70 Strategija Bezbednosti i Zdravlja Na Radu u RS 2013-2017.Doc

7/25/2019 70 Strategija Bezbednosti i Zdravlja Na Radu u RS 2013-2017.Doc

1/37

STRATEGIJA

BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U

REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2013. DO2017. GODINE

("Sl. glasnik RS", br. 100/2013)

UVOD

Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017.godine (u daljem tekstu: Strategija jeste akt !lade kojim se na celovit na"in utvr#uje stanje u

oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji i mere koje treba preduzeti za njenrazvoj$ odnosno de%ini&u aktivnosti$ ciljevi i pravci unapre#enja ove oblasti.

'va strategija predstavlja nastavak realizacije pretodne Strategije bezbednosti i zdravlja naradu u Republici Srbiji za period od 200). do 2012. godine i zasnovana je na aktivnostima$ciljevima i pravcima za dalje unapre#enje ove oblasti.

*ao i u pretodnom periodu$ Strategija te+i da stvori socijalno,ekonomsku motivaciju kodsvi u"esnika u procesima rada$ tako da sve ve-i broj privredni subjekata aktivno upravljabezbedno&-u i zdravljem na radu$ kako bi se unapredilo stanje u ovoj oblasti.

Strategija svoje upori&te nalazi u akonu o bezbednosti i zdravlju na radu (/Slu+beni glasnik

RS/$ broj 1010$ konvencijama 'R,a$ direktivama 4 kroz po&tovanje klju"ni principapromovisani ovim dokumentima i akonu o potvr#ivanju Revidirane evropske socijalnepovelje (/Slu+beni glasnik RS/$ broj 520)$ a na kojima se danas zasniva sistem bezbednostii zdravlja na radu.

6ezbednost i zdravlje na radu je %undamentalno pravo zaposleni utvr#eno u konvencijamae#unarodne organizacije rada$ isabonskim sporazumom 4 i direktivama 4.6ezbednost i zdravlje na radu je pravo zajam"eno 4stavom Republike Srbije prema komesvako ima pravo na po&tovanje dostojanstva svoje li"nosti na radu$ za&titu na radu i niko seovi prava ne mo+e odre-i. 8enama$ omladini i invalidima omogu-uju se posebna pravabezbednosti i zdravlja na radu i posebni uslovi rada$ u skladu sa zakonom.

Rezolucijom o pridru+ivanju Republike Srbije vropskoj uniji (/Slu+beni glasnik RS/$ broj11205 i akonom o potvr#ivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridru+ivanju izme#u vropskizajednica i njiovi dr+ava "lanica$ sa jedne strane$ i Republike Srbije$ sa druge strane(/Slu+beni glasnik RS/$ broj 9309$ proistekli su zatevi za uspostavljanje novog sistemabezbednosti i zdravlja na radu u savremenim uslovima.

na"ajan korak na planu evropski integracija Srbije je 1. mart 2012. kada je vropski savetdoneo odluku da se Srbiji dodeli status kandidata za "lanstvo u vropskoj uniji. arednikorak na evropskom putu Srbije jeste otpo"injanje pregovora o "lanstvu$ po dobijanju datumaza otpo"injanje pregovora.

Svake godine$ po"ev od 2002. vropska komisija ocenjuje napredak zemalja u okru+enjukada je sprovo#enje re%ormi u pitanju$ kroz ;odi&nji izve&taj vropske komisije o napretku.


2/37

4 ovom dokumentu iz 2012. godine$ vropska komisija konstatuje da je ostvaren napredak ure%ormama$ usvajanju zakonodavstva uskla#enog sa evropskim i sprovo#enju mera u skorosvim oblastima$ ali je i istakla da je neopodno da se nastavi sa re%ormama u svim oblastimadru&tvenog ure#enja$ pa samim tim i u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Strategija sebazira i na principima


3/37

'va strategija polazi od zakonske regulative u ovoj oblasti i zasniva se na principimasocijalnog dijaloga na svim nivoima izme#u predstavnika zaposleni$ poslodavaca izastupnika javnog interesa. Strategija obuvata sve dru&tveno,ekonomske s%ere$ kako bi seostvarila vizija onoga &to +elimo dosti-i , potpunu primenu propisa$ promenu svesti ova+nosti primene mera$ dru&tveno odgovorne kompanije i odgovorno dru&tvo u celini.


4/37

mladi$ stariji zaposleni$ osobe sa invaliditetom$ invalidi rada i dr. i saradnji sa svimzainteresovanim stranama u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu.

Strate&ki okviri drugi sektorski politika$ a naro"ito u oblasti odr+ivog razvoja$ smanjenjasiroma&tva$ za&tite +ivotne sredine$ energetike$ zapo&ljavanja$ i drugim oblastimaneposredno ili posredno doprinose ostvarivanju bezbednosti i zdravlju ljudi.

2. ?*''D?!= '*!=R

Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji ure#en je akonom o bezbednosti izdravlju na radu$ za "iju izradu su u najve-oj mogu-oj meri primenjeni zatevi iz Direktive9)3)1> o uvo#enju mera za podsticanje pobolj&anja bezbednosti i zdravlja zaposlenina radu$ kao i podzakonskim propisima kojima su u nacionalno zakonodavstvotransponovane pojedina"ne direktive 4 koje su donete na osnovu Direktive 9)3)1>$drugim podzakonskim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugim propisima.

akonodavni okvir "ine i rati%ikovane *onvencije e#unarodne organizacije rada i to:*onvencija 'R,a br. 91 (1)57. godina$ *onvencija 'R,a br. 1 (1)91. godina$*onvencija 'R,a br. 1A1 (1)9. godina$ *onvencija 'R,a br. 1A7 (1)99. godina$*onvencija 'R,a br. 197 (200A. godina i druge.

