bla gim sme đim oči ma iza okvi ra od kor nja če vi ne. Upra vo se sil notru dio da jed noj ba ki ci ob ja sni za što je do bi la li jek i ka ko ga tre ba uz i ma ti.Bi la je zbu nje na i ogor če na nje go vim tu ma če njem, ali je Sims imao pu notak ta i str plji vo je od go va rao na nje ne uzru ja ne upi te. Za mi šlja la sam ka komu lju di pre ko te zge po ka zu ju bra da vi ce i mač je ugri ze, opi su ju bo lo ve upr si ma i uri nar ne smet nje. Kad sam do šla na red, bi lo mi je kri vo što ne‐ mam i ja bi lo ka kvu bolj ku. Ova ko sam mu mo ra la po ka za ti is ka zni cu.

– Što bih mo gao uči ni ti za vas?

– Je ste li mo žda ra di li ov dje pred osam go di na, kad je umo ren La u ren‐ ce Fi fe?

– Je sam, na rav no. Lje kar na je mo je vla sni štvo. Vi ste pri ja te lji ca?

– Ne. Unaj mlje na sam da po no vo is tra žim ci je li slu čaj. Uči ni lo mi selo gič nim da kre nem odav de.

– Dvo jim da ću vam bi ti od ve li ke ko ri sti. Mo gu vam re ći ko je je li je‐ ko ve uz i mao, do za žu, ko li či nu ko ju je imao u pri ču vi, ime li ječ ni ka ko ji muje pro pi sao li jek, ali vam ne mo gu re ći na ko ji na čin je na pra vlje na za mje na.Na pro sto ni sam ne mo gu do ku či ti tko je to uči nio.

Ve ći nu oba vi je sti ko je mi je dao Sims već sam zna la. La u ren ce je uz i‐ mao an ti hi sta mi nik pod na zi vom Hi sta Dril ko ji je go di na ma pri su tan na tr‐ ži štu. Jed nom go di šnje je odla zio li ječ ni ku na kon tro lu, a sve osta lo vri je meau to mat ski je do bi vao pro pi sa ne li je ko ve. Je di na no vost ko ju mi je Sims re‐ kao bi la je da je Hi sta Dril ne dav no po vu čen s tr ži šta ra di mo gu ćih kar ci no‐ ge nih nu spo ja va.

– Dru gim ri je či ma, da je Fi fe na sta vio uz i ma ti is ti li jek još ne ko li kogo di na, mo gao je obo lje ti od kar ci no ma i sve jed no umri je ti.

– Mo žda – od go vo rio je lje kar nik. Ni je mo smo se za gle da li.

– Pret po sta vljam da ne ma te poj ma tko ga je ubio.

– Ne mam.

– On da bi to bi lo sve. Je ste li bi li u sud ni ci?

– Sa mo kad sam svje do čio. Pre po znao sam na šu bo či cu za li jek. Ne štopri je to ga je baš bi la do pu nje na. Fi fe je to či nio sam dok smo ća ska li. Uz i‐ mao je Hi sta Dril to li ko du go da i ni je bi lo po tre be raz go va ra ti o li je ku.

– Sje ća te li se o če mu ste pri ča li?

– Ah, o obič nim stva ri ma. Či ni mi se da je u to vri je me go rio po žar dužza le đa gra da pa smo pri ča li o to me. Mno gi lju di ko ji su pa ti li od aler gi japla ši li su se po ve ća na za ga đe nja zra ka.

– Je li nje ga to mu či lo?

– Po ma lo je mu či lo sva ko ga, ali se ne sje ćam da je to kod nje ga bi lo iz‐ ra zi ti je ne go kod dru gih.

– Za hva lju jem vam za utro še no vri je me. Ako se sje ti te bi lo če ga, mo‐ lim vas da me na zo ve te. Moj broj je u te le fon skom ime ni ku.

– Uči nit ću to ako se ne če ga sje|pn.

Bi la je sre di na po sli je pod ne va, a s Gwen sam ima la do go vo ren sa sta‐ nak u šest sa ti. Bi la sam ne mir na i mr zo volj na. Ma lo po ma lo sa sta vlja lasam po dat ke iz pro šlo sti, ali još se za pra vo ni šta ni je do ga đa lo i, ko li ko seme ni či ni lo, iz sve ga mo žda ne će is pa sti ni šta. Za Dr ža vu Ca li for ni ju prav‐ da je bi la za do vo lje na, pro tu slo vi la joj je je di no Nik ki Fi fe. Nik ki i bez i me‐ ni, bez lič ni ubo ji ca La u ren cea Fi fea ko ji je osam go di na uži vao imu ni tet odsud be nog pro go na, osam go di na slo bo šti ne ko ju bih ja sa da tre ba la na ru ši ti.Pri je ili ka sni je ne ko me ću mo ra ti na ga zi ti na žu lj, a taj net ko ne će to do če‐ ka ti s ra do šću. Odlu či la sam se uho di ti Mar ci ju Thre ad gill. U tre nut ku kadse spo tak nu la na iz bo či nu na ploč ni ku, ne tom je iza šla iz du ća na u ko je muje na ku po va la po trep šti ne za iz ra du jed ne od onih gro znih dr ve nih ku ti ja sukra si ma od raz no boj nih školj ki. Mo gla sam je za mi sli ti ka ko ukra ša va le‐ tva ri ce u ko ji ma su bi le na ran če, od kar ton skih gni je zda za ja ja iz ra đu je do‐ vi tlji ve vi se će ukra se i ki ti ih đur đi ca ma od pla sti ke. Mar cia Thre ad gill jeima la dva de set šest go di na i loš ukus kao kro nič no obo lje nje. Vla snik po za‐

man te rij skog du ća na pri čao mi je o nje zi nim kre a ci ja ma ko je su me u dla kupod sje ća le na mo ju te tu. Mar cia Thre ad gill je bi la sit na du ša. Pre tva ra la jeobič no, svag da nje sme će u bo žič ne po klo ne. Po mom du bo kom uvje re nju toje ka rak ter sklon pri je va ri osi gu ra va ju ćeg dru štva i dru gim lu kav stvi ma. Toje oso ba ka dra pi sa ti pri tu žbu u pu ni o ni cu Pep si-Co le i tvr di ti da je u na pit‐ ku pro na šla miš ju dla ku, sa mo da bi se ogre bla za san duk so de.

Par ki ra la sam par ku ća ni že i iz vu kla da le ko zor. Pro teg nu la sam se dau ža ri šte do bi jem nje zi nu ve ran du, ali sam za čas sko či la kao opa re na. – Do‐ vra ga, – pro ti snu la sam u ne vje ri ci.

Na mje stu ru žne po žu tje le pa pra ti vi sje la je bilj ka ma mut skih raz mje rate ška naj ma nje de set ki lo gra ma. Ka ko je to mo gla po di ći da bi je obje si la naku ku po nad nje ne gla ve? Je li po mo gao su sjed? Lju bav nik? Ili je to mo ždaipak uči ni la sa ma? Na jed noj stra ni te gle još je vi sje la ce du lja s ci je nom.Ku pi la ju je u su per mar ke tu Ga te way za $29,95 što je pu no ako se uz me uob zir da je vje ro jat no pu na bilj nih uši.

– Pro klet stvo, – raz lju ti la sam se na sa mu se be. Gdje sam bi la kad jepo di za la tog ma mu ta. De set ki lo gra ma xle be lo li sna te bilj ke i vla žne ze mljena lan cu va lja lo je po di ći u vi si nu ra me na. Je li sta ja la na stol cu? Od ve zlasam se do pr vog Ga te way su per mar ke ta i kre nu la rav no u odjel bo ta ni ke.Bi lo je pet ili šest ta kvih lon ča ni ca – slo no ve uši ili je le nji je zik, ne mampoj ma ka ko li se zo vu. Po di gla sam jed nu. Lju di mo ji! Go re ne go što sammi sli la. Od vrat no ne spret na i te ška, s njom se ne mo že ni šta bez po mo ći. Nabla gaj ni iz nad ko je je pi sa lo „do de set ar ti ka la, go to vi na“, uze la sam film ina pu ni la ka me ru. Pri tom sam gu ka la, – Mar cia, Ir ce slat ko, ras krin kat ću jate be. Vra ti la sam se do nje na sta na i po nov no iz vu kla da le ko zor. Je dva samse na mje sti la na hrp te nja ču i upe ri la po gled na ve ran du, kad se po ja vi la go‐ spo đi ca Thre ad gill, vu ku ći pla stič nu ci jev ko ja je mo ra la bi ti pri čvr šće na zapi pu u ku hi nji. Škro pi la je, štr ca la i za li je va la, vu kla cri je vo uo ko lo gu ra ju ćiprst u ze mlju, čup ka la je po žu tje le li sto ve s dru ge stra ne lon ča ni ce ovje še nena ogra du ve ran de. Kao op sjed nu ta pre vr ta la je li šće i pre gle da va la ga s do‐ nje stra ne tra že ći sam Bog zna ka kve šte to či nje. Pro u ča va la sam joj li ce. Iz‐ gle da la je kao da je po tro ši la oko če tr de set pet do la ra na ko zme ti ku na konbes plat na šmin ka nja u ne koj rob noj ku ći. Bo ja mo ke i ka ra me la na kap ci‐ ma. Ma li ne na ja go dič nim ko sti ma. Ruž bo je čo ko la de. Du gač ki nok ti bi li

su pri bli žno bo je tre šnje va si ru pa u čo ko lad nim bom bo ni ma iz bom bo nje reu ko je obič no po hlep no za gri ze mo i po ža li mo.

Na te ra si iz nad Mar ci ji ne po ja vi la se vre me šna že na u ha lji ni od sin te‐ tič nog đer se ja. Po nji ho vim li ci ma či ni lo se da raz go vor ni je baš bio do bro‐ su sjed ski. Pri je ne ko pri go va ra nje. Mar cia se na po kon po vu kla. Sta ri ca jejoš ne što do vik nu la za njom što je i po pan to mi mi iz gle da lo pro sto. Iza šlasam iz au ta i za klju ča la ga, po ni jev ši so bom blok i olov ku.

Na po pi su je Mar ci jin stan bio upi san pod 2-C, a Stan iz nad nje vo diose na ime Au gu ste Whi te. Pro šla sam mi mo di za la i kre nu la stu bi štem. Za‐ sta la sam is pred Mar ci ji nih vra ta. Glas Bar ryja Ma ni lo wa s naj no vi jeg al bu‐ ma tre štao je pu nom pa rom, čak mi se či ni lo dok sam slu ša la da ga je po ja‐ ča la. Uspe la sam se kat vi še i po ku ca la na Au gu sti na vra ta. U tren oka bi laje na vra ti ma, li ca is tu re na kroz pro stor ko ji je do pu štao si gur no sni la nac,nju ška pe ki ne ze ra s iz bu lje nim oči ma, ma le nim no som i dla ka ma na bra di.– Da? – oko si la se. – Ima la je ba rem osam de set pro lje ća.

– Ja sam iz su sjed ne zgra de – re koh. – Ima li smo pri go vo re ra di bu kepa me nad stoj nik za mo lio da iz vi dim. Mo gu li raz go va ra ti s va ma? – Ma losam gur nu la blok da bih dje lo va la slu žbe ni je.

– Če kaj te.

Od mak nu la se od vra ta i od ju ri la u ku hi nju po me tlu. Ču la sam ka kodr škom lu pa po ku hinj skom po du. Od o zdo je od jek nuo sna žan uda rac kaoda je Mar cia Thre ad gill bub nu la o strop voj nič kom či zmom.

Au gu ste Whi te je do ju ri la na trag i upi lji la se u me ne kroz od škri nu tavra ta. – Iz gle da te mi kao po sred nik za kup nju i pro da ju ne kret ni na – iz go‐ vo ri la je sum nji ča vo.

– Ali ni sam. Po šte na ri ječ.

– Sve jed no. Ta ko iz gle da te i za to da lje od me ne s tim pa pi ri ma. Po zna‐ jem sve lju de u su sjed stvu, vas ni sam vi dje la. – Tre snu la je vra ti ma i na vu‐ kla za sun. Stvar je okon ča na. Sleg nu la sam ra me ni ma i kre nu la niz stu be.Kad sam iza šla, iz bli za sam pre gle da la ve ran de. Bi le su po re da ne u cik ca ku,a sve za jed no tvo ri le su pi ra mi du. Po ku ša la sam se be za mi sli ti ka ko se ve‐ žem po vanj skoj stra ni zgra de, po put dru go ra zred nog nju ška la da bih iz ne‐ po sred ne bli zi ne pro ma tra la Mar ci ju Thre ad gill. Istin ski sam se na da la da

ću mo ći pre do bi ti či ju po moć za iz vje štaj iz pr ve ru ke, ali za sa da ću to mo‐ ra ti osta vi ti na če ka nju. Na pra vi la sam ne ko li ko sni ma ka vi se će bilj ke iz po‐ volj na po lo ža ja ko ji mi je pru žio au to, u na di da će is ta usko ro pro pa sti i sa‐ su ši ti ra di ne pre dvi đe na tru lje nja ko ri je na. Že lje la sam bi ti li cu mje sta kadbu de vje ša la no vu. Vra ti la sam se u stan i na pra vi la bi lje ške. Bi lo je če ti risa ta če tr de set pet mi nu ta pa sam se pre o bu kla u pre mu za tr ča nje: krat kehla če i sta ru pa muč nu ma ji cu s vi so kim ovrat ni kom. Ru ku na sr ce, ni samza go vor nik fit nes pro gra ma. U pra voj kon di ci ji sam bi la mo žda Jed nom uži vo tu kad sam se ospo so blja va la za po li cij sku aka de mi ju, ali ima u tr ča njune što što za do vo lja va ma zo hi stič ku ži cu. Bo li i spo ra sam, ali imam do brete ni si ce i vo lim mi ris vla sti ta zno ja. Tr čim mi lju i pol po ploč ni ku ko ji pra tioba lu gdje je zrak obič no ma lo vla žan i vr lo čist. Pal me ob ru blju ju ši ro kutra ti nu iz me đu ploč ni ka i pi je ska i tu uvi jek ima tr ka ča od ko jih ve ći na iz‐ gle da bo lje ne go ja. Is tr ča la sam dvi je mi lje, a on da sam pre sta la. Osje ća lasam bo lo ve u li sto vi ma. U pr si ma mi je go rje lo. Di sa la sam is pre ki da no iza so plje no, pre vi ja la se iz Stru ka umi šlja ju ći ka ko svi mo gu ći otro vi na tajna čin iz la ze iz mo jih plu ća i svih po ra. Ho da la sam po la blo ka kad me pre‐ nu la au to mo bil ska tru blja. Po gle da la sam pre ko ce ste. Char lie Scor so ni par‐ ki rao je uz rub kol ni ka svoj svje tlo pla vi 450 SL ko ji mu je vr lo do bro pri‐ sta jao, Za vr nu tim ru ka vom ko šu lje obri sa la sam znoj ko ji mi se sli je vao nizli ce i kre nu la na dru gu stra nu.

– Obra zi su ti jar ko ru ži ča sti – opa zio je.

– Uvi jek kad tr čim iz gle dam kao da imam sr ča ni na pa daj. Tre bao si mevi dje ti ma lo pri je. Što te no si u ovaj kraj?

– Gri žnja sa vje sti. Za to što sam te ju čer mo rao pre ki nu ti. Usko či.

– A, ne. – Na smi ja la sam se još uvi jek hva ta ju ći dah. – Ne bih ti že lje lazno jem za mr lja ti sje da lo.

– Smi jem li te sli je di ti ku ći?

– Ša liš se.

– Ni po što. Odlu čio sam ti se umi li ti da me ne bi sta vi la na po pis „po‐ ten ci jal nih kri va ca“.

– To ti ne će po mo ći. Sum njam u sva ko ga. Za vr ši la sam s tu ši ra njem ipro vi ri la kroz vra ta ku pa o ni ce. Scor so ni je pre gle da vao knji ge na sla ga ne na

mom pi sa ćem sto lu. – Je si li imao vre me na da pre tra žiš i la di ce? – upi ta lasam.

Osmjeh nuo se do bro ćud no. – Za klju ča ne su.

Na smi ja la sam se i po no vo za tvo ri la vra ta da se obu čem. Upa lo mi je uoči da sam se ob ra do va la su sre tu s njim što mi ni je bi lo svoj stve no. Gro znasam kad su u pi ta nju mu škar ci. Ne do ga đa mi se baš če sto da če tr de se to go‐ di šnja ka sma tram „zgod nim“, ali on me se ta ko doj mio. Vi sok s li je pom ko‐ vr ča vom ko som. Oča le bez okvi ra či ni le su nje go ve pla ve oči bli sta vim.Ru pi ca na bra di is to ni je sme ta la.

Iz i šla sam iz ku pa o ni ce i bo so no ga kre nu la u čaj nu ku hi nju. – Je si li zapi vo? Sad je već sje dio na ka u ču i pre li sta vao knji gu o kra dljiv ci ma au to‐ mo bi la. – Vr lo pro fi njen ukus – re kao je. – Ne bi li ra di je do pu sti la da te po‐ ča stim pi ćem?

– U šest mo ram bi ti na jed nom mje stu.

– On da mo lim pi vo.

Otvo ri la sam bo cu i pru ži la mu je, a on da se smje sti la na dru gi kraj ka‐ u ča i pod vi la no ge is pod se be. – Ra ni je si iza šao iz ure da. To mi la ska.

– Vra tit ću se. Mo ram ne ko li ko da na na put pa tre bam spa ki ra ti tor buza spi se i sre di ti još ne ke ne ri je še ne pred me te za Ruth.

– Če mu si iz dva jao vri je me za me ne kad si u gu žvi?

Scor so ni se vra go la sto na smi jao s je dva za mlje tlji vim trač kom raz dra‐ že no sti. – Za bo ga, što smo osje tlji vi. A za što ne iz dvo ji ti vri je me za te be?Ako Nik ki ni je ubi la La u ren cea, za ni ma me kao i sve dru ge tko je to uči nio.Re ci mo da je to sve.

– Ni za tre nu tak ni si po vje ro vao da je ne du žna.

– Vje ru jem da ti vje ru ješ u to.

Pa žlji vi je sam ga po gle da la. – Ne mo gu ti da ti ni ka kve oba vi je sti. Na‐ dam se da to ra zu mi ješ. Do bro do šla bi bi la tvo ja po moć i ako imaš ka kvuide ju ra do ću je sa slu ša ti. To me đu tim ne mo že bi ti dvo smjer no.

– Da ne na mje ra vaš prav ni ku dr ža ti pre da va nje u pra vi ma kli jen ta? Zaime svi je ta, Mill ho ne. Po šte di me.

– Do bro, do bro. Opro sti. – Po gle da la sam nje go ve krup ne ša ke, a on daopet u li ce. – Ne že lim da mi se klju ca po mo zgu, to je sve.

Li ce mu je opet po pri mi lo bla gost, a usne je raz vu kao u li jen osmi jeh.– I sa ma si ka za la da se ni šta ne znaš – na gla sio je. – Što se on da ima is klju‐ ca ti? Ne pri li či ti čan gri za vost.

Mo ra la sam se na smi je ši ti. – Čuj, ne znam ka kve su mi šan se u ovoj is‐ tra zi. Još ne mam cje lo vi tu pre dodžbu i to me či ni ner vo znom.

– Mo gu mi sli ti, a ra diš na to me… ko li ko… već dva da na?

– Ot pri li ke.

– Daj se, mo lim te, pri be ri. – Po pio je gu tljaj pi va i od lo žio bo cu nasto lić. – Ju čer ni sam bio do kra ja iskren – do met nuo je.

– U če mu?

– Gle de Lib by Glass. Znao sam tko je i sum njao da je za gre zao s njomu du blju ve zu. Na pro sto sam sma trao da te se to ne ti če.

– Ne vi dim da bi to u ovoj fa zi uni je lo bit nu pro mje nu.

– Ta ko sam i ja raz mi šljao. Ali mo žda će se ti je kom is tra ge po ka za tiva žnim… tko zna? S ob zi rom da je mr tav na sto jao sam ga na dah nu ti čed no‐ šću ka kvu za pra vo ni ka da ni je imao. Bio je ve lik žen skar. Naj če šće je imaobo ga te lju bav ni ce. Sta ri je. Mr ša ve i ot mje ne ko je se uda ju za eli tu.

– Ka kva je bi la Lib by?

– Za pra vo ne znam. Na le tio sam na nju ne ko li ko pu ta ka da nam je sre‐ đi va la po re zne knji ge. Sje ćam se da je bi la zgod na. Mla da. Ni je mo gla ima tivi še od dva de set pet ili dva de set šest.

– Je li ti pri znao da ima ne što s njom?

– On, ne. Ni ka da. Ne sje ćam se da se ika da hva li sao.

– Pra vi go spo din.

Scor so ni me pro stri je lio opo mi nju ćim po gle dom.

– Ne ru gam se, – po žu ri la sam. – Ču la sam već da je šu tio o že na ma usvom ži vo tu. Sa mo to sam mi sli la.

– I to je isti na. Sve je dr žao za se be. Ra di to ga je bio vr hun ski od vjet‐ nik. Ni ka da ni je ma hao ru ka ma, ni ka da sig na li zi rao. Zad njih šest mje se cipri je smr ti bio je ne ka ko ču dan. Bi lo je tre nu ta ka kad sam po mi slio da muje po zli lo, ali ni je ga mu či lo ni šta tje le sno. Bi la je to ne ka vr sta du šev nogbo la, ni sam do ku čio što.

– Tu ve čer si bio s njim na pi ću, zar ne?

– Ve če ra li smo za jed no. U Bi strou. Nik ki je ne gdje bi la, a mi smo igra‐ li te nis i po sli je to ga smo ne što po je li. Bi lo mu je do bro ko li ko ja mo gu re ći.

– Je li ta da uza se imao li jek pro tiv aler gi je? Scor so ni je za tre sao gla‐ vom. – Ni je baš bio sklon uz i ma nju ta ble ta. Mo žda Tyle nol kad bi imao ja‐ ku gla vo bo lju, ali i to je bi lo ri jet ko. Čak je i Nik ki pri zna la da je kap su luan ti hi sta mi ni ka uzeo kad je do šao ku ći. Da kle po či ni te lj je mo rao bi ti net kotko je imao do stup li je ko vi ma.

– Je li Lib by Glass bi la ov dje?

– Po slom ne ko li ko je me ni po zna to. Mo žda je do šla na lju bav ni sa sta‐ nak, ali on mi ni šta ni je re kao. Za što pi taš?

– Ne znam. Sa mo sam po mi sli la da ih je mo žda net ko otro vao is to vre‐ me no. Do du še umr la je tek če ti ri da na ka sni je, ali to ni je te ško ob ja sni ti akoje sa ma uz i ma la an ti hi sta mi ni ke.

– Ne sje ćam se da sam čuo pu no o nje zi noj smr ti. Mi slim da ni no vi neni su pi sa le o to me. La u ren ce je ustva ri bio u Los An ge le su. Tje dan i pol pri‐ je svo je smr ti.

– Za ni mlji vo. Spre mam se do lje. Mo žda mo gu pro vje ri ti.

Po gle dao je na sat. – Vri je me je da te na pu stim – re kao je usta ju ći.Usta la sam i ja i po šla s njim do vra ta, za čud no ne sklo na ra sta ja nju s njim.

– Ka ko si us pio iz gu bi ti ki le?

– Ma ko je? Zar ovo? – upi tao je plje snuv ši se po tr bu hu. Ma lo senagnuo kao da mi na mje ra va po vje ri ti stra ho vit re žim sa mo o dri ca nja i tlap‐ nje vla sti ta ti je la.

– Od re kao sam se čo ko lad nih plo či ca. Obič no sam ih dr žao u la di ci pi‐ sa ćeg sto la – mr mljao je za vjer nič ki. – Snic kers i Three Mu ske re ers, Hers‐ hey’s Kis ses, sre br ni omo ti s ce lo fan skom tra ki com na vr hu. Sto ti njak dnev‐ no… Osje ti la sam da su spre že smi jeh po pri zvu ku u gla su ko ji je zvu čaokao da mi pri zna je skri ve nu sklo nost da no si hu la hup ke. Ni sam ga htje lapo gle da ti jer da sam okre nu la li ce bi la bih mu bli ža ne go sam u ovom tre‐ nut ku smje la do pu sti ti.

– Mars Bars? Ba by Ruths? – upi ta la sam.

– Non stop – pri znao je. Go to vo sam osje ća la to pli nu nje go va li ca, pasam ga po gle da la is ko sa. Uto se na smi jao sa mo me se bi i ras pr šio ča ro li ju, anje gov se po gled za dr žao na me ni ma lo du že ne go li jc tre ba lo. – Vi djet će‐ mo se – pro ti snuo je.

Ru ko va li smo se na ra stan ku. Nc znam za što – mo žda ra zlog da se do‐ dir ne mo. Čak i od tog po vr šnog do di ra na di gle su mi se dla či ce na ru ka ma.Moj su stav upo zo ra va nja mah ni to je zvo nio na uz bu nu, a ja uop će ni sam bi‐ la si gur na ka ko to tre bam pro tu ma či ti. Is ti osje ćaj me po ne kad ob u zi ma kadse otvo ri pro zor na dva de set pr vom ka tu… stra ho vi to me pri vla či po mi saoda ću se str mo gla vi ti. Imam ve li ke raz ma ke iz me đu mu ška ra ca, pa mi jemo žda do šlo vri je me. Ni je do bro, po mi sli la sam, ni ka ko ni je do bro.

8.

Gwen je upra vo za klju ča va la sa lon ka da sam za u sta vi la au to is pred K-9 Kor ner sa. Bi lo je toč no šest sa ti. Spu sti la sam pro zor i nagnu la se pre kosje di šta. – Ho će te li sa mnom?

– Ra di je ću vo zi ti iza vas – od go vo ri la je. – Zna te li gdje je Palm Gar‐ den? Od go va ra vam?

– Na rav no.

Oti šla je do par ki ra li šta i tre nu tak ka sni je po ja vi la se na iz la zu u jar kožu tom Sa a bu. Re sto ran je bio sa mo ne ko li ko blo ko va da lje. Sta le smo napar ki ra li štu jed na po kraj dru ge. Ski nu la je ku tu i sad je na su mič no či sti lasuk nju.

– Opro sti te, pu na sam pse ćih dla ka. Obič no idem rav no u ka du.

Palm Gar den je smje šten u sr cu San ta Te re se, uti snut u stra žnji dio tr‐ go vač kog cen tra sa sto lo vi ma me đu ne i zbje žnim pal ma ma za sa đe nim u dr‐ ve ne ba čve. Pro na šle smo ma len stol sa stra ne. Ja sam na ru či la bi je lo vi no,a ona Per ri er.

– Zar ne pi je te ni šta?

– Ma lo. Pre sta la sam kad sam se ras ta la. Pri je to ga sam is tru si la do stasko ča. Ka ko na pre du je te?

– Te ško je re ći. Ko li ko du go se ba vi te do tje ri va njem pa sa?

– Du že ne go li bih htje la – re kla je i na smi ja la se.

Ne ko vri je me smo ća ska le ne po ve za no. Htje la sam ustva ri do bi ti vre‐ me na da je po mno pro u čim u na di da ću do ku či ti što je ima la za jed nič kog sNik ki Fi fe kad su ob je za vr ši le u bra ku s njim. Ona je, me đu tim, vra ti la raz‐ go vor na do go vo re nu te mu.

– Za poč ni – po tak nu la me.U mi sli ma sam joj se du bo ko po klo ni la. Bi laje vr lo bi stra. Ni sam mo gla ni sa nja ti da će mi to li ko olak ša ti po sao. – Ni‐ sam oče ki va la to li ku su sre tlji vost.

– Vi dlji vo je da si raz go va ra la s Char li e jem Scor so ni jem – za klju či la jesmje sta.

– To mi se uči ni lo lo gič nim po čet kom – od go vo ri la sam sleg nuv ši ra‐ me ni ma. – Je li on na tvom po pi su?

– Sum nji vih li ca za La u ren ce o vu smrt? Ne, mi slim da ni je. A ja na nje‐ go vom?

Za vr tje la sam gla vom.

– Čud no.

– Što to?

Nagnu la je gla vu za mi šlje na iz ra ža ja na li cu. – Uvje re na je da samstra šno ogor če na. To sam već ču la s vi še stra na. Ži vi mo u ma lom mje stu.Uz do volj no str plje nja do pri jet će ti do uha sve što lju di mi sle o te bi.

– Re klo bi se da imaš pra vo na do zu gor či ne.

– Ri je ši la sam se to ga dav nih da na. Us put, evo gdje mo žeš na ći Gre ga iDi a ne ako te za ni ma ju. – Iz va di la je po sjet ni cu s dva ime na, adre sa ma i te‐ le fon skim bro je vi ma.

– Hva la na tru du. Po sto ji li ne ki na pu tak ka ko im tre ba pri ći? Ni sam seša li la kad sam re kla da ih ne že lim uz ne mi ri ti.

– Ne, ne. Obo je su otvo re ni igra či. Ako išta, mo žda će ti se uči ni ti od‐ vi še dr zo vi ti.

– Ko li ko sam ra zu mje la, ne odr ža va ju ve zu s Nik ki.

– Vje ro jat no ne i to mi je žao. Ima ju ne ke sta re ljut nje. Bi lo bi mi pu nodra že da to za bo ra ve. Nik ki im je bi la ja ko do bra. – Po di gla je ru ku i ski nu‐ la ru bac. Bla go je pro tre sla gla vu da ko sa pad ne na mje sto. Gu sta, ne o bič neni jan se si ve bo je ko ja je mo gla bi ti sa mo pri rod na, pa da la joj je do ra me na.Kon trast je bio iz u ze tan… si va ko sa, sme đe oči. Ima la je iz ra žaj ne ja go dič‐ ne ko sti, sit ne bo re oko usta, li je pe zu be, ten ko ji je pje vao o zdra vlju bezsa mo do pad na šmin ka nja.

– Što mi sliš o Nik ki? – upi ta la sam kad je već za po če ta te ma.

– Ni sam si gur na. Mo ram pri zna ti da je u ono do ba ni sam mo gla smi sli‐ ti, ali ra do bih sa da po ra zgo va ra la s njom. Imam osje ćaj da bi smo se mo glera zu mje ti mno go bo lje. Za ni ma li te za što sam se uda la za nj?

– Za ni ma lo bi me.

– Imao je ve lik ku rac – is pa li la je i đa vo la sto pra snu la u smi jeh. –Opro sti mi. Ni sam mo gla odo lje ti. Ustva ri je bio gro zan u kre ve tu. Pra vi je‐ bač ki stroj; Su per za seks ra di sek sa.

– Ni ja ne lu du jem za ta kvim sek som – pri zna la sam su ho.

– Ni sam bi la ni ja, ali tek kad sam ot kri la ne što dru go. Znaš li da sambi la dje vi ca kad sam se uda la za nje ga?

– Go spo de Bo že, pa to je gro zno!

– U ono do ba je bi lo još ve će zlo, ali je sve to spa da lo u na če la na ko ji‐ ma sam od go je na pa sam vje ro va la da ta ko mo ra bi ti. Uvi jek sam se be kri‐ vi la za ne u spje li sek su al ni ži vot… – Za šu tje la je i bla go po ru me nje la.

– I ta ko sve do… – osmjeh nu la sam se ohra bru ju ći je.

– Mo žda bih i ja tre ba la po pi ti ma lo vi na – pro ti snu ta je i mah nu la ko‐ no ba ri ci. Na ru či la sam još jed nu ča šu. Gwen me po gle da la.

– Ima la sam lju bav kad sam na pu ni la tri de se tu.

– Do kaz da se u te bi pro bu dio zdrav ra zum.

– Pa, jest i ni je. Tra ja lo je sa mo šest tje da na, ali bi lo je to naj bo ljih šesttje da na u mom ži vo tu. Na ne ki na čin, bi lo mi je dra go kad je skon čao. Že‐ sto ki za nos sa svim bi mi iz mi je nio ži vot. Za to još ni sam bi la sprem na.

– Pre ki nu la se kao da pre bi re po sje ća nji ma. – La u ren ce me je uvi jekkri ti zi rao pa sam već vje ro va la da dru go i ne za vre đu jem. On da sam na le tje‐ la na čo vje ka ko ji je sma trao da ne mo gu po gri je ši ti. U po čet ku sam se opi‐ ra la. Bi lo mi je ja sno što osje ćam za tog mu škar ca, ali to je bi lo za bra nje novo će. Na po sljet ku sam po pu sti la. Jed no vri je me sam vje ro va la da je to do‐ bro do šlo osvje že nje za od nos s La u ren ce om. Od jed nom sam do bi va la ne štoza či me sam du go če znu la, što me je uči ni lo po pus tlji vi jom kod ku će. A on‐ da sam po če la pla ća ti da nak dvo stru kom ži vo tu. Va ra la sam La u ren cea ko li‐

ko sam du go mo gla, ali je po čeo sum nja ti da se ne što do ga đa. Do šlo je doto ga da ni sam mo gla pod no si ti nje gov do dir – su vi še je bi lo na pe to sti, su vi‐ še va ra nja. I pre vi še do bro ga na dru gom mje stu. Mo ra da je uo čio pro mje nuna me ni jer me je po čeo is pi ti va ti, že lio je zna ti gdje sam sva ku mi nu tu ti je‐ kom da na. Na zi vao je u ne o bič no vri je me po sli je pod ne va i ja sno da sam bi‐ la va ni. Čak i kad sam bi la s La u ren ce om, u mi sli ma sam bi la na dru gommje stu. Pri pri je tio mi je raz vo dom pa sam se upla ši la i sve pri zna la. Bi la jeto naj ve ća po gre ška u mom ži vo tu, jer smo se ta ko i ta ko ras ta li.

– Za ka znu?

– Sa mo je La u ren ce Fi fe znao ka ko se to ra di. Na lo pa te.

– Gdje je on?

– Moj lju bav nik? Za što pi taš?

Glas joj je od jed nom po stao opre zan, iz ra žaj li ca na pet.

– La u ren ce je mo rao zna ti tko je on. Ako je ka znio te be, ra di če ga ne inje ga?

– Ne bih ga že lje la sum nji či ti. To bi bi lo po dlo. Taj čo vjek ne ma ve ze sLa u ren ce o vom smr ću. Mo gu ti da ti pi sme no jam stvo.

– Ka ko mo žeš bi ti si gur na? U to vri je me su mno gi bi li u za blu di, aNik ki je pla ti la ceh za sve.

– Sta ni ma lo – oštro će. – Nik ki je za stu pao naj bo lji od vjet nik u ze mlji.Mo žda je pro šla lo še, a mo žda i ni je, ali ne ma svr he da se po ku ša va kri vi tinet ko tko s ti me ne ma ama baš ni šta.

– Ne že lim kri vi ti ni ko ga. Po ku ša vam sa mo odre di ti smjer ni ce u po slu.Ne mo gu te pri si li ti da mi ka žeš tko je on…

– To je toč no, a mi slim da ćeš se vra ški na mu či ti da to do znaš od ne‐ kog dru gog.

– Čuj, ni je mi do sva đe. Opro sti što sam pi ta la. Pre sko či mo to za sa da.Na vra tu joj se po ja vi še dvi je cr ve ne mr lje. Bo ri la se pro tiv srdžbe po ku ša‐ va ju ći po no vo ovla da ti so bom. U jed nom tre nut ku sam se upla ši la da će od‐ ju ri ti.

– Ne mam na mje ru iz nu đi va ti. To je sa svim dru ga stvar, a ja sam do šlaraz go va ra ti s to bom. Ne že liš go vo ri ti o to me, ne mam ni šta pro tiv.

Či ni lo se da je još uvi jek ra to bor no ra spo lo že na pa sam za šu tje la i pu‐ sti la je da to ri je ši sa so bom. Ko nač no sam opa zi la da se ma lo opu sti la. Teksam ta da po sta la svje sna da sam na pe ta kao i ona. Bi la mi je od već dra go‐ cjen izvor da bih ga iz gu bi la.

– Vra ti mo se La u ren ceu. Pri čaj mi o nje mu. O svim tim ne vje ra ma.Na smi ja la se sa mo svje sno, po pi la gu tljaj vi na i za vr tje la gla vom. – Opro sti,ni sam se htje la ras pa li ti, ali si me iz ne na di la.

– Do go di se. Po ne kad iz ne na dim i sa mu se be.

– Mi slim da u su šti ni ni je vo lio že ne. Una pri jed je oče ki vao da će gaiz ne vje ri ti. Že ne su te ko je va ra ju. Htio je to pre du hi tri ti, ba rem se me ni ta‐ ko či ni lo. Bo jim se da je sva ka ve za za nje ga bi lo sa mo do ka zi va nje nad mo‐ ći, u če mu je na rav no pred nja čio.

– Či ni dru go me da ne bi on uči nio te bi?

– Upra vo ta ko.

– Ali tko je uz nje ga ta kvo ga mo gao tra ži ti sa mo svo ju ko rist? Tko gaje mo gao to li ko mr zi ti?

Ne haj no je sleg nu la ra me ni ma. Do i ma la se po no vo pot pu no pri bra na. –Raz mi šlja la sam o to me ci je lo po sli je pod ne i, za ču do, kad do đem do sa mesr ži pro ble ma, pre sta jem bi ti si gur na. Imao je na ru še ne od no se s mno gimlju di ma. Od vjet ni ci za bra ko ra zvo de ni gdje ni su ob lju blje ni, ali ve ći na ihpre ži vi.

– Mo žda ni je ve za no za po sao. Mo žda ga ni je ubio raz ja ren muž ne za‐ do vo ljan vi si nom ali men ta ci je ko ja mu je do di je lje na za že nu i di je te. Mo‐ žda je po sri je di ne što sa svim dru go – pre zre na i na pu šte na že na na pri mjer?

– Da kle, ta kvih je bi lo na pre tek. Ipak mi slim da je vr lo glat ko ki daove ze. Ili su se že ne sa me do volj no opo ra vi le da pre po zna ju kraj od no sa i po‐ vu ku se. Imao je ve li kih cir ku sa sa su pru gom grad skog su ca, go spo đomChar lot te Mer cer. Da joj se uka za la zgo da ta bi ga pre ga zi la kao šta ko ra nace sti. Ta ko sam ba rem ču la. Ni je bi la tip ko ji bi se mir no po vu kao.

– Ka ko si to ot kri la?

– Na zva la me kad ju je osta vio.

– Pri je ili po sli je tvog raz vo da?

– Sva ka ko po sli je. Upam ti la sam to za to što sam po ža li la što ni je zva lara ni je. Bio bi mi to ar gu ment za sud. Ova ko sam išla na sud bez iče ga.

– Ne shva ćam. Ka kve bi ima la ko ri sti? Čak ni u ono vri je me ni si mo‐ gla do bi ti raz vod zbog pre lju ba.

– Ni je ga do bio ni on, ali bi mi to bi la psi ho lo ška po dr ška. To li ko me jepe kla sa vjest ra di to ga što sam uči ni la da se ni sam ni bo ri la, osim za dje cu,a i tu me pre šao. Ako mu je htje la za pa pri ti, u to vri je me smo uza jam no mo‐ gle po mo ći. No, na sva ki na čin Char lot te Mer cer ti mo že re ći što šta.

– Sjaj no. Sta vit ću je na po pis kao pr vo o sum nji če nu.

Gwen se na smi ja la. – Mo žeš joj mir ne du še re ći tko te po slao. To jenaj ma nje što mo gu uči ni ti.

Čim je Gwen oti šla, po tra ži la sam u te le fon skoj knji zi adre su Char lot teMer cer. Go spo đa je sa su pru gom su cem ži vje la na pred gor ju po nad San taTe re se, u ras teg nu toj jed no kat ni ci. Isu še na ze mlja i ma ki ja bi li su je di nookru že nje. Sun ce je upra vo po če lo za la zi ti pru ža ju ći ča ro ban vi dik pre mamo ru. Oce an je pod sje ćao na ši ro ku vrp cu bo je la van de pri ši ve nu na ru ži ča‐ sto i pla vo ne bo.

Vra ta mi je otvo ri la kuć na po moć ni ca u cr nom. Osta vi la me da če kamu pro stra nom hlad nom pre dvor ju dok je oti šla po „mis sus“. Iz stra žnjeg di‐ je la ku će ču li su se la ki ko ra ci. U pr vi mah sam po mi sli la da se umje stoChar lot te po ja vi la nje zi na kćer (ako ju je ima la).

– Što tre ba te?

Glas je bio du bok, hra pav i grub, pa je smje sta ras tje rao pr vi do jam omla do sti.

– Char lot te Mer ci er?

– Da, ja sam ta.

Bi la je sit na po put vrap ca, valj da sto pe de set če ti ri vi so ka i te ška mo‐ žda če tr de set pet ki lo gra ma. Ako i to li ko. San da li ce, krat ke bi je le hla če,ma ji ca s du bo kim iz re zom, pre pla nu le, li je po obli ko va ne no ge. Ni ti bo re nali cu. Krat ka oši ša na ko sa bo je pra ši ne i bla ga šmin ka. Mo ra la je ima ti pe de‐ set pet go di na, a sa mo je eki pa vr hun skih struč nja ka mo gla sta ja ti iza tog iz‐ gle da. Bud no oko mo glo je za mi je ti ti ne pri rod nu čvr sto ću vi li ce i na teg nu toglat ku ko žu obra za ko ja je u tim go di na ma mo gla bi ti sa mo po slje di ca fa ce‐ lif ta. Vrat joj je bio iz bo ran a na dla ni ce pro ša ra ne ži la ma. To su me đu timbi le je di ne su prot no sti doj mu vit ke, mla de nač ke svje ži ne. Bli je do pla ve očido i ma le su se ži vah ne za hva lju ju ći zna lač kom na no še nju ma ška re i sje ni la udvi je ni jan se si ve bo je. Na ru ci su joj zvec ka le zlat ne na ru kvi ce.

– Zo vem se Kin sey Mill ho ne – pred sta vi la sam se. – Pri vat ni sam is tra‐ ži te lj.

– Baš mi je dra go. Što vas je do ve lo ova mo?

– Is tra žu jem smrt La u ren cea Fi fe.

Osmi jeh je u tre nu iš če zao s nje na li ca i ustu pio mje sto ne če mu što ni jespa da lo ni ti u osno ve pri stoj no sti ne go ne što okrut no. Ovlaš me od mje ri la iod ba ci la is tim tim po gle dom. – Na dam se da ne će tra ja ti du go – ka za la jeosvr nuv ši se. – Do đi te sa mnom na te ra su. Ta mo sam osta vi la pi će.

Kre nu la sam za njom pre ma stra žnjem di je lu ku će. So be kroz ko je smopro la zi li bi le su pro stra ne, ot mje no na mje šte ne i ne i sko ri šte ne. Pro zo ri sublje šta li od či sto će, de be li plav ka sti te pih još je bio iz bra zdan od usi sa va čaza pra ši nu, ula šte ne plo he sto lo va kra si li su aran žma ni od svje žeg cvi je ća.Ta pe te i za vje se bi le su bes kraj no po na vlja nje jed nog te is tog pla vog cvjet‐ nog uzor ka, a ci je la ku ća mi ri sa la je na sred stvo za odr ža va nje na mje šta ja sja kim mi ri som li mu na. Ni sam bi la si gur na je li to bio po ku šaj da se pri kri jemi ris bur bo na ko ji se ši rio iza nje. Pro la ze ći po kraj ku hi nje osje ti la sam mi‐ ris pe če ne ja nje ti ne na tr lja ne če šnja kom.

Te ra sa je bi la za klo nje na re šet kom. Na mje štaj od bi je lo obo je na ple te‐ na vr bo va ši blja bio je ukra šen žar ko ze le nim plat ne nim ja stu ci ma. Uze la jepi će sa sta kle na sto li ća na no ga ma od ko va nog že lje za, i ljo snu la u oblo ženna slo njač. Na gon ski je po seg nu la za ci ga re ta ma i us kim zlat nim upa lja čems na zna kom Dun hil la. Či ni lo mi se da se do bro za ba vlja kao da sam do šlasa mo da je uve se lja vam u tre nu ci ma do ko li ce.

– Tko vas je po slao ova mo? Nik ki ili ma la Gwen?

– Svr nu la je po gled kao da je moj od go vor i ne za ni ma. Pri pa li la je ci‐ ga re tu i pri vu kla k se bi do po la pu nu pe pe lja ru. Kao da se pri sje ti la na me ne,mah nu la mi je ru kom. – Sjed ni te.

Oda bra la sam obi čan sto lac bli zu nje. Iza gr mlja ko je je okru ži va lo te‐ ra su na zi rao se ja jo lik ba zen. Char lot te je uhva ti la moj po gled.

– Zar ste se do šli oku pa ti ili što?

Odlu či la sam da to ne shva tim kao uvre du ča sti. Pred o sje ti la sam da jojje za je dlji vost bi la svoj stve na, au to mat ska re ak ci ja, po put pu šač kog ka šlja.

– Tko vas je, da kle, po slao ova mo? – po no vi la je. Ima la sam osje ćaj dani je bi la tri je zna ka ko bi tre ba la bi ti u to do ba da na.

– Pri ča se…

– Oh, mo gu mi sli ti i što – puh nu la je pre zri vo.

– A ja ću ti ne što re ći, dra ga. Tom sam čo vje ku bi la vi še ne go je balj ka.Ni pr va ni ti zad nja, ali sam bi la naj bo lja.

– Za to je pre ki nuo?

– Ne bu di kuč ka – pro sik ta la je pro stri je liv ši me po gle dom, ali se is to‐ vre me no na smi ja la pro mu klo. Ima la sam osje ćaj da sam osvo ji la po en unje zi noj pro cje ni. Oči to je bi la sklo na nad i gra va nju i ni je se pro ti vi la ko jojvra će noj lop ti ci u ime po šte ne igre. – Ja sno da je on pre ki nuo. Za što bih toda nas ta ji la? Lju ba ka li smo pri je ne go li se raz veo od Gwen, a on da mi seopet vra tio ne ko li ko mje se ci pri je smr ti. Pod sje ćao je na mač ka lu ta li cu,uvi jek je nju škao po sta rom dvo ri štu.

– Što se do go di lo da je opet pu klo?

Upu ti la mi je iz mo ren po gled kao da je sve to bez ve zna gnja va ža. –Spe tljao se s ne kom dru gom. Vr lo ta jan stve no. Stra stve no. Pro klet bio! Od‐ ba cio me kao ju če ra šnje ga će.

– Ču di me da ni ste bi li osum nji če ni.

Po di gla je obr ve. – Ja? – Vi dlji vo me je po plju va la. – Su pru ga uva že nagrad skog su ca? Ni sam ni po zva na na svje do če nje, a vra ški do bro su svi zna‐ li da sam bi la upe tlja na s njim. Mur ja ci su me za o bi la zi li na pr sti ma kao dasam ner vo zno de ri šte ko je je je dva za dri je ma lo. A mo gla sam im što šta re ći.Tko je to tra žio? I me ni se fuć ka lo, jer su već ima li sum nji vo li ce.

– Nik ki?

– A tko dru gi? – upi ta la je od jed nom raz go vor lji vo. Po kre ti su joj bi likao umrt vlje ni, ru ka u ko joj je dr ža la ci ga re tu mli ta vo se kla ti la. – Ako ho‐ ćeš mo je mi šlje nje, dra ga, ona je bi la pre ve li ko mr tvo pu ha lo da bi mo glane ko ga ubi ti. Ali tko pi ta za mo je mi šlje nje. Gla sno go vor ni ca Pi ja nac, to jemo je ime i pre zi me za sve vas. Što ona zna? Tko će nju slu ša ti? Mo gla bihpri ča ti pri če o sva ko me u ovo me gra du, a tko će obra ća ti pa žnju na me ne?Znaš li ka ko sam ot kri la svoj si stem do ja vlji va nja? Po vje rit ću ti. Te be će toza ni ma ti jer se i ti ba viš pri ku plja njem in for ma ci ja, čač kaš po ljud skim sud‐ bi na ma, je li ta ko?

– Ma nje-vi še – pro mr mlja la sam u na sto ja nju da ne pre ki nem bu ji cu.Char lot te Mer cer je spa da la u ti po ve ko ji će na sta vi ti tr ku sve dok ih net kone skre ne s pu ta. Du bo ko je po vu kla dim i u dva mla za ga is pu sti la kroznos. Za pa la je u gr če vit ka ša lj.

– Opro sti što se gu šim – pro ti snu la je iz me đu dva na pa da ja. – Da kle,is pri čaš ne ku taj nu – na sta vi la je ta mo gdje je sta la. – Is pri čaš naj pr lja vi justvar ko ja ti pad ne na pa met i de vet od de set pu ta ja mač no ćeš do zna ti ne štojoš go re. Is pro baj. Ja pri čam sva šta. Pri čam glu po sti o se bi sa mo da ču jempo vrat nu in for ma ci ju. Za ni ma ju li te tra če vi, zla to, do šla si na pra vu adre su.

– Što se pri ča za Gwen? – upi ta la sam is ku ša va ju ći te ren.

Char lot te se na smi ja la. – Ne igraš, du šo. Ne maš što po nu di ti u za mje‐ nu.

– Isti na je. Ne bih se du go odr ža la u svom po slu da ne dr žim je zik zazu bi ma.

Po no vo se na smi ja la. Do pa lo joj se. Ni sam se mo gla ote ti doj mu da seosje ća va žnom što zna ono što je zna la. Na da la sam se da je ba rem ma losklo na hva sta nju. Mo žda je i ču la za Gwe ni nu pu sto lo vi nu, a ni sam je mo‐

gla pi ta ti jer bi se oda la. Sto ga sam se za do vo lji la če ka njem u na di da ćuslu čaj no do zna ti ne što zna čaj no.

– Gwen je naj ve ća glu pa ča na ku gli ze malj skoj – iz go vo ri la je pri lič norav no du šno. – Ne pod no sim taj tip že na i uop će mi ni je ja sno ka ko ga jemo gla za dr ža ti to li ko du go. La u ren ce Fi fe je bio od bo jan tip ako to ni si zna‐ la i za to sam to li ko lu do va la za njim. Ne pod no sim mu škar ca ko ji pla zi okome ne, znaš što ho ću re ći? Ne mo gu smi sli ti mu škar ca ko ji mi se ula gu je, aon me je znao po va li ti na po du i ne bi me ni po gle dao dok je za kop ča vaohla če.

– Zvu či do sta gru bo.

– Seks jest gru ba igra i za to svi to li ko ju ri mo za njim, za to sam mu to‐ li ko od go va ra la. Bio je gru bi jan ko li ko i po kva re njak i to je nje go va pra vasli ka. Nik ki je bi la su vi še ugla đe na, ste ril na. Gwen is to ta ko.

– Mo žda je čo vjek bio sklon kraj no sti ma.

– Kad ma lo raz mi slim, sko ro bih se slo ži la. Vje ro jat no jest. Mo žda ježe nio san te, a lu do vao za va tre nim mač ka ma.

– A Lib by Glass? Je ste li kad ču li za nju?

– Ne. Ni ri ječ. Tko još?

Bo že, za ovu že nu sam tre ba la pri pre mi ti po pis ime na. Gro zni ča vo samraz mi šlja la u že lji da je iz mu zem dok je ra spo lo že na. Bo ja la sam se da ćetre nu tak pro ći, a ona će opet po sta ti ne pri ja zna.

– Sha ron Na pi er – bub nu la sam kao da igram ne ku sa lon sku igru.

– Ah, da. Tu ma lu sam pro vje ra va la i ja. Čim sam ugle da la tu zmi ji cu,bi lo mi je ja sno da je po sri je di ne ka muć ka.

– Zar mi sli te da je imao ne što s njom?

– Ma ka kvi, još bo lje. Ne s njom. S nje nom ma mom. Unaj mi la sampri vat nog de tek ti va da to pro nju ška. Uni štio joj je ži vot. Sha ron je to zna la.

Iz ne na da se po ja vi la mno go go di na ka sni je i iz vr ši la pre pad na nje ga.La u ren ce je bio ra zlo gom ra sta vi nje zi nih ro di te lja. Maj ka joj je do ži vje laslom ži va ca ili je po če la pi ti, ne što od to ga dvo ga. Ne znam sve po je di no sti

osim da je sve i sva ko ga po šte no za je bao. Sha ron je go di na ma na pla ći va laceh.

– Zar ga je ucje nji va la?

– Ne za lo vu. Za svo je uz dr ža va nje. Ni je zna la ni tip ka ti. Je dva je slov‐ ča la svo je ime. Išla je za osve tom. Sa mo za to se po ja vlji va la sva ki dan napo slu, ra di la što je htje la i dr ža la ga u ša ka ma. Pro gu tao je sve što mu jespre mi la.

– Je li ga ona mo gla ubi ti?

– Još te ka ko! Za što ne? Mo žda su ostve otu pje le ili je pri ma nje pla ćeiz tjed na u tje dan ni je ‘ vi še za do vo lja va lo. – Pre ki nu la se po ku ša va ju ćibez u spje šnim lup ka njem ski nu ti žar s ci ga re te. Na smi je ši la mi se iz vje šta če‐ no.

– Na dam se da me ne sma traš ne u ljud nom – re kla je po gle dav ši pre mavra ti ma. – Tvo je je vri je me is te klo. Moj pre dra gi muž, uva že ni go spon su‐ dac tre ba sva ki čas sti ći ku ći. Ni je mi si la da se do vo dim u si tu a ci ju da ob ja‐ šnja vam što ra diš u mo joj ku ći.

– Po šte no – re kla sam. – Iza ći ću sa ma. Pu no ste mi po mo gli.

– Mo gu mi sli ti. – Usta la je i spu sti la ča šu na sta kle ni stol ta ko da je od‐ jek nu lo. Pro vje ri la je je li što pu klo, a on da se us pra vi la vi dlji vo odah nuv ši.

Na tre nu tak mi se po zor no za gle da la u li ce. – Još ne ko li ko go di na imo rat ćeš da ti sre di ti bo re oko oči ju. Tre nu tač no si O.K.

Mo ra la sam se na smi ja ti. – Vo lim bo re – re kla sam. – Sva ku sam po‐ šte no za ra di la. U sva kom slu ča ju hva la.

Osta vi la sam je na te ra si i kre nu la oko ku će do mje sta gdje sam osta vi‐ la au to. Raz go vor mi ni je oso bi to do bro sjeo. Bi la sam sret na što je za vr šen.Char lot te Mer cer je bi la mu dra i mo žda je lu ka vo is ko ri šta va la sklo nost al‐ ko ho lu. Mo žda je go vo ri la isti nu, a mo žda ni je. Na ne ki na čin je ot kri ve njeo Sha ron Na pi er bi lo iz go vo re no s pri zvu kom po hva le. Kao ob ja šnje nje slu‐ ča ja či ni lo se od već upa dlji vim. S dru ge pak stra ne, po li caj ci su kat ka da upra vu. Uboj stvo naj če šće ni je za go net no ka kvim se či ni i u ve ći ni slu ča je vakriv ca ne tre ba tra ži ti da le ko.

Utro ši la sam dan i pol da do đem do adre se Sha ron Na pi er. Sred stvi ma ina či ni ma o ko ji ma ra di je ov dje ne bih, ubo la sam u tip kov ni cu kom pju to rau Odje lu za re gi stra ci ju mo tor nih vo zi la i usta no vi la da joj je vo zač ka do‐ zvo la is te kla pri je šest go di na. Tam no ze le na Kar mann Ghia bi la je re gi stri‐ ra na na nje zi no ime s adre som ko ja je od go va ra la zad njoj pri ja vlje noj adre siu gra du, uz opa sku da je is pr va pre ne se na u Ne va du što je vje ro jat no zna či‐ lo da je pro mi je ni la bo ra vi šte i dr ža vu.

Na zva la sam Bo ba Di et za, is tra ži te lja u Ne va di ko je ga sam pro na šla ute le fon skoj knji zi. Re kla sam mu što me za ni ma. Obe ćao je da će na zva tišto je i uči nio is tog po sli je pod ne va. Sha ron Na pi er je pod ni je la za htjev i iz‐ da ta joj je vo zač ka do zvo la u Ne va di, na adre su u Re nou. Nje go vi izvo ri uRe nou su, me đu tim, iz vje sti li da je u ožuj ku pret hod ne go di ne po bje glapred vje rov ni ci ma, što bi zna či lo da joj se trag za meo pred če tr na est mje se‐ ci. Pret po sta vio je da je osta la u Ne va di pa je još ma lo nju škao. Ma la kre dit‐ na udru ga po ka za la mu je za htje ve s in for ma ci ja ma o njoj pri sti gle iz Car‐ son Ci tyja, a po tom iz Las Ve ga sa što je i me ni pre dlo žio kao naj bo lje zapo če tak. Iskre no sam mu za hva li la na br zi ni i učin ko vi to sti i za mo li la ga dami ob ra ču na utro še no vri je me što je od bio sma tra ju ći da će pri je ili ka sni jetre ba ti uslu gu od me ne. Da la sam mu adre su i kuć ni te le fon za slu čaj da us‐ tre ba. Po ku ša la sam Slu žbu in for ma ci ja u Las Ve ga su, ali ni je bi la evi den ti‐ ra na, pa sam na zva la ta mo šnjeg pri ja te lja ko ji je obe ćao da će se ras pi ta ti.Re kla sam da po čet kom tjed na pla ni ram do la zak u Las Ve gas. Da la sam mubroj te le fo na da me i ta mo mo že na ći ako nje gov po ku šaj da joj uđe u tragpo tra je ne ko li ko da na.

9.

Su tra dan je bi la ne dje lja, jed na od ri jet kih ko ju sam po sve ti la se bi: pra‐ nje ru blja, či šće nje ku će, na bav ke. Čak sam obri ja la no ge kao do kaz da jošimam sti la. U po ne dje ljak uju tro sam oba vi la ad mi ni stra tiv ne po slo ve u ure‐ du. Na tip ka la sam iz vje šće za Nik ki i još jed nom na zva la Grad ski kre dit nibi ro ra di pro vje re. Sha ron Na pi er je oči to na pu sti la grad s pu no tu đeg nov‐ ca, osta viv ši za so bom po mah ni ta le vje rov ni ke. Ni su ima li dalj nju adre su pasam im da la in for ma ci je s ko ji ma sam ras po la ga la. Oba vi la sam i po du ga‐ čak raz go vor u Ca li for nia Fi de li ty po pi ta nju Mar cie Thre ad gill. Za če ti ri ti‐ su će osam sto do la ra osi gu ra va ju će dru štvo bi lo je go to vo sprem no da okon‐ ča slu čaj. Mo ra la sam se na te za ti smi šlja ju ći sve mo gu će ra zlo ge. Mo jeuslu ge su im u ovom slu ča ju bi le bes plat ne pa me je uto li ko vi še sa bla žnja‐ va lo da su na po la sprem ni na ustu pak. Mo ra la sam se čak to li ko po ni zi ti daspo me nem na če la, jer to obič no po ga đa še fa odje la.

– Va ra vas na oči gled – po na vlja la sam, a on je upor no vr tio gla vomkao da su tu uple te ne taj no vi te si le, a ja sam pre glu pa da ih do ku čim. Re klasam mu da još jed nom po ra zgo va ra s pret po sta vlje ni ma, a ja ću se vra ti ti pood go vor.

Do dva sa ta sam već bi la na au to ce sti za Los An ge les. Dru gi dio za go‐ net ke bi la je Lib by Glass. Mo ra la sam ot kri ti ka ko se ukla pa u sve ovo. Sti‐ gav ši u L. A. po hra ni la sam pr tlja gu u mo te lu Ha ci en da Mo tor Lod ge naWils hi reu, u bli zi ni Bun dyja. Ha ci en da ni u tra go vi ma ne sli či na pra vu ha‐ ci jen du – to je dvo kat no zda nje u obli ku slo va L, s vje či to kr ca tim par ki ra li‐ štem i ba ze nom okru že nim ži ča nom ogra dom s lo ko tom. Uža sno de be la Ar‐ let te ob na ša dvo stru ku ulo gu, di rek to ri ce i te le fo ni sti ce. S re cep ci je se pru‐ žao po gled rav no u nje zin stan. Ču la sam da ga je na mje sti la za ra dom napro da ji Tup pe rwa re, dje lat no sti ko ju oba vlja sa stra ne. Ima sklo nost ka po‐ kuć stvu me di te ran skog sti la, oblo že nom cr ve nim pli šem.

– De be la sam i li je pa, ‘Kin sey, – re kla mi je po vjer lji vo dok sam is pu‐ nja va la pri jav ni cu. – Po gle daj me.

Po di gla sam po gled. Ra ši ri la je ru ke da bih se mo gla di vi ti te škomovje su pre ko mjer na sa la.

– Ne znam što bih ti re kla, Ar let te, – po ku ša la sam oba zri vo. – Ja tona sto jim spri je či ti.

– Po gle daj sa mo ko li ko ti vre me na i ener gi je to od u zi ma. Ne sre ća ješto se na še dru štvo ugi ba go ja zni ma. De be li su dis kri mi ni ra ni. Vi še ne gohen di ke pi ra ni. Ne moj se ču di ti, do ka zi to me po sto je na sva kom ko ra ku. Ka‐ mo god da nas kre neš na i ći ćeš na in va lid ske zna ko ve. Po se ban pro stor zapar ki ra nje. Za ho di za hen di ke pi ra ne. Vi dje la si one ma le klin ča ste li ko ve uin va lid skim ko li ci ma. Po ka ži mi me đu na rod nu ozna ku za pre de be le. I mibi smo tre ba li ima ti svo ja pra va.

Li ce po put pu nog mje se ca bi lo je uo kvi re no ču pom pla ve ko se. Obra zisu joj vječ no bi li ru me ni kao da joj je kr vo žil ni su stav ne gdje opa sno pri tje‐ šnjen.

