1

TEHNO

LO

GIJ

ATEHNO

LO

GIJ

ATEHNO

LO

GIJ

ARADO

VA

RADO

VA

RADO

VA

6 6 ––

BETONSKI RADOVI

BETONSKI RADOVI

BETONSKI RADOVI

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

1

oŠiro

ka dos

tupn

ost n

abav

nih ko

mpo

nenti

oNiska

poč

etna

cen

ao

Lako

prilag

oñav

anje svim uslov

ima sred

ine

oMala po

troš

nja en

ergije

oBolje pod

noše

nje op

tereće

nja

oMog

uća ug

radn

ja arm

ature za

prijem

zatez

anja i sa

vijanja

oBeton

je izuz

etno

trajan ka

da nije u agres

ivnim sredina

ma

oArhite

kton

ska atraktivno

sto

Ose

tljivos

t na brojne

utic

aje (hem

ijske

age

nse)

oNiske

čvrstoć

e pri sav

ijanju i zatez

anju

oNed

ovoljna elas

tično

sto

Ned

ovoljna ek

sploatac

ijska

trajno

sto

Slože

no oblikov

anje

oSlože

ni proraču

ni i dimen

zion

isan

ja

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

2

KARAKTERIS

TIK

E B

ETONA

Most

u B

ota

nič

koj b

asti u

Gre

noblu

iz 1

855

je p

rvi bet

onsk

i most

na

svet

u3

oPla

stifik

atori i

super

pla

stifik

atori -po

boljšav

aju ug

radljivos

t i o

brad

ljivo

st

oAer

anti-po

veća

vaju otporno

sti n

a mraz

oZap

tiva

či -sm

anjenjuju vo

doprop

ustljivos

t

oAkc

eler

atori -ub

rzav

aju proc

es vez

ivan

ja i oč

vršć

avan

ja

betona

oRet

arder

i-us

porava

ju proce

s ve

ziva

nja i o

čvršća

vanja

betona

oAntifriz

i-sred

stva

protiv smrzav

anja beton

a

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

4

ADIT

IVI PRI IZ

RADI BETONA

2

LAKIBETONI

Karak

teris

tike:

oZap

reminsk

a težina

<19

00 kg/m

3

oDob

ra termo-izolac

ija

oDob

ra iz

olac

ija od zvuk

a

oMan

je m

ehan

ičke

čvrstoć

e

Pod

ela: o

Lako

-agreg

atni beton

i

oJe

dnoz

rni (ka

verozn

i) be

toni

oĆelijasti b

eton

i

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

5

PODELA L

AKIH

BETONA

I grupa

–term

oizo

lacion

i beton

i

II grupa

–ko

nstruk

cijsko

-termoizo

lacion

i beton

i

III g

rupa

–ko

nstruk

cijski beton

i

IV grupa

–ko

nstruk

cijski beton

i visok

e ko

mpa

ktno

sti

6

Kar

akte

rist

ike

I gru

pa

II gru

pa

III g

rupa

IV g

rupa

Zap

reminsk

a mas

a (kg/m

3 )50

0 -80

080

0 -14

0014

00 -18

00do

2100

Čvrstoć

apri pritis

ku M

B

(MPa)

55; 7.5; 1

010

-35

30-50

Koe

ficijent

toplotne

provo

dljivos

ti (W

/m°C)

0,05

–0,25

0,24

–0,60

0,55

–0,95

ne propisuje se

Otporno

stna

mraz

(broj ciklusa

)ne

propisuje se

10 -35

15 -10

025

-15

0i v

iše

Vod

opropus

tljivos

t (pritisak

vod

e u kP

a)ne

propisuje se

ne propisuje se

nepropisuje se

V-2,V

-4

V-6, V

-8

Minim

alniutroša

k ce

men

ta

(kg/m

3 )12

0 -17

515

-25

025

0 -40

040

0 i v

iše

LAKO-A

GREG

ATNI BETONI

Sas

tav:

Laki agreg

at (drob

ljena

ope

ka, z

gura, elek

trofiltersk

i pep

eo, drve

na

strugo

tina, pluta i sl.) + cem

ent +

vod

a + aditivi (po

potrebi)

Vrste la

ko-agreg

atnih be

tona

:

oDurisol

-za

izradu

bloko

va i ploč

a (čvrstoć

a mu je 25 MPa)

oHerak

liti T

arolit-za

izradu

lakih ploč

a

oBlindit-

za iz

radu

pod

loga

za po

dove

oKsilolit-za

izradu

zav

ršnih slojev

a ko

d po

dova

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

7

JEDNOZRNI B

ETONI

U sas

tav ov

i beton

a ulaz

i sam

o jedn

a frak

cija agreg

ata (8/16 ili 16/31

.5)

