80120554 Kristina Seminarski Monopol

8/13/2019 80120554 Kristina Seminarski Monopol

1/15

Beogradska poslovna kola

smer - MARKETING

Seminarski rad iz ekonomije

TEMA:

MONOPOL

Profesor: Student:Dr. Nevenka Niin Kristina arenac 1D1/0006/10

Beograd, decembar 010.god.


2/15

Sadraaj

Sadraj 1

Uvod 2

Pojam i karakteristike monopola3

Podjela monopola 3

Kako definisati monopol 3

Izvor monopolske moi 4

Tipovi trita 4

ist monopol 5

Nastanak monopola 6

Zloupotree monopolske po!i"ije #

$!vori monopola %

&rirodni monopol 13

Zaklju"ak ''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''15

(iteratura 16

1!
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izvor_monopolske_mo%C4%87i&action=edithttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izvor_monopolske_mo%C4%87i&action=edit


3/15

UVOD

Monopol je trino stanje ! kojem se na strani pon!de nalazi samo jedanprodava" koji je ! mo#!nosti da odl!$!j!e !ti$e na formiranje "ena% a nastrani potranje nalazi se mnotvo k!pa"a &ez mo#!nosti iz&ora dr!#o#do&avlja$a i !ti"aja na "en!' Monopolisti$ka pozi"ija na trit! omo#!avam! da maksimalno !ve"a profit% proizvodei on! koli$in! proizvoda i!sl!#a za koj! s! sporedni trokovi jednaki sporednom pri(od!'

1!


4/15

Pojam i karakteristike monopolaU ekonomijise posve)uje !na*ajna panja sloodnoj konkuren"iji+ jer je relativno lakora!umjeti trite na kome ona vlada, -e.utim+ suvremena trina privreda po!naje idru/e olike konkuren"ije+ /dje se prvenstveno misli na monopolsku, Za *istumonopolsku strukturu trita karakteristi*no je da na strani ponude postoji samo jedanponu.a* 0 monopolist+ a na strani potranje samo jedan kupa" 0 monopsonist, itnakarakteristika monopola je da moe potpuno odrediti "ijenu roe koju prodaje+ e!o!ira na koli*inu koju nudi, $sto tako na strani potranje monopsonist odre.uje pokojoj )e "ijeni rou kupovati,

&ojava monopola ve!ana je !a novi val pronala!aka i teni*ki i tenolokidosti/nu)a+ krajem prolo/ i po*etkom ovo/ stolje)a, a i se sve ovo stavilo uupotreu ile su potrene enormne koli*ine kapitala+ /dje se pojavljuje stvaranjemveliki i ekonomski mo)ni vlasnika kapitala, &ro"es kon"entra"ije i "entrali!a"ijekapitala omo/u)io je stvaranje monopola, on"entra"ija je pro"es pove)anja kapitalputem akumula"ije koji se ostvaruje pod kontrolom jedno/ ili vie vlasnika kapitala, U!sve ve)e o/a)enje putem akumula"ije+ krupni kapitali se uve)avaju na ra!ne na*ine+ilo da se radi o nasilnom prisvajanju+ kupovinom ili otkupom slaije stoje)ipodu!e)a+ kao i dorovoljnim spajanjem podu!e)a,

Podjela monopola

&rirodni monopol nastaje i! limitiranosti proi!vodni *initelja i i!vora ponude Zakonski monopol nastaju kada se prodaja ili proi!vodnja odre.eni roa+

dravnim propisima monopoli!ira !a samo neka podu!e)a npr, ravnimonopol u prodaji duana+ ii"a+ soli+ e)era,,,7