Sistem bezbednosti i zdravlja na radu ima podr&ku i u akonu o radu (/Slu+beni glasnik RS/$br. 250$ A10$ 50) i 3213$ akonu o zdravstvenoj za&titi (/Slu+beni glasnik RS/$ br.1070$ 720) , dr. zakon$ 9910$ ))10$ 711$ 11)12 i 513 , dr. zakon$ akonu ozdravstvenom osiguranju (/Slu+beni glasnik RS/$ br. 1070 i 10)0 , ispravka$ 3010 , dr.zakon$ 711$ 11012 , 4S i 11)12$ akonu o penzijskom i invalidskom osiguranju(/Slu+beni glasnik RS/$ br. 3503$ A505 , 4S$ 9505 , dr. zakon$ 90$ 1010 , dr. zakon$A30A , 4S$ 0)$ 1070)$ 10110$ )312 i A213$ akon o spre"avanju zlostavljanja na radu

(/Slu+beni glasnik RS/$ broj 3A10$ akonu o op&toj bezbednosti proizvoda (/Slu+beniglasnik RS/$ broj 510)$ akonu o standardizaciji (/Slu+beni glasnik RS/$ broj 3A0)$akonu o akreditaciji (/Slu+beni glasnik RS/$ broj 7310$ akonu o emikalijama (/Slu+beniglasnik RS/$ br. 300)$ 9910$ )211 i )312$ akonu o biocidnim proizvodima (/Slu+beniglasnik RS/$ br. 3A0)$ 9910 i )211$ akonu o za&titi +ivotne sredine (/Slu+beni glasnik RS/$br. 1305$ 3A0)$ 720) , dr. zakon i 5311 , 4S$ akonu o upravljanju otpadom (/Slu+beniglasnik RS/$ br. 3A0) i 9910$ akonu o ambala+i i ambala+nom proizvodu (/Slu+beniglasnik RS/$ broj 3A0)$ akonu o za&titi od nejonizuju-eg zra"enja (/Slu+beni glasnik RS/$broj 3A0)$ akonu o za&titi od joniziju-eg zra"enja i o nuklearnoj sigurnosti (/Slu+beniglasnik RS/$ br. 3A0)$ 9910 i )213$ akonu o energetici (/Slu+beni glasnik RS/$ br. 711$)312 i 12512$ akonu o e%ikasnom kori&-enju energije (/Slu+beni glasnik RS/$ broj 213$akonu o za&titi od po+ara (/Slu+beni glasnik RS/$ broj 1110)$ akonu o osnovama sistema

obrazovanja i vaspitanja (/Slu+beni glasnik RS/$ br. 720)$ 211 i 13 i mnogim drugimzakonima$ podzakonskim propisima (npr. propisi o bezbednosti ma&ina$ li%tova$ teni"kimpropisima i standardima "ijom primenom se ostvaruju bezbedni i zdravi radni uslovi.


5/37

2 4redba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri eksploataciji mineralnisirovina u dubinskim bu&otinama (/Slu+beni glasnik RS/$ broj A110$ kojom je transponovano4putstvo broj )2)1 vropskog parlamenta i Saveta o minimumu zateva zapobolj&anje bezbednosti i zdravlja na radu zaposleni na va#enju mineralni sirovina udubinskim bu&otinamaB

3 4redba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri podzemnoj i povr&inskojeksploataciji mineralni sirovina (/Slu+beni glasnik RS/$ broj A10$ kojom je transponovano4putstvo broj )2105 vropskog parlamenta i Saveta o minimumu zateva zapobolj&anje bezbednosti i zdravlja na radu zaposleni na povr&inskim i dubinskim kopovimaindustrije mineralaB

5 4redba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na plovilima koja obavljajuribolov (/Slu+beni glasnik RS/$ broj 7010$ kojom je transponovano 4putstvo broj )3103vropskog parlamenta i Saveta o minimumu zateva bezbednosti i zdravlja na radu pri raduna plovilima za ulov ribeB

4redba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad usled rizika od eksplozivniatmos%era (/Slu+beni glasnik RS/$ br. 10112$ 1213 , ispravka$ kojim je transponovano4putstvo broj 1))))2 vropskog parlamenta i Saveta o minimumu zateva zapobolj&anje bezbednosti i zdravlja na radu zaposleni izlo+eni riziku usled eksplozijegasovaB

A


6/37

liste indikativni grani"ni vrednosti pro%esionalne izlo+enosti radi primene 4putstva Savetabr. )925 i izmene 4putstva br. )1322 i 4putstva br. 20003)B

11


7/37


8/37

zaposleni na privremeni rad u inostranstvoB u"e&-e u pripremi i zaklju"ivanju me#udr+avnisporazuma o zapo&ljavanju gra#ana Republike Srbije u inostranstvu i dr.

3.2. Osta(a -inistast!a$ V(a#ina i #/a i t+(a$ a/+n*i)+ i stan"!+

inistarstvo zdravlja stara se o stvaranju uslova za podizanje nivoa zdravlja kod poslodavca istvaranju uslova za zdravstveno odgovorno pona&anje poslodavca i za&titu zdravlja naradnom mestu zaposleni.

4 obezbe#ivanju dru&tvene brige za zdravlje na nivou poslodavca$ poslodavac je du+an dazaposlenima obezbedi mere bezbednosti i zdravlja na radu$ u skladu sa propisima kojima seure#uje oblast bezbednosti i zdravlja na radu$ a tako#e poslodavac organizuje i obezbe#ujeiz svoji sredstava zdravstvenu za&titu zaposleni radi stvaranja uslova za zdravstvenoodgovorno pona&anje i za&titu zdravlja na radnom mestu zaposlenog u skladu sa propisimasa kojima se ure#uje oblast zdravstvene za&tite.


9/37

+ivota i zdravlja ljudi i +ivotne sredine.


10/37

obukama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. 'buke su posve-ene postupku procenerizika za sektor mali i srednji preduze-a.

3.3.2. Savez sa#ostalni$ sindikata Srbije

Savez samostalni sindikata Srbije usvojio je Rezoluciju o bezbednosti i zdravlju na radu$ azajedno sa ostalim socijalnim partnerima potpisnik je Deklaracije o bezbednosti i zdravlju naradu.

4 Savezu samostalni sindikata Srbije kao najstarijoj sindikalnoj organizaciji u Srbiji$posebna pa+nja se se poklanja oblasti bezbednosti i zdravlja na radu$ pa je u okviru slu+beop&ti poslova %ormiran poseban stru"ni tim za bezbednost i zdravlje na radu$ a granskisindikati %ormirali su posebna radna tela za bezbednost i zdravlje na radu.

