Prof.dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

KalcijumPoljoprivredna zemljita sadravaju razliite koliine kalcijuma, ovisno u prvom redu o tome od kakva su geolokog materijala nastala i kakvim uticajima su bila izvrgnuta u svom razvoju i iskoriavanju. Kalcijuma u zemljitu ima u raznim materijalima (kalcit, kalcijumkarbonat, dolomit, silikati), kao biljci nepristupaan, u otopini zemljita i kao zamenljivi kalcijum adsorptivnog kompleksa zemljita. U poreenju s drugim elementima kalcijum je redovito najvie zastupljen iona poljoprivrednog zemljita. Kalcijum ima dvostruku ulogu: kao kompleksan faktor plodnosti zemljita i kao biljno hranjivo. Kao faktor plodnosti zemljita ima nekoliko korisnih funkcija. Glavni je neutralizator kiselosti zemljita ime se odrava povoljna pH vrednost zemljita za korisne pedodinamske procese i za aktivnost edafona.

Simptomi nedostatka Ca kod paradajza i kukuruza

Pri tome treba naglasiti da kod povoljne reakcije zemljita (oko neutralne take) prevladavaju za plodnosti zemljita korisne bakterije, a potisnute su gljivice. U kiselom mediju, gljivice stvaraju jake organske kiseline koje potiu tetne procese za plodnost zemljita, na primer, razaranje adsorptivnog kompleksa zemljita i ispiranje hranjiva. Kalcijum nadalje, smanjuje mobilnost gvoa, aluminijuma i mangana, a ovi ioni u pokretnom obliku u veim koliinama tetno deluju na plodnost zemljita i rast biljaka. Kalcijum do odreenog stepena popravlja strukturu zemljita na dva naina. Pre svega koagulacijom koloida, zatim neutralizacijom huminske kiseline u kalcijumove humate koji su ne topivi u vodi, a to je siguran put stvaranja stabilne strukture zemljita. U vezi s humusom kalcijum pomae pri stvaranju huminske kiseline vrlo potrebnih za plodnost zemljita. Kalcijum indirektno pospeuje razgradnju organske materije stimuliui aktivnost biokomponente zemljita. Aktivira druga hranjiva zamenom na adsorptivnom kompleksu zemljita. Posebno treba spomenuti da mobilie vano mikrohranjivo - molibden, koji je inae u kiseloj sredini blokiran i stoga biljci nepristupaan. Kao biogeni element se nalazi u organskim jedinjenjima, gde je sorptivno vezan. Poznata su jedinjenja kao to su kalcijumovi oksalati, fosfati. U biljci kalcijum ima vrlo vanu ulogu kao graevni element i prilikom stvaranja mitohondrija.

Dinamika kalcijuma u poljoprivrednom zemljituKalcijum se iz zemljita gubi ispiranjem i odnoenjem putem gajenih biljaka. Ispire ga voda obogaena uljendiokisid zbog stvaranja u vodi topivog kalcijumbikarbonata. Jak je antagonizam kalcijuma i iona kalijuma to dovodi do istiskivanja kalcijuma iz adsorptivnog kompleksa, i tada se otvara put za prelaenje kalcijuma u topivi oblik u otopinu zemljita. Ispiranje je jae u lakim zemljitima u hladno-vlanoj klimi i ako se zemljite ee obrauje i due lei bez gajenih biljaka. Prema istraivanjima mnogih autora, gubici kalcijuma ispiranjem mogu dostii i do 800kg/ha godinje. Biljke takoe odnose kalcijum i to vrlo razliito, to ovisi o vrsti gajenih biljaka i visini prinosa.

Proces neutralizacije kiselih zemljita

98

Prof.dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVOKalcijum najvie iznose biljke iz familije leguminoza i kupusnjaa. Kriterijum za stvaranje i odravanje povoljnog nivoa kalijuma u zemljitu u prvom redu je pH vrednost zemljita, zasienost bazama i puferna sposobnost zemljita. Padne li pH vrednost za odreenu vrstu zemljita ispod optimalne veliine, znak je da treba izvriti poveanje reakcije zemljita kalcizacijom. Zasienost bazama je merodavna za intervenciju kalcijumom, pa je kalcizacija aktuelna ako je zasienost ispod 50%. Puferna sposobnost zemljita od velikog je uticaja na odmeravanje koliine kalcijuma, pa se samo zemljite jae pufernosti mogu obogaivati kalcijumom u veim koliinama, inae moe se izazvati ok u zemljitu zbog nagle promene reakcije zemljita. To se negativno odraava na pedodinamske procese u zemljitu i aktivnost mikroorganizama.