8konomski monopol nastaje kon"entra"ijom i "entrali!a"ijom kapitala 9ktopodski monopol predstavljaja komina"iju prirodni i ekonomski+ i kod

nji !o/ veli*ine opreme nije povoljno postojanje vie pod

Kako definisati monopol

-onopol se moe de:inisati; nedostatkom konkuren"ije nema supstituta kojima se moe tr/ovati roa ili uslu/a7 postoji ula!na arijera na trite; monopolist kontrolira vrijedan input+ prirodni

monopol+ patenti i !atite+ dravni monopoli

1!
http://sh.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Prirodni_monopol&action=edithttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zakonski_monopol&action=edithttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ekonomski_monopol&action=edithttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Oktopodski_monopol&action=edithttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Input&action=edithttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Prirodni_monopol&action=edithttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zakonski_monopol&action=edithttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ekonomski_monopol&action=edithttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Oktopodski_monopol&action=edithttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Input&action=edit


5/15

Zo/ sve/a /ore navedeno/a+ ponajvie nedostatka konkuren"ije+ monopolist moeostvarivati pro:iteu duem vremenskom ra!dolju,ada na tritu nema konkuren"ijetj, postoji monopol+ krajnji korisni"i+ dakle kup"i+ su ti koji trpe najvie i to i! ra!lo/a jertakva podu!e)a tijekom vremena postaju manje e:ikasna i inovativna, Naime+uspavaju se !o/ svoje si/urne po!i"ije na tritu tj, ne moraju se !arinjavatiotvorenom trinom utakmi"om na tritu, (judi ne mo/u po*eti kupovati i koristiti nekidru/i proi!vod koji moe iti je:tiniji ili olji i! jednostavno/ ra!lo/a jer takav proi!vodne postoji nema supstituta7,-onopolisti*ke or/ani!a"ije nastaju kao komina"ija

ra!ni industrijski /rana u jednom podu!e)u i one mo/u iti;

e!ultat ovo/ pove!ivanja su oldin!i 0 velika podu!e)a koja u odnosu na dru/aimaju neke po/odnosti u poslovanju, 9ni su imuni na velike investi"ije+ imaju visoku istailnu pro:itnu stopu i imaju ve)e mo/u)nosti !a unapre.enje tenike i

tenolo/ije,arakteristi*ni i trajni oli"i monopolisti*ko/ udruivanja dola!e do i!raajakro!; kartele+ trustove i kon"erne,9lik nesavrene konkuren"ije /dje "jelokupnuponudu kontrolira samo jedno podu!e)e, ?avlja se u proi!vodnji oni doara i uslu/akoji nemaju svoji supstituta, ?avlja se u onim privrednim /ranama u kojima je ula!akkonkurentima veoma otean ili onemo/u)en,

Izvor monopolske moi

o pojave monopola mo/u dovesti rojni ra!lo!i;

1, Nad!or nad sirovinama 0 *est slu*aj u nekim /ranama industrije, Tako+

podu!e)e koje ima nad!or nad nekom rudom+ npr oksitom+ moe postati monoploistu proi!vodnji aluminija,

2, =lasnitvo nad patentima 0 podu!e)e koje ima patent !a proi!vodnju+ npr,+spe"i:i*ni strojeva+ moe postati jedini proi!vo.a* ti doara

3, &olitika "ijena 0 *esto+ podu!e)e koje prvo !apo*ne s proi!vodnjom neko/dora+ vo.enjem politike "ijena onemo/u)uje konkurente i postaje monopolist

4, &rirodni monopol 0 prirodni monopol imaju podu!e)a *iji @A snano padaju spove)anjem proi!vodnje !o/ velike ekonomoije opse/a+ pa takvo podu!e)e moe

proi!voditi ukupnu proi!vodnju /rane djelotvornije ne/o to i to u*inila mno/apodu!e)a !ajedno, To je *est primjer u distriu"iji

)IPOVI)*+I,)-

Uprivredi :unk"ionie mno/o pojedina*ni trita a svako od nji ima sopstvenu strukturu+ ponaanje iper:ormanse, U !avisnosti od to/a+ ra!likuje se est /lavni tipova trita;

1!
http://sh.wikipedia.org/wiki/Profithttp://sh.wikipedia.org/wiki/Investicijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kartelhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Trusthttp://sh.wikipedia.org/wiki/Koncernhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izvor_monopolske_mo%C4%87i&action=edithttp://sh.wikipedia.org/wiki/Profithttp://sh.wikipedia.org/wiki/Investicijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kartelhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Trusthttp://sh.wikipedia.org/wiki/Koncernhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izvor_monopolske_mo%C4%87i&action=edit