– Ali ne zdra vo je, Ar let te. Ho ću re ći, zar ne bri neš zbog vi so kog tla ka,sr ča nog uda ra…

– Opa sno sti vre ba ju na sva kom ko ra ku. To je sa mo ra zlog vi še da se sna ma po stu pa po šte no.

Pru ži la sam joj kre dit nu kar ti cu ko ju je oti snu la i da la mi ključ so bebroj 2.

– Od mah je tu bli zu. Znam da ne vo liš da te za bi je mo ne gdje stra ga.

– Hva la ti.

Već sam dva na est mi nu ta u so bi broj 2. Osje ćam se uvi jek iz no va tu‐ rob no u ti pi zi ra noj udob no sti. Le žaj je za dvo je. Iz li zan te pih od zi da do zi‐ da vje ve rič je si ve bo je. Sto lac ta pe ci ran na ran ča stom pla sti kom s kli ma vomno gom ko ju su pri čvr sti li ži com. Na sto li ću svje tilj ka u obli ku sport ske ka‐ ci ge s nat pi som „UC LA“ sa stra ne. Ku pa o ni ca je ma la, is pred tuš ka de pa‐ pir nat pro sti rač. Smje štaj u ko je mu će te vje ro jat no na ći ne či je ga će is podkre ve ta. U van se zo ni me ko šta $11,95 plus tak sa, uklju čiv „kon ti nen tal ni“do ru čak – in stant ka vu i uštip ke sa že le om, glav ni nu ko jih po žde re Ar let te.Jed nom je u po noć is pred mo jih vra ta sje dio pi ja nac i ur lao sat i pol dok ni‐ su do šli po li caj ci i od ve li ga. Od sje dam ov dje jer sam škr ta.

Po di gla sam kov čeg na kre vet i iz va di la opre mu za tr ča nje. U br zomho du pro šla sam od Wils hi rea do San Vin cen tea, a on da sam u la ga nom tr ku

do spje la do Dva de set še ste uli ce gdje sam do dir nu la znak STOP i okre nu lase tr če ći na trag do West ga tea i opet kroz Wils hi re. Pr va mi lja je naj bol ni ja.Vra ti la sam se za di ha na. Kad se uz mu u ob zir otrov ni pli no vi iz vo zi la upro la zu ko ji ma sam pu ni la plu ća na San Vin cen te, oci je ni la sam da sam nais toj ra zi ni s tok sič nim ot pa dom. Vra ti la sam se u dvoj ku, otu ši ra la i pre svu‐ kla se, a on da sam pre li sta la bi lje ške. Oba vi la sam par te le fon skih raz go vo‐ ra. Pr vi je bio na zad nju po zna tu adre su Lylea Aber nat hyja. Won der Bre adCom pa ny do lje u San ta Mo ni ci. Ni ka kvo ču do, ni je vi še ra dio kod njih, a uka drov skoj ni su ima li poj ma gdje je. Le ti mič na pro vje ra u te le fon skoj knji zini je mi po mo gla, ali je Ra ymond Glass još uvi jek sta no vao u Sher man Oak‐ su, pa sam us po re di la kuć ni broj ko ji sam iz va di la iz po li cij ske do ku men ta‐ ci je u San ta Te re si. Još sam jed nom na zva la pri ja te lja u Ve ga su. Uhva tio jetrag Sha ron Na pi er, ali je oci je nio da će mu tre ba ti po la da na da ga pro vje ri.Pri pre mi la sam Ar let te da bi mo gao na zva ti i upo zo ri la ga da pri pa zi da po‐ ru ka, ako je bu de, bu de toč na. Od i gra la je uvri je đe nost jer sam us kra ti la po‐ vje re nje u nju, ali ima la sam lo še is ku stvo ot pri je ka da me nje zin ne haj sta‐ jao do sta tr ča nja.

Na zva la sam Nik ki u San ta Te re si i re kla joj gdje sam i što smje ram.Po tom sam pro vje ri la te le fon ski ser vis. Zvao je Char lie Scor so ni, ali ni jeosta vio broj. Ako mu je va žno, na zvat će opet, za klju či la sam. Osta vi la samim broj te le fo na na ko jem me mo gu do bi ti. Po hva tav ši sve te kon ce oti šlasam do re sto ra na u su sjed stvu ko ji je mi je njao na ci o nal nu pri pad nost sva kiput kad bih do šla. Kad sam pro šli put bi la u gra du, bi la je mek sič ka hra na,što će re ći je la s vr lo lju tim svi je tlo sme đim uma kom. Sad je na re du bi lagrč ka ku hi nja. Gru me ni na lik iz me tu za mo ta ni u li šće. U par ko vi ma uz ce‐ stu vi đa la sam obli ke slič ne ka kvo će. Ipak sam ih pro gu ta la, za li la ča šomvi na s oku som na te ku ći nu za upa lja če i tko bi znao ra zli ku? Bi lo je se dam ipet na est mi nu ta, a ja ni sam zna la što bih sa so bom. TV pri jem nik u mo jojso bi bio je u kva ru pa sam se od vu kla u pre dvor je i gle da la te le vi zi ju s Ar‐ let te ko ja je us put iz je la ku ti ju ka ra me la.

Uju tro sam se od ve zla pre ko br da u do li nu San Fer nan do. Na vr hu br‐ da, gdje au to ce sta San Di e go pre la zi u Sher man Oaks, na zi rao se ma gli ča stisloj ko ji se ši rio po put zrač ne var ke, ti tra va ma gli ca svi je tlo žu tog di ma krozko ju je izvi ra lo ne ko li ko vi so kih zgra da kao da če znu za svje žim zra kom.Ro di te lji Lib by Glass ži vje li su u stam be noj zgra di s če ti ri sta na na za vo juau to ce ste San Di e go i Ven tu ra. Bi lo je to ne u gled no zda nje od žbu ke i dr ve‐

nih da sa ka s ve li kim pro zo ri ma iz bo če nim duž fa sa de. Otvo ren hod nik di je‐ lio je zgra du po po la, a iz nje ga se ula zi lo u dva pri zem na sta na. Na de snojstra ni je ste pe ni šte vo di lo do od mo ri šta na dru gom ka tu. Sa ma zgra da ni jespa da la ni u ko ji odre đen stil, pa je za pret po sta vi ti da je ta ko bi lo sve dotri de se tih ka da je ne ko me si nu lo da bi ka li for nij ska ar hi tek tu ra tre ba la imi ti‐ ra ti ju žnjač ke dvor ce i ta li jan ske vi le. Is pred ku će je bio ko ljem ogra đentrav njak. Kra tak kol ni pri laz duž li je ve stra ne pro ši ri vao se otra ga u niz dr‐ ve nih ga ra ža. Če ti ri pla stič ne kan te za sme će lan cem su bi le pri čvr šće ne uzdr ve nu ogra du. Gr mlje smre ke za sa đe no duž pred nje stra ne zgra de bi lo jedo volj no vi so ko da sa kri je pro zo re u pri ze mlju, ali se či ni lo da ga ne što na‐ gri za jer su ne ke gra ne po pri mi le sme đu bo ju, dok su dru ge već ogo lje le.Pod sje ća le su na od sje če no i od ba če no bo žič no drv ce s ru žni jom stra nomokre nu tom pre ma van. Vri je me ra do va nja u ovom okru že nju bi lo je dav napro šlost.

Stan broj 1 na la zio mi se sli je va. Pri ti snu la sam zvon ce ko je je za zve‐ ča lo po put iz ne mo gle bu di li ce. Vra ta mi je otvo ri la že na s hr pom pri ba da čau usti ma ko je su se mi ca le go re do lje dok je go vo ri la. Bo ja la sam se da ćeko ju pro gu ta ti.

– Iz vo li te?

– Go spo đa Glass?

– Ja sam.

– Zo vem se Kin sey Mill ho ne. Ja sam pri vat ni is tra ži te lj. Dje lu jem uSan ta Te re si. Mo gu li raz go va ra ti s va ma?

Iz vu kla je pri ba da če iz usta, jed nu po jed nu i za bo la ih u ja stu čić ko jije no si la oko ruč nog zglo ba po put na ko stri je še na ste zni ka. Pru ži la sam jojis ka zni cu ko ju je po mno pro u ča va la okre ću ći je kao da je na po le đi ni is pi sa‐ na ka kva za ku ča sta po ru ka. Is ko ri sti la sam to vri je me da je pa žlji vo po gle‐ dam. Za šla je u pe de se te. Svi len ka sta sme đa ko sa bi la je krat ko oši ša na, bezoso bi tog sti la, ne po slu šni pra me no vi bi li su za tak nu ti iza uha. Sme đe oči,ne na šmin ka na, bo so no ga. No si la je tra per suk nju na pre klop i plat ne ne pa‐ pu če ka kve sam vi đa la u sa mo po slu ži va nji ma za mo ta ne u ce lo fan.

– U ve zi s Eli za beth – re kla je vra ća ju ći mi is ka zni cu.

– Da.

Okli je va la je, a on da se po vu kla u dnev ni bo ra vak da mi na pra vi mje‐ sta. Opre zno sam tap ka la po so bi u smje ru jed nog je di nog stol ca ko ji ni jebio po kri ven ko ma di ma tka ni ne ili kro je vi ma. Da ska za gla ča nje sta ja la jepo kraj iz bo če na pro zo ra, iz uklju če na gla ča la puc ka la je pa ra. Go to vi odjev‐ ni pred me ti vi sje li su na sip ki u dnu pro sto ri je po kraj ši va će ma ši ne. Zrak jevo njao na tka ni nu i ugri jan me tal.

Is pod nad svo đe na pro la za u bla ga va o ni cu sje dio je kru pan še zde se to‐ go di šnjak u in va lid skim ko li ci ma, bez i zra žaj na li ca, s ras kop ča nim hla ča maiz ko jih je vi si la te ška tr bu ši na. Pri šla mu je i okre nu la sto lac ta ko da je zu‐ rio u te le vi zor. Sta vi la mu je slu ša li ce i uklju či la pri jem nik. Zu rio je u ne ka‐ kvo na tje ca nje, svi đa lo mu se to ili ne. Na tje ca telj ski par bio je ma ski ran umu ško i žen sko pi le, ali ni sam mo gla oci je ni ti je su li što do bi li.

– Ja sam Gra ce – pred sta vi la se. – Ovo je nje zin otac. Pred tri go di nestra dao je u au to mo bil skoj ne sre ći. Ne go vo ri, ali ču je i sva ko spo mi nja njeEli za beth ga uz ne mi ri. Po slu ži te se ka vom ako že li te.

Ke ra mič ki lo nac za ka vu sta jao je na ma lom sto li ću uklju čen u pro du‐ žni ka bel ko ji se gu bio ne gdje is pod ka u ča. Či ni lo mi se da su svi osta li apa‐ ra ti u pro sto ri ji iz bi ja li iz is tog izvo ra stru je. Gra ce se spu sti la na ko lje na.Na po du od tvr dog dr ve ta bi lo je ras teg nu to oko če ti ri me tra tam no ze le nesvi le na ko ju je pri ba da la uzo rak. Do hva ti la je mod ni ča so pis, pre li sta la ga ipo ka za la mi mo del s du bo kim ra spo rom na jed noj stra ni i us kim ru ka vi ma.Na to či la sam ša li cu ka ve i gle da la je ka ko ra di.

– Ši jem ovo za su pru ga jed ne od TV zvi je zda – go vo ri la je pri ja znimgla som. – I taj je imao sre će. Usko čio je ne ko me kao za mje na i po stao sla‐ van pre ko no ći. Hva li se da ga već pre po zna ju i u pra o ni ci au to mo bi la. Lju‐ di tra žen au to gram. Do tje rao je li ce. On, ne ona. Ču jem da je po sljed njihpet na est go di na bio si ro tan, a sad idu na ra sko šne pri je me u Bel Air. Ja jojši jem odje ću. Za nje go vo obla če nje po sto ji sa mo Ro deo Dri ve. Ona je pu nosim pa tič ni ja. Već sam pro či ta la u Hol lywo od Re por te ru da se kod Stel li ni jaoštro „za ka čio“ s ne kim. Da je pa met na, sta vi la bi ne što nov ca na stra nupri je ne go je osta vi.

Či ni lo se da Gra ce raz go va ra sa ma sa so bom, pot pu no od sut na du hom,tu i ta mo bi joj smi je šak oza rio li ce. Do gra bi la je na zup ča ne ška re i po če lare za ti duž rav nog ru ba uz škri pu ška ra po dr ve nu po du. Ne ko sam vri je me

šu tje la. Bi lo je ne ke hip no tič ke pri vlač no sti u nje nu ra du što je is klju či va labi lo ka ko vu pri vo lu na raz go vor. Trep ta nje na TV ekra nu pri vu klo je mo jupo zor nost. Žen sko pi le ska ku ta lo je po kriv ši li ce ru ka ma. Gle da telj stvo ju jeoči to mah ni to bo dri lo na ne što – da oda be re, pre sko či, pro mi je ni ku ti je, uz‐ me ne što skri ve no iza za vje se, vra ti omot ni cu, sve to se od i gra va lo u ti ši nipred rav no du šnim po gle dom Lib byna oca. Uči ni lo mi se da bi se tre ba la po‐ sa vje to va ti s part ne rom, ali je mu ško pi le sta ja lo po stra ni, sa mo pri je gor no,po put dje ča ka svje sna da je pre star da se lu di ra u ma ška ra ma. Svi le ni pa pirje za šu škao dok je Gra ce mi ca la s tka ni ne i pa žlji vo pre sa vi ja la pri je ne go liga od lo ži za dru gu po tre bu.

– Ši va la sam za Eli za beth dok je bi la ma la. Kad je oti šla od ku će, na‐ rav no da je htje la no si ti sa mo ku plje no u du ća nu. Še zde set do la ra za suk njuu ko joj je mo glo bi ti naj vi še dva na est do la ra vri jed no sti u ma te ri ja lu, aliima la je is tan ča no oko za bo je, a mo gla je se bi pri u šti ti da ra di što ho će.Ho će te li vi dje ti nje zi nu sli ku? – Gra ce je po di gla po gled i sjet no seosmjeh nu la.

– Vr lo ra do.

Naj pri je je uze la svi lu i sta vi la je na da sku za gla ča nje, us put pro vje riv‐ ši to pli nu gla ča la ovla že nim ka ži pr stom. Gla ča lo je za pi šta lo pa je pre mje‐ sti la re gu la tor na „vu nu“. U du plom okvi ru na pro zor skoj da sci bi le su dvi jeLib byne fo to gra fi je. Za gle da la se u njih pri je ne go li mi je pru ži la okvir. Najed noj Lib by je bi la okre nu ta pre ma fo to a pa ra tu, ali po gnu te gla ve i po dig‐ nu te de sne ru ke kao da že li sa kri ti li ce. Pla va ko sa oba sja na sun cem bi la jekrat ka kao u Gra ce, ali za če šlja na pre ko uši ju. Ve se le pla ve oči, ši rok osmi‐ jeh na usna ma, zbu njen iz ra žaj li ca kao da je ulo vlje na tko zna u če mu. Jošni sam vi dje la dva de set če tve ro go di šnju dje voj ku ta ko mla de nač ka iz gle da isvje ži ne. Na dru gom snim ku osmi jeh ne do re čen, raz dvo je ne usne ot kri va lesu bli sta vo bi je le zu be, bli zu ugla usa na na zi ra le su se ru pi ce. Čist ten s ni‐ jan som zlat ne bo je, tam ne tre pa vi ce na gla ša va le su pla vet ni lo oči ju.

– Kra sna je – re kla sam. – Ui sti nu.

Gra ce je sta ja la uz da sku za gla ča nje do di ru ju ći na bo re svi le vr škomgla ča la ko je je plo vi lo po azbest noj plo či po put bro da na mir noj po vr ši nitam no ze le na mo ra. Is klju či la je gla ča lo i ovlaš pre šla ru ka ma po suk nji, aon da je po ku pi la ko ma de svi le i po če la ih spa ja ti.

– Da la sam joj ime po kra lji ci Eli za beth – pro go vo ri la je i sti dlji vo sena smi je ši la. – Ro đe na je 14. Stu de nog, is ti dan kad i princ Char les. Ra‐ ymond je sma trao da je to glu po, ali ja ni sam ma ri la.

– Ni ka da je ni ste zva li Lib by?

– Ma ka kvi. To je smi sli la u osnov noj ško li. Uvi jek je zna la što je i štoho će od ži vo ta. Čak i kao ma la dje voj či ca. Bi la je vr lo či sta – ne cje pi dla ka,ali ured na. La di ce nje zi na or ma ra bi le su pre svu če ne li je pim cvjet nim uzor‐ ci ma i sva ka je stvar uvi jek bi la na svom mje stu. Iz is tog je ra zlo ga za vo lje‐ la knji go vod stvo. Ma te ma ti ka je sre đe na i lo gič na. Uvi jek se do la zi do rje‐ še nja ako se ra di si ste ma tič no i upor no, go vo ri la je. – Gra ce je sje la u sto li‐ cu za lju lja nje i po lo ži la svi lu u kri lo. Po če la je ve zom iz ra đi va ti zra ka stiuzo rak.

– Do zna la sam da je ra di la kao knji go vo đa u tvrt ki Ha ycraft i Mc Ni ce.Ko li ko du go?

– Oko go di nu i pol. Vo di la je knji go vod stvo za oče vu tvrt ku – imao jepo pra vak ma lih ku ćan skih apa ra ta – ali taj rad za nje ga je u su šti ni ni je za‐ ni mao. Bi la je am bi ci o zna. Već s dva de set dvi je po lo ži la je dr žav ni is pit.Po sli je to ga je za vr ši la ne ko li ko kom pju tor skih te ča je va u ve čer njoj ško li. Svr lo do brim ocje na ma. Zna te, ima la je pod so bom dvo je mla đih knji go vo đa.

– Je li bi la za do vo ljan po slom?

– Ne dvoj be no. Jed no vri je me je raz mi šlja la da upi še pra vo. Sil no jevo lje la knji go vod stve no i nov ča no po slo va nje. Uži va la je ra di ti s broj ka ma,a znam da je bi la im pre si o ni ra na jer ta kom pa ni ja za stu pa vr lo imuć ne lju‐ de. Pri ča la je ka ko se što šta mo že do zna ti o ka rak te ru čo vje ka po na či nu nako ji tro ši no vac, što se ku pu je i gdje – da li se ži vi u okvi ri ma ra spo lo ži vihsred sta va i slič ne stva ri. Ži va pri li ka za pro u ča va nje ljud ske pri ro de, go vo ri‐ la je. – Glas joj je bio obo jen maj čin skim po no som. Bi lo mi je te ško spo ji tiči ni lo se uzor nu knji go vot ki nju s dr žav nim is pi tom i li je pu, ve dru, po ma losra me žlji vu, ali na da sve dra že snu dje voj ku na fo to gra fi ja ma. Još ma nje saže nom ko ja je ima la ja sno za cr tan ži vot ni put.

– Što je bi lo s nje zi nim deč kom? Zna te li mo žda gdje je?

– Zar Lyle? O, još ma lo pa će do ći.

– Ova mo?

– Da, za bo ga! Na vra ti sva ki dan u pod ne da mi po mog ne oko Ra ymon‐ da. Kra san mla dić, ali vje ro jat no zna te da je pre ki nu la s njim ne ko li ko mje‐ se ci pri je… smr ti. Ho da li su u sred njoj ško li, a po tom su obo je kre nu li naSan ta Mo ni ca Ci ty Col le ge dok on ni je is pao.

– Zar je on da po čeo ra di ti u Won der Bre ad?

– Ma ne, Lyle je imao pu no po slo va. U vri je me kad je na pu stio ško lo‐ va nje, Eli za beth je ži vje la u svom sta nu i ni je mi se pu no po vje ra va la, alimi slim da ju je ra zo ča rao. Tre bao je bi ti prav nik, a on da se na jed nom pre do‐ mi slio. Pra vo mu je po sta lo glu po i kr ca to bes po treb nim po je di no sti ma.

– Je su li ži vje li za jed no?

Obra zi su joj bla go po ru me nje li. – Ni su. Mo žda će te se za ču di ti jer mije i Ra ymond to za mje rao, ali po ti ca la sam ih da sta nu ju za jed no. Slu ti lasam da se otu đu ju pa sam mi sli la da će to po mo ći. Ra ymond je bio kao Eli‐ za beth, du bo ko ra zo ča ran što je Lyle pre ki nuo ško lo va nje. Stal no joj je go‐ vo rio da je za vri je di la bo lje ga. Me đu tim, Lyle ju je obo ža vao. Sma tra la samda i to vri je di mno go. Kad tad bi pro na šao svoj put. Bio je ne mir na du hapo put mno gih mla di ća te do bi. Ura zu mio bi se, go vo ri la sam joj. Tre ba lomu je uli ti osje ćaj od go vor no sti. Ona je to mo gla, jer ga je ima la. Sve jed no,Eli za beth je re kla da ne že li ima ti po sla s njim i tu vi še ni je bi lo raz go vo ra.Bi la je ener gič na kad joj je tre ba lo. Ne da je kri ti zi ram. Kao kćer ka je bi lasa vr še na. Pri rod no je da sam sta ja la na nje zi noj stra ni, ali bi lo mi je te škogle da ti ka ko Lyle tr pi. Vr lo je drag. Osvje do čit će te se kad ga upo zna te.

– Ne zna te što je bio stva ran ra zlog nji ho vu pre ki du? Da ni je mo ždaima la ne kog dru gog?

– Mi sli te na od vjet ni ka iz San ta Te re se?

– Is tra žu jem nje go vu na pra snu smrt. Je li vam ika da pri ča la o nje mu?

– Ni sam ni ti zna la da po sto ji sve dok k na ma ni su do šli po li caj ci izSan ta Te re se. Eli za beth nam ni je po vje ra va la svo je in tim no sti, ali dvo jim dabi se za lju bi la u ože nje na mu škar ca. – Gra ce je vi dlji vo uz ne mi re na po če lape tlja ti po svi li. Sklo pi la je oči i pri ti snu la ru ku na če lo kao da pro vje ra vada ni je iz ne na da do bi la vru ći cu. – Opro sti te. Po ne kad za bo ra vim. Uvje ra‐

vam sa mu se be da je sa mo bo le sna. Sve dru go mi ne ide u gla vu. Da je njojto net ko mo gao uči ni ti, uop će da ju je net ko mo gao to li ko mr zi ti. Ov da šnjapo li ci ja ne po du zi ma ni šta. Slu čaj ni je raz ja šnjen, ali ni ko me vi še ni je za tosta lo, ta ko da je… jed no stav no se pra vim da je obo lje la i da su je od ve li nadu že li je če nje. Ka ko joj je net ko mo gao to uči ni ti? – Oči joj se na pu ni še su‐ za ma. Nje zi na pat nja me je za plju snu la po put pli mnog va la, iz ma miv ši su zei u mo je oči. Po seg nu la sam za nje zi nom ru kom. U tre nut ku se gro zni ča vouhva ti la za mo je pr ste, a on da se pri bra la i od mak nu la.

– To mi le ži na sr cu po put te ška ka me na. Ni ka da se ne ću opo ra vi ti. Ni‐ kad. Pa žlji vo sam uo bli či la slje de će pi ta nje. – Je ili to uop će mo gao bi ti ne‐ sre tan slu čaj? La u ren ce Fi fe – iz San ta Te re se – umro je od ole an de ra ko je‐ ga je net ko sta vio u kap su le pro tiv aler gi je. Uz mi mo da su za jed no ne što ra‐ di li, pre gle da va li ra ču ne ili stav ke. Mo žda je ki ha la ili se tu ži la na hu nja vi cupa joj je po nu dio svo je li je ko ve. Lju di to če sto či ne u naj bo ljoj na mje ri.

Tre nu tak se za mi sli la pri mjet no zbu nje na. – Či ni mi se da su po li caj cispo me nu li da je od vjet nik umro pri je nje. Čak ne ko li ko da na.

– Mo žda ni je od mah uze la pi lu lu – re kla sam u ne do u mi ci. – Kod ta‐ kvih stva ri ni kad se ne zna kad će net ko po seg nu ti za li je kom. Mo žda ju jespre mi la u tor bi cu i pro gu ta la ka sni je, ni ne po mi sliv ši na opa snost. Je li bi‐ la sklo na aler gi ja ma? Ili ju je mo žda spo pa la pre hla da?

Gra ce je po če la ti ho pla ka ti, kao da kme či. – Ne sje ćam se. Ne vje ru‐ jem. Ni je bi la sklo na hu nja vi ca ma iza zva nim mi ri som si je na ili pro ljet nihtra va. Čak vi še ne znam, tko bi se sje tio na kon to li kih go di na.

Po gle da la me krup nim tam nim oči ma. Ima la je lje pu ška sto li ce, go to vodje ti nje s ma lim no som i ljup kim usti ma. Uze la je pa pir na tu ma ra mi cu iobri sa la li ce. – Bo jim se da ne mo gu vi še go vo ri ti o to me. Osta ni te na ruč‐ ku. Upo znat će te Lylea. Mo žda će on mo ći re ći ne što što će vam bi ti od po‐ mo ći.

10.

Sje di la sam na stol cu u ku hi nji i pro ma tra la ka ko Gra ce za ru čak pri‐ pre ma sa la tu od tu ne. Pro dr ma la je gla vom kao da se pro bu di la iz krat ka, aline i okre plju ju ća sna, a on da je sta vi la pre ga ču i po či sti la ostat ke pri bo ra zaši va nje iz bla go va o ni ce. Bi la je vr lo sta lo že na že na, smi re nih kret nji. Iz vu‐ kla je po dlo ške i sal ve te. Po mo gla sam joj po sta vi ti stol, osje ća ju ći se po putdo bro od go je ne dje voj či ce. Ona je za to vri je me opra la sa la tu i osu še ne li‐ sto ve po sla ga la na ta nju re, kao ta ble ti će. Pa žlji vo je olju šti la tan ku ko žu sne ko li ko raj či ca i smo ta la je u obli ku ru že. Iz du bla je šam pi njon za sva ki ta‐ njur, do da la po dva šilj ka špa ro ge ta ko da je sve iz gle da lo po put cvjet nogaran žma na. Bo ja žlji vo mi se osmjeh nu la, uži va ju ći u svo me dje lu. – Vo li teli ku ha ti?

Za vr tje la sam gla vom.

– Ni ja baš ne mam pu no pri li ke osim kad do đe Lyle. Ra ymond ne pri‐ mje ću je ra zli ku, a me ni se vje ro jat no ne bi da lo za se be sa mu. – Po di gla jegla vu i osluh nu la. – Evo ga.

Ni sam ču la kad je ka mi on skre nuo na pri laz zgra di, dok je ona vje ro‐ jat no već bi la po de še na na Lyle ov do la zak. Na gon ski je po rav na la ko su.Do šao je kroz spre mi šte, za stav ši na uglu oči to da ski ne či zme. Ču la samdva tu pa udar ca. – Hej, go spo! Što ima za ru čak?

Ušao je u bla go va o ni cu i zvuč no je cmok nuo u ob raz pri je ne go je spa‐ zio me ne. Za stao je dok su mu se ljut nja i oprez smje nji va li na li cu, a on dapot pu no iš če zli. Po gle dao ju je u ne do u mi ci.

– Ovo je go spo đi ca Mill ho ne – pri sko či la je.

– Kin sey – do pu ni la sam pru ža ju ći ru ku. Is pru žio je ru ku i au to mat skise ru ko vao sa mnom, ali bit no pi ta nje još ni je bi lo ri je še no. Ima la sam do‐ jam da sam upa la u ne što što u uo bi ča je nim okol no sti ma ne tr pi od stu pa nja.– Ja sam pri vat ni is tra ži te lj iz San ta Te re se.

Ne udo sto jav ši me ni po gle da Lyle je oti šao Ra ymon du.

– Hej, ta ti ce. Ka ko smo da nas? Do bro?

Star če vo li ce ni je oda va lo ni šta, ali je usre do to čio po gled. Lyle mu jeski nuo slu ša li cu i uga sio te le vi zor. Pro mje na na nje mu je bi la tre nu tač na.Uči ni lo mi se da sam ne tom vi dje la snim ke dvi ju ra zli či tih lič no sti smje šte‐ nih u jed no ti je lo. Jed na pu na ve se lja, a dru ga na opre zu. Ni je bio pu no vi šiod me ne, imao je do bro ti je lo, ši ro ka ra me na. No sio je ko šu lju iz vu če nu izhla ča, spri je da ras kop ča nu. Do bro obli ko va ni pr sni mi ši ći pod sje ća li su nadi za ča ute ga. Pro ci je ni la sam da bi mo gao bi ti mo jih go di na. Du ga pla vako sa ima la je na mje sti ma ze len ka sti ton od klo ri ra nog ba ze na i žar kog sun‐ ca. Oči su mu bi le is pra no pla ve bo je, pre vi še pla ve za pre pla nu lu ko žu, tre‐ pa vi ce po bi je lje ne, bra da pre u ska za ši ri nu obra za. Cje lo ku pan do jam bi loje čud no va to po stra no li ce – pri sta la vanj šti na mal či ce uko še na, kao da jeis pod po vr ši ne bi la po put vla si tan ka na pu kli na. Kao da je pod zem ni drh tajpro u zro čio si ću šan po mak ko sti ju, pa se dvi je po lo vi ce nje go va li ca ni supot pu no sla ga le. No sio je is pra ne tra pe ri ce spu šte ne ni sko na bo ko ve. Svi le‐ na sta cr ta tam nih dla či ca po ka zi va la je po put stre li ce pre ma me đu nož ju.

La tio se po sla ig no ri ra ju ći me pot pu no. Obra ćao se sa mo Gra ce. Do da‐ la mu je ruč nik ko ji je za tak nuo is pod Ra ymon do ve bra de, a on da ga je na‐ sta vio sa pu na ti i bri ja ti bri tvi com ko ju je is prao u zdje li ci od ne h rđa ju ćegče li ka. Gra ce je iz va di la piv ske bo ce, od vr nu la čep i uli la teč nost u ča šeobli ka tu li pa na ko je je po sta vi la po kraj sva kog ta nju ra. Za Ra ymon da ni jepo sta vlje no mje sto za sto lom. Čim je bri ja nje za vr še no, Lyle je po če šljaoRa ymon do vu pro ri je đe nu si je du ko su, a on da ga je na hra nio bo či com hra neza be be. Gra ce me za do volj no po gle da la. Vi diš li ka ko je zla tan? Lyle me jepod sje ćao na sta ri jeg bra ta ko ji bri ne o plen trav cu u oče ki va nju ma mi ne po‐ hva le. I do če kao je. Raz nje že no je pro ma tra la ka ko Lyle žli com stru že poRa ymon do voj bra di i vra ća is ci je đe nu ka ši cu od po vr ća na trag u la ba vausta. Pred mo jim oči ma po če la se ši ri ti mr lja pre ko pred njeg di je la Ra‐ ymon do vih hla ča.

– Ma ne bri ni zbog to ga, ta ti ce, – pje vuc ka vo će Lyle. – Oprat će mo teod mah po sli je ruč ka. Va ži?

Osje ća la sam ka ko mi se mi ši ći na li cu ste žu od gnu ša nja.

Ti je kom ruč ka Lyle je žur no gu tao hra nu, ne iz mi je niv ši sa mnom ni tiri ječ i je dva po ko ju s Gra ce.

– Ka kvim se po slom ba viš, Lyle? – upi ta la sam.

– Sla žem ci gle.

Po gle da la sam mu ru ke. Du gač ki pr sti po si vje li su od žbu ke ko ja seveć uvu kla u ras pu kli ne na ko ži. I s te raz da lji ne osje ća la sam vo nj zno ja,je dva osjet no ubla žen bla gim mi ri som tra ve. Tko zna je li to Gra ce uop ćeza mi je ti la ili je to za mi je ni la ka kvim eg zo tič nim lo si o nom po sli je bri ja nja.

– Mo ram skok nu ti u Ve gas – obra ti la sam se Gra ce. – Ipak bih ra dosvra ti la ova mo još jed nom na po vrat ku u San ta Te re su. Ima te li išta od Lib‐ bynih stva ri? – Bi la sam pri lič no si gur na da ima.

Gra ce je po gle dom po tra ži la Lyle ov sa vjet, ali nje go ve su oči bi le upr teu ta njur. – Mi slim da imam. U po dru mu su osta le ne ke ku ti je, je li ta ko,Lyle? Eli za bet hi ne knji ge i ne ki pa pi ri.

Sta rac se ogla sio na spo men kće ri na ime na. Lyle je žur no obri sao usta iustao ba civ ši ubrus na stol. Od gu rao je Ra ymon do va ko li ca kroz hod nik.

– Opro sti te. Ni sam smje la spo me nu ti Lib by – re kla sam.

– Ni šta, ni šta. Do đi te kad se vra ti te u Los An ge les. Vje ru jem da ne ćebi ti pro ble ma da po gle da te Eli za bet hi ne stva ri. Ne ma ih mno go.

– Či ni se da je Lyle lo še vo lje. Na dam se da ni sam ja to me ra zlog.

– Ni ti go vo ra. Uvi jek je mu ča ljiv u pri su stvu ne po zna tih lju di. Uop ćene znam što bih bez nje ga. Ra ymond je pre vi še te žak da bih ga di za la.Imam su sje da ko ji svra ti dva put na dan da mi ga po mog ne di ći i smje sti ti uko li ca. Hrp te nja ča mu je stra da la u sa o bra ćaj noj ne sre ći.

Nje zi na prič lji vost me oso ko li la. – Smi jem li na za hod?

– Do lje je u dnu hod ni ka. Dru ga vra ta na de sno.

Kroz otvo re na vra ta spa va će so be vi dje la sam da je Lyle već pre ba cioRa ymon da na kre vet. Dva dr ve na stol ca s vi so kim na slo ni ma gur nu ta su uzstra ni cu brač nog kre ve ta da ne bi pao. Lyle je sta jao iz me đu sto la ca i praoRa ymon do vu go lu stra žnji cu. Po žu ri la sam u za hod i za tvo ri la vra ta.

Po mo gla sam Gra ce po či sti ti stol, a on da sam oti šla i če ka la u au tu nadru goj stra ni uli ce. Ni sam se ni po ku ša la sa kri ti, ni ti sam hi ni la odla zak.Lyle ov ka mi o net još je bio par ki ran u dvo ri štu. Po gle da la sam na sat. De set

do je dan. Pret po sta vlja la sam da ima ogra ni čen pre dah za ru čak. Ni sam sepre va ri la. Po stra na vra ta ubr zo su se otvo ri la i Lyle je iza šao na uzak tri jem.Za stao je da za ve že vi so ke ci pe le. Po gle dao je pre ma ce sti, opa zio moj au‐ to mo bil i na smi ju ljio se. Gov nar, po mi sli la sam. Ušao je u ka mi o net i oštrokre nuo una zad. U tre nut ku mi se uči ni lo da ide rav no na me ne, s oči gled‐ nom na mje rom da me smla vi. Za o kre nuo je u zad njoj se kun di i od ve zao seuz cvi lje nje gu ma. Po mi sli la sam da će mo ima ti im pro vi zi ra nu au to mo bil‐ sku tr ku, ali se po ka za lo da nje go vo odre di šte ni je do volj no da le ko. Od ve‐ zao se osam blo ko va da lje i skre nuo na pri laz ku ći sred nje ve li či ne ko joj sefa sa da obla ga la cr ve nom ci glom. Za ci je lo je to bi la ne ka vr sta sta tus sim bo‐ la jer je na Za pad noj Oba li cr ve na ci gla na da sve sku pa. Pi ta nje je ima li šestku ća od cr ve ne ci gle u ci je lom L.A.

Isko čio je iz ka mi o ne ta i po la ga no kre nuo pre ma stra žnjem di je lu ku će,gu ra ju ći us put ko šu lju u hla če. Dr ža nje mu je bi lo kraj nje bez o bra zno. Par‐ ki ra la sam na ce sti, za klju ča la ko la i po šla za njim. Ne bi me za ču di lo dasmi šlja ka ko bi mi ci glom ras tre skao gla vu i da me po tom ožbu ka u fa sa du.Ni je se uste zao da po ka že otvo re no ne za do volj stvo pre ma mom ne na ja vlje‐ nom po ja vlji va nju na sce ni. Pro la ze ći po kraj ku će za mi je ti la sam da vla snikci je lu ku ću pre o bla či u no vo ru ho. Umje sto ti pič ne skrom ne ka li for nij skeku će od la ke gra đe, imat će gra đe vi nu na lik ve te ri nar skoj sta ni ci na sred‐ njem za pa du, ali op će pri zna tu vred no tu. Lyle je već mi je šao mort u tač ka‐ ma. Opre zno sam ko ra ca la po uskoj opla ti iz ko je su vi ri li svi nu ti, za rđa liča vli. Ne ka kav kli nac na do bi vao bi se in jek ci ja pro tiv te ta nu sa da se mu vapo gra di li štu.

– Mo gli bi smo po če ti is po čet ka, Lyle, – do ba ci la sam raz go vor lji vo.Pre zir no je ot puh nuo, iz va dio ci ga re tu i za tak nuo je u ugao usta. Pri pa lio je,sa kriv ši ši bi cu lju ska vim ša ka ma i ot puh nuo pr vi oblak di ma. Za ški ljio je najed no sit no oko oba vi je no di mom. Pod sje tio me na pr ve fo to gra fi je Ja me saDe a na – onaj po gr bljen obram be ni stav, is kri vljen osmi jeh, is tu re na bra da.La ko je mo gu će da po skri več ki lu du je za fil mom „Istoč no od ra ja“, bdi je done ka do ba no ći da bi hva tao re pri ze na mrač nim ka na li ma iz Ba kers fi el da.

– Aj de, aj de, za što iz bje ga vaš raz go vor?

– Ne ma mo što raz go va ra ti. Če mu opet čač ka ti po tom sra nju?

– Zar te ne za ni ma tko je ubio Lib by?

Ni je od mah od go vo rio. Šut ke je po di gao ope ku. Zi dar skom lo pa ti comna nio je mort na je dan nje zin dio, a po tom ga je urav nao kao da raz ma zu jepje šča no si vi to plje ni sir. Po lo žio je ope ku na ozid u vi si ni pr snog ko ša, aon da je ne ko li ko pu ta po njoj kvrc nuo če ki ćem. Sag nuo se po dru gu.

De snom ru kom sam nat kri la uho. – Mo lim? – upi ta la sam kao da samna glo oglu ši la.

Ke sio se glu po, ne va de ći ci ga re tu iz usta. – Da ne mi sliš da si ne na dje‐ bi va, ha?

Mo ra la sam se na smi ja ti. – Čuj, Lyle. Ovo zbi lja ne ma smi sla. Ne mo‐ raš mi re ći ni šta, a znaš li što ja mo gu uči ni ti? Mo gu utro ši ti sat i pol da na‐ šnjeg po sli je pod ne va i do zna ti sve što me za ni ma o te bi. Mo gu to ri je ši ti ušest te le fon skih raz go vo ra iz mo tel ske so be u West Los An ge le su. Čak menet ko i pla ća za sve to, da kle, mo gu i bez te be. Ako baš ho ćeš zna ti, to jemno go za bav ni ji na čin. Mo gu do ći do ko je ka kvih po da ta ka o tvo joj pro šlo‐ sti, mo gu ot kri ti je si li ika da bio u za tvo ru, ka kav si bio na pri ja šnjim po slo‐ vi ma, u voj sci, je si li ured no vra ćao po su đe ne knji ge…?

– Sa mo na pri jed. Ne mam što skri va ti.

– Za što da se ob ma nju je mo? Ja sno da mo gu oti ći i po ku pi ti sve te po‐ dat ke, ali ću su tra sve jed no do ći ova mo, a ti, ako me ne mo žeš pod ni je ti sa‐ da, su tra ćeš me pod no si ti još ma nje. Mo žda ću bi ti lo še vo lje. Za što se neot ka čiš?

– Ma je sam.

– Što je bi lo s tvo jim pla no vi ma za stu dij pra va?

– Iz le tio sam – pro ti snuo je mr zo volj no.

– Mo žda te je pre u ze lo pu še nje tra ve – na tuk nu la sam bla go.

– A da ti mo žda ma lo od je beš – pra snuo je. – Zar ti ja sli čim na od vjet‐ ni ka? Pre sta lo me za ni ma ti, ku žiš? Ni je to je be ni zlo čin.

– Ne op tu žu jem te ni za što. Na pro sto po ku ša vam do ku či ti što se do go‐ di lo Lib by.

Otre sao je pe peo s ci ga re te i spu stio opu šak za biv ši ga u pra ši nu vr‐ škom ci pe le. Sje la sam na hr pu ci gli po kri ve nih ce ra dom. Lyle je obo rio po‐ gled.

– Ot kud ti po mi sao da pu šim tra vu? – upi tao je iz ne na da.

Kvrc nu la sam se po no su da ju ći mu do zna nja da sam to osje ti la. –Osim to ga to sla ga nje ci gle ne iz gle da baš od već kre a tiv no. Čo vjek tvo jepa me ti mo ra po du ze ti ne što da ne po lu di.

Po gle dao me i opu stio se je dva pri mjet no. – Po če mu si za klju či la dasam pa me tan?

Ne haj no sam sleg nu la ra me ni ma. – De set go di na si ho dao s Lib byGlass.

Ma lo je pro mi slio.

– Ni šta ja ne znam – la nuo je osor no.

– Sva ka ko znaš vi še ne go ja.

Po čeo je po pu šta ti, ma da su mu ra me na još bi la na pe ta. Stre sao je gla‐ vom i vra tio se po slu. Uhva tio je zi dar sku žli cu i stao mi je ša ti žit ku ma sukao da do ra đu je zr na stu kre mu za tor tu. – Da la mi je no gu kad je upo zna laonog ti pa sa sje ve ra. Ne ki od vjet nik…

– La u ren ce Fi fe?

– Aha, mi slim da se ta ko zvao. Ni je mi ni šta go vo ri la o nje mu. U po‐ čet ku se ra di lo o po slu – ne što s ne ka kvim ra ču ni ma. Nje go va od vjet nič kakan ce la ri ja je ta man sklo pi la ugo vor s nje zi nim ov da šnjim po slo dav ci ma,pa je mo ra la svu si lu po da ta ka uni je ti u kom pju tor. Znaš i sa ma što je to,tre ba lo je sve sre di ti da da lje ide glat ko. Taj dio po sla je zbi lja bio kr vav, te‐ le fo ni su stal no zvrn da li u oba smje ra. Do šao je ova mo ne ko li ko pu ta i kadbi za vr ši li s po slom zna li su za jed no oti ći na pi će, tu i ta mo na ve če ru. Za‐ lju bi la se. To je sve što znam.

Iz vu kao je ma lu pra vo kut nu me tal nu spo nu i za ku cao je u dr ve nu opla‐ tu na ku ći. Na vrh je sta vio mor tom pre ma za nu ope ku.

– Če mu to slu ži? – upi ta la sam sa za ni ma njem.

– Ko je? Oh. Da se učvr sti zid od ope ke uz osta lo. Kim nu la sam na po lapo nu ka na da pro mi je nim pro fe si ju. – I po sli je to ga je pre ki nu la s to bom? –vra ti la sam se pred me tu raz go vo ra.

– Ma nje vi še. Po vre me no smo se vi đa li, ali znao sam da je me đu na masvr še no.

Glas mu se smek šao pa je zvu čao vi še ma lo du šan ne go lju tit. Lyle jena ma zao no vu ci glu i sta vio na mje sto. Sun ce me ugod no gri ja lo po le đi mapa sam se na lak ti la na ce ra du.

– Ka kva je tvo ja te o ri ja?

Ovlaš me je po gle dao. – Mo žda se ubi la.

– Sa mo u boj stvo? Ta mi po mi sao čak ni je pa la na pa met.

– Pi ta la si. Ka žem ti sa mo ono što sam pr vo po mi slio. Vra ški se za gri‐ ja la za nje ga.

– Zar to li ko da se bi odu zme ži vot kad je ču la za nje go vu smrt?

– Tko zna? – Po di gao je jed no ra me i pu stio ga da pad ne.

– Ka ko je do zna la za nje go vu smrt?

– Net ko je na zvao i pri op ćio joj.

– Oda kle ti to znaš?

– Na zva la me. U pr vi mah joj to ni je bi lo ja sno.

– Je li se ra ža lo sti la? Su ze? Šok?

Či ni lo mi se da pre bi re po sje ća nju. – Bi la je istin ski sme te na i uz bu đe‐ na. Oti šao sam k njoj. Za mo li la me da do đem, a on da se pre do mi sli la i ka‐ za la mi da o to me ne že li raz go va ra ti. Bi la je po tre se na, ni je se mo gla kon‐ cen tri ra ti. Raz lju ti lo me što me vu če za nos pa sam oti šao. I on da sam čuoda je mr tva.

– Tko ju je pro na šao?

– Nad stoj nik zgra de u ko joj je sta no va la. Dva da na se ni je po ja vi la napo slu ni ti je na zva la pa se nje zin šef za bri nuo i kre nuo vi dje ti što je. Nad‐

stoj nik je po ku šao za vi ri ti kroz pro zor, ali su za vje se bi le na vu če ne. Ma losu ku ca li spri je da i stra ga, a on da su ušli klju čem ko ji otva ra sve sta no ve.Le ža la je odje ve na na po du ku pa o ni ce. Tri da na mr tva.

– A kre vet? Je li bio raz mje šten?

– Ne mam poj ma. Po li ci ja to ni je spo mi nja la.

Ma lo sam raz mi sli la. Su de ći po sve mu kap su lu je po pi la na ve čer, is tokao La u ren ce Fi fe. Me ni se još uvi jek či ni lo da se ra di lo o is tom li je ku – ne‐ koj vr sti an ti hi sta mi ni ka u kap su la ma, ko ji je net ko za mi je nio tu ca nim ole‐ an de rom.

– Je li pa ti la od aler gi je, Lyle? Da li se tu ži la na gla vo bo lju ili mo ždahu nja vi cu kad ste se zad nji put vi dje li?

Sleg nuo je ra me ni ma. – Mo žda i jest. Ne mo gu se sje ti ti. Vi dio sam jeu če tvr tak uve čer. U sri je du ili če tvr tak u is tom tjed nu kad je do zna la da jeumro od vjet nik. Utvr di li su da je umr la u su bo tu, ka sno u no ći. Ta ko su ba‐ rem ob ja vi li u no vi na ma.

– A od vjet nik s ko jim je ima la ve zu? Znaš li mo žda je li dr žao išta odsvo jih stva ri kod nje? Mo žda čet ki cu za zu be? Bri ja či apa rat? Ne što od svo‐ jih stva ri? Mo žda je za bu nom po pi la nje gov li jek?

– Ka ko bih ja to znao? – pla nuo je raz dra žen. – Obič no ne gu ram nosta mo gdje mu ni je mje sto.

– Je li ima la ka kvu pri ja te lji cu? Ne ko ga ko me se mo gla po vje ri ti?

– Mo žda na po slu. Ne sje ćam se ne kog po seb no. Ni je ima la pri ja te lji cuu pra vom smi slu ri je či.

Iz va di la sam svoj blok i na pi sa la mu te le fon ski broj mo te la. – Tu me semo že na ći. Ho ćeš li me na zva ti ako se ne če ga pri sje tiš?

Uzeo je pa pir i ne haj no ga tut nuo u stra žnji džep tra pe ri ca. – Što ima uLas Ve ga su? – upi tao je. – Ka kve to ima ve ze sa slu ča jem?

– To još ne znam. Do ču la sam da po sto ji jed na že na ko ja bi mo gla po‐ pu ni ti ne ke pra zni ne. Pot kraj tjed na po no vo ću pro la zi ti kroz Los An ge les.Mo žda ću te on da po tra ži ti.

Lyle me je već is klju čio. Lup kao je slje de ću ci glu na mje sto od ba cu ju ćisu vi šak mor ta u tač ke. Po gle da la sam na sat. Još sam ima la vre me na dastig nem do kom pa ni je u ko joj je ra di la Lib by Glass. Ni sam vje ro va la da jeLyle go vo rio ci je lu isti nu, ali za sa da ni sam zna la na čin da to pro vje rim. Za‐ to sam to od lo ži la na stra nu – ba rem ne ko vri je me.

11.Ha ycraft i Mc Ni e ce su ima li sje di šte u po slov nom tor nju Av co Em bas‐

sy u West wo o du, ne da le ko mog mo te la. Par ki ra la sam na sku pom par ki ra li‐ štu bli zu We stwo od Vil la ge Mor tu a ry. Ušla sam na ulaz po kraj Wells Far goBank i di za lom se od ve zla go re. Ured je bio na de snoj stra ni. Gur nu la samte ška vra ta od ti ko vi ne ukra še na mje de nim slo vi ma. Unu tra šnjost je bi laure đe na ula šte nim ne rav nim po dom od cr ve ne ci gle, zr ca li ma od po da dostro pa, opla ti ma od ne o bra đe na si vog dr ve ta mje sti mi ce ukra še nim osu še‐ nim kla sjem ku ku ru za. Iza ogra de me ni sli je va sje di la je slu žbe ni ca u pri‐ jem nom ure du. Na dr ve noj plo či ci bi la su pla me nom ure za na slo va: AL LI‐ SON, RE CEP CI JA. Pru ži la sam joj po sjet ni cu.

– Že lje la bih raz go va ra ti sa še fom ra ču no vod stva. Is tra žu jem uboj stvoglav ne knji go vot ki nje ko ja je ra di la ov dje.

– O, da. Ču la sam za nju, – pri ja zno će Al li son. – Pri če kaj te.

Ima la je dva de set i ko ju i du gu cr nu ko su. No si la je tra pe ri ce i vrp cuoko vra ta. Ko šu lja u sti lu Di vljeg za pa da dje lo va la je kao pu nje na si je nom.Kop ča na ra me nu pri ka zi va la je pro pe ta mu stan ga.

– Što vam je ovo? Te ma ti čan pro stor ili što?

– Mo lim?

Za vr tje la sam gla vom ne že le ći na sta vi ti s pi ta nji ma, pa je otap ka la uči zma ma s vi so kim pot pe ti ca ma i iz gu bi la se iza po kret nih vra ta. Ubr zo sevra ti la.

– Go spo din Mc Ni e ce ni je u ure du, ali oso ba s ko jom vi vje ro jat no že li‐ te raz go va ra ti je Gar ry Ste in berg, s dva „r“, mo lim.

– B-e-r-r-g?

– Ne, ne go G-a-r-r-y.

– Ah, shva ćam. Opro sti te.

– U re du je. Svat ko pra vi is tu po gre šku.

– Ho će li bi ti mo gu će da po sje tim go spo di na Ste in ber ga? Sa mo na krat‐ ko?

– Ci je li ovaj tje dan je u New Yor ku.

– A go spo din Ha ycraft?

– Umro je. Za pra vo je mr tav već go di na ma pa je ovo ustva ri tvrt kaMc Ni e ce i Mc Ni e ce, ali ni ko me se ne da mi je nja ti sav pa pir na ti ma te ri jal.Dru gi Mc Ni e ce je na sa stan ku.

– Ima li net ko tko bi je se sje ćao?

– Ne vje ru jem. Žao mi je.

Vra ti la mi je po sjet ni cu. Okre nu la sam je i pri bi lje ži la te le fon ski brojmo te la i mo jeg te le fon skog ser vi sa u San ta Te re si.

– Ho će te li ovo pre da ti Gar ryu Ste in ber gu kad se vra ti? Bi la bih mu za‐ hval na da na zo ve. Ne ka osta vi po ru ku ako me ne na đe.

– Da ka ko. – Sje la je, a ja bih se mo gla za kle ti da je kri šom spu sti la po‐ sjet ni cu u koš za sme će. Pri ko va la sam po gled na nju pa se zbu nje noosmjeh nu la.

– Mo žda bi ste je mo gli osta vi ti na nje go vu pi sa ćem sto lu, s po ru kom.Prig nu la se i us pra vi la s po sjet ni com u ru ci. Na bi la ju je na ru žan me tal niši ljak po kraj te le fo na.

Ni sam odva ja la po gled s nje. Ski nu la je kar ti cu sa šilj ka i usta la.

– Sa mo tre nu tak da ovo osta vim na nje go vu sto lu – re kla je i od lu pe ta‐ la.

– Do bra za mi sao.

Vra ti la sam se u mo tel i oba vi la ne ko li ko te le fon skih raz go vo ra. Ruth,se kre ta ri ca Char li e ja Scor so ni ja me oba vi je sti la da je on još uvi jek iz vangra da, ali mi je da la broj ho te la u Den ve ru u ko je mu je od sjeo. Na zva lasam, ali ga ni je bi lo, pa sam osta vi la svoj broj te le fo na. Na zva la sam Nik ki i

oba vi je sti la ju o uči nje nom, a on da sam pro vje ri la te le fon ski ser vis. Ni je bi‐ lo po ru ka. Obu kla sam se za tr ča nje i od ve zla se do oba le. Stva ri su spo rosje da le na mje sto. Do sa da sam se osje ća la kao da imam kri lo pu no kon fe ta,a pre dodžba ka ko ću od njih slo ži ti sli ku či ni la se ne do ku či vom. Vri je me jepo put ve li kog stro ja raz de ra lo či nje ni ce osta viv ši sa mo is ta nje ne pa pir na teni ti od ko jih je tre ba lo po no vo sa sta vi ti stvar nost. Osje ća la sam se glu po ipre tje ra no raz dra žlji vo, bi lo je nu žno da se is pu šem.

Par ki ra la sam u bli zi ni par ki ra li šta San ta Mo ni ca i tr ča la pre ma ju guduž še ta li šta ko je se pro te za lo us po red no s pla žom. Tr ča la sam po kraj sta ra‐ ca zgr blje nih nad ša hov skim plo ča ma, po kraj žgo lja vih cr nač kih dje ča ra cako ji su iz vo di li ne vje ro jat no sklad ne ple sne fi gu re na ko tu ralj ka ma pra te ćita jan stve nu gla zbu kroz oblo že ne slu ša li ce, po kraj svi ra ča na gi ta ri, nar ko‐ ma na i bes po sli ča ra ko ji su me pro ma tra li po dru glji vim po gle dom. Taj ko‐ mad ploč ni ka još je zad nji osta tak nar ko ma ni je še zde se tih go di na – bo so no‐ gi mla di ći i dje voj ke upa lih oči ju i na bo ra nih vra to va, od ko jih su ne ki iz‐ gle da li kao da im je tri de set se dam a ne se dam na est lje ta, sta kla sto i od sut nosu pi lji li pre da se. Pri dru žio mi se je dan pas. Is pla že na je zi ka tr čao je po krajme ne i s vre me nom na vri je me sret no bi pre vr nuo oči pre ma me ni. Dla kamu je bi la gu sta i na ko stri je še na, bo je ku ku ru znog zr nja, a rep mu je biosmo tan po put ukra snog tra ka na po klo nu. Spa dao je u mu tan te s ve li komgla vom, krat kim ti je lom i ma lo pre krat kim no ga ma, ali je iz van to ga bio sa‐ svim pri se ban. Za jed no smo trč ka ra li iza pro me na de, pro šli Ozo ne, Du dley,Pa lo ma, Sun set, Thorn ton i Park. Iz gu bio je vo lju kod Wa ve Cre sta. Skre‐ nuo je na pla žu da se uklju či u igru s fri zbi jem. Zad nje što sam od nje ga vi‐ dje la bio je doj mljiv od skok s is ke še nim zu bi ma da bi ulo vio fri zbi u zra ku.Osmi je hom sam mu oda la pri zna nje. Bio je je dan od ri jet kih pa sa u mo meži vo tu ko je sam istin ski za vo lje la.

Kod Ve ni ce Bo u le var da sam okre nu la na zad sve u di lj tr če ći. Uspo ri lasam u ko rak kad sam po no vo do šla do pri sta ni šta. Po vje ta rac s mo ra slu žioje kao pri gu šni ca mo joj tje le snoj to pli ni. Us pu ha la sam se, ali ne i ozno ji la.Usta su mi se osu ši la, a obra zi za ja pu ri li. Ni sam tr ča la du go, ali sva ka kooštri je ne go obič no, pa su me pe kla plu ća. Tr čim iz is tih po bu da iz ko jihsam na u či la vo zi ti au to s kla sič nim mje nja čem i pi ti ka vu bez mli je ka, ra dine-dao-Bog ka kvog za ple ta ja okol no sti u ko je mu bi to mo glo bi ti pre sud no.I ovo tr ča nje je bi lo za „is ku ša va nje sna ge“ jer sam već odlu či la da ma lopot kre šem to svo je do bro vla da nje. Pre vi še kre po sti iz o pa či čo vje ka. Čim

sam se ohla di la, sje la sam u au to i od ve zla se istoč no na Wils hi re i na trag umo tel.

Te le fon je za zvo nio dok sam ot klju ča va la vra ta. Ko le ga iz Las Ve ga saja vljao je adre su Sha ron Na pi er.

– Sjaj no. Bes kraj no sam ti za hval na. Re ci gdje te mo gu na ći kad do‐ đem ta mo da ti pla tim uslu gu.

– Mo žeš po štom jer ne mo gu una pri jed zna ti gdje ću bi ti.

– Ne ma pro ble ma. Ko li ko?

– Pe de set. S po pu stom. Sa mo za te be. Ni je ni gdje ubi lje že na pa sam sedo sta na mu čio.

– Ja vi mi kad us tre baš uz vrat nu uslu gu – re kla sam bes po treb no, pot‐ pu no svje sna da će to uči ni ti.

– Ah, još ne što, Kin sey. Ona di je li kar te za blac kjack u Fre mon tu, aliču jem da ra di ma lo i sa stra ne. Si noć sam je pro ma trao pri po slu. Vr lo je br‐ za i okret na, ali ne va ra.

– Je li ko me sta la na kur je oko?

– Još ni je, ali pi ta nje je tre nut ka. U ovo me gra du te obič no nit ko ne pi‐ ta či me se ba viš sve dok ne va raš. Ni je tre ba lo svra ća ti po zor nost na se be.

– Hva la na oba vi je sti.

– Sret no – re kao je i pre ki nuo ve zu.

Otu ši ra la sam se i obu kla hla če i ko šu lju, a on da sam oti šla u re sto ranpre ko pu ta. Po je la sam pr že ne dag nje na to plje ne ke ča pom i por ci ju pr že nihkrum pi ri ća. Za li la sam sve to s dvi je ša li ce ka ve i vra ti la se u so bu. Je dvasam za tvo ri la vra ta ka dli je za zvo nio te le fon. Ovaj put je bio Char lie Scor‐ so ni.

– Ka ko je u Den ve ru? – upi ta la sam čim se pred sta vio.

– Ni je lo še. Ka ko je L.A.?

– Mo že pro ći. Ve če ras idem u Las Ve gas.

– Zar te zgra bi la koc kar ska gro zni ca?

– Ni go vo ra. Ušla sam u trag Sha ron.

– Od lič no. Ne za bo ra vi joj re ći da mi vra ti še sto do la ra.

– Sva ka ko ću joj to re ći. S ka ma ta ma na rav no. Po ku ša vam ot kri ti zna line što o uboj stvu, a ti bi da utje ru jem tvoj dug.

– Bo jim se da ja ne ću bi ti u ta kvoj pri li ci. Ka da se vra ćaš u San ta Te re‐ su?

– Mo žda u su bo tu. U pe tak još mo ram u pro la zu kroz L.A. pre gle da tine ke ku ti je sa stva ri ma Lib by Glass. Ne mi slim da će mi to uze ti pu no vre‐ me na. Ra di če ga pi taš?

– Htio bih te po ča sti ti pi ćem. Pre ko su tra odla zim iz Den ve ra, zna či daću bi ti u gra du pri je te be. Ho ćeš mi se ja vi ti kad do đeš?

Ni sam du go okli je va la. – Do bro.

– Ne že lim se na me ta ti, Mill ho ne – do met nuo je opre zno. Mo ra la samse na smi ja ti. – Na zvat ću te. Obe ća jem.

– Su per. Da kle, vi di mo se.

I na kon što sam spu sti la slu ša li cu osje ća la sam da mi na li cu ti tra glu‐ pav osmi jeh mno go du že ne go li je tre ba lo. Što ima u tom mu škar cu?

Las Ve gas je oko šest sa ti vo žnje od L.A. pa sam odlu či la kre nu ti štopri je. Tek je pro šlo se dam sa ti i još ni je pao mrak, pa sam po tr pa la stva ri nastra žnje sje di šte i re kla Ar let ti da me ne će bi ti ne ko li ko da na.

– Ho ćeš li da bi lje žim po ru ke ili što?

– Na zvat ću te kad stig nem i re ći ti gdje me se mo že na ći.

Kre nu la sam pre ma sje ve ru na au to ce stu San Di e go i oda bra la smjerVen tu ra ko jim sam se vo zi la sve do skre ta nja za au to ce stu Co lo ra do, jed nuod ri jet kih ne o pa snih ce sta u ci je lom pro met nom su sta vu L.A. Au to ce staCo lo ra do je ši ro ka i sla bo pro met na, a pre si je ca sje ver ni dio gra da. Pri je laziz jed nog tra ka u dru gi mo guć je na njoj bez na sr ta ja s bo ka, a čvrst be ton‐ ski raz djel nik pro me ta u dva smje ra pru ža umi ru ju ći osje ćaj si gur no sti da

ne ko od vo zi la iz su prot nog smje ra ne će na sli je po skre nu ti i iza zva ti iz ra vansu dar. S Co lo ra da sam se uba ci la na au to ce stu San Ber nar di no, a on da na15. sje ve ro i stok, na du gač ku ne pra vil nu po preč ni cu pre ma Las Ve ga su. Uzma lo sre će, mo gla bih raz go va ra ti sa Sha ron Na pi er, a on da pro du ži ti zaSal ton Sea i po tra ži ti Gre ga Fi fea. Put bih mo gla za o kru ži ti skre ta njem uCla re mont zbog raz go vo ra s nje go vom se strom Di an ne. U ovom tre nut kuni sam bi la si gur na u is hod pla na, ali sam mo ra la upot pu ni ti osno ve svog is‐ tra ži va nja. Či ni lo mi se da bi raz go vor sa Sha ron Na pi er mo gao bi ti za ni‐ mljiv.