KalcizacijaPostoje dva oblika kalcizacija: meliorativna i dopunska. Meliorativna se kalcizacija primenjuje ako je glavni uzrok slabe plodnosti nedostatak kalcijuma, a redovito se obavlja na zemljitima srednjeg ili teeg mehanikog sastava. Na njima se meliorativna kalcizacija provodi do neutralne tae, za razliku od dopunske gde se nadoknauju gubici kalcijuma nastali zbog ispiranja iz zemljita i zbog toga to ga odnose gajene biljke. Kalcizacija se provodi krenim ubrivima, ali u dopunskom kalcizacijom izgubljeni kalcijum se moe vratiti pomou fertilizatora bogatih kalcijumom.

Razliiti kreni materijali

Rasturanje krenog materijala

Navesti emo nekoliko krenih ubriva, a to su: ivi kre (70-90% CaO, gaeni kre (60-70% CaO), krenjak (50-55% CaO), dolomitno brano (30% CaO), sadra ili gips (33% CaO), saturacioni mulj kao otpadak pri proizvodnji eera (22% CaO), lapori (10-95% CaCO3 i MgCO3). Koliine krenog materijala za kalcizaciju odreuje se na osnovu hidrolitike kiselosti, jer se tada obuhvata ne samo slobodni vodonikovi ioni u otopini zemljita nego i oni koji se nalaze u asorptivnom kompleksu zemljita. Izraunate vrednosti se preraunavaju u kg ili tone odreenog krenog materijala koji se daje po jedinici povrine (hektaru). U proseku su to koliine od 5 do 10 t/ha krenog materijala. Osim navedene egzaktne ima i empirika (iskustvena) kalcizacija, koja se provodi u predelima jae kiselih zemljita sa hemijski manje aktivnim materijalima (krenjak, dolomitno brano i lapori). Ovako izvedena kalcizacija zove se odranje, a koliine materijala po hektaru se kreu do nekoliko t/ha. Kreni materijal za kalcizaciju mora biti finom mleven, pa se za tea zemljita upotrebljavaju estice promera od 0.5 do 1 mm, a za laka zemljita od 0.1 do 0.5 mm. Samleveni materijal se razbacuje runo ili to je jo bolje mehanizovanao. Na maine za rasipanje krenog materijala stavljaju se zatitne cerade da se sprei jako raspravanje krenog materijala, ali uspeh nije potpun. Zato se kalcizacija unato brojnim tehnikim poboljanjem nerado obavlja. Potrebne su odreene mere zatite radnika, jer su oni izloeni oteenju koe i sluzokoe. Radnici na sebi moraju imati zatitne kombinezone a po mogunosti maske.

99

Prof.dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVOUnoenje krenog materijala u zemljite moe se izvriti u svim sezonama ali je najpovoljnije u leto nakon etve, jer su putevi prohodni a zemljite povoljne vlanosti da ne dolazi do njegovog zbijanja. Prednost je i u tome, to se nakon etve vri plitko zaoravanje strnita, nakon toga duboko oranje u jesen i u prolee predsetvena priprema zemljita. Na taj nain se kreni materijal unese dublje u zemljite i dobro izmea. Pored toga, letna primena krea ostavlja dovoljno prostora za uspostavu ravnotee u zemljitu zbog oka izazvanog naglom promenom reakcije zemljita. Rana jesenska kalcizacija manje je povoljna za jarine, a najnepovoljnija je proletna. Ovo je zbog toga to moramo raunati s vlanim i jo ee s mokrim zemljitem (teta od gaenja), a teko je osigurati mesec dana izmeu kalcizacije i setve. Na travnjacima je glavna zimska kalcizacija.