6/15

*ist monopol+ dominantna :irma+ *vrst oli/opol+ laav oli/opol+ monopolisti*ka konkuren"ija i potpuna konkuren"ija,

ist monopolje tip trita u kome se tranja !a odre.enim proi!vodima i uslu/ama snadeva samo od jedne:irme, To su :irme koje pripadaju slede)im privrednim olastima; proi!vodnja struje+ tele:onske komunika"ije+potanske uslu/e i sli*no, Slede)i tip trita je slu*aj dominantna :irma,To je :irma koja ima domina"iju na tritu,ominantna :irma sa svojim proi!vodima pokriva preko 4BC trita ti proi!voda ili uslu/a i naj*e)e nema liskerivale, Takve su na primer :irme $- i odak,Trina struktura u kojoj dominira jedna :irma+ *esto se pretapa ulaavi i *vrsti oli/opol, 9li/opolske :irme me.usono sara.uju pri utvr.ivanju "ena svoji proi!voda, arakteroli/opola !avisi od roja u*esnika+ njiove pove!anosti i u*e)a na tritu, U tom smislu+ oli/opol je mo/u)eran/irati od *vrsto/ oli/opola pa sve do laavo/ oli/opola, lju*na ra!lika i!me.u *vrsto/ i laavo/ oli/opola jesteu tome to je u slu*aju *vrsto/ oli/opola do/ovaranje verovatno+ a u slu*aju laavo/ oli/opola do/ovaranja nema,(aavi oli/opoli su tipovi trita u kome *etiri :irme !ajedni*ki pokrivaju 4BC trita, (aavi oli/opoli imaju malerealne anse da odre "ene na visokom nivou, U dananjim uslovima privre.ivanja preovla.uju oli/opoli koji su*vrsto pove!ani spora!umima o "enama + se/menta"iji trita+ te kao takvi diktiraju ra!voj klju*ni /rana svetskeprivrede, U tipu trita koje se !ove monopolisti*ka konkuren"ija dalje se smanjuje stepen monopolisanosti, Umonopolisti*koj konkuren"iji postoji mno/o konkurenata, Ni jedna :irma 0 konkurent ne pokriva vie od 1BC trita,Zna*i+ svaka ima mali stepen trine sna/e, Smanjen stepen monopolisanosti+ potom dovodi do dru/o/ ekstrema+do *iste konkuren"ije, U *istoj konkuren"iji postoji mno/o ravnopravni konkurenata+ odnosno ni jedna :irma 0konkurent nema preovla.uju)i uti"aj na tritu, &rva tri tipa trita *isti monopol+ dominantne :irme i *vrsti oli/opoli7predstavljaju nee:ektivnu konkuren"iju, To !na*i da jedna ili vie :irmi dominira nekim tritem i nisu !adovoljenineopodni uslovi !a ra!voj prave trine konkuren"ije, U!ajamni pritisak u ovom slu*aju nije jak, ominantna :irmasuo*ava se samo sa malim pritiskom svoji rivala+ dok se njeni mali rivali suo*avaju sa i!u!etno velikim pritiskom iri!ikom nametnutim od strane dominantne :irme, U skladu sa tim+ dominantna :irma moe pove)ati "ene i+ ukolikoto eli+ moe preu!imati ak"ije koje )e ukloniti njene manje rivale sa trita, &oslednja tri tipa trita laavioli/opoli+ monopolisti*ka konkuren"ija i *ista konkuren"ija7 predstavljaju e:ektivnu konkuren"iju, 9na podra!umevaprisustvo ore i!me.u poslovni rivala na tritu, Sprovodi se inten!ivni u!ajamni pritisak tako da svi konkurentnimoraju da uloe maksimalne napore da i opstali na tritu, U ovom tipu konkuren"ije ni jedan rival nije sposoanda itno pove)ava "ene i!nad trokova+ niti je sposoan da ukloni svoje rivale i!u!ev ukoliko uspe da nametnesuperiornu e:ikasnost, Za e:ektivnu konkuren"iju je tipi*no da nema takvo/ trino/ u*e)a koje i ilo dovoljnoveliko da omo/u)i jak uti"aj na tritu arijere !a ula!ak na trite su niske,