Vo lim vo zi ti po no ći. Po pri ro di ni sam sklo na raz gle da va nju zna me ni‐ to sti, pa ta ko i na pu to va nju ni ka da ne do la zim u is ku še nje da obi đem ču dapri ro de i udi vlje nja vri jed ne pej sa že. Ne za ni ma ju me tri de se tak me ta ra str‐ me hri di ko je ka kvih obli ka. Ne pri vla či me bu lje nje u vo do de ri ne ne po sto‐ je ćih ri je ka i ne di vim se kra te ri ma ko je su na pra vi li me te o ri. Sva ka vo žnjaza me ne je ma nje vi še is ta. Vi dim sa mo as falt nu au to ce stu. Pra tim žu tu cr tu.Sli je dim ve li ke ka mi o ne ili vo zi la u ko ji ma na stra žnjem sje di štu spa va jusit na dje či ca i dr žim no gu na po du po mo guć no sti sve dok ne stig nem doodre di šta.

12.Po noć je odav no pro šla, a ja sam se do bra no uko či la kad su se na ob‐

zor ju po ja vi la svje tla Las Ve ga sa. Ima la sam vru ću že lju da iz bjeg nemStrip. Da sam mo gla, iz bje gla bih ci je li grad. Ne koc kam, na pro sto ne mamra zvi je ne na go ne za taj sport, a još ma nje zna ti že lju. Ži vot u Las Ve ga sutoč no od go va ra mo joj pre dodžbi mo gu ćeg ži vo ta u gra do vi ma is pod mo ra.Dan i noć ne zna če ni šta. Lju di se bi ba ju bes cilj no kao da ih pri vla če ne vi‐ dlji vi to pli izvo ri, žu stri i ne u god no bli zu. Sve je na pra vlje no od bi je log gip‐ sa, ne o ri gi nal no i bes kraj no bez lič no. Ci je li grad za u da ra na pr že ne mor skera či će po $1,89.

Na šla sam mo tel u bli zi ni aero dro ma, na pe ri fe ri ji gra da. Bag dad jepod sje ćao na po lo žaj le gi je stra na ca na pra vljen od mar ci pa na. Rav na te lj jeimao na se bi pr sluk od zlat nog sa te na i ko šu lju od na ran ča stog sa te na s na‐ puh nu tim ru ka vi ma. Na gla vi je imao fes ure šen roj tom. Di sao je hra pa vošto je me ne na tje ra lo da pro či stim gr lo.

– Brač ni par iz dru ge dr ža ve? – upi tao je ne po di žu ći gla vu.

– Ne.

– Do bio sam ku po ne u vri jed no sti od pe de set do la ra po brač nom pa ruiz dru ge dr ža ve. Na pi sat ću. Nit ko to ne pro vje ra va.

Da la sam mu kre dit nu kar ti cu ko ju je pro vu kao kroz stroj dok sam is‐ pu nja va la pri jav ni cu. Pru žio mi je ključ i pa pir na tu ča šu pu nu ko va ni ca zaau to ma te po kraj vra ta. To sam od mah osta vi la na te zgi.

Par ki ra la sam au to is pred vra ta i osta vi la ga, a u grad sam se od ve zlatak si jem po umjet nom da njem svje tlu Glit ter Gulc ha. Pla ti la sam tak si sti iza sta la tre nu tak da se ori jen ti ram. Pro met je bez pre stan ka te kao po EastFre mon tu, ploč ni ci su vr vje li od tu ri sta, blje šta vi žu ti zna ko vi i svje tlu ca vere kla me – THE MINT, THE FO UR QU E ENS – osvje tlja va le su ci je lu pa le‐ tu dje lat ni ka: svod ni ke i pro sti tut ke, dže pa re, ku ku ru zom hra nje ne maj sto re

sa Sred njeg za pa da ko ji su se sja ti li u Ve ga su u uvje re nju da se su stav mo žeraz bi ti s do volj no lu ka vo sti i vje šti ne. Ušla sam u Fre mont.

Iz ka va ne je do pi rao mi ris ki ne ske hra ne. Mi ris pi le ti ne chow mei ču‐ de sno se mi je šao s par fi mi ra nim mla znim tra gom ko ji se ši rio iza že ne ukom ple tu od uzor ci ma štam pa na po li e ste ra, ko ja me je pod sje ća la na ko madpu tu ju će ta pe te. U do ko li ci sam mo tri la ka ko tr pa ko va ni ce u otvor au to ma‐ ta u pre dvor ju. Sto lo vi za blac kjack bi li su na li je voj stra ni. Upi ta la sam jed‐ no ga od še fo va sa le za Sha ron Na pi er. Re kao mi je da će do ći u je da na estsa ti uju tro. Ni sam ni oče ki va la da ću is tu ve čer na le tje ti na nju, ali sam htje‐ la osje ti ti at mo sfe ru.

U ka si nu je zu ja lo kao u ko šni ci. Kru pjei za sto lo vi ma su vje što pre ba‐ ci va li že to ne amo ta mo u igri ko ja me pod sje ća la na stol nu va ri jan tu gu ra njaplo či ca lop ti com po za da nom li ku na po du, na rav no s dru ga či jim pra vi li ma.Jed nom mi se uka za la pri li ka u Ne va di da obi đem tvor ni cu za iz ra du koc‐ kar skih koc ki. S osje ća jem bli zu stra ho po što va nja mo tri la sam ka ko se plo‐ če od ce lu lo znog ni tra ta te ške tri de set ki la i de blji ne dva i pol cen ti me tra su‐ še i iz re zu ju u koc ki ce ma lo ve će od ko nač na obli ka, otvrd nju ju, po li ra ju ibu še sa svih stra na, a on da se po seb nim ki sto vi ma u udu blje ne toč ki ce na‐ no si bi je la smo la sta smje sa. Koc ke u pro ce su pro i zvod nje iz gle da ju kao sit‐ ni kva dra ti ći že la ti ne od tre šnje i či ni se da bi se mo gle po slu ži ti kao ni sko‐ ka lo rič ni de sert. Pro ma tra la sam lju de ka ko ula žu. Pass Li ne, Don t Pass Li‐ ne, Co me, Don t Co me, the Fi eld, the Big 6 i the Big 8, bi le su no va za go‐ net ka za me ne. Ni za ži vu gla vu ni sam mo gla pro nik nu ti ka te ki zam do bi ta‐ ka, gu bi ta ka, br zo od ver gla nih bro je va u jed no lič nom ti hom na pje vu. Ne‐ pre sta no se smje nji va la in ten ziv na kon cen tra ci ja s uz da si ma iz ne na đe nja.Iz nad sve ga vi sio je bli je di oblak ci ga ret nog di ma po mi je šan s vo njem pro‐ li ve na sko ča. Za tam nje na zr ca la po nad sto lo va nad zi ra la su broj ne ne u mor‐ ne oči ko je su ne mir no kru ži le po po ma ga či ma tra ga ju ći za naj ma njim zna‐ kom iz vr ta nja. Ni šta ni je mo glo pro ći ne o pa že no. At mo sfe ra je pod sje ća lana kr cat Wo o lworth u vri je me pred bo žić no ka da se ni je mo glo vje ro va ti danet ko u mno štvu tu i ta mo ne bi ne što dr pio. Čak se sum nja lo da i upo sle nimo gu la ga ti, va ra ti i kra sti, pa se ni šta ni je smje lo pre pu sti ti slu ča ju. Pre pla‐ vi lo me tre nu tač no udi vlje nje pre ma cje lo kup nom su sta vu že to na i ku po na uko je mu je u op ti ca ju to li ka ma sa nov ca, a ta ko se ma lo po vra ta do pu šta udže po ve po je di na ca iz ko jih je no vac iz ma mljen. Pre pla vio me iz ne na danosje ćaj umo ra. Iza šla sam na trag na uli cu i po zva la tak si.

Ra sko šan „sred nje i stoč ni“ de kor Bag da da na glo je za u sta vljen pri vra‐ ti ma mo je so be. Pod je bio pre kri ven ču pa vim pa muč nim te pi hom, na zi duta pe te s uzor kom pal mi ukra še nih pra mič ci ma ko ji su valj da pred sta vlja lida tu lje. Za klju ča la sam vra ta, ski nu la ci pe le i po vu kla bar šu na sti po kri vač.Uvu kla sam se u kre vet s osje ća jem olak ša nja. Na br zi nu sam se ja vi la u te‐ le fon ski ser vis i bu nov noj Ar let te i osta vi la im adre su pre bi va li šta i te le fon‐ ski broj na ko ji me se mo že do bi ti.

Pro bu di la sam se u de set sa ti s bla gim na go vje šta jem gla vo bo lje – po‐ put ma mur lu ka bez da sam ne što po pi la. Ve gas ta ko dje lu je na me ne. Iza zi‐ va u me ni kom bi na ci ju na pe to sti i stra ve na ko je mo je ti je lo re a gi ra sa svimsimp to mi ma po čet nog sta di ja gri pe. Po pi la sam dva Tyle no la i du go osta lapod tu šem, po ku ša va ju ći is pra ti muč ni nu. Osje ća la sam se kao da sam po je‐ la ki le hlad nih ma snih ko ki ca i to za li la gu stom oto pi nom še će ra.

Iza šla sam iz mo tel ske so be i za ški lji la na jar kom da njem svje tlu. Ba‐ rem je zrak bio svjež, a i grad se po da nu do i mao ukro ćen i po vu čen u se,sma njen opet na stvar ne di men zi je. Iza mo te la pro te za la se pu sti nja oba vi je‐ na svi je tlom su ma gli com ko ja se pre ta pa la u žuć ka sto lju bi ča stu na ob zor ju.Pu hao je blag i suh po vje ta rac, a na ja va ljet nih vru ći na mo gla se sa mo na‐ zri je ti u uda lje nom lje ska nju sun ca na tlu pu sti nja. Na mje sti ma je sku pi nani skog žbu nja sa ge po sre bre na od pra ši ne pre ki da la rav nu pu sto po lji nu oi vi‐ če nu da le kim bre žulj ci ma.

Svra ti la sam na po štu i po sla la nov ča nu uput ni cu za mog pri ja te lja, aon da sam pro vje ri la adre su ko ju mi je dao. Sha ron Na pi er je sta no va la u na‐ se lju dvo kat ni ca na ru bu gra da. Ru ži ča sta fa sa da bi la je iz je de na na ru bo vi‐ ma kao da su no ću po njoj pla zi le ži vi ne i od glo da va le uglo ve. Krov je biogo to vo ra van i po sut ka me njem, po zi du iza že lje zne ogra de pru ga sto sespu šta la hrđa. Kra jo lik su či ni li ka men, ju ka i kak tu si. Dva de se tak ku ća ra‐ spo re di lo se oko ba ze na u obli ku bu bre ga, ko ji je bio odvo jen od par ki ra li‐ šta si vo sme đim zi di ćem od blo ko va tro ske. Ne ko li ko ma li ša na pra ća ka lo seu ba ze nu, a sre do vječ na že na sta ja la je na te ra si is pred svo ga sta na po ku ša‐ va ju ći s ru ka ma pu nim vre ći ca ot klju ča ti vra ta svog sta na. Obo je ni mla dićje gu me nom ci je vi po li je vao sta ze. S obi ju stra na kom plek sa bi le su ma njeobi telj ske ku će. Na dru goj stra ni uli ce bi lo je pra zno gra di li šte.

Sha ron je ima la stan u pri ze mlju. Nje no ime bi lo je ured no oti snu to nabi je lom pla stič nom tra ku na po štan skom san du či ću, za vje se su bi le na vu če‐

ne, ali se ne ko li ko kva či ca pri vr hu od ri je ši lo pa se ob ru blje na tka ni na svi‐ nu la i obje si la, stvo riv ši pra zni nu kroz ko ju sam vi dje la bež stol i dva ta pe ti‐ ra na pla stič na ku hinj ska stol ca is to bež bo je. Na jed nom uglu sto la, na hr pipa pi ra sta jao je te le fon. Po kraj nje ga ša li ca za ka vu sa žar ko cr ve nim oti‐ skom ru ža u obli ku po lu mje se ca. Ci ga re ta, ta ko đer ob ru blje na ru me ni lom,uga še na je u ta nju ri ću. Osvr nu la sam se. Či ni lo se da nit ko ne obra ća po zor‐ nost na me ne. Br zo sam šmug nu la u pro laz ko ji je po ve zi vao dvo ri šte sastra žnjim di je lom stam be ne zgra de.

Broj Sha ro ni na sta na bio je ozna čen i na stra žnjim vra ti ma. U raz ma ci‐ ma su tu bi la još če tvo ra vra ta, stra žnji ula zi ko ji su se otva ra li u ma le pra‐ vo kut ni ke okru že ne do ra me na vi so kim zi di ći ma od blo ko va tro ske pro jek‐ ti ra nim, pret po sta vljam, da stvo re ilu zi ju ma le te ra se. Kan te za sme će bi lesu po sla ga ne u pro la zu, s vanj ske stra ne zi da. I ku hinj ske za vje se su bi le na‐ vu če ne. Stu pi la sam na nje zi nu ma lu te ra su. Ra spo re di la je šest lon ča ni cage ra ni ja duž plit ke ste pe ni ce. Uza zid su bi le na slo nje ne dvi je slo ži ve alu‐ mi nij ske sto li ce, hr pa sta rih no vi na po kraj vra ta. Na de snoj stra ni je bio ma‐ li pro zor, a iza nje ga ve ći. Ni sam mo gla pro ci je ni ti pri pa da li nje noj ili su‐ sje do voj spa va ćoj so bi. Po gle da la sam pre ma pra znom gra di li štu, a on da seis kra la van, skre nuv ši uli je vo na sta zu ko ja je po nov no iz la zi la na ce stu.Vra ti la sam se do au ta i za pu ti la u Fre mont.

Ima la sam do jam da od si noć ni sam ni iza šla. Go spo đa u tam no pla vomje još uvi jek bi la pri lje plje na za au to mat na ko va ni ce. Ko sa slo že na na vr hugla ve na lik is kle sa noj spi ral noj re zba ri ji od ula šte nog ma ha go ni ja. Či ni lo seda su is ta li ca još uvi jek na ti ska na uz stol za kraps, kao da ih pri vla či mag‐ net ska si la. Kru pje je sve jed na ko gur kao že to ne amo ta mo ma lom pa li comkao da bi me tli com s rav nim dnom sku pljao ne ka kav sku po cje ni ne red. Ko‐ no ba ri ce su bez pre stan ka kru ži le s pi ći ma, a kru pan mu ška rac za ko je gasam pret po sta vlja la da je slu žba si gur no sti u ci vil nom odi je lu, švr ljao je uo‐ ko lo po ku ša va ju ći osta vi ti do jam da je tu rist ko je mu je sre ća okre nu la li ce.Iz dvo ra ne Car ni val do pi rao je žen ski glas ko ji je iz vo dio ma lo pro stač ki,ali erot ski na bi jen pot pu ri me lo di ja iz bro dvej skih pred sta va. Le ti mi ce sampo gle da la ka ko pod ru ži ča stim re flek to rom pro si pa osje ća je po po lu pra znojdvo ra ni.

Ni sam se mu či la da pro na đem Sha ron Na pi er. Bi la je vi so ka, mo ždasto se dam de set pet ili i vi še u vi so kim pot pe ti ca ma. Spa da la je u onu vrst

že na ko ja se gle da od pe te do gla ve: du ge li je po obli ko va ne no ge vit ke u cr‐ nim mre ža stim ča ra pa ma, krat ka cr na suk nja ma lo pre pe ta na be dri ma. Ima‐ la je us ke bo ko ve, ra van tr buh i zna lač ki na gla še ne gru di. Us ki gor nji diocr ne ha lji ne imao je du bok iz rez, po nad li je ve doj ke bi lo je iz ve ze no nje zi noime. Pe pe lja sto pla va ko sa do i ma la se bi je lom pod ra svje tom, a oči su jojbi le za čud no ze le ne i bli sta ve, vje ro jat no ra di kon takt nih le ća u bo ji. Put jojje bi la svi je tla i či sta, oval li ca bi jel po put lju ske od ja je ta i jed na ko fi nestruk tu re. Ima la je pu na i ši ro ka usta, nji ho vu ve li či nu na gla si la je ja sno ru‐ ži ča stom šmin kom. Bi la su to usta stvo re na za pro tu pri rod ne rad nje. Ne štou nje zi nu dr ža nju obe ća va lo je vr hun ske im pro vi za ci je u sek su, da ka ko uzpra vu ci je nu.

Me ha nič ki je di je li la kar te za di vlju ju ćom br zi nom. Tri mu škar ca su sena sa di la na vi so ke stol ce raz mje šte ne oko sto la za ko jim je ra di la. Nit ko ni‐ je iz u stio ri ječ. Sa o bra ća lo se je dva pri mjet nim po di za njem ru ke, kar te su seotva ra le ili sta vlja le na do dat ne okla de, net ko bi sli je gao ra me ni ma kad seot kri je gor nja kar ta. Dvi je do lje, jed na go re. Je dan od igra ča za stru gao jeivi com gor nje kar te po po vr ši ni sto la, tra že ći is pla tu. U dru gom di je lje njuje dan je okre nuo blac kjac ka i is pla ti la mu je že to ne u vri jed no sti od dvje stope de set do la ra. Ni je mi pro ma klo ka ko ju je pri tom gu tao oči ma dok je sku‐ plja la kar te, žu stro ih pro mi je ša la i po nov no raz di je li la Bio je ko štu njav, sus kom pro će la vom gla vom i cr nim br kom, za vr nu tih ru ka va na ko šu lji, smr lja ma zno ja pod pa zu hom. Kli zio je po gle dom niz nje zi no ti je lo i na tragdo bes pri je kor na li ca s bli sta vim ze le nim oči ma. Ni je se po seb no oba zi ra lana nje ga, ali sam ima la do jam da će njih dvo je ka sni je ima ti su sre te tre ćevr ste. Po vu kla sam se do dru gog sto la i pro ma tra la ju s ne u pa dlji ve uda lje‐ no sti. U dva sa ta i tri de set mi nu ta uze la je pre dah. Za mi je nio ju je dru gi dje‐ li lac ka ra ta, a ona je pro šla kroz ka si no i kre nu la u Fi e sta Ro om gdje je na‐ ru či la ko ka ko lu i pri pa li la ci ga re tu. Ja sam je sli je di la u sto pu.

– Je ste li vi Sha ron Na pi er? – upi ta la sam. Po di gla je po gled. Oči su jojbi le uo kvi re ne tam nim tre pa vi ca ma, a na flu o re scent nom svje tlu od o zgo,nji ho vo ze le ni lo je po pri mi lo go to vo tir ki znu ni jan su.

– Ne sje ćam se da smo se sre le – re kla je opre zno.

– Ja sam Kin sey Mill ho ne. Smi jem li sje sti? Nje zi no sli je ga nje ra me ni‐ ma shva ti la sam kao pri vo lu.

Iz vu kla je pu de ri je ru iz dže pa i pro vje ri la sje ni lo na oči ma. Ski nu la jema lu na ku pi nu sje ni la s gor njeg kap ka. Oči gled no je ima la la žne tre pa vi ce,ali uči nak je bio sja jan. Oči su joj dje lo va le eg zo tič no uko še ne. Na ni je la jesvje že sja ji lo za usne, uma ču ći ma li prst u po su di cu s ru ži ča stom kre mom. –Što me tre ba te? – upi ta la je po gle dav ši me ovlaš.

– Is tra žu jem smrt La u ren cea Fi fea.

To ju je pre sje klo. Pre ki nu la je s do tje ri va njem, ti je lo joj se pri mjet nouko či lo. Da sam je htje la fo to gra fi ra ti, ima la bih sa vr še nu po zu. Pro šla jese kun da i ona se opet po kre nu la. Škljoc nu la je pu de ri je rom i spre mi la ju, iz‐ vu kav ši ci ga re tu. Po vu kla je du ga čak dim ne odva ja ju ći po gled s me ne. La‐ ga no je kvrc nu la po ci ga re ti i otre sla pe peo. – Bio je pra vi gov nar – ka za laje osor no, ot pu hu ju ći dim sa sva kom ri je či.

– To sam već ču la. Je ste li du go ra di li za nj? Li cem joj pre le ti osmi jeh.– U sva kom slu ča ju ste do bro pri pre mlje ni. Kla di la bih se da zna te i od go‐ vor.

– Ma nje-vi še, da. Ima me đu tim pu no stva ri ko je ne znam. Ho će te li mipo mo ći?

– Na pri mjer?

– Ka ko je bi lo ra di ti za nje ga? Je li vas po go di la nje go va smrt…?

– Bio je od vra tan po slo da vac. Odah nu la sam kad je umro. Ako ni stezna li, mr zi la sam se kre tar ske po slo ve.

– Ovi vam vi dlji vo vi še od go va ra ju.

– Ustva ri, ne ma mo o če mu raz go va ra ti, – pro ti snu la je hlad no. – Tkovas je uop će po slao ova mo?

– Nik ki, – od go vo ri la sam bez okli je va nja. Lec nu la se. – Ona je još uza tvo ru. Zar ni je? Za vr tje la sam gla vom. – Pu šte na je na slo bo du. Ma lo seza mi sli la, a on da joj je po na ša nje po sta lo ma lo pri ja zni je. – Ima pa ra, ni je lita ko?

– Ne gla du je, ako si to mi sli la.

Uga si la je opu šak i uta ba la žar. – U se dam za vr ša vam s po slom. Ne bili do šla k me ni da po ra zgo va ra mo u mi ru?

– Ima li ne što što bi spo me nu la sa da?

– Ne ov dje.

Iz br blja la je adre su ko ju sam po slu šno pri bi lje ži la u no tes. Svr nu la jepo gled uli je vo i u pr vi mah sam po mi sli la da di že ru ku da bi po zdra vi la pri‐ ja te lja. Blje snu la je osmi je hom ko ji je za čas ne stao. Po gle da la me ne si gur noi ma lo se okre nu la ta ko da mi je za pri je či la vi dik. Au to mat ski sam za vi ri lapre ko nje na ra me na, ali mi je od vu kla po zor nost kuc nuv ši nok tom po mo jojna dla ni ci. Po di gla sam po gled. Nad vi la se na da me s od sut nim iz ra ža jem li‐ ca.

– Bio je to šef sa le. Mo me od mo ru je kraj. La ga la je na me ni pri hva‐ tljiv na čin, s do zom ži vah ne dr sko sti ko ja iza zi va slu ša ča na po bi ja nje ilipro ti vlje nje.

– On da će mo se vi dje ti u se dam.

– Do đi ra di je u se dam če tr de set pet. Tre ba mi vre me na da se od vi jemod po sla.

Is trg nu la sam ko mad pa pi ra iz no te sa i načrč ka la svo je ime i na ziv mo‐ te la. Pre sa vi la je pa pi rić ne ko li ko pu ta i gur nu la ga is pod ce lo fan skog omo‐ ta na ku ti ji ci ga re ta. Uda lji la se bez osvr ta nja, za ma mlji vo nji šu ći bo ko vi‐ ma.

Smr vlje ni opu šak još je ti njao a moj že lu dac je po čeo oda ši lja ti pro test‐ ne zna ko ve. Do šla sam u is ku še nje da se osta nem mu va ti ka ko bih je mo gladr ža ti na oku, ali ru ke su mi po sta le lje plji ve, a le đa su žu dje la za po ste ljom.Uop će se ni sam do bro osje ća la i već sam po če la vje ro va ti da bi mo ji simp‐ to mi mo gli bi ti stvar ni a ne re tro grad ni. Od po tilj ka mi se opet po če la ši ri tigla vo bo lja. Kre nu la sam kroz pre dvor je. Svjež zrak mi je po mo gao, ali sa‐ mo tre nu tač no.

Od ve zla sam se u Bag dad i uze la sok iz au to ma ta. Tre ba la sam je sti, alini sam bi la si gur na da bi se išta za dr ža lo u na dra že nu že lu cu. Bi lo je ra nopo sli je pod ne i ni sam mo ra la ni ka mo do po sli je ve če re. Obje si la sam na kva‐

ku ozna ku NE SME TAJ i za vu kla se u ne na mje šten kre vet, čvr sto se za mo‐ tav ši u po kri va če. Po če le su me bo lje ti ko sti. Tre ba lo je du go da se ugri jem.

13.Te le fon je zvo nio pro dor no i upor no sve dok ni sam upla še no sko či la. U

so bi je bio mr kli mrak. Ni sam ima la poj ma ko li ko je sa ti, ni ti gdje sam. Po‐ seg nu la sam za te le fo nom, vre la i uz bu đe na, od gur nuv ši po kri va če dok samse na sla nja la na la kat. Upa li la sam svje tlo i za klo ni la oči od iz ne nad na blje‐ ska.

– Ha lo?

– Kin sey, Sha ron je. Zar si za bo ra vi la na naš do go vor?

Po gle da la sam na sat. Osam i pol. Do đa vo la. – Mi li Bo že! Opro sti mi,mo lim te. Za spa la sam kao kla da. Ho ćeš li još ne ko vri je me osta ti kod ku‐ će? Do šla bih od mah.

– Do bro – re kla je pre ko vo lje kao da ima pa met ni ji plan. – Oh, če kajma lo, net ko mi je na vra ti ma.

Od lo ži la je slu ša li cu. Mo gla sam je za mi sli ti po kraj te le fo na na sto lu.Oslu ški va la sam do ko no, če ka ju ći da se vra ti do te le fo na. Ni je mi išlo u gla‐ vu da sam za spa la pa sam se ne pre sta no lu pa la po gla vi zbog glu po sti. Ču lasam otva ra nje vra ta i nje zin pri gu šen uz vik iz ne na đe nja. Po tom kra tak, go‐ to vo mu kao pu ca nj.

Za žmir ka la sam i na glo sje la. Pri ti snu la sam slu ša li cu na uho i po kri laje ru kom. Što se do ga đa? Net ko je na dru goj stra ni po di gao slu ša li cu. Oče‐ ki va la sam ču ti nje zin glas i već sam za u sti la nje zi no ime kad sam kao nane ki taj ni znak za tvo ri la usta. Ču la sam ne či je di sa nje, uti ša ne to no ve ne kogma lo za pu ha nog. Od ša pa tom iz go vo re na „ha lo“ sle di la mi se krv u ži la ma.Sklo pi la sam oči pri mo ra va ju ći se be na šut nju. Ci je lo ti je lo pre pla vi la mi jestrep nja. Sr ce mi je za stra še no bub nja lo u uši ma. Usli je di lo je krat ko traj nobe zvuč no smi ju lje nje, po tom je ve za pre ki nu ta. Tre snu la sam slu ša li com ipo seg nu la za ci pe la ma. Us put sam do hva ti la jak nu i iz ju ri la iz so be.

Pro va la ad re na li na oči sti la mi je ti je lo od bo la. Ru ke su mi se ne o bu‐ zda no tre sle, ali sam ba rem bi la u po kre tu. Za klju ča la sam vra ta i po šla doau ta. Klju če vi su zvec ka li u drh ta vim ru ka ma dok sam po ku ša va la ot klju ča‐ ti vra ta i uklju či ti mo tor. Ju re ći pre ma Sha ro ni nu sta nu po seg nu la sam zaruč nom svje tilj kom u pre tin cu za ru ka vi ce i pro vje ri la da li ra di. Svje tlo jebi lo do volj no ja ko. Sva kim tre nut kom mo ja je za bri nu tost bi va la ve ćom. Ilime je vu kla za nos ili je mr tva, a bo ja la sam se da znam od go vor.

Za u sta vi la sam au to na do njoj stra ni uli ce. Po svu da je bi lo mir no. Nit‐ ko se ni je vr zmao uo ko lo. Ni je bi lo oku plje nih su sje da, po li cij skih ko la nace sti, za vi ja nje ko la hit ne po mo ći. Bi lo je pu no au to mo bi la na par ki ra li štu.Ko li ko sam mo gla vi dje ti le ti mi ce, go to vo u sva kom sta nu go rje lo je svje‐ tlo. Iz za klju ča ne tor be za spi se iz vu kla sam par gu me nih ru ka vi ca. Do tak‐ nu la sam krat ku ci jev ma log au to ma ti ka po že ljev ši sil no da ga tut nem udžep vje trov ke. Ni sam zna la što ću za te ći u nje zi nu sta nu, ni sam bi la si gur‐ na tko bi me mo gao do če ka ti, ali sa ma po mi sao da me net ko za tek ne s na bi‐ je nim re vol ve rom u slu ča ju da je ona mr tva, na met nu la je do volj no ne vo ljada sam bez pu no dvoj be osta vi la oruž je. Za klju ča la sam au to i gur nu la klju‐ če ve u džep tra pe ri ca.

Ušla sam u pred nje dvo ri šte. Bi lo je mrač no jer je sa mo ne ko li ko ma lihre flek to ra bi lo raz mje šte no uz sta zu, još šest ze le nih i žu tih svje ta la oba sja‐ va lo je kak tu se. Uči nak je bio vi še ži vo pi san ne go dje lo tvo ran. Sha ro ninstan je bio u mra ku, a pu ko ti na u za vje sa ma kroz ko ju sam vi ri la bi la je ta‐ ko đer pri teg nu ta. Po ku ca la sam. – Sha ron? – Iz go vo ri la sam to ti ho mo tre ćipro zo re kroz ko je bi se mo glo vi dje ti upa lje no svi je tlo. Na vu kla sam gu me‐ ne ru ka vi ce i po ku ša la okre nu ti okru glu ru či cu. Za klju ča no. Po no vo sampo ku ca la i po no vi la ime. Iz nu tra se ni je čuo ni ka kav šum. Što ću uči ni ti akoje net ko unu tra?

Kre nu la sam po krat kom pu telj ku pre ma stra žnjem di je lu zgra de. Iz ne‐ kog od gor njih sta no va do pi ra li su zvu či gla zbe. Kri ža su mi pu ca la od bo‐ lo va, a obra zi su mi plam tje li kao da sam se ne tom vra ti la s tr ča nja. Ne bihzna la re ći je li to od gri pe ili stra ha. Žur no i ne čuj no ho da la sam po pu telj kuiza zgra de. Sha ro ni na ku hi nja je di na je od pet u ni zu bi la za mra če na. Vanj‐ ska ža ru lja iz nad sva kog stra žnjeg ula za ba ca la je ne do volj no, ali ipak ne ka‐ kvo svje tlo na sva ku ma lu te ra su. Po ku ša la sam otvo ri ti stra žnja vra ta. Za‐ klju ča na. Po ku ca la sam na sta klo.

– Sha ron? – Na ću li la sam uši oslu šku ju ći ka kav šum iz nu tra. Sve je bi‐ lo ti ho. Pa žlji vi je sam po gle da la stra žnji ulaz. Ako je ima la re zerv ne klju če‐ ve mo ra li bi bi ti skir ve ni ne gdje u bli zi ni. Svr nu la sam po gled na sta kle naok na na vra ti ma. Ako pro pad ne sve dru go, mo rat ću iz bi ti jed no od njih.Pro vu kla sam pr ste po vr hu vrat ni ca. Pre u sko za klju če ve. Svi lon ci s ge ra‐ ni ja ma sta ja li su rav no, a le ti mič na pre tra ga ni je ot kri la ni šta utak nu to u ze‐ mlju. Ni je bi lo oti ra ča. Po di gla sam hr pu sta rih no vi na i ma lo ih pre tre sla,ali ni su za zve ke ta li ni ka kvi klju če vi. Za štit ni zid oko te ra se bio je na pra‐ vljen od ukra sne „ci gle“, za pra vo blo ko va od tro ske ve li či ne tri de set sa tri‐ de set. Uzo rak na sva koj bio je do volj no za mr šen da osi gu ra do sta ve li koako već ne ori gi nal no skro vi šte za ključ. Na da la sam se da ne ću mo ra ti pre‐ tra ži va ti sva ki. Vra ti la sam po gled na ma la sta kle na ok na, raz mi šlja ju ći daskra tim mu ke i oblo že nom ša kom iz bi jem jed no ok no. Po gled su mi pri vu‐ kle ze le na pla stič na po lje va ča i lo pa ti ca za va đe nje bi lja ka u uglu tik uzazid. Čuč nu la sam i po če la kli zi ti ru kom po ukra snim spi ra la ma na zi du. Ujed noj je bio ključ.

Is te gla sam se na vr ho ve pr sti ju i okre nu la ža ru lju iz nad vra ta. Te ra saje uto nu la u ta mu. Ugu ra la sam ključ i od škri nu la vra ta. – Sha ron! – šap nu lasam hra pa vo. Ima la sam vo lju da osta vim stan u mra ku, ali sam se mo ra lauvje ri ti je sam li sa ma. Dr že ći ruč nu svje tilj ku kao bu zdo van, tap ka la samuza zid do pre ki da ča. Upa li lo se svje tlo skri ve no iz nad su do pe ra. Pre ki dačza ve li ko ku hinj sko svje tlo opa zi la sam na su prot nom zi du. Po šla sam donje ga i la ko ga kvrc nu la, prig nuv ši se is to dob no da me se ne vi di. Za u sta‐ viv ši dah osta la sam ču ča ti le đi ma oslo nje na na hlad njak. Na pe to sam oslu‐ ški va la. Ni šta. Mo gla sam se sa mo na da ti da ne pra vim od se be kom plet nogkre te na.

Pri gu šen pu ca nj ko ji sam ču la pre ko te le fo na mo gao je is to ta ko bi tine tom iz vu čen čep iz bo ce pje nu šca, a Sha ron u za mra če noj spa va ćoj so biiz vo di ne do pu šte ne spol ne rad nje s ma lim u tu svr hu dre si ra nim psom i bi‐ čem.

Za vi ri la sam u dnev nu so bu. Sha ron je le ža la is pru že na na po du u kuć‐ noj ha lji ni od ze le nog ve lu ra. Bi la je mr tva ili u du bo ku snu, a ja još ni samzna la tko bi mo gao bi ti u sta nu sa mnom. U dva ko ra ka sam bi la u dnev nojso bi, pri ti snu ta uza zid. Pri če ka la sam tre nu tak pri je ne go sam za ški lji la umra čan hod nik. Ni sam vi dje la baš ni šta. Na pi pa la sam pre ki dač i pri ti snu la

ga. Hod nik je bio jar ko osvi je tljen, a dio spa va o ni ce u mo me vi do kru gu či‐ nio se pra zan. Na pi pa la sam pre ki dač i upa li la svje tlo i hi tro pro mo li la gla‐ vu. Otvo re na vra ta me ni zde sna mo gla su bi ti od ku pa o ni ce. Ni je bi lo zna‐ ko va pre me ta či ne. Vra ta gar de rob nih or ma ra su bi la za tvo re na što mi se ni jesvi đa lo. Iz ku pa o ni ce je do pro slab, me tal ni zvuk. Ska me ni la sam se. Sr cemi je sko či lo u gr lo. Sag nu la sam se. Ja i mo ja ruč na svje tilj ka. Vi še od sve‐ ga na svi je tu sa da sam že lje la svoj ma li re vol ver. Škri pa nje me ta la ču lo sepo nov no, a on da je po pri mi lo ujed na čen pre po zna tljiv ri tam. Pri šu lja la samse vra ti ma i blje snu la svje tlom. Pro klet ma li miš vr tio se u svom ko lu. Ka‐ vez je sta jao na or ma ri ću. Upa li la sam svje tlo. Ku pa o ni ca je bi la pra zna.

Pri šla sam gar de rob nom or ma ru i otvo ri la vra ta go to vo pri prav na da ćudo bi ti uda rac u gla vu. Ob je stra ne du bo ka or ma ra bi le su pu ne odje će. Is pu‐ sti la sam du go za dr ža van zrak i još jed nom pre gle da la ci je li stan. Pro vje ri lasam da su stra žnja vra ta za klju ča na, na vu kla ku hinj ske za sto re iz nad su do‐ pe ra. Tek ta da sam se vra ti la Sha ron. Upa li la sam svje tilj ku u dnev noj so bi iklek nu la po kraj nje. Ru pa od met ka u dnu vra ta iz gle da la je na lik me da ljo‐ nu na pu nje nu si ro vim me som umje sto sli ka ma. Krv je na to pi la te pih is podnje ne gla ve po pri miv ši već bo ju ne ku ha ne pi le će je tre. Sit ne kr ho ti ne ko stivi ri le su joj iz ko se. Od že sti ne uda ra met ka vje ro jat no joj je ra zmr ska nakra lje žni ca. Sre ća za nju. Ni je se pa ti la. Su de ći po sve mu obo re na je na u‐ znak i ta ko je iz dah nu la, ra ši re nih ru ku, sa mo ma lo na kre nu tih bo ko va. Izpo lu o tvo re nih ze le nih oči ju iš če zlo je bli sta vi lo. U smr ti je po si vje la nje napla va ko sa. Da sam sti gla u do go vo re no vri je me, mo žda ne bi bi la mr tva.Htje la sam se is pri ča ti za ne pri stoj no vla da nje, za za ka šnje nje, za bo le snosta nje. Htje la sam je uhva ti ti za ru ku i udah nu ti ži vot u nju, ali je za sve bi lopre ka sno. Gla vom mi je po put mu nje pro le tje la po mi sao da sam i sa ma mo‐ gla bi ti mr tva da sam do šla na vri je me.

Po mno sam pre gle da la pro sto ri ju. Po svu da je bio te pih mut ne bo je odha ba nja pa tra go vi ci pe la i ni su mo gli osta ti na nje mu. Pri šla sam pro zo ru ipo no vo na mje sti la za vje se, pro vje riv ši da me đu na bo ri ma ne ma pu ko ti neko ja bi omo gu ći la po gled iz va na pri upa lje nim svje tli ma. Još sam jed nompro šla po ku ći obra ća ju ći po zor nost na de ta lje. Kre vet ni je bio ra spre mljen.Po ku pa o ni ci su bi li po ra zba ca ni vla žni ruč ni ci. Ko ša ra je bi la pre pu na pr‐ lja vog ru blja. Na ru bu ka de sta ja la je pe pe lja ra s ne ko li ko opu ša ka, pre klo‐ plje nih i on da zgnje če nih na na čin ko ji sam vi dje la svo jim oči ma. Stan seustva ri sa sto jao od te tri pro sto ri je – dnev ne so be sa sto lom za bla go va nje

smje šte nim po kraj pro zo ra, ku hi nje i spa va će so be. Či ni lo se da je na mje štajbio sku pljen zbr da zdo la, mo gla bih se okla di ti da je ma lo to ga bi lo nje zi no.Je di no je ne red po sta nu ne pri je por no bio nje zi no dje lo – ne o pra no po su đe usu do pe ru, kan ta pu na sme ća. Ovlaš sam pre li sta la pa pi re is pod te le fo na, za‐ pra vo zbir ku opo me na i ne pla će nih ra ču na. Oči to se nje zi na sklo nost fi nan‐ cij skom ka o su ni je pro mi je ni la od bo rav ka u San ta Te re si. Po ku pi la sam ci‐ je li snop i tut nu la ga u džep jak ne.

Opet sam ču la ci ca nje i škri pa nje iz ku pa o ni ce. Sta la sam na vra ta i za‐ gle da la se u tog glu pog stvo ra. Bio je si tan i smeđ, s jar ko cr ve nim oči ma.Str plji vo i mu ko trp no se pro bi jao oko lo na o ko lo, vr te ći se u svom kru gu. –Zao mi je – pro mr mlja la sam i su ze su me za pe kle na usna ma. Stre sla samgla vu shva tiv ši da je to su o sje ća nje na kri vu mje stu. Po ji lo s vo dom je bi lopu no, ali je pla stič na po su di ca za hra nu bi la pra zna. Na pu ni la sam je sit nimze le nim zr njem, a on da po šla do te le fo na i za mo li la cen tra lu da me spo je spo li cij skom po sta jom. Upo zo re nje Co na Do la na tu po je od jek nu lo u momsje ća nju. Sa mo mi je tre ba lo da me za dr že na is pi ti va nju. Na dru go zvo noja vio se do sto jan stve no slu žben glas.

– Do bra ve čer. – Glas mi je tre pe rio pa sam na br zi nu pro či sti la gr lo. –Ja sam, zna te, ma lo pri je sam ču la ne ku bu ku u su sjed nom sta nu, a ne ja vljami se na ku ca nje. Bo jim se da se su sje da ni je po zli je di la. Po sto ji li na čin dato pro vje ri te?

Ni je bio odu še vljen, ali je pri bi lje žio Sha ro ni nu adre su i obe ćao da ćene ko ga po sla ti.

Pro vje ri la sam sat. Bi la sam u sta nu ma nje od tri de set mi nu ta, ali je biokraj nji čas da se mak nem. Ni sam htje la da za zvo ni te le fon. Ni sam že lje la danet ko iz ne na da za ku ca na vra ta. Kre nu la sam pre ma stra žnjem iz la zu, ga se‐ ći us put svje tla, oslu šku ju ći na gon ski pri bli ža va li se it ko. Ni sam ima la pu‐ no vre me na.

Svr nu la sam po gled na Sha ron. Ni je mi bi lo dra go što je ova ko osta‐ vljam, ali ni je bi lo dru gog iz bo ra. Ni sam že lje la da me net ko po ve že s nje zi‐ nom smr ću i da mo ram gu bi ti da ne u Las Ve ga su če ka ju ći is tra gu o uzro kuna pra sne smr ti. Po naj ma nje sam že lje la da Con Do lan do zna da sam bi laov dje. Mo žda ju je ubi la ma fi ja, mo žda ka kav svod nik ili onaj mr šav ko iz

ka si na ko ji ju je pro ždi rao oči ma dok mu je is pla ći va la dvje sto pe de set do‐ la ra. Ili je mo žda zna la ne što o La u ren ceu Fi feu što ni je smje la re ći.

Pro šla sam po kraj nje. Nje ne zlat ne ru ke bi le su opu šte ne u smr ti, nok tina du gim pr sti ma na li če ni ru ži ča stim la kom. Za u sta vi la sam dah pri sje tiv šise da je uze la pa pi rić s mo jim ime nom i gur nu la ga u ku ti ju s ci ga re ta ma.Gdje je? Sr ce mi je di vlje uda ra lo dok sam se osvr ta la uo ko lo. Ni sam je vi‐ dje la na sto lu gdje je osta la do go rje la ci ga re ta od ko je je ostao sa mo sa vr šenstup pe pe la. Ni sam vi dje la ku ti ju na na slo nu za ru ku na ka u ču, ni ti na rad‐ noj plo či. Još sam jed nom pro vje ri la ku pa o ni cu oslu šku ju ći na pe to. Mo glabih se za kle ti da sam iz da lji ne ču la si re nu. Ob u ze la me pa ni ka. Do vra ga.

Mo ra la sam pro na ći taj ko ma dić pa pi ra. Kan ta za sme će u ku pa o ni cibi la je pu na pa pir na tih ma ra mi ca i omo ta za sa pun, sta rih opu ša ka. Ni je bi loku ti je s ci ga re ta ma ni na noć nom or ma ri ću. Ni na to a let nom sto li ću. Vra ti lasam se u dnev ni bo ra vak i po gle da la je s ga đe njem. Na ze le noj kuć noj ha lji‐ ni ima la je dva ve li ka dže pa. Skr gu ta la sam zu bi ma dok sam opre zno pi pa‐ la. Ku ti ja je bi la u de snom dže pu. Osta lo je mo žda šest ci ga re ta. Iz gu žvanpa pi rić s mo jim ime nom još je bio is pod ce lo fa na. Žur no sam ga gur nu la ujak nu.

Uga si la sam pre o sta la svje tla, pri šu lja la se stra žnjim vra ti ma i mal či ceih otvo ri la. Ču la sam gla so ve u ne po sred noj bli zi ni. Po klo pac kan te za sme‐ će za zve čao je po kraj su sjed nog sta na.

– Mo gao bi re ći nad stoj ni ku da joj je pre go rje la ža ru lja – go vo ri la ježe na. – Zvu ča lo je kao da sto ji tik uza me.

– Za što to ne ka žeš njoj? – Čuo se ma lo raz dra žen od go vor.

– Ne vje ru jem da je kod ku će. Svje tla su po ga še na.

– Do ma je. Ma lo pri je sam vi dje la da go ri svje tlo.

– Oti šli su, Sher ma ne. Ci je la ku ća je u mra ku. Vje ro jat no je iza šla napred nje vra ta – us tra ja la je že na. Po li cij ska si re na ču la se ja sni je. Za vi ja la jepo put fo no gra fa.

Sr ce mi je uda ra lo kao da će isko či ti. Stu pi la sam na za mra če nu te ra sui za sta la da str pam klju če ve na trag u pu ko ti nu iza pla stič ne kan te za po li je‐ va nje. Mo gla sam se sa mo na da ti da za bu nom ni sam spre mi la klju če ve svog

au ta. Is kra la sam se van, skre nu la uli je vo i po šla opet pre ma ce sti. Mo ra lasam se pri si li ti da le žer no pro đem po kraj pa trol nih ko la ko ja su već bi la par‐ ki ra na is pred ku će. Ot klju ča la sam vra ta i ušla, za klju čav ši se kao da menet ko go ni. Svu kla sam gu me ne ru ka vi ce. Gla va me lu đač ki bo lje la, osje ti lasam pro va lu lje plji va zno ja, gor či na mi se sku pi la u gr lu. Mo ra la sam semak nu ti odav de. Gr če vi to sam gu ta la sli nu. Sve sam te že ob u zda va la po dra‐ žaj na po vra ća nje. Ru ke su mi se to li ko tre sle da sam je dva po kre nu la au to.Kad mi je to na po sljet ku uspje lo, pa žlji vo sam se od mak nu la od no go stu pa.

Dok sam pro la zi la po kraj kol nog ula za, vi dje la sam uni for mi ra na po li‐ caj ca ka ko se šu lja pre ma stra žnjem ula zu u Sha ro nin stan, s ru kom na boč‐ nom oruž ju. Či ni lo mi se to pre vi še te a tral nim pri stu pom za obi čan su sjed‐ ski pri go vor pa sam sa zeb njom po mi sli la da je net ko dru gi na zvao s po ru‐ kom ja sni jom od mo je. Sa mo još mi nu ta i pol i ja bih osta la za ro blje na utom sta nu s pu no pi ta nja na ko ja bih mo ra la od go vo ri ti. Po mi sao mi se ni jeni ma lo svi dje la.

Vra ti la sam se u Bag dad i spa ki ra la stva ri. Oči sti la sam ci je li pro storod oti sa ka. Ima la sam osje ćaj vru ći ce. Za pra vo sam sil no že lje la je di no dase za mo tam u de ku i da po no vo za spem. S tut nja vom u gla vi oti šla sam nare cep ci ju. Ovo ga pu ta sam za te kla rav na te lje vu su pru gu odje ve nu po putdje voj ke u tur skom ha re mu – ako je ri ječ „dje voj ka“ uop će pri mje nji va uovom slu ča ju. Vje ro jat no je ima la še zde set pet, zgu žva no li ce na lik ne če mušto je pre du go osta lo u su ši lu. Na vrh si je de gla ve na sa di la je okru glu ni skuka pu od sa te na sa ža rom iza zov no pre ba če nim pre ko uši ju.

– Kre ćem na put u pet uju tro, pa bih ra do ve če ras na pra vi la ra čun – re‐ kla sam.

Da la sam joj broj so be. Po la ga no je pre li sta va la po kar to te ci dok ko‐ nač no ni je iz vu kla moj kar ton. Bi la sam ner vo zna, za bri nu ta i bo le sna, želj‐ na da što pri je kre nem da lje. Umje sto to ga mo ra la sam se pri si lja va ti da ve‐ dro i na o ko bez bri žno raz go va ram s tim uspo re nim stvo re njem.

– Ka mo pu tu je te? – pi ta la je raz go vor lji vo dok je uku ca va la ci fre nazbra ja li ci. Po gri je ši la je i mo ra la is po čet ka.

– Re no – sla ga la sam au to mat ski.

– Je ste li ima li sre ću?

– Gdje?

– Je ste li pu no do bi li?

– Ah, da, do bro me je kre nu lo. Iz ne na di la sam sa mu se be.

– Bo lje ne go mno gi. Ne će bi ti me đu grad skih raz go vo ra pri je ne go kre‐ ne te na put? – Od mje ri la me oštro i opo mi nju ći.

Odluč no sam za vr tje la gla vom. – Idem ra no u kre vet.

– I iz gle da te kao da vam tre ba sna – za klju či la je. Is pu ni la je od re zakkre dit ne kar ti ce ko ji sam pot pi sa la i uze la svoj pri mje rak.

– Ni sam is ko ri sti la ku po ne vri jed ne pe de set do la ra. Mo že te ih spre mi ti.Bez ri je či je str pa la ne i sko ri šte ne ku po ne u la di cu.

Za ne ko li ko mi nu ta sam bi la na glav noj ce sti 93 u smje ru sje ve ro i stokpre ma Bo ul der Ci tyju, gdje sam pre šla na au to ce stu 95. jug. Do spje la samsve do Ne e dle sa, a on da sam osje ti la po tre bu za od mo rom.

Pro na šla sam jef tin mo tel i upi sa la se, opet se za vu kla is pod po kri va čai od spa va la de set sa ti u ko ma du. Čak i ta ko du bo ko u za bo ra vu osje ća la samstra ho vi tu je zu pre ma ono me što je sta vlje no u po kret i be smi sle nu sil nu po‐ tre bu da se is pri čam Sha ron Na pi er za ulo gu ko ju sam od i gra la u nje zi nojsmr ti.

14.Uju tro sam opet bi la svo ja. Iz je la sam obi lat do ru čak u ma loj za lo gaj‐

ni ci pre ko pu ta mo te la. Sla ni nu, kaj ga nu i ra že ni pre pe če nac za li la samsvje žim na ran ča stim so kom i još tri ša li ce ka ve. Na pu ni la sam re zer vo arben zi nom, pro vje ri la ulje i po nov no kre nu la na put. Po sli je Las Ve ga sa vo‐ žnja po pu sti nji bi la je pra vo uži va nje. Ze mlja je bi la ja lo va, bo je pri gu še ne:kr žlja va, vr lo bli je da la van da pre kri ve na sit nom pra ši nom. Ne bo je bi lo bezoblač ka, pot pu no pla vo, gre be ni pla ni na na ob zor ju po put na gu žva nog tam‐ no si vog bar šu na. Bi lo je ne čeg pri vlač lji vog u toj još ne o svo je noj pri ro dibez ne on skih zna ko va na da le ko i na ši ro ko. Ži vo tinj sko car stvo sve de no jena šta kor sku vr stu klo ka na i ze mlja ne vje ve ri ce, dok su vr let ne ka njo ne na‐ sta va le li si ce i pu stinj ski ris. Pri br zi ni od de ve de set ki lo me ta ra na sat ne vi‐ de se ži vo ti nje, ali sam čak i u snu ču la kre ke ta nje ga ta lin ki, a sa da sam izsvog ju re ćeg au to mo bi la za mi šlja la na pla vi ne gli ne i šljun ka pu ne žuć ka stihgu šte ra i mi li pe da, stvo ro va či ja je adap ta ci ja na okru že nje ve za na uz šte‐ dlji vo ras po la ga nje s vla gom i od boj nost pre ma vre lom sun cu. U pu sti njiima mra va gun co bra na ra ko ji ot ki da ju li šće i no se ga kao sun co bran nad le‐ đi ma Ka sni je ga po hra nju ju u pod zem ne ru pe u ko ji ma ži ve, kao sun co bra‐ ne s pla že. Pre dodžba me na tje ra la u smi jeh. Na mjer no sam od vla či la mi sliod pri sje ća nja na smrt Sha ron Na pi er.

Pro na šla sam Gre da Fi fea u ma loj si voj gu ra voj ku ći ci na ko ta či ma iz‐ van Dur mi da na istoč noj oba li Sal ton Sea. Tre ba lo je vre me na da ga na đem.Gwen je re kla da ži vi na bro du, ali je nje gov brod bio iz vu čen na oba lu ra dipo prav ka i bo je nja, pa je Greg bio pri vre me no na sta njen u alu mi nij skoj pri‐ ko li ci ko ja je pod sje ća la na buc ma stu bu bu. Unu tra šnjost je bi la sti je šnje na.Sklo piv stol bio je obje šen na zid, plat ne ni sto lac pot pu no je za kr čio pri lazsu do pe ru, tu je bio i ke mij ski za hod, te žar na plo ča za ku ha nje. Otvo rio jedvi je bo ce pi va ko je je iz vu kao iz hlad nja ka ve li či ne kar ton ske ku ti je, smje‐ šte na is pod su do pe ra.

Po nu dio mi je da sjed nem na ta pe ci ra nu klu pi cu, a on da je otvo rio sto‐ lić iz me đu nas. Pod bo čio ga je iz vu kav ši jed nu no gu sto la. Uspje šno sam se

uti snu la, a udob nost sam mo gla po sti ći sa mo kad bih se okre nu la na stra nu.Greg je sjeo na plat ne ni sto lac, nagnuv ši se da me mo že pro ma tra ti dok gapro u ča vam. Bio je sli ka i pri li ka La u ren cea Fi fea – glat ka tam no sme đa ko‐ sa, ured no iz bri ja no glat ko če tvr ta sto li ce, cr ne oči, upa dlji ve tam ne obr ve,ja ka bra da. Dje lo vao je mla đe od dva de set pet go di na, ali nje gov je osmi jehimao is tu do zu dr sko sti ko ju sam za mi je ti la kod nje go va oca. Ko ža mu jebi la pre pla nu la, ja go di ce opa lje ne od sun ca. Imao je ši ro ka ra me na, vit ko ti‐ je lo, bo se no ge. No sio je cr ve nu pa muč nu dol če vi tu i od sje če ne hla če odr‐ pa ne pri dnu, s po mr še nim iz bli je dje lim kon či ći ma. Po pio je gu tljaj pi va.

– Mi sliš da mu sli čim?

– Da – re kla sam. – Je li ti kri vo?

Greg je sleg nuo ra me ni ma. – Da nas mi je sko ro sve jed no – re kao je. –Ni smo ima li ni šta za jed nič ko.

– Ka ko to?

– Bo že, – po čeo je vra go la sto, – haj de da pre sko či mo glu pi uvod i pri‐ je đe mo na su šti nu stva ri, mo že li?

Osmjeh nu la sam se. – Ni sam baš for ma li sta.

– Ni ja – pri znao je.

– Da kle, o če mu će mo naj pri je? Vre me nu?

– Pre sko či mo to – re kao je. – Znam ra di če ga si do šla, pa poč ni mo odto ga.

– Sje ćaš li se do bro tog raz do blja ži vo ta?

– Ne, ako ne mo ram.

– Osim psi hi ća – po mo gla sam mu.

– I to sam či nio za ma mi no za do volj stvo – re kao je i krat ko se na smi‐ jao kao da je shva tio da je iz go vo rio ne što pre vi še dje ti nja sto za svo ju dob.

– U ne ko li ko na vra ta sam ra di la za tvog oca – re kla sam.

Nok tom pal ca po čeo je stru ga ti ko ma dić na ljep ni ce, hi ne ći ne za in te re‐ si ra nost. Ni sam ima la poj ma što je čuo o svom ocu, ali sam odlu či la da La u‐

ren ce Fi fe ni je za vri je dio post hum ne po hva le da ne bih zvu ča la mi lo sti vo iline i skre no.

Re kla sam: – Ču la sam da je bio đu bre.

– Ni je mo gu će – pod smje šlji vo će Greg.

Sleg nu la sam ra me ni ma. – Osob no ni sam ima la lo še is ku stvo. Samnom je bio iskren. Mo gu pret po sta vi ti da je bio za gu ljen i da mu se ni jeuspje lo pri dru ži ti mno go lju di.

– A ti?

– Ne – re kla sam. Ma lo sam se po ma kla na ne u dob nu sje da lu. – Ka kvisu tvo ji osje ća ji pre ma Nik ki?

– Ne na ro či ti.

Na smi je ši la sam se. – Na sta vi sa što kra ćim od go vo ri ma ta ko da mi svista nu u jed nu re če ni cu – re kla sam. Ni je za gri zao. Ne ko sam vri je me pi lapi vo, a on da sam po lo ži la bra du na ša ku. Po ne kad mi se ui sti nu smu či odpo ku ša ja da iz vu čem ne što iz lju di ko ji za to ni su ra spo lo že ni. – Ne bi lisklo pio stol, pa da iza đe mo – re kla sam.

– Zbog če ga?

– Da udah nem svje žeg zra ka, je bi vje tru, što si mi slio?

Od jed nom se po čeo za do volj no smi juc ka ti. Od mak nuo je du ge no ge dami ni su na pu tu dok sam se iz vla či la sa sje di šta.

Iz ne na di la me otre si tost pre ma nje mu, ali po ma lo sam si ta lju di ko ji mise po na ša ju ra zme tlji vo ili mr god no, opre zno ili šu tlji vo. Za ni ma li su me iz‐ rav ni od go vo ri, i to po pri li čan broj. Že lje la sam ba rem jed nom us po sta vi tiod nos uza jam ne raz mje ne, a ne da uvi jek mo ram bi ti po pus tlji va, ne ko megle da ti kroz pr ste ili se do vi ja ti smi ca li ca ma. Ho da la sam bez ci lja po ku ša‐ va ju ći se ohla di ti. Greg mi je bio za pe ta ma. Bi lo je ja sno da ni je nje go vakriv nja, i ta ko uvi jek sum njam u se be ka da me uhva ti taj osje ćaj pra vič no stii ne ra zu mi je va nja oko li ne.

– Žao mi je što sam se oko si la na te – re kla sam.

Pri ko li ca je bi la po sta vlje na na dvje sto me ta ra od mo ra. U bli zi ni je bi‐ lo još ne ko li ko ve ćih ku ći ca na ko ta či ma okre nu tih pre ma mo ru, ko je supod sje ća le na sku pi nu ne o bič nih ži vo ti nja ko je su do gmi za le do vo de da seoku pa ju. Ski nu la sam te ni si ce i sve za la ve zi ce da bi ih mo gla pre ba ci ti pre‐ ko ra me na. Uda ra nje mo ra o oba lu ov dje je bla go do ne po sto je će, kao da jeoce an pot pu no upo ko ren. Ne po sto ji vi dlji va ve ge ta ci ja u vo di, čak i ri jet koko ja ri ba. Sve je to i oba li da lo čud no obi ljež je, kao da su pli ma i ose kapod jar mlje ne, umi re ne, ot pla vlje ni svi obli ci ži vo ta. Osta lo je ne što pre po‐ zna tlji vo, ali vje što iz mi je nje no, po put vi zi je bu duć no sti u ko joj je pro la‐ znost vre me na iz mi je ni la ne ke pri rod ne za ko ni to sti. Sta vi la sam ka plji cuvo de na je zik. Okus so li bio je že stok. – Je li ovo mor ska vo da?

Greg se osmjeh nuo, oči to ne u zne mi ren mo jom ra ni jom pro va lom. Čakmi se či nio lju ba zni jim. – Ho ćeš lek ci ju iz geo lo gi je. Imat ćeš je – re kao jeza do volj no. – Po pr vi pu ta nje gov je glas imao pri zvuk odu še vlje nja.

– Na rav no, za što ne?

Po di gao je oštar ka men i upo tri je bio ga kao kre du da bi na cr tao gru bukar tu na mo krom pi je sku. – Ovo je oba la Ca li for ni je, a ovo je Ba ja. Tu jeMe xi co. Na sa mom vr hu ka li for nij skog za lje va je Yu ma – ju go i stoč noodav de, ma nje ili vi še. Tu ne gdje smo mi – re kao je upri jev ši pr stom u pi je‐ sak. – Ri je ka Co lo ra do vi ju ga ovu da i go re da lje po kraj Las Ve ga sa. Ovo jeHo o ve ro va bra na. Ri je ka te če da lje ovu da i pre la zi u Utah, po tom u Co lo ra‐ do, ali taj dio mo že mo pre sko či ti. Da kle – na sta vio je od ba civ ši ka men. Po‐ čeo je cr ta ti pr stom, po gle da va ju ći me da vi di slu šam li. – Ovo po druč je zo‐ ve se Sal ton Sink. Osam de set šest me ta ra is pod ra zi ne mo ra – ta ko ne što.Da ri je ka Co lo ra do ni je ov dje na pra vi la ne ku vrst pri rod ne bra ne, sva vo daiz ka li for nij skog za lje va odav no bi se pre li la u Sal ton Sink – i sve ta ko go reu In dio. Go spo de, da se čo vjek na je ži kad po mi sli na to. U sva kom slu ša ju,Sal ton Sea je na pra vi la ri je ka Co lo ra do, da kle pr vo bit no je ovo bi la slat kavo da. Iz liv ši se go di ne 1905, ri je ka je u raz do blju od dvi je go di ne uli je va laov dje bi li ju ne ga lo na vo de. Na po sljet ku su je ob u zda li bra na ma od ka me njai žbu nja. Sol ko ja je po stup no za si ti la vo du po tje če vje ro jat no iz pret hi sto‐ rij skog do ba ka da je ci je lo ovo po druč je bi lo po to plje no. – Ustao je i otre‐ sao vla žan pi je sak s ru ku, vi dlji vo za do vo ljan svo jim iz la ga njem.

Po če li smo ho da ti – on uz oba lu, a ja sam po vla či la bo se no ge po pli ća‐ ku. Gur nuo je ru ke u stra žnje dže po ve hla ča. – Opro sti što sam pri je bio

ona ko za je ban – pro go vo rio je la god no. – Lo še sam vo lje ot ka ko smo mo ra‐ li iz vu ći brod. Ni sam uop će ka nio bi ti na kop nu.