Rahlja za dubinsko unoenje krea

Zaoravanje krenog materijala

to se tie naina unoenja, ono se redovito obavlja plugovima ali se to moe raditi i drugim oruima (kultivatorima, drljaama, tanjiraama i rotovatorima). Poznato je u novije vreme lokalno, etano unoenje krenih ubriva posebni dubinskim rahljaima. Vano je naglasiti da je delovanje kalcijuma ogranieno dubinom unoenja, zato ne treba oekivati da e ono imati veeg uticaja na dublje, kalcizacijom netretirane slojeve zemljita. U principu, treba meliorativnu kalcizaciju odvojiti od ostalog ubrenja. To je naroito vano ako se primenjuju hemijski vrlo aktivna krena ubriva (ivi kre). Ako se kalcizacija vri na oranicama, ona mora biti prva radna operacija a nakon 3 do 4 sedmice se primenjuje organsko ubrenje. to se tie azotnih mineralnih ubriva, osoke i gnojovke, istodobno davanje sa ivim ili gaenim kreom znai stvarnu opasnost od gubitka azota volatizacijom, pa se ti zahvati moraju odvojiti. Kalcizacija prethodi kulturama iji se optimum rasta nalazi oko neutralne take ili je pomaknut u alkalnu sredinu. Setvu/sadnju acidifilnih biljaka nakon kalcizacije treba izbegavati. Nakon meliorativne kalcizacije treba oekivati pad plodnost zemljita i pad prinosa u prvoj godini. Zatim se plodnost poveava i rast prinos gajenih biljaka. Najjai se efekat kalcizacije osea druge i tree godine nakon kalcizacije, kada uinak kalcizacije ponovo stagnira. Ali se moe rei, da nakon meliorativne kalcizacije ne treba ponovo intervenisati dok u zemljitu ima slobodnih kalcijumovih iona. Treba znati, da neka mineralna ubriva zakiseljuju zemljite, zato povremeno treba primeniti dopunsku kalcizaciju ubrivima koja u sebi imaju kalcijum (vapneni azot, vapnenoamonijska salitra, pelofos), a neka ubriva poveavaju potrebu biljaka za kalcijumom (urea, nitrati, kalijumove soli, amonijak i visoko koncentrovana kompleksan ubriva).

Kritiki osvrt na kalcizacijuKalcizacija sama po sebi ne reava problem plodnosti zemljita, jer se kalcizacijom ubrzava razgradnja organske materije i mobiliu vezana hranjiva, ali je to prolazni povoljan uinak, pa se mora primeniti odgovarajua organska i mineralna ubriva. Ovako je kalcijuma bilo odavno poznato pa otuda izreka: Kalcizacija zemljita obogauje oeve a osiromauje sinove. Kao to je poznato, postoje antagonizmi izmeu iona kalcijuma i nekoliko drugih iona (kalijuma, magnezijuma, bora, amonijuma i natrijuma). Primenom kalcizacije izazivaju se tekoe u primanju magnezijuma, kog trebaju naroito leguminoze. Kalcijum nadalje blokira i druge elemente, gvode, mangan, bakar i cink, a posebno fosfor ukoliko se poveava udeo kalcijuma u jedinjenjima sa fosforom sve do hidroksilapatita, koji je netopiv u vodi i kiselinama.

100

Prof.dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Mineralna ubrivaBiljna hranjiva se sve vie iznose iz poljoprivrednog zemljita, zbog stalno rasue potrebe za proizvodnju hrane. Stvoriti visoki prinos mogu samo biljke velikog biolokog potencijala rodnosti, a postii taj potencijal moe se uz ostalu konstelaciju vegetacionih faktora stavljanjem na raspolaganje gajenim biljkama velike koliine hranjiva. To mogu pruiti samo ubriva kao koncetrovani fertilizatori. Treba istai da savremena poljoprivreda ne moe opstati bez mineralnih ubriva, a ne bi bio mogu ni njezin daljnji progres. Ranije se smatralo da se plodnost zemljita ne moe ouvati bez organskih ubriva, a danas smo svedoci da se na brojnim gazdinstvima ne koriste ova ubriva, dakle samo mineralna, pa su ipak postignuti vrlo visoki proseni prinos. Pri isticanju vanosti mineralnih ubriva ne smeju se zaboraviti neke injenice. Poljoprivredno zemljite nije samo mrtva masa, nego se definie kao etverofazni disperzni sistem sastavljen od krute, tekue, gasovite faze i biofaze. A biofaza za svoje postojanje odnosno rad treba organsku materiju kao izvor energije. U tom pogledu organska materije je nezamenjiva vrednost. Danas su mineralna ubriva glavni, a organska dopunski izvori s obzirom na opskrbu gajenih biljaka hranjivima. Dananja saznanja ukazuju da Zemlju izgrauje 80 elemenata. Meutim, biljke ih sve ne usvajaju, a one koje biljke koriste svrstavamo u 3 grupe: neophodni (biogeni, esencijalni, hranjivi), korisni i ostali. Da bi se neki od elemenata smatrao biogenim mora ispunjavati sledee uslove: 1. 2. 3. 4. Da u njegovom odsustvu biljke ne mogu da prou sve faze ivotnog ciklusa. Da omoguava harmonino nicanje i razvie biljaka. Da se simptomi uoeni nedostatkom nekog elementa mogu otkloniti njegovim dodavanjem. Da se zbog svoje fizioloke uloge ne moe zameniti drugim elementima.