.IS) MO/OPO0

Monopol je osnovni olik nepotpune konkuren"ije, To je trina struktura u kojoj "elu jednu /ranu industrijepredstavlja samo jedan proi!vo.a* koji proi!vodi proi!vod !a koji ne postoje liski sustituti+ i ne postoji mo/u)nostda se pojavi dru/a :irma koja i proi!vodila isti proi!vod, Na!iv poti*e od /r*ki re*i mono 0 jedan i polist 0prodava", Navedeni ri/oro!ni uslovi e/!isen"ije "isto/ monopola *ine /a veoma retkim u realnom ivotu, Naprimer+ lokalni snadeva* prirodnim /asom nije *ist monopolista+ udu)i da dru/e :irme mo/u ponuditi liskesustitute kao to su npr, u/alj ili loulje, (okalne tele:onske kompanije i potanska slua su dori primeri oni/rana industrije koje najvie ispunjavaju uslove *isto/ monopola, U njima ne postoji e:ektivna konkuren"ija+ aukoliko i postoji+ vrlo je skromna, @li ve)ina :irmi se suo*ava sa konkuren"ijom proisteklom i! proi!vodnisustituta, Na primer+ ukoliko i postoji samo jedna ele!ni*ka kompanija u /radu+ ona ula!i u konkurentsku itku saautouskim prevo!ni"ima+ kamionskim prevo!ni"ima i avionskim kompanijama, U praksi je veoma retko na)i *istmonopol i !o/ to/a to se pri nje/ovoj pojavi pojavljuje drava sa svojim interven"ionisti*kim merama radispre*avanja monopoli!a"ije,

/-S)-/-K MO/OPO0-

&ostoji pet :aktora /de komina"ija ilo koji od nji omo/u)ava :irmi da postanemonopol;

1!


7/15

17 1kskl!zivna kontrola vani( sirovina0 ukoliko neko doro moe iti proi!vedeno jedino kori)enjem retkiinputa+ kompanija koja ostvari kontrolu nad i!vorima ti inputa moe sei oe!editi monopolsku po!i"iju,

Takvu monopolsku po!i"iju ostvarila je :irma de eers iamond -ines !o/eksklu!ivne kontrole nad najve)im delom svetske !alie sirovi dijamanata,-e.utim+ ovaj :aktor nije /aran"ija !a permanentnu monopolsku mo), >a.eposedovanje pravi dijamanata je u/lavnom a!irano na *injeni"i da su dijamanti kojisu i!va.eni i! rudnika istorijski nadmo)niji nad sinteti*kim+ ali sa pretpostavkom da

sinteti*ki dijamanti eventualno postanu kompletno neprepo!natljivi u pore.enju sapravim+ onda jednostavno vie ne)e postojati a!a !a pre:eriranje pravi dijamanata,ao re!ultat+ de eers kontrola nad snadevanjem dijamantima i! rudnika )e prestatida predstavlja monopolsku mo),27 1konomija razmere0 prirodni monopol postoji u nekoj /rani ukoliko prednost ekonomike oima omo/u)ava

jednoj :irmi da proi!vodi "elokupnu proi!vodnju u /rani po niim prose*nim trokovima ne/o da ve)i roj manji:irmi proi!vodi manje koli*ine *esto "itiran primer prirodno/ monopola je oe!e.ivanje lokalne tele:onske uslu/e7,37 Patent0 oi*no se odnosi na prave eksklu!ivne doiti od svi ra!mena uklju*uju)i pronala!ak na koji se odnosi+koje daje drava na odre.eni vremenski period da i podstakla inventivnost, Sve dok patentno prave postoji+ :irmaima !ati)enu po!i"iju i predstavlja monopol,

47 Mrena ekonomija0 na strani potranje na mno/im tritima proi!vod postaje vredniji kad /a koristi ve)i rojkon!umenata, Najolji primer !a ovo je poeda =