– Br zo si se vra tio u nor ma lu – po hva li la sam ga.

– Za to što si re kla „je bi vje tar“. Uvi jek se raz ve se lim ka da to ču jem izusta že ne. Na ro či to oso be kao što si ti. Bi la je to po sljed nja ri ječ ko ju bihoče ki vao ču ti iz tvo jih usta.

– Či me se ba viš ov dje? Ri ba re njem?

– Po ma lo. Uglav nom plo vim. Či tam. Pi jem pi vo. Ljen ča rim.

– Ja bih po lu dje la.

Greg je sleg nuo ra me ni ma. – Ja sam po čeo s lu di lom pa se opo ra vljamna ovaj na čin.

– Ne baš pra vim „lu di lom“ – re kla sam.

– Ne s uvje re njem, to ne.

– Ko ja je to on da vr sta?

– Ne moj me tje ra ti da pri čam sve te glu po sti – za mo lio je bla go. – Po‐ sta jem do sa dan sa mo me se bi. Pi taj me ra di je ne što dru go. Tri pi ta nja. Po putča rob nih že lja.

– Ako se mo ram ogra ni či ti na tri pi ta nja, bo lje da od mah idem ku ći –re kla sam, ali sam u bi ti bi la sprem na na igru. Po gle da la sam u nje ga. Iz gle‐ dao je ma nje na lik ocu, a vi še se bi. – Če ga se sje ćaš iz raz do blja ne po sred nopred nje go vu smrt?

– To si me već pi ta la.

– Da, i baš ta da si po ši zio na me ne. Re ći ću ti za što me to za ni ma. Mo‐ žda će ti bi ti lak še. Že lje la bih re kon stru i ra ti do ga đa je pred nje go vu smrt.Mo žda čak šest mje se ci pri je ne go li je ubi jen. Mo žda je bio uple ten u ka kvuza kon sku za vr zla mu – upao u krv nu za va du. Mo žda se na te zao sa su sje domoko me đe. Net ko je to uči nio i mo ra po sto ja ti sli jed.

– O to me za si gur no ne mam poj ma – re kao je. – Mo gu ti pre pri ča ti obi‐ telj ske zgo de, ali o nje go vim po slo vi ma ni sam imao poj ma.

– U re du.

– Te je se ni smo bi li ov dje. To je je dan od ra zlo ga da sam se vra tio.Htje la sam mu po sta vi ti pot pi ta nje, ali sam se bo ja la da će mi ga bro ja ti kaojed no od mo gu ća tri, pa sam odu sta la. Na sta vio je.

– Bi lo mi je se dam na est go di na. Go spo de, bio sam ta kav ma mlaz,uvje ren da je moj otac ap so lut no ne po gre šiv. Ni sam znao što oče ku je odme ne, ali sam oci je nio da to ni ka da ne ću do sti ći, pa sam bio pro ble ma ti čan.U svo joj pre tje ra noj kri tič no sti du bo ko mi je vri je đao osje ća je i za to sam seogra dio ka me nim zi dom. Jed no vri je me sli je po sam slu šao sva ku nje go vuri ječ, a on da sam ga mr zio iz dna du še. Nje go vom smr ću iz gu bio sam pri li‐ ku da iz rav na mo ra ču ne. Znaš ono – za sva vre me na? To je sve. Ne mam ni‐ ka kva na či na da ri je šim sta re pro ble me s njim i za to sam za gli bio. Oci je niosam da mo gu za gli bi ti i u pro sto ru, kad sam već za gli bio u vre me nu i sto gasam do šao baš ova mo. Jed nom smo bi li tu na pla ži – on se po ne što mo raovra ti ti u au to. Sje ćam se da sam ga mo trio ka ko ho da. Sa mo sam gle dao zanjim. Imao je po gnu tu gla vu i vje ro jat no je raz mi šljao o sve mu dru gom, neo me ni. Imao sam po tre bu da ga do zo vem, da mu ui sti nu ka žem ko li ko gavo lim, ali to ni sam uči nio. Eto u ta ko vu svje tlu ga pam tim. Ci je la ta pri čame do slov ce sje ba la.

– Bi li ste sa mo vas dvo ji ca?

– Mo lim? Ne, ci je la obi te lj. Osim Di a ne. Ona se raz bo lje la pa je osta las ma mom. Bio je to vi kend pred blag dan ra da. Naj pri je smo pro ve li dan uPalm Spring su, a on da smo do šli ova mo.

– Je si li vo lio Co li na?

– Je sam valj da, ma da ni sam ra zu mio za što svi čla no vi obi te lji mo ra juple sa ti oko nje ga. Ma li je imao hen di kep i bi lo mi ga je žao, ali ni sam htiousre do to či ti svoj ži vot na nje gov ne do sta tak, ako me mo žeš ra zu mje ti. Mi‐ slio sam da bih se mo rao ne i zlje či vo raz bo lje ti da bih se iz jed na čio s nji me.To su raz mi šlja nja se dam na est go di šnja ka, ne za bo ra vi. Da nas imam vi še su‐ o sje ća nja, ali u ono vri je me ni sam s ti me mo gao iza ći na kraj. Čak ni sammi slio da bih tre bao. Ta ta i ja ni ka da ni smo bi li pri sni pri ja te lji, ali je i me nitre ba lo vri je me u nje go vu dru štvu. Znao sam ma šta ti ka ko bi to bi lo li je po.Ja bih mu ui sti nu pri čao ne što va žno, a on bi me ui sti nu slu šao. Umje sto to‐

ga raz go va ra li smo o gov na ri ja ma – baš bez ve za ri ja ma. I šest tje da na ka sni‐ je je umro.

Po gle dao me is ko sa, za vr tio gla vom i na smi jao se pla ho.

– Sha ke spe a re bi na pra vio dra mu od tog ma te ri ja la – re kao je. – Ja samna pra vio sa mo kra tak mo no log.

– On da kle ni ka da ni je go vo rio s to bom o svo me ži vo tu?

– To je tre će pi ta nje da znaš – opa zio je. – Uba ci la si pot pi ta nje je samli bio sam s ocem. Od go vor je ipak ne. Ni je ustva ri sa mnom raz go va rao nio če mu. Re kao sam ti una pri jed da ti ne ću bi ti od ve li ke po mo ći. Osta vi moto po stra ni, ho ćeš li?

Na smi je ši la sam se i ba ci la te ni si ce na ze mlju. Po če la sam tr ča ti.

– Tr čiš li i ti? – upi ta la sam pre ko ra me na.

– Po ma lo – od go vo rio je, su sti gav ši me. Po čeo je ka ska ti po kraj me ne.

– Što će bi ti ako se uzno jim? – upi ta la sam. – Ima li se gdje opra ti?

– Su sje di mi do pu šta ju da se ko ri stim tu šem.

– Sjaj no – re kla sam i po tr ča la br že.

Tr ča li smo šut ke, uži va ju ći u sun cu, pi je sku i su hoj vru ći ni. Ci je lo vri‐ je me mi se po gla vi vr zma lo pi ta nje. Ka ko se Sha ron Na pi er ukla pa la u sveovo? Što je ta kvo ga mo gla zna ti da ni je ži vje la do volj no du go da is pri ča?Do sa da mi sve ovo sku pa ni je ima lo smi sla. Ni Fi fe o va smrt, ni ti Lib byna,ni Sha ron osam go di na ka sni je. Osim ako ne ko ga ni je ucje nji va la. Osvr nu lasam se pre ma ma loj ku ći ci na ko ta či ma, ko ja se još vi dje la, za čud no bli zuna čud nom za le đu rav nog pu stinj skog kra jo li ka. Ni gdje oko lo ni je bi lo ni‐ ko ga. Ni tra ga vo zi li ma, čak ni skit ni ce. Na smi je ši la sam se Gre gu. Ni je sejoš ni ti za di hao.

– U do broj si kon di ci ji – re koh.

– I ti. Ka ko du go će mo ova ko tr ča ti?

– Tri de set mi nu ta. Če tr de set pet.

Ne ko smo vri je me tap ka li u mje stu. Osje ća la sam bla gu bol u li sto vi maod na por na trč ka ra nja po pi je sku.

– Ka ko bi bi lo da ja te bi po sta vim tri pi ta nja? – pre ki nuo je šut nju.

– Do bro.

– Ka ko si se ti sla ga la sa svo jim sta rim?

– Su per – od go vo ri la sam. Umro je kad sam ima la pet go di na. U sa o‐ bra ćaj nom ude su. Go re bli zu Lom po ca. Ve lik ka men se sko tr ljao s pla ni ne ismr skao mu vje tro bran. Tre ba lo im je šest sa ti da me iz vu ku sa stra žnjegsje di šta. Mo ja maj ka je ne ko vri je me pla ka la, a on da je iz ne na da pre sta la.Još uvi jek to ču jem po ne kad u snu. Ne je ca je. Ti ši nu ko ja je usli je di la. Od‐ go ji la me te ta. Ma mi na se stra.

Pro gu tao je to. – Je si li uda ta?

– Bi la. – Po di gla sam dva pr sta.

Na ce rio se. – Je li to za „dva pu ta“ ili pi ta nje broj dva?

Pra snu la sam u smi jeh. – To je bi lo tre će.

– Hej, sta ni ma lo. Va raš.

– Ne ka ti bu de. Još jed no. Ali se ra ču na.

– Je si li ika da ubi la?

Po gle da la sam ga sa zna ti že ljom. Či ni lo mi se to ne o bič nom pro mje‐ nom te me. – Re ci mo to ova ko. Pr vo is tra ži va nje uboj stva ra di la sam kad mije bi lo dva de set šest go di na. Po sao sam oba vlja la za jav nog pra vo bra ni te lja.Že na je bi la op tu že na za uboj stvo vla sti te dje ce. Tro je. Dje voj či ce. Mla đeod pet go di na. Sve za la im je usta, ru ke i no ge, a on da ih je str pa la u kan te zasme će i pu sti la da se ugu še. Bi la sam pri mo ra na gle da ti u sjaj ne uve ća nepo li cij ske fo to gra fi je. Iz li je či la sam se od svih ubi lač kih na go na. A i že ljeza maj čin stvom.

– Isu se – za va pio je. – Zar je to zbi lja uči ni la?

– Da ka ko. Na rav no da se iz vu kla. Oprav da va la se tre nu tač nim po mra‐ če njem uma. Mo žda se već šet ka po uli ca ma.

– Ka ko uspi je vaš odo lje ti ci nič no sti? – upi tao je.

– Tko ka že da ni sam?

Dok sam se tu ši ra la u su sjed noj ku ći ci na ko ta či ma, raz mi šlja la sam štobih još mo gla do zna ti od Gre ga. Pre pla vio me ne spo koj, že lja da što pri jekre nem da lje.

Ako bih se do ko pa la Cla re mon ta pri je mra ka, mo gla bih od mah uju troraz go va ra ti s Di a ne, a on da se po sli je ruč ka odve sti na trag u Los An ge les.Ruč ni kom sam is tr lja la ko su i obu kla se. Greg mi je otvo rio još jed no pi vo,ko je sam pi juc ka la dok sam če ka la da se on ope re. Po gle da la sam na sat. Bi‐ lo je je dan i pet na est mi nu ta. Greg je ušao u ku ći cu, osta viv ši otvo re navanj ska vra ta. Nje go va tam na ko sa još je bi la vla žna. Mi ri sao je na sa pun.

– Dje lu ješ sprem na za po kret – re kao je, uz i ma ju ći pi vo za se be. Ski‐ nuo je za tva rač.

– Raz mi šljam da bih tre ba la po ku ša ti do Cla re mon ta pri je mra ka – od‐ go vo ri la sam. – Imaš li ka ko vu po ru ku za se stru?

– Zna gdje sam. Ču je mo se s vre me na na vri je me, do volj no če sto dasmo u ti je ku do ga đa ja – re kao je. Smje stio se u plat ne ni sto lac i po di gao no‐ ge na ta pe ci ra nu klu pu po kraj me ne. – Je si li me još ne što htje la pi ta ti?

– Ne ko li ko stva ri ako ne maš ni šta pro tiv.

– Pa li.

– Sje ćaš li se na što je sve bio aler gi čan tvoj otac?

– Pse, mač ju dla ku, pe lud na gro zni ca, ali ne znam što sve se pod ra zu‐ mi je va pod ti me.

– Ni je bio aler gi čan na ne ku vrst hra ne? Ja ja na pri mjer? Ži ta ri ce?

Greg je za vr tio gla vom. – Ne sje ćam se da sam to ika da čuo. Go vo ri lose o za ga đi va či ma iz zra ka… cvjet nom pra hu i tim stva ri ma.

– Je li imao an ti a ler gij ske kap su le ka da je tog vi ken da do šao ova mo?

– Ne sje ćam se. Ne vje ru jem. Znao je da će mo bo ra vi ti u pu sti nji gdjeje zrak pri lič no čist, čak i u ka sno lje to, od no sno ra nu je sen. Pas ni je bio s

na ma. Osta vi li smo ga kod ku će, ta ko da ta ta ra di to ga ni je imao ra zlo ga no‐ si ti an ti hi sta mi ni ke, a dru gi ra zlog ni je po sto jao.

– Či ni se da je pas bio pre ga žen. Ako se ne va ram, to mi je re kla Nik ki– re kla sam.

– Da, baš dok nas ni je bi lo.

Pro šla me je za. Ni sa ma ne znam za što, ali bi lo je ne čeg čud no ga u to‐ me, ne što što ni sam mo gla ob ja sni ti. – Ka ko ste do zna li za to?

Greg je sleg nuo ra me ni ma. – Ču li smo kad smo se vra ti li – od go vo rioje vi dlji vo ne pri da ju ći oso bit zna čaj slu ča ju. – Ma ma je od ve zla Di a ne ku ćida ne što uz me. Mi slim da je to bi lo u ne dje lju pri je pod ne. Mi smo se vra ti litek u po ne dje ljak na ve čer. Na šle su Bru na uz rub kol ni ka. Vje ro jat no je biogad no ra zmr skan, jer ma ma ni je do pu sti la Di a ne da ga po gle da iz bli za. Po‐ zva la je Dru štvo za za šti tu ži vo ti nja. Do šli su i od ni je li ga, ali bio je većkre pan ne ko vri je me. Sve nas je po go di la nje go va smrt. Bio je kra san pas.

– Do bar ču var?

– Naj bo lji.

– Ka kva je bi la go spo đa Voss, ku će ga zda ri ca?

– Do i ma la se sim pa tič na. Či ni lo mi se da se sa svi ma do bro sla že – re‐ kao je. – Ra do bih da znam vi še, ali ovo je ot pri li ke sve što sam mo gao re ći.

Do vr ši la sam pi vo i usta la pru živ ši mu ru ku. – Hva la, Greg. Mo žda ćebi ti po tre be da po no vo raz go va ra mo ako ne maš ni šta pro tiv.

To bo že la kr di ja ški me je po lju bio u ru ku, ali sam bi la uvje re na da jeimao na umu ne što sa svim dru go. Iz go vo rio je me ko: – Ne ka ti je sa sre‐ ćom.

Li ce mi je oza ri lo za do volj stvo. – Je si li gle dao Ma lu Bess? Je an Sim‐ mons i Ste wart Gran ger? Is to to ka že on njoj. Bio je osu đen, mi slim, ili jebi la ona… za bo ra vi la sam. Sr ce dra pa telj no. Tre bao bi to po gle da ti u noć‐ nom ki nu. Do tu klo me dok sam bi la ma la.

– Ti si sa mo pet ili šest go di na sta ri ja od me ne.

– Se dam – od go vo ri la sam.

– Ve li ke li ra zli ke.

– Ja vit ću ti ako ne što ot kri jem – ka za la sam.

– Sret no.

Po kre nu la sam au to i osvr nu la se kroz stra žnje sta klo. Greg je sta jaoiza mre ža sta za klo na na vra ti ma ku ći ce i opet me sil no pod sje tio na La u ren‐ cea Fi fea.

15.

Sti gla sam u Cla re mont u šest sa ti, osta viv ši iza se be On ta rio, Montc la‐ ir i Po mo nu, sve ma nja grad ska po druč ja bez gra da u pra vom smi slu ri je či,fe no men ti pi čan za Ca li for ni ju, gdje niz op skrb nih cen ta ra i ši ro ka pro stran‐ stva s pri pa da ju ćim ku ća ma do bi ju po štan ski broj i po sta ju stvar nost na ze‐ mljo vi du. Cla re mont je ne o bič nost u tom okru že nju jer sli či na ure dan za se‐ lak sred njeg Za pa da s bri je sto vi ma i dr ve nim ogra da ma. U go di šnjoj pa ra dipo vo dom 4. srp nja su dje lo va le su du hač ke ka pe le, vo do vi dje ce na bi ci kli‐ ma ukra še nim krep-pa pi rom i eki pa ože nje nih mu ška ra ca sprem na sa mo i‐ zru gi va nju, odje ve na u ber mu de, cr ne ča ra pe u fi nim ci pe la ma za odla zakna po sao, ko ja u zbi je nim re do vi ma iz vo di vje žbu s ko si li ca ma. Da ne masmo ga, Cla re mont bi se mo gao sma tra ti „sli ko vi tim“ s Mo unt Bal dyjem uza le đu.

Skre nu la sam na ben zin sku crp ku i po zva la broj ko ji mi je da la Gwen.Di a ne ni je bi la kod ku će, ali je nje zi na su sta nar ka re kla da bi se tre ba la vra‐ ti ti oko osam sa ti. Na sta vi la sam vo zi ti po In di an Hill Bo u le var du, skre nuv‐ ši li je vo na Ba ugh man. Od mah u dru goj ku ći ži ve mo ji pri ja te lji Gi de on iNell s dvo je dje ce, tri mač ke i ba zen. Nell po zna jem iz sred njo škol skih da‐ na. To je stvo re nje do volj no ot ka če no da se ne obron da kad me vi di nasvom kuć nom pra gu. Čak se či ni lo da joj je dra go što me vi di. Sje la sam snjom u ku hi nju i pro ma tra la je ka ko pra vi ju hu dok raz go va ra mo. Po sli jeve če re sam po nov no na zva la Di a ne. Pri sta la je da se sa sta ne mo su tra dan naruč ku. Po sli je to ga, Nell i ja smo se ski nu le i uva lja le u ba zen. Ima le smoohla đe no bi je lo vi no na do hvat ru ke i pu no ko na ca za po hva ta ti. Gi de on je spu no ra zu mi je va nja dr žao klin ce u op ko lje nju. Tu sam noć pro spa va la naka u ču s mač kom na gru di ma i raz mi šlja njem po sto ji li ika kav na čin da ja ži‐ vim ta kvim ži vo tom.

Sa sta la sam se s Di a ne u jed nom od zdra vlja ka ko ji svi iz gle da ju jed na‐ ko: pu no pri rod nog pre ma za nog dr ve ta i zdra vog vi se ćeg bi lja, ma kra mea iolo vom uo kvi re nih pro zo ra i ko no ba ra ko ji ne pu še ci ga re te, ali bi od vasza ci je lo uze li sve dru go što ima te. Naš je bio mr šav ko pro ri je đe ne ko se i cr‐

na br ka ko ji je ne pre kid no gla dio dok je bi lje žio na šu na rudžbu gor lji vo šćuko ju po mo me uvje re nju ne za vre đu je ni je dan sen dvič. Moj je bio od avo‐ ka da i sla ni ne. Nje zin „ve ge te ri jan ski uži tak“ na sla gan u ti je sto za pi tu.

– Greg ka že da se ru žno po nio pre ma va ma kad ste do šli k nje mu – re‐ kla je i na smi ja la se. Ne ka kav na ma? je po čeo cu ri ti kroz ru pi cu u ti je stu paga je po li za la.

– Kad ste raz go va ra li? Si noć?

– Na rav no. – Zgra bi la je još je dan pre ve lik za lo gaj. Mo tri la sam je dokje ob li zi va la pr ste i bri sa la bra du. Ima la je Gre go ve li je pe cr te li ca, ali pu novi še ki la, ši ro ku stra žnji cu ugu ra nu u iz bli je dje le tra pe ri ce i li ce ne o bič nopo su to pje ga ma. Cr na ko sa bi la je raz di je lje na na sre di ni i po dig nu ta na po‐ tilj ku u rep sti snut ši ro kom ko žna tom tra kom pro bo de nom dr ve nim šta pi‐ ćem.

– Je si li zna la da je Nik ki uvjet no ot pu šte na iz za tvo ra? – upi ta la sam.

– Ma ma mi je to re kla. Je li se Co lin vra tio ku ći?

– Nik ki je upra vo kre nu la po nje ga kad smo raz go va ra le pri je ne kidan– re kla sam. Bo ri la sam se da ne na ru šim iz gled svo ga sen dvi ča jer jekruh pu cao pri sva kom za lo ga ju, ali sam uspje la ulo vi ti iz ra žaj u nje zi nimoči ma. Za ni mao ju je Co lin. Nik ki ne.

– Je si li upo zna la ma mu?

– Je sam. Sil no mi se do pa la.

Di a ni nim li cem pre le tio je krat ko tra jan po no sit osmi jeh. – Ako me nepi ta te, ta ta je stvar no bio ble sav kad je od ba cio nju ra di Nik ki. Ho ću re ći,Nik ki je u re du, ali je ne ka ko hlad na, ne či ni vam se?

Pro mr mlja la sam ne što ne o ba ve zno. Či ni lo se da me Di a ne i ona ko neslu ša. Re kla sam: – Tvo ja ma ma mi je pri ča la da si išla na te ra pi ju po sli jeoče ve smr ti.

Di a ne je za ko lu ta la oči ma i srk nu la gu tljaj ča ja od me tvi ce. – Išla samna te ra pi ju po la svog ži vo ta i još mi gla va ni je po sve či sta. To je zbi lja gro‐ zno. Moj sa da šnji psi hi ja tar dr ži da bih se tre ba la pod vr ći psi ho a na li zi, ali sti me se vi še nit ko ne ba vi. Ka že da tre bam upo zna ti svo ju „mrač nu“ stra nu.

Op sjed nut je Fre u dom, kao i svi sta ri ji li ječ ni ci. Ho će da se is pru žiš u nji ho‐ voj or di na ci ji i pri čaš im svo je sno ve i ša ša ve Ma šta ri je, a oni od to ga ra dena u ku. Po ku ša la sam i Re ic hi a no vu me to du, ali mi je do zlo gr di lo na pu ha va‐ nje i buč na re kla ma. Me ni je to bi lo glu po.

Za gri zla sam ve lik za lo gaj ki ma ju ći kao da znam o če mu pri ča. – Ni ka‐ da ni sam išla na psi ho te ra pi ju.

– Čak ni grup nu? Za vr tje la sam gla vom.

– Bo že, vi ste on da istin ski ne u ro tič na oso ba – oci je ni la je pu na po što‐ va nja.

– Pa, ne gri zem nok te ni ti mo krim u kre vet.

– On da ste vje ro jat no agre siv ni tip ko ji ne pod no si ob ve ze i slič na sra‐ nja. Ta ta je une ko li ko bio ta kav.

– Ka kav? – upi ta la sam br zo, pre sko čiv ši ocje nu mog ka rak te ra. Uo sta‐ lom to je bi la na su mič na ocje na.

– Ah. Zna te. Za je ba vao je ko ga god je sti gao. Greg i ja još uvi jek us po‐ re đu je mo is ku stva. Moj psi hić ka že da je to bio nje gov obram be ni me ha ni‐ zam. Ba ka je ma ni pu li ra la nji me, pa je za pro mje nu on ra dio is to sa svi ma,uklju čiv me ne i Gre ga. Ma mu. Nik ki i ne znam ko ga sve ne. Ne vje ru jemda je u ži vo tu iko ga istin ski vo lio, osim mo žda Co li na. Pre vi še se bo jao.

Po je la je sen dvič i utro ši la ne ko li ko mi nu ta da ob ri še li ce i ru ke. Po tomje bri žlji vo slo ži la pa pir na tu sal ve tu.

– Greg mi je re kao da si pro pu sti la iz let u Sal ton Sea.

– Ka da, pri je ta ti ne smr ti? Da, da, je sam. Ima la sam gri pu. Od vrat nome zdr ma la i za to sam osta la s ma mom. Bi la je div na. Oba su la me nje žno‐ šću i lju ba vlju. U ži vo tu ni sam to li ko spa va la.

– Ka ko je pas do spio na ce stu? Slo ži la je ru ke u kri lu. – Mo lim?

– Bru no. Greg je re kao da ga je uda rio au to. Raz mi šljam tko ga je pu‐ stio. Je li go spo đa Voss osta la u ku ći dok tvo jih ni je bi lo?

Di a ne me je pa žlji vo po gle da la, a on da je od vra ti la po gled. – Ne vje ru‐ jem. Či ni mi se da je bi la na od mo ru. – Svr nu la je po gled na zid ni sat me ni

iza le đa. – Imam pre da va nje – pro mr mlja la je. Ru me ni lo joj je pre kri lo li ce.

– Je si li do bro?

– Ja sno. Do bro sam – od go vo ri la je sku plja ju ći tor bu i knji ge. Do i ma lase sret nom što ima ne čim upo sli ti ru ke. – Oh, za ma lo sam za bo ra vi la. Imamne što za Co li na ako će te ga vi dje ti. – Pru ži la mi je pa pir na tu vre ći cu. – Sa‐ sta vi la sam al bum za nje ga. Ima li smo sve ove sli ke po ku ti ja ma. – Sad jebi la sa svim slu žbe na, ras tre se na i od sut na. Ovlaš se osmjeh nu la. – Žao mi ješto ne mam vi še vre me na. Ko li ki je moj udio u ra ču nu?

– Ja ću pla ti ti. Mo gu li te pre ba ci ti ne ka mo?

– Imam au to – re kla je. Sva ži vah nost je iš če zla s nje na li ca.

– Što se do go di lo, Di a ne? Ne što te mu či.

Na glo je po no vo sje la, zu re ći rav no pre da se. Glas joj se sni zio za ot‐ pri li ke šest no ta. – Ja sam pu sti la psa na po lje, onaj dan kad su ot pu to va li –pro go vo ri la je je dva čuj no. – Nik ki mi je re kla da ga pu stim da se is tr či pri jene go li ma ma do đe po me ne. Uči ni la sam to, ali sam se osje ća la uža sno lo šepa sam le gla na ka uč u dnev noj so bi. Kad je ma ma po tru bi la, zgra bi la samsvo je stva ri i iz ju ri la iz ku će. Sa svim sam za bo ra vi la na psa. Jad nik je lu‐ njao oko lo dva da na dok se ni sam sje ti la. Za to smo ma ma i ja išle ta mo. Daga na hra ni mo i pu sti mo u ku ću. Na po sljet ku se odva ži la i po gle da la me. Bi‐ la je na ru bu su za. – Si ro če – za va pi la je. Shr va la ju je gri žnja sa vje sti. – Jasam kri va. Stra dao je jer sam za bo ra vi la na nje ga. – Drh ta vom ru kom pre‐ kri la je usta, trep ta ju ći da oda gna su ze. – Osje ća la sam se gro zno, ali ni samto re kla ni ko me osim ma mi. Nit ko dru gi ni je ni pi tao. Ne će te im re ći, zarne? To li ko su se uzru ja li što je pas stra dao da me nit ko ni je čak ni ti upi taoka ko je iza šao iz ku će, a ja sam na rav no to pre šu tje la. Ni sam ima la pe tljere ći. Nik ki bi me mr zi la.– Nik ki te ne će mr zi ti ra di to ga, Di a ne – po ku ša lasam je utje ši ti. – To je bi lo dav no. Ka kve to ima ve ze s bi lo či me?

Po gled joj je po stao iz bez u mljen. Mo ra la sam se nagnu ti da ču jem štogo vo ri. – Net ko je ušao u ku ću dok je pas bio va ni. Net ko tko je za mi je nioli jek. Za to je ta ta umro. – Pe tlja la je po tor bi ci u po tra zi za rup či ćem. Nje zi‐ ni je ca ji pod sje ća li su na ubr za no hva ta nje zra ka. Ra me na su se po gr bi la ubes po moć ju.

Dva mom ka za su sjed nim sto lom ra do zna lo su je po gle da li.

– O, Bo že, dra gi moj Bo že, – šap ta la je gla som pu nim bo la.

– Haj de mo odav de – re kla sam i po ku pi la nje zi ne stva ri. Osta vi la samna sto lu pre vi še nov ca za ra čun. Uhva ti la sam je za ru ku i gu ra la pre ma vra‐ ti ma.

Dok smo sti gle do par ki ra li šta, go to vo je pot pu no vla da la so bom. –Opro sti te, mo lim vas. Ne mo gu vje ro va ti da mi se ovo do go di lo. Ni ka da sejoš ni sam slo mi la na ovaj na čin.

– Sve je u re du. Ni sam ima la poj ma da ću po kre nu ti tu la vi nu u te bi.Na pro sto mi se to pi ta nje ugni je zdi lo u gla vi ot ka ko je Greg spo me nuo. Ni‐ sam te na mje ra va la op tu ži ti ni za što.

– Ni sam mo gla vje ro va ti da si to iz go vo ri la. – Oči joj se opet na pu ni šesu za ma. Po gle da la me usrd no. – Mi sli la sam da znaš. Mi sli la sam da si ot‐ kri la. Ina če ne bih pri zna la ni za ži vu gla vu. Go di na ma me je to ti šta lo.

– Ka ko mo žeš kri vi ti se be? Ako je net ko na ka nio ući u ku ću i ta ko bipu stio psa. Ili bi ga ubio ta ko da iz gle da kao da je bio ne sre tan slu čaj. Ka kobi se ina če mo gao uspe ti na kat, a da nje mač ki ov čar ci je lo vri je me la je i re‐ ži?

– Ne znam. Mo žda jest ta ko. Pret po sta vljam da bi mo glo bi ti. Ho ću re‐ ći, on je ui sti nu bio do bar pas ču var. Da je bio u ku ći, nit ko ne bi mo gaouči ni ti zlo.

Du bo ko je uz dah nu la i is pu ha la nos u već vla žnu i zgu žva nu pa pir na tuma ra mi cu. – Po ni je la sam se kraj nje ne od go vor no. Stal no su me ne što is pi‐ ti va li, što je po gor ša lo stvar. Ni sam im mo gla re ći. Či ni lo se da nit ko osimme ne ni je to po ve zao s ta ti nom smr ću, a ja na pro sto ni sam mo gla pri zna ti.

– Hej, to je pro šlost, go to vo je. Ne mo žeš se iz je da ti do smr ti. Ni si touči ni la s pre du mi šlja jem.

– Znam, znam. Ali re zul tat je bio is ti, ra zu mi ješ? – Po vi si la je glas isti snu la oči. Su ze su joj te kle niz ob ra ze. – Bio je gro zan, ali sam ga obo ža‐ va la. Znam da ga Greg ni je mo gao smi sli ti, ali za me ne je bio si lan. Ni je mebi lo bri ga što se še vio oko lo. Ni je to bi la nje go va kriv nja. Ci je li ži vot mu jebio za br ljan. Zbi lja.

Obri sa la je oči pa pir na tom ma ra mi com smo ta nom u gru du i još jed nomdu bo ko uz dah nu la. Po seg nu la je u tor bu i iz vu kla pu de ri je ru.

– Ne bi li bi lo pa met ni je da pre sko čiš pre da va nje i odeš ku ći?

– Mo žda i ho ću – ka za la je. Po gle da la se u zr ca lu. – Go spo de, na što li‐ čim. Ne mo gu ova ko va ni ka mo.

– Zao mi je što sam ra zlo gom to me. Mi slim da se osje ćam go re ne go ti– pri zna la sam skru še no.

– Ne, ne ma ve ze. Ni je tvo ja kriv nja. Mo ja je. Mi slim da ću sad mo ra tito re ći i svo me psi hi ću. On će to sma tra ti ka tar tič nim, smi ru ju ćim pro či šće‐ njem. Raz ve se lit će se, obo ža va ta kva sra nja. Mi slim da će sad svi zna ti. Tomi i tre ba.

– Če kaj, ja to mo gu, a mo žda i ne mo ram spo me nu ti. Ustva ri još neznam ni sa ma, ali ne vje ru jem da je to da nas vi še va žno. Ako je net ko na u‐ mio ubi ti tvo ga oca, uči nio bi to na ovaj ili onaj na čin. To je na pro sto či nje‐ ni ca.

– Mo že bi ti. U sva kom slu ča ju dra go mi je da si to re kla. Osje ćam semno go bo lje. Ui sti nu. Ni sam čak ni ti bi la svje sna da me to još uvi jek op te‐ re ću je, ali oči to jest.

– Je si li sad si gur no sa svim do bro? Kim nu la je upu tiv ši mi sla ba šansmi je šak. Po zdra vi le smo se što je po tra ja lo još ne ko li ko mi nu ta, a po tom jeoti šla do svog au to mo bi la. Is pra ti la sam je po gle dom sve dok se ni je od ve‐ zla, on da sam ba ci la al bum za Co li na na stra žnje sje di šte i uklju či la mo tor.Ma ko li ko mi je bi lo mr sko pri zna ti, ma la je ustva ri ima la pra vo. Da je pasbio u ku ći, nit ko ne bi mo gao za br lja ti stvar. S dru ge stra ne, pas unu tra iliva ni, živ ili mr tav, ni po što ne bi mo gao za šti ti ti Lib by Glass. Uklo pio mi seba rem je dan ko ma dić sla ga li ce. Či ni lo se da ni je bog zna ka ko va žan, ali semo gao utvr di ti pri bli žan da tum ula ska u ku ću, ako je ubo ji ca na taj na čin iz‐ vr šio iz mje nu. Ustva ri bi la je to pra va pra zni na ko ju sam uspje la po pu ni ti.Ma len po mak, ali me raz ve se lio. Od ve zla sam se na trag do au to ce ste SanBer nar di no i kre nu la za L.A.

16.Vra tiv ši se u Ha ci en du oti šla sam u pri jem ni ured da pro vje rim te le fon‐

ske po ru ke. Ar let te je pri mi la če ti ri, ali se is po sta vi lo da je Char lie Scor so nite le fo ni rao tri put. Na lak ti la se na te zgu žva ču ći ne što lje plji vo i tam no sme‐ đe oblo že no ti je stom.

– Što je to?

– Tri mli ne Di et Snack Bar – pro mu lja la je kroz pu na usta. – Sva ki imasa mo šest ka lo ri ja. – Ma lo fi le na li je pi lo joj se na zu be po put zu bar skog ki tapa je za o kru ži la pr stom po de sni ma i ugu ra la smje su na trag u usta. – Po gle‐ daj ovu eti ke tu. Kla di la bih se da u ci je lom ovom ar ti klu ne ma jed nog pri‐ rod nog sa stoj ka. Mli je ko u pra hu, hi dri ra na ma sno ća, ja je u pra hu i ci je liniz ke mi ka li ja i adi ti va. A znaš li ne što? Opa zi la sam da pra va hra na ni je ta‐ ko uku sna kao pa tvo re na. Je si li to uo či la? Ži va živ ca ta isti na. Pra va hra naje blju ta va, raz vod nje na oku sa. Uz mi sa mo raj či cu iz sa mo po slu ži va nja.Upra vo je jad no ko li ko je to ne u ku sno – re kla je i stre sla se. Po ku ša va lasam raz vr sta ti po ru ke, ali mi je svo jim tra bu nja njem ote ža va la po sao.

– Re kla bih da u ovo me čak ni bra šno ni je pra vo – na sta vi la je kao na‐ vi nu ta. – Ču la sam da lju di ve le ka ko ta umjet na hra na uop će ne ma ka lo ri ja,ali tko ih tre ba? Me ni je dra že da su pra zne. Ba rem se ne ću ude blja ti. TajChar lie Scor so ni je zbi lja us tra jan, je li? Zvao je jed nom iz Den ve ra, on daiz Tuc so na i si noć iz San ta Te re se. Bog zna što ho će. Po gla su bi se re klo daje zgo dan.

– Bit ću u so bi, – pre ki nu la sam je.

– No, do bro. Ne ka ti bu de. Ako ho ćeš od go vo ri ti na ko ji od po zi va, sa‐ mo zvrc ni ova mo, pa ću te spo ji ti.

– Hva la ti.

– Ah, da, da la sam tvoj te le fon ski broj u Las Ve ga su lju di ma ko ji ni suhtje li osta vi ti po ru ku. Na dam se da je to u re du. Ni si mi re kla da to ne či‐

nim.

– Ne, u re du je – umi ri la sam je. – Imaš li poj ma tko je to mo gao bi ti?

– Jed na žen ska i je dan mu ška rac – uz vra ti la je ži vah no.

Vra ti la sam se, u so bu, ski nu la ci pe le i na zva la ured Char li e ja Scor so‐ ni ja. Ja vi la se Ruth.

– Tre bao se vra ti ti si noć – oba vi je sti la me. – Ni je na mje ra vao do la zi ti uured. Mo žda ćeš ga na ći kod ku će.

– Ako ne uspi jem, ho ćeš li mu re ći da sam se vra ti la u Los An ge les?On zna gdje me mo že na ći.

– Do go vo re no.

Dru ga je po ru ka bi la pre mi ja. Oči to se Gar ry Ste in berg, knji go vo đatvrt ke Ha ycraft i Mc Ni e ce vra tio iz New Yor ka ne ko li ko da na ra ni je i bio jevo ljan raz go va ra ti sa mnom u pe tak po sli je pod ne, što je bi lo da nas. Na zva lasam ga i krat ko raz go va ra la s njim, re kav ši mu da ću do ći za sat vre me na.Po tom sam na zva la go spo đu Glass i re kla joj da ću do ći do nje od mah po sli‐ je ve če re. Tre ba la sam oba vi ti još je dan raz go vor, ali sam se uža snu la prisa moj po mi sli. Od sje di la sam ma lo na ru bu po ste lje zu re ći u te le fon, a on dasve po sla la do vra ga i na zva la svo ga pri ja te lja u Las Ve ga su.

– Za ime svi je ta, Kin sey, – pro ci je dio je kroz zu be. – Ka ko mi to mo‐ žeš uči ni ti! Pri ku pim ti či nje ni ce o Sha ron Na pi er i br zo za tim do zna jem daje mr tva.

Ob ja sni la sam mu si tu a ci ju što sam mo gla je zgro vi ti je, ali ni sam ima lado jam da sam ubla ži la nje go vu tje sko bu. Kao ni ti svo ju. – Mo gao je to bi tibi lo tko. Ne zna mo da je ubi je na ra di me ne.

– Isti na je, ali ja se sve jed no mo ram po kri ti. Net ko se mo že sje ti ti dasam se ras pi ti vao o toj da mi, a on da je na đe na s met kom u vra tu. Znaš li uka kvu sam so su?

Pro su la sam sve mo gu će is pri ke i za mo li la ga da me oba vi je sti ako do‐ zna ne što no vo. Ni sam ste kla do jam da je že ljan ko mu ni ci ra nja sa mnom.Pre svu kla sam se, odje nuv ši suk nju, hu la hup ke i ci pe le s pe tom, a on da seod ve zla do zgra de Av co Em bas sy i uspe la se di za lom na de se ti kat. Opet iz‐

no va sam se lo še osje ća la ra di Sha ron Na pi er, gri žnja sa vje sti ugni je zdi lami se u utro bi po put pod mu kle ko li ke. Ka ko sam mo gla pro pu sti ti do go vo‐ re ni sa sta nak? Ka ko se to me ni mo glo de si ti? Ona je ne što zna la i da samsti gla na vri je me mo gla sam li je po za klju či ti is tra ži va nje umje sto da sam tugdje je sam prak tič ki ni gdje. Ušla sam po nov no u imi ta ci ju se ljač kog dvo ri‐ šta pri jem na ure da Ha ycraft i Mc Ni e ce, zu re ći u isu še ne kli po ve ku ku ru zana zi du dok sam još ma lo bi če va la svo ju sa vjest.

Po ka za lo se da je Gar ry Ste in berg vr lo zgo dan čo vjek. Pro ci je ni la samda je za šao u tri de se te. Imao je cr nu ko vr ča vu ko su, cr ne oči i ma lo raz mak‐ nu te pred nje zu be. Mo gao je ima ti bli zu me tar sto osam de set cen ti me ta ra,de žme ka sto ti je lo sa stru kom ko ji je ki pio iz hla ča po put do bro uz di gla kva‐ še na ti je sta.

– Ako se ne va ram, uo či li ste moj struk. Je sam li u pra vu?

Sleg nu la sam ra me ni ma po ma lo po kaj nič ki, ne si gur na že li li ili ne ču timoj ko men tar. Mah nuo je ru kom pre ma stol cu, a po tom sjeo iza pi sa ćegsto la.

– Da vam ne što po ka žem – re kao je po di žu ći prst u zrak. Otvo rio jegor nju la di cu i iz va dio fo to gra fi ju ko ju mi je pru žio. Po gle da la sam.

– Tko je to?

– Sjaj no – ob ra do vao se vi dlji vo. – Od li čan od go vor. To sam na i me ja.Kad sam te žio sto tri de set pet ki lo gra ma. Sa da imam de ve de set osam.

– Go spo de Bo že, – za va pi la sam iskre no za pre pa šte na i po nov no po‐ gle da la sli ku. Ustva ri tek sam sa da za mi je ti la da je ne koć iz gle dao kao Ar‐ let te kad bi se pre o bu kla u mu škar ca. Lu da sam za fo to si ma ti pa „pri je-i-po‐ sli je“, gor ljiv obo ža va te lj svih ogla sa – u ča so pi si ma gdje su pri ka za ne že nena pum pa ne po put au to gu ma, a on da ča rob no uta nje ne, u pra vi lu sa za vo dlji‐ vo iz ba če nom no gom kao da gu bi tak te ži ne uklju ču je uz di za nja šar ma i ma‐ ne ken skog umi je ća. Ni sam bi la si gur na je li u Ca li for ni ji ostao it ko tko ni jeop sjed nut vla sti tim iz gle dom.

– Ka ko ste to uspje li? – upi ta la sam vra ća ju ći fo tos.

– Scars da le – od go vo rio je. – Naj i skre ni je re če no na mu čio sam se, alisam us pio. Pre va rio sam jed nom – no, dva put. Pr vi pu ta na tri de set i pe ti ro‐

đen dan. Sma trao sam da me uz ro đen dan sku svi je ću do pa da i ro ščić sa si‐ rom. Jed ne no ći sam lum pao jer se mo ja dra ga raz lju ti la i iz ba ci la me iz ku‐ će. Za mi sli te lu do sti, dok sam bio de belj ko ni sam ni imao cu ru. A sa daimam na pa daj kad me na ju ri. Po mi ri li smo se i sve je opet do bro. Mo ramski nu ti još pet na e stak ki la, ali sam uzeo ma li pre dah. Stro go pri dr ža va njedi je te, to je je di no rje še nje. Je ste li ika da po ku ša li Scars da le?

Za vr tje la sam gla vom po kaj nič ki. Či ni lo se da za se be ni sam uči ni labaš ni šta. Ni ti Scars da le, ni psi ho te ra pi ju.

– Ne ma al ko ho la – na sta vio je. – To je naj te ži dio. Ka sni je, na odr ža va‐ nju ki la že smi je se tu i ta mo po pi ti ča ši ca bi je log vi na, ali to je sve. Mi slimda sam pr vih dva de set pet ki la iz gu bio od to ga. Odri ca nja al ko ho la. Ne bi stevje ro va li ko li ki je to do da tak tje le snoj te ži ni.

– Sva ka čast.

– Za do vo ljan sam so bom – pri znao je. – To je naj va žni je u ci je loj pri či.Ta ko. To li ko o to me. Sto bi ste že lje li zna ti o Lib by Glass? Se kre ta ri ca ka žeda ste do šli ra di nje.

Ob ja sni la sam mu što me za ni ma i ka ko je do šlo do to ga da sam seuklju či la u is tra ži va nje i nje zi ne smr ti. Sa slu šao me tu i ta mo po sta viv ši pi‐ ta nje.. – Či me vam ja mo gu po mo ći? – upi tao je ko nač no.

– Ko li ko du go je ob ra đi va la ra čun La u ren cea Fi fea?

– Dra go mi je da ste po sta vi li to pi ta nje jer sam baš to po gle dao pri jeva šeg do la ska. Naj pri je smo vo di li nje go vo osob no knji go vod stvo oko go‐ di nu da na. Od vjet nič ka kan ce la ri ja Fi fe i Scor so ni bi la je kod nas sa mo šestmje se ci. Ustva ri ne što ma nje. Upra vo smo uvo di li vla sti ti kom pju tor ski si‐ stem, a Lib by je po ku ša va la sre di ti sve po dat ke i pri pre mi ti ih za unos. Uz‐ gred, bi la je vr sna knji go vot ki nja. Na da sve sa vje sna i bi stra.

– Je ste li bi li nje zin do bar pri ja te lj?

– Pri lič no bli zak. U to do ba sam još bio El Blim po, ali sam bio za te le‐ ban u nju. Bi li smo kao brat i se stra, ta kav je dan od nos – pla ton ski. Ni smose sa sta ja li. Sa mo smo zna li jed nom tjed no oti ći za jed no na ru čak, ta ko ne‐ što. Po ne kad smo po sli je po sla svra ti li na pi će.

– Ko li ko je ra ču na vo di la?

– Sve sku pa? Re kao bih dva de set pet, mo žda tri de set. Bi la je vr lo am‐ bi ci o zna cu ra i zbi lja se is cr plji va la… ni za što?

– Što će re ći?

Ustao je i za tvo rio vra ta, upri jev ši zna čaj no pr stom na zid su sjed nogure da.

– Čuj te, sta ri Ha ycraft je bio ve lik ti ra nin, pra va mu ška šo vi ni stič kasvi nja. Lib by je vje ro va la da će pre da nim ra dom do bi ti una pre đe nje i po vi‐ ši cu, ali ni šta od to ga. Ni ovi mom ci ni su mno go bo lji. Zna te li ka ko ja do‐ bi vam po vi ši cu? Pri pri je tim ot ka zom. Sva kih šest mje se ci pri je tim da ćuoti ći. Lib by ni je či ni la čak ni to.

– Ko li ko su je pla ća li?

– Ne znam. Mo žda bih mo gao po gle da ti. Mo gu sa mo re ći ne do volj noda bi bi la za do volj na. Fi fe i Scor so ni su ima li ve lik ra čun – ne naj ve ći, alive lik. Sma tra la je da to ni je po šte no.

– Pret po sta vljam da je vi še ra di la za Fi fea ne go Scor so ni ja.

– U po čet ku. Ka sni je je to bi lo po la po la. Glav na na mi sao na šeg pre u‐ zi ma nja vo đe nja nji ho va po slo va nja bi la i jest upra vo pra će nje po slo va s ne‐ kret ni na ma. Po koj nik, Fi fe, je oba vljao pu no po sla oko za mr še nih raz vo da,što je do no si lo ve li ke za ra de, ali s gle di šta knji go vod stva ni je pred sta vlja lopu no po sla. Da kle, vo di li smo za njih ra čun do spje lih do zna ka, pla ća li smoured ske tro ško ve, pra ti li pro fit tvrt ke i sa vje to va li ih gle de ula ga nja. No, utoj fa zi ni smo pu no dje lo va li na sa vje to dav nom pla nu, jer ni su bi li kod nasdo volj no du go, ali to je sva ka ko bi lo pred me tom do go vo ra. Obič no smoma lo su zdr žlji vi dok ne vi di mo ka ko sto je na ši kli jen ti. Uo sta lom, ne mo guo po je di no sti ma na tu te mu, ali vje ro jat no bih mo gao od go vo ri ti na bi lo ko‐ je dru go op će ni to pi ta nje ko je ima te.

– Da li mo žda zna te ka mo je oti šao no vac od Fi fe o va imet ka?

– Dje ci. Ra spo re đen je jed na ko iz me đu njih. Ni sam vi dio opo ru ku, alisam po mo gao u sre đi va nju imet ka u smi slu is pla te po pra vo va lja no sti opo‐ ru ke.

– Da ko jim slu ča jem ne pred sta vlja te no vu od vjet nič ku kan ce la ri juScor so ni?

– Ne – od go vo rio je Gar ry. – Su sreo sam ga ne ko li ko pu ta ot ka ko jeFi fe umro. Osta vio je do bar do jam na me ne.

– Po sto ji li ika kva mo guć nost da za vi rim u sta re knji ge?

– Ne – od go vo rio je glat ko. – Mo gli bi ste uz Scor so ni je vu pi sme nu pri‐ vo lu, ma da ne vi dim svr he za to osim ako ste i sa mi knji go vod stve ni struč‐ njak. Naš si stem ni je od već za mr šen, ali dvo jim da bi za vas imao smi sla.

– Vje ro jat no ne – slo ži la sam se, po ku ša va ju ći se sje ti ti što sam ga jošna mje ra va la pi ta ti.

– Je ste li za ka vu? Opro sti te tre bao sam pi ta ti pri je.

– Ne, hva la. Do bro je. Je ste li do bro po zna va li Lib byn pri vat ni ži vot?Je li po sto ja la mo guć nost da joj je La u ren ce Fi fe bio lju bav nik?

Gar ry se na smi jao. – To zbi lja ne znam. Skroz od sred nje ško le ho da laje s jed nim gmi zav cem i znam da je pre ki nu la s njim. Na moj na go vor, mo‐ gao bih do da ti.

– Ka ko to?

– Do šao je ova mo tra ži ti po sao. Ja sam bio za du žen za pro vje ru kan di‐ da ta. Ra di lo se o mje stu do sta vlja ča, ali ni je dje lo vao do volj no bi stro čak niza taj po sao i ako že li te mo je iskre no mi šlje nje, bio je pod dje lo va njem dro‐ ge. Mo žda je ra di to ga bio ra to bo ran.

– Da slu čaj no ne ma te nje go vu mol bu u ar hi vi? – upi ta la sam s na po‐ rom ob u zda va ju ći val uz bu đe nja.

Gar ry me je po gle dao. – O ovo me ni smo raz go va ra li, je li ta ko?

– Toč no.

– Vi djet ću što se mo že pro na ći – re kao je bez okli je va nja. – Ov dje ne‐ ma mo ni šta. To će bi ti u skla di štu. On dje je po hra nje na sva za sta rje la do ku‐ men ta ci ja. Knji go vo đe su pra vi hrč ci. Ni ka da ne ba ca mo ni šta i sve se za pi‐ su je.

– Hva la, Gar ry. Ne mo gu vam re ći ko li ko sam za hval na za ovu uslu gu.Na smi jao se sre tan što mo že po mo ći. – Kad sam već ta mo, mo žda ću za vi ri‐ ti i u sta ru do ku men ta ci ju od vjet ni ka Fi fe. Ne će ško di ti ni ko me. U od go vo‐ ru na va še pi ta nje o Lib by, mo ja pret po stav ka bi la bi „ne“. Ne vje ru jem daje La u ren ce Fi fe bio nje zin lju bav nik. – Po gle dao je na sat.

– Imam sa sta nak.

Ru ko va la sam se s njim pre ko pi sa ćeg sto la, za do volj na raz go vo rom. –Još jed nom hva la – re kla sam.

– Ne ma na če mu. Svra ti te opet. U bi lo ko je vri je me.

Vra ti la sam se u mo tel u tri sa ta i tri de set mi nu ta. Sta vi la sam ja stuk napla stič ni sto lac, smje sti la pi sa ću ma ši nu na kli mav stol i pro ve la sat i poltip ka ju ći bi lje ške. Du go već ni sam sje la da oba vim pa pir na te po slo ve i mo‐ ra la sam is pu ni ti pra zni nu. Dok sam is klju ca la zad nji pa sus, za bo lje la su mekri ža, a osje ća la sam i tu pu bol me đu lo pa ti ca ma. Pre svu kla sam se u odje ćuza tr ča nje. To pli na mo ga ti je la ubr zo je po no vo oži vje la smrad usta ja la zno‐ ja i au to mo bil skih is pu šnih pli no va. Mo rat ću pod hit no po tra ži ti pra o ni curu blja. Tr ča la sam za pro mje nu pre ma ju gu, po Wils hi reu, po tom sam pre‐ sje kla na San Vin cen te kod Dva de set še ste uli ce. Čim sam se do ko pa la ši ro‐ kog trav na tog raz djel ni ka, pre šla sam na ko rak. Tr ča nje je uvi jek bol no –bri ga me što lju di pri ča ju – či nje ni ca je da se čo vjek uspi je upo zna ti sa svimdi je lo vi ma ti je la. Ovo ga pu ta po bu ni la su mi se be dra, a osje ća la sam i bla‐ go bo ljuc ka nje u pot ko lje ni ca ma na ko je se ni sam oba zi ra la, klip sa ju ći hra‐ bro na pri jed. Za svo ju sr ča nost po ku pi la sam ne ko li ko gru bih pri mjed bi oddva mla di ća u ka mi o ne tu. Sti gav ši u mo tel otu ši ra la sam se i vra ti la u tra pe‐ ri ce, a on da sam sta la kod Mc Do nald’sa i na ru či la sred nji ham bur ger, pr že‐ ne krum pi ri će i ma lu co ca-co lu. Bi lo je već šest sa ti če tr de set pet mi nu ta.Na pu ni la sam sprem nik go ri vom i kre nu la pre ko br da u Sher man Oaks.

17.

Go spo đa Glass je otvo ri la vra ta na kon po la zvo na. Ovo ga pu ta je dnev‐ na so ba bi la do ne kle po spre mlje na, nje zi no ši va nje bi lo je ogra ni če no naured no slo že nu hr pu na na slo nu ka u ča. Ra ymond ni je bio na vi di ku.

– Imao je loš dan – ka za la je. – Lyle je svra tio na po vrat ku s po sla pasmo ga str pa li u kre vet.

Is klju čen je bio čak i te le vi zor pa ni sam mo gla a da se ne upi tam štora di sa so bom u du gim ve če ri ma.

– Eli za bet hi ne stva ri su u po dru mu – pro mr mlja la je. – Sa mo da uz‐ mem ključ od spre mi šta.

Vra ti la se tre nu tak ka sni je i sli je di la sam je u hod nik. Skre nu le smo li‐ je vo, si šle stu bi štem do po drum skih vra ta uti snu tih u zid na de snoj stra ni.Vra ta su bi la za klju ča na. Otvo ri la ih je i la ko uda ri la pre ki dač na vr hu ste pe‐ ni ca. Za puh nuo me vo nj sta rih pro zor skih okvi ra i po lu pra znih kan ti ca s la‐ teks bo jom. Bi la sam ot pri li ke dva ko ra ka iza nje dok smo se spu šta le us kimpro la zom. Dr ve ne stu be oštro su za vi ja le ude sno. Na od mo ri štu sam ima lale ti mi čan po gled na be ton ski pod s pre gra đe nim osta va ma od dr ve nih le ta vako je su do se za le do ni ska stro pa. Ne što ni je bi lo ka ko va lja, ali ne o bič nostse ni je po ka za la sve dok ni je od jek nu la ek splo zi ja. Ža ru lja na od mo ri štu seras pr snu la i oba su la nas tan kim li sti ći ma sta kla. Po drum je tre nu tač no bioza vi jen u tmi nu. Gra ce je vri snu la pa sam je zgra bi la i po vu kla na trag uzste pe ni ce. Iz gu bi la sam rav no te žu, a ona je po sr nu la pre ko me ne. Mo ra daje po sto jao vanj ski iz laz jer sam ču la pu ca nje dr ve ta, tre sak, a on da je net kogra bio po be ton skim stu ba ma po dvi je od jed nom. S mu kom sam se iz vu klais pod Gra ce, po di gla se na no ge i po vu kla je za so bom uza stu be. Osta vi lasam je na hod ni ku i iz ju ri la kroz ula zna vra ta. Net ko je osta vio sta ru ko si li‐ cu na pri la zu. Spo tak nu la sam se u mra ku i izva li la na sve če ti ri, psu ju ći že‐ sto ko dok sam se di za la. Po gr blje na do spje la sam do stra žnje stra ne zgra de.Sr ce mi je di vlje bub nja lo u uši ma. Bi lo je mrač no kao u ro gu, oči su mi seta man po če le pri vi ka va ti na ta mu. U uli ci pre ko pu ta uklju čen je mo tor. Po‐

vu kla sam se i na li je pi la na zid. Ni sam vi še ču la ni šta do li gr mlja vi nu vo zi lako je je od ju ri lo ve li kom br zi nom. Usta su mi bi la su ha. Ku pa la sam se uzno ju dok mi je ti je lom pro stru ji la za ka šnje la je za. Osje ća la sam že sto kubol u oba dla na na mje sti ma gdje se pi je sak za bio u me so. Ot klip sa la samdo au ta, iz vu kla ba te rij sku svje tilj ku i tut nu la svoj ma li au to ma tik u džepvje trov ke. Ni sam po mi sli la da je ostao net ko ko ga ću ubi ti, ali bi la sam si tapre pa da.

Gra ce je sje di la na pra gu s gla vom spu šte nom me đu ko lje na. Tre sla seod gla ve do pe te. Po če la je pla ka ti.

Po mo gla sam joj da sta ne na no ge i otvo ri la vra ta nje na sta na.

– Lyle je znao da ću do ći po stva ri, je li ta ko? – pra snu la sam. Upu ti lami je iz mo žden, pre kli nju ći po gled.

– To ni je mo gao bi ti on. Me ni to ne bi uči nio – iz go vo ri la je plač nimgla som.

– Va še po vje re nje je dir lji vo – re kla sam. – Sjed ni te i smi ri te se. Za časću se vra ti ti.

Oti šla sam po no vo do po drum skih stu ba. Snop svje tlo sti pro pa rao jetmi nu. U dnu stu ba pro na šla sam još jed nu ža ru lju, pa sam po vu kla ko no‐ pac. Mut no svje tlo vi se će ža ru lje nji ha lo se u lu ku. Uga si la sam ba ter sij kusvje tilj ku. Zna la sam ko ja je osta va pri pa da la Gra ce. Bi la je ra zva lje na. Lo‐ kot je bez učin ka vi sio na mje stu gdje su skr še ne le tve. Kar ton ske ku ti je subi le otvo re ne, sa dr žaj u žur bi ra za sut po po du, ta ko da sam tap ka la kroz svi‐ njac do gle žnja. Na svim is pra žnje nim ku ti ja ma de be lim mar ke rom ured noje bi lo is pi sa no ime „Eli za beth“. Ni sam mo gla zna ti je smo li pre ki nu le ulje‐ za pri je ili na kon što je pro na šao tra že no. Ču la sam šum iza se be i stre lo vi tose okre nu la, na gon ski po di gav ši džep nu svje tilj ku kao pa li cu.

Upi lji la sam po gled u mu škar ca ko ji je za pre pa šte no zu rio u me ne.

– Ima te li pro ble ma ta mo do lje?

– Do vra ga, tko ste vi?

Bio je sred njih go di na, s ru ka ma u dže po vi ma i ustra še na iz ra ža ja li ca.– Frank Isen berg iz sta na broj tri – ka zao je kao da se is pri ča va. – Zar je

net ko pro va lio? Ho će te li da po zo vem po li ci ju?

– Ne, ne moj te još. Mo ram pi ta ti Gra ce. Či ni se da je ošte će na sa monje zi na osta va. Mo žda je to dječ je ma slo. – Sr ce mi je još uvi jek uda ra lokao mah ni to. – Ni ste me tre ba li pre stra ši ti.

– Opro sti te. Sa mo sam po mi slio da vam je po treb na po moć.

– Hmmm, u re du. Sve jed no vam hva la. Oba vi je stit ću vas bu de li štotre ba lo.

Sta jao je ne ko li ko tre nu ta ka pro ma tra ju ći dar mar, a on da je sleg nuo ra‐ me ni ma i vra tio se uz stu be.

Pro vje ri la sam vanj ska po drum ska vra ta. Sta klo je bi lo iz bi je no. Net koje pro vu kao ru ku kroz ru pu i po vu kao za sun. Na rav no da su vra ta bi la ši romotvo re na. Za tvo ri la sam ih i na mje sti la za sun. Kad sam se okre nu la, opa zi lasam Gra ce ko ja je opre zno si la zi la niz stu be, još uvi jek bli je da li ca. Čvr stose dr ža la za ogra du. – Eli za bet hi ne stva ri – za va pi la je. – Uni šti li su sve nje‐ zi ne ku ti je, sve stva ri ko je sam sa ču va la.

Spu sti la se na ste pe ni cu tr lja ju ći slje po o či ce. Krup ne tam ne oči do i ma‐ le su se po vri je đe ne, is pa će ne, s trač kom ne če ga ne o dre đe nog. Mo gla bih sebi la za kle ti da je to osje ćaj kriv nje.

– Mo žda bi smo tre ba le po zva ti po li ci ju – re kla sam po kva re no, pro cje‐ nju ju ći ko li ko je da le ko sprem na šti ti ti Lylea.

– Zar zbi lja? – upi ta la je. Po gled joj je ne o dluč no lu tao amo ta mo. Iz‐ vu kla je ma ra mi cu i pri ti snu la je na če lo kao da bri še gra ške zno ja. – Mo ždani šta ne ne do sta je – iz go vo ri la je s na dom u gla su. – Mo žda ni šta ni je od ne‐ se no.

– Ili mo žda ne će mo zna ti ako i jest.

Pri bra la se i pri šla bli že, za o kru živ ši po gle dom po uža sa va ju ćim hr pa‐ ma pa pi ra, pu nje nih pli ša nih ži vo ti nja, ko zme ti ke, do njeg ru blja. Sag nu la sei po če la na sum ce sku plja ti pa pi re po ku ša va ju ći ih slo ži ti. Ru ke su joj jošuvi jek drh ta le, ali ni sam po mi sli la da se bo ji. Mo žda je bi la za te če na, pa jegro zni ča vo raz mi šlja la.