Elementima koji grade organska jedinjenja pripada oko 95,0 %. Meutim, za optimalnu mineralnu ishranu bitno je omoguiti efikasno iskoriavanje neophodnih elemenata.

MakroubrivaU makroubriva ulaze azotna, fosforna i kalijumova ubriva.

Azot i azotna ubrivaAzot ima vodee mesto u plodnosti poljoprivrednog zemljita i stvaranju prinosa. Poljoprivreda se malo koristi prirodnim zalihama azota (ilska salitra), jer su glavni izvori azota za iva bia u atmosferi u obliku gasa. Koliina vezanog azota koja iz atmosfere ulazi u zemljite ili koju veu bakterije fiksatori, ograniena je. Zato iskoritavanje atmosferskog azota hemijskom sintezom (Haber-Boshov postupak) je glavni izvor nezamenjivog hranjiva u savremenoj poljoprivredi. Sva azotna ubriva se mogu podeliti u etiri grupe: nitratna (salitre), amonijana, amonijano nitratna i amidna. Nitrati se ne veu za koloidni kompleks zemljita, zato se lako ispiru ako ih ne primaju biljke i zemljini mikroorganizmi. Ali se nitrati u anaerobnim uslovima bakterijskim procesom denitrifikacije redukuju u elementarni azot i ovaj se gubi volatizacijom. Amidni azot (cijanamid i urea) u transformaciji prelazi prvo u amonijski oblik, dalje je podvrgnut bakterijskom procesu nitrifkacije s dve faze: nitritna i nitratna, i dok se nitrati adsorbuju na koloide zemljita, Azotni ciklus

101

Prof.dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVOa jednako ni amidni oblici azota, to se amonijumov ion dobro vee za adsorptivni kompleks zemljita, to vie u odreenim uslovima on se jako, pa ak i tetno fiksira na nekoliko meseci. Neki glineni minerali (montmoriolinit, biotit, ilit, vermikulit) imaju izraena svojstva fiksacija amonijumova iona. Na jakost fiksacija amonijumova iona imaju i ekoloki faktori. Poseban problem je amidni azot ureje zbog znatne nestabilnosti ovog jedinjenja, zato dolazi do transformacije u amonijski oblik, ime je opet otvoren put nitrifikaciji. Ureja je sama po sebi odlina i brzo delujua, ali se brzo hidrolizira, pri povoljnoj temperaturi za 3-4 dana, zato biljke najvie primaju azot u amonijskom obliku. Urejin azot biljke najvie iskoriavaju kad se ona primenjuje folijarno. Porastom doza azota u ishrani gajenih biljaka, (amonijana, amonijano-nitratna i amidna ubriva) zaotrava se problem nitrifikacije i potreba da se u zemljitu stvore zalihe vezanog azota, sprei luksuzno troenje u obliku nitrata i ispiranjem. Zato se ureja podvrgava hemijskom vezivanju s aldehidima (formaldehid i acetaldehid), derivatima krotonske kiseline (CD-ureja) u ugljenima. Tim se osim zatite od prebrze hidrolize i dalje nitrifikacije postie produno delovanje. Zbog ovakvog tehnolokog postupka, urea je neto skuplje ubrivo u odnosu na ostala azotna ubriva. Nitrati i naroito amonijum-sulfat zakiseljuju zemljite. Ali u prisustvu slobodnog kalcijuma moe se zakisljevanje ublaiti odnosno ukloniti. Ostali amonijski oblici a pogotovo isti amonijak u prvo vreme jako alkalizuju sredinu izazivajui stanoviti ok na izbalansirane procese u zemljitu, uz propratnu pojavu blokade mikroelemenata, slino kao kod kalcizacije. Kasnije dolazi do nitrifikacije i time do tendencije prema zakiseljavanju. Kreni azot zbog obilja kalcijuma (54%) alkalizuje sredinu, ali i tu kasnije dolazi do promena iako u ogranienom opsegu. Ureja je u poetku neutralna, nakon hidrolize utie na povienje pH vrednosti zemljita i konano prelaskom u nitrate ima tendenciju prema zakiseljavanju. Biljke azot usvajaju u obliku NO3- (nitratnog) i NH4+(amonijum) jona, a odreene biljne vrste (Legiminoseae) zahvaljujui i simbiozi sa kvrinim bakterijama (azotofiksatorima) mogu da koriste elementarni azot iz atmosfere (200 - 300 kg/ha). Njegova fizioloka uloga je: azot je gradivni element i ne postoji ni jedan proces u biljkama na koji azot ne utie (posredno ili neposredno). Za njega se kae da je prinosni element pa pored visine prinosa, azot determinie i kvalitet proizvoda. Ukoliko u zemljitu nema dovoljno azota smanjuje se porast, listovi su ui, bledo-zeleni, dolazi do hloroze, koren se izduuje, smanjuje se njegovo grananje, smanjuje se prinos i kvalitet plodova a ako je potronja azota suvie luksuzna dolazi do bujnog razvoja biljke, listovi su tamno zelene boje, veoma soni, koren krai i deblji, a otpornost biljaka na zemljinu suu je slabija.