8/15

Ukoliko ono u odre.enom roku to ne uradi+ @ntimonopolska komisija moe privremeno !araniti oavljanjeprometa odre.enom room,

-onopol nam /ovori da je re* o jedinoj :irmi koja snadeva *itavo trite room,

/1PO)PU/- KO/KU*1/5I6- preovladava na nekom sektoru kod pojediniproi!vo.a*a ili prodav"i imaju neku meru kontrole nad "enomproi!voda u tom sektorui u! to vie se/menta"ije trita,

Monopol je osnovni olik nepotpune konkuren"ije,To je slu"aj kada postoji jedanjedini prodava" s potpunom kontrolom nad "elim privrednim sektorom,>e"o jednompredu!e"u koje jedino proi!vodi neki proi!vod u privrednom sektoru+ a niko dru/i neproi!vodi ni supstituit,primer !a ovo su;tele:onske uslu/e+!ele!ni"a /asovod+vodaitd,Na du/i rok+ nijedan monopolista nije si/uran od napada konkurenata,

U dupolupostoje dve :irme+ a ne samo jedna,9ne mo/u iti ukvalno jedine dve:irme na tr!istu+ili dve :irme koje dominiraju tr!istem+ tako da mo/u kontrolisati"enu iautput+"ak i ako su ostale :irme prisutne,Zajedno mo/u kontrolisati %BFBC tr!ista,

Oligopol mo!e imati jasno odredjenu /rani"u u proi!vidnji i "enama,Na primer+ 11na"ija uklju"eni u 9&8A 9r/ani!ation o: &etroleum 8portin/ Aontrias7 sastaju

svaki sest mese"i da i odredile /rani"e autputa i odr!ale visoku "enu !a na:tu,

ru/i tip oli/opola "ini privredni se"tor u kome je stalo nekoliko prodava"adi:eren"irani proi!voda,To je+ na primer+ u automoilskoj industriji /de se automoileprodaju po rojnim oele!jima kao sto su;veli"ina+sna/a potrosnja /oriva itd,

Monopolisticka konkurencija.U uslovima nepotpune konkuren"ije postoji kate/orijadi:eren"irani proi!voda,To ja slu"aj kada ve"i roj prodava"a proi!vodi la/odi:eren"irane proi!vode,Za ovaj olik konkuren"ije doar primer predstavlja prodajaen!ina,@ko su u pitanju dve ili vise :irmi koje prodaju en!in $ neka ne!natno smanji"enu+potrosa"i se pra"uju na dru/u :irmu,>e" o konkuren"iji medju mno/ima,>a!likai!medju ovo/ sektora $ sektora potpune konkuren"ije je u tome sto je u ovom slu"ajure" o blago diferenciranoj robi.9va di:eren"ija"ija oi"no proi!ila!i i! loka"ije,(judistede vreme i idu do najli!e/ prodajno/ mesta,$li+ kad je u pitanju kvalitet+ na primerkrompir koji se olje ili losoje pr!i ili !astitni !nak u proi!vodnji alkoolno/ ie!alkoolno/ pi"a,

U danasnjim uslovima privredjivanja preovladjuju oli/opoli koji su "vrsto pove!anispora!umima o "enama+ se/menta"iji tr!ista+ te kao takvi diktiraju ra!voj klju"ni/rana svetske privrede,

Izvori monopola

8konomisti diskutuju o pet :aktora /de komina"ija ilomkoje/ od nji omo/u"uje :irmida postane monopolista,

Ti :aktori su;

a7 8kslu!ivna kontrola va!ni sirovina

1!