– Na dam se da Ra ymond spa va – re kla sam. Kim nu la je. Oči su joj sepu ni le su za ma kad je po sta la svje sna raz mje ra di vlja štva. Po če la sam sesmek ša va ti. Čak i ako je to uči nio Lyle, bi lo je to ni sko i po kva re no, oskvr‐ nu će ne če ga dra go cje nog za Gra ce. Pro pa ti la je do volj no i bez to ga. Od lo ži‐ la sam džep nu svje tilj ku i po če la tr pa ti pa pi re na trag u ku ti je: bi žu te ri ja, do‐ nje ru blje, sta ri pri mjer ci ča so pi sa Se ven te en i Vo gue, kro je vi za odje ću ko‐ ju Lib by vje ro jat no ni ka da ni je da la sa ši ti. – Ima te li što god pro tiv da ve če‐ ras po ne sem ove ku ti je so bom i pre gle dam ih? – upi ta la sam. – Su tra uju troću vam ih vra ti ti slo že ne.

– U re du je, pret po sta vljam. Ne na la zim ka kva se još šte ta mo že na či‐ ni ti – pro mr mlja la je ne gle da ju ći u me ne.

Zvu ča la je bez nad no. Tko bi mo gao zna ti što ne do sta je u toj zbr ka nojmje ša vi ni? Mo rat ću te me lji to pre gle da ti sve u na di da će mi ne što za pe ti zaoko, ma da su šan se bi le rav ne ni šti ci. Lyle ni je mo gao du go bi ti tu do lje –ako je uop će on bio pro val nik. Znao je da ću se vra ti ti po stva ri, a ka da jesvra tio da po mog ne, Gra ce mu je po svoj pri li ci re kla i toč no vri je me kadsam ka ni la do ći. Mo rao je če ka ti da se spu sti mrak i vje ro jat no je ra ču naoda će mo se du že za dr ža ti u sta nu. Sve jed no je pro ra ču nao na vlas – osimako mu uop će ni je bi lo sta lo. Za što ni je pro va lio ti je kom tri da na dok sambi la od sut na? Pri sje ti la sam se nje go va bez o bra zlu ka i za klju či la da je bio usta nju iz vu ći za do volj šti nu pri sa moj po mi sli da mi osu je ti plan, pa ma karbio uhva ćen na dje lu.

Gra ce mi je po mo gla od ni je ti ku ti je do au ta, njih šest. Tre ba la sam mo‐ žda po ni je ti ku ti je kad sam pr vi put bi la ov dje, po mi sli la sam, ali bi lo biglu po da se vo zim sve do Ve ga sa sa stra žnjim sje di štem pot pu no za tr pa nimkar ton skim ku ti ja ma. Ba rem bi osta le ne tak nu te. Grd no sam po gri je ši la, po‐ mi sli la sam ogor če na na sa mu se be.

Obe ća la sam Gra ce da ću se vra ti ti ra no uju tro i od ve zla se. Pre damnom je bi la du ga noć.

Us put sam ku pi la dvi je po su de cr ne ka ve, za klju ča la sam vra ta mo tel‐ ske so be i na vu kla za sto re. Is pra zni la sam sa dr žaj pr ve ku ti je na kre vet i po‐ če la ga raz vr sta va ti u hr pi ce. Škol ske pa pi re u jed nu. Pi sma. Ča so pi si. Pu‐ nje ne ži vo ti nje. Odje ća. Ko zme ti ka. Ra ču ni i po tvr de. Gra ce je oči to ču va lasve što je Eli za beth ima la u ru ka ma od dječ jeg vr ti ća. Škol ske svje dodžbe.

Pro gra mi. Šest ku ti ja i ni je bi lo pu no kad sam spo zna la što je sve u nji ma.In deks s ko le dža. Ko pi je mol bi za za po sle nje. Po re zne pri ja ve. Stva ri na ku‐ plja ne ci je li je dan ži vot, a ustva ri hr pa sme ća. Ko me će to ikad vi še tre ba ti?Pr vo bit na vo lja i po let po če li su se osi pa ti. Osje ća la sam su ćut pre ma njoj.U sta no vi tom smi slu osje ća la sam da do ne kle po zna jem tu dje voj ku, či ji suus pje si i ne u spje si, tra že nje svog ži vot nog pu ta i sve ma le stva ri ko je su jojne što zna či le le ža le pre da mnom u su mor noj mo tel skoj so bi. Ni sam čak ni tizna la što tra žim. Pre li sta la sam dnev nik iz pe tog ra zre da – ru ko pis je biopra vi lan i ure dan, za pi si do sad ni. Po ku ša la sam za mi sli ti da sam mr tva i danet ko ko pa po mo jim stva ri ma. Što bi ustva ri osta lo iz mog ži vo ta? Po ni šte‐ ni če ko vi. Iz vje šća sva pre tip ka na i od lo že na. Sve što vri je di sve de no je nasa že tu pro zu. Ni sam ni ka da ima la sklo nost sku plja nju i zgr ta nju uop će. Dvi‐ je pre su de o raz vo du bra ka. To je ot pri li ke bio zbir. Pri ku plja la sam vi še po‐ da ta ka o ži vo ti ma dru gih lju di ne go li o svo jem, kao da bih mo žda mo zga ju‐ ći nad či nje ni ca ma o dru gim mo gla do zna ti ne što i o se bi. Mo ja osob na taj‐ na, ne do ku či va, ne ot kri ve na, bi la je raz vr sta na po ured no ozna če nim fa sci‐ kli ma iz ko jih se ma lo mo glo do zna ti. Pre gle da la sam i zad nju od Eli za bet‐ hi nih ku ti ja, ali ni sam na šla ni šta za ni mlji va. Bi lo je če ti ri sa ta iz ju tra kadsam za vr ši la. Ni šta. Ako je ne što bi lo, ne sta lo je. Po no vo me pre pla vio bi jesra di vla sti te kri ve pro cje ne. To je bi lo dru gi put da sam sti gla pre ka sno –dru gi put da mi je pro ma kla bit no va žna in for ma ci ja.

Po če la sam vra ća ti stva ri u ku ti je, pro vje ra va ju ći au to mat ski sva kustvar, raz vr sta va ju ći ih. Odjev ne pred me te u jed nu ku ti ju, pu nje ne ži vi nena bi ja la sam sa stra ne. Škol ske svje dodžbe, dnev ni ke, in dek se u slje de ću.Sve je išlo na trag, ovaj pu ta ured no si ste ma ti zi ra no, ni je mo glo a da ne bu deslo že no, kao da sam bi la du žna to sre di ti za Eli za beth Glass na kon što samra do zna lo za vi ri la u skri ve ne na pu kli ne nje zi na od ba če na ži vo ta. Pre li sta lasam ča so pi se, dr ža la te ke za hr bat i pro tre sla sva ku stra ni cu. Hr pi ce na kre‐ ve tu su se sma nji le. Ni je bi lo pu no pi sa ma i za pe kla me sa vjest pri po mi slida ih či tam, ali sam to uči ni la. Ne ka su bi la od tet ke iz Ari zo ne. Ne ke oddje voj ke ime nom Ju dy s ko jom je Lib by za ci je lo pri ja te lje va la u sred njojško li. Či ni lo se da nit ko ne pi ta za nje nu in ti mu, pa sam mo ra la za klju či ti dase ni je po vje ra va la ili ni je ima la što is pri ča ti. Pre pla vi lo me že sto ko ra zo ča‐ ra nje. Do šla sam do zad nje hr pe knji ga, uglav nom bro ši ra nih knji ga. Ka kavukus. Le on Uris i Ir ving Sto ne, Vic to ria Holt, Geor get te He yer, još ne ko li koeg zo tič nih pu to pi snih pri mje ra ka ko ji su valj da bi li di je lom ka kvog se mi na‐ ra u ko le džu. Pri mje rak Pri de and Pre ju di ce imao je ma ga re će uši na li sto vi‐

ma iz ko jih je is pa lo pi smo. Za ma lo sam ga ba ci la u ku ti je s osta lim stva ri‐ ma. Ru ko pis je bio sti je šnjen kur ziv is pi san na dvi je stra ne tam no pla vomtin tom. Bez da tu ma. Bez ku ver te. Bez po štan ske mar ke. Po di gla sam je danugao i pro či ta la ga. Le de ni žmar ci po če li su se ši ri ti po mo joj kra lje žni ci.

Dra ga Eli za beth… Pi šem ti da te ne što do če ka kad se vra tiš ku ći.Znam da ti ovi ra stan ci te ško pa da ju i bio bih sre tan ka da bih znao na čin dati olak šam bol. To li ko si iskre ni ja od me ne i pu no otvo re ni ja u iz ra ža va njuosje ća ja ne go li ja, ia ko te vo lim i ne bih že lio da sum njaš u to. U pra vu sikad ka žeš da sam kon zer va ti van. Kriv sam, ča sni su če, ali ni sam imun napat nju ma ko li ko sam če sto bio osu đi van da sam se bi čan. Ni sam to li ko bez‐ ob zi ran pre ma dru gi ma ka ko mo žda mi sliš. Že lio bih da ne br za mo i da seobo je uvje ri mo da je ovo me đu na ma ne što što obo je že li mo. Na ša ve za mije dra go cje na i ne ka žem… a mo lim da mi to vje ru ješ… da ne bih pre i na čiosvoj ži vot ra di te be ako bi do šlo do to ga. S dru ge stra ne, mi slim da bi smoobo je tre ba li bi ti si gur ni da mo že mo pre ži vje ti da no mič ne be smi sli ce ko jeno si za jed nič ki ži vot. Tre nu tač no smo obo je za sli je plje ni že sti nom osje ća ja,pa nam se či ni jed no stav nim na pu sti ti sve i za po če ti nov ži vot, me đu tim nepo zna je mo se do volj no do bro ni ti do volj no du go. Ne mo gu se bi do pu sti ti dau ža ru stra sti sta vim na koc ku že nu, dje cu i ka ri je ru, prem da znaš da pa damu is ku še nje. Mo lim te, haj de mo po la ga no i si gur no. Vo lim te vi še ne go štose mo že re ći i ne bih te že lio iz gu bi ti… što je vje ro jat no sa mo po se bi se bič‐ no. Imaš pra vo na ne str plje nje, ali mo lim te ne za bo ra vi što je sve na koc ki,za te be kao i za me ne. Iz dr ži mo ju opre znost ako mo žeš. Vo lim te. La u ren‐ ce.

Ni sam zna la što da mi slim. U tren oka sam shva ti la da ni je po sri je disa mo mo je ne vje ro va nje u lju bav nu ve zu iz me đu La u ren cea i Eli za beth. Jani sam že lje la vje ro va ti u to. Još ni sam bi la na či stu je sam li po vje ro va la, jerme je zbu nji vao unu tar nji ot por. A sve je bi lo ja sno kao su za. Baš zgod no.Ukla pa lo se bes pri je kor no u sve osta lo, a ja sam sve jed no tu po zu ri la u pi‐ smo, uhva tiv ši ga opre zno za je dan ugao dok sam ga či ta la is po čet ka. Na‐ slo ni la sam se na uz gla vlje. Što je sa mnom? Bi la sam is cr plje na i svje snada sam u po sljed njih ne ko li ko da na pro šla pre vi še, ali ne što me klju ca lo, ani sam bi la si gur na da to ima to li ko ve ze s pi smom ko li ko sa mnom, s ne čimu mo joj pri ro di – sit ni ča vim dje li ćem sa mo pre po zna va nja ko je ni ka ko ni‐ sam htje la pri hva ti ti. Pi smo je bi lo pra vo ili ni je. Po sto ja li su na či ni da se topro vje ri. Pri bra la sam se s pu no na po ra. Pro na šla sam ve li ku omot ni cu i

spre mi la u nju pi smo, pa ze ći da ne za mr ljam oti ske, u mi sli ma već s Co nomDo la nom ko ji će se ras cva sti ka da mu do pad ne ru ku jer po tvr đu je naj go resum nje o on da šnjim do ga đa nji ma. Je li to mo žda ot kri la Sha ron Na pi er? Zarbi to po tvr di la da je ži vje la do volj no du go?

Le ža la sam u kre ve tu pot pu no odje ve na, na pe ta kao pu ška, gro zni ča voraz mi šlja ju ći. Ko ga li je mo gla ucje nji va ti s ta kvom in for ma ci jom ako ju jeuop će zna la? Mo ra da je to na u mi la. Mo ra da je ra di to ga bi la ubi je na. Net‐ ko me je sli je dio do Las Ve ga sa zna ju ći da ću se su sre sti s njom, zna ju ći dabi ona mo gla po tvr di ti ono što ni sam že lje la vje ro va ti. Da ka ko, ni sam ni štamo gla do ka za ti, ali sam se pi ta la ni sam li se opa sno pri bli ži la isti ni ugro ža‐ va ju ći već i vla sti ti ži vot. Po že lje la sam oti ći ku ći. Htje la sam se po vu ći usi gur nost svo ga so bič ka. Ni sam još raz mi šlja la sa svim ja sno, ali sam bi labli zu. U osam go di na se ni šta ni je do ga đa lo, a sa da se klup ko po če lo od ma‐ ta ti. Ako je Nik ki ne du žna, on da je net ko ci je lo vri je me bio u vr lo po volj‐ nom po lo ža ju, net ko či ja je si gur nost sa da ugro že na.

Sa mo na tre nu tak vi dje la sam blje sak u Nik ki nim oči ma, bez um nu zlo‐ na mjer nost, gru bu, bje so muč nu mr žnju. Ona je po kre nu la sve ovo. Mo ra lasam raz mo tri ti i mo guć nost da je nju ucje nji va la Sha ron Na pi er, da je Sha‐ ron zna la ne što što bi Nik ki mo glo po ve za ti s Lib bynom smr ću. Ako je Sha‐ ron ne sta la u vi du ma gle, mo gu će je da me je Nik ki unaj mi la da ju is tje ramiz skro vi šta, a on da je jed nim hi cem uklo ni la sva ku dalj nju opa snost. Mo‐ žda me je čak pra ti la do Sher man Oak sa da bi na pra vi la mah ni to pre tra ži va‐ nje po Lib bynim stva ri ma u po tra zi za ne čim što bi mo glo po ve zi va ti Lib bys La u ren ce om Fi fe om. Ne do sta ja li su ne ki di je lo vi, ali i oni će sje sti na svo‐ je mje sto, a on da će mo žda ci je la pri ča ima ti smi sla. Uz pret po stav ku da ži‐ vim do volj no du go da bih to pro ci je ni la…

18.Iz vu kla sam se iz kre ve ta u šest sa ti uju tro. Uop će ni sam spa va la. Ima‐

la sam su ha usta pa sam opra la zu be. Otu ši ra la sam se i odje nu la. Žu dje lasam za tr ča njem, ali sam se osje ća la pre vi še sla bom da bih u taj sat tr ča lapo sred San Vin cen tea. Spa ki ra la sam stva ri, za klo pi la pi sa ći stroj i tut nu lais pi sa ne stra ni ce u kov če žić za spi se. Po no vo sam na kr ca la ku ti je u au to.Uba ci la sam i svoj kov čeg. U pri jem nom ure du su go rje la svje tla pa sammo gla vi dje ti Ar let te ka ko va di uštip ke s pek me zom iz ku ti je u ko joj su do‐ sta vlje ni i sta vlja ih na pla stič ni ta njur s pro zir nim po klop cem. Vo da se većgri ja la za od vrat nu, blju ta vu in stant ka vu. Kad sam ula zi la ob li zi va la je s pr‐ sti ju še ćer u pra hu.

– Bo že, što si po ra ni la – opa zi la je. – Ho ćeš li do ruč ko va ti?

Za vr tje la sam gla vom. Uza svu svo ju sklo nost bez vri jed noj hra ni ni‐ sam bi la sklo na po je sti ušti pak s pek me zom. – Ne bih, hva la – re kla sam. –Sre di la bih ra čun.

– Zar od mah?

Kim nu la sam, go to vo pre u mor na da bih go vo ri la. Či ni lo se da je nakra ju ipak shva ti la da je oda bra la kri vo vri je me za raz go vor. Pri pre mi la jera čun ko je ga sam pot pi sa la bez pro vje re iz no sa. Obič no bi se za bu ni la uzbra ja nju, ali ni sam ma ri la.

Sje la sam u au to i za pu ti la se u Sha ron Oaks. Kod Gra ce je go rje losvje tlo u ku hi nji ko joj sam pri šla s boč ne stra ne zgra de. Po ku ca la sam napro zor i otvo ri la po kraj nja vra ta. Do i ma la se sit na i pe dant na ju tros odje ve‐ na u sam ta stu zvo no li ku suk nju i dol če vit ku bo je ka ve. Go vo ri la je ti ho.

– Ra ymond se još ni je pro bu dio, ali ima ka ve ako ho će te – re kla je.

– Hva la. Imam sa sta nak s do ruč kom u osam – re kla sam sla gav ši bezraz mi šlja nja. Sve što ka žem bit će pre ne se no Lyleu, a mo ja kre ta nja ga seni su ti ca la… kao ni nje. – Sa mo sam do ni je la ku ti je.

– Je ste li što god pro na šli? – upi ta la je. – Po gle di nam se na čas su sre to‐ še, a on da je za žmir ka la i po gle da la naj pri je u pod, a po tom ne ka mo sa stra‐ ne.

– Pre ka sno – re kla sam ne oba zi ru ći se na na va lu olak ša nja od ko je sujoj se za ru me nje li obra zi.

– Šte ta – pro mr mlja la je i sta vi la ru ku na vrat.

– Ja sam… si gur na sam da ni je Lyle…

– To vi še i ta ko ni je va žno – re kla sam. I pro tiv svo je vo lje osje ti la samža lje nje pre ma njoj. – Spa ki ra la sam na trag sve što sam mo gla ured ni je.Slo žit ću ku ti je u po drum, po kraj kan te za sme će. Vje ro jat no će te ih spre mi‐ ti kad se po pra ve po drum ska vra ta.

Kim nu la je. Kre nu la je za tvo ri ti vra ta, a ja sam se po vu kla pro ma tra ju‐ ći je ka ko be šum no ho da pre ma ku hi nji u svo jim pa pu ča ma s me kim pot pla‐ tom. Ima la sam do jam da sam na ne ki na čin na ru ši la nje zin ži vot, da je sveza vr ši lo lo še. Po mo gla je ko li ko je naj vi še mo gla, a za uz vrat je do bi la ma‐ lo. Sleg nu la sam. U ovoj fa zi ni šta ni sam mo gla uči ni ti. Is pra zni la sam au toi u ne ko li ko pu ta od ni je la sam ku ti je u po drum. Ne svje sno sam na pe la ušioslu šku ju ći ide li Lyle. Po da nu je u po drum do pi ra lo ne što si va svje tla, aliosim le ta va raz bi je nih u kr ho ti ne i po lo mlje na pro zo ra, ni je bi lo ni ka kvihzna ko va upa da nja. Iza šla sam iz po dru ma pu tem ko jim je uljez po bje gao,tra že ći na sum ce smr vlje ne opu ške ci ga re ta, oti ske kr va vih pr sti ju, mo ždačak i po sjet ni cu ko ja je is pa la ulje zu. Do šla sam do be ton skih stu ba s vanj‐ ske stra ne, gle da ju ći ude sno na put ko jim se upa dač po slu žio – kroz ne u jed‐ na če nu tra vu u stra žnjem dvo ri štu, pre ko ulek nu te ži ča ne ogra de i kroz za‐ ple te no gr mlje. Vi dje lo se skroz do su sjed ne uli ce u ko joj je vje ro jat no par‐ ki rao. Bi lo je još ra no ju tro, sun ce ni sko i mir no. Ču la sam gust pro met naau to ce sti Ven tu ra, ko ji se le ti mič no i vi dio kroz šu ma rak na de snoj stra ni.Ze mlja čak ni je bi la do volj no me ka da bi upi la tra go ve. Obi šla sam okozgra de do pri la znog pu ta me ni sli je va i za mi je ti la sa za ni ma njem da je ko si‐ li ca od vu če na na stra nu. Dla no vi su mi još uvi jek bi li raz de ra ni, ima la sambra zde po pet cen ti me ta ra od smi ca nja po šljun ku. Ni je mi čak pa lo na pa‐ met da uz mem ba ti ne, pa mi je pre o sta la sa mo na da da ne ću do bi ti ne za u‐ sta vlji vu gan gre nu, opa sne in fek ci je, ili otro va nje kr vi – po gi be lji na ko jeme upo zo ra va la te ta sva ki put kad bih ogre ba la ko lje no.

Vra ti la sam se u ko la i kre nu la put San ta Te re se, za u sta viv ši se na do‐ ru čak u Tho u sand Oak su. Sti gla sam ku ći u de set sa ti. Za mo ta la sam se uvu ne nu de ku, le gla na ka uč i spa va la go to vo ci je li dan.

U če ti ri sa ta po sli je pod ne od ve zla sam se u Nik ki nu ku ću uz mo re. Na‐ zva la sam da joj ka žem da sam se vra ti la u grad, pa me je po zva la na pi će.Još ni sam bi la si gur na ko li ko ću joj re ći, a ko li ko – ako išta – ću za dr ža ti zase be, ali na kon sum nji u nju ko je me iz je da ju od ne dav na, na mje ra va la samte sti ra ti svo ju moć opa ža nja. U sva koj is tra zi po sto je tre nu ci ka da mi se na‐ ga đa nja o mo gu ćim rje še nji ma za sje ne i zbr ka ju mi i ono ma lo pre o sta lauvje re nja o pra vom sta nju stva ri. Že lje la sam pro vje ri ti in tu i ci ju.

Ku ća je bi la smje šte na na sti je ni po nad oce a na. Par ce la ni je bi la ve li ka,ne pra vil na obli ka, okru že na sta bli ma eu ka lip tu sa. Ku ća je bi la uti snu ta u ze‐ le nu po vr ši nu – lo vor i ti sa, s ru ži ča stim i cr ve nim ge ra ni ja ma po sa đe nimuz pu te ljak – iz va na oblo že na sin drom od ce dro vi ne još uvi jek u bo ji si ro vadr ve ta, s va lo vi tim kro vom ko ji je pod sje ćao na uz bur ka no mo re. Spri je daje bio ve lik ova lan pro zor s dva sta kle na lu ka sa stra ne, sve bez za sto ra.Tra ti na je bi la bli je do ze le na, nje žne vla ti tra ve do i ma le su se go to vo je sti vi‐ ma, ko vr ča va ko ra eu ka lip tu sa umi je ša la se po put stru go ti na. Bi je le i žu tetra tin či ce bi le su ra su te u ne haj nim mr lja ma. Op ći do jam bio je do mi šljatne haj, či sta di vlji na ne na ru še na, ali ukro će na, ču de sno pri vlač na s te škimmi ri som oce a na i tu pim hu ča njem va lo va ko ji su se ne gdje do lje raz bi ja li osti je nje. Zrak je bio vla žan i mi ri sao je na sol, dok je vje tar mla tio po na zup‐ ča noj tra vi. Ko li ko je ku ća u Mon ta bel lu bi la na lik ku ti ji, so lid na, kla sič na,obič na, ova je bi la ek scen trič na, s čud no va to ši ro kim uglo vi ma, pro zo ri mane o bič na iz gle da i ne o bo je nom dr ve nom gra đom. Na ula znim vra ti ma bio jeve lik oval ni pro zor uo kvi ren olo vom i pro ša ran obri si ma tu li pa na, a zvo nona vra ti ma zvu ča lo je po put vje tra.

Nik ki se po ja vi la is ti čas. Ima la je na se bi ši ro ku ha lji nu bo je ce le ro vali sta pred nji dio ko je je bio ukra šen ogle dal ci ma ve li či ne nov či ća. Ko su jema kla s li ca i po di gla ju, za ve zav ši je bli je do-ze le nom vrp com od bar šu na.Do i ma la se opu šte nom, bez jed ne bo re na ši ro ku če lu, si ve oči bez bri žne ija sne, usni ce na ma za ne bla gom ru ži ča stom bo jom bi le su sa vi je ne na go rekao od ne ka skri ve na za do volj stva. Iš če zla je tro most iz nje zi na po na ša nja iustu pi la mje sto ži vah no sti, odluč no sti. Po ni je la sam al bum s fo to gra fi ja mako je ga mi je da la Di a ne i pru ži la joj ga čim je za tvo ri la ula zna vra ta.

– Što je to? – upi ta la je.

– Di a ne je slo ži la al bum za Co li na – re kla sam.

– Do đi da ga vi diš – po zva la je. – Mi je si mo kruh.

Kre nu la sam za njom kroz ku ću. Uop će ni je bi lo če tvr ta stih so ba. Pro‐ sto ri je su se uli je va le jed na u dru gu, po ve za ne sjaj nim po do vi ma od svi je tladr ve ta i ču pa vim te pi si ma. Po svu da pro zo ri, čak i na stro pu, ukra sno sob nobi lje. Ka min u dnev nom bo rav ku bio je iz ve den od gro ma da ka me nja žuć‐ ka ste bo je, na slo že nih na su mič no po put ula za u spi lju. Lje stve od si ro va dr‐ ve ta na uda lje nu zi du vo di le su u pot kro vlje s po gle dom na oce an. Nik ki mije upu ti la sre tan osmi jeh, po lo živ ši al bum u pro la zu na sta kle ni ni ski sto lić.

Ku hi nja je bi la po lu krug od dr ve ta i bi je le pla sti ke, sa soč no zdra vimsob nim bilj ka ma, pro zo ri ma na tri stra ne, s po gle dom na te ra su iza ko je se uda lji ni pro te zao oce an, bes kra jan i siv u ka sno po sli je pod ne. Co lin je gnje‐ čio ti je sto, okre nut mi le đi ma, pot pu no za o ku pljen po slom. Nje go va je ko sabi la is te svi je tle, bez boj ne ni jan se kao Nik ki na, svi len ka sta po put nje ne iko vr ča sta pri vra tu. Imao je ži la ve i sna žne ru ke s du gač kim, spret nim pr sti‐ ma. Sku pio je ru bo ve ti je sta pre ma unu tra i okre nuo ga. Či ni lo se da je do‐ šao na sam rub pu ber te ta, po čeo je na glo ras ti, ali ne još ne zgrap no. Nik kiga je do tak nu la i smje sta se okre nuo po gle dav ši rav no u me ne. Za pa nji lasam se. Imao je krup ne, ma lo uko še ne oči ne o bič ne, ma sli na sto-ze le ne bo je,gu ste i cr ne tre pa vi ce. Li ce mu je bi lo usko, bra da is tu re na, uši je dva pri‐ mjet no usi lje ne, što je s ko som ko ja se na če lu spa ja la u vr šak, tvo ri lo vi le‐ njač ki do jam. Njih dvo je su pod sje ća li na ilu stra ci ju pri če o vi la ma – krh ki ili je pi i na da sve ne o bič ni. Oči su mu bi le mir ne, pra zne, ne pri je por no in te li‐ gent ne. Opa zi la sam is ti taj po gled u ma ča ka, bi star, uz dr žan, ozbi ljan.

Kad sam se obra ti la Nik ki, mo trio je na ša usta, po mi ču ći svo ja bez gla‐ sno, ta ko da je uči nak bio za čud no sek su a lan.

– Či ni mi se da sam se upra vo za lju bi la – re kla sam i na smi ja la se. Nik‐ ki se smi juc ka ju ći obra ti la Co li nu, sklad nim, je zgro vi tim go vo rom pr sti ju.Co lin mi je upu tio bli stav osmi jeh, bit no sta ri ji ne go po go di na ma. Osje ti lasam ru me ni lo na obra zi ma.

– Na dam se da mu to ni si ka za la – re kla sam. – Vje ro jat no bi smo mo‐ ra li po bje ći za jed no.

– Re kla sam mu da si mo ja pr va pri ja te lji ca po sli je iz la ska iz za tvo ra.Re kla sam mu da te tre ba mo po nu di ti pi ćem – go vo ri la je i da lje da ju ći zna‐ ke, po gle da pri ko va na za Co li no vo li ce. – Ina če obič no ne da je mo to li kozna ko va. Ovo ja sa da ob na vljam zna nje.

Nik ki je otvo ri la bo cu vi na, a ja sam pro ma tra la Co li na ka ko ob ra đu jeti je sto za kruh. Po nu dio mi je da po mog nem, ali sam za vr tje la gla vom, da‐ ju ći pred nost pro ma tra nju nje go vih vri jed nih ru ku pod ko ji ma je ti je sto po‐ sta ja lo glat ko. Tu i ta mo je is pu štao hra pa ve, ne ra zgo vjet ne gla so ve, če gaoči to ni je bio svje stan.

Nik ki mi je da la ohla đe no bi je lo vi no u ča ši s tan kim dr škom, a ona jepi la Per ri er. – Za uvjet ni ot pust – na zdra vi la je.

– Dje lu ješ pu no opu šte ni je – ka za la sam.

– Oh, i je sam. Osje ćam se sjaj no. Div no ga je ima ti uza se. Po svu daidem za njim. Osje ćam se po put šte ne ta. Ne ma mi ra od me ne.

Ru ke su joj se mi ca le au to mat ski, pa sam shva ti la da mu si mul ta nopre vo di raz go vor sa mnom. Osje ća la sam se ne tak tič na i bes po moć na što sei ja ne znam spo ra zu mi je va ti pr sti ma. Bi la sam si gur na da ima stva ri ko jebih mu že lje la pri op ći ti sa ma, pi ta nja ko ja sam že lje la po sta vi ti u sve zi s ti‐ ši nom u nje go voj gla vi. Nji ho vo spo ra zu mi je va nje sli či lo je ne koj vr sti ša‐ ra da. Nik ki je ko ri sti la ti je lo, ru ke, li ce, uklju či la je pot pu no ci je lo svo je bi‐ će, Co lin je uz vra ćao le žer no. Či ni lo se da go vo ri mno go br že ne go ona, bezpro mi šlja nja. Ka di kad bi Nik ki za sta la, gro zni ča vo tra že ći ri ječ, pri sje ća ju ćise, smi ju ći se sa moj se bi dok mu je pri zna va la svo ju za bo ra vlji vost. U timtre nu ci ma nje gov je osmi jeh bio blag, pun pra šta nja i lju ba vi. Bi la sam kiv‐ na na to za čud no car stvo taj ni, čak sa mo i zru gi va nja, u ko je mu je Co lin bioga zda, a Nik ki na uč ni ca. Ni sam mo gla za mi sli ti Nik ki ni sa ka kvim dru gimdje te tom.

Co lin je smje stio glat ko ti je sto u zdje lu, pre vr nuv ši ga jed nom da bli je‐ du po vr ši nu pre ma ze ma sla cem, a po tom ga je pa žlji vo pre krio či stom bi je‐ lom kr pom. Nik ki ga je po zva la u dnev ni bo ra vak gdje mu je po ka za la fo toal bum. Co lin se smje stio na rub ka u ča, nagnuo se na pri jed, na lak tio se nako lje na i za gle dao u al bum ras tvo ren is pred nje ga na sto li ću. Li ce mu je bi lone po mič no, ali oči ma ni je pro ma klo ni šta i u tren oka je bio za du bljen u fo‐ to gra fi je.

Nik ki i ja smo iza šle na te ra su. Bi lo je ka sno, ali još uvi jek do volj nosun ca da se stvo ri pri vid to pli ne. Sta ja la je po kraj ogra de, za gle dav ši se uoce an ko ji je šu mio is pod nas. Na mje sti ma sam tik is pod po vr ši ne vi dje laza ple te nu mor sku tra vu, tam ne vla ti ko je su se le lu ja le na va lo vi ma svje tli jeze le ne bo je.

– Nilt ki, je si li bi lo ko me re kla gdje sam i što smje ram? – upi ta la sam.

– Ni go vo ra – re kla je, pre ne ra že na. – Za što pi taš?

Is pri ča la sam joj do ga đa nja u pro te klih ne ko li ko da na – uboj stvo Sha‐ ron Na pi er, moj raz go vor s Gre gom i Di a ne, pi smo ko je sam na šla me đustva ri ma Lib by Glass. Mo je po vje re nje u nju bi lo je na gon sko.

– Bi li pre po zna la nje gov ru ko pis?

– Na rav no.

Iz vu kla sam omot ni cu iz svo je tor be, pa žlji vo iz va di la pi smo i otvo ri laga. Ba ci la je le ti mi čan po gled.

– To je on – re kla je.

Ka za la sam: – Že lje la bih da pro či taš pi smo. Ho ću zna ti po kla pa li se stvo jim in stink tiv nim po i ma njem do ga đa ja.

Ne volj ko je vra ti la po gled na svi je tlo pla ve stra ni ce. Kad je do vr ši la, bi‐ la je go to vo zbu nje na. – Ni sam pret po sta vlja la da je bi lo ta ko ozbilj no. Dru‐ ge ve ze to ni su bi le.

– A Char lot te Mer cer?

– To je kuč ka. Al ko ho li čar ka. Jed nom me je na zva la. Ni sam je mo glasmi sli ti. A ona je ustva ri mr zi la nje ga. Tre ba la si ču ti što je sve iz go vo ri la.

Pa žlji vo sam pre klo pi la pi smo. – Ni sam to mo gla shva ti ti. Od Char lot‐ te Mer cer na Lib by Glass. To je bio po ve lik skok. Dr ža la sam ga čo vje komod uku sa.

Nik ki je sleg nu la ra me ni ma. – La ko se dao za ve sti. Go di lo je nje go vojta šti ni. Char lot te jest li je pa… na svoj na čin.

– Zar je tra ži la raz vod? Je su li se ta ko upo zna li? Nik ki je za ni je ka la. –Dru ži li smo se s nji ma.

Su dac Mer cer je svo je dob no bio ne ka vrst La u ren ce o va men to ra. Nevje ru jem da je ika da ot krio tu ve zu… bo jim se da bi ga to ubi lo. Uo sta lom,on je je di ni po šten su dac u ovo me gra du. I sa ma znaš ka kvi su osta li.

Re kla sam: – Raz go va ra la sam s njom sa mo na krat ko. To je mo rao bi tinet ko tko je znao gdje sam, a ka ko je mo gla do ći do ta kve in for ma ci je? Net‐ ko me je mo rao sli je di ti do Las Ve ga sa. Sha ro ni na smrt je vre men ski pre vi‐ še ti je sno utvr đe na, da bi bi la slu čaj nost.

Co lin je pri šao Nik ki i po sta vio ras tvo ren al bum na ogra du. Upro je pr‐ stom u jed nu od fo to gra fi ja, iz go va ra ju ći ne što za me ne pot pu no ne ra zu‐ mlji vo, ne ko ne o dre đe no mr mlja nje sa mo gla sni ka. Pr vi put ga je ču la ka kogo vo ri. Imao je du blji glas ne go što bi se oče ki va lo za dva na e sto go di šnja ka.

Nik ki mu je ob ja sni la: – To je pro sla va Di a ni ne ma le ma tu re. – Co linju je ovlaš po gle dao, a on da je na gla še ni je upro prst. Sta vio je po tom ka ži‐ prst is pred usta i stao ga br zo po mi ca ti go re do lje. Nik ki se na mr šti la.

– Tko te mu či, zla to?

Co lin je spu stio prst na sli ku na ko joj je bi la sku pi na lju di.

– Ovo je Di a ne, pa Greg, Di a ne i na pri ja te lji ca Ter ry i Di a ne i na ma ma– go vo ri la mu je iz go va ra ju ći ri je či pa žlji vo i is to vre me no mu da ju ći zna ko‐ ve.

Na Co li no vu li cu je za i grao za go ne tan osmi jeh. Ra ši rio je ru ke, sta viopa lac na če lo, a po tom na bra du.

Nik ki se sad na smi ja la, ali joj je iz ra žaj li ca bio jed na ko za go ne tan kaonje gov.

– Ne, ovo je Na na – re kla je po ka zu ju ći sli ku s pret hod ne stra ni ce. – Aovo je Di a ne i na ma ma, ne ta ti na. Ma ma od Gre ga i Di a ne. Zar se ne sje ćašNa ne? Oh, Bo že, ka ko bi se i mo gao sje ća ti – okre nu la se pre ma me ni.

– Umr la je kad je imao sa mo go di nu da na. – Po no vo ga je po gle da la.

Co lin je is pu štao ne ke gr le ne gla so ve, ne što ni ječ no i ra zo ča ra no. Raz‐ mi šlja la sam u što će se pre tvo ri ti nje go va ćud kad ga pu ber tet za plju sne upu noj mje ri. Po no vo pa lac na če lu, po tom na bra di. Nik ki mi je do ba ci la jošje dan zbu njen po gled. – On ne pre sta no go vo ri „ta ti na ma ma“ za Gwen. Ka‐ ko da mu čo vjek ob ja sni „biv ša že na“? –Opet je str plji vo po Ce la da va ti zna‐ ko ve.

Co lin je bla go tre sao gla vom, od jed nom ne si gu ran u se. Pro ma trao juje kao da oče ku je ne ko do dat no ob ja šnje nje. Uzeo je al bum i stao uz mi ca ti,ne ski da ju ći po gled s Nik ki na li ca. Za ru me njev ši se od ne la go de dao joj jejoš ne ko li ko zna ko va. Oči gled no ni je že lio da se osra mo ti pre da mnom.

– Pre gle dat će mo to za jed no za ko ji tre nu tak – obe ća la mu je, pre vo de‐ ći me ni.

Co lin se po la ga no uda ljio i za tvo rio po mič na sta kle na vra ta.

– Opro sti što nas je pre ki nuo – re kla je krat ko.

– Ne ma pro ble ma, i ta ko mo ram ići.

– Osta ni na ve če ri ako že liš. Na pra vi la sam pun lo nac go ve di ne bo ur‐ gu ig non. Iz vr sna je s Co li no vim kru hom.

– Hva la, ali imam svu si lu po sla.

Nik ki me ot pra ti la do vra ta, a da ni je bi la svje sna da je ci je lo vri je mezna ko vi ma pre vo di la na je zik glu ho ni je mih.

Ušla sam u ko la i osta la sje di ti, zbu nje na Co li no vom za bu nom ra diGwen. To je bi lo čud no. Vr lo čud no.

19.Kad sam se vra ti la ku ći, Char lie Scor so ni je sje dio is pred ula znih vra ta.

Osje ća la sam se ne u red na i ne sprem na i s ne la go dom sam shva ti la da samga ji la na du da će mo se po nov no sre sti, ali ni po što ova ko.

– Za Bo ga mi lo ga, ne uz bu đuj se, Mill ho ne – re kao je opa ziv ši iz ra žajmo ga li ca.

Iz vu kla sam ključ. – Opro sti, ali imaš da ra da me uhva tiš u naj go remo gu će vri je me.

– Imaš sa sta nak…

– Ne mam ni ka kav sa sta nak, ne go iz gle dam gro zno. Ot klju ča la samvra ta i upa li la stol nu svje tilj ku, pu šta ju ći da me sli je di.

– Ba rem sam te ulo vio u do bru ra spo lo že nju – re kao je ras ko mo tiv šise. Od vu kao se do ku hi nje i iz va dio zad nju bo cu pi va. Nje go vo ne u si lje nopo na ša nje me je raz bje sni lo.

– Čuj, mo ram opra ti ru blje. Tje dan da na ni sam bi la u du ća nu. Na go mi‐ la lo mi se po šte, ci je la ku ća je pu na pra ši ne. Od na šeg zad njeg su sre ta ni‐ sam čak obri ja la ni no ge.

– Tre baš i ši ša nje – do met nuo je.

– Ne tre bam. Uvi jek iz gle dam ova ko.

Smi juc kao se tre su ći gla vom. – Obu ci se. Ide mo van.

– Ne že lim ići ni ka mo. Ho ću se sre di ti.

– Mo žeš to i su tra. Ne dje lja je. Kla dio bih se da ta sra nja uvi jek oba‐ vljaš ne dje ljom.

Za pa nje no sam bu lji la u nje ga. Imao je pra vo.

– Če kaj ma lo. Ova ko će mo na pra vi ti – po če la sam str plji vo. – Osta jemkod ku će. Oba vit ću sve svo je po slo ve, po šte no se na spa va ti što mi sil notre ba, a on da ću te su tra na zva ti, pa će mo se na ve čer vi dje ti.

– Su tra na ve čer mo ram bi ti u kan ce la ri ji. Do la zi mi kli jent.

– U ne dje lju na ve čer?

– U po ne dje ljak ra no uju tro ima mo par ni cu, pa je ovo is pa lo je di no štosmo uspje li smi sli ti. I ja sam se vra tio u grad tek u če tvr tak na ve čer i do gr lasam u po slu.

I da lje sam zu ri la u nje ga, ali sam se po ko le ba la. – Ka mo bi smo išli?Ho ću li se mo ra ti obla či ti?

– Ta ko vu te ne vo dim ni ka mo.

Spu sti la sam po gled. Još uvi jek sam ima la tra pe ri ce i ko šu lju u ko ji masam pu to va la i spa va la, ali ni sam na mje ra va la po pu sti ti.

–Što ni je u re du? – upi ta la sam po kva re no.

– Otu ši raj se i pre svu ći odje ću. Ako mi na pra viš po pis, do ni jet ću ti na‐ mir ni ce iz du ća na. Dok se vra tim, ti ćeš bi ti sprem na, je li ta ko?

– Vo lim sa ma ići u ku po vi nu. Uo sta lom tre bam sa mo mli je ko i pi vo.

– On da ću te odve sti u sa mo po slu ži va nje po sli je ve če re – re kao je na‐ gla ša va ju ći sva ku po je di nu ri ječ.

Od ve zli smo se u Ojai Ranch Ho u se, je dan od onih ot mje nih re sto ra nagdje ko no bar sto ji uz vaš stol i re ci ti ra vam je lov nik kao pje snič ko dje lo.

– Ho ću li na ru či ti za obo je ili bi to po vri je di lo tvo ju žen sku osje tlji‐ vost?

– Sa mo iz vo li – re kla sam osje tiv ši za čud no olak ša nje, – to mi se svi‐ đa. Dok je vi je ćao s ko no ba rom, kra do mič no sam mu pro u ča va la li ce. Bi loje če tvr ta sto i sna žno, ja ka vi li ca, pri mje tlji va ru pi ca na bra di, pu ne usne.Nos mu je mo žda bio ne koć slo mljen, ali je struč no za kr pan ta ko da je ostaosa mo ma li trag tik is pod gre be na. Imao je oča le s ve li kim, u pla vo si vo me‐ ta li zi ra nim sta kli ma, is pod ko jih su pla ve oči bi le ja sne kao ne bo. Ri đe tre‐ pa vi ce, ri đe obr ve, gu sta ri đa ko sa ko ja se tek po če la pro rje đi va ti. Imao je

krup ne ša ke, krup ne ko sti na za pe šći ma, is pod man še ta na zi ra le su se pa per‐ ja ste ri đe dla ke. Bi lo je još ne če ga u nje mu, do du še ne ja sno i ti nja ju će, aliis ti osje ćaj ko ji sam ima la pri je, sek su al no sti ko ja je tu i ta mo iz bi ja la napo vr ši nu. Či ni lo se da po ne kad is pu šta go to vo ču jan mr mor, kao pu tu ju ćaelek trič na cen tra la, ko ja ne smi lje no gra bi pre ko pa di ne bri je ga, zlo slut na iozna če na zna ci ma za opa snost. Bo ja la sam ga se.

Ko no bar je ne ko li ko pu ta kim nuo i uda ljio se. Char lie se okre nuo pre‐ ma me ni, skri ve no za do vo ljan. Bi la sam svje sna da sam omu ta vi la, ali sepra vio da to ne opa ža na če mu sam mu bi la za hval na, ma kar bla go ob li ve naru me ni lom. Pre pla vio me osje ćaj uža sne ne la go de, is te ka kvu sam ima la uše stom ra zre du ka da sam na jed noj ro đen dan skoj pro sla vi vi dje la da svedru ge dje voj či ce no se naj lon ke, a ja sam još uvi jek ima la glu pe bi je le krat keča ra pe.

Ko no bar se vra tio s bo com vi na, pa je Char lie pro šao kroz uo bi ča je niri tu al. Ča še su nam na pu nje ne, kuc nu li smo se, a da ni za tre nu tak ni je ski‐ nuo po gled s mo ga li ca. Po pi la sam gu tljaj hlad nog bi je log vi na, iz ne na đe nanje go vom teč no sti.

– On da, ka ko na pre du je is tra ga? – upi tao je čim se ko no bar uda ljio.Stre sla sam gla vom ko ri ste ći pri li ku da se ori jen ti ram.

– Ne že lim raz go va ra ti o to me – od bru si la sam i pre ki nu la se. – Ne bihže lje la bi ti gru ba – do met nu la sam mek še. – Na pro sto ne vje ru jem da će mipri ča nje o to me po mo ći. Ni sam za do volj na.

– Zao mi je što to ču jem – re kao je. – Bit će bo lje.

Sleg nu la sam ra me ni ma pro ma tra ju ći ga dok je pri pa lji vao ci ga re tu iškljoc nuo upa lja čem. – Ni sam zna la da pu šiš – re kla sam.

– Sa mo po ne kad – od go vo rio je. Po nu dio mi je ci ga re tu, ali sam po‐ nov no za vr tje la gla vom. Do i mao se opu šten, vla dao je so bom, mu ška racpro fi njen i kre po stan. Osje ća la sam se ble sa vo i ne o bič no šu tlji vo, što nje ga,či ni se, uop će ni je sme ta lo, jer je tra bu njao bez pre stan ka o ne va žnim stva ri‐ ma. Či ni lo se da je uklju čen na po la br zi ne i da ne žu ri ni u če mu. Tek samuz nje ga po sta la svje sna uo bi ča je ne na pe to sti u ko joj ži vim, svo jih pre na‐ preg nu tih ži va ca ra di ko jih škr gu ćem zu bi ma u snu. Ka di kad sam u to li kojjur nja vi da pot pu no za bo ra vljam je sti, sje tim se tek uve čer, a ni ta da ni sam

glad na ne go po hlep no gu tam hra nu kao da će br zi na uba ci va nja i ko li či nana dok na di ti ne re do vi tost. Po kraj Char li e ja sam osje ća la da mi se bio ri tampre u de ša va, uspo ra va ju ći se i uskla đu ju ći s nje go vim. Tek ka da sam is pi ladru gu ča šu vi na, s usa na mi se oteo du bok uz dah jer sam u tom tre nut kushva ti la da sam se dr ža la na pe to, po put zmi je na opru gu sprem ne da u sva‐ kom ča su isko či iz ku ti je.

– Osje ćaš li se bo lje? – upi tao je.

– Da.

– Do bro. On da mo že mo je sti.

Hra na ko ja je do ne se na bi la je sva ka ko naj pu te ni ja od sve ko ju samoku si la u svo me ži vo tu: svjež, me kan kruh s ko ri com u tan kim slo je vi ma,pre ma zan gušč jom pa šte tom, hru ska va ze le na sa la ta s aro ma tič nim za či ni‐ ma, ko ma di ći ra že u uma ku s ma sla cem po slu že ni sa soč nim bo ba ma bi je‐ log gro žđa. Za de sert su bi le svje že ma li ne sa šla gom i ci je lo vri je me Char‐ li e je vo li ce me ni su če li ce, za sje nje no onim na go vje šta jem opre za, ne po pus‐ tlji vom i za stra šu ju ćom odluč no šću, ko ja me pri vla či la čak i kad sam mi sli‐ la da po sve vla dam so bom.

– Ka ko to da si za vr šio na pra vu? – upi ta la sam ga pri ka vi.

– Ne sret nim slu ča jem, re kao bih. Otac mi je bio pi ja nac i pro pa li ca, ni‐ šta ri ja od čo vje ka. Če sto me mla tio. Ne s ra zlo gom. Vi še kao ko mad na mje‐ šta ja ko ji mu se na šao na pu tu. Tu kao je i ma mu.

– Ni je baš do pri ni je lo tvo me sa mo po što va nju. Char lie je ne haj no sleg‐ nuo ra me ni ma. – Za me ne je to ustva ri bi lo do bro. Očvr snuo sam. Po staosam svje stan da se ne mo gu po u zda ti ni u ko ga, ne go u sa ma se be, što jelek ci ja ko ja se do bro pam ti s de set go di na. Po bri nuo sam se za se be. Mo raosam.

– Ško lo vao si se za ra đu ju ći?

– Do po sljed njeg cen ta. Za ra đi vao sam pi šu ći za va ra li ce, pod nji ho‐ vim ime ni ma, sje dio sam na te sto vi ma i bi lje žio od go vo re za mi nus tri, dane bi net ko po sum njao. Iz ne na di la bi se ko li ko je te ško iz o sta vi ti ta man to li‐ ko pi ta nja da is pad ne ne pa tvo re no. Imao sam i stal nih po slo va, ali kad sam

shva tio da je po la ko le ga s go di ne na sta vi lo stu di ra ti za hva lju ju ći mo joj do‐ mi šlja to sti, oci je nio sam da bih mo gao po ku ša ti i ja.

– Či me se ba vio tvoj otac osim što je pio?

– Gra đe vi nar stvom dok mu zdra vlje ni je oti šlo k vra gu. Na kra ju jeumro od ra ka. Mu čio se šest go di na. Gad no. Me ni se fuć ka lo i on je to znao.Ali se na tr pio bo lo va. Pla tio je ka znu – go vo rio je vr te ći gla vom. – Maj ka jeumr la če ti ri mje se ca po sli je nje ga. Oče ki vao sam da će joj lak nu ti kad ga nebu de. Po ka za lo se da je bi la ovi sna o zlo sta vlja nju.

– Za što baš ostav šti ne? To mi ne ide uz te be. Za mi šljam te u ka zne nompra vu ili ne što ta kvo.

– Čuj, moj otac je ras fuć kao sve što je imao. Iza nje go ve smr ti ni je miosta lo ni šta – još i go re. Po tra ja lo je go di na ma dok sam is pla tio nje go vebol nič ke ra ču ne i osta le pro kle te du go ve. Mo rao sam pla ti ti i ma mi nu sa hra‐ nu. Sre ćom ni je du go bo lo va la. Bog joj dao du ši la ko, ali ni to ni je bi lo jef‐ ti no. Sto ga sa da po u ča vam lju de ka ko da nad mu dre vla sti čak i po sli je smr‐ ti. Naj ve ći dio mo jih kli je na ta su mr tvi, sto ga se do bro sla že mo, a ja se bri‐ nem da nji ho vi po hlep ni na sljed ni ci do bi ju vi še ne go li za slu žu ju. Usto, kadsi iz vr ši te lj opo ru ke za ne či je ima nje, pla ćen si na vri je me i nit ko se ne ža lina vi si nu ho no ra ra.

Re kla sam: – Ni je loš po sao.

– Ni ma lo – slo žio se.

– Je si li ikad bio ože njen?

– Ne. Ni ka da ni sam za to imao vre me na. Ra dim. Je di no me to za ni ma.Ne svi đa mi se po mi sao da ne kom dru gom dam pra vo da po sta vlja za htje ve.U za mje nu za što?

Mo ra la sam se na smi ja ti. I ja sam osje ća la is to. Nje gov ton je me đu timbio iro ni čan, a po gled ko ji je ta da pri ko vao uza me bio je ne o bič no na bi jensek su al no šću, pun mu žev ne stra sti kao da su se no vac i moć i sek su al nost unje mu is pre ple li na ne ki ču dan na čin, hra ne ći se me đu sob no. Ma ko li ko seči nio otvo ren ka zu ju ći ugod ne i ne u god ne stva ri iz svo ga ži vo ta, bi lo mi jeja sno da tu ne ma spon ta no sti, la ko mi sle no sti i iskre no sti, ali me pri vla či la

upra vo ta ne pro zir nost. Je li znao da me pri vla či? Ni ova ko ni ona ko ni jepo ka zi vao svo je osje ća je.

Čim smo po pi li ka vu, bez ri je či je dao znak ko no ba ru i pla tio je ček.Po ne sta lo je te ma za raz go vor i osta vi la sam da ta ko bu de, osje ća ju ći i sa mada sam se sti ša la, po ja ča la oprez, čak me je opet ob u zeo strah pred njim.Ho da li smo kroz re sto ran ti je sno jed no uz dru go, vla da ju ći se pri stoj no,smo tre no. Otvo rio mi je vra ta. Iza šla sam. Ni je mi se ni po ku šao pri bli ži ti,ver bal no ili na dru gi na čin, pa sam se od jed nom zbu ni la da ne bi is pa lo daje moj do jam o nje go vu po vla če nju vla sti ta umi šljo ti na. Char lie me ovlašuhva tio za ru ku i pre veo me pre ko plit ke ste pe ni ce, ali čim smo se na šli narav nu no go stu pu, mak nuo je ru ku. Po šli smo do mo je stra ne au ta. Otvo rio jevra ta i pu stio da uđem. Po mi sao da ni sam iz go vo ri la ni šta ko ket nog is pu ni lame je za do volj stvom, ali me još uvi jek kop ka la zna ti že lja gle de nje go vihna mje ra pre ma me ni. Nje go vo hlad no, od sut no vla da nje mi ni je bi lo ja sno.

Vo zi li smo se na trag u San ta Te re su, pro go vo riv ši tek po ko ju ri ječ.Opet sam se osje ća la kao mu ta vac, ne ne u god no, ali mli ta vo. Tek kad smose pri bli ži li gra du, uzeo je mo ju ru ku, ne o ba ve zno. Či ni lo mi se kao da mije ci je lu li je vu stra nu pro že la ni sko na pon ska stru ja. Li je vom ru kom je dr žaoupra vljač. De snom je ne haj no, us put no tr ljao mo je pr ste, i da lje ne an ga ži‐ ran. Po ku ša va la sam za dr ža ti le že ran stav, po put nje go va, po ku ša va ju ći za‐ va ra ti sa mu se be da mo žda po sto ji ne ki dru gi na čin da se pro tu ma če ti nja ju‐ ći sek su al ni sig na li od ko jih je puc ke tao zrak oko nas, a me ni su se sa su ši lausta. Što ako sam po gri je ši la, po mi sli la sam. Što ako sam na va li la na čo vje‐ ka kao pse to na kost sa mo da bih na kra ju ot kri la da su nje go ve na mje re bi lepri ja telj ske, ko le gi jal ne, ras tre se ne, bez lič ne? Ni sam mo gla raz mi šlja ti ni oče mu dru gom jer smo obo je šu tje li, ni je bi lo gla sa ni ti iz ri ča ja na ko ji bihmo gla re a gi ra ti ili pre ba ci ti mi sli – ni je bi lo na či na da skre nem raz mi šlja nje.Sve sam te že do la zi la do da ha. Osje ća la sam se kao sta kle na šip ka ko ju tr‐ lja ju svi lom. Kra jič kom oka uči ni lo mi se da je okre nuo li ce pre ma me ni.Po gle da la sam ga.

– Hej, – pro go vo rio je ti ho. – Po go di što će mo ra di ti?

Char lie se ma lo po mak nuo u sje di štu i pri ti snuo mi tu ku u me đu nož je.Na boj je pro stru jio kro za me po put mu nje na tje rav ši me da za ste njem, ne‐ svje sno. Char lie se na smi jao, du bo ko i us hi će no, a po tom je usre do to čio po‐ zor nost na ce stu.

U kre ve tu s Char li e jem osje ća la sam se uve de na u ve lik gri ja či stroj.Ni šta se od me ne ni je oče ki va lo. Za sve se po bri nuo s la ko ćom, sve je te kloglat ko. Ni je bi lo ni tre nut ka ne la go de. Ni je bi lo uste za nja, su zdr ža no sti,okli je va nja, oba zi ra nja. Či ni lo se kao da je iz me đu nas pro bi jen ka nal krozko ji je sek su al na ener gi ja stru ja la u oba smje ra bez za pre ka. Vo di li smo lju‐ bav u vi še na vra ta. U po čet ku je pre vla da la glad, pre ve li ka us pa lje nost. Na‐ sr nu li smo jed no na dru go ne o bu zda no, že sti nom ko ja ni je pri zna va la ni ka‐ kve iz lje ve nje žno sti. Uda ra li smo jed no o dru go po put va lo va o lu ko bran,us hi će nje je u va lo vi ma hi ta lo na pri jed i jed na kom si li nom vra ća lo se na‐ zad. Zor ni pri kaz emo ci ja sveo bi se na udar ni ju riš, osje ćaj tut nja ve, uda ra‐ nja i na bi ja nja ma ljem sve dok me ni je skr šio, a on da se pro va ljao i pro te‐ zao po me ni sve dok i po sljed nji ob zid u me ni ni je pre tvo ren u krš i pe peo.Na tre nu tak se po di gao i na slo nio na la kat, po lju bio me du go i slat ko, a on‐ da je sve po če lo iz no va, ovaj pu ta nje go vim tem pom, u po la br zi ne, muč nopo la ga no po put pre spo ra zre nja bre skve na gra ni. Osje ća la sam ru ži ča ste to‐ no ve, pre tva ra la sam se u med i mli je ko – bla že no olak ša nje stru ja lo je kro‐ za me po put se da ti va. Na po sljet ku smo se is pru ži li, raz dra ga ni, zno ja vi ibez da ha, a on da me za gr lio u snu, pri biv ši me uz po ste lju te ži nom svo jihsna žnih ru ku.

Ni sam se osje ća la ulo vlje na u stu pi cu, ne go smi re na i si gur na kao dami se ni šta na ovo me svi je tu ne mo že do go di ti sve dok sam pod za šti tomovo ga čo vje ka, tog uto či šta, pe ći ne od me sa i to pli ne u ko ju sam se uvu kla iosta la u njoj do ju tra, ne pro bu div ši se ni jed nom.

U se dam sa ti osje ti la sam nje gov blag po lju bac u če lo, a on da su sevra ta ti ho za tvo ri la. Ne stao je pri je ne go li sam se uspje la raz bu di ti.

20.Usta la sam u de vet sa ti i pro ve la ne dje lju oba vlja ju ći sit ne po slo ve.

Oči sti la sam stan, opra la ru blje, oti šla u du ćan i po sli je pod ne sam ugod noća ska la sa svo jim ga zdom, ko ji se sun čao u stra žnjem dvo ri štu. Za čo vje kaod osam de set jed ne, Hen ry Pitts je imao za čud no do bre no ge. Ta ko đer jeimao kra san or lov ski nos, usko ari sto krat sko li ce, šo kant no bi je lu ko su i očipla ve po put cvi je ta zim ze le na. Op ći do jam vr lo sek si, elek tri čan, fo to gra fi jeiz nje go ve mla do sti ko je sam ima la pri li ku vi dje ti ni su bi le ni šta. S dva de seti tri de set i če tr de set, Hen ryje vo je li ce bi lo pre vi še okru glo, pre vi še ne o bli‐ ko va no. Ka ko su se ni za la de se tlje ća, fo to gra fi je su po če le ot kri va ti sve mr‐ ša vi jeg i pri vlač ni jeg mu škar ca, ko ji je sa da bio kon cen trat svih vr li na kaokad se osnov na si ro vi na sve de na elik sir pun sa dr ži ne.

– Slu šaj, Hen ry, – re kla sam Ijo snuv ši na tra vu po kraj nje go ve le žalj ke.– Pro vo diš ži vot kraj nje is pra zno.

– Uvre da ča sti – od go vo rio je smi re no, ne udo sto ja vi ši se otvo ri ti oči. –Si noć si ima la dru štvo.

– Spoj sa spa va njem. Toč no ono na što su nas ma me stal no upo zo ra va‐ le.

– Ka ko je bi lo?

– Ni je za pri ča nje – re kla sam. – Ka kvu si kri žalj ku iz mu drio ovaj tje‐ dan?

– Sa svim la ku. Sve udvo je ne ri je či. Jed no stav no po ku šaj ovo: de setslo va, „dvo stru ki oti sak“.

– Smje sta odu sta jem.

– Ma ku la tu ra. To je štam par ski po jam. Ma lo je te že, ali mi se baš uklo‐ pio. No, pro baj ovo. „Dvo stru ko zna če nje“. Dva na est slo va.

– Ho ćeš li pre sta ti s tim, Hen ry?

– Dvo smi sle nost. Osta vit ću ti je pred vra ti ma.

– Ne moj, mo lim te. To mi se ugni je zdi u ti kvu i stal no me kop ka.

– Osmjeh nuo se. – Je si li već tr ča la?

– Ni sam, ali se spre mam – re kla sam usta ju ći. Pre šla sam pre ko tra ti neosvr nuv ši se na nje ga. Ni sam mo gla, a da se ne raz ve se lim. Raz ma zi vao jeulje za sun ča nje po ko lje ni ma ko ja su već ima la pre kra snu ni jan su ka ra me‐ la. Po mi sli la sam ko li ko je ustva ri bit no što je ra zli ka me đu na ma po la sto‐ lje ća. No, va lja lo je raz mi sli ti o Char li e ju Scor so ni ju. Pre svu kla sam se ikre nu la na tr ča nje. I raz mi šlja nje o nje mu.