Savez samostalni sindikata Srbije neprekidno vodi aktivnosti da se sva prava$ obaveze iodgovornosti iz radnog odnosa$ &to zna"i da se prava$ obaveze i odgovornosti iz oblastibezbednosti i zdravlja na radu ure#uju kolektivnim ugovorom. bog toga je Savez

samostalni sindikata Srbije pripremio ogledni primerak *olektivnog ugovora o bezbednosti izdravlju na radu kod poslodavca$ koji treba da poslu+i$ pre svega$ kao pomo- predstavnicimasindikata ali i predstavnicima poslodavaca$ kao smernica i pomo- u pregovorima socijalnipartnera i zaklju"ivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca.

Eako#e$ pojedina"no ili zajedno sa socijalnim partnerima Savez samostalni sindikata Srbije igranski sindikati vr&e kontinuirano edukaciju "lanova sindikata o bezbednosti i zdravlju naradu.

3.3.3. Ujedinjeni granski sindikati "%ezavisnost"

4jedinjeni granski sindikati /ezavisnost/ u svojoj programskoj orijentaciji$ kao jednu odzna"ajni aktivnosti$ utvrdili su konkretne aktivnosti na kontinuiranom unapre#ivanjubezbednosti i zdravlja na radu. Ee aktivnosti 4;S /ezavisnost/ sprovode$ pre svega$ krozdelovanje


11/37

*on%ederacija slobodni sindikata je uklju"ena u rad Saveta za bezbednost i zdravlje na raduRepublike Srbije$ a na ni+im organizacionim nivoima deluje kroz odbore za bezbednost izdravlje na radu. *on%ederacija slobodni sindikata se anga+ovala preko svoji "lanica dasvaki kolektivni ugovor kod poslodavca neizostavno sadr+i poglavlje u kome je de%inisanaoblast bezbednosti i zdravlja na radu.

3.3.. Soijalno * ekono#ski savet Repblike Srbije

Socijalno , ekonomski savet Republike Srbije razmatra nacrte zakona i predloge drugipropisa od zna"aja za ekonomski i socijalni polo+aj zaposleni i poslodavaca$ kao i iz oblastibezbednosti i zdravlja na radu$ i o njima daje mi&ljenje. 4 okviru Socijalno , ekonomskogsaveta Republike Srbije osnovana su "etiri radna tela$ uklju"uju-i i Stalno radno telo zapitanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Stalno radno telo za pitanja bezbednosti i zdravlja na radu obavezno je da svoje stru"nomi&ljenje$ stavove i preporuke o odre#enim materijalima dostave Socijalno , ekonomskomsavetu Republike Srbije u roku koji im je odre#en. aklju"ke o utvr#ivanju stru"nog mi&ljenja$

stava$ inicijative ili preporuke stalno radno telo donosi konsenzusom. =zuzetno$ kada ova+nim pitanjima ne postoji konsenzus$ Socijalno , ekonomski savetu Republike Srbije sedostavljaju izdvojeni stavovi pojedini "lanova stalnog radnog tela na razmatranje.

3.3.+. Savet za bezbednost i zdravlje na rad

a osnovu akona o !ladi i


12/37


13/37

3 nizak nivo obrazovanja i investicija u ljudske resurse$ istra+ivanje i tenolo&ki razvoj kaoosnove privrednog rasta , za obrazovanje se iz bud+eta izdvaja oko 5$G 6D


14/37

2012. nastavila tendencija blagog pada u evrima i rasta u dinarima.


15/37

Saobra-aj i skladi&tenje )1.223 9).003 9A.2A 95.A51

4sluge sme&taja i israne 22.20 20.9A3 20.3)2 20.30A

=n%ormisanje i komunikacije 3A.A5A 3A.05 37.73) 3).)3A

Hinansijske delatnosti i delatnost osiguranja 39.912 3).30 3).02 3).25


16/37

Stoga je potrebno u sprovo#enju mera bezbednosti i zdravlja na radu posvetiti dodatnupa+nju prevenciji i obuci$ odnosno edukaciji radne snage jer lica koja su bila dugoro"nonezaposlena i isklju"ena sa tr+i&ta rada du+e vreme nisu upoznata sa rizicima radnog mestasa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu.

.3. Oa%"!an)+

ES bodova i doktorski akademski studija.

e#utim$ radi sveop&teg podizanja svesti od najranijeg uzrasta o va+nosti sopstvenogzdravlja i bezbednosti$ neopodno je ovom tematikom obuvatiti i osnovno i srednjeobrazovanje u celosti$ kako bi se u"enici i u osnovnom i u srednjem obrazovanju upoznali sapotrebom za negovanjem kulture bezbednosti i dobili potrebna znanja iz ove oblasti.


17/37

.. U&a!a %a +%+#n"st i %#a!()+ na a#

&.&.1. akonodavna delatnost

'snovni propis u ovoj oblasti je akon o bezbednosti i zdravlju na radu kojim su propisana

prava$ obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposleni za primenu mera kojima seobezbe#uju bezbedni i zdravi uslovi rada na radnim mestima.

4 skladu sa acionalnim programom integracije Srbije u vropsku uniju$ 4prava zabezbednost i zdravlje na radu je pripremila propise (navedeni u ta"ki 2 Strategije kojima su unacionalno zakonodavstvo transponovane pojedina"ne direktive 4 iz ove oblasti.

4 periodu od 200). do 2012. godine$ pored propisa koji su doneti na osnovu direktiva 4$doneti su akon o potvr#ivanju konvencije e#unarodne organizacije rada broj 1A7 obezbednosti i zdravlju u gra#evinarstvu (/Slu+beni glasnik RS/$ broj 520) i akon opotvr#ivanju konvencije e#unarodne organizacije rada broj 197 o promotivnom okvirubezbednosti i zdravlja na radu (/Slu+beni glasnik RS/$ broj 520) i pet podzakonski propisa

u cilju sprovo#enja akona.

&.&.2. Strni ispiti oblasti bezbednosti i zdravlja na rad

4prava za bezbednost i zdravlje na radu je u periodu od 200). do 2012. godine organizovalapolaganje stru"nog ispita o prakti"noj osposobljenosti lica za obavljanje poslova bezbednostii zdravlja na radu1za ukupno 3.52A kandidata. 'd ukupnog broja prijavljeni kandidata$ ispitje sa uspeom polo+ilo 2.A9 (75$)AG kandidata$ &to je i prikazano u Eabeli 3.