Karak

teris

tike:

oMali sad

ržaj cem

enta

oVelika po

rozn

ost

oMale čv

rstoće

na pritisa

k (do 10

MPa)

oOdlični to

plotni izolatori

oVelika otpo

rnos

t na de

jstvo mraza

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

8

3

ĆELIJ

ASTI BETONI

Ovi beton

i se do

bijaju uba

civa

njem

odreñ

enih sreds

tava

u sve

žu

betons

ku m

ešav

inu ko

jima se

ostva

ruje visok

a po

rozn

ost oč

vrslog

be

tona

(od

60 do

80%

)

Pod

ela:

oGas

beton

i

�Siporek

s -ce

men

t +vo

da+kv

arcn

i pes

ak+do

datak prah

a alum

inijuma

�Iton

g -ce

men

t+vo

da+kv

arcn

i pes

ak+hidratisan

i kreč

+alum

inijumsk

i prah+

elek

trofiltersk

i pep

eo

oPen

o be

toni -ko

d ov

ih beton

a će

lijas

ta struk

tura se ne stva

ra

hemijskim putem

kao

kod

gas

beton

a, već

meh

aničkim pos

tupc

ima

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

9

TEŠKI BETONI

Zap

reminsk

a mas

a je >25

00 kg/m

3(m

ože ići i do 60

00 kg/m

3)

Sas

tav:

Vod

a + umeren

a ko

ličina ce

men

ta

+ te

ški a

greg

at (otpa

ci gvo

žña i č

elika, rud

e gv

ožña... i sl.)

Upo

treb

a:

oZaš

tita u nu

klea

rnim

elektrana

ma

oZaš

tita reak

torskih po

strojenja

oZa atom

ska sk

loništa

oSklad

ištenje radioa

ktivno

g otpa

da i dr.

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

10

KARAKTERIS

TIK

E T

EŠKIH

BETONA

Karak

teris

tike:

oVelika za

prem

insk

a mas

a

oMalo sk

upljanje

oOtporno

st na mraz

oInertnos

t na tempe

raturne prom

ene

Man

e:

oTeš

ka ugrad

ljivo

st (zb

og zah

teva

ne velike ko

mpa

ktno

sti

betona

)

oTeš

ko drobljenje ag

rega

ta (zb

og zah

teva

nog od

nosa

frakc

ija)

oSeg

rega

cija agreg

ata (zbo

g ve

like težine

zrna)

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

11

BETONI VIS

OKIH

ČVRSTOĆA

Beton

ima viso

kih čv

rstoća

se sm

atraju oni čije su marke

beton

a MB>60

, dok

se be

toni sa MB>10

0 sm

atraju beton

ima vrlo visok

e čvrstoće

.

Sas

tav: Vod

a + agreg

at + cem

ent +

silika

tna praš

ina (za

men

juje deo

ce

men

ta i sn

ižav

a toplotu hidratac

ije) + sup

erplas

tifikator (sm

anjuje

količinu po

treb

ne vod

e).

oVeć

a ko

ličina ce

men

ta (40

0-50

0 kg

/m3)

oKom

bina

cija krupn

og drobljeno

g i sitn

og prirod

nog agreg

ata

oBitn

a je fino

ća m

liva ce

men

ta

(već

a fin

oća → brža hidratac

ija →

veće

ran

e čv

rstoće

)

oVelika fin

oća mliva → velika toplota hidratac

ije

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

12

4

KARAKTERIS

TIK

E B

ETONA V

ISOKIH

ČVRSTOĆA

oEko

nomično

st

oSman

jenje so

pstven

e težine

kon

strukc

ije (man

ji pres

eci)

oBrža grad

nja ko

nstruk

cije

oIzgrad

nja viših i inž

enjerski zah

tevn

ijih ko

nstruk

cija

oVelika čvrstoća

oVelika elas

tično

st

oMog

ućno

st sav

lada

vanja ve

likih ras

pona

oMan

je deformac

ije (slab

ija pojav

a prslina)

oVelika otpo

rnos

t na sp

oljašn

je utic

aje

oVelika trajno

st kon

strukc

ije

oSman

juje se ko

ličina če

lika za

arm

iranje

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

13

NEGA B

ETONA V

ISOKIH

ČVRSTOĆA

oPrim

enjuje se niži vod

o-ce

men

tni fak

tor, pa se

sman

juje

step

en hidratacije

oNa man

ji vo

do-cem

entni fak

tor se

ide i d

a bi se sm

anjilo

kasn

ije sku

pljanje be

tona

oNeg

a u vo

di kon

trolisan

e tempe

rature omog

ućav

a do

datnu

vodu

za hidratac

iju (do

28 da

na)