9/15

7 8konomija ra!mere"7 &atentid7 -re!na ekonomijae7 =ladine li"en"e ili :ransi!e

&atent se oi"no odnosi na pravo ekslu!ivne doiti od svi ra!mena+uklju"uju"ipronala!ak na kojise odnosi,&atent omo/u"ava mno/a otkri"a koja+ u suprotnom+nei ila pronadjena,

Monopolisticka cena. -o/u"nost da monopolista naplati 4 korpe rie po visoj "eni jeo/rani"ena krivom ta!nje,riva tra!nje nam uvek /ovori koliko su potrosa"i spremnida plate !a ilo koju datu koli"inu,

ad smo jednom odredili koli"inu koja "e iti dostavljena 4 korpe na sat7+mo!emo dana osnovu krive tra!nje odredimo i "enu 1B evra u ta"ki D7 koju su potrosa"i spremnida plate,9dnosno;

presek krivi mar/inalno/ prioda $ mar/inalno/ troska ta"ka 87 Gtvrdjujeautput koji maksimira pro:itE

kriva tra!nje nam /ovori koji "e najvisu "enu potrosa"i iti spremni da plate !aodredjenu koli"inu autputa ta"ka D7,

@ko i monopolista i/norisao ove prin"ipe i pokusao da naplati 13 evra po korpi+

potrosa"i i kupili samo jednu korpu+ ostavljaju"i tri neprodate korpe rie,Savrseno diskriminirajuci monopolista.@ko ja monopolista morao da proda sve

jedini"e autputa svu proi!vedenu rou7 po istoj "eni+ najolja stvar koju je morao dauradi je da nplati &H+ sto daje ukupan priod od &HIH+@li ako on naplati ra!li"ite "ena !ara!li"ite jedini"e /otovo/ proi!voda+ onda "e pro"i mno/o olje,

1!


10/15

riva mar/inalno/ prioda je isto sto i kriva tra!nje,Zo/ to/a on mo!e savrseno dadiskriminise+ da smanjuje svoje "ene+ da i prodao dodatnu koli"inu /otoviproi!voda,

a7diskriminiraju"e "ene 7 diskriminiraju"i trosak

a7 ako monopolista proda svaku jedini"u autputa po ra!li"itoj "eni+ on "e ostvaritimaksimum prioda+ako je kupa" spreman da to plati,U ovij situa"iji monopolista u!imaprisvaja7 sav potros"ev visak,7 kriva mar/inalno/ prioda koju monoplista mo!ediskriminisati je isto sto $ kriva tra!nje ,-aksimiranje pro:ita je pri autputu IJ+ /de seseku kriva S-A $ ta!nja 7,8konomski pro:it je prika!an osen"enim poljem @++A+8,

Presko"ni model diskrimina"ije "ena,Sastoji se od tenike koja podsti"e najve"iroj najelasti"niji kupa"a da se identi:ikuju,

9snovna ideja je da prodava" napravi nekakav preskok i u"ini "enu sa popustomdostupnom onim kup"ima koji odaeru da je prsko"e,(o/i"no je d a"e oni kup"i kojisu osetljivi na "ene iti spremni da presko"e prepreku,?edan primer prepreke je olikraata koji je uklju"en u paket proi!voda,Savrsena prepreka i ila ona koja name"esamo !anemarljivi trosak na korisnike koji i preska"e a u isto vreme savrsenora!vrstava kup"e prema njiovoj elasti"noj tra!nji,

1!


11/15

&er:ektna prepreka

-onopolisti"ka konkuren"ija+ ula!ak konkurenata na tr!iste i e:ikasnost /uitka odmonopola

-onopilisti"ka konkuren"ija i ula!enje konkurenata na tr!iste,U monopolskojkonkuren"iji svako predu!e"e+memnjanjem svoji "ena !avisni od njiovekonkuren"ije+menjanjem svoji "ena !avisni od njiove konkuren"ije+mo!e da uti"ena svoj udeo na tr!istu do i!vesne mere,Njiova kriva tra!nje nije ori!ontalna kao usavrsenoj konkuren"iji7+ !ato sto su proi!vodi ra!li"iti predu!e"a samo o:rani"ene!amene,&redu!e"e u monopolisti"koj konkuren"iji nema nikakav monopol na!emljiste ili rou koju prodaje,To mo/u raditi i dru/i+ i u anali!i pola!imo odprdpostavke da svi dru/i koji ula!e u ovaj posao imaju iste troskove + a time i istu krivutra!nje,ako u ovu olast ula!e $ dru/i+ to se malopomalo su!ava tr!ista ranije:ormirani predu!e"a+tako da se $ kriva tra!nje !a proi!vodima postoje"i predu!e"apomera ulevo,@ko je re" o prodavni"ama ria+to !na"i da "e se ostvarati sve viseprodavni"a ria+sve do ono/ momenta dok vlasni"i ulo!eno/ kapitala ne ududovedeni do po!i"ije d aim pro:it ide pram nuli,

1!