IIIIIIIIIIIIIII1U period od 200+. do 2012. godine od kada se organizje polaganje strni$ ispita za lia

za bezbednost i zdravlje na rad sa spe$o# ispit je polo-ilo 2 kandidata, od toga & liasa trei# stepeno# strne spre#e, lia sa etvrti# stepeno# strne spre#e, 30 liasa peti# stepeno# strne spre#e, 1& lia sa 4esti# stepeno# strne spre#e, 2 liasa sed#i# stepeno# strne spre#e i 3 lia sa os#i# stepeno# strne spre#e.

Eabela 3.

;odina 6rojkandidata

6roj pristupanjapolaganju ispita

6roj kandidata koji jepolo+io ispit


18/37

2012. A2) A9) 59 72$91

4kupno:

3.52A 5.030 2.A9 75$)A

4 tabeli 5. prikazan je broj kandidata koji su u periodu od 200). do 2012. godine$ sauspeom polo+ili stru"ni ispit o prakti"noj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednostii zdravlja na radu prema stepenu stru"ne spreme prijavljenog kandidata.

Eabela 5.

Stepen stru"ne spreme kandidata ;odina polaganja 4kupno

200). 2010. 2011. 2012.

3 19 1A 13 12 )

5 201 1A1 )2 9 3)

7 0 A A 1)

A 202 13 9) )2 19

7 5)7 3A) 301 2A0 1.527

9 3 3 1A

Stru"ni ispit o prakti"noj osposobljenosti za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opremeza rad i stru"ni ispit o prakti"noj osposobljenosti za obavljanje poslova ispitivanja uslovaradne okoline u periodu od 200). do 2012. godine sa uspeom je polo+ilo ukupno AAkandidata.


19/37

Drugi problem koji je sagledan jeste da poslodavac %ormalno odre#uje lice za bezbednost izdravlje na radu ne uzimaju-i u obzir delatnost$ tenolo&ki proces$ rizike i sl. &to mo+e bitiproblem pri obavljanju ovi poslova.

4prava za bezbednost i zdravlje na radu je u periodu od 2011. do 2012. godine organizovalapripremu i polaganje stru"ni ispita za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta istru"nog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izvo#enje radova za ukupno 91kandidata. Stru"ni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta je polo+ilo 219kandidata$ a stru"ni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izvo#enje radova polo+ilo je309 kandidata.

&.&.3. ravna lia i predzetnii sa lieno# za obavljanje poslova bezbednosti izdravlja na rad

4 periodu od 200). do 2012. godine 4prava za bezbednost i zdravlje na radu je ukupnoizdala 232 licence2pravnim licima i preduzetnicima za obavljanje poslova bezbednosti izdravlja na radu$ ispitivanja uslova radne okoline i pregleda i ispitivanja opreme za rad$

odnosno odgovornim licima. 4 Eabeli . prikazan je broj izdati licenci u ovom periodu.

IIIIIIIIIIIII2Ukpan broj izdati$ lieni period od 200+. do 2012. godine je +3, od toga liene zaobavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na rad &+, liena za obavljanje poslovaispitivanja slova radne okoline 23, liene za obavljanje poslova pregleda i ispitivanjaopre#e za rad, liene za obavljanje poslova odgovornog lia za pregled i ispitivanje opre#eza rad +2 i liene za obavljanje poslova odgovornog lia za ispitivanje slova radne okoline3.

Eabela .

Rednibroj

aziv licence 6roj izdati licenci 200).

2010.

2011. 2012.

1 icenca za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja naradu

A) 1 51 35

2 icenca za obavljanje poslova ispitivanja uslova radneokoline

2 0 1 1

3 icenca za obavljanje poslova pregleda i ispitivanjaopreme za rad

5 3 0 0

5 icenca za obavljanje poslova odgovornog lica za pregledi ispitivanje opreme za rad

5 5 2


20/37

icenca za obavljanje poslova odgovornog lica zaispitivanje uslova radne okoline

5 3 2 3

A 4kupno: 93 A2 57 50

4 toku vr&enja nadzora nad zakonito&-u rada pravni licapreduzetnika sa licencom zaobavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu$ kod odre#enog broja pravnilicapreduzetnika$ uo"eni su slede-i naj"e&-i propusti:

1 pravno licepreduzetnik koje ima licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja naradu obavlja poslove a nema u radnom odnosu lice koje ispunjava uslove propisaneakonomB

2 pravno licepreduzetnik koje je anga+ovano od strane poslodavca za obavljanje poslovabezbednosti i zdravlja na radu ne kontroli&e svakodnevno primenu mera za bezbedan i zdravna radnom mestu kod poslodavcaB

3 pravno lice koje ima licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad iiliispitivanja uslova radne okoline iste obavlja suprotno propisima$ tako &to za obavljanje oviposlova anga+uje lica koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu stepena stru"nespremeB

5 pravno lice koje ima licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad iiliispitivanja uslova radne okoline izdaje stru"ni nalaz koji nema elemente i sadr+inu utvr#enu

propisima.

.. Ins&+,t"at %a a#

?naliza stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa stanovi&ta inspekcijskog nadzoraza period 200),2012. godina se bazira na izve&tajima o radu odeljenja$ odseka i grupeinspekcije rada$ iz unutra&nji organizacioni jedinica po okruzima i ;rada 6eograda.