U po ne dje ljak uju tro sam oti šla do Co na Do la na u Odjel za umor stva.Te le fo ni rao je kad sam ušla, pa sam sje la uz nje gov rad ni stol. Nagnuo se ustol cu za biv ši no ge uz rub sto la, sa slu ša li com la ba vo pri slo nje nom uz uho.Iz go va rao je „uh-huh, uh-huh, uh-huh“ ope to va no, s iz ra ža jem kraj nje do sa‐ de na li cu. Po mno mi je is pi ti vao sva ku cr tu li ca kao da ih upi ja i pre sli ka vai ra di us po red be uno si u kom pju tor sku da to te ku oko rje lih zlo či na ca. Ni samod vra ti la po gled. Na tre nut ke sam mo gla za mi sli ti mla da čo vje ka po li cuko je se sa da obje si lo i za mo ri lo, do bi lo ja stu či će is pod oči ju, s ko som kaona ma za nom uljem, obra zi ma ko ji su omek ša li pri vi li ci kao da se sa lo po če‐ lo gri ja ti i to pi ti. Ko ža na nje go vu vra tu omlo ha vi la je u niz sit nih na bo ra,na ri ba nih i ma lo na bu ja lih pre ko uštir ka na ovrat ni ka ko šu lje. Osje ćam ne kusrod nost s njim ko ju ni ka da ne mo gu sa svim odre di ti. Ne u go dan je, beš ću‐ tan, po vu čen, pro ra ču nat, grub. Ču la sam i da je po kva ren, ali ja u nje mu vi‐ dim po naj pri je za vid nu spo sob nost. Zna svoj po sao i ne pra vi pro pu ste i us‐ pr kos či nje ni ci da mi za gor či gdje god mo že, svje sna sam da sam mu dra ga,ma kar to po ka zu je ja ko škr to. Opa zi la sam da je po ja čao po zor nost. Po mnoje slu šao su go vor ni ka ko ji mu je pri mjet no di gao tlak.

– Do bro, a sad po slu šaj ti me ne, Mitch, jer sam već re kao sve što samka nio re ći. Pri bli ža va mo se po sljed njim po te zi ma i ne že lim da mi za je bešstvar. Da, to znam. Da, i to si mi re kao. Sa mo ho ću da je me đu na ma sve ja‐ sno. Tvo me mom ku sam pru žio sve šan se ko je sam mu na u mio da ti i sto gaće su ra đi va ti ili ga mo že mo od mah vra ti ti ta mo gdje je bio. Da, no do bropo ra zgo va raj s njim još jed nom!

Con je spu stio slu ša li cu s vi si ne, ne tre snuv ši do du še njo me, ali bi lo jeja sno u ka kvu je ra spo lo že nju. Bio je go tov. Po gle dao me oči ma za ma glje‐

nim od raz dra že no sti. Šut ke sam spu sti la omot ni cu na nje gov stol. On jespu stio no ge na pod.

– Što je to? – pra snuo je. Pro vi rio je kroz za klo pac i iz vu kao pi smo ko‐ je sam pro na šla u osob noj po kret noj imo vi ni Lib by Glass. Čak i ne zna ju ćio če mu se ra di, uhva tio je pi smo za rub, po vr šno pre le tio po sa dr ža ju a on dase vra tio na po če tak i pa žlji vo ga pro či tao. Pro stri je lio me po gle dom. Pi smoje gur nuo u omot ni cu.

– Oda kle ti to?

– Maj ka Lib by Glass sa ču va la je sve nje zi ne stva ri. Bi lo je za gu ra no ubro ši ra nu knji gu. Po ku pi la sam to u pe tak. Mo žeš li da ti da se pro vje re oti‐ sci?

Sle di la sam se od nje go va po gle da. – Ne bi smo li naj pri je raz go va ra li oSha ron Na pi er?

Osje ti la sam ši kljaj stra ha, ali ni sam okli je va la. – Mr tav je – re kla sampo seg nuv ši za omot ni com. Bub nuo je ša kom po njoj pa sam na gon ski po vu‐ kla ru ku. Po gle di nam se ukli je šti še. – Re kao mi je to pri ja te lj u Ve ga su –iz u sti la sam. – Ta ko sam do zna la.

– Ko je šta. Bi la si ta mo.

– Kri vo.

– Pro klet stvo, ne la ži mi – za re žao je.

Ob u zeo me bi jes. – Ho će te li mi pro či ta ti mo ja pra va, po ruč ni ce Do‐ lan? Ho će te li mi da ti uvje re nje da sam upo zna ta s pra vi ma ko ja mi jam čiustav? Jer sam ga sprem na pro či ta ti i pot pi sa ti ako to že li te. Po tom ću na‐ zva ti svog od vjet ni ka, pa mo že mo raz go va ra ti tek kad on do đe. Što ka žeš nato?

– Dva tjed na si na ovom po slu i ima mo mr tva ca. Po ku šaš li me na sa‐ ma ri ti, obe ća jem da ću te pre bi ti. A sa da da ču jem isti nu. Re kao sam ti da sene mi je šaš u to.

– Če kaj, sta ni. Re kao si mi da se klo nim ne pri li ka što sam i či ni la. Re‐ kao si da bi htio pri po moć u po ve zi va nju Lib by Glass i La u ren cea Fi fea ido ni je la sam ti ovo – re kla sam upi ru ći prst u omot ni cu na nje go vu sto lu.

Uzeo ju je i ba cio u sme će. Zna la sam da je to sa mo pred sta va. Po ku ša‐ la sam nov smjer.

– Daj se sre di, Con, – re kla sam. – Ni sam ima la ve ze sa smr ću Sha ronNa pi er. Baš ni ka kve. Što mi sliš? Da sam od ju ri la ta mo i ubi la ne kog tko binam mo gao bi ti od po mo ći? Ti si lud! Ni sam čak ni bi la u Ve ga su. Od ve zlasam se u Sal ton Sea na raz go vor s Gre gom Fi fe om. Ako sum njaš u mo ju ri‐ ječ, na zo vi nje ga! – Za šu tje la sam uzru ja no zu re ći u nje ga, pu šta ju ći da ovadr ska mje ša vi na isti ne i či ste iz mi šljo ti ne pro dre kroz nje go vo na mr go đe noli ce.

– Ka ko si zna la gdje je?

– Jer je pri vat ni is tra ži te lj ime nom Bob Di etz utro šio dan i pol da joj namoj za htjev uđe u trag. Na mje ra va la sam se odve sti u Ve gas po sli je raz go‐ vo ra s Gre gom. Na zva la sam ga pri je pu ta i do zna la da joj je net ko smje stiome tak u gla vu. Što mi sliš ka ko je me ni? Mo gla mi je po pu ni ti ne ko li ko bit‐ nih pra zni na. I bez te ga se gnja vim na pa sja ko la. Osam go di na za sta rje lislu čaj, ma daj mo lim te!

– Tko je znao da ka niš raz go va ra ti s njom?

– To ne bih zna la re ći. Ako mi sliš da ju je net ko ubio da spri je či njenraz go vor sa mnom, bo jim se da si na kri vu pu tu, ali ne bih se mo gla za kle ti.Po sve mu što sam ču la, mno gi ma je na ga zi la na pr ste. I ne pi taj me po je di‐ no sti jer ih ne znam. Ne tom sam ču la da je sta la ne ko me na žu lj.

Ispra vio se zu re ći u me ne. Na slu ti la sam da sam po go di la ži cu. Pri čeko je mi je pre nio pri ja te lj iz Ve ga sa za ci je lo su se po klo pi le s ne kim ot kri‐ ćem po li ci je u Las Ve ga su. Osob no, bi la sam du bo ko uvje re na da je ubi je nada ne bi pro go vo ri la, da me je net ko sli je dio i sti gao do nje u pra vom tre nut‐ ku, ali ne ka me vrag od ne se ako ću do pu sti ti da se upre prst u me ne. Ni samu to me vi dje la ni ka kve svr he, a sa svim si gur no bi me za ko či lo da na sta vims is tra gom. Još uvi jek ni sam bi la po sve mir na zbog či nje ni ce da je net kodru gi vje ro jat no do ja vio po li ci ji o puc nja vi. Da sam osta la sa mo mi nu tu du‐ že u nje zi nu sta nu, na šla bih se u pra vom škrip cu, ko ji bi mo žda za klju čiomo ju is tra gu za u vi jek. Gri žnju sa vje sti ko ju sam ima la ra di umi je ša no sti unje zi nu smrt ne mam na mje ru oka ja ti ti me da me ulo ve zbog po slje di ca.

– Što si još ot kri la ve za no uz Lib by Glass? – upi tao je ta da, za ni jan supro mi je niv ši ton.

– Ne mno go. Tre nu tač no još uvi jek po ku ša vam uklo pi ti ne ko li ko ko‐ ma di ća na pra vo mje sto, ali me do sa da baš sre ća ni je po slu ži la. Ako je La‐ u ren ce Fi fe ui sti nu na pi sao ovo pi smo, on da bi smo ima li ba rem taj do kaz.Ru ku na sr ce, na dam se da ni je, ali Nik ki vje ru je da je ru ko pis nje gov. Ne‐ što u pi smu mi ne sje da ka ko va lja. Mo žeš li mi ja vi ti ako oti sci od go va ra junje go vim?

Con je ne str plji vo gur nuo hr pu spi sa na svom sto lu. – Raz mi slit ću –pro gun đao je. – Ne že lim ni ka kvo pri ja te lje va nje u ovoj stva ri.

– Vje ruj mi, nas dvo je ni ka da ne će mo bi ti bli ski pri ja te lji – re kla sam.Iz ne ka me ni ne do ku či va ra zlo ga iz ra žaj li ca mu se ma lo smek šao i go to vosam po mi sli la da će se na smi je ši ti.

– No si se odav de – re kao je osor no.

Oti šla sam.

Sje la sam u au to i od ve zla se iz cen tra, kre nuv ši li je vo na Ana con du ipre ma oba li. Dan je bio pre kra san – sun čan i pro hla dan, s gu stim obla ci mašću ću re nim na ob zor ju. Je dri li ce tu i ta mo raz ba ca ne po mo ru vje ro jat no jepo sta vi la Tr go vač ka ko mo ra ra di sli ko vi to sti za tu ri ste ko ji su tu ma ra li dužoba le sli ka ju ći dru ge tu ri ste ko ji su sje di li u tra vi.

Kod Lu dlow Be ac ha skre nu la sam uz br do, a po tom sam pre šla na str‐ mu po kraj nju uli cu u ko joj je ži vje la Mar cia Thre ad gill. Par ki ra la sam i iz‐ vu kla dvo gled, pre tra žu ju ći nje zi nu te ra su. Sve nje zi ne bilj ke bi le su pri sut‐ ne i ura ču na te, je di no su iz gle da le zdra vi je ne go li je tre ba lo. Ni je bi lo tra gani Mar ci ji ni ti su sje di s ko jom se po sva đa la. Pri želj ki va la sam da se po ja vika ko bih je mo gla sni mi ti gdje vu će ku ti je s knji ga ma te ške ba rem dva de setpet ki la do lje do kon tej ne ra. Za do vo lji la bih se i le ti mič nim po gle dom nanju na po vrat ku iz du ća na s ma mut skom vre ći com pre pu nom kon zer vi ra nehra ne, pri dnu ras pu ca lom od te ži ne. Usre do to či la sam po zor nost po no vo nanje zi nu te ra su i uo či la po pr vi put da su če ti ri ku ke za cvi je će bi le za ša ra‐ flje ne u dr ve nu iz bo či nu gor nje te ra se. Ma mut bilj ka ko ju sam vi dje la ne kidan vi sje la je tik do ugla te ra se, dok su osta le tri ku ke bi le pra zne.

Od lo ži la sam dvo gled i oti šla u zgra du, za u sta viv ši se na od mo ri štu iz‐ me đu dru gog i tre ćeg ka ta. Za vi ri la sam pre ko ogra de. Ako se do bro smje‐ stim, mo gla bih fo ku si ra ti ka me ru toč no pod pra vim ku tom da ulo vim Mar‐ ci ji na ula zna vra ta. Pro vje riv ši to, vra ti la sam se do au ta i od ve zla se do op‐ skrb nog cen tra Ga te way. Di za njem sam odre di la te ži nu ne ko li ko bi lja ka upla stič nim lon ci ma i pro na šla jed nu lon ča ni cu toč no po mo joj mje ri – dva‐ na est ki lo gra ma čvr stog tru pa sa pri je te ćim sa blja ma na lik li sto vi ma. Uze lasam ne ko li ko već slo že nih vrp ci za ukra ša va nje po klo na u bo ji va tro ga snihko la i kar tu sa že lja ma za sko ra šnje ozdra vlje nje iz ra že nim sr ce dra pa telj nimsti ho vi ma. Sve ovo mi je od u zi ma lo dra go cje no vri je me ko je bih ra di je po‐ sve ti la slu ča ju Nik ki Fi fe, ali mo ra la sam se po bri nu ti za na jam ni nu, a ima lasam osje ćaj da Ca li for nia Fi de li ty du gu jem ba rem po la mje se ca.

Oti šla sam po no vo do Mar ci ji na sta na i par ki ra la. Pro vje ri la sam ka me‐ ru, ras tr ga la pa ke tić s ukra snim vrp ca ma i na li je pi la ih po pla stič noj te gli, aon da sam ubo la u nju kar tu s pot pi som na dr lja nim ta ko da ga ni sa ma ni sammo gla pro či ta ti. Ote gli la sam lon ča ni cu, ka me ru i se be uz str me be ton skestu be, u zgra du i na dru gi kat. Ma lo us pu ha na smje sti la sam bilj ku po krajMar ci ji na do vrat ka i uspe la se do od mo ri šta, pro vje ri la svje tlo mjer, na mje‐ sti la ka me ru i iz o štri la sli ku. Sja jan ugao, po mi sli la sam za do volj no. Ovo bimo ra lo bi ti umjet nič ko dje lo. Otr ča la sam do lje, du bo ko udah nu la i pri ti snu‐ la zvon ce na vra ti ma go spo đi ce Thre ad gill, od ju riv ši uz stu be vra to lom nombr zi nom. Uhva ti la sam ka me ru i još jed nom pro vje ri la fo kus. Vre men skouskla đi va nje bi lo je sa vr še no.

Mar cia Thre ad gill je otvo ri la vra ta i po gle da la do lje iz ne na đe no i zbu‐ nje no. Ima la je krat ke hla če i ku ki ča ni pr sluk, a u po za di ni je glas Oli vi jeNe wton-John bu čao kao zvuč ni li li hip. Tre nu tak sam okli je va la, a on da samza vi ri la pre ko ogra de. Mar cia se prig nu la da iz vu če kar tu. Pro či ta la ju je,okre nu la, a on da se po no vo za gle da la u pred nji dio s pot pi som, u ču du sli je‐ žu ći ra me ni ma. Po gle da la je niz hod nik, a on da je pri šla ogra di i vir nu la nizste pe ni šte kao da bi mo gla još uhva ti ti do sta vlja ča. Po če la sam škljo ca ti.Pre gla sna svir ka iz sta na za glu ši la je zu ja nje tri de set-pet-mi li me tar ske ka‐ me re. Mar cia je otap ka la do svo jih vra ta, sa vi la se le žer no iz stru ka i po di‐ gla lon ča ni cu od dva na est ki la, ne ma re ći čak ni da sa vi ne ko lje na ka ko namsa vje tu ju u svim pri ruč ni ci ma za vje žbe. Čim je od ni je la bilj ku unu tra, po‐ ju ri la sam niz stu be i na ce stu. Na mje sti la sam se za sni ma nje s ploč ni kaupra vo u tre nut ku kad je iza šla na te ra su i od lo ži la bilj ku na ogra du. Ne sta la

je. Od mak nu la sam se ne ko li ko me ta ra, pri čvr sti la te le fo to le će i sta la če ka tiza u sta viv ši dah.

Vra ti la se no se ći valj da ku hinj ski sto lac. Škljoc nu la sam ne ko li ko kra‐ snih sni ma ka ka ko se pe nje. Bez dvo u mlje nja je po di gla te glu u vi si nu ra‐ me na, is te gla je mi ši će dok ni je ulo vi la ži ča nu om ču na ku ki iz nad gla ve.Na por je bio to li ki da joj se pr sluk na di gao, pa sam na pra vi la sa svim zgo dansni mak pri lič no krup ne si se ko ja je izvi ri la is pod nje ga. Mi slim da sam seokre nu la na vri je me, pa sam ulo vi la sa mo na go vje štaj nje zi na le ti mič na po‐ gle da uo ko lo da vi di je li još net ko vi dio nje zi nu go lo ti nju. Kad sam seokre nu la, vi še je ni je bi lo.

Osta vi la sam film na ra zvi ja nju, po bri nuv ši se da bu de pra vil no ozna‐ čen i da ti ran. Fo to gra fi je nam ne će bog zna što po mo ći bez oče vi ca da pot‐ kri je pi moj is kaz gle de da tu ma, vre me na i okol no sti, ali fo to gra fi je će mo‐ žda po tak nu ti od go vor ne u Ca li for nia Fi de li ty da na sta vi sud ski po stu pak,naj vi še če mu sam se mo gla na da ti u ovom tre nut ku. Uz nji ho vo do pu šte nje,mo gla bih se vra ti ti s vi deo opre mom i pra vim fo to gra fom i osi gu ra ti ka kvoupo ri šte ko je bi pro šlo na su du.

Tre ba la sam zna ti da di rek tor Slu žbe za od šte te ne će di je li ti mo je raz‐ mi šlja nje. An dy Mo tyc ka je pre šao če tr de se tu i još gri ze nok te. Taj dan jeob ra đi vao de snu ru ku, po ku ša va ju ći upra vo od glo da ti ostat ke na pal cu.Uhva ti la me ner vo za sa mo od gle da nja u nje ga. Stal no sam se pri bo ja va lada će otrg nu ti ve lik tro kut me sa u uglu nok ta. Osje ti la sam da mi se li ce raz‐ vu klo u gnu ša nju, pa sam se upi lji la pre ko nje go va ra me na. Po čeo je tre stigla vom pri je ne go li sam sti gla do po la ob ja šnje nja.

– Ne mo gu to uči ni ti – la nuo je bez uvi ja nja. – Ta mač ka čak ne ma od‐ vjet ni ka. Idu ći tje dan bi smo tre ba li do bi ti mi šlje nje s pot pi som li ječ ni ka. Nedo la zi u ob zir. Ne že lim za br lja ti stvar. Če ti ri ti su će osam sto do la ra je pi‐ zdin dim. Plju nu li bi de set ti su ća ako ide mo na sud. To znaš i sa ma.

– Pa znam, ali…

– Ne ma ali. Ri zik je pre ve lik. Uop će ne znam ra di če ga ti je Mac daoda je pro vje ra vaš. Čuj, znam da je to za te be fi ja sko, pa što? Ispra vi po gre‐ šku i ona će oti ći i smje sta uze ti od vjet ni ka. Tu žit će nas i tra ži ti mi li jun do‐ la ra. Za bo ra vi.

– Na pra vit će is to ne gdje drug dje. An dy je ne haj no sleg nuo ra me ni ma.

– Za što tra tim vri je me na to sra nje – iz go vo ri la sam gla som po vi še nimod ra zo ča ra nja.

– Ne bih ti znao re ći – re kao je raz go vor lji vo. – Sve jed no mi po ka žisnim ke kad ih do bi ješ. Ima ve li ke si se.

– Je bi se – od bru si la sam i ušla u svoj ured.

21.

Na šla sam dvi je po ru ke na se kre ta ri ci. Pr va je bi la od Gar ryja Ste in ber‐ ga. Na zva la sam ga.

– Bok, Kin sey, – re kao je čim sam do bi la ve zu.

– I te bi, Gar ry. Ka ko si?

– Ni je lo še. Imam jed nu vi jest za te be. – Po pri zvu ku u nje go vu gla suna slu ti la sam da je za do vo ljan so bom, ali me je nje go va slje de ća re če ni caipak za te kla ne sprem nu.

– Ju tros sam pre gle dao onaj za htjev za na mje šte nje. Lyle Aber nat hy jeoči to ne ko vri je me ra dio kao bra var ski še grt. Kod ne kog sta rog po ime nuFe ars.

– Bra var?

– Ta ko je. Ju tros sam na zvao sta ro ga. Tre ba la si to ču ti. Ka zao sam daje Aber nat hy pod nio mol bu za po sao ču va ra i da pro vje ra vam rad nu pro‐ šlost. Fe ars se ma lo na ka šlja vao i za muc ki vao da bi na kra ju iz ba cio da jemom ka mo rao ot pu sti ti. Fe ars je do bi vao pu no pri tu žbi o ne stan ku go to vi neu ku ća ma u ko ji ma je ra dio Lyle, pa je po čeo sum nja ti da je deč ko sklon sit‐ nim kra đa ma.

Ni je to ni ka da mo gao do ka za ti, ali ni je se smio iz la ga ti ri zi ku, pa jeLyleu dao ot kaz.

– Go spo de, pa to je sjaj no – ob ra do va la sam se. – To zna či da je Lylemo gao ući u Fi fe o vu ku ću kad god je htio. U Lib bynu ta ko đer.

– Is pa da ta ko. Ra dio je kod Fe ar sa osam mje se ci i ja mač no je sku piodo volj no zna nja da po ku ša. Ta ko ba rem mi sli Fe ars. Osim ako su ima lialarm ne ure đa je ili ne što slič no.

– Slu šaj, je di no osi gu ra nje ko je su ima li bio je ve lik nje mač ki ov čarko je ga je usmr tio au to šest tje da na pri je ne go je umro La u ren ce Fi fe. On jesa že nom i dje com bio od su tan kad je pas pre ga žen.

– Zgod no – re kao je Gar ry. – Ni šta što bi mo gla pro vje ri ti na kon to li‐ kih go di na, ali mo žda će te ba rem usmje ri ti na pra vi put. Što će mo s mol‐ bom? Ho ćeš li ko pi ju?

– Vr lo ra do. Sto je s Fi fe o vim ra ču ni ma?

– Od nio sam iz vat ke ku ći i po gle dat ću ih kad na đem vre me na. To jehr pe ti na pa pi ra. U me đu vre me nu sam ti htio ja vi ti za taj bra var ski dar.

– Hva la ti na po mo ći. Ne be sa, ka kav je to šmo kljan.

– Opro sti, imam dru gu li ni ju. Čut će mo se. – Dao mi je te le fon ski broji kod ku će za slu čaj da ga us tre bam.

– Stra šan si. Hva la ti.

Dru ga je po ru ka bi la od Gwen iz K-9 Kor ners. Ja vi la se jed na od po‐ moć ni ca, pa sam ima la pri li ku ču ti sva ko ja ka la ja nja i cvi lje nja dok Gwenni je do šla do te le fo na.

– Kin sey?

– Da, ja sam. Pri mi la sam tvoj po ziv. Što ima no vo?

– Je si li slo bod na za ru čak?

– Sa mo tre nu tak. Mo ram za vi ri ti u no tes – od go vo ri la sam. Dla nomsam po klo pi la slu ša li cu i po gle da la na sat. Bi lo je je dan če tr de set i pet mi‐ nu ta. Je sam li ru ča la? Je sam li da nas uop će do ruč ko va la? – Da, slo bod nasam.

– Fi no. Sa stat će mo se u Palm Gar de nu za pet na est mi nu ta ako ti to od‐ go va ra.

– Va ži. Do sko rog vi đe nja.

Upra vo je sti gla mo ja ča ša bi je la vi na kad sam opa zi la da Gwen ko ra čapre ko dvo ri šta: vi so ka i vit ka, si je de ko se od mak nu te od li ca. Ima la je nase bi ko šu lju od si ve svi le s du gač kim, bo ga tim ru ka vi ma sti snu tim u za pe‐

šću. Tam no si va suk nja na gla ša va la je vi tak struk i bo ko ve. Bi la je ele gant‐ na, sa mo po u zda na – u to me po put Nik ki – pa mi je po sta lo ja sno u če mu suob je že ne pri vu kle La u ren cea Fi fea. Vje ru jem da se ne koć i Char lot te Mer‐ cer ukla pa la u is ti ka lup: že na od sta sa, že na od uku sa. Tko zna da li bi Lib‐ by Glass ta ko zna la no si ti go di ne da je osta la ži va. Sa svim si gur no ni je bi lato li ko sa mo u vje re na s dva de set če ti ri, ali bi la je pa met na – nje zi na mla de‐ nač ka svje ži na i am bi ci je mo gle su se doj mi ti La u ren cea Fi fea ko ji se bli žioče tr de se toj. Ne ka nas Bog sa ču va sve od po slje di ca mu škog kli mak te ri ja,po mi sli la sam.

– Do bar dan. Ka ko si? – ži vah no će Gwen, sje da ju ći. Mak nu la je ubruspo kraj ta nju ra i na ru či la ča šu vi na ko no ba ri ci u pro la zu. Iz bli za, cr te nje zi nali ca dje lo va le su bla že, iz bo če ne ja go dič ne ko sti ubla ži le su krup ne sme đeoči, svi je tli ru ži ča sti ruž ubla žio je od rje ši tost na usna ma. Naj vi še od sve gapri do no si lo je nje zi no po na ša nje: za bav no, in te li gent no, žen stve no, ot mje‐ no.

– Ka ko su svi psi? – upi ta la sam.

Na smi ja la se. – Pr lja vi. Hva la Bo gu. Da nas smo kr ca ti, ali htje la samraz go va ra ti s to bom. Bi la si iz van gra da.

– Vra ti la sam se tek u su bo tu. Je si li me po ku ša va la do bi ti?

Kim nu la je. Na zva la sam ured, či ni mi se u uto rak. Od te le fon skog ser‐ vi sa do bi la sam broj u Los An ge le su pa sam te po ku ša la do bi ti ta mo. Ja vi lase ne ka bez ve znja ča…

– Ar let te.

– Sve jed no mi je ka ko se zo ve, dva put je kri vo po no vi la mo je ime pasam odu sta la.

Sti gla je ko no ba ri ca s vi nom za Gwen.

– Je si li na ru či la je lo?

Za vr tje la sam gla vom. – Če ka la sam na te be. Ko no ba ri ca je iz va di lano tes, po gle da va ju ći me.

– Ja ću še fo vu sa la tu – re kla sam.

– Mo že i za me ne.

– Za čin?

– Svjež sir – re kla sam.

– Ja ću ulje i ocat – re kla je Gwen i pru ži la oba je lov ni ka ko no ba ri ciko ja se uda lji la. Gwen se okre nu la pre ma me ni.

– Odlu či la sam da bu dem iskre na s to bom.

– U ve zi s čim?

– Mo jim biv šim lju bav ni kom. – Obra zi su joj se bla go za ru me nje li. –Shva ti la sam da ti to mo ram re ći jer ćeš vje ro jat no kre nu ti u bez i zgle danpot hvat i po tro ši ti mno go vre me na u po ku ša ju da ot kri ješ nje go vo ime.Ova ko is pa da za go net ni je ne go što vri je di.

– Ka ko to?

– Pri je par mje se ci umro je od sr ča nog uda ra – re kla je i po no vo živ nu‐ la.

– Po sli je na šeg raz go vo ra po ku ša la sam mu ući u trag sa ma. Zvao seDa vid Ray. Bio je pro fe sor. Ustva ri Gre gov, ta ko smo se upo zna li. Sma tra lasam da bi tre bao zna ti da se ras pi tu ješ o La u ren ce o voj smr ti ili ba rem da bite zna ti že lja mo gla do ve sti do nje ga.

– Ka ko si ga uspje la pro na ći?

– Ču la sam da je sa že nom pre se lio u San Fran ci sco. Bio je di rek torjed ne od jav nih ško la.

– Za što mi to pri je ni si re kla?

Sleg nu la je ra me ni ma. – Vjer nost na po gre šnu mje stu. Za šti ći va nje. Tami je ve za mno go zna či la i ni sam mu htje la na kon sve ga či ni ti pro ble me.

Po gle da la me i vje ro jat no pro či ta la sum nji ča vost ne mom li cu. Cr ve ni‐ lo na nje zi nim obra zi ma pro du bi lo se je dva pri mjet no.

– Mo gu za mi sli ti ka ko to zvu či – re kla je jed no stav no. – Naj pri je od bi‐ jam re ći nje go vo ime, on da je mr tav i ne do stu pan, ali po an ta jest upra vo uto me. Da je živ, ne vje ru jem da bih ti ovo pri po vje da la.

Vje ro jat no je to bi la isti na, ali nju je mu či lo ne što dru go, a ja ni sammo gla do ku či ti što. Sti gla je ko no ba ri ca, pa je na stu pi lo ne ko li ko tre nu ta kabla že ne šut nje dok smo se nu di le dvo pe kom i spre ma le za je lo.

Gwen je pre i na či la ra spo red sa la ta na ta nju ru, ali ni je pu no je la. Bi lasam zna ti želj na da ču jem što mi još ima za re ći i pre vi še glad na da bih sebri nu la oko to ga ba rem dok ne po je dem ne što.

– Je si li zna la da ima sr ča nih pro ble ma? – upi ta la sam na po sljet ku.

– Ni sam ima la poj ma, ali za klju ču jem da je bio go di na ma bo le stan.

– Tko je od vas pre ki nuo ve zu, ti ili on?

Gwen se gor ko na smi ja la. – La u ren ce je to uči nio umje sto nas, ali sa dase pi tam ni je li mu Da vid pri po mo gao. Ci je la pri ča mo ra da mu je gad no za‐ gor či la ži vot.

– Zar je re kao že ni?

– Mi slim da jest. Bi la je vr lo pri stoj na na te le fo nu. Re kla sam joj da meje Greg za mo lio da stu pim u ve zu. Pri hva ti la je igru. Kad je re kla da je Da‐ vid umro, me ni je… ni sam uop će zna la što da joj ka žem, ali ja sno da sammo ra la na sta vi ti tra bu nja ti… ka ko mi je žao, ka ko je šte ta… ble be ta la sampo put ne pri stra na, pa siv na pro ma tra ča ko ji mo ra ipak ne što re ći. Bi lo mi jegro zno. Uža sno.

– Ni je ti spo me nu la va šu ve zu?

– Ma ka kvi. Pre vi še je mu dra za to, ali je toč no zna la tko sam. No,iskre no mi je žao što ti od mah ni sam re kla sve.

– Ni šta ni je iz gu blje no – utje ši la sam ju.

– Ka ko ina če na pre du ješ? – upi ta la je. Okli je va la sam. – Ma lo-po ma lo.Sku pljam mr vi ce.

Ni šta kon kret no.

– Oče ku ješ li ui sti nu is ko pa ti ne što na kon to li ko vre me na? Osmjeh nu lasam se. – Ni kad se ne zna. Lju di po sta ju ne haj ni kad se ulju lja ju u si gur‐ nost.

– Vje ro jat no imaš pra vo.

Krat ko smo raz go va ra le o Gre gu i Di a ne i mo jim po sje ta ma ko je samoštro re di gi ra la. U dva sa ta i pe de set mi nu ta Gwen je po gle da la na sat.

– Mo ram se vra ti ti – ka za la je ko pa ju ći po tor bi ci u po tra zi za nov čar‐ kom. Iz va di la je nov ča ni cu od pet do la ra. –‘Ho ćeš li se ja vi ti?

– Sva ka ko – obe ća la sam. Guc nu la sam gu tljaj vi na pro ma tra ju ći ju ka‐ ko usta je. – Ka da si zad nji put vi dje la Co li na?

Na glo je za sta la i pri ko va la po gled na mo je li ce. – Co li na?

– Upo zna la sam ga u su bo tu – re kla sam kao da je ti me sve ob ja šnje no.

– Po mi sli la sam da bi mo žda Di a ne ra do zna la da se vra tio. Vo li ga.

– Da, do bro su se sla ga li – re kla je Gwen. – Ne sje ćam se za pra vo kadsam ga po sljed nji put vi dje la. Či ni mi se na pro sla vi Di a ne ne ma le ma tu re.Za što pi taš?

Sleg nu la sam ra me ni ma. – Pu ka zna ti že lja – re koh. Upu ti la sam jojnaj u mi lja ti ji mo guć po gled. Na nje zi nu vra tu po ja vi la se bla go ru ži ča sta mr‐ lja, pa sam se pi ta la mo že li se to pod ni je ti su du kao iz um za de tek ci ju la ži.– Ja ću se po bri nu ti za na poj ni cu.

– Ja vi mi ka ko na pre du ješ – ka za la je opet svo ja. Umet nu la je no vac is‐ pod ta nju ra i uda lji la se žu strim ko ra kom ka kvim je i do šla. Pra ti la sam jepo gle dom ,ne mo gav ši se ote ti doj mu da je ne što zna čaj no osta lo ne i zre če‐ no. Za Da vi da Ra ya mi je mo gla re ći te le fo nom. Osim to ga ni sam bi la sa‐ svim uvje re na da ni je zna la za nje go vu smrt. Co lin mi je pao na um sa svimne o če ki va no.

Pro še ta la sam dva blo ka do Char li e je va ure da. Ruth je tip ka la s dik ta‐ fo na. Pr sti su joj la ko le tje li po ta sta tu ri. Bi la je ja ko br za.

– Je li tu?

Kim nu la mi je s osmi je hom, ne pro pu stiv ši ri ječ, po gle da obo re na dokje zvuk pre tva ra la u ri ječ, ne gu be ći na vre me nu.

Pro vi ri la sam u nje gov ured. Sje dio je za sto lom, ski nu ta ka pu ta, sotvo re nim za ko ni kom is pred se be. Bež ko šu lja i tam no sme đi pr sluk. Kad

me spa zio, po la ga no je ras teg nuo li ce u osmi jeh i na slo nio se i za vr nuo ru kuna na slon stol ca iza gla ve. Ba cio je olov ku na stol.

– Je si li slo bo dan da nas na ve čer? – upi ta la sam.

– Što se do go di lo?

– Ni šta. To je pri je dlog – re kla sam.

– U šest i pet na est.

– Vra tit ću se – re kla sam i za tvo ri la vra ta, raz mi šlja ju ći o svi je tloj ko‐ šu lji i tam no sme đem pr slu ku. Da kle, to je zbi lja sek si. Mu ška rac u pro zir‐ nim ku pa ćim ga ća ma s is tu re nom kvr ži com spri je da ni je ni upo la za ni mljivkao mu ška rac u do bro kro je nom odi je lu. Char li e je va odje ća pod sje ti la mena ča šu Re e se je va ma sla ca od ki ki ri ki ja ko ju sam tek na če la a že lim ju po‐ tro ši ti.

Od ve zla sam se do Nik ki ne ku će na oba li.

22.Nik ki je otvo ri la vra ta u sta roj si voj ma ji ci i is pra nim tra pe ri ca ma. Bi la

je bo so no ga, ras ku štre ne ko se, s ki stom za li če nje u ru ci. Pr sti su joj bi li za‐ mr lja ni bo jom ora ho ve lju ske.

– Ah, ti si Kin sey. Uđi. – Kre nu la je pre ma te ra si, a ja sam po šla zanjom. Na dru goj stra ni po moć nih sta kle nih vra ta vi dje la sam Co li na, bezko šu lje, ali s ko ma dom za štit ne pre ga če oko vra ta. Pre kr šte nih no gu sje dioje is pred ko mo de ko ju su njih dvo je oči gled no do tje ri va li. La di ce su bi le iz‐ vu če ne, na slo nje ne us prav no duž bal ko na, me tal ni di je lo vi bi li su uklo nje ni.Sve je vo nja lo na te ku ći nu za ski da nje bo je i ter pen tin, pot pu no ne spo ji vo smi ri som eu ka lip tu so ve ko re. Ne ko li ko ara ka šmirgl-pa pi ra bi lo je zgu žva noi ba če no na stra nu na pre gi bi ma is tro še nih i bi je lih od dr ve ne pra ši ne,omek ša lih od rev nog tr lja nja. Sun ce je že sto ko upe klo u ogra du, a is pod ko‐ mo de su bi le ra ši re ne no vi ne da se za šti ti te ra sa.

Co lin je po di gao po gled i na smi je šio se kad me je opa zio. Nos i obra ziveć su mu bi li jar ko cr ve ni od sun ca, oči ze le ne po put mor ske vo de, go le ru‐ ke ope če ne, ni tra ga dla či ca ma po li cu. Vra tio se po slu.

– Htje la sam ne što upi ta ti Co li na, ali mi se či ni da bih naj pri je tre ba lapo ku ša ti s to bom – obra ti la sam se Nik ki.

– Sa mo iz vo li, pa li – od go vo ri la je. Na slo ni la sam se na ogra du i pro‐ ma tra la je. Umo či la je vrh ki sta u ma lu kan tu s bo jom i su vi šak oci je di la uzrub. Co li na je Oči to vi še za ni ma lo bo je nje ne go naš raz go vor. Za klju či lasam da mu je na por no sli je di ti raz go vor ma kar je bio vješt či ta nju s usa na ilije mo žda dr žao da su od ra sli do sad ni.

– Mo žeš li se na br zi nu sje ti ti je si li iz bi va la iz gra da u bi lo ko jem raz‐ do blju unu tar če ti ri do šest mje se ci pri je ne go li je umro La u ren ce?

Nik ki me je iz ne na đe no po gle da la i za žmir ka la ne oče ku ju ći valj da ta‐ kvo pi ta nje. – Jed nom me ni je bi lo tje dan da na. U lip nju te go di ne je moj

otac imao sr ča ni udar pa sam od le tje la u Con nec ti cut – od go vo ri la je bezuste za nja. Po tom je za sta la i za vr tje la gla vom. – Či ni mi se da je to bi lo je‐ di no mo je iz bi va nje. Na što ci ljaš?

– Ni sam si gur na. Ho ću re ći, mo žda će zvu ča ti smi je šno, ali mu či meCo li no vo na zi va nje Gwen „ta ti nom ma mom“. Je li to spo mi njao od on da?

– Ne. Ni ti ri ječ.

– Na pro sto se pi tam je li mo žda imao mo guć nost da ne gdje vi di Gwenu vri je me tvog od su stva. Pre vi še je oštro u man da bi je po mi je šao s vla sti‐ tom ba kom, osim ako mu je net ko ni je pred sta vio na ta kav na čin.

Nik ki mi je upu ti la sum nji čav po gled. – Žen ska gla vo, pa to je bi lodav no. Ni je mo gao ima ti vi še od tri i pol go di ne.

– Da, znam to, ali ma lo pri je sam upi ta la Gwen ka da ga je po sljed njiput vi dje la i ona tvr di da je to bi lo na Di a ne i noj pro sla vi ma le ma tu re.

– Vje ro jat no je isti na – re kla je Nik ki.

– Nik ki, Co lin je u to vri je me mo rao ima ti če tr na est mje se ci. I sa masam vi dje la te fo to gra fi je. Bio je još be ba na ru ka ma.

– I?

– I za što ju je uop će upam tio?

Nik ki je za mi šlje no raz ma zi va la bo ju. – Mo žda ga je vi dje la u sa mo u‐ slu ži va nju ili je Di a ne ne gdje bi la s njim. Mo gla ga je vi dje ti ne gdje us putili je on su sreo nju bez ne ke oso bi te va žno sti.

– Mo žda. Sve jed no imam do jam da mi je Gwen la ga la kad sam je upi‐ ta la o to me. Ako je to bio slu ča jan su sret, za što to ne bi re kla. Ra di če ga bita ji la?

Nik ki me je du go mo tri la. – Mo žda je na pro sto za bo ra vi la.

– Imaš li što pro tiv ako ga upi tam?

– Ne, sa mo iz vo li.

– Gdje je al bum?

Mah nu la je ru kom pre ko ra me na, pa sam se vra ti la u dnev ni bo ra vak.Al bum s fo to gra fi ja ma le žao je na sto li ću. Pre li sta la sam ga dok ni sam pro‐ na šla sni mak na ko je mu je Gwen. Iz vu kla sam je iz kut ni ka i vra ti la se nate ra su. Po ka za la sam mu sli ku. Okre nuo je gla vu.

– Upi taj ga sje ća li se što se do ga đa lo kad ju je vi dio zad nji put – re klasam.

Nik ki ga je lup nu la po ra me nu. Po gle dao je nju, a fcn da se ra do zna loupi ljio u me ne. Nik ki mu je pre ve la pi ta nje. Li ce mu se za tvo ri lo po put li‐ lja na po sli je za la za sun ca.

– Co li ne?

Okre nuo je li ce i na sta vio li či ti.

– Za mi sli ma log bez o bra zni ka. – Ka za la je do bro na mjer no. Gur nu la gaje pod re bra i po no vi la pi ta nje.

Co lin je lju ti to sleg nuo ra me ni ma. Pa žlji vo sam pro ma tra la nje go vu re‐ ak ci ju.

– Upi taj ga je li bi la ov dje.

– Tko? Gwen? Što bi ona tra ži la ov dje?

– Ne znam. Ra di to ga ga pi ta mo.

Po gled ko ji mi je upu ti la bio je mje ša vi na dvoj be i ne vje ri ce. Vi dlji vopro tiv vo lje po no vo se okre nu la pre ma nje mu. Me ni za vo lju pre ve la je pi ta‐ nje, bez ima lo uz bu đe nja.

– Da li je Gwen ika da bi la ov dje ili u dru goj ku ći?

Co lin je mo trio nje zi no li ce. Na nje go vu se li cu zr ca li la ne si gur nost ine što dru go – ne la go da, ču va nje taj ne, zbu nje nost.

– Ne znam – re kao je gla sno. Su gla sni ci su se ra spli nu li po put tin te namo krom pa pi ru, ali je ton ko jim je iz go vo rio ne ra zgo vjet nu re če ni cu oda vaotvr do gla vo ne po vje re nje.

Svr nuo je po gled na me ne. Ne svje sno sam po mi sli la na do ba u še stomra zre du kad sam pr vi pu ta ču la ri ječ „tu ca nje“. Je dan od ra zred nih ko le ga

re kao mi je da pi tam te tu što to zna či. Slu ti la sam da je po sri je di zam ka, alini sam ima la poj ma u če mu je.

– Re ci mu da se ne lju ti – obra ti la sam joj se. – Re ci mu da te bi to ni jeva žno.

– I te ka ko jest – pra snu la je.

– Oh, sa be ri se, Nik ki. Va žno je, ali ka kve to ima ve ze po sli je to li kihgo di na.

Ušla je u krat ku ra spra vu s njim, sa mo njih dvo je, ali su ma ha li kao su‐ ma nu ti – oči to je to bi la prst na sva đa. – Ne že li raz go va ra ti o to me – ka za laje opre zno. – Za bu nio se.

Ni sam po vje ro va la, ne go sam osje ti la že sto ko uz bu đe nje. Pro ma traonas je ne tre mič no po ku ša va ju ći pre po zna ti emo ci je u na šem raz go vo ru.

– Znam da zvu či nes hva tlji vo – na sta vi la sam na pe to, – ali me za ni mada li mu je La u ren ce mo žda re kao da… da mu je ona ma ma.

– Ra di če ga bi to či nio? Po gle da la sam je.

– Mo žda ih je Co lin ulo vio ka ko se gr le ili ne što slič no.

Nik ki no je li ce na tre nu tak osta lo bez i zra žaj no, a on da se na mr šti la.Co lin je če kao ne si gur no, gle da ju ći od nje u me ne. Nik ki mu je pre ni je la pi‐ ta nje. Do i mao se zbu njen, po gnuo je gla vu iz bje ga va ju ći njen po gled. Po no‐ vo mu je da la ne ko li ko zna ko va. Co lin je za vr tio gla vom, ali je kret nja bi laodraz opre za, ne ne zna nja.

Iz ra žaj Nik ki na li ca ne o če ki va no se pro mi je nio. – Upra vo sam se ne če‐ ga sje ti la – ka za la je i sa ma iz ne na đe na. – La u ren ce je bio ov dje. Re kao mije da je do veo Co li na onaj vi kend kad sam bi la na isto ku.

Greg i Di a ne su osta li kod ku će s go spo đom Voss. Obo je su na vod noima li ne ka kvih ob ve za, ali je La u ren ce re kao da su njih dvo ji ca – on i Co lin– do šli na oba lu da se ma lo mak nu od ku će.

– Zgod no – re kla sam iro nič no. – S tri i pol go di ne ma lo me je vje ro jat‐ no sve bi lo sve jed no. Pret po sta vi mo da je isti na. Pret po sta vi mo da je bioov dje…

– Ne že lim da lje čač ka ti po to me.

– Sa mo još jed no pi ta nje – za mo li la sam. – Upi taj ga sa mo za što ju jena zvao „ta ti na ma ma“. Sa mo da raš či stim taj na ziv „ta ti na ma ma“.

Ne volj ko je pre ni je la pi ta nje Co li nu, ali nje go vo je li ce za bli sta lo odolak ša nja. Uz vra tio joj je zna ko vi ma i zgra bio se za gla vu.

– Ima si je du ko su – pre ni je la mi je. – Nje mu je iz gle da la kao ba ka kadje bi la ov dje.

Osje ti la sam blje sak srdžbe u nje zi nu gla su, ali se pri bra la, oči gled nora di nje ga. Nje žno ga je po mi lo va la po ko si.

– Vo lim te – re kla je. – Do bro je. Sve je u re du.

Či ni lo se da se Co lin opu stio, ali na pe tost je smra či la Nik ki ne oči dosi ve bo je dr ve nog uglje na.

– La u ren ce ju je mr zio – re kla je. – Ni je… ne bi mo gao…

– Ovo je sa mo pret po stav ka – re kla sam. – Sve je to mo glo bi ti sa svimbe za zle no. Mo žda su se sa sta li na pi će da po ra zgo va ra ju o dje ci i nji ho vuuspje hu u Ško li. Ustva ri ne zna mo ni šta sa si gur no šću.

– Vra ga – pro mr mlja la je. Po sta la je zlo volj na.

– Ne moj se lju ti ti na me ne – po ku ša la sam. – Sa mo po ku ša vam po ve‐ za ti sve to da bi ima lo ne kog smi sla.

– Ne vje ru jem ni jed nu ri ječ – za klju či la je krat ko.

Od lo ži la je kist na pa pir i obri sa la ru ke o kr pu.

– Mo žda bih že lje la za dr ža ti ne ko li ko ilu zi ja.

– Ni ma lo ti ne za mje ram. Ali ne ra zu mi jem za što te to uzru ja va. Char‐ lot te Mer cer mi je sta vi la tu bu bu u gla vu. Re kla je da je po put mač ka lu ta li‐ ce, uvi jek nju ška oko is tog stra žnjeg dvo ri šta.

– U re du, Kin sey. Re kla si što si mi sli la.

– Ne, ne vje ru jem da je sam. Pla ti la si mi pet ti su ću da ot kri jem što sedo go di lo. Od go vo ri ti se ne do pa da ju, mo gu ti vra ti ti no vac.

– Ne, ni je va žno. Pre sko či mo to. U pra vu si.

– Ho ćeš li da na sta vim s is tra gom ili ne?

– Da – od go vo ri la je rav no du šno, ali vi še me ni je ni po gle da la. Na šlasam is pri ku i od mah po sli je to ga oti šla, s ne o bič nim osje ća jem ma lo duš ja.Još uvi jek joj je bi lo sta lo do tog čo vje ka, a ja vi še ni sam zna la što da mi‐ slim. Osim da ni ka da ni šta ni je go to vo – na po se kad su u pi ta nju mu škar ci iže ne. Za što sam ima la gri žnju sa vje sti, a sa mo sam oba vlja la svoj po sao?

Ušla sam u Char li e je vu po slov nu zgra du. Če kao je na vrh stu ba, raz ve‐ za ne kra va te, s ka pu tom pre ba če nim pre ko ra me na.

– Sto se te bi do go di lo? – upi tao je kad mi je vi dio li ce.

– Ne pi taj. Po ku šat ću do bi ti sti pen di ju za ško lu za se kre ta ri ce. Ne štozgod no i jed no stav no. Ne što od de vet do pet.

Do šla sam do nje ga i ma lo nagnu la li ce da ga po gle dam. Ima la sam do‐ jam da sam iz ne na da ušla u mag net sko po lje kao ona dva ma la psi ća namag net iz mog dje tinj stva – je dan cr ni, je dan bi je li. Kad bi ih se na po zi tiv‐ nim po lo vi ma dr ža lo na uda lje no sti od cen ti me ta ra, po če li bi se me đu sob noli za ti uz ma li škljo caj. Li ce mu je bi lo ta ko ozbilj no, sa svim bli zu uz mo je,oči pri ko va ne na mo ja usta kao da me sna gom vo lje ho će na go vo ri ti. Pu nihde set se kun di či ni lo se da smo pot pu no op či nje ni. Mal či ce sam ustuk nu lane pri prav na na in ten zi tet.

– Isu se – pro ti snuo je i sam iz ne na đen, a on da je za ki ko tao na me ni većpo znat na čin.

– Tre ba mi pi će – re kla sam.

– Ni je to sve što ti tre ba – ka zao je bla go. Na smi je ši la sam se ig no ri ra‐ ju ći ga. – Na dam se da znaš ku ha ti jer ja ne znam.

– Čuj me, ima jed na sit na pro mje na. Mo ram ču va ti ku ću svo ga part ne‐ ra. Ni je u gra du, a tre ba mu na hra ni ti pse. Mo že mo ku pi ti hra nu i po je sti jeta mo.

– Me ni od go va ra – re kla sam.

Za klju čao je ured, pa smo kre nu li niz stra žnje stu be do ma log par ki ra li‐ šta po kraj po slov ne zgra de. Otvo rio je vra ta au ta, ali ja sam već kre nu la pre‐ ma svom au ti ću par ki ra nom na uli ci.

– Ne maš po vje re nja u mo ju vo žnju?

– Iz la žem se opa sno sti da do bi jem ce du lju ako osta vim au to ta mo. Vo‐ zit ću iza te be. Ne vo lim za gla vi ti bez vla sti tih ko la.

– Ko la? Go vo riš o svom au tu kao što se go vo ri lo še zde se tih?

– Da. Pro či ta la sam to u knji zi – re kla sam su ho.

Za ko lu tao je oči ma i na smi jao se po pus tlji vo, po mi riv ši se sa sud bi‐ nom. Sjeo je u au to i pri če kao da stig nem do svo ga. Tek je ta da po la ga nokre nuo. Vo zio je spo ro da me ne iz gu bi. Po vre me no bih opa zi la da me mo triu una zad nom zr ca lu.

– Sek se pil na mr ci no – iz go vo ri la sam is pod gla sa i ne volj ko za drh ta la.Imao je tu moć.

Vo zi li smo pre ma ku ći Joh na Po wer sa, smje šte noj na oba li. Char lie ni‐ je žu rio. Kao obič no, vo zio je s po la br zi ne. Ce sta je po če la vi ju ga ti. Na po‐ kon je sa svim uspo rio i skre nuo uli je vo niz str mi nu pre ma ku ći, ko ja po mo‐ joj pro cje ni ni je bi la da le ko od Nik ki ne ku će na oba li. Za u sta vi la sam au toiza nje go va, s nju škom pre ma do lje, u na di da će ruč na koč ni ca iz dr ža ti. Po‐ wer so va ku ća bi la je uti snu ta u br do s de sne stra ne, s ga ra žom rav no is predi pro sto rom za par ki ra njem dva au to mo bi la. Pred nja stra na ga ra že bi la je odbi je lih le tvi ca. Či ni lo mi se da je nje gov au to par ki ran unu tra.

Char lie je iza šao i pri če kao me. Kao i Nik kin po sjed, ovaj je bio na sti‐ je ni, vje ro jat no dva de se tak me ta ra po nad mo ra. Kroz ga ra žu mo gao se vi‐ dje ti ko ma dić tra ve i dvo ri šte u obli ku po lu mje se ca. Ho da li smo po us kompu telj ku iza ku će i ušli u ku hi nju. John Po wers je imao dva psa upra vo onevr ste ko ju mr zim.

Pa smi nu ko ja ska če, la je, sli ni i ima nok te oštre po put zu bi mor skogpsa. Od vrat no im je smr dje lo iz gu bi ca. Je dan je bio crn, a dru gi bo je ras pa‐ da ju ćeg ki ta ko je ga mje sec da na na oba li po la ga no is pi re mo re. Oba su bi lave li ka i upor no su sta ja li na stra žnjim no ga ma da mi mo gu zu ri ti u li ce. Ne‐

pre sta no sam od mi ca la gla vu, sti snu tih usa na da ne bi usli je di li mo kri, ba la‐ vi po ljup ci.

– Char lie, mo žeš li me izba vi ti od ovo ga? – po ku ša la sam pro ci je di tikroz sti snu te zu be. Je dan me je obli zao po sred usta dok sam go vo ri la.

– To ot sie! Moe! Mak ni te se!

S gnu ša njem sam obri sa la usta. – To ot sie i Moe? Char lie se na smi jao,uhva tio ih oba za ogr li ce i od vu kao u spre mi šte gdje ih je za tvo rio. Je dan jepo čeo za vi ja ti, a dru gi la ja ti.

– Oh, Go spo de. Pu sti ih van – pre dlo ži la sam. Otvo rio je vra ta i oba suna hru pi la na po lje, la ma ta ju ći je zi ci ma ko ji su pod sje ća li na tra ke uso lje nego ve di ne. Je dan je od mah jur nuo u su sjed nu so bu i do tr čao s uz i com u usti‐ ma. Char lie je sta vio uz i ce na oba ovrat ni ka, a oni su se pro pi nja li i za pi ša‐ va li pod.

– Kad ih pro še tam, smi re se, – opa zio je Char lie. – Ot pri li ke kao ti. Is‐ kri vi la sam li ce, ali či ni lo se da ne pre o sta je dru go ne go da iza đem s njim.Po tra vi je bi lo pse ćih go va na svih obli ka. Us ke dr ve ne ste pe ni ce spu šta lesu se str mo pre ma oba li ustu pa ju ći na po je di nim di je lo vi ma mje sto go lojze mlji i ka me nu. Bio je to opa san spust, po go to vu s dvi je mr ci ne od po če tr‐ de set pet ki la ko je su na sva kom za o kre tu iz vo di le bje so muč ne sko ko ve ipi ru e te.

– John do la zi ku ći u vri je me ruč ka da ih pu sti na tr ča nje – oba vi je stiome Char lie pre ko ra me na.

– Do bro za nje ga – od go vo ri la sam, bi ra ju ći put po li ti ci, usre do to če nana svo je no ge. Na sre ću sam ima la te ni si ce, pa u sve mu zlu ba rem ni samima la bri ge s pe ta ma ko ji ma bih si gur no za pe la za kvr ga ve ste pe ni ce i na‐ gla vač ke od le tje la u Pa ci fik.

Oba la je bi la du gač ka i us ka, pri ti je šnje na vr let nim sti je na ma. Psi sudu gim ko ra ci ma gra bi li s jed nog na dru gi kraj pla že. Cr ni je stao, po gr biole đa, sti dlji vo obo rio po gled i is to va rio po za ma šnu pu še ću hr pu go va na.Isu se, zar je to je di no što psi zna ju? Od vra ti la sam po gled. Ustva ri mi se sveovo ga di lo. Smje sti la sam se na ka men i po ku ša la is klju či ti mo zak. Bio mije po tre ban pre kid, jed no po du že raz do blje u ko je mu ne bih mo ra la bri nu ti

ni o če mu ne go o se bi. Char lie je ba cao šta pi će ko je su psi sve u di lj pro ma ši‐ li.

Ko nač no, na te žu ći pse uza se, uspe li smo se uz ste pe ni ce. Čim smoušli u ku ću, psi su za do volj no bub nu li na ve lik oval ni te pih u dnev noj so bi ipo če li ga tr ga ti u ko ma di će. Char lie je oti šao u ku hi nju oda kle sam ču lapuc ke ta nje po su da za led.

– Što ćeš po pi ti? – do vik nuo je.

Pri šla sam ku hinj skim vra ti ma. – Vi no ako ga imaš.

– Od lič no. Ima ga u hlad nja ku.

– Či niš li to če sto? – upi ta la sam, po ka zav ši pr stom na kuć ne lju bim ce.Sleg nuo je ra me ni ma pu ne ći vo dom po su de za led.

– Sva ka tri ili če ti ri tjed na. Ovi si. – Na smi jao mi se.

– Vi diš da ni sam ta ko loš ka kvim si me za mi šlja la.

Za vr tje la sam ka ži pr stom po zra ku tek da mu po ka žem ka ko sam im‐ pre si o ni ra na, ali sam ui sti nu dr ža la da je li je po od nje ga što bri ne o psi ma.Ni sam mo gla za mi sli ti da bi Po wers na šao šte na ru ko ja bi ih uze la. Mo raobi ih odve sti u zo o lo ški vrt. Char lie mi je pru žio ča šu vi na, uto čiv ši za se bečist bur bon s le dom. Nagnu la sam se na do vra tak.

– Je si li znao da je La u ren ce svo je dob no imao lju bav nu afe ru s maj‐ kom Sha ron Na pi er?

Po gle dao me za be zek nu to. – Ša liš se.

– Ne. Isti na je. Oči gled no je to bi lo odre đe no vri je me pri je ne go li jeSha ron do šla ra di ti za nje ga. Ko li ko sam shva ti la, nje zi no „za po sle nje“ bi loje kom bi na ci ja iz nu đi va nja i osve te. Či me bi se mo glo ob ja sni ti nje zi no po‐ na ša nje pre ma nje mu.

– Tko ti je sve to re kao?

– Zar je to uop će va žno?

– Zvu či kao be smi sli ca. Ime Na pi er mi ni ka da ni je ne što zna či lo, a po‐ zna vao sam ga go di na ma.

Sle gla sam ra me ni ma. – To si re kao i za Lib by Glass.

Osmi jeh je po la ko iš če zao s Char li e je va li ca. – Ne be sa, ti ni šta ne za‐ bo ra vljaš, je li? – Kre nuo je u dnev nu so bu, a ja za njim. Sjeo je u ple te nina slo njač ko ji je za škri pao pod njim.

– Je si li ra di to ga do šla ova mo? Da ra diš? – pi tao je.

– Ustva ri ne. Ustva ri, sa svim su prot no.

– A to je?

– Do šla sam ova mo da bih po bje gla od po sla.

– Če mu on da pi ta nja? Če mu is pi ti va nje? Znaš što osje ćam za La u ren‐ cea i ne že lim da se to zlo ko ri sti.

Osje ti la sam ka ko se osmi jeh gu bi s mog li ca ustu pa ju ći mje sto zbu nje‐ no sti.

– Zar ta ko mi sliš? – đpi ta la sam.

Za gle dao se u ča šu, pro go vo riv ši opre zno. – Ci je nim či nje ni cu da imašpra vo. To je u re du i ne mam ni šta pro tiv. Po mo ći ću ti gdje god mo gu, alimo gao bih pro ći bez is pi ti va nja na sva kom ko ra ku. Ne vje ru jem, da mo žešza mi sli ti ka ko to iz gle da. Tre ba la bi vi dje ti pro mje nu na svom li cu kad poč‐ neš go vo ri ti o uboj stvu.

– Opro sti – pro ti snu la sam uko če no. – Ni je mi na mje ra da ti idem naživ ce. Do bi jem in for ma ci ju i mo ram je pro vje ri ti. Ne mo gu se bi pri u šti ti dauz i mam stva ri zdra vo za go to vo.

– Čak ni me ne?

– Za što to či niš? – upi ta la sam, a glas mi se ne ho tič no spu stio do ša pa‐ ta.

– Po ku ša vam raz ja sni ti ne ko li ko stva ri.

– Če kaj. Ti si do šao k me ni. Sje ćaš li se?

– U su bo tu. Je sam. A ti si do šla k me ni da nas. I sad me is pi pa vaš, a tomi se ni ma lo ne svi đa.

Zu ri la sam u pod osje ća ju ći se po sti đe nom i uvri je đe nom. Ni sam vo lje‐ la plju ske. Osje ća la sam se po pi sa nom. Gro zno. Po če la sam vr tje ti gla vom.

– Ima la sam na po ran dan – re kla sam. – Ovo sra nje mi zbi lja ni je po‐ treb no.

– I ja sam imao na po ran dan – re kao je. – Pa što?

Od lo ži la sam ča šu s vi nom na stol i zgra bi la svo ju tor bi cu.

– Od je bi – pro ti snu la sam bla go. – Osta ni i je bi se sam.

Po šla sam pre ma ku hi nji. Psi su is to dob no po di gli gla ve i pro ma tra lime u pro la zu. Bi la sam uzru ja na pa su skru še no obo ri li po gle de kao da sushva ti li po ru ku. Char lie se ni je po mak nuo. Iz ju ri la sam kroz stra žnja vra ta isje la u au to. Kre nu la sam že sto ko i iz le ti la uz br do na ce stu po put met ka.Dok sam uba ci va la u pr vu br zi nu, opa zi la sam Char li e ja. Sta jao je po krajga ra že. Od ju ri la sam ne mah nuv ši mu na po zdrav.

23.Ni sam ni ka da do bro pri hva ća la ne su gla si ce, na po se s mu škar ci ma.

Pro šao je sat vre me na ot ka ko sam sti gla ku ći, a još se ni sam bi la ohla di la.Osam sa ti uve čer, a ja ni šta ni sam je la. Na to či la sam ča šu vi na i sje la za pi‐ sa ći stol. Iz vu kla sam ne ko li ko kar ti ca i po če la ra di ti. U de set sa ti sam ve če‐ ra la – sen dvič s tvr do ku ha nim ja ji ma i pše nič nim kru hom s pu no ma jo ne zei so li. Po sli je sam otvo ri la pep si i pa ke tić ku ku ru znih pa hu lji ca. Do ta dasam već po hra ni la sve pri ku plje ne po dat ke na kar ti ce ko je sam pri bi la naplo ču.

Za cr ta la sam pri ču, do pu stiv ši se bi na ga đa nje. A za što ne, po mi sli lasam? U ovoj fa zi i ona ko se ni sam ima la za što ulo vi ti. Či ni lo mi se vje ro‐ jat nim da je net ko pro va lio u ku ću Fi fe o vih onaj vi kend kad je pre ga žennje mač ki ov čar, dok su Nik ki i La u ren ce bi li u Sal ton Se au s Co li nom iGre gom. Ta ko đer se či ni vje ro jat nim da je Sha ron Na pi er ot kri la ne što po‐ sli je La u ren ce o ve smr ti – što je (mo žda) bi lo ra zlo gom nje zi ne na pra snesmr ti. Po če la sam sla ga ti po pi se i si ste ma ti zi ra ti in for ma ci je s ko ji ma samras po la ga la, sku pa s na po la for mi ra nim pre dodžba ma ko je su mi se vr zma lepo gla vi. Pre tip ka la sam li sto ve i pre slo ži la ih po abe ced nom re du. Po če lasam s Lyle om Aber nat hyjem i Gwen.