oBeton

koji je um

eren

o ne

gova

n u vo

di neć

e im

ati već

e sk

upljanje ne

go što je

to sluča

j kod

običn

ih beton

a

oPos

le 28 da

na, be

ton se

neg

uje na

vaz

duhu

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

14

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

15

Bet

on se

mas

ovn

o p

rim

enju

je za

razl

ičite

obje

kte

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

16

Zašti

ta beto

na poli

eti

lenskim

fo

lija

ma

5

MIK

ROARM

IRANI BETONI

Karak

teris

tike meš

avine su

:

oPotrošn

ja cem

enta do 10

% već

a ne

go kod

običn

ih betona

oVlakn

a za

mikroarmira

nje od

čelika, polipropilena

, stak

la...

oAgreg

ati sa na

jkrupn

ijim zrnom

do 16

mm (ve

će zrno→

teže

je

postići rav

nomeran

ras

pored vlak

ana u mas

i)

oAditiv

i kao

i ko

d ob

ičnih be

tona

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

17

SVOJS

TVA V

LAKANA Z

A M

IKROARM

IRANJE

Tip

vla

kna

Zat

ezna čv

rsto

ća

(MPa)

Modul e

last

ičnost

i x1

03(M

Pa)

Izduže

nje

pri k

idan

ju (%

)Spec

ifič

na m

asa

(g/m

3 )

Akrilno

207 –414

2,07

25 –45

1,1

Azb

estno

552 –966

8,28 –138

0,6

3,2

Pamučn

o414 –690

4,83

3 –10

1,5

Stakleno

1035 –3795

69

1,5 –3,5

2,5

Najlonsk

o759 –828

4,14

16 –20

1,1

Polietilensko

690

0,138 –0,414

10

0,95

Polipropilensk

o552 –759

3,45

25

0,9

Poliestersko

725 –863

8,28

11 –13

1,4

Veštačk

a svila

414 –621

6,9

10 –25

1,5

Čelik

276 –4150

200

0,5 –35

7,8

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

18

MA-B

ETONI SA Č

ELIČ

NIM

VLAKNIM

A

oDo 50

% već

a čv

rstoća

na pritisa

k

oDo 10

puta ve

ća čvrstoć

a na

zatez

anje

oVeć

a žilavo

st

oBolje pod

noše

nje dina

mičkih op

tereće

nja

oVeć

a otpo

rnos

t na ud

ar

oLo

m se javlja pos

tepe

no

oSman

jeno

sku

pljanje i teč

enje

oPov

ećan

a otpo

rnos

t na ha

banje

oDoz

aža: 0.25-2%

19

MA-B

ETONI SA P

OLIP

ROPIL

ENSKIM

VLAKNIM

A

oDalek

o niža

cen

a od

čeličnih vlak

ana

oMala sp

ecifičn

a mas

a

oHem

ijska

inertnos

t

oNiži m

odul elastično

sti

oSlaba

prio

nljivos

t za

cem

entnu mas

u

oVeć

e de

form

acije

oPog

odna

su za

man

ja optereć

enja

oLo

m nije krt (po

veća

na spo

sobn

ost d

eformisan

ja elemen

ta

nako

n po

jave

prslina)

oDoz

aža je od 0,1 do

0,6 zap

reminsk

ih proce

nata

oDuž

ina vlak

ana je od 5 -60

mm

oPrečn

ik vlaka

na je

od 0,08

-0,38

mm

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

20

6

MA-B

ETONI NA B

AZI REAKTIV

NOG P

RAŠKA

Ova

j beton

preds

tavlja M

A beton

sa viso

kim upo

treb

nim

svo

jstvim

a.

To su

beton

i čije čvrstoć

e na

pritisak

prelaze

150

MPa i koji s

u ojač

ani

vlak

nima za

mikroarmira

nje.

Sas

tav: o

Ne sa

drži krupn

i agreg

at

oKva

rcni pes

ak

oCem

enti su

visok

ih čvrstoć

a

oDod

aci (silikatna

prašina

i su

perplastifika

tori)

oVlakn

a (najče

šće če

lična

)

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

21

MA-B

ETONI NA B

AZI REAKTIV

NOG P

RAŠKA

Karak

teris

tike MA beton

a na

baz

i rea

ktivno

g praš

ka:

oVrlo

visok

a čv

rstoća

na pritisa

k (od 20

0 do

800

MPa)

oVrlo

visok

a čv

rstoća

na sa

vijanje (do 15

0 MPa)

oVrlo

visok

mod

ul elastično

sti (do

75 GPa)

oMala ko

ličina vo

de (zb

og sup

erplas

tifikatora; ω

=0.14-0.2)

oPraktično

je vod

onep

ropu

stan

oVelika trajno

st

oZbo

g viso

kih čv

rstoća

pos

toji mog

ućno

st sman

jenja

popreč

nih pres

eka elem

enata od

ovo

g be

tona

oBolja otporno

st na he

mijske

utic

aje i n

a ha

banje...

