Click here to load reader

7 Najvećih Srpskih Tajnih Agenata u 20

  • View
    28

  • Download
    12

Embed Size (px)

DESCRIPTION

a

Text of 7 Najvećih Srpskih Tajnih Agenata u 20

7 najveih srpskih tajnih agenata u 20. vekuDrutvo 07:26, 09.08.2014. Autor: E.K. Poalji e-mail Odtampaj tekstANai pijuni svojim akcijama zapoinjali su svetske ratove, ali i inspirisali pisce

Prethodna stranicaSledea stranica Vojin Tankosi1. Hrabri komita poznat je po tome to je amarao erila, vukao za ui princa ora, ali i svojim delovanjem zapoeo Prvi balkanski, a zatim i Veliki rat

U ultimatumu koji je Austrougarska uputila Srbiji uoi Prvog svetskog rata trailo se hapenje samo dvojice ljudi - Milana Ciganovia, koji je predao oruje Gavrilu Principu, i Vojina Tankosia.

Sklon incidentima

Tankosi je roen 1880. u selu Rukladi, izmeu Uba i Lajkovca. U Beogradu je zavrio Vojnu akademiju i gotovo odmah po diplomiranju izazvao diplomatski incident. Nezadovoljan pisanjem jednog engleskog novinara o Srbima, iamarao ga je u kafani u Knez Mihailovoj ulici, to je dovelo do protesta ambasadora Velike Britanije. Novinar se zvao Vinston eril i kasnije je postao premijer.

Tankosi je imao 23 godine kad se ukljuio u zaveru protiv kralja Aleksandra Obrenovia i kraljice Drage 1903. U noi prevrata komandovao je vodom koji je streljao Draginu brau Nikolu i Nikodija. Nije mu smetalo to je s Nikodijem iao u isti razred Druge muke gimnazije... Po Beogradu se ak prialo da je to uradio bez nareenja, na svoju ruku.

Slavu je stekao 1905. kao komita u Makedoniji. Tamo je stizao da komanduje, sipa metke na Turke i Arnaute i zadrava njihov nalet, ali i da previja ranjene etnike.Kralj Petar Karaorevi izabrao ga je za druga i vaspitaa svojim sinovima, ali se to neslavno zavrilo - princu oru, koji je ve bio momak, iupao je ui!

Predvodio Arnaute

U vreme nemira zbog aneksije Bosne 1908. na Terazijama je uskoio u fijaker ministra spoljnih poslova Milovana Milovanovia, pariskog doktora prava, i izvikao se na njega zbog pomirljive spoljne politike Srbije. arija je danima brujala o tome, a na zadnjem kraju ministrovog fijakera od tada je stajao pandur...

Sredinom 1912. boravi na Kosovu, gde sa Isom Boljetincem predvodi Arnaute u sukobu sa Turcima. Drugog oktobra 1912. samostalno napada i zauzima tursku karaulu kod Merdara, pre objave neprijateljstava, ime praktino poinje Prvi balkanski rat.Zbog ultimatuma Austrijanaca, koji su traili njegovo hapenje kao jednog od glavnih organizatora Sarajevskog atentata, srpske vlasti su ga uhapsile, ali je prvog dana rata puten da bi komandovao svojom jedinicom u odbrani Beograda. Njegov Savski etniki odred tri noi i tri dana spreavao je prelazak neprijatelja preko Save.

U oktobru 1915. godine smrtno je ranjen, a zatim i tajno sahranjen. Austrijanci su ipak nali Tankosiev grob, otkopali ga, slikali le i fotografiju objavili u novinama, uz tekst da je demon svetskog rata mrtav.Posmrtne ostatke prenela je njegova majka i sahranila ih na beogradskom Novom groblju 1922.Demon rata

Vojin Tankosi je stradao prilikom odbrane Beograda 1915. godine i tad je tajno sahranjen. Austrijanci su ipak pronali njegov grob, otkopali le, slikali ga i objavili uz tekst: Demon svetskog rata je mrtavBoin Simi2. Karijeru je zapoeo kao zaverenik u Majskom prevratu, nastavio kao komita, pukovnik Crvene armije i ambasador kralja Petra, a zavrio kao Titov ambasador

Za Boina Simia Crnjanski je pisao da je bio saradnik Kominterne, a istaknuti pukovnik Vladimir Tucovi, brat Dimitrija Tucovia, govorio je da je Simi meunarodni hohtapler.