=nspektori rada na teritoriji Republike Srbije su u periodu 200),2012. godine preduzimalimere i aktivnosti u oblasti radni odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu sa primarnim ciljemda se obezbedi primena akona o radu$ akona o bezbednosti i zdravlju na radu$ akona o&trajku$ akona o spre"avanju zlostavljanja na radu$ akona o ravnopravnosti polova$akona o za&titi stanovni&tva od izlo+enosti duvanskom dimu$ akona o volontiranju i drugizakona$ podzakonski propisa i kolektivni ugovora$ odnosno da se smanji broj povreda naradu$ kao i broj povreda zakonski odredaba i drugi propisa koji reguli&u oblast radniodnosa i bezbednosti i zdravlja na radu$ a i da se suzbije rad /na crno/.

avedeni ciljevi su ostvareni vr&enjem inspekcijski nadzora po slu+benoj du+nosti i pozatevima stranaka$ kao i preventivnim delovanjem (direktnim pru+anjem potrebniin%ormacija poslodavcima$ zaposlenima$ sindikalnim predstavnicima$ kao i putem sredstavajavnog in%ormisanja. =nspektorat za rad je u navedenom periodu posebnu pa+nju posvetionadzorima u visokorizi"nim sektorima (gra#evinarstvo i industrija$ kao i re&avanjuproblematike vezane za kategorije posebno osetljivi grupa zaposleni , pitanje vezano za

+ensku radnu snagu$ rad stariji zaposleni$ osoba sa invaliditetom$ strani radnika.


21/37

=nspektorat za rad u svom sastavu ima 2A odvojeni odeljenja$ odseka i grupu inspekcijerada u upravnim okruzima i ;radu 6eogradu$ kao i jedno odeljenje i jedan odsek u sedi&tu=nspektorata za rad. 4 =nspektoratu za rad Republike Srbije ukupno je 2A1 zaposleni$ od"ega 20 inspektora rada , diplomirani pravnika i diplomirani in+enjera razli"iti teni"kistruka.

4 periodu od 200). do 2012. godine$ inspektori rada su izvr&ili 153.39 inspekcijski nadzorau oblasti radni odnosa$ pri "emu je 22.A90 lica zate"eno na %akti"kom radu (rad /na crno/$a nakon preduzeti mera inspektora rada poslodavci su zasnovali radni odnos sa 1A.)32lica. =stovremeno$ inspektori rada su doneli 1).0A7 re&enja o nalaganju otklanjanja utvr#eninepravilnosti (najvi&e nalo+eni mera odnosilo se na zasnivanje radnog odnosa$ isplatuzarada$ izmenu i dopunu ugovora o radu$ 2.7A re&enja o odlaganju izvr&enja re&enjaposlodavca o otkazu ugovora o radu$ 10.55 zateva za pokretanje prekr&ajnog postupka$ apodneli su i )1 krivi"nu prijavu.

4 navedenom "etvorogodi&njem periodu$ =nspektorat za rad je izvr&io AA.157 inspekcijskinadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Eako#e$ u navedenom periodu doneto je

22.02) re&enja o otklanjanju nedostataka$ doneta su 1.972 re&enja o zabrani rada na mesturada$ zbog opasne pojave koja mo+e da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposleni$ podnete su12 prijave za pokretanje krivi"nog postupka protiv odgovorni lica$ zbog osnovane sumnjeda su po"inili krivi"no delo izazivanja opasnosti ne obezbe#enjem mera bezbednosti izdravlja na radu$ kao i 5.705 zateva za pokretanje prekr&ajnog postupka.

Eokom navedenog perioda$ inspektori rada su izvr&ili 5.)33 inspekcijska nadzora povodomprijavljeni povreda na radu i to: 12A nadzora povodom smrtni povreda na radu$ 70 nadzorapovodom te&ki povreda na radu sa smrtnim isodomB )) nadzora povodom kolektivnipovreda na radu$ 3)2 nadzora povodom te&ki povreda na radu$ A9A nadzora povodomlaki povreda na radu.

=nspektori rada su u periodu od 200). do 2012. godine izvr&ili 29.232 integrisana inspekcijskanadzora (jedan inspektor rada vr&i nadzor po svim osnovnim pitanjima iz oblasti bezbednostii zdravlja na radu i radni odnosa prilikom jedne inspekcijske posete$ pri "emu su doneli11.3A re&enja o otklanjanju nedostataka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 5.33re&enja o otklanjanju nedostataka iz oblasti radni odnosa i$ izre"eno je 25 zabrana rada$podneto je A2) zateva za pokretanje prekr&ajnog postupka iz oblasti bezbednosti i zdravljana radu i 551 zatev zbog utvr#eni prekr&aja iz oblasti radni odnosa.

=nspekcijskim nadzorima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavaca uo"eno jeslede-e:

*arakteristi"no je pove-anje broja radno anga+ovani lica kod poslodavaca u kra-imvremenskim intervalimaB "e&-a promena vrste posla$ koju obavljaju lica na radu i radnogmesta u okviru kojeg rade$ du+e zadr+avanje na radu$ a &to ima za posledicu pove-anuneopreznost na radu$ ignorisanje opasnosti koje se pojavljuju u procesu rada izanemarivanje rizika usled opasnosti$ a i povre#ivanje na radu. Stra od gubitka posla senegativno odra+ava na koncentraciju lica na radu i pa+nju u toku rada. *ao najugro+enijaprivredna grana$ odnosno delatnost u kojoj su naj"e&-e opasne pojave kojima su ugro+eni+ivot i zdravlje zaposleni$ sa ve-im brojem povreda na radu i te+inom posledica i dalje jegra#evinarstvo$ u kojem se kao izvo#a"i radova pojavljuju poslodavci bez potrebnogposlovnog i tenolo&kog iskustva u obavljanju ove delatnosti.


22/37

obaveze.


23/37

o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.Dodatno osposobljavanje zaposleni kada to tenolo&ki postupak zateva$ poslodavci vr&eupoznavanjem isti o obavljanju procesa rada na bezbedan na"in putem uputstava zabezbedan rad.

!e-ina poslodavaca obezbe#uju zaposlenima sredstva i opremu za li"nu za&titu na radu uskladu sa aktom o proceni rizika. S druge strane$ zaposleni moraju upotrebljavati dodeljenasredstva i opremu za li"nu za&titu na radu$ a poslodavci obezbediti kontrolu upotrebe isti.


24/37


25/37

godina

6roj izvr&eni inspekcijski nadzora u slu"aju smrtne$ te&ke sa smrtnim$ kolektivne$te&ke i lake povrede na radu

4kupno smrtni te&ke sa smrtnim isodom kolektivni te&ki laki

200) 1.29A 37 19 22 )9A 223

2010 1.322 3 21 2) 1.00 232

2011 1.092 29 19 25 )9 5

2012 1.253 2A 13 25 1.003 177

&.+.3. Repbliki ond za zdravstveno osigranje


26/37

bolju i kvalitetniju analizu stanja u ovoj oblasti koja mo+e da uka+e koje preventivne mereprimeniti u cilju smanjenja broja povreda na radu i pro%esionalni oboljenja.