Simptom nedostatka azota na kukuruzu (Vukadinovi)

Pri odreivanju koliine azota u obzir se uzima sadraj azota u zemljitu, potreba gajenih biljaka shodno planiranoj visini prinosa, kao i karakteristike sezone. Ako zemljite sadri vee koliine ukupnog azota znai da su bolje obezbeena humusom. Prema sadraju ukupnog azota sva zemljita su podeljena u 3 klase: Klasifikacija zemljita prema sadraju azota %N 0.20 Klasa obezbeenosti zemlji{ta Siromano Srednje obezbeeno Dobro obezbeeno

102

Prof.dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVOAzotna ubriva Vrste azotni ubriva ilska salitra Norveka (kalijumova) salitra Kreni amonijum nitrat (nitromonkal, kalkamon) Amonijum sulfat Kreni azot (kalcijum cijanamid) Sintetska mokraevina (ureja) Amonijum nitrat Anhidrovani amonijak (gasoviti) Amonijana voda Sadraj N u ubrivu (u %) 16 15.5 27 20.5 20-21 46 32.5-34.0 82 20.6-24.7

Primena azotnih ubrivaNajee se primenjuju u predsetvenom ubrenju i prihrani. Manji deo se daje u osnovnom ubrenju, pogotovo ako se ubri za jarine. Tada se daje manja koliina, jer je podloan ispiranju (nitratni oblik) u vreme kada nema vegetacije (jesen zima) a poveane su koliine padavina. Ostatak, (vea koliina) azota daje se pred dopunsku obradu (predsetveno) i u prihrani. A ako se daje za ozimine, moe se dati vea koliina u osnovnom ubrenju (pred duboko oranje) a ostatak azota u prihrani. Ureja se obino unosi u zemljite prilikom zaoravanja etvenih ostataka radi ubrzavanje mikrobioloke razgradnje celuloze u koliini od 40 kg/ha ili 8 kg po toni etvenih ostataka. Ako se daje u prihrani okopavinskih useva, mora se plitko zagrnuti zemljom (meuredni kultivatori) da bi se spreila volatizacija azota.