Stao uz Apisa

Boin Simi roen je 20. oktobra 1881. u Velikom iljegovcu kod Kruevca. Sin uitelja, zavrava Vojnu akademiju, postaje mason i 1903. uestvuje u ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage.

Pet godina kasnije je u Vranju, odakle ubacuje komite na tursku teritoriju, a krajem leta 1912. on je sam duboko iza neprijateljskih linija: maskiran u seljaka, crta mape Skopske Crne Gore, Janjeva i Pritine, neophodne za predstojei Balkanski rat.Za vreme Prvog svetskog rata komanduje bataljonom, a 1916. godine Dragutin Dimitrijevi Apis ga alje u Rusiju da meu tamonjim Jugoslovenima i drugim Slovenima prikuplja dobrovoljce za srpsku vojsku.

Od komite do diplomate... Boin Simi na poetku i na kraju karijere

Kad Apis na Solunskom procesu 1917. godine bude osuen na smrt, Simi e sa jo trojicom srpskih oficira pokrenuti akciju da ga spase pogubljenja. Iz Petrograda upuuju memorandum svim vodeim dravnicima i vladarima u svetu, piu pisma i glavnim dnevnim listovima u Rusiji, Francuskoj i Engleskoj... A posle toga, povratka im u Srbiju nema.Boin Simi ostaje u Rusiji i posle Oktobarske revolucije postaje pukovnik Crvene armije. Godine 1936. vratio se u Beograd - ali ga jugoslovenske vlasti samo dva dana dre u zatvoru, a onda putaju na slobodu i vraaju mu in pukovnika!

Menjao strane

U Beogradu se otvoreno druio s moskovskim ambasadorom. Redovno su igrali karte. Petog aprila 1941. iz Beograda u Moskvu putuje delegacija da sa Staljinom zakljui Pakt o prijateljstvu i nenapadanju. U njoj su i Mustafa Golubi i Boin Simi.On prelazi u London, a kralj ga postavlja za ambasadora kod De Gola.

U jednom obraanju poslanicima u Donjem domu Parlamenta Britanije otro se suprotstavio bombardovanju Beograda od strane saveznika. Rekao je da je udno da se razara Srbija, u kojoj postoji pokret otpora okupacionim snagama, a da, na primer, nijedna bomba nije pala na Bugarsku, koja je otvoreno prela na stranu Sila osovine. Nekoliko dana posle ovog govora usledilo je viednevno bombardovanje Sofije.

Pred kraj rata Simi prelazi na Titovu stranu. Kad je kao njegov ambasador poao preko Bugarske u Ankaru da preuzme dunost, u Sofiji e pokuati da ga ubiju. Stari majstor konspiracije odmah e rei da je taj napad osveta za govor u Parlamentu Britanije i bombardovanje bugarskih gradova.Umro je u Beogradu 24. februara 1966. u 85. godini.Avanturisti... Golubi (dole drugi sleva) i Tankosi (dole trei sleva) Muhamed Mehmedbai3. Kao pripadnik Mlade Bosne pokuao je da ubije Oskara Pooreka, Franca Ferdinanda, grkog kralja Konstantina, ali ni u jednom atentatu nije bio uspean

Muhamed Mehmedbai, roen 1886. godine u Stocu, u Hercegovini, bio je pripadnik revolucionarne organizacije Mlada Bosna. Kao takvog, Mustafa Golubi pozvao ga je krajem 1913. da doe u Francusku, u Tuluz, gde mu je poveren zadatak da ubije austrougarskog poglavara Bosne Oskara Pooreka. Snabdeven boicom otrova i kamom sa otrim vrhom, vratio se iz Tuluza u Marselj da se tu ukrca u brod. U Dubrovniku je seo u voz. U jednom trenutku primetio je da andarmi pretresaju vagone, pa se uplaio da trae njega. Otrov i oruje bacio je u nunik. Tek kasnije saznao je da su andarmi tragali za nekim lopovom.