.7. Osi/an)+ s(6a) &"!+#a na a#

Republika Srbija ima sistem socijalne za&tite koji obuvata svi devet bene%icija koje sunavedene u *onvenciji br. 102 o inimalnim standardima socijalnog osiguranja$ koju jeRepublika Srbija rati%ikovala 2000. godine. a bene%icije socijalnog osiguranja nadle+ne su triinstitucije. Republi"ki %ond za zdravstveno osiguranje %inansira zdravstvenu za&titu koja sepru+a prete+no u ustanovama iz


27/37


28/37

novane kazne po akon o bezbednosti i zdravlj na rad, !zreene sankije visininovane kazne po akon o prekr4aji#a, Re4eno na drgi nain po akon o prekr4aji#a(opo#ena, odbaaj za$teva, obstava, okrivljeni oslobo5en odgovornosti)), jer podai nis#etodolo4ki poredivi.

Eabela 10.

;odina

6roj podnetizateva po

akonuo bezbednostii zdravlju na

radu

6rojre&eni

predmeta

=zre"enesankcije u

visininov"anekazne poakonu

o bezbednostii zdravlju na

radu

=zre"ene sankcijeu visini nov"ane

kazne po akonuo prekr&ajima

Re&eno na drugina"in po akonu

o prekr&ajima(opomena$ odba"ajzateva$ obustava$

okrivljeni oslobo#enodgovornosti

200). 1.0)) 9) , , ,

2010. 1.2)7 A)5 17A 2)0 203

2011. )22 5A1 1A2 1A1 12)

2012. 9 15 10 192 19A

.10. :i!i6ni &"st&a,

4 periodu od 200). do 2012. godine broj krivi"ni prijava podneti javnim tu+ila&tvima nateritoriji Republike Srbije za nepreduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu usled kojije do&lo do smrtni$ te&ki i kolektivni povreda na radu$ prema podacima$ Republi"kogjavnog tu+ila&tva za delo iz "lana 1A). * je 19$ iz "lana 290. * je 7A$ iz "lana 291. * je 33

i iz "lana 299. * je 2A.

.11. P"-"*i)a +%+#n"sti i %#a!()a na a#

4 periodu od 200). do 2012. godine$ inistarstvo$ rada$ zapo&ljavanja i socijalne politike$4prava za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa drugim institucijama organizovala jerazli"ite promotivne aktivnosti$ u cilju promocije ove oblasti.

Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu , 29. april$ u okviru e#unarodne organizacijerada se do+ivljava kao dan kada treba da se podigne svest o me#unarodnoj bezbednosti izdravlju na radu me#u organizacijama zaposleni$ poslodavaca i predstavnika vlade. S tim uvezi$ !lada Republike Srbije donela je 'dluku o ustanovljavanju Dana bezbednosti i zdravlja

na radu u Republici Srbiji (/Slu+beni glasnik RS/$ broj 1710. 'd 2010. godine 29. april jeustanovljen za Dan bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji.


29/37

4prava za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa ?gencijom za bezbednost i zdravlje naradu 4 i socijalnim partnerima obele+ava vropsku nedelju bezbednosti i zdravlja na radu(53. nedelja u mesecu oktobru$ za teritoriju Republike Srbije$ promotivnim aktivnostima napolju bezbednosti i zdravlja na radu odr+avanjem kon%erencija$ deljenjem propagandnogmaterijala i dr..

4 saradnji sa socijalnim partnerima obele+ava se 9. avgust Dan gra#evinara.

4 okviru navedeni aktivnosti uklju"eni su predstavnici medija.

. '=C

'p&ti cilj Strategije jeste unapre#enje i o"uvanje zdravlja radno aktivnog stanovni&tva$odnosno unapre#enje uslova rada radi spre"avanja povreda na radu i pro%esionalni bolesti ibolesti u vezi sa radom i njiovog svo#enja na najmanju mogu-u meru$ odnosno otklanjanjepro%esionalni rizika.

Strategija te+i da se u ovom periodu broj povreda na radu smanji za G$ u odnosu naevidenciju povreda na radu koju vodi =nspektorat za rad.

Svi "inioci u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu u"estvova-e u aktivnostimaimplementacije i pune integracije propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu$ odnosnonjiovom potpunom privatanju i kori&-enju u praksi.

.1. P")+#ina6ni *i()+!i


30/37

(udru+enja poslodavaca$ sindikati$ inspekcija rada$ &kolstvo$ %ondovi za penzijsko i invalidskoosiguranje i zdravstveno osiguranje$ i dr..

A. ?*E=!'SE= = R ? =C!?

4.1. Usa/(a'a!an)+ %a,"n"#a!n"/ ",!ia "(asti +%+#n"sti i %#a!()a naa# sa #i+,ti!a-a EU$ ,"n!+n*i)a-a MOR;a i &"#sti*an)+ ,"(+,ti!n"/

&+/"!aan)a

4 procesu pridru+ivanja Republike Srbiji vropskoj uniji potrebno je i dalje raditi nausagla&avanju akona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonski propisa sadirektivama 4$ u skladu sa acionalnim programom za usvajanje pravni tekovina 4 ,


31/37

9 utvr#ivanje prioriteta u re&avanju problematike vezane za oblast bezbednosti i zdravlja naradu i oblast radni odnosa za kategorije posebno osetljivi grupa zaposleni , pitanjavezana za +ensku radnu snagu$ de"iji rad$ rad doma-e radinosti$ porodi"ni rad$ strani radnici$itd.B

) promocija razvoja nacionalne kulture prevencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ioblasti radni odnosa (podizanje svesti i in%ormisanje javnosti$ sa posebnim osvrtom nasektor mali i srednji preduze-a i visokorizi"ne sektore (gra#evinarstvo$ poljoprivreda$emijska industrija i sl.B

10 pove-anje broja inspektora rada$ kao i ve-u administrativno , teni"ku podr&ku$ kojom bise unapredio rad inspekcije rada.