Ni sam od ba ci la po mi sao da su mo žda uvu če ni Di a ne i Greg, prem dami pre dodžba da ga je mo gao ubi ti net ko od njih, a ka mo li Lib by Glass, ni jeima la ni ka kva smi sla. Na po pis sam sta vi la i Char lot te Mer cer. Bi la je po‐ kva re na i pa ko sna, do volj no da ne bi šte dje la ener gi je ni nov ca da ure di svi‐ jet upra vo ona ko ka ko je že lje la. Mo gla je unaj mi ti ne ko ga ako ni je htje laoka lja ti ru ke. Ako je ubi la nje ga, za što ne i Lib by Glass? Za što ne Sha ronNa pi er, ako je Sha ron to ot kri la? Za klju či la sam da bi bi lo pa met no pro vje‐ ri ti avio-li ni je da se vi di po ja vlju je li se nje zi no ime na bi lo ko jem po pi suput ni ka za Las Ve gas u vri je me kad je ubi je na Sha ron. O to me ra ni je ni samraz mi šlja la. Ubi lje ži la sam to. Char lie Scor so ni je i da lje bio na mo jem po‐ pi su i ta je spo zna ja ima la za čud no uz ne mi ru ju ći uči nak.

Na gon ski sam od sko či la čuv ši ku ca nje na vra ti ma. Ad re na lin mi jepro stru jio ži la ma. Po gle da la sam na sat: dva na est sa ti i dva de set pet mi nu ta.Pri šla sam vra ti ma i na kri vi la gla vu.

– Da?

– Ja sam – ja vio se Char lie. – Mo gu li ući? Otvo ri la sam. Char lie se na‐ slo nio na do vra tak. Bez jak ne. Bez kra va te. Te ni si ce bez krat kih ča ra pa.Nje go vo če tvr ta sto, li je po li ce dje lo va lo je ozbilj no i po ti šte no. Is pi tu ju ćimpo gle dom pre le tio mi je po li cu, a on da je od vra tio po gled. – Bio sam pre o‐ štar pre ma te bi. Do šao sam se is pri ča ti – re kao je.

Po mno sam mu pro u ča va la li ce. – Imao si oprav dan pri go vor – re klasam. Bi la sam svje sna ne po pus tlji va pri zvu ka u gla su, bez ob zi ra na smi sao,a zna la sam i da ga že lim ka zni ti. Bi lo je do volj no da me po gle da pa dashva ti moj istin ski stav i da se smr zne.

– Isu se Kri ste, mo že mo li ba rem raz go va ra ti? – upi tao je.

Ovlaš sam ga po gle da la i od mak nu la se od vra ta. Ušao je za tvo riv šivra ta iza se be. Na slo nio se na vra ta, s ru ka ma u dže po vi ma, pro ma tra ju ćime ka ko tu ma ram po so bi, šu njam se do mog pi sa ćeg sto la, gdje sam po če lažu stro ski da ti kar ti ce i spre ma ti pa pi re.

– Što ho ćeš od me ne? – upi tao je bes po moć no.

– Što ti ho ćeš od me ne? – od bru si la sam. Pri bra la sam se i di gla ru ku. –Opro sti. Ni sam na mje ra va la bi ti to li ko gru ba.

Zu rio je u pod kao da po ku ša va smi sli ti slje de ći ko rak. Sje la sam na ta‐ pe ci ran sto lac bli zu ka u ča i po di gla no ge na oblo žen na slon.

– Ho ćeš li pi će? – upi ta la sam.

Za vr tio je gla vom. Pri šao je ka u ču i te ško sjeo, umor no za ba civ ši gla‐ vu. Li ce mu se do i ma lo sta ri je, pro ša ra no bo ra ma, obr ve na mr šte ne. Ri đako sa dje lo va la je ras ku štra no kao da je ope to va no pro vla čio ru ku kroz nju. –Ne znam što da ra dim s to bom – re kao je.

– Ne maš što. Znam da sam po ne kad od vrat na, ali za što ne bih bi la?Ozbilj no ti ka žem, Char lie. Pre vi še sam sta ra da bih gu ta la bi lo či ju bez o‐

bra šti nu. Iskre no re če no u ovom slu ča ju čak ni ti ne znam tko je ko me štouči nio. Je si li ti za met nuo sva đu ili ja?

Bli je do se osmjeh nuo. – Do bro, zna či da smo obo je tu i ta mo pre o sje‐ tlji vi. Je li to po šte no?

– Ne znam ja vi še što je po šte no. Ne že lim uop će zna ti za te stva ri.

– Zar ni ka da ni si ču la za kom pro mis?

– Oh, ka ko ne. To je kad se od rek neš po lo vi ce stva ri ko je že liš. To jekad dru go me daš po la ono ga što po pra vu pri pa da te bi. Či ni la sam to ne bro‐ je no pu ta. To te is pi ja.

Za tre sao je gla vom, smi juc ka ju ći se klo nu lo. Upi lji la sam po gled u nje‐ ga osje ća ju ći se tvr do gla vom i ra to bor nom. Već je pru žio vi še ne go ja, a jase još ni sam da la sa vi ti. Mo trio me sum nji ča vo.

– Što mi sliš kad me gle daš ova kvim po gle dom? – pi tao je. Ni sam zna lašto bih mu od go vo ri la pa sam ra di je šu tje la. Is pru žio je ru ku i pro dr mao mije bo su no gu da pri vu če mo ju po zor nost.

– Je si li svje sna da me dr žiš na od sto ja nju – re kao je.

– Ma ne moj? Mi sliš da sam to či ni la i u su bo tu uve čer?

– Kin sey, seks je je di no vri je me kad me pu štaš bli zu. Što bih tre bao?Ka ko da se po na šam? Da ju rim za to bom s is tu re nom ka rom?

Na smi ja la sam se u se bi, na da ju ći da to ne će opa zi ti. Sve jed no je pro či‐ tao ra dost u mo jim oči ma. – Za što ne? – upi ta la sam zlo če sto.

– Mi slim da ni si na vi kla na mu škar ce, za klju čio je ne gle da ju ći me uoči, a po tom se ispra vio. – Ne na mu škar ce, mi slim da ni si na vi kla ima ti bi‐ lo ko ga u svom ži vo tu. Na vi kla si na slo bo dan hod. I to je u re du. U su šti ni ija ži vim ta kvim na či nom, ali ovo je dru ga či je. Či ni mi se da bi smo na ovotre ba li pri pa zi ti.

– O če mu go vo riš?

– O na šem od no su – ka sno je. – Ne že lim da me is klju ču ješ. Ni je te te‐ ško pro či ta ti. Po ne kad ne sta ješ u vi du ma gle i s tim se ne mo gu bo ri ti. Na‐ sto jat ću po stu pa ti opre zno. Po ku šat ću da ne bu dem grub, to ti mo gu obe‐

ća ti. Ne moj mi bje ža ti. Ti se po vla čiš na glo, po put školj ke… – Glas mu jena pu kao.

Smek ša la sam se, pi ta ju ći se je sam li ga kri vo pro ci je ni la. Bi la sampre o štra, pre na gla. Stro ga sam pre ma lju di ma i to ga sam svje sna.

– Opro sti – iz u sti la sam. Mo ra la sam pro či sti ti gr lo. – Opro sti. Znamda to či nim. Ne znam či ja je bi la po gre ška, ali si mi oči tao bu kvi cu i ja samek splo di ra la.

Pru ži la sam ru ku. Pri hva tio ju je i sti snuo mi pr ste. Du go me je pro ma‐ trao. Uhva tio mi je vr ho ve pr sti ju i iz lju bio ih, ne odva ja ju ći po gled s mogli ca. Ima la sam osje ćaj da mi je sta vio u po gon pre ki dač u dnu kra lje žni ce.Okre nuo mi je ru ke i pri ti snuo usta na dlan. Ni sam že lje la da to uči ni, alisam pri mje ti la da ni sam ni po vu kla ru ku. Mo tri la sam ga hip no tič no, svamo ja ču la bi la su umrt vlje na va trom ko ja je bje šnje la ne gdje u du bi ni utro‐ be. Kao da je po če la ti nja ti hr pa kr pa, ne do ku či vi dio mo je ga bi ća skri venis pod stu bi šta, ne što na što su nas uvi jek upo zo ra va li va tro ga sci još uosnov noj ško li. Kan te s bo jom, ben zi nom – pa re pod pri ti skom. Bi la je do‐ volj na is kra, čak ni to li ko. Osje ća la sam ka ko mi se oči skla pa ju, a ustaotva ra ju pro tiv mo je vo lje. Osje ti la sam da se Char lie mi če, ali ni sam mo glashva ti ti što smje ra, a već slje de ći tre nu tak bio je na ko lje ni ma iz me đu mo jihno gu i svla čio mi ma ji cu, cje li va ju ći mi ob na že ne doj ke. Gr če vi to sam seuhva ti la za nje ga. Pri di gao me obuj miv ši mi ru ka ma stra žnji cu. Sve do togtre nut ka ni sam bi la svje sna ko li ko ga že lim, ali krik ko ji sam is pu sti la bio jeiskon ski. Nje go va re ak ci ja bi la je že sto ka i ne po sred na, pa smo se na šli napo du, od gur nuv ši stol, te smo u po lu mra ku vo di li stra stve nu lju bav. Či niomi je stva ri o ko ji ma sam sa mo či ta la u knji ga ma. Kad se bu ra sti ša la, a no‐ ge još po drh ta va le i sr ce di vlje uda ra lo, po če la sam se smi ja ti. Za ko pao jeli ce u moj tr buh, smi ju ći se ta ko đer.

Oti šao je u dva sa ta iz ju tra. Su tra dan je imao po sla, a i me ne je če ka lošto šta. Sve jed no mi je ne do sta jao dok sam čet ka la zu be, vir ka ju ći u svojodraz u zr ca lu. Bra da mi je bi la ru ži ča sta od oštrih dla ka na nje go voj bra di.Či ni lo se da sva ka dla ka na mo joj gla vi str ši na svo ju stra nu. Ne po sto ji sa‐ mo za do volj stvo rav no sa mo po u zda nju po sli je po šte ne i kva li tet ne še ve.Sve jed no sam bi la ma lo zbu nje na. Ovo ni je bi lo do bro, ni pa met no. U pra‐ vi lu se stro go pri dr ža vam na če la da iz bje ga vam osob ni kon takt s oso ba mave za nim uz slu čaj. Mo je sek su al no di vlja nje s Char li e jem bi lo je glu pa vo,

ne pro fe si o nal no i, te o ret ski, mo žda čak i opa sno. Iz pod svi je sti je sti zao pri‐ go vor, upo zo re nje da ne či nim do bro, a ja sam ta ko sil no vo lje la nje go vena le te. Ne sje ćam se ka da sam po sljed nji put sre la mu škar ca s to li ko ma što‐ vi to sti. Mo ja re ak ci ja na nje ga bi la je ke mi ja ogra ni če na na do nji dio tr bu ha– po put na tri je vih kri sta la ba če nih u ba zen, gdje ba ca ju is kre i ple šu po vo dipo put svje tlo sti. Jed nom mi je jed na mo ja pri ja te lji ca ka za la: „Gdje god imasek sa, tru di mo se da stvo ri mo pri ja telj stvo ko je će ga bi ti vri jed no.“ Raz mi‐ šlja la sam o to me sa da, slu te ći da sam na naj bo ljem pu tu da to poč nem či ni‐ ti s njim – po čet ću se ve za ti, ma šta ti, iz ba ci va ti iz dan ke emo ci ja po put vri‐ je ža mla dog gra ška. I to ga sam bi la svje sna. I to me je tje ra lo na oprez. Seksje bio na da sve do bar i že stok, ali je osta la či nje ni ca da sam bi la usred is tra‐ ge i da još ni je bio pre kri žen na po pi su sum nji va ca. Ni sam vje ro va la da jena ša tje le sna ve za po mu ti la mo ju pro sud bu o nje mu, ali tko bi znao? Ni sammo gla se bi pri u šti ti ni ka kav ri zik. Osim, da ka ko, ako ni sam ra ci o na li zi ra lavla sti tu sklo nost da se dr žim po stra ni. Zar sam ovih da na od jed nom bi la to‐ li ko bri žlji va za se? Je li mo gu će da iz bje ga vam in tim nost? Je sam li ga dr‐ ža la na po pi su „mo gu ćih sum nji va ca“ da bih oprav da la svo je opi ra nje pre u‐ zi ma nju ri zi ka? Bio je drag čo vjek – pa me tan, bri žljiv, od go vo ran, pri vla‐ čan, s ra zvi je nim da rom opa ža nja. Što sam još htje la za ime svi je ta?

Is klju či la sam svje tlo u ku pa o ni ci i na pra vi la kre vet, što se ustva ri sve‐ lo na pre kla pa nje po plu na po du ži ni ka u ča. Mo gla sam raz vu ći so fu i po šte‐ no na pra vi ti kre vet – plah ta, ja stuč ni ca, pra va spa va ći ca. Umje sto to ga jasam na vu kla is tu ma ji cu i za vu kla se pod pre gib po kri va ča. To pli na mo gati je la oda ši lja la je mi ri se sek sa iz mo ga me đu nož ja. Uga si la sam svje tilj kuna pi sa ćem sto lu i na smi je ši la se u ta mi pri sje tiv ši se nje go vih usa na na mo‐ me ti je lu. Mo žda je ovo tre nu tak za raz mi šlja nje i usva ja nje. Spa va la samkao top.

Uju tro sam se otu ši ra la, pre sko či la do ru čak i sti gla u ured u de vet sa ti.Ot klju ča la sam vra ta i pro vje ri la se kre ta ri cu. Zvao je Con Do lan. Okre nu lasam broj po li cij ske po sta je u San ta Te re si i upi ta la za nje ga.

– Što je? – za re žao je već sr dit na ci je li svi jet.

– Ov dje je Kin sey Mill ho ne – re kla sam.

– Ma ne moj? Što ho ćeš?

– Po ruč ni ce, na šla sam po ru ku! – Kao da sam ga vi dje la ka ko trep će.

– Ah. Do bro. Do bio sam la bo ra to rij sko iz vi je šće za ono pi smo. Ne maoti sa ka. Sa me mr lje, da kle ni šta od to ga.

– Pro klet stvo. Što je s ru ko pi som? Od go va ra li?

– Do volj no da nas za do vo lji – od go vo rio je. – Dao sam ga Jim myju ion ga sma tra pra vo va lja nim. Što ima još?

– Tre nu tač no ni šta. Mo gla bih svra ti ti na raz go vor kroz par da na ako jeto u re du.

– Pri je na zo vi.

– Sva ka ko – obe ća la sam.

Iza šla sam na bal kon i za gle da la se niz uli cu. Ne što ni je bi lo ka ko va‐ lja. Bi la sam na po la uvje re na da je pi smo bi lo pa tvo re no, ali sa da je pro vje‐ re no i po tvr đe no. To mi se ni je svi dje lo. Vra ti la sam se unu tra i sje la u svojokret ni sto lac, lju lja ju ći se na pri jed na zad, slu ša ju ći ka ko škri pi. Vr tje la ‘sam gla vom u ne do u mi ci. Ni sam mo gla poj mi ti. Po gle da la sam na ka len dar.Dva tjed na sam ra di la za Nik ki. Či ni lo se da me je unaj mi la pri je mi nu tu, as dru ge stra ne či ni lo se da sam na tom slu ča ju ra di la ci je li ži vot. Nagnu lasam se na pri jed i do hva ti la no tes. Zbro ji la sam utro še no vri je me i po vrhsve ga do da la tro ško ve. Sve sam to pre tip ka la, na pra vi la fo to ko pi je ra ču na isve to str pa la u omot ni cu ko ju sam adre si ra la na nje nu ku ći na oba li. Oti šlasam u ot pre mu Ca li for nia Fi de li ty i pre da la omot ni cu Ve ri ko ja oba vlja ad‐ mi ni stra tiv ne po slo ve za njih.

Pre sko či la sam ru čak i za vr ši la s po slom u tri sa ta. Na pu tu ku ći svra ti‐ la sam kod fo to gra fa i po ku pi la uve ća ne ko lor fo to gra fi je Mar cie Thre ad‐ gill. Na krat ko sam sje la u au to i pre gle da la svo jih ru ku dje lo. Ni sam se če‐ sto su sre ta la s ta ko oča ra va ju ćom pa ra dom po hle pe i pri je va re. Naj bo lji sni‐ mak (ko ji sam mo gla na zva ti „Por tret dli je tom“) bi la je Mar cia na ku hinj‐ skom stol cu, ra me na is teg nu tih te ži nom lon ča ni ce ko ju je po di za la uvis.Nje ne si se u ku ki ča nom pr slu či ću obje si le su se kao lu be ni ce kroz dno mre‐ ža ste tor be. Sli ka je bi la ta ko iz o štre na da sam vi dje la sit ne cr ne mr lje nakap ci ma na mje sti ma gdje joj se ma ška ra pre sli ka la kao da je pro še ta la ka‐ kva sit na ži vi na. Ka kva svi nja ri ja. Na ce ri la sam se sa moj se bi. Ako svi jetfunk ci o ni ra na ta kav na čin, ne ka me za bo ra ve. Po mi ri la sam se s či nje ni‐ com da će go spo đi ca Thre ad gill pro ve sti svo je. Va ra li ce uvi jek do bi va ju.

Spo zna ja ni je bi la no vost, ali je vri je di upam ti ti. Uba ci la sam sve sli ke na‐ trag u omot ni cu. Uklju či la sam mo tor i kre nu la pre ma ku ći. Da nas mi ni jebi lo do tr ča nja. Htje la sam sje di ti u ku ći i pre pu sti ti se mrač nim mi sli ma.

24.

Pri bo la sam fo to gra fi ju Mar cie Thre ad gill na svo ju plo ču i za gle da la seu nju. Ski nu la sam ci pe le i pro še ta la bo sa po so bi. Mo zga la sam ci je li dan,bez ika kva po ma ka, sto ga sam uze la kri žalj ku ko ju mi je Hen ry osta vio napra gu. Is pru ži la sam se na ka u ču s olov kom u ru ci. Uspje la sam po go di ti 6oko mi to – „vje ro lo man“, osam slo va, da kle „dvo li čan“ i po go di la sam 14vo do rav no, „In stru ment s dvo stru kim je zič cem“, če ti ri slo va – „oboa“. Ko jiuspjeh. Za pe la sam na „spi ral noj cr ti“, tri slo va. U se dam sa ti i pet mi nu taod ne kud iz naj skro vi ti jeg di je la mo zga si nu la je ide ja od ko je sam po sko či lakao od elek trič nog uda ra.

Po tra ži la sam u ime ni ku te le fon ski broj Char lot te Mer cer i na zva la je.Ja vi la se do ma ći ca. Za mo li la sam da me spo ji sa Char lot te.

– Su dac i go spo đa Mer cer su pri ve če ri – od bru si la je ne go du ju ći.

– Sve jed no bih vas mo li la da je po zo ve te. Imam sa mo jed no krat ko pi‐ ta nje. Uvje re na sam da se ne će lju ti ti.

– Tko zo ve, mo lim? – pi ta la je. Da la sam joj ime.

– Sa mo je dan tre nu tak. – Od lo ži la je slu ša li cu. Char lot te se ja vi la su pi‐ ja nim gla som. – Ne sla žem se s ovim – pro sik ta la je.

– Žao mi je – re kla sam mir no. – Tre bam hit no jed nu in for ma ci ju.

– Re kla sam već sve što sam zna la i ne že lim da me zo veš dok je su dacdo ma.

– Do bro. Do bro. Sa mo jed nu stvar – po hi ta la sam pri je ne go li je spu sti‐ la slu ša li cu. – Sje ća te li se slu čaj no ime na go spo đe Na pi er?

Ti ši na. Prak tič ki sam je vi dje la ka ko od mi če slu ša li cu i zu ri u nju.

– Eli za beth – la nu la je i tre snu la slu ša li com. Vra ti la sam po la ga no slu‐ ša li cu na mje sto. Ko ma dić za ko jim sam tra ga la upra vo je sjeo na mje sto.

Pi smo uop će ni je pi sa no Lib by Glass. La u ren ce Fi fe ga je pred mno go go di‐ na pi sao Eli za beth Na pi er. Mo gla bih se kla di ti u to. Pra vo pi ta nje sa da jebi lo ka ko je Lib by do šla do pi sma i tko ga je ta ko očaj nič ki že lio na trag.

Iz va di la sam bi lje ške i vra ti la se po nov nu pre gle du po pi sa. Svje snosam pre cr ta la Ra ymon da i Gra ce Glass. Ni sam vje ro va la da bi bi lo tko odnjih ubio vla sti to di je te, a ako se mo ja pret po stav ka o pi smu mo že do ka za ti,on da je mo gu će da Lib by i La u ren ce ni ka da ni su bi li u ro man tič noj ve zi.Što je zna či lo da je ra zlog nji ho voj smr ti mo ra lo bi ti ne što dru go. Ali što?Pret po sta vi mo, re koh sa moj se bi, sa mo pret po sta vi mo da su La u ren ce Fi fe iLyle bi li umi je ša ni u ne što. Mo žda je Lib by na ba sa la na to, pa ih je Lyleubio obo je da bi se za šti tio. Mo žda je Sha ron ne što na nju ši la pa je ubio inju. Ni sam do du še na la zi la pu no lo gi ke u sve mu to me, ali po sli je osam go‐ di na je glav ni na stvar nih do ka za mo ra la bi ti iz gu blje na ili uni šte na. Ne ke odoči gled nih ve za su iz ble dje le. Pri bi lje ži la sam ne ko li ko na pu ta ka i pro vje ri‐ la po pis.

Kad sam do spje la do ime na Char li e ja Scor so ni ja, osje ti la sam is tu ne‐ la go du kao pri je. Pro vje ri la sam ga pri je dva tjed na, pri je ne go li sam ga sre‐ la. Bio je čist, ali iz gled va ra. Pre o sje tlji va ka kva sam po sta la na nje ga, po‐ mi sli la sam da bih mo gla pro vje ri ti nje go va kre ta nja u no ći kad je ubi je naSha ron. Znam da je bio u Den ve ru jer sam ga ona mo zva la, ali ni sam za pra‐ vo bi la si gur na ka mo je oti šao po sli je. Ar let te je re kla da je osta vio po ru keiz Tuc so na i po nov no iz San ta Te re se, ali je za to ima la sa mo nje go vu ri ječ.Kad je u pi ta nju La u ren ce Fi fe, imao je pri li ku. Od sa mog po čet ka, ovo jebio slu čaj u ko je mu su se mo tiv i ali bi čud no pre kla pa li. Obič no je ali bi po‐ pis svih kre ta nja osum nji če no ga u vri je me kad je iz vr šen zlo čin i pod no si sekao do kaz ne du žno sti, ali ov dje uop će ni je bi lo va žno gdje je tko bio. Kodtro va nja bi lo je va žno sa mo da li je net ko imao ra zlog da po že li ne či ju smrt– pri stup otro vu, pri stup žr tvi i na mje ru da ubi je. To sam još uvi jek raz vr‐ sta va la. Ima la sam po riv da Char li e ja jed no stav no ski nem s po pi sa, ali na tute mu sam još mo ra la se be pre i spi ta ti. Je sam li do i sta vje ro va la u nje go vune du žnost ili sam na pro sto htje la oslo bo di ti du šu vla sti te ne la go de? Po ku ša‐ la sam pre ba ci ti mi sli na ne što dru go. Po ku ša la sam se od li je pi ti, ali mi sli sumi se ne pre sta no vra ća le is to me. Ni sam baš bi la do mi šlja ta. Čak ni sam bi lasi gur na je sam li iskre na sa so bom. Od jed nom mi se ni je do pa la za mi sao damo je raz mi šlja nje mo žda ni je ne pri stra no. Ci je la si tu a ci ja po če la je osta vlja‐ ti mu čan do jam. Do hva ti la sam te le fon ski ime nik i po tra ži la nje gov kuć ni

broj. Ko le ba la sam se, a on da sam se pri bra la i okre nu la broj. Mo ra la sam touči ni ti.

Te le fon je zvo nio če ti ri pu ta. Po mi sli la sam da je mo žda u Po wer so vojku ći na oba li, ali taj broj ni sam ima la. Pri želj ki va la sam da ga ne ma. Po di‐ gao je slu ša li cu na pe to zvo no. Osje ti la sam iz ne nad ni grč u že lu cu. Ni je bi‐ lo svr he da odla žem.

– Bok, Kin sey je.

– Zdra vo – ka zao je me ko. Ne skri ve no je bi lo za do volj stvo u nje go vugla su. Mo gla sam mu za mi sli ti li ce. – Bo že, na dao sam se da ćeš se ja vi ti.Je si li slo bod na?

– Ne, ustva ri ni sam. Ma, čuj me, Char lie. Raz mi šljam da se ne ko vri je‐ me ne vi đa mo. Dok ne skon čam ovaj po sao.

Ti ši na je bi la du ga i pot pu na.

– U re du – iz go vo rio je na po kon.

– Slu šaj, ni je ni šta osob no – po žu ri la sam. – To je pi ta nje ra zbo ri to sti.

– Ni sam ni šta pi tao – re kao je. – Či ni što te je vo lja. Sa mo je šte ta da otoj „ra zbo ri to sti“ ni si raz mi šlja la pri je.

– Char lie, ni je ta ko – za va pi la sam očaj nič ki. – Mo žda će is pa sti svedo bro i bez po te ško ća, ali sad me to mu či. Sil no. Ja to ina če ne ra dim. Bi loje to jed no od mo jih ne pri ko sno ve nih pra vi la. Ne mo gu se vi đa ti s to bomdok ne po ve zem sve ove kon ce.

– Ma le na, ra zu mi jem te – re kao je. – Ako ti ne sma traš da je u re du,on da to i ta ko ni je pra va stvar. Na zo vi me ako ika da pro mi je niš mi šlje nje.

– Če kaj. Do bi je sa, ne moj mi to ra di ti. Ja te ne od ba cu jem.

– Oh, ma ne moj – iz go vo rio je gla som pu nim ne vje ri ce.

– Sa mo sam htje la da znaš.

– Pa do bro, sad znam. Ci je nim tvo ju iskre nost – re kao je.

– Ja vit ću ti se kad uz mog nem.

– Uži vaj – re kao je i pre ki nuo ve zu.

Osta la sam sje di ti sa slu ša li com u ru ci, sum nje su na vi ra le po put pli me,po že lje la sam ga na zva ti po no vo, po že lje la sam po vu ći sve što sam ne tomiz go vo ri la. Tra ži la sam olak ša nje, tra ži la sam na čin da iz bjeg nem ne la go duko ju sam osje ća la. Či ni mi se da sam čak po že lja la da me iz vri je đa da bihmo gla pru ži ti ot por i osje ća ti se pra ved nom. U pi ta nju je bio moj osob ni in‐ te gri tet. Ni je li? Po vri je đe nost u nje go vu gla su bi la je bol na, na kon sve gašto smo pro šli. Mo žda je čak imao pra vo pret po stav kom da ga od ba cu jem.Mo žda sam sa mo bi la po kva re na, jer sam ga gu ra la ustra nu, jer sam tre ba lapro stor iz me đu se be i svi je ta. Po sao uvi jek pru ža ta ko sa vr še no oprav da nje!Ve ći nu lju di su sre ćem upra vo kroz svoj po sao i ako se uz njih ne mo guosje ćaj no ve za ti, ka mo da on da kre nem? Is tra ži va nje je ci je li moj ži vot. Toje ra zlog ra di ko je ga uju tro usta jem i ko ji me umor nu uve čer ba ca u kre vet.Ve ći dio vre me na sam sa ma, ali za što ne? Ni sam ne sret na, ni sam ne za do‐ volj na. Mo ra la sam se oslo bo di ti dok ne do znam što se zbi va.

Ne ka me ne ra zu mi je i ne ka ide do vra ga dok ne skon čam ovaj pro kle tislu čaj, a on da će mo mo žda vi dje ti gdje smo – ako ne bu de pre ka sno. Čak iako je u pra vu, čak i ako je moj pre kid s njim re zul tat pre tje ra ne sa vje sno sti,po kri će za ne što dru go – pa što on da? Me đu na ma ni su pa le ni ka kve iz ja ve,ni je bi lo ob ve za i obe ća nja. Dva put sam spa va la s njim. Što mu du gu jem?Ne znam što je lju bav i uo sta lom, ni sam si gur na da vje ru jem u nju. „Če muse on da to li ko bra niš“, ja vio se gla sić iz pod svi je sti, ali sam ga ig no ri ra la.

Mo ra la sam ići da lje. Vi še ni je po sto jao na čin da se iz vu čem iz ovo ga.Di gla sam slu ša li cu i na zva la Gwen.

– Ha lo?

– Gwen, Kin sey je – re kla sam bez boj nim gla som. – Ne što je is kr slo iči ni mi se da bi smo tre ba le po ra zgo va ra ti.

– Što to?

– Ra di je bih te vi dje la osob no. Znaš li gdje je go sti o ni ca „Ro sie’s“, tudo lje pri oba li?

– Da. Či ni mi se da znam gdje je – iz go vo ri la je ne od već si gur no.

– Mo žeš li do ći ta mo za po la sa ta? Va žno je.

– Sva ka ko. Do pu sti sa mo da obu čem ci pe le. Do ći ću što pri je bu demmo gla.

– Hva la ti – re kla sam.

Pro vje ri la sam sat. Bi lo je se dam sa ti če tr de set pet mi nu ta. Ovo ga pu tahtje la sam je ima ti na svom te re nu.

Go sti o ni ca je bi la pra zna, svje tla pri gu še na, sve je za u da ra lo na ju če ra‐ šnji dim ci ga re ta. To me pod sje ti lo na ma ti ne je u dje tinj stvu ka da je za hod uki nu uvi jek za u da rao ta kvim vo njem. Ro sie je ima la ši ro ku ha lji nu osli ka nupla men ci ma ko ji su sta ja li na jed noj no zi. Sje di la je pri dnu šan ka i či ta lano vi ne uz svje tlo s ma log te le vi zij skog ekra na, ko je ga je sta vi la na šank,zvuk je bio is klju čen. Po di gla je gla vu kad sam ušla i od lo ži la no vi ne.

– Za ka sni la si na ve če ru. Ku hi nja je za klju ča na. Da la sam se bi slo bod‐ no ve če – iz ja vi la je iz da le ka. – Ako ne što ho ćeš po je sti, idi ku ći i na pra visi sa ma. Za mo li Hen ryja Pitt sa. On će ti pri pre mi ti ne što fi no.

– Do go vo ri la sam sa sta nak na pi će – re kla sam. – Vi dim da imaš gu‐ žvu.

Osvr nu la se uo ko lo kao da joj je net ko pro ma kao. Pri šla sam šan ku. Iz‐ gle da la je kao da je ne tom obo ji la ko su jer joj je lu ba nja još bi la ru ži ča sta.Obr ve je iz vla či la tam no sme đom olov kom tvrt ke Ma ybel li ne. Či ni lo mi seda su sva ki pu ta bi le sve bli že no su, ko ket no izvi je ne u luk. Pi ta nje je da naka da će ci je la stvar bi ti ri je še na jed nim va lo vi tim po te zom.

– Je si li na šla mu škar ca? – upi ta la je.

– Šest ili se dam tjed no – re kla sam. – Imaš li što god hlad na cha bli sa?

– Sa mo u rin fu zi. Po slu ži se.

Obi šla sam šank i uze la ča šu, a po tom sam iz hlad nja ka is pod šan ka iz‐ va di la ve lik vrč bi je la vi na. Uli la sam ga u ča šu i do da la led. Oti šla sam usvoj omi lje ni pre gra dak i sje la na du hov ne vje žbe, po put glum ca pri je iz la‐ ska na po zor ni cu. Do šlo je vri je me da se pre sta ne s fi no ćom.

Gwen je sti gla če tr de set mi nu ta ka sni je, svje ža i spo sob na. Po zdra vi lame do volj no sr dač no, ali sam is pod to ga osje ti la na pe tost, kao da je na slu ti‐

la što joj ka nim re ći. Ro sie se do ge ga la do sto la, krat ko od mje riv ši Gwen.Oči to je do bi la pro la znu ocje nu jer ju je udo sto ji la iz rav nim pi ta njem.

– Že li te li ne što po pi ti?

– Skoč s le dom. I ako mo že ča ša obič ne vo de, mo lim vas.

Ro sie je sleg nu la ra me ni ma. Bi lo joj je sve jed no što lju di pi ju. – Ho ćešli ti vo di ti ra čun? – upi ta la me je. Za vr tje la sam gla vom. – Ja ću se po bri nu tiza to – od go vo ri la sam. Ro sie se ot pu ti la pre ma šan ku. Po gled ko ji smoGwen i ja ne ho ti ce iz mi je ni le po ka zi vao je da smo se ob je sje ti le pr vog spo‐ mi nja nja ka ko je pi la skoč dav nih da na dok je bi la uda ta za La u ren cea Fi feai igra la ulo gu sa vr še ne že ne. Baš me je za ni ma lo ko ju ulo gu sad igra.

– Vra ćam se tu i ta mo že sto kom pi ću – re kla je, pro či tav ši mi mi sao.

– Za što ne? – od go vo ri la sam.

Na tre nu tak se pa žlji vo za gle da la u me ne. – Što se do go di lo?

Pi ta nje je bi lo hra bro. Ni sam vje ro va la da do i sta že li zna ti, ali je od pr‐ vog da na osta vi la do jam oso be ko ja ne oko li ša. Vje ro jat no je s is to to li koodluč no sti tr ga la ve li ke ko ma de lje plji ve tra ke da ju što pri je po tro ši.

– Raz go va ra la sam s Co li nom – re kla sam. – Sje tio te se. Pro mje na unje zi nu po na ša nju bi la je je dva za mjet na, a u oči ma joj je blje snuo iz ra žaj,ne stra ho va nja, ne go opre za.

– No to je li je po – re kla je. – Da ka ko, ni sam ga vi dje la go di na ma. Tosam ti re kla. – Po seg nu la je u tor bi cu i iz vu kla pu de ri je ru, pro vje riv ši na br‐ zi nu odraz u zr ca lu, a po tom je pro vu kla ru ku kroz ko su. Ro sie je sti gla sasko čem za nju i ča šom vo de. Pla ti la sam ra čun. Ro sie je tut nu la no vac udžep ši ro ke ha lji ne i vra ti la se do šan ka, a Gwen je po pi la gu tljaj vo de. Či‐ ni lo se da se ob u zda va, ne usu đu ju ći se na sta vi ti raz go vor ta mo gdje smosta li. Bub nu la sam je da je iz ne na dim.

– Ni si mi spo me nu la da si ima la lju bav nič ku ve zu s La u ren ce om – la‐ nu la sam.

Nje zin smi jeh pod sje ćao je na ža mo re nje. – Tko, zar ja? S njim? Nemi sliš to valj da ozbilj no.

Mo ra la sam pre ki nu ti nje zi no ve se lje. – Co lin te je vi dio u ku ći na oba‐ li onog vi ken da kad je Nik ki bi la iz van gra da. Ne znam po je di no sti, ali mo‐ gu na slu ti ti.

Pro ma tra la sam je ka ko pro cje nju je si tu a ci ju i mi je nja br zi nu. Bi la jesjaj na ma la glu mi ca, ali vanj ski plašt se već ma lo iz li zao od ne u po tre blja va‐ nja. Pro šlo je mno go vre me na ot ka ko je mo ra la igra ti tu igru, pa je ma lo za‐ o sta ja la u oda bi ra nju pra vog tre nut ka. Zna la je pra vi tekst, ali je pre tva ra njebi lo te ško odr ži vo po sli je pre ki da od osam go di na. Či ni lo se da ni je svje snable fa, a ja sam šu tje la. Go to vo sam mo gla vi dje ti što se do ga đa unu tar nje negla ve. Sil na po tre ba da pri zna i skon ča s tim, pri ti sak da oda taj nu, bi li supre ve li ko is ku še nje da bi mu odo lje la. Pro šla je već ne ko li ko run di samnom i po sti gla uspjeh, ali sa mo za to što ni sam zna la ši fru.

– Pa do bro – iz la nu la je bun tov no. – Spa va la sam s njim jed nom. Štoon da? Ustva ri sam na le tje la na nje ga u Palm Gar de nu. Ne ki dan sam ti sko‐ ro pri zna la. On mi je re kao da Nik ki ni je u gra du. Bi la sam za pre pa šte na dami se uop će obra tio. – Pre šla je na skoč i po teg nu la do bar gu tljaj.

Fa bri ci ra la je la ži što je br že mo gla, čak je do bro zvu ča lo osim što jepod sje ća lo na long plej ku. Odlu či la sam pre sko či ti di je lo ve ko je ni sam htje laču ti. Po nov no sam je bub nu la.

– Ni je bi lo sa mo jed nom, Gwen, – re kla sam. – Ima la si sa svim ras cve‐ te nu ve zu s njim. Char lot te Mer cer se še vi la s njim kao ble sa va upra vo u tovri je me, ali je pre ki nuo s njom. Ka za la je da je ule tio u ne što vr lo ta jan stve‐ no. „Že sto ko“, da je ci ti ram. Mi slim da si to bi la ti.

– Ka kve ve ze ima ako smo lju ba ka li. Či nio je to go di na ma.

Pu sti la sam da pro đe ma lo vre me na, a kad sam pro go vo ri la, dr ža la samglas ti him, nagnuv ši se ma lo na pri jed da po ja čam uči nak.

– Mi slim da si ga ti ubi la.

Ži vah nost je iš če zla s nje zi na li ca kao da je iz vu čen uti kač. Po če la jego vo ri ti ne što, ali ni je mo gla. Mo zak joj je gro zni ča vo ra dio, ali ni šta ni jemo gla po ve za ti do volj no br zo. Bo ri la se, a ja sam sti ska la.

– Ho ćeš li mi pri ča ti o to me? – pi ta la sam. – Sr ce mi je di vlje uda ra lo iosje ća la sam vla žne ko lu to ve zno ja is pod pa zu ha.

Tre sla je gla vom, ali to je bi lo sve. Kao da je pa ra li zi ra na. Li ce joj sepot pu no iz mi je ni lo i po pri mi lo iz ra žaj ka kav lju di ima ju u snu kad su li še nisva kog opre za. Oči su joj bi le sjaj ne i tam ne, a dvi je žar ke ru ži ča ste mr ljepo ja vi le su se na smrt no bli je dim obra zi ma, s kla u nov skim učin kom, kao daje na ni je la pre vi še ru me ni la na umjet nom svje tlu. Žmir ka njem je oda gna lasu ze, na slo ni la bra du na ša ku i za gle da la se ne ka mo po kraj me ne, bo re ći seza sa mo-kon tro lu, ali je sru še na i po sljed nja obra na, a kriv nja je pro bi ja lakroz div nu fa sa du. Vi đa la sam to i pri je. Lju di iz dr že do volj no du go, a on dase od jed nom skr še. Ona je ustva ri bi la ama ter u du ši.

– Pre du go su te oma lo va ža va li pa si se slo mi la – re kla sam na da ju ći seda ni sam pre tje ra la i oti šla pre da le ko. – Če ka la si dok su on i Nik ki oti šli izgra da, a on da si s Di a ne i nim klju če vi ma ušla u ku ću. Smje sti la si kap su le sole an de ro vim pra hom u nje go vu ma lu pla stič nu bo či cu, bud no pa ze ći da neosta viš oti ske, a on da si oti šla.

– Mr zi la sam ga iz dna du še – pro go vo ri la je drh ta vih usa na. Za žmir‐ ka la je i jed na su za je po put ka pi ki še pa la na nje zi nu ko šu lju. Du bo ko jeudah nu la. Ri je či su na vr le po put bu ji ce. – Upro pa stio mi je ži vot, od u zeomi dje cu, opljač kao me, iz vri je đao, zlo sta vljao – oh, mi li Bo že, ne maš poj‐ ma što sve ni je ra dio. Pa kost u tom čo vje ku…

Zgra bi la je ubrus i pri ti snu la ga na oči. Za ču do Ro sie či ni se ni je opa‐ ža la nje zi nu uzru ja nost. Sje di la je za šan kom, vje ro jat no je či ta la Ann Lan‐ ders, raz mi šlja ju ći da je u „Na ru bu pa me ti“ tre ba lo mu ža obje si ti ra di be‐ stid nih po zi va, dok joj je is pod no sa mu šte ri ja upra vo pri zna va la uboj stvo.Njoj zde sna na ma lom TV ekra nu išla je re pri za Mup pet sa.

Gwen je uz dah nu la zu re ći u plo ču sto la. Is pru ži la je ru ku i do hva ti lača šu. Is pi la je ve lik gu tljaj sko ča i stre sla se kad joj je skli znuo niz gr lo. –Čak se ni sam osje ća la lo še, osim ra di dje ce. Iz ne na di lo me ko li ko su te škopri hva ti li či nje ni cu da ga ne ma. A bi lo im je bo lje bez nje ga.

– Za što kre vet? – po ku ša la sam.

– Ne znam – od go vo ri la je sla žu ći i pre sa vi ja ju ći pa pir na tu ser vi je tu. –Mi slim da je to bi la mo ja osve ta. Bio je či sti ego ist. Zna la sam da ne će odo‐ lje ti. Uo sta lom, du bo ko sam po vri je di la nje go vu ta šti nu upu stiv ši se u ve zus dru gim. Ni je to mo gao pod ni je ti. Zna la sam da će htje ti po vra ti ti svo je.Čak mi to i ni je bi lo te ško iz ve sti. Htio je ne što do ka za ti sa mo me se bi. Htio

mi je po ka za ti što sam pro pu sti la. Ovaj put je čak bi lo i ne što stra sti u tomsek su. Ne pri ja telj stvo je bi lo to li ko bli zu po vr ši ne da nam je obo ma da lomor bi dan na boj. Go spo de, ka ko mi se ga dio. Zbi lja jest. Re ći ću ti još ne što– do met nu la je gru bo. – Ni je bi lo do volj no što sam ga ubi la sa mo jed nom.Bi la bih sret na kad bih to mo gla po no vi ti.

Po di gla je gla vu i po gle da la me u oči, kao da je po če la shva ća ti svustra ho tu svo jih ri je či.

– A Nik ki? Što ti je ona skri vi la?

– Ra ču na la sam da će je oslo bo di ti – re kla je. – Ni je mi bi lo ni na krajpa me ti da će ići u za tvor, a ka da je iz re če na ka zna, ni sam bi la sprem na usta‐ ti i za u ze ti nje zi no mje sto. Ta da je već bi lo pre ka sno.

– I što još? – upi ta la sam opa ziv ši da mi ton po sta je ne pri ja zan – je si liubi la i psa?

– S tim ne mam ni ka kve ve ze. Pre ga žen je u ne dje lju uju tro. Od ve zlasam Di a ne ku ći jer se sje ti la da ga je osta vi la va ni i uzru ja la se ra di to ga.Već je le žao na ce sti. Za ime svi je ta, ka ko bih mo gla pre ga zi ti psa – , re klaje po seb no na gla še no, kao da bih se tre ba la di vi ti nje noj tan ko ćut no sti.

– A sve osta lo je na pro sto sje lo na svo je mje sto? Ole an der u vr tu?Kap su le na ka tu?

– Jed na kap su la. Ja sam pa tvo ri la sa mo jed nu.

– Ko je šta, Gwen. Ne pri čaj glu po sti.

– Ni po što. Go vo rim isti nu. Du go sam raz mi šlja la o to me, ali ni sam vi‐ dje la na čin da to iz ve dem. Ni sam čak bi la si gur na da će ga ubi ti. Di a ne seme đu tim to li ko uzru ja la ra di psa da sam je mo ra la odve sti k se bi i smje sti tiu kre vet. Čim je za spa la, uze la sam nje zi ne klju če ve i vra ti la se. To je sve.

– Go vo ri la je s do zom pr ko sa kao da na kon sve ga što je iz go vo ri laotvo riv ši du šu, ne ma vi še ra zlo ga da se pre ne ma že.

– A dru ge dvi je? – pra snu la sam. – Što je sa Sha ron i Lib by Glass?Ble nu la je u me ne i po vu kla se na trag. – Ne znam o če mu pri čaš.

– Oh, vra ga ne znaš – re kla sam usta ju ći. – La ga la si mi od pr vog tre‐ nut ka. Ne mo gu vi še vje ro va ti ni ri ječ i ti to znaš.

Mo ja že sti na kao da ju je pre ne ra zi la. – Što na mje ra vaš uči ni ti?

– Pre ni jet ću in for ma ci ju Nik ki – re kla sam. – Ona je pla ti la da je ot‐ kri jem. Odlu ku će mo pre pu sti ti njoj.

Di gla sam se od sto la i kre nu la pre ma vra ti ma. Gwen je do hva ti la jak‐ nu i tor bi cu, i po žu ri la za mnom.

Na po lju na uli ci zgra bi la me za ru ku, ali sam je otre sla.

– Kin sey, če kaj… – Li ce joj je bi lo upa dlji vo bli je do.

– Mo žeš me po lju bi ti u du pe – pro sik ta la sam. Ra di je unaj mi vr hun‐ skog bra ni te lja jer će ti tre ba ti.

Kre nu la sam niz uli cu, osta viv ši Gwen iza se be.

25.Za klju ča la sam vra ta svog sta na i po ku ša la do pri je ti do Nik ki u ku ći na

oba li. Te le fon je zvo nio osam pu ta pri je ne go li sam pre ki nu la ve zu, ho da ju‐ ći po so bi s ne o dre đe nim osje ća jem u pr si ma. Ne što ni je bi lo ka ko va lja, aja ni sam mo gla upri je ti pr stom u to što me mu či lo. Ni sam ima la osje ćaj daje skon ča no. Ni šta. Ovo je tre ba lo bi ti kraj pri če. Ve li ki vr hu nac. Unaj mlje‐ na sam da ot kri jem tko je ubio La u ren cea Fi fea i ja sam to uči ni la. Kraj.Svr še tak. A me ni je osta lo po la slu ča ja i sva si la ne ra zja šnje nih po da ta ka.Gwen je ubi la La u ren cea di je lom s pre du mi šlja jem, di je lom im pul ziv no, aliosta lo se ni je ukla pa lo. Za što sve ni je sje lo na mje sto? Ni sam mo gla za mi‐ sli ti da bi Gwen ubi la Lib by Glass. Gwen je go di na ma mr zi la La u ren cea Fi‐ fea, na dra žu ju ći se mo žda na či ni ma na ko je bi ga že lje la li kvi di ra ti, mo ždačak ni je ni sa nja la da će to pro ve sti u dje lo, ne slu te ći da bi ima la pe tlju dato uči ni. Iz mu dri la je ole an der i od jed nom joj se uka za la pri li ka da to pro ve‐ de u dje lo. Pru ži la joj se sa vr še na mo guć nost i ona ju je is ko ri sti la. SmrtLib by Glass ni je se mo gla ude si ti ta ko jed no stav no. Ka ko je Gwen do zna laza nju? Ka ko je mo gla zna ti gdje sta nu je? Ka ko je mo gla ući u nje zin stan?I ka ko je mo gla ra ču na ti da će uze ti bi lo ka kav li jek? Gwen ni sam mo glaza mi sli ti ni ti da vo zi u Las Ve gas. Ni sam je mo gla za mi sli ti ka ko hlad no‐ krv no ubi ja Sha ron. Što bi ti me do bi la? La u ren ce o vom smr ću iz bri sa la jesta ru gor či nu i ne za do volj stvo, za do vo lji la je drev nu i gor ku mr žnju me đunji ma, ali za što da ubi je dru ge dvi je? Ucje na? Pri jet nja da će bi ti ras krin ka‐ na? To bi mo glo pro ći u slu ča ju Sha ron Na pi er, ali za što Lib by Glass?Gwen se do i ma la iskre na u svo joj za ču đe no sti. Kao i u ni je ka nju od go vor‐ no sti za psa. Oda va la ju je ni jan sa iskre ne srdžbe u gla su. Sve to ni je ima losmi sla.

Osim ako ni je uklju čen net ko dru gi. Još je dan ubo ji ca.

Osje ti la sam je zu.

– Go spo de. Lyle? Char lie? Sje la sam trep ću ći u za pre pa šte nju, s ru komna usti ma. Ci je lo vri je me ra di la sam s pret po stav kom da je jed na oso ba ubi‐

la sve tro je, ali mo žda ni je. Mo žda po sto ji još jed na mo guć nost. Po ku ša lasam je iz vu ći. Gwen je ubi la La u ren cea Fi fea. Za što net ko u to me ne bi mo‐ gao vi dje ti pri li ku i is ko ri sti ti je. Oda bra no je vri je me, sa svim bli zu pr vomslu ča ju, is ti na čin. Po sve je pri rod no da će sve iz gle da ti kao sa stav ni dio pr‐ vog zlo či na.

Po mi sli la sam na Lylea. Raz mi šlja la sam o nje go vu li cu, čud no je dvapri mjet no ne jed na kim oči ma: mr kim, bud nim, ra to bor nim. Re kao je da jebio s Lib by tri da na pri je nje zi ne smr ti. Zna la sam da je čuo za La u ren ce o vusmrt. Ni je bio čo vjek ve li kih in te lek tu al nih mo guć no sti, ali to li ko je mo gaosvla da ti, opo na ša ju ći mo žda lu ka vost ne kog dru gog – čak je mo žda bio na‐ fik san.

Na zva la sam te le fon ski ser vis. – Idem u Los An ge les – re kla sam. –Ako na zo ve Nik ki Fi fe, že lim da joj da te te le fon ski broj mo te la Ha ci en da ida joj ka že te da mi je ja ko va žno da se ja vi. Ni kom dru gom. Ne že lim da sezna da sam oti šla iz gra da. Ja vljat ću vam se do volj no če sto da ču jem tkome je sve zvao. Re ci te na pro sto da sam u gu žvi i da ne zna te gdje sam. Je steli me ra zu mje li?

– Sve je ja sno, go spo đi ce Mill ho ne. Bit će uči nje no – ka za la je opre znoi is klju či la se. Mi li Bo že! Da sam joj re kla, „Za dr ži te po zi ve. Pre re zat ću gr‐ kljan“, – re a gi ra la bi s is tom bez i zra žaj nom do bro hot no šću.

Vo žnja do Los An ge le sa do bro mi je do šla – umi ru ju će, bez do ga đa ja.Pro šlo je de vet sa ti i na mrač noj ce sti pre ma ju gu ni je bi lo pre vi še pro me ta.Me ni sli je va, va lo vi to su se pro te za li na bu ja li bre žulj ci ob ra sli ni skom ve‐ ge ta ci jom – ni dr ve ća ni ti ka me nja. Me ni zde sna šu mio je oce an, go to vo nado hvat ru ke, za stra šu ju ći i crn, po sut mje sti mi ce bi je lom čip kom pje ne. Pro‐ šla sam Sum mer land, Car pin te riu, pro šla sam po kraj bu ša ćih tor nje va ielek trič ne cen tra le, ovjen ča ne sit nim ža ru lja ma po put ra sko šne Bo žič ne de‐ ko ra ci je. Bi lo je ne čeg umi ru ju ćeg u to me da čo vjek ne ma o če mu raz mi‐ šlja ti osim da je pre tr pio bro do lom i da mu pri je ti uboj stvo. Oslo bo di la sammo zak za dru ge stva ri.

Na pra vi la sam po gre šku, po šla sam od kri ve pret po stav ke i osje ća lasam se kao po čet nik. S dru ge stra ne, išla sam od is te pret po stav ke kao sviosta li: is to sred stvo, is ti ubo ji ca. Sa da vi še ni sam vje ro va la da je to toč no.Sa da mi se je di nim ra zlo žnim ob ja šnje njem či ni lo da je net ko dru gi ubio

Lib by Glass – Sha ron ta ko đer. Pro ve zla sam se kroz Ven tu ru, Oxnard, Ca‐ ma ril lo, u ko je mu je smje šte na dr žav na bol ni ca za du šev ne bo le sti. Ču lasam da ima ma nje sklo no sti na si lju me đu oso ba ma smje šte nim na li je če nje,ne go me đu lu đa ci ma na slo bo di i sve vi še vje ru jem. Raz mi šlja la sam oGwen bez iz ne na đe nja ili zgra ža nja, mi sli su mi na sum ce ska ka le amo-ta‐ mo. Na ne ki na čin, vi še me lju ti lo ma nje zlo dje lo Mar cie Thre ad gill po či‐ nje no ni za što, bez ika kve dru ge mo ti va ci je osim po hle pe. Uči ni lo mi se daće Mar cia Thre ad gill po sta ti no vo mje ri lo mo ral no sti, pre ma ko je mu ćupro cje nji va ti sve dru ge gri je he. Mo gla sam shva ti ti mr žnju – du bo ku po tre‐ bu za osve tom, za na pla tom sta rih du go va nja. Uo sta lom, na to se svo dio po‐ jam „prav da“ – na mi re nje.

Pre šla sam pre ko vi so ka br da u Tho u sand Oaks, gdje je pro met bio po‐ ja čan. Ku će u ni zu pro te za le su se s obi ju stra na ce ste, s du ća ni ma po ci je lojdu lji ni. Noć ni zrak bio je vla žan, pa sam spu sti la pro zo re do kra ja. Pi pa lasam po stra žnjem sje di štu tra že ći kov če žić sa spi si ma, a on da sam ne spret nope tlja la jed nom ru kom po bra vi ci. Tut nu la sam svoj ma li au to mat u džepjak ne, na pi pav ši smo tu ljak pa pi ra. Iz va di la sam ih i po gle da la. Ra ču ni Sha‐ ron Na pi er. Gur nu la sam ih u džep vje trov ke na iz la zu iz nje zi na sta na i ota‐ da ni sam raz mi šlja la o nji ma. Mo rat ću ih pre gle da ti. Ba ci la sam ih na su‐ sjed no sje di šte i za ški lji la na sat na bli je dom osvje tlje nju s ce ste. Bi lo je de‐ set i de set mi nu ta – pred sto ja lo mi je još če tr de set pet mi nu ta vo žnje, mo ždai ne što vi še ra di gu šćeg pro me ta kad si đem s au to ce ste. Po mi sli la sam naChar li e ja, pi ta ju ći se je sam li upro pa sti la pre kra snu ve zu. Ni je osta vljao do‐ jam ti pa ko ji će opro sti ti i za bo ra vi ti, ali tko zna. Bio je mno go po pus tlji vi jiod me ne, u to smo se uvje ri li. Mi sli su mi lu ta le ne po ve za no. Lyle je znaoda idem u Ve gas. Ni sam mo gla do ku či ti po ve za nost sa Sha ron, ali ću je pro‐ na ći. Još uvi jek mi se ucje na či ni la naj pri hva tlji vi jom va ri jan tom. Pi smo ni‐ sam mo gla uklo pi ti ni ka mo. Ka ko je Lib by do šla do to ga? Je li uop će? Mo‐ žda su Lyle i Sha ron bi li u do slu hu. Mo žda je Lyle od nje do bio pi smo. Mo‐ žda je on uba cio pi smo me đu Lib byne stva ri, na mjer no ga ne že le ći mak nu‐ ti. Sva ka ko mu je išlo u pri log da pot kri je pi pret po stav ku o Lib bynoj ro‐ man tič noj ve zi s La u ren ce om Fi fe om. Znao je da ću svra ti ti i po ku pi ti ku ti jes nje zi nim stva ri ma. Mo gao se vra ti ti u Los An ge les do bra no pri je me ne, jersam jed nu noć pre no ći la na pu tu da bih po sje ti la Di a ne. Mo žda je to na‐ mjer no tem pi rao ta ko ti je sno da pod ja ri mo ju zna ti že lju o va žno sti ne če gaskri ve nog u ku ti ja ma. Mi sli su mi skre nu le s te te me i od lu ta le da lje. S bli je‐ dim osmi je hom sje ti la sam se po ruč ni ka Do la na. Bio je ta ko si gu ran da je

Nik ki ubi la svog mu ža, ta ko za do vo ljan ti me. Mo rat ću ga na zva ti kad sevra ti. Po no vo sam po mi sli la na Lylea. Ni sam ga na mje ra va la po tra ži ti ve če‐ ras. Ni je bio oštro u man kao Gwen, ali bi mo gao bi ti opa san. Ako je on. Ni‐ sam si smje la do pu sti ti po no vo is hi tren za klju čak.

Ubi lje ži la sam se u Ha ci en du u je da na est sa ti i pet mi nu ta, oti šla rav nou so bu broj dva i sva li la se u kre vet. Za pul tom je bi la Ar let te i na ma ma.Dvo stru ko de blja od nje.

Uju tro sam se otu ši ra la i uvu kla se u is tu odje ću, a on da sam ote tu ra lado au ta po kov čeg s či stim ru bljem, ko je ga sam dr ža la na pre na tr pa nomstra žnjem sje di štu. Vra ti la sam se u so bu i opra la zu be – ko je bla žen stvo! – ipro vu kla če ša lj kroz ko su. Pro še ta la sam do za lo gaj ni ce na uglu Wils hi re iBun dy, gdje sam na ru či la kaj ga nu, pr že ne ko ba si ce, pre pe če no pe ci vo s na‐ ma zom od si ra, ka vu i svjež sok od na ran če. Ma tko da je iz mi slio do ru čak,uči nio je do bro dje lo.

Već na pri la zu Ha ci jen di vi dje la sam go le mu Ar let te i nu ru ku ka ko miuz bu đe no ma še s vra ta svog ure da. Okru glo li ce bi lo je za ja pu re no, ka pi capla vih ko vr ča ras ku štra na, oči sti snu te u je dva vi dlji ve pro re ze pod te re tomte ških obra za. Tko zna kad je zad nji put vi dje la svoj vrat, po mi sli la sam.Sve jed no mi je bi la dra ga, ma da po ne kad gro zno za mor na.

– Imam na li ni ji za te be žen sku ko ja zvu či uzru ja no. Re kla sam joj dasi va ni, ali se ni je da la od vra ti ti. Sva je sre ća da si se vra ti la – iz go vo ri la jebez da ha i sop ću ći.

Ni sam vi dje la Ar let te to li ko uz bu đe nu ot ka ko je ot kri la da su joj po‐ treb ne ga će ve će od pro sje ka. Po žu ri la sam u ured, s nje nim sop ta vim da‐ hom za pe ta ma. Po di gla sam na pult od lo že nu slu ša li cu.

– Ha lo?

– Kin sey, ov dje je Nik ki.

Če mu strah u nje zi nu gla su, po mi sli la sam au to mat ski. – Po ku ša la samte si noć na zva ti – re koh.

– Što se do go di lo? Je si li do bro?

– Gwen je mr tva.

– Si noć sam raz go va ra la s njom – la nu la sam bez i zra žaj no. Ubi la se.Po či ni la je sa mo u boj stvo. Oh, do vra ga, po mi sli la sam.

– To se do go di lo ju tros. Vo zač je po bje gao s mje sta ne sre će. Upra vosam ču la u vi je sti ma. Tr ča la je po Ca ba na Bo u le var du i net ko ju je obo rio ion da po bje gao.

– Ne mo gu vje ro va ti. Je si li si gur na?

– Sa svim. Smje sta sam te po ku ša la na zva ti i do bi la sam oba vi jest da siiz van gra da. Što ra diš u LA-u?

– Mo ram ne što pro vje ri ti, ali se ve če ras vra ćam – od go vo ri la sam raz‐ mi šlja ju ći gro zni ča vo. – Čuj, mo žeš li se po bri nu ti da do znaš po je di no sti?

– Mo gu po ku ša ti.

– Na zo vi po ruč ni ka Do la na u odjel za umor stva. Re ci mu da sam te jaza mo li la da pi taš.

– Odjel za umor stva – po no vi la je za be zek nu to.

– Nik ki, on je mur jak. Znat će što se do go di lo. Osim to ga mo žda i ni jene sre tan slu čaj, za to pro vje ri što ti on ima re ći, a ja ću ti se ja vi ti čim se vra‐ tim.

– No do bro – iz go vo ri la je sum nji ča vo – vi djet ću što mo gu na pra vi ti.

– Hva la. – Spu sti la sam slu ša li cu.

– Je li net ko umro? – upi ta la je Ar let te su o sje ćaj no. – Je li to net ko ko‐ ga si po zna va la?

Gle da la sam rav no u nju, ali je ni sam vi dje la. Za što Gwen? Što se do‐ ga đa?

Sli je di la me iz svog ure da i sve do mo je so be.

– Mo gu li što uči ni ti da ti po mog nem? Tre ba li ti što god? Iz gle daš gro‐ zno, Kin sey. Bli je da si ko smrt.

Za tvo ri la sam vra ta. Pred oči ma mi je is kr sla Gwen ka kvom sam jezad nji put vi dje la, si noć je osta la sta ja ti na uli ci, smrt no bli je da li ca. Je li to

bio ne sre tan slu čaj? Slu čaj nost? Stva ri su se od vi ja le pre vi še br zo. Ne ko gaje ob u ze la pa ni ka iz me ni još uvi jek ne do ku či vih ra zlo ga.

Si nu la mi je mi sao. Sta ja la sam uko če no, pu šta ju ći je da se vr ti po putsta rog fil ma. Mo že bi ti da je ta ko. Mo žda jest. Usko ro će sve sje sti na mje‐ sto. Sve će se uklo pi ti.

Ba ci la sam sve stva ri na stra žnje sje di šte, ne ma re ći ni da se od ja vim.Po slat ću pro kle tih dva na est do la ra po štom.