Fosfor i fosforna ubrivaZa razliku od azota, fosfor se nalazi u mineralima, ali ne u tako velikim koliinama i ne jednako rasporeen kao azot u atmosferi. On se nalazi u nekoliko veih nalazita, (Bliski istok, severna Afrika, bivi SSSR, SAD i Oceanija), i najvie dolazi u formi apatita. U zemljinoj kori ima priblino 0.28% istog fosfora. U povrinskom sloju zemljita fosfora ima i u organskim jedinjenjima. U odnosu prema azotu, problem fosfora je mnogo komplikovaniji jer u pogledu azota postoji stalno kruenje slobodnog oblika u vezani i obrnuto, kod fosfora pretee ireverzibilni proces. Naime, fosfor se nagomilava u heterotrofnim organizmima a najvie u kostima i tu ostaje u raznim jedinjenjima. Poseban problem je vezanje fosfora u ljudskim kostima, ime je povratni krug definitivno prekinut. Biljke fosfor primaju u obliku HPO4-- i H2PO4- iona. Ima znaajnu ulogu u biljnom organizmu u prometu energije, procesu fotosinteze, disanju, sintezi primarnih i sekundarnih jedinjenja. Konstitutivni je element nukleinskih kiselina (RNK i DNK), povoljno utie na otpornost biljaka na niske temperature, bolesti i poleganje . Fosfor ima dvojaku ulogu, vano je biljno hranjivo i faktor plodnosti zemljita. Pozitivno utie na strukturu zemljita, nakupljanje i kvalitet humusa, na simbiotske fiksatore azota i neizravno na korisnu saprofagnu mezofaunu zemljita. Zato se koliina aktivnog fosfora uzima kao indikator stepena plodnosti zemljita. Fosforna ubriva unesena u zemljite izvrgnuta se promenama. Specifinost je dinamike fosfora u tome to taj biogeni element u jedinjenjima koja se unose kao ubrivo prelazi iz topivih u manje topive oblike. U vodi monokalcijumov ortofosfat (superfosfat) primajui kalcijum prelazi u oblike netopiv u vodi. Po optoj shemi put ide od pomenutog monokalcijumova fosfata prema monohidratu Ca(H 2PO4) zatim dikalcijumovu fosfatu, odatle dihidratu (CaHPO4 x 2H2O) pa oktakalcijumovu fosfatu (Ca4H(PO4)3 x nH2O napokon do hidroksilapatita Ca(HPO4)5OH. Istim putem opada topivost fosfata, a kao hidroksilapatit gotovo je netopiv u vodi.

103

Prof.dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Ciklus fosfora u zemljitu (Vukadinovi)

Simptomi nedostatka fosfora kod kukuruza

Dakle, s porastom udela kalcijuma u zemljitu opada i topivost fosfata. Za fertilizaciju je vano da su fosforna ubriva u vodi topiva i da u zemljitu tee da preu u manje topive oblike. Meutim, stvaranje dikalcijumova fosfata nije tetno, jer ga biljke pod uticajem svojih sekreta i kiselina otapaju i mogu ga dobro iskoritavati. Ako kalcijuma ima vrlo malo, a ima dosta mobilnog aluminijuma i gvoa, to se dogaa na kiselim zemljitima, topivi oblici fosfora prelaze u vrlo teko pristupane gvoeve i aluminijumove fosfate, pa se tada govori o tetnoj promeni fosfata u zemljitu. Primanje fosfornog iona najjae je oko neutralne take, zato treba odreenim zahvatima zemljite odrati u optimalnoj pH vrednosti.

Primena fosfornih ubrivaFosfor ima osobinu da iz topivih oblika pree u manje topive i biljci nepristupana jedinjenja. Obrnuto, u vodi netopiva fosforna ubriva se u zemljinom rastvoru odnosno kiselinama zemljita aktiviraju. Budui da se fosfor sporo pomie u zemljitu i dobro vee na adsorptivni kompleks, a ne stvara u zemljitu poveane, a jo manje tetne koliine, moe se u ubrenju dozirati odjednom i u veim koliinama. Potreba za fosfornim ubrivima u odnosu prema klasi obezbeenost zemljita fosforom Klasa obezbeenosti Siromano Srednje obezbeeno Dobro obezbeeno Sadraj P2O5 u zemljitu mg/100 g zemljitu 20 Potrebno je uneti P2O5 vie od iznetog u % 50-100 30-50 Vratiti izneto prinosom

Fosforom se ubri itava masa obraenog sloja zemljita do maksimalnih dubina mehanikog zahvata zemljita. Fosfor nije podloan ispiranju. Fosforna ubriva je najbolje unositi sa osnovnim ubrenjem u jesen i predsetveno. Koliina fosfora koja se primenjuje zavisi od klase obezbeenosti zemljita i potreba za ubrenjem. Fosforna ubriva Vrsta fosfornih ubriva Tripleks Super fosfat Tomasovo brano Termofosfat Precipitat Pelofos Sadraj P2O5 u ubrivu (u %) 42-45 17-19 16-22 19-28 20-35 17-18

104

Prof.dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Kalijum i kalijumova ubrivaOvo hranjivo je jako raireno u prirodi (3% do 16 km dubine Zemljine kore). A nalazi se u brojnim mineralima (silikatima, ortoklasu, leucitu i dr). Naroito je nagomilan u prirodnim nalazitima kalijumove soli u obliku silvinita, silvnina, kainita, karnalita i drugih minerala.