4.3. Ut!


32/37

a osnovu analize postoje-eg sistema i u skladu sa me#unarodnim standardima$ 'R jerazvio slede-e tri mogu-nosti koje bi Republika Srbija mogla da primeni u nastojanju da izvr&ire%ormu za&tite prava u slu"aju povreda na radu i to da se:

1 zakonom uspostavi poseban %ond za osiguranje od povreda na raduB

2 izmene postoje-i zakoni kako bi se pojednostavila mogu-nost ostvarenja prava i postavilejasne granice u odgovornosti koja se ti"u nadoknada za povrede na radu u okviru postoje-egsistema socijalnog osiguranja$ ili kolektivnog osiguranja zaposleni koja poslodavacugovaraupla-ujeB

3 napravi nova grana za povrede na radu unutar postoje-eg socijalnog sistema.

ijedna od tri navedene mogu-nosti ne isklju"uje ostale. Sve one mogu da se posmatrajukao postupak napredovanja. ?ko re%orma za&tite prava u slu"aju povreda na radu budesprovedena korak po korak$ polazna ta"ka bila bi re%orma naknade za privremenuspre"enost za rad i namenskog doprinosa poslodavca za povrede na radu. *ao statisti"ki

osnov za takvu re%ormu mogle bi da poslu+e dr+avne institucije i javna preduze-a. Sistemosiguranja u Srbiji bi time bio uskla#en sa me#unarodnim radnim standardima.

4 toj %azi postojali bi svi elementi potrebni za %ormiranje ogranka socijalnog osiguranjanadle+nog za osiguranje od povreda na radu. 4 postupku sprovo#enja trebalo bi posebnupa+nju posvetiti pitanjima koja se ti"u promena$ na primer da li bi invalidske penzije zapovrede na radu bile preba"ene u novi ogranak ili plan osiguranja itd. akon odre#enogbroja godina uspe&nog %unkcionisanja$ ogranak za osiguranje od povreda na radu bi na krajumogao da preraste u specijalizovani %ond za osiguranje od povreda na radu.

4 periodu primene ove Strategije bi-e pokrenute aktivnosti koje -e doprineti razvoju opcija za

uvo#enje posebnog osiguranja od povreda na radu.

4.. P"#i%an)+ s!+sti " !a8n"sti %#a!()a i +%+#n"sti na a# ,"# 6+ni,a "sn"!n"- i s+#n)+- "a%"!an) i !as&itan)

6ezbednost i zdravlje na radu lica koja -e se u budu-nosti zaposliti$ je u vezi sa nivoomsvesti koja se sti"e od najranijeg uzrasta. 4"enici u osnovnim i srednjim &kolama$ a naro"itou srednjim stru"nim &kolama (ma&inske$ gra#evinske$ emijske$ medicinske i itd. treba dasteknu osnovna znanja o bezbednosti i zdravlju na radu u toku svog &kolovanja kako bi saovim znanjima pripremljeniji zapo"eli svoju pro%esionalnu karijeru.


33/37

a"in i model uklju"ivanja bezbednosti i zdravlju na radu u obrazovno,vaspitni sistem trebada se sagleda kroz pravni okvir$ kroz u"e&-e svi zainteresovani strana$ bezbednost izdravlje na radu kao deo do+ivotnog u"enja$ bezbedno i zdravo u"enje i radnu okolinu$obuku nastavnog osoblja u &kolama (predava"a$ interaktivne i %leksibilne obrazovne metode$direktnu povezanost sa radnim mestom i evaluaciju.

ogu-nost uklju"ivanja bezbednosti i zdravlja na radu u obrazovno,vaspitni sistem ogleda sei kroz vannastavne aktivnosti$ tribine$ predavanja$ prezentacije$ stru"nu praksu itd..

entra za edukaciju u oblastibezbednosti i zdravlja na radu (u daljem tekstu: >entar za edukaciju.

=maju-i u vidu op&tu intenciju i praksu razvijeni zemalja za do+ivotnim$ odnosnokontinuiranim u"enjem i usavr&avanjem zaposleni$ unapre#enje znanja i ve&tina zaprakti"no obavljanje poslova na radnom mestu i u radnoj okolini$ sa aspekta bezbednosti izdravlja na radu$ mo+e se ostvariti kroz %ormiranje >entra za edukaciju ili centara$ pa ova

aktivnost predstavlja jednu od prioritetni$ koju je potrebno realizovati u narednom periodu.

*ontinuiranu edukacijuobuku treba svatiti kao va+an "inilac koji treba: poslodavcima$zaposlenima$ predstavnicima zaposleni$ licima za bezbednost i zdravlje na radu i dr.$ dapru+i dodatna znanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za e%ektivnije izvr&enje poslovaiz svoje nadle+nosti$ odnosnu primenu mera iz ove oblasti.

*ontinuirana edukacijaobuka treba da ispuni slede-e kriterijume kvaliteta: da budeorijentisana ka praksi i primeni$ da po"iva na zaokru+enom celovitom konceptu$ da budeorijentisana ka nastavnim ciljevima$ i da zadovolji moderne metodi"ko,didakti"ke zateve.

*ontinuirana edukacijaobuka iz bezbednosti i zdravlja na radu treba da bude organizovanana tri nivoa: osnovna edukacijaobukaB napredna edukacijaobukaB privredno orijentisanaedukacijaobuka.

4 tom smislu edukacijaobuka treba da bude %okusirana na bezbednost i zdravlje radnogmesta i radne okoline$ to jest na: upravljanje rizikom na radnom mestu i u radnoj okolini saaspekta bezbednosti i zdravlja na radu$ primenu najsavremeniji tenika metoda u"enja ipreno&enja ste"eni znanja na druge zaposlene$ a sve u cilju za&tite ljudskog +ivota ismanjenja broja povreda na radu i pro%esionalni oboljenja.

Radi sprovo#enja kontinuirane edukacijeobuke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radupotrebno je stvoriti zakonski okvir i ostvariti saradnju sa visoko&kolskim ustanovama na nivou

Republike Srbije po&tuju-i ravnomernu regionalnu zastupljenost.