12/15

$!vorna kriva u! koju tipi"an prodava" ostvaruja pro:it pomera se dole i levo HH7ula!enjem novi suparnika u se"tor,Ula!enje prestaje tek kad svaki od prodava"apostavljen u du/oro"nu ravnote!u kod koje nema ra!like u pro:itima kao sto je ona uta"ki DH,&ri du/oro"noj ravnote!i+"ena ostaje i!nad -AH+ a svaki je proi!vodja" na levojsila!noj deoni"i svoje du/oro"ne krive @TAH,

1fikasnost #!&itka od monopola, vantitet maksimiranja pro:ita !a ovo/ monopolistuje IJ+ koji "e prdavati po "eni &J,Na IJ vrednost dodatni jedini"a /otovi proi!vodakup"u je &J,To je vise ne/o "ena proi!vodnje dodatne jadini"e (-A,9vo !na"i damonopolista sa jednom "enom ne iskori""ava sve mo/u"e doiti od ra!mene,ao stosmo ranije videli+ako i monopolista mo/ao da menja ra!li"ite "ene !a svako/ kup"a+/otov proi!vod i se prosirio na I",To je ista koli"ina koju mo!emo da vidimo usavrseno konkurentskoj industriji koja ima istu potra!nju i uslove troskova,

7!&itak &o#astva z&o# jedinstvene 8jedne9"ene monopoliste' -onopolista kojinapla"uje jednu istu7 "enu svim kup"ima proi!vodi"e IJ7 $ prodavati po "eni&J7,onkurentska industrija pokusa"e po istim troskovima+proi!vodi"e I" i prodavatipo "eni &",Uporedjuju"i sa re!ultatom savrsene konkuren"ije+jedinstvena "enamonopola ima !a re!ultat /uitak potrosa"evo/ viska koji je jednak polju &KS17,&osto

monopolista !aradjuje pro:it &+ trosak !a drustvo je S1+ na!van ++mrtvote!inski /uitakod monopola,L,

Prirodni monopol

8:ikasnost ta"ke 8H i!jedna"ava i mar/inalnu korist ,&rivatni monopolista postavljauslov ->M-A+ proi!vodi Im i !aradjuje pro:it p7 &m S=8,++-rtvote!inski /uitakLdrustveno/ o/astva je @88H+ tj, S1,@ko se on primora na "enu &" monopolista "e se

1!


13/15

suo"iti sa ori!ontalnom krivom tra!nje IH,&osto "e &" iti i mar/inalni priod+ to "emonopolista proi!voditi autput u 8H+ /de je ->M-A,No to stvara /uitke i monopolistatra!i resenje preko dr!avni re/ulative,

Drzavne ref!lative prema prirodnom monopol! ispoljavaju svoju re:leksiju prekoslede"i primera;

a7dr!avno vlasnistvo i menad!ment

7dr!avna re/ula"ija monopola

"7eksklu!ivnost u/ovaranja !a prirodne monopole

d7ener/i"na primena antimonopolski !akona

e7lese:er laise!:aire7 politika prema prirodnim monopolima

1!


14/15

aklj!"ak

9d drave se pre sve/a o*ekuje !akonska re/ulativa kojom se ova materijauredjuje,&ostoji dravni !akonski7 monopol i tu je !akonska re/ulativa modanajslaija karika jer predstavlja !natan priod i pored pore!a moe iti !na*ajan i!vor

javne potronje,Nije nepo!nato ni udruivanje vie monopolista+ kao i veta*kodranje "ena ispod koje/ se ne ide,to ve)a i ra!novrsnija ponuda je !a krajnje/

potroa*a najkorisnije resenje,

1!


15/15

Documents

80120554 Kristina Seminarski Monopol