Vo žnja pre ma Val le yu pro te kla je kao u ma gli, au to se kre tao au to mat‐ ski, ma kar uop će ni sam obra ća la po zor nost na ce sti, sun cu, pro me tu, smo‐ gu. Čim sam se pri bli ži la ku ći u Sher man Oak su gdje je Lyle po la gao ope‐ ku, spa zi la sam nje gov ofu ca ni ka mi o net par ki ran na pri la zu. Ni sam vi šeima la vre me na za gu blje nje, ni ti sam bi la ra spo lo že na za po i gra va nja. Za‐ klju ča la sam au to i kre nu la po pri la zu, za o bi šav ši ku ću pre ma stra žnjem di‐ je lu. Spa zi la sam Lylea pri je ne go je on vi dio me ne. Bio je prig nut iz nad hr‐ pe da sa ka: iz bli je dje le tra pe ri ce, rad ne ci pe le, bez ko šu lje, s ci ga re tom uuglu usta.

– Lyle.

Na glo se okre nuo. Ima la sam pi što lj upe ren u nje ga. Dr ža la sam ga ob‐ je ma ru ka ma, ma lo ra ši re nih no gu, sprem na po teg nu ti. Ska me nio se na mje‐ stu, ne pro go vo riv ši ni ri ječ.

Osje ti la sam hlad no ću, gr lo mi se ste glo, ali pi što lj se ni je po mak nuo niza mi li me tar u mo joj ru ci. – Ho ću ne ke od go vo re i to smje sta – re kla sam.Opa zi la sam da je na tren po gle dao uli je vo. On dje je na ze mlji le žao če kić,ali ni je se ni po mak nuo da ga do hva ti.

– Na trag! – pro ti snu la sam, po mak nuv ši se ma lo na pri jed dok ni samstu pi la iz me đu nje ga i če ki ća. Po slu šao je, pri ko vav ši bli je do pla ve oči opetna me ne, po di gav ši ru ke uvis.

– Ne že lim te ubi ti, Lyle, ali ho ću ako bu dem pri si lje na.

Po pr vi put ni je dje lo vao na mr go đen, pod mu kao ili pr ko sno dr zak. Zu‐ rio je rav no u me ne s pr vim zna kom po što va nja ko je ga sam do ži vje la odnje ga.

– Ti si šef pa ra de – re kao je.

– Ne za je ba vaj me pro si pa njem pa me ti – za re ža la sam. – Ni sam ra spo‐ lo že na. Sjed ni do lje u tra vu. Ta mo. I da se ni si ni po mak nuo dok ti ne ka‐ žem.

Po slu šno se po mak nuo do ko ma da tra ti ne i sjeo, ci je lo vri je me neodva ja ju ći po gled s me ne. Pot pu nu ti ši nu re me ti lo je je di no glu po cvr ku ta‐ nje pti ca. Od go va ra lo mi je da smo sa mi. Upe ri la sam pi što lj rav no u nje go‐ ve gru di, na go va ra ju ći ru ke da se ne tre su. Sun ce je upr ži lo i na tje ra lo ga daza ški lji.

– Pri čaj mi o Lib by Glass – re kla sam.

– Ja je ni sam ubio – is pa lio je ne la god no.

– Ni je stvar u to me. Ho ću zna ti što se do go di lo. Ho ću zna ti ono što simi pre šu tio. Kad si je zad nji pu ta vi dio?

Šu tio je.

– Go vo ri!

Ni je po sje do vao Gwe ni nu rav no te žu i nje zi nu do mi šlja tost. Po gled naupe ren pi što lj pri po mo gao mu je u od lu ci.

– Na dan nje zi ne smr ti, je li ta ko?

– Jest, ali ja joj ni sam uči nio ni šta. Oti šao sam k njoj, že sto ko smo sepo sva đa li i bi la je vr lo uzru ja na.

– Do bro, do bro. Pre sko či de ta lje. Što još? Šu tio je.

– Lyle – iz u sti la sam opo mi nju ći. Mi ši ći na li cu su se sku pi li po putvrp com steg nu te ke se, i on je za pla kao. Pre krio je ru ka ma li ce skr šen osje‐ ća ji ma. Dr žao je to u se bi du go vre me na. Ako sam u to me po gri je ši la, po‐ gri je ši la sam u sve mu. Ni sam ga smje la pu sti ti s udi ce.

– Sa mo mi re ci – re kla sam beš ćut no – mo ram zna ti.

Po mi sli la sam da ka šlju ca, ali je bi lo ja sno da je ca po put ma log dje te ta.Zgu ren i is ci je đen, si tan i slab, mo gao je ima ti de vet go di na.

– Dao sam joj sred stvo za smi re nje – re kao je tje skob no. – Mo li la me ipro na šao sam tu bo či cu u or ma ri ću s li je ko vi ma i dao joj. Bo že, do nio samjoj čak i ča šu vo de. Sil no sam je vo lio.

Pr va pro va la osje ća ja se sti ša la, pa je obri sao su ze s li ca pr lja vom ru‐ kom, osta vlja ju ći tra go ve ne či sto će. Obu hva tio je ru ke i stao se lju lja ti na‐ pri jed-na zad u ne za dr ži voj tu zi, dok su mu se su ze po no vo sli je va le niz ko‐ štu nja vo li ce.

– Na sta vi – po tak nu la sam ga.

– Oti šao sam po sli je to ga, ali sam se osje ćao kri vim i ka sni je sam sevra tio. Tad sam je na šao mr tvu na po du u ku pa o ni ci. Upla šio sam se da ćepro na ći mo je oti ske pr sti ju i po mi sli ti da sam joj ja ne što uči nio, sto ga samobri sao ci je li stan.

– A na od la sku si po nio bo či cu sa sred stvom za umi re nje?

Kim nuo je za bi ja ju ći pr ste u oč ne du plje kao da će ti me oda gna ti su ze.– Ba cio sam ih u za hod i pu stio vo du čim sam sti gao ku ći. Bo či cu samzdro bio i ba cio u sme će.

– Ka ko si znao da je to?

– Ne mam poj ma. Na pro sto sam znao. Sje tio sam se onog ti pa sa sje ve‐ ra, a znao sam da je umro na is ti na čin. Da ni je bi lo me ne, mo žda ne bi tre‐ ba la uze ti to pro kle to sred stvo, ali po sva đa li smo se na pa sja ko la i ona seto li ko uzru ja la da se tre sla kao prut na vo di. Ni sam čak ni znao da u ku ćiima sred stva za umi re nje, dok me ni je za mo li la da joj do ne sem. Ni sam u to‐ me vi dio ni šta zlo. Vra tio sam se da se is pri čam. – Naj go re je či ni se pre va‐ lio pre ko usta, pa je du bo ko uz dah nuo, a glas mu je bio po nov no sko ro nor‐ ma lan.

– Što još?

– Ne znam. Te le fon je bio is kop čan. Ukop čao sam ga i na to me obri saotra go ve oti sa ka – go vo rio je uko če no. – Ni sam že lio uči ni ti ni ka kvo zlo. Sa‐ mo sam se htio za šti ti ti. Ne bih je otro vao. Ku nem se Bo gom da joj to nebih mo gao uči ni ti. Ni sam imao ni ka kve ve ze s tim ni sa bi lo čim dru gim,osim što sam obri sao oti ske. Ako ih je uop će bi lo. Ni sam htio osta vi ti ni šta

što bi uka zi va lo na me ne. Da, uzeo sam i bo či cu u ko joj su bi le pi lu le. Tosam uči nio.

– Ali ni si pro va lio u po drum sku šu pu? Že sto ko je za tre sao gla vom.Spu sti la sam oruž je. Na po la sam to zna la, ali mo ra la sam bi ti si gur na. Vra ti‐ la sam se do au ta i sje la tu po zu re ći pre da se, raz mi šlja ju ći na ne ki čud noglu pav na čin da li bih uop će upo tri je bi la pi što lj. Ni sam vje ro va la. Ali bi lasam čvr sta. Ve li ka stvar što sam na smrt upla ši la ne do zre lo di je te. Stre slasam gla vom, osje tiv ši da mi na vi ru su ze. Uklju či la sam mo tor i sta vi la ga ubr zi nu, vra ća ju ći se pre ko br da u West L.A. Ima la sam još jed nu po sta ju, aon da sam se mo gla vra ti ti u San ta Te re su i ko nač no raš či sti ti stvar.

26.Uhva ti la sam svoj odraz u jed nom od zr ca la na su prot ula zu u Ha ycraft

i Mc Ni e ce. Dje lo va la sam sprem na za zad nje pri tje ri va nje sto ke: zgu žva na,raš ču pa na, sku plje nih usa na. Čak se i Al li son, u ko šu lji od je le nje ko že s re‐ sa ma na ru ka vi ma, upla ši la ugle dav ši me i njen pret hod no uvje žba van re‐ cep ci o ner ski osmi jeh si šao je sa še zde set va ta na dva de set i pet.

– Tre bam raz go va ra ti s Gar ryjem Ste in ber gom – re kla sam krat ko, vje‐ ro jat no to nom ko ji ni je tr pio pro svje da.

– Otra ga je u svom ure du – ka za la je skru še no. – Zna de te li ko ja je toso ba?

Kim nu la sam i na hru pi la na po mič na vra ta. Opa zi la sam Gar ryja u dnuuza na hod ni ka. Išao je pre ma svom ure du, lup ka ju ći se hr pom ne o tvo re nepo šte po be dru.

– Gar ry?

Okre nuo se. Li ce mu se oza ri lo kad me ugle dao, a on da je po pri mi lookli je va ju ći iz ra žaj. – Oda kle do la ziš? Dje lu ješ iz mo žde no.

– Si noć sam se do ve zla. Mo že mo li raz go va ra ti?

– Da ka ko. Do đi.

Skre nuo je uli je vo u svoj ured, po ku piv ši hr pu pa pi ra sa stol ca is predsvo ga pi sa ćeg sto la. – Je si li za ka vu? Mo gu li ti do ni je ti još ne što? – Ba cioje po štu na or ma rić sa spi si ma.

– Ne, do bro sam, ali mo ram pro vje ri ti jed nu slut nju.

– Pa li – re kao je sje da ju ći.

– Zar mi ni si re kao ne koć dav no…

– Pro šli tje dan – uba cio je.

– Da, mo že bi ti. Spo me nuo si da su Fi fe o vi ra ču ni uba če ni u kom pju‐ tor.

– Na rav no, pre ba ci va li smo sve. Mno go je jed no stav ni je po slo va nje zanas, a bo lje je i za kli jen te. Na po se u vri je me pri ja vlji va nja po re za.

– Što ako je net ko prč kao po knji go vod stvu?

– Mi sliš na uta ju?

– Na ne ki na čin – re kla sam iro nič no. – Zar se to ne bi po ka za lo pri lič‐ no br zo?

– Ap so lut no. Mi sliš da je Fi fe mu zao svo je vla sti te ra ču ne?

– Ne mi slim – od go vo ri la sam po la ko. – Char lie Scor so ni je to uči nio.U to me di je lu bih ti tre ba la po sta vi ti ne ko li ko pi ta nja. Je li mo gao obi ra tino vac od ostav šti na ko je je za stu pao u ono vri je me.

– Da ka ko. To se mo že iz ve sti, čak i bez ve li kih po te ško ća – od go vo rioje Gar ry ne kri ju ći udi vlje nje. – Je di no je gad no kad se to me mo ra ući utrag. Ustva ri sve ovi si o na či nu na ko ji je to iz veo. – Na tre nu tak se za mi‐ slio, oči to za gri jan za ide ju. Sleg nuo je ra me ni ma. – Na pri mjer, mo gao jeotvo ri ti ne ku vr stu po seb nog ra ču na ili po moć ni ra čun za sve svo je ostav šti‐ ne – mo žda dva ili tri la žna ra ču na unu tar ovog glav nog. Ako se če kom do‐ zna či ve lik iz nos, po sto tak od tog če ka ne sta vlja na glav ni ra čun, ne go nala žni.

– Je li Lib by mo gla do ku či ti da ne što smr di?

– Mo gla je. Ima la je nos za ta kve stva ri. Mo ra la bi is tra ži ti di vi den de uglav noj knji zi u ko joj je une sen iz nos sva ke di vi den de po kom pa ni ji. Ako bise i na kon to ga po ka za la od stu pa nja, mo gla je za tra ži ti iz vje šće ili do ku‐ men ta ci ju – ban kov ne iz vo de, po ni šte ne če ko ve, ta kve stva ri.

– Da, Lyle mi je pro šli tje dan re kao da je bi lo pu no te le fon skih po zi vau oba smje ra, da je ne ki od vjet nik do šao ova mo i od veo je na ve če ru. Ko‐ nač no mi je pa lo na pa met da je Char lie mo gao iz mu dri ti lju bav nu ve zu snjom na da ju ći se da će ga po kri ti…

– Ili joj je mo žda po nu dio udio – pre ki nuo me je Gar ry.

– Oh, zar mi sliš da bi pri sta la?

Gar ry je sleg nuo ra me ni ma. – Hej, tko zna? A on?

Zu ri la sam u plo ču nje go va pi sa ćeg sto la. – Da, mi slim da bi mo gao –slo ži la sam se. – Znaš, svi su stal no go vo ri li da je bi la upe tlja na s ne kim od‐ vjet ni kom iz San ta Te re se i svi smo pret po sta vi li da se ra di o Fi feu jer jeumro na is ti na čin. Me đu tim, ako sam u pra vu da je po sri je di uta ja, on datre bam do ka ze. Je su li spi si još u tvom sta nu?

– Ne, ov dje su. Na mje ra vao sam ih pre gle da ti ti je kom stan ke za ru čak.Imam svje ži sir što ne dr žim za hra nu, pa sam za klju čio da mo gu i bez nje‐ ga. Do nio sam ih još ju čer, ali sam upao u gu žvu. Kad si to sad spo me nu la,mi slim da je zbi lja ra di la na tom ra ču nu u vri je me kad je na pra sno umr la,jer su mur ja ci na šli kov če žić sa spi si ma u nje zi nu sta nu – re kao je i za gle‐ dao se ozbilj no u me ne. – Ka ko si do spje la do nje ga?

Za vr tje la sam gla vom. – Ne znam. Si nu lo mi je i po klo pi lo se. Char liemi je re kao da je Fi fe bio na pu tu u Los An ge le su u tjed nu pri je svo je smr ti,ali ne vje ru jem da je to isti na. Pri je bih re kla da je Char lie bio na tom pu tu ito dan ili dva na kon što je La u ren ce umro. Lib by je ima la bo či cu sred sta vaza umi re nje i či ni mi se da je pa tvo rio ne ko li ko pi lu la – tko zna, mo žda isve. To se ni ka da ne će sa zna ti.

– Isu se. Zar je ubio i Fi fea?

Za ni je ka la sam. – Ni je. Znam tko je ubio Fi fea. Mo ja je pret po stav kada je Char lie vi dio na čin da se spa si. Mo žda Lib by ni je htje la su ra đi va ti une po šte nu po slu ili mu je mo žda pri je ti la da će ga pri ja vi ti. Ne mam na ža‐ lost do ka za ni za jed no ni ti za dru go.

– Ne bri ni, po ja vit će se – re kao je utje šlji vo. – Ako je ne što u do ku‐ men ta ci ji, iš čač kat će mo. Po čet ću da nas po sli je pod ne.

– Do bro – re kla sam. – Svi đa mi se.

– Ču vaj se.

Ru ko va li smo se pre ko nje go va pi sa ćeg sto la.

Vo zi la sam pre ma San ta Te re si odluč no od bi ja ju ći da raz mi šljam oGwen. Raz mi šlja nje o Char li e ju Scor so ni ju bi lo je do volj no de pri mi ra ju će.

Mo rat ću pro vje ri ti nje go vo kre ta nje u vri je me ka da je umr la Sha ron, alimo gao je vr lo la ko na pu sti ti ho tel u Den ve ru i od le tje ti rav no u Las Ve gas,do bi ti od mog te le fon skog ser vi sa mje sto gdje sam od sje la, pro na ći mo tel ipo tom me sli je di ti u Fre mont. Po mi sli la sam na Sha ron – na tre nu tak doksmo ća ska le u pa u zi nje zi na po sla, kad mi se uči ni lo da je opa zi la po zna toli ce. Re kla mi je da joj šef da je znak da je od mor is te kao, ali bi la sam uvje‐ re na da je la ga la. Mo žda se baš ta da po ja vio Char lie i po vu kao se ugle dav šime ne. Mo žda je po mi sli la da se po ja vio da ju is pla ti. Bi la sam pri lič no uvje‐ re na da je vi si la na nje mu ra di nov ca, ali i opet ni sam ima la ni ka kav do kaz.Sha ron je po svoj pri li ci zna la da Fi fe ni ka da ni je imao lju bav ni od nos sLib by Glass. Char lie je pu to vao u Los An ge les na do go vo re o vo đe nju ra ču‐ na. Sha ron je vje ro jat no šu tje la ti je kom su đe nja, pro ma tra ju ći ra zvi ja nje pri‐ če, če ka ju ći svo jih pet mi nu ta da bi na kra ju unov či la in for ma ci je s ko ji maje ras po la ga la. Čak je bi lo mo gu će da Char lie Scor so ni ni je znao gdje je –da sam ga ja do ve la rav no pred nje zi na vra ta. Mo zga ju ći o sli je du do ga đa‐ nja bi la sam svje sna da je glav ni na to ga zvu ča la kao ma što vi to na ga đa nje,ali sam ima la osje ćaj da sam na pra vom pu tu i da se va lja po bri nu ti za pot‐ kre plju ju će do ka ze.

Ako je Char lie ubio Gwen u na zo vi ne sre ći s od bje glim vo za čem, mo rapo sto ja ti na čin da se trag na ve de na nje ga: ko sa i vlak na na od boj ni ku nje‐ go va au ta, ko ji je za si gur no ošte ćen i mo rat će na po pra vak; tra go vi bo je ikr ho ti ne sta kla na Gwe ni noj odje ći. Mo žda čak i ko ji oče vi dac. Bi lo bi pu nora zbo ri ti je da Char lie ni je ni šta po du zeo – mo gao je mi ro va ti, šu tje ti, pri ta ji‐ ti se. Vje ro jat no bi na kon svih ovih go di na bi lo te ško do ka za ti bi lo što. Bi loje ba ha to sti u nje go vu po na ša nju, sa svim za mje tljiv na go vje štaj da je se besma trao pre vi še pa met nim i vje štim da bi bio uhva ćen. Nit ko ni je bio bašto li ko do bar. Po go to vo pri br zi ni ko jom je dje lo vao po sljed njih da na. Po‐ gre ške su bi le ne mi nov ne.

A za što ni je mo gao po klek nu ti na ra čun pr vot ne uta je? Ja mač no jeočaj nič ki po ku ša vao pri kri va ti svo ju dje lat nost i osta ti čist u oči ma La u ren‐ cea Fi fea. Me đu tim, čak i da je bio ot kri ven, čak da je i uhva ćen, ni sam vje‐ ro va la da bi ga La u ren ce pre dao vla sti ma. Ma ko li ko ne so li dan bio u pri vat‐ nom ži vo tu, zna la sam da je bio vr lo sa vje stan i po šten pre ma po slu. Na po‐ kon, Char lie mu je bio naj bo lji pri ja te lj. Za jed no su pro šli da lek put od mla‐ do sti. Mo gao je oštro uko ri ti Char li e ja ili ga zvi znu ti od ja da – mo žda čakraz vrg nu ti part ner stvo. Ali ne vje ru jem da bi Char lie za vr šio on kraj re še ta ka

ili bi mu se od u ze lo pra vo ba vlje nja od vjet nič kom prak som. Nje gov ži votvje ro jat no ne bi bio upro pa šten i vje ro jat no ne bi iz gu bio ono na če mu je to‐ li ko mu ko trp no ra dio i po sti gao. Iz gu bio bi do bro mi šlje nje, mo žda i po vje‐ re nje La u ren cea Fi fea, ali to je mo rao zna ti ka da je pr vi put po seg nuo za za‐ bra nje nim vo ćem. Ap surd na je či nje ni ca da u da na šnje vri je me pri vred nikri mi na lac mo že po sta ti gla so vi ta lič nost, he roj, mo že na stu pa ti na jav nimtri bi na ma i pi sa ti best se le re. Če mu se on da zno ji ti? Dru štvo će nam opro sti tisve osim uboj stva. Tu je op tu žbu bi lo te ško otre sti, go to vo ne mo gu će je seoslo bo di ti i dok se pri je Char lie mo gao iz vu ći oka lja na gla sa, ali ne dir nut,sa da je bio u ve li koj ne vo lji, a svo jim je bez um nim po stup ci ma sa mo po‐ gor ša vao si tu a ci ju.

Ni sam čak pre vi še ni ti raz mi šlja la o nje go vom po na ša nju pre ma me ni.Dr žao me na iv či nom, is to kao Lib by Glass. Ona je ba rem, u svo joj mla de‐ nač koj be za zle no sti, ima la bo lju is pri ku za na si je da nje na slat ko rje či vost,ne go ja. Pre du go je vre me na pro šlo ot ka ko mi je bi lo sta lo do bi lo ko ga,pre du go ot ka ko sam se izlo ži la tom ri zi ku i već sam ulo ži la pre vi še. Ni je mipre o sta lo dru go ne go da se emo ci o nal no pot pu no is klju čim i na sta vim da lje.Je di no mi ni je bi lo ja sno za što mi to ovaj pu ta pa da ta ko te ško.

Sti gav ši u San ta Te re su oti šla sam rav no u ured, no se ći so bom hr pu ra‐ ču na ko je sam po ku pi la iz sta na Sha ron Na pi er. Po pr vi pu ta mi se či ni lo dabi mo gao bi ti od ne ke va žno sti. Po če la sam ih pre gle da va ti s ima gi nar nomzna ti že ljom, ko ja je sve jed no dje lo va la le ši nar ski. Bi la je mr tva, pa se či ni lobe stid nim do zna va ti da je ku pi la do nje ru blje, ko je je osta lo ne pla će no, ko‐ zme ti ku, ci pe le. Ka sni la je s pla ća njem re ži ja mje sec da na, a bi lo je tu iopo me na ra di ne pla te ža od po re zni ka, ki ro prak ti ča ra, te pod sjet nik za ob no‐ vu član stva u re kre a cij skom cen tru. Vi sa i Ma sterc har ge su joj skre sa li kre‐ dit, a Ame ri can Express je ne o dlo žno tra žio po vrat kar ti ce. Me ne je me đu‐ tim za ni mao te le fon ski ra čun. Na po ziv ni broj ko ji je uklju či vao San ta Te re‐ su bi la su tri po zi va u mje se cu ožuj ku, ne pre ve lik broj, ali upe ča tljiv. Dvasu po zi va bi la upu će na u ured Char li e ja Scor so ni ja – oba is tog da na, u raz‐ ma ku od de set mi nu ta. Tre ći broj ni sam od mah pre po zna la, ali je is to išaona cen tra lu u San ta Te re si. Uze la sam te le fon ski ime nik. Bio je to te le fon skibroj Po wer so ve ku će na oba li.

Bez okli je va nja na zva la sam Ruth. Char lie joj za si gur no ni je ka zao dasam mu da la no gu. Ni sam mo gla za mi sli ti da bi svo ju in ti mu po vje ra vao bi‐

lo ko me. Ako je i on u ure du, mo rat ću na br zi nu ne što smi sli ti, a ni štauvjer lji vo mi ni je pa da lo na pa met. Za pra vo sam tre ba la in for ma ci ju od nje.

– Scor so ni i Po wers – za pje vu ši la je.

– Bok, Ruth. Kin sey Mill ho ne pri te le fo nu – iz go vo ri la sam. Sr ce mi jesko či lo u gr lo. – Je li Char lie u ure du?

– Oh, bok, Kin sey. Ne, ne ma ga – od go vo ri la je s pri zvu kom ža lje njara di me ne. – Ima par ni ce u su du u San ta Ma ri ji slje de ća dva da na.

Hva la ti Bo že, po mi sli la sam i du bo ko uz dah nu la. – No, mo žda bi mi timo gla po mo ći – re kla sam ohra bre no. – Upra vo pre gle da vam ra ču ne jed nekli jen ti ce i či ni se da je bi la u kon tak tu s njim. Da se slu čaj no ne sje ćaš ne‐ ko ga tko ga je ope to va no zvao ne ko li ko pu ta pri je mo žda šest ili se dam tje‐ da na? Zo ve se Sha ron Na pi er. Me đu grad ski.

– Ah, to je ona što je ne koć ra di la kod nje ga. Da, sje ćam se. Što te za‐ ni ma?

– Ne mo gu iz ovo ga ra za bra ti je li ga uspje la do bi ti ili ne. Či ni se da jezva la u pe tak – dva de set pr vi ožuj ka. Zvu či li ti to po zna to?

– Oh, da, ka ko ne – Ruth će dje lo tvor no. – Na zva la je tra že ći ga, a onje bio u ku ći go spo di na Po wer sa. Upor no je zah ti je va la da je spo jim, ali jani sam sma tra la da joj smi jem da ti broj pri je ne go li pro vje rim kod nje ga.Sto ga sam joj re kla ne ka na zo ve po nov no. Na zva la sam nje ga, re kao je daje u re du, pa sam joj u dru gom raz go vo ru da la te le fon ski broj. Na dam se date ni je unaj mi la da mu do sa đu ješ ili da ga mu či na bi lo ko ji na čin.

Na smi ja la sam se. – Za ime svi je ta, Ruth, zar bih ja pri sta la na to? Za‐ mi je ti la sam te le fon ski broj Joh na Po wer sa pa sam po mi sli la da je mo ždaraz go va ra la s njim.

– A, ne. Taj vi kend je on bio iz van gra da. Obič no oko dva de set pr vo gaiz bi va ne ko li ko da na. Imam za pi sa no na ka len da ru. Go spo din Scor so ni jebri nuo o nje go vim psi ma.

– Oh, do bro, sad mi je sve ja sno – re kla sam uz gred no. – Ne maš poj mako li ko si mi po mo gla. Sad još sa mo mo ram pro vje ri ti nje gov put u Tuc son.

– Tuc son? – po no vi la je. Sum nji ča vost se po če la uvla či ti u nje zin glas,ko ji je po pri mio onaj za štit nič ki pri zvuk ti pi čan za taj ni ce kad shva te danet ko tra ži vi še ne go što smi ju re ći. – O če mu se ov dje ra di, Kin sey? Mo ždabih ti mo gla bi ti vi še od po mo ći kad bih shva ti la ka kve sve ovo ima ve ze stvo jom kli jen ti com. Go spo din Scor so ni je iz ri či to strog u ova kvim stva ri ma.

– Oh, ne ma ve ze, ovo je ne što sa svim dru go. Mo gu to pro vje ri ti i sa‐ ma, sto ga ne bri ni. Uo sta lom, mo gu i sa ma na zva ti Char li e ja kad se vra ti.

– Do bro, mo gu ti da ti broj mo te la u San ta Ma ri ji ako ga že liš na zva ti –re kla je. Po ku ša va la je od i gra ti ulo gu umi lja ta ja nje ta – da po mog ne me niako su mo ju pi ta nja po šte na, ali i Char li e ju, ako ni su. U sva kom slu ča ju daci je lu pri ču is kr ca nje mu u kri lo. Vr lo do vi tlji vo za go spo đu u nje zi nim go‐ di na ma.

Po slu šno sam pri bi lje ži la broj, zna ju ći pri tom da ga uop će ne ću zva ti,ali za do volj na što je odlu ka na me ni. Htje la sam je za mo li ti da mu ne spo‐ mi nje da sam zva la, ali ni sam zna la ka ko to iz ve sti a da ne iz gu bim nje zi nopo vje re nje. Osta la mi je sa mo na da da je Char lie ne će zva ti ta ko sko ro. Čimbi mu re kla o če mu sam se ras pi ti va la, smje sta bi shva tio da sam mu na tra‐ gu i to mu se ni ma lo ne bi svi dje lo.

Na zva la sam Do la na u odje lu za umor stva. Bio je va ni pa sam osta vi ladva put pod cr ta nu po ru ku „hit no“, da me na zo ve čim se vra ti. Po ku ša la samdo bi ti Nik ki u ku ći na oba li. Od go vo ri la je na tre će zvo no.

– Hej, Nik ki, ja sam – re kla sam. – Je li sve u re du?

– Oh, jest. Sve je do bro. Još se ni sam opo ra vi la od šo ka gle de Gwe ni nena pra sne smr ti, ali ne znam što da ra dim. Ni ka da je ni sam upo zna la, a sve‐ jed no mi je žao.

– Je si li uspje la do zna ti po je di no sti od Do la na. Upra vo sam ga na zva la,ali ni je u ure du.

– Ne mno go – od go vo ri la je. – Bio je uža sno grub. Bio je go ri ne go lisam ga upam ti la i ni je mi htio re ći ni šta vi še osim da je au to ko jim je uda re‐ na bio cr ne bo je.

– Cr ne? – po no vi la sam u ne vje ri ci. Za mi šlja la sam Char li e jev svi je tlo‐ pla vi mer ce des i oče ki va la sam ba rem je dan po da tak ko ji bi se uklo pio. –

Je si li si gur na?

– Ta ko mi je re kao. Mi slim da po li caj ci pro vje ra va ju pro da va o ni ce re‐ zerv nih di je lo va i me ha ni čar ske ra di o ni ce, ali do sa da ni šta još ni je is kr slo.

– Čud no – iz u sti la sam.

– Ho ćeš li do ći na pi će? Ra do bih ču la što se do ga đa.

– Mo žda ka sni je. Po ku ša vam raš či sti ti ne ke ne ja sno će. Re ći ću ti štomi još tre ba. Mo žda mi mo žeš po mo ći. Sje ćaš li se pi sma ko je sam ti po ka‐ za la, ono ko je je pi sao La u ren ce…

– Ka ko ne, na pi sa no Lib by Glass – pre ki nu la me.

– Ta ko je. Osim što sam pri lič no uvje re na da je pi smo bi lo upu će noEli za beth Na pi er.

– Ko me?

– Pri čat ću ti o to me ka sni je. Mi slim da se upe tljao u ve zu s Eli za bethNa pi er u vri je me dok je bio u bra ku s Gwen. To je maj ka Sha ron Na pi er.

– Ah, onaj skan dal – ka za la je, pri sje ća ju ći se. – No, to bi mo glo bi ti.Do du še ni je mi pri čao pu no o to me, ali znam da je bi lo gu žve. Na rav no dane bih zna la po je di no sti da se za to ni je po bri nu la Char lot te Mer cer. Je di noni je bi lo ri je či o ime nu. Sve jed no, to je bi lo ne gdje dav no, u Den ve ru, od‐ mah po za vr šet ku stu di ja.

Okli je va la sam. – Mo žeš li se sje ti ti tko je još mo gao zna ti za to pi‐ smo? Tko je mo gao ima ti pri stup do nje ga? Je li mo gu će da je Gwen?

– Mo gu će je – od go vo ri la je. – Sva ka ko i Char lie. U to je vri je me ra diokao pri prav nik u od vjet nič koj kan ce la ri ji ko ja je za stu pa la mu ža u toj bra‐ ko ra zvod noj par ni ci. Ka ko sam ču la, on je po ku pio to op tu žu ju će pi smo.

– Što je uči nio?

– Ukrao je pi smo. Oh, uvje re na sam da se ra di o is tom pi smu. Zar ti ni‐ sam pri ča la? On da ne znaš ni kraj pri če. Char lie je dr pio pi smo, ustva ri jeuklo nio sve do ka ze i za to su se na go di li iz van sud ni ce. Ni je pro šla bog znaka ko, ali je La u ren ce oslo bo đen kriv nje.

– Gdje je za vr ši lo pi smo? Je li ga Char lie mo gao za dr ža ti?

– Ne mam poj ma. Pret po sta vlja la sam da je uni šte no, ali mo gao ga je iza dr ža ti. Ni su ga ulo vi li, čak mi slim da za stup nik mu ža ni je ni ti do ku čio uče mu je pro blem. Spi si se mo gu iz gu bi ti, to zna mo. Vje ro jat no je ka kvadak ti lo graf ki nja do bi la ot kaz.

– Je li Gwen mo gla po svje do či ti bi lo što od sve ga što si iz re kla?

– Što je ovo, je sam li ja ured okru žnog tu ži la štva? – upi ta la je krozsmi jeh. – Ot kud mo gu zna ti što je sve zna la Gwen?

– Bi lo ka ko bi lo, ona je to od ni je la u grob – re kla sam.

– Oh – za va pi la je. Mo gla sam na slu ti ti da joj je osmi jeh iš če zao s li ca.

– Oh, to mi se ni ma lo ne svi đa. Sa ma po mi sao je gro zna.

– Osta lo ću ti is pri ča ti kad se vi di mo. Čim se is ko pam iz po sla, na zvatću te i pro vje ri ti je si li kod ku će.

– Bit će mo do ma. Imam do jam da na pre du ješ.

– Br zo – re kla sam.

Nje zin po zdrav bio je na bi jen zna ti že ljom, moj je bio kra tak.

Iz vu kla sam pi sa ći stroj i pre ni je la sve što sam zna la na pa pir u du ga‐ čak i de ta ljan iz vje štaj. Još je je dan ko ma dić sjeo na mje sto. U no ći kad jepro va lje na po drum ska šu pa, Char lie je, a ne Lyle, ugu rao pi smo me đu Lib‐ byne stva ri u na di da ću ga pro na ći, u na di da će ono pot kri je pi ti nje go vuvla sti tu iz mi šljo ti nu o lju bav noj ve zi iz me đu La u ren cea Fi fea i Lib by Glass.Što je vje ro jat no bi lo i ob ja šnje nje ka ko je ključ nje zi na sta na do spio na ko‐ lut s klju če vi ma na đe nim u ure du La u ren cea Fi fea. Char lie je imao pri li kuda sre di i to. Tip ka la sam već ob u ze ta umo rom, ali odluč na da za vr šim po‐ sao. Ne gdje u pod svi je sti klju ca la me po mi sao da je to je dan vid sa mo za šti‐ te, po li ca osi gu ra nja, ma da mi ni je bi lo sa svim ja sno ka kvu sam za šti tuustva ri tre ba la. Mo žda ni ka kvu. Mo žda mi uop će ne tre ba za šti ta, raz mi šlja‐ la sam. Po ka za lo se da sam bi la u kri vu.

27.Za vr ši la sam iz vje šće i za klju ča la ga u la di cu pi sa ćeg sto la. Za pu ti la

sam se do par ki ra li šta, sje la u au to i kre nu la pre ma Char li e je voj ku ći naMis si le Ave nue. Dva bro ja ni že od nje go ve ku će na la zi la se „Vi la Spo koj“,ko ja je do bi la taj na ziv iz sa svim ne po zna tih ra zlo ga. Par ki ra la sam is prednje. Char li e je va ku ća bi la je dvo kat no zda nje, oblo že no žuć ka sto obo je nomsin drom, s kro vom od tam ne šin dre, sa za tvo re nom ve ran dom spri je da i du‐ gač kim us kim kol nim pri la zom s li je ve stra ne. Bio je to di zajn ku će ko ji semo gao po ja vi ti u ve čer njoj obi telj skoj TV emi si ji, kao pro miđ be ni spot zaobi telj sku ku ću sno va. Nje gov au to ni je bio na vi di ku, ni ti je bi lo ika kvihzna ko va ži vo ta. Po la ga no sam ko ra ča la po kol ni ku pre ma ga ra ži, osvr ću ćise po vre me no pre ko ra me na. Ni je bi lo čak ni zna ti želj nih su sje da ko ji bi mepo ta ji ce pro ma tra li. Sti gav ši do ga ra že, za o bi šla sam je i po pe la se na mje‐ sto s ko je ga sam mo gla za vi ri ti unu tra. Bi la je pra zna: duž jed nog zi da pro‐ te za la se dr ve na klu pa, bi lo je sta rog na mje šta ja, pra ši ne. Ra zo ča ra no samse okre nu la, pi ta ju ći se či ja su to bi la cr na ko la, za što im po li ci ja još ni jeušla u trag. Kad bih mo gla po pu ni ti tu pra zni nu, ima la bih o če mu raz go va‐ ra ti s po ruč ni kom Do la nom. Na mje ra va la sam sva ka ko stu pi ti u ve zu snjim, ali že lje la sam da u ru ka ma imam ne što kon kret no.

Vra ti la sam se do svog au to mo bi la i sje la. To mi je po sta lo omi lje nomraz bi bri gom. Spu štao se mrak. Po gle da la sam na sat. Iz ne na di la sam se vi‐ djev ši da je šest če tr de set pet. Očaj nič ki sam žu dje la za ča šom vi na, pa samodlu či la da se od ve zem do Nik ki. Re kla je da će bi ti kod ku će. Okre nu lasam au to i iz ve la ne do pu šten U, pa sam na sta vi la niz Mis si le na au to ce stupre ma sje ve ru. Si šla sam na iz la zu La Cu e sta i kre nu la pre ma oba li uz Hor‐ ton Ra vi ne, go le mo pro stran stvo ze le ne po vr ši ne po zna to kao „gra di li šte ot‐ mje nih ku ća“. Hor ton Ra vi ne pri pa da lo je ne koć jed noj obi te lji, ali je sa dapo di je lje no u par ce le od po mi li jun do la ra na mi je nje ne smje šta ju no ve ge‐ ne ra ci je bo ga ta ša. U San ta Te re si, Mon te bel lo se sma tra „sta rim“ ot mje nimkvar tom, a Hor ton Ra vi ne „no vim“ – nit ko za pra vo tu ra zli ku ne uz i ma zaozbilj no. Bo ga to je bo ga to i svi mi zna mo što to zna či. Ce ste kroz Hor ton

Ra vi ne su us ke i za vo ji te, za kri lje ne dr ve ćem i je di na ra zli ka ko ju sam mo‐ gla uo či ti bi la je da su ov dje ne ke ku će vi dlji ve s ce ste, dok u Mon te bel luni su. Iz bi la sam na Oce an Way i skre nu la uli je vo, na ce stu ko ja je išla uzstr mu stje no vi tu oba lu, na čič ka na bo ga tim po sje di ma uti snu tim u ko ma dič‐ ke ze mlje iz me đu ce ste i hri di na.

Pro šla sam po kraj ku će Joh na Po wer sa, go to vo je i ne pre po znav ši jersam zad nji pu ta do la zi la iz dru gog smje ra. Pre po zna la sam krov ko ji je biogo to vo u rav ni ni sa ce stom. Mi sao mi je mu nje vi to pro šla kroz gla vu, pasam na gon ski za ko či la i sta la uz rub ce ste. Sje di la sam ne ko li ko tre nu ta kapo ku ša va ju ći ob u zda ti di vlje uda ra nje sr ca. Is klju či la sam mo tor, sta vi lama li au to mat u tra pe ri ce i uze la džep nu svje tilj ku iz pre grat ka za ru ka vi ce.Uklju či la sam je. Svi je tli la je za do vo lja va ju će. Na ovom po te zu je bi lo ma loulič ne ra svje te, a i ono što sam vi dje la vi še je bi lo ukra sno, mut no i taj no vi‐ to po put li to gra fi je. Ne dje lo tvor ni kru go vi svje tla je dva su pro bi ja li ta mu.Iza šla sam iz au ta i za klju ča la vra ta.

Tu ni je bi lo ploč ni ka ne go is pre ple te ne gra ne br šlja na duž pu ta. Ku ćesu bi le ra štr ka ne, raz dvo je ne šu mar ci ma u ko ji ma su sa da ca re va li cvrč ci iosta li kuk ci ko ji se gla sa ju no ću. Ko ra ča la sam po ce sti pre ma Po wer so vompo sje du. Na su prot nje mu ni je bi lo ku ća. Ni ti au to mo bi la. Za sta la sam. Uku ći ni je bi lo svje tla. Kre nu la sam niz pri laz osvje tlja va ju ći put džep nomsvje tilj kom. Ni sam mo gla zna ti je li Po wers još uvi jek iz van gra da, a akojest, što je s psi ma. Ako je Char lie mo rao oti ći na dva da na u San ta Ma ri ju,net ko je mo rao bri nu ti o psi ma.

Noć je bi la ti ha, oce an je šu mio osje ku ju ći po tmu lo po put pri je te ćeolu je. Na ma gli ča stom ne bu je dva se na zi rao bla gi obris mje se ca. Bi lo je ipro hlad no, zrak je mi ri sao na za si će nost i vla gu. Ruč na svje tilj ka re za la jeuzan trak niz pu te ljak, osvi je tliv ši iz ne na da pri stup ga ra ži. Iza bi je lih da šči‐ ca na zi rao se Po wer sov au to, s nju škom unu tra. Čak i s mje sta na ko je musam sta ja la, mo gla sam vi dje ti da je crn. Ni sam bi la iz ne na đe na. Vra ta odbi je lo obo je nih da šči ca bi la su za klju ča na, ali sam skre nu la po kraj njih pre‐ ma ula zu u ku ću. Osvi je tli la sam pred nji dio au to mo bi la. Bio je lin coln. Ni‐ sam mo gla odre di ti go di nu pro i zvod nje, ali au to ni je bio star. Pro vje ri la samli je vi bra nik, bio je u re du. Sr ce mi je po če lo tu po bub nja ti od strep nje. De‐ sni bra nik je bio zdro bljen, pred nje svje tlo iz bi je no, me tal ni okvir zgu žvan i

na bi jen, od boj nik bla go ulu bljen. Po ku ša la sam do ča ra ti Gwe ni no ti je lo utre nut ku uda ra. Mo gla sam na slu ti ti na što je sli či lo.

Za ču lo se na glo cvi lje nje koč ni ca go re na ce sti, škri pa pre br ze una zad‐ ne vo žnje po šljun ku. Iz ne na da jar ko svje tlo au to mo bil skih fa ro va na si la zuniz pri la zni put. Na gon ski sam se na glo sag nu la i uga si la svje tilj ku. Ako jeto Char lie, ja sam mr tav čo vjek. Kra jič kom oka za mi je ti la sam pla vi ča stubo ju. Do vra ga! Zvao je Ruth. Vra tio se. Znao je što smje ram. Fa ro vi mer‐ ce de sa bi li su upe re ni rav no u ga ra žu. Sa mo me je Po wer sov au to šti tio odpot pu na iz la ga nja. Ču la sam tre sak vra ta i po tr ča la.

Pre le tje la sam kroz dvo ri šte, le ti mi ce do ti ču ći gru bo po ko še nu tra vu.Iza me ne, go to vo ne čuj no, ra za bi ra lo se po tmu lo uda ra nje pse ćih ša pa u du‐ gač kim pre sko ci ma. Kre nu la sam niz us ke dr ve ne ste pe ni ce pre ma oba li,po gle da za ma glje na po sli je blje šta va svje tla au to mo bil skih fa ro va. Pro ma ši‐ la sam ste pe ni ce i od skli za la se na dru gu, hva ta ju ći rav no te žu. Sa mo ne ko li‐ ko me ta ra po nad me ne re žao je cr ni pas. Kre nuo je do lje, da šću ći, stru žu ćiša pa ma po ste pe ni ca ma. Osvr nu la sam se. Cr ni je već bio iz nad mo je gla ve.Bez pro mi šlja nja is pru ži la sam ru ku, zgra bi la ga za du gač ku, ko šća tu pred‐ nju no gu i na glo ga po teg nu la. Pas je za šte kao od iz ne na đe nja kad sam gagur nu la na pri jed, go to vo ga ba civ ši niz str mu ka me ni tu oba lu. Dru gi, be baod če tr de set pet ki la, cvi lio je uz ne mi re no pi pa ju ći put niz ste pe ni ce. Za ma‐ lo sam iz gu bi la rav no te žu, ali sam se us pra vi la u po sljed nji tre nu tak. Od va‐ lje na ze mlja ko tr lja la se u gru di ca ma niz pa di nu. Ču la sam da je cr ni passle tio do lje na hrid, ali ni je mo gao pro na ći upo ri šte pa je bes po moć no tu ma‐ rao amo-ta mo. I ja sam go to vo na bo ku sju ri la zad njih ne ko li ko me ta ra i ljo‐ snu la na me ki pi je sak. Pi što lj mi je is pao iz ru ke, pa sam gro zni ča vo gra bi ladok mi pr sti po no vo ni su osje ti li dr žak. Svje tilj ku sam iz gu bi la ne gdje pu‐ tem. Čak se i ne sje ćam ka da sam je po sljed nji put dr ža la u ru ci. Cr ni pas jepo nov no ju rio pre ma me ni. Pri če ka la sam dok mi se ni je sa svim pri bli žio,on da sam po di gla no gu i že sto ko uda ri la, a is to vre me no sam ga tre snu la dr‐ škom pi što lja po gla vi. Za cvi lio je od bo la. Oči to je da ni je bio iz vje žban zana pad. Mo ja je pred nost bi la u to me što sam zna la da mi pred sta vlja opa‐ snost, a on je tek po čeo po i ma ti mo ju pod mu klost. Uz mi cao je ne pre kid nola ju ći. Mo ra la sam do ni je ti hit nu odlu ku. Na sje ver su se duž oba le pro te za‐ le vr let ne sti je ne, pre ki nu te sa mo Har ley Be ac hom, pre vi še osa mlje nompla žom da bi mi mo gla pru ži ti za klon. Na is toj toj stra ni put mi je za pri je čiopas. Oba la me ni zde sna vr lu da la je iz van gra da, ali ne vi še ne go ne ko li ko

mi lja. Po če la sam se po vla či ti da lje od psa. Ostao je na mje stu, obo re ne gla‐ ve, la ju ći bes pre kid no. Va lo vi su mi već za li li ci pe le. Po če la sam se pro bi ja‐ ti una zad no kroz pje nu va lo va. Pas je trč ka rao amo ta mo, la ju ći tek po vre‐ me no. Slje de ći na let va la oplah nuo mi je ko lje na, na mo čiv ši me do stru ka.Zi nu la sam od iz ne nad na uda ra hlad no će, a on da me je pre pla vio strah jersam opa zi la Char li e ja na vr hu sti je ne. Sva su vanj ska svje tla sad bi la upa lje‐ na, pa se nje go vo krup no ti je lo ocr ta va lo u sje ni. Li ce mu je bi lo pre po zna‐ tlji vo. Zu rio je rav no u me ne. Jur nu la sam na pri jed, pro bi ja ju ći se muč nokroz vo du ko ja mi je se za la do stru ka, po mi ču ći se pre ma sti je na ma na kraj‐ njem ju gu pla ži ce. Do če pa la sam se oštrih i skli skih sti je na, gra nit ne gro ma‐ de ko ja se otrg nu la od hri di i stro po šta la u mo re. Ve ra nje mi je bi lo ote ža nomo krim hla ča ma ko je su mi se pri pi le uz no ge, ci pe la ma na to plje nim vo‐ dom. Sme tao mi je i pi što lj, ko je ga se ni sam usu di la pu sti ti. Is pod me ne sesmje nji vao glib i na zu blje ne školj ke. Okli znu la sam se i ne što mi se du bo koza re ža lo u li je vo ko lje no, skroz kroz tra pe ri ce. Pro bi ja la sam se da lje i sti glapo no vo do pi je ska i bla gog pro ši re nja oba le.

Po wer so va ku ća ni je se mo gla vi dje ti iza oku ke. Ni je bi lo ni tra ga psi‐ ma. Zna la sam da me ne mo gu sli je di ti ova ko da le ko čak i da su po ku ša li,ali ni sam bi la si gur na za Char li e ja. Ni sam mo gla zna ti je li po šao za mnomniz dr ve ne ste pe ni ce i sli je dio me uz mor sku oba lu ili je odlu čio če ka ti.Osvr nu la sam se sa stra hom, ali vi dje la sam sa mo br do ko je je sa kri va lo čaki svje tlo. Bi lo je do volj no da sjed ne u ko la i pro ve ze se us po red no s oba lom.Mo gao me vr lo mir no do če ka ti na dru gom kra ju. Na po sljet ku bi smo obo jeza vr ši li u Lu dlow Be ac hu, oda kle ja vi še ni sam ima la ka mo. Har ley Be achje bio go ri, pre da le ko od ulič ne ra svje te i po mo ći mje šta na. Po če la sam tr ča‐ ti za o zbilj no, bez ika kve pre dodžbe ko li ko da le ko još mo ram pro ći. Mo kraodje ća pri li je pi la se uza me, hlad na i lje plji va, ali mo ja pr ven stve na bri ga jepi što lj. Već mi je jed nom is pao i zna la sam da ga je mor ska vo da oplah nu ladok sam se ve ra la pre ko hri di. Na da la sam se da se ni je na mo čio, ali ni sambi la si gur na. Vi dlji vost je bi la ne što bo lja, ali je oba la bi la pu na ka me nja imor ske tra ve. Mo li la sam Bo ga da ne uga nem gle ža nj. Kad ne bih mo gla tr‐ ča ti, Char lie bi me su sti gao svo jim tem pom, a ja ne bih ima la ka mo. Po nov‐ no sam se osvr nu la: ni je mu bi lo tra ga, šum va lo va pri kri vao je bi lo ka kavdru gi zvuk. Ni sam ni po mi sli la da me sli je di. Čim se do ko pam Lu dlow Be‐ ac ha, bit će mi pu no lak še, on dje su lju di, ži va han pro met. Ta ko du go doksam tr ča la, či ni lo se da strah ni je mo gao pro bi ti na po vr ši nu, ad re na lin je is‐

ti ski vao sva ki dru gi osje ćaj, osim gro zni ča ve že lje da bje žim. Vje tar se sti‐ šao, ali me ni je bi lo hlad no i bi la sam mo kra do ko sti ju.

Oba la se po nov no su zi la, pa sam tr ča la kroz pli ćak, pro bi ja ju ći se krozus pje nje ne va li će. Po ku ša la sam se ori jen ti ra ti, ali ni kad još ni sam bi la ova‐ ko da le ko. Za mi je ti la sam dr ve ne stu be ko je su u cik ca ku vi ju ga le uko pa neu sti je nu me ni s li je ve stra ne. Po gle dom sam ih sli je di la do vr ha, pret po sta‐ vlja ju ći da je to Sea Sho re Park, ko ji se pro te zao duž stje no vi te oba le. Par‐ ki ra li šte. Na su prot noj stra ni bi le su ku će. Uhva ti la sam se za ogra du i po če‐ la se us pi nja ti. Osje ća la sam bo lo ve u ko lje ni ma, gru di su mi se na di ma leod te ška di sa nja. Sti gav ši do vr ha pro vi ri la sam i ska me ni la se.

Char li e jev 450 SL bio je ured no par ki ran s fa ro vi ma usmje re nim nastu be. Br zo sam ugnju ri la gla vu i sta la se vra ća ti niz stu be, kme će ći ne kon‐ tro li ra no. Di sa la sam is pre ki da no, plu ća su mi plam tje la. Do ko pav ši se po‐ nov no pi je ska, po če la sam tr ča ti kao su ma nu ta. Pi je sak je bio pre me kan, pame uspo ra vao, sto ga sam po tr ča la ude sno u po tra zi za mo krim, na bi je nimpi je skom. Ba rem mi je po sta lo to pli je, vla žna odje ća za gri ja la se od tr lja nja,vo da ko ja je ka pa la s ko se bi la je iz mi je ša na sa so lju. Li je vo ko lje no me ježi ga lo, a osje ća la sam i ne ka kvo to plo pro ka pa va nje kroz no ga vi cu. Oba lasad ni je bi la is pre ki da na sti je njem, ne go oko mi com ko ja je u obli ku kli naura nja la u mo re. Za ga zi la sam u va lo ve, odo li je va ju ći mor skim stru ja ma.Čim sam se pro bi la oko sti je ne, opa zi la sam Lu dlow Be ach i odah nu la. Za‐ ma lo sam za pla ka la od olak ša nja. Iz mu če na po če la sam tr ča ti kao da tr čimpo sljed nju ži vot nu tr ku… Već sam na zi ra la svje tla, tam ne obri se pal mi nasi vom ne bu. Uspo ri la sam po ku ša va ju ći do ći do da ha. Na po sljet ku sam sta‐ la, sag nu la se u stru ku, su hih usta, s mje ša vi nom zno ja i sla ne vo de na li cu.Obra zi su mi go rje li, a oči su me pe kle. Na dla ni com sam obri sa la usta i na‐ sta vi la, sad ko ra kom. Strah se opet po čeo uvla či ti u me ne sve dok mi sr ceni je bub nja lo po re bri ma.

Ovaj dio oba le bio je pi tom i čist, svi je tlo si ve bo je, s pro ši re njem nali je voj stra ni, gdje se vr let na sti je na sma nji va la u pa di nu, ko ja se pre tva ra lau uko še nu ka me nu plo ču u pi je sku. Iza nje sam vi dje la du gač ko par ki ra li šte,a još da lje ce stu, do bro osvi je tlje nu, pra znu i pri ma mlji vu. Par ki ra li šte zapla žu za tva ra lo se u osam sa ti, pa sam pret po sta vlja la da se mo ra is pra zni tiu to vri je me i za tvo ri ti lan ci ma i lo ko tom. Uto li ko vi še jc po gled na Char li e‐ jev svi je tlo pla vi 450 SL bio po put uda ra gro ma – bi lo je to je di no vo zi lo na

ve li koj be ton skoj po vr ši ni. Svje tla nje go va au ta bi la su upa lje na, uko še napre ma pal ma ma. Ni je po sto jao na čin da pre pri je čim put, a da me on ne za‐ mi je ti. Tmi na, ko ja mi se ma lo pri je či ni la raz bi je na, sa da se zgu snu la uveo. Ni sam ra za bi ra la ni šta. Ulič na ra svje ta u da lji ni či ni la se be smi sle na,čud no va ta i gro zna. U bi ti ni je osvje tlja va la ni šta, sa mo je ozna ča va la put usi gur nost do ko je ni sam mo gla do ći. A gdje je bio on? Sje dio je u svom au‐ tu, po gle dom oštro mo tre ći park, iš če ku ju ći da mu se za le tim u za gr ljaj? Ilise mo žda spu stio me đu pal me, pu no bli že oba li?

Skre nu la sam opet ude sno, ga ca ju ći po mo ru. Od hlad ne vo de za le di lami se krv u ži la ma, ali sam na sta vi la ho da ti, dok su mi va lo vi plju ska li poko lje ni ma. Ov dje će me te ško spa zi ti. Ako ja ni sam vi dje la nje ga, ba remsam mo gla bi ti si gur na da ne vi di ni ti on me ne. Kad sam se uda lji la do volj‐ no od oba le, uro ni la sam i na sta vi la se pro vla či ti kroz vo du. Tre ba lo je do stapri seb no sti da sa ču vam pi što lj. Već me je bo lje la ru ka, pr sti su oba mr li. Mo‐ ja ko sa je plu ta la oko li ca po put na mo če ne ga ze. Pro ma tra la sam oba lu, nevi djev ši ni šta, tra že ći Char li e ja. Fa ro vi su još bi li uklju če ni. Ni šta. Ni gdježi ve du še. Od mak nu la sam se mo žda dvje sto me ta ra od kraj njeg li je vog par‐ ki ra li šta, go to vo u rav ni ni s pro sto rom za ugo sti telj sku po nu du: ma lom oa‐ zom pal mi i sto lo va za pik nik, kan ti za ot pat ke i te le fon skih go vor ni ca. Spu‐ sti la sam no ge i us pra vi la se, bud no mo tre ći uo ko lo. Mo gao je bi ti bi lo gdje,u sva koj sjen ci. Ga ca la sam pre ma pli ća ku, va lo vi su mi opla ki va li ko lje na.Na po sljet ku sam se po no vo do ko pa la vla žnog pi je ska. Po la ga no sam se po‐ mi ca la po ku ša va ju ći pro dri je ti ta mu da ga vi dim. Ni je ni on mo gao u is tovri je me gle da ti na sve stra ne. Prig nu la sam se pre ba civ ši po gled uli je vo.Sad ka da sam bi la pri si lje na na ne po kret nost, strah je pre pla vio sva mo jačuv stva, gr lo mi se ste glo. Po la ga no i ti ho is pu za la sam iz tra pe ri ca i ci pe la.

Is pred me ne je bi la za mra če na zgra da ugo sti telj skog objek ta. Kre nu lasam ude sno kroz sit ni pi je sak u ko ji su mi no ge upa da le do gle žnje va, poko je mu sam se kre ta la te že ne go u vo di. Od sko či la sam. Tu je – sa mo bli je‐ sak me ni s li je ve stra ne. Opet sam se zgu ri la, raz mi šlja ju ći ko li ko sam vi‐ dlji va. Is pru ži la sam se po tr bu ške i po če la pu za ti na lak to vi ma. Ta ko samdo se gla tam ne sje ne pal mi, ko je su se čak i u to do ba no ći ja sno ocr ta va lena si vi lu no ći. Pro vi ri la sam uli je vo i spa zi la ga opet. Imao je bi je lu ko šu ljui tam ne hla če. Iz gu bio se u sje ni, iz me đu sto lo va u šu mar ku pal mi nih sta ba‐ la. Iza mo jih le đa šu mio je oce an, kao zvuč na ku li sa ovoj igri mač ke i mi ša.Me ni zde sna bi la je pra vo kut na kan ta za sme će, u vi si ni gru di, s me tal nim

po klop cem oko va nim šar ka ma. Ču la sam da je Char lie uklju čio mo tor, pasam se iz ne na đe no okre nu la. Mo žda odla zi. Mo žda je po mi slio da me je iz‐ gu bio, pa se vra ća da mi pre si je če put do lje ni že na oba li. Pri je ne go li jeokre nuo au to, jur nu la sam pre ma kan ti za sme će, po di gla po klo pac i pre ba‐ ci la se pre ko me tal nog ru ba u hr pu pa pir nih ča ša, od ba če nih vre ći ca s osta‐ ci ma iz let nič ke hra ne, sme ćem. Mi go lje ći le đi ma po la ga no sam se smje šta‐ va la, a is to vre me no sam gu ra la go le no ge sve du blje u ot pat ke, na pr čiv šinos od gnu ša nja. De snom no gom do ta kla sam ne što hlad no i lje plji vo, a ot‐ pad is pod me ne bio je to pao, po put hr pe kom po sta u ko joj ca ru ju bak te ri je.Mal či ce sam se odi gla i pro vi ri la pre ko ra me na kroz pu ko ti nu od hr pe ot pa‐ da ka na po la za tvo re na po klop ca. Char lie je vo zio rav no pre ma me ni, osvje‐ tlja va ju ći fa ro vi ma mo je sklo ni šte.

Za gnju ri la sam s osje ća jem da će mi isko či ti oči od že sto ka lu pa nja sr‐ ca.

Iza šao je iz au ta osta viv ši svje tla. Tra čak svje tla od bi jao se o po klo paciz nad mo je gla ve. Tre snuo je vra ti ma. Ču la sam nje go ve ko ra ke po be to nu.

– Kin sey, znam da si tu ne gdje – go vo rio je is pod gla sa. Po ku ša la samosta ti ne po mič na. Po ku ša la sam ne di sa ti.

Ti ši na.

– Kin sey, ne mo raš me se bo ja ti. Ne be sa, zar to ne znaš? Glas mu jezvu čao ne po pus tlji vo, bla go, uvjer lji vo, uvri je đe no.

Je sam li ja sve ovo umi sli la? Zvu čao je kao uvi jek. Ti ši na. Ču la samuda lja va nje ko ra ka. Odah nu la sam i opre zno pro vi ri la kroz pu ko ti nu. Sta jaoje tri me tra da lje od me ne i zu rio pre ma oce a nu, ti je la ne po mič na, na po laokre nu ta. Stao se vra ća ti pa sam opet za gnju ri la. Ču la sam ko ra ke ko ji su sepri bli ža va li. Skvr či la sam se i drh ta vim ru ka ma po di gla sam pi što lj. Mo ždasam po lu dje la. Mo žda pra vim bu da lu od se be. Iz dna du še mr zi la sam ovuigru skri va ča. Ni sam je vo lje la ni ti u dje tinj stvu. Uvi jek sam isko či la čim bise net ko pri bli žio, jer bih se ina če od na pe to sti po pi ški la u ga će. Oči su mepec ka le od su za. Isu se Kri ste, ne sa da, po mi sli la sam gro zni ča vo. Strah jebio po put oštra bo la. Sva ki ot ku caj sr ca pri či njao mi je bol, a krv je su ma‐ nu to bub nja la u uši ma. Za ci je lo to ne ču je. Za ci je lo je već znao gdje sam.

Po di gao je po klo pac. Zra ke svje tla nje go vih fa ro va po zla ti le su mi li ce.Po gle dao me je. U de snoj ru ci dr žao je me sar ski nož s oštri com od dva de setcen ti me ta ra.

Raz ni je la sam ga.

Po li ci ja u San ta Te re si pro ve la je krat ku is tra gu, ali na kra ju ni je po dig‐ nu ta op tu žni ca. Fa scikl sa slu ča jem La u ren ce Fi fe sa dr ži i iz vje šće ko je sampo sla la Ba li stič koj slu žbi gle de is pa lje na met ka iz mo jeg oruž ja „u do ma ša‐ ju ovla šte nja“ pri li kom oba vlja nja za dat ka. U nje mu je i ko pi ja is pla te pri jepri mlje na nov ca ko ji sam vra ti la Nik ki na ne i sko ri šte ni iz nos od $5.000.Sve u sve mu bio mi je is pla ćen iz nos od $2.978,25 za uslu ge oba vlje ne u tihše sna est da na, što mi se či ni sa svim pri stoj nim. Puc nja va me još uvi jek pro‐ ga nja. Sta vi la me je u is ti koš s voj ni ci ma i ma ni ja ci ma. Ni ka da ni sam po‐ mi šlja la da ću ne ko ga ubi ti. Ali, mo žda bi to re kla Gwen, pa i Char lie. Ja snoda ću se opo ra vi ti. Za tje dan ili dva opet ću bi ti sprem na za po sao, ali ni kadvi še is ta kao pri je. Čo vjek po ku ša va po jed no stav ni ti ži vot, ali ni ka da neuspi je va. I na kra ju osta je sam sa so bom.

Sa što va njem, Kin sey Mill ho ne.

mo bi: vu ki