Ciklus kalijuma u zemljitu

Velika nalazita kalijumove soli ima u Evropi (Nemaka, panija, Francuska,bivi SSSR ), u Izraelu, SAD i Kanada. More i oceani su golemi izvori kalijuma. Veoma je vaan za biljke, a utie na fotosintezu, sintezu proteina, na metabolizam, transport i nakupljanje ugljenih hidrata. Mnoge ratarske i povrtarske biljke (krompir, kukuruz, eerna repa, duvan, lucerka, heljda, paradajz, spana) imaju velike potrebe u kalijumu i odlikuju se poveanom sintezom skroba i eera.

Simptomi nedostatka kalijuma kod soje, eerne repe i kukuruza (Vukadinovi)

c

Vizuelni simptomi nedostatka kalijuma uoavaju se prvo na najstarijim listovima u vidu uto-mrke ili mrke boje (nekrotine pege), na vrhu lista i du ivica, krajevi lista savijaju se dole ili se sue. Koren je kratak, plodovi su loijeg kvaliteta i tee se uvaju. Biljke kalijum usvajaju u obliku K + iona. U pedosferi pored primarnih minerala koji sadre kalijum, ima i sekundarnih glinenih minerala, nosioca kalijuma. To su u prvom redu ilit i vermikulit. Iako su kalijumove soli topive u vodi, ipak se u zemljitu brzo veu uz adsorptivni kompleks iz otopine zemljita. Samo u humidnoj klimi i u peskovitim zemljita moe doi do gubitka kalijuma descedentnim tokovima vode. Meutim, u normalnim zemljitima gde ima dosta glinenih koloida, veina kalijumovih iona su sorbirana uz adsorptivni kompleks, pa se u otopini nalazi manje od 10% ukupne koliine kalijumovih iona. I dok je u mineralnim zemljitima glavni deo kalijuma vezan za glinene minerale, u peskovitim zemljitima zbog nedostatka kalijuma preteno je vezan za humusne koloide u onoj meri u kojoj ga zemljite ima. Vezanje kalijumovih iona na sekundarne glinene minerale ovisi o njihovoj grai kao ploastih dvoslojnih i troslojnih paketia debelih 0.6-2 nm, tetraedarske grae i oktaedarske kristalne strukture. Zbog jaeg negativnog

105

Prof.dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVOelektrinog naboja, pozitivno nabijeni ioni vezuju se na povrini ili izmeu lamela paketia mineralnih koloida zemljita. Kontinuirana izmena iona u vodenu otopinu zemljita, ovisi o njegovoj vlanosti i zasienosti adsorptivnog kompleksa. Primanjem kalijumovih iona od strane biljke poremeuje se hemijska ravnotea, pa se ona opet uspostavlja odlaenjem kalijumovih iona s kompleksa adsorpcije u otopinu zemljita. Za kalijum je vano da se u stanovitim uslovima javlja vrlo jaka, zapravo tetna fiksacija. Tada biljke ne mogu iskoriavati kalijum. Na fiksaciju utie razmak izmeu lamela u paketiu i viak elektrinog naboja. Naroito ilitna i vermikulitna glina nakon dueg izlaenja kalijuma iz interlamelarnih prostora puni se drugim ionima iz zemljita (Ca, Mg , NH 4), a prostori se izmeu lamela proiruju. Ako se u takvoj situaciji ubri kalijumom, on se tetno fiksira i za biljke je izgubljen. Kompenzacija kalijuma se u tom sluaju postie meliorativnim ubrenjem, koja biljci osigurava dovoljno pristupanih iona nakon zasienja u paketiima glinenih minerala. Ovakvo obilno ubrenje se ne vri svake godine, jer ima meliorativni karakter i vrlo je skupo. Da bi se spreila jaka fiksacija kalijuma delotvorna je jako organsko ubrenje, jer se ioni kalijuma tada veu za humusne koloide s kojih se lako desorbuju. Osvrtom na pojedinana ubriva koja su prikazana u tabeli, treba napomenuti da se u savremenoj fertilizaciji sa smanjenim udelom organskih ubriva poveava vrednost kalijumsulfata kao dobrog izvora sumpora. A sa patent klijumom pored sumpora obavlja se ubrenje i magnezijumom, to je povoljno zbog antagonizma kalijuma i Ca iona prema magnezijumu u zemljitu. Potrebe biljaka u kalijumu naroito su izraene u prvoj polovini vegetacije, odnosno u fazi intenzivnog porasta vegetativnih organa. Ratarske i povrtarske biljke iz zemljita u irokom proseku iznose od 120 - 550 kg K2O /ha . Fiksacija kalijuma