34/37

*orisnici usluga >entra za edukaciju treba da budu lica za bezbednost i zdravlje na radu$odgovorna lica za pregled i ispitivanje opreme za rad$ odgovorna lica za ispitivanje uslovaradne okoline$ inspektori rada$ poslodavci$ zaposleni i predstavnici zaposleni za bezbednosti zdravlje na radu$ koordinatori za bezbednost i zdravlje na radu u %azi izrade projekta ikoordinatori za bezbednost i zdravlje na radu u %azi izvo#enja gra#evinski radova$ kao i svadruga zainteresovana lica polaze-i od principa prevencije kako bi do&lo do smanjenjapovreda na radu i pro%esionalni bolesti.

>iljevi kontinuirane edukacijeobuke su pro&irivanje i produbljivanje postoje-i prakti"niznanja i ve&tina u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

4.4. U!"


35/37

zdravlju na radu sa principima *onvencije 1A1 'R,a i odgovaraju-e preporuke 171 iSocijalne povelje saveta vrope.

4 ja"anju slu+be medicine rada potrebna je sna+na zajedni"ka aktivnost inistarstvazdravlja i inistarstva rada$ zapo&ljavanja i socijalne politike. 4spostavljanje zna"ajnije ulogeslu+be medicine rada -e doprineti kvalitetnijem pra-enju zdravstvenog stanja zaposleni$ &toje jedan od osnovni preduslova za primenu podzakonski propisa iz ove oblasti.

'sim odgovornosti svakog poslodavca za bezbednost i zdravlje zaposleni i vode-i ra"una oneopodnosti da zaposleni u"estvuju u odlu"ivanju o svemu &to se odnosi na zdravlje ibezbednost na radu$ slu+ba medicine bi trebalo da ima i slede-e %unkcije koje odgovaraju ikoje su prilago#ene pro%esionalnim rizicima$ i to: identi%ikacija i procena rizika od &tetnosti pozdravlje na radnom mestu i u radnoj okoliniB organizovanje prve pomo-i i itni intervencijaBu"estvovanje u izradi programa za pobolj&anje na"ina rada$ kao i u testiranju i proceni noveopreme sa zdravstvenog aspektaB u"estvuje u analizi povreda na radu i pro%esionalnioboljenjaB davanje saveta u oblasti zdravlja$ bezbednosti$ igijene rada$ ergonomije$ kao i upogledu li"ni i kolektivni za&titni sredstavaB pra-enje zdravstvenog stanja zaposleni u

odnosu na radB uzimanje u"e&-a u merama stru"ne reabilitacijeB saradnja u in%ormisanju$stru"nom osposobljavanju i obrazovanju u oblasti medicine rada$ igijene rada i ergonomijeBu"estvovanje u analizi povreda na radu i pro%esionalni oboljenja i dr.

4 cilju re&avanja problema u %unkcionisanju slu+be medicine rada$ a time i %unkcionisanjasistema bezbednosti i zdravlja na radu$ neopodno je:

1 obezbediti "vrstu i jasnu legislativu za slu+bu medicine radaB

2 utvrditi obavezu dr+ave za pru+anje uslova i standarda za organizaciju i rad slu+bemedicine rada$ kao i kriterijume kompetentnosti i na"ina pru+anja uslugaB

3 obavezati poslodavca za anga+ovanje ili organizovanje slu+be medicine radaB

5 utvrditi polo+aj medicine rada u nacionalnom zdravstvenom sistemuB

uslugama medicine rada pokriti potrebe nepokriveni sektora ekonomije i rizi"ni grupazaposleni (mala i mikro preduze-a$ visokorizi"ni sektori$ samozaposleni$ ne%ormalni sektor$migranti i drugiB

A izraditi plan za prevazila+enje problema nedostatka edukovani zdravstveni stru"njaka ,specijalista medicine rada i sestara sa modernim kompetencijama za preventivni i promotivnizdravstveni radB

7 utvrditi potrebe za registracijom pro%esionalni bolesti i povreda na radu$ ali i obavezeslu+be medicine rada$ obzirom da ona dijagnostikuju pro%esionalne bolestiB

9 slu+be medicine rada uklju"iti u odgovaraju-i sistem in%ormisanja i prikupljanja podataka uoblasti bezbednosti i zdravlja na raduB

) izraditi analizu tro&kova i koristi anga+ovanja slu+be medicine rada uzimaju-i u obzirpra-enje zdravstvenog stanja zaposleni i rizike na radnom mestu.

4.. P"-"*i)a +%+#n"sti i %#a!()a na a#


36/37

4prava za bezbednost i zdravlje na radu -e ustanoviti nacionalna priznanja u oblastibezbednosti i zdravlja na radu: ilj alata , 'iR? i


37/37

proizvodnju i dovode do ostvarivanja ni+eg dootka$ smanjuju poslovni ugled$ a samim ti ikonkurentnost zbog neispunjavanja ugovorni obaveza.

4 Republici Srbiji nije opredeljena posebna stopa doprinosa za pokrivanje tro&kova mera zaobezbe#ivanje bezbednosti i zdravlja na radu$ pa samim tim nema razgrani"enja tro&kova zaprava zaposleni iz te oblasti.

Ero&kove za pokrivanje mera u vezi sa obezbe#ivanjem bezbednosti i zdravlja na radu i zale"enje povreda na radu i pro%esionalni bolesti predstavljaju sredstva Republi"kog %onda zapenzijsko i invalidsko osiguranje$ Republi"kog %onda za zdravstveno osiguranje i sredstvaposlodavca.

Sa aspekta poslodavca tro&kove obezbe#ivanja bezbednosti i zdravlja na radu mogu-e jepratiti po slede-im stavkama: interni tro&kovi poslodavca$ eksterni tro&kovi poslodavca(uplata doprinosa za zdravstveno i penzijsko,invalidsko osiguranje i gubitak dootka zbogprerane invalidnosti ili smrti koje je mogu-e ocenjivati kako na nivou poslodavca$ tako i nanacionalnom nivou.

9. ==C?

Radi unapre#enja stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu neopodno je kontinuiranopra-enje i ocenjivanje realizacije de%inisani ciljeva. a ovaj na"in mogu-i problemi nastali usprovo#enju Strategije detaljnije -e se analizirati i biti predlo+ene adekvatne izmeneStrategije.

). ?*>='=

Documents

70 Strategija Bezbednosti i Zdravlja Na Radu u RS 2013-2017.Doc