Pobegao iz Sarajeva

Odustao je od atentata na Pooreka kad je saznao da Gavrilo Princip s drugovima sprema atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Prikljuio im se, ali na Ferdinanda nije bacio bombu, pravdajui se da je kolona pored njega brzo prola.Mustafa Golubi

Muhamed Mehmedbai jedini je od atentatora koji je posle pucnjeva Gavrila Principa uspeo da se izvue iz Sarajeva i preko planina pobegne u Crnu Goru, u Niki. Mislei da je tu bezbedan, poeo je da pria o svojoj ulozi u Ferdinandovom ubistvu, pa su ga Crnogorci, bojei se da glas o njemu ne stigne do Austrougarske, zatvorili, a onda ga tajno prebacili u Srbiju. Kao potporunik, uestvovao je u povlaenju srpske vojske preko Albanije, a na Solunskom frontu prikljuio se Apisu i organizaciji Crna ruka.U prolee 1916. Apis je prihvatio predlog mladobosanaca da rtvuju svoj ivot za stvar saveznika i ubiju dva najvernija pomagaa Nemaca na Balkanu, grkog i bugarskog kralja Konstantina i Ferdinanda.

Nepoeljni svedok

Snabdeo je orujem Mehmedbaia i njegovog pomagaa, kojima je zapao ovaj prvi, i otpremio ih u Atinu. Mehmedbai je svoju rtvu ekao u pozoritu, ali je Konstantin u poslednjem momentu zbog nazeba ostao kod kue. Poto ih je otkrila srpska policija, neprijateljski raspoloena prema Apisovoj obavetajnoj slubi, morali su da se sklone. Mehmedbai se prijavio u bolnicu zbog navodne bolesti, a njegov pomonik je ubijen. Ni danas se ne zna da li je njegovo ubistvo naredio Apis jer nije izvrio zadatak ili je srpska policija uklonila nepoeljnog svedoka.

Na Solunskom procesu 1917. godine, kada je Apis zbog uea u navodnoj zaveri za ubistvo srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karaorevia osuen na smrt, Mehmedbai je osuen na 15 godina zatvora. Amnestiran je 1919. i vratio se u Sarajevo.U tom gradu su ga 1943. ubile ustae.Muhamed Mehmedbai Mustafa Golubi4. Odlian ak postao je jedan od glavnih Apisovih ljudi, pa otiao u Rusiju i postao Staljinov ovek. U Beograd se vratio u vreme Drugog svetskog rata

U prvoj polovini dvadesetog veka nije bilo vanijeg istorijskog dogaaja na Balkanu u kojem Mustafa Golubi nije uestvovao

Atentat na kralja

Roen je 1891. godine, u porodici ni siromanoj ni bogatoj. Kao darovito dete i kao najboljeg aka osnovne kole u Stocu, optina ga je poslala u gimnaziju u Sarajevu. kolovanje prekida zbog Prvog balkanskog rata, iz kojeg je izaao je s inom narednika srpske vojske i Ordenom Obilia za pokazanu hrabrost.Nakon mature 1913. sa stipendijom vlade u Beogradu otiao je na studije prava u Lozanu i enevu, a onda u Pariz, gde je stupio u Crnu ruku, kojom je rukovodio Dragutin Dimitrijevi Apis.

Apis ga je 1914. postavio za pisara u Uikoj armiji, a 1915. alje ga u Rusiju da prikuplja dobrovoljce za srpsku vojsku. Vraa se s hiljadu novih ratnika u trenutku kada se srpska armija ve uveliko povlai preko Albanije. Na suenju Apisu 1917. Golubi je osuen na godinu dana, ali je pobegao u Francusku.

U Beograd se vratio 1918, a srpske vlasti ga hapse 1921. zbog sumnje da je spremao atentat na kralja Aleksandra. Detalji o ovom atentatu nisu poznati, ali se zna da se Golubi jednom prilikom na Terazijama, dok je prolazio kraljev automobil, pred svedocima zakleo da e osvetiti Apisa. Otiao je u Pariz, pa u Be, g