Primena kalijumovih ubrivaKalijum je kao fosfor slabo mobilan u zemljitu. Njega dobro vee adsorptivni kompleks zemljita, ak kako smo ranije istakli, moe doi do tetne fiksacije. Ipak treba napomenuti da su sva kalijumova ubriva topiva u vodi i zato lako dolazi do prolazne poveane pa i tetne prelazne koncentracije u zoni klijanja semena. To vredi i za azotna ubriva. Klasa obezbeenosti i potrebe za ubrenjem kalijumom Klasa obezbeenosti Siromano Srednje obezbeeno Dobro obezbeeno Sadraj K2O u zemljitu mg/100 g zemljitu 20 Kalijumova ubriva Vrste kalijumovih ubriva Kalijum hlorid Kalijum sulfat Kalijum-magnezijum sulfat Sadraj K2O u ubrivu (u %) 40-62 48-51 26-30 K2O i 9-12 % MgO Potrebno je uneti K2O vie od iznetog u % 80-100 60-80 50-60

Najbolje ih je unositi u zemljite pred osnovnu obradu u jesen ili predsetveno.

MagnezijumNeophodan je sastojak hlorofila, aktivira odreene encime koji uzimaju uea u procesima fotosinteze i disanja. U zemljitu se nalazi u primarnim mineralima, od kojih prema udelu spominjemo najvanije: serpentin, olivin, biotit, augit i dolomit. Vezan je u na adsorptivni kompleks u sekundarnim mineralima i u otopini zemljita . Nedostatak aluminijuma najvie se javlja u kiselim, ispranim zemljitima, ali zbog antagonistikog delovanja iona moe se dogoditi da ga biljke tee usvajaju, iako ga u zemljitu ima. Najizraeniji je antagonizam izmeu

106

Prof.dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVOmagnezijuma i kalcijuma, a povoljnim se smatra odnos Mg : Ca = 1:6. Zato se prilikom kalcizacije radije upotrebljava dolomit. Postoji i antagonizam izmeu magnezijuma i kalijuma, a u manjoj meri izmeu Mg i NH 4 iona. Magnezijum je pokretljiviji od kalijuma, manje se vee na adsorptivni kompleks i lake ispire. Nedostatak Mg prvo se manifestuje na starijim listovima (izmeu lisnih nerava) u vidu hloroze sa nekrotinim mrkim pegama.

Simptomi nedostatka magnezijuma na listu kukuruza (Vukadinovi)

Primena magnezijumaubrenje magnezijumom se ne obavlja posebno ve se njegov gubitak nadoknauje iz drugih ubriva. U zemljitu se ponaa slino kao kalijum ali mu je topivost jae izraena i lake podlee ispiranju, pogotovo ako prevladavaju u zemljitu ioni kalcijuma i kalijuma. Organska ubriva sadre magnezijum iako u maloj koliini. Od mineralnih ubriva najvie ga ima dolomit (kalcijum magnezijumski karbonat), zatim kalijsko-magnezijumski sulfat i ostala kalijumska ubriva, osim 60% kalijum-hlorida, zatim ga sadri Thomasova fosfat, pelofos, obini superfosfat, termofosfat, sirovi fosfati i krenoamonijska alitra ako se mea salitra. Osim navedenih, magnezijum se dodaje amonijumskim i kompleksnim ubrivima (magensium-nitrophoska sa 3% MgO).

Nivo obezbeenosti i preporuke za ubrenje (Gruppe, 1970) Nivo obezbeenosti zemljita Mg Nizak Srednji Visok MgO mg /100 zemljita (CaCO2 metoda) Teksturna klasa zemljita Peskua Ilovaa Glinua 18 Preporuka MgO kg/ha