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

22

POLIM

ER B

ETONI

Pod

ela: o

Beton

i impreg

nirani polim

erim

a –ce

men

tni b

eton

koji je

nakn

adno

impreg

niran po

limerom

oBeton

i mod

ifiko

vani polim

erim

a –be

toni kojim

a je u sve

žu

betons

ku m

asu do

dat po

limer

oPolim

er beton

i –po

pravilu ne sa

drže

cem

ent; polim

er je u

potpun

osti za

men

io cem

ent

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

23

BETONI M

ODIF

IKOVANI POLIM

ERIM

A

Sas

tav: o

Polim

er (sintetička

smola) se meš

a za

jedn

o sa

cem

entom

oCem

enti su

svih vrsta ka

o i k

od običn

ih beton

a

oIzbe

gava

ti prim

enu ag

rega

ta sa ve

likom

pov

ršinsk

om vlago

m

(ostva

ruje se tešk

o že

ljena

kon

zisten

cija polim

era)

oVod

a ne

sme sa

drža

ti sa

stojke

koji š

tete polim

erizaciji

oAditiv antipen

ušav

ac sman

juje količinu uv

učen

og vaz

duha

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

24

7

BETONI M

ODIF

IKOVANI POLIM

ERIM

A

Karak

teris

tike MA beton

a mod

ifiko

vanih po

limerim

a :

oIm

aju bo

lju, ali kraću

obrad

ljivo

st i ug

radljivos

t

oMala sk

lono

st ka se

greg

aciji

oMala ko

ličina vo

de (što im

a uticaj na ve

će čvrstoć

e)

oIm

aju inteziva

n prira

st čvrstoć

e (na pritisa

k i n

a za

teza

nje) i

nako

n 6 mes

eci o

d ug

rañiva

nja

oČvrstoć

a na

zatez

anje je

i do

50%

već

a ne

go običn

o

oVeć

a čvrstoća

na ha

banje (do 50

%)

oSlabo

upijanje vo

de je

r su

pore za

puše

ne polim

erom

oMan

je sku

pljanje i teč

enje

oVeć

a otpo

rnos

t na ha

banje

oVeć

a ko

rozion

a otpo

rnos

t

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

25

POLIM

ER B

ETONI

oPolim

er u potpu

nosti zem

enjuje cem

ent

oOd ag

rega

ta se po

red stan

dardnih mog

u prim

enjivati i drven

a strugo

tina, usitnjeno

staklo, rec

ikliran

e sirovine

i sl.

oZa po

limer beton

e je bitn

o prisus

tvo praš

inas

tih čestica –kv

arcn

o,

dolomitn

o, krečn

jačk

o i g

ranitno braš

no, ka

olin i sl. (pu

nioc

i)

oUpo

treb

a pu

nilaca

omog

ućav

a:

�Već

i visko

zitet

�Već

i mod

ul elastično

sti

�Sman

juje se sk

upljanje

�Pov

ećav

a se

term

ička

stabilnos

t

�Sman

juje se ce

na rad

ova

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

26

KARAKTERIS

TIK

E P

OLIM

ER B

ETONA

oČvrstoć

e pri p

ritisku

–prek

o 12

0 MPa

oČvrstoć

e pri z

atez

anju i sa

vijanju –prek

o 50

MPa

oOtporno

st na ha

banje –ve

ća neg

o ko

d ob

ičnih be

tona

oPropu

stljivo

st za tečn

osti i g

asov

e –mala ili zan

emarljiva

oMod

ul elastično

sti –

najčeš

će m

anji od

30 GPa

oTermički koe

ficijent line

arno

g širenja –(1.5 ÷

3.0)·10-

5

oTeč

enje –

veće

ili isto ka

o ko

d ob

ičnih be

tona

oSku

pljanje –man

je ili p

ribližno

isto kao

kod

običn

ih beton

a

oVeć

a otpo

rnos

t na he

mijske

age

nse

oProblem

je ose

tljivos

t na viso

ke te

mpe

rature i po

žar

(izraže

nije kod

˝čistih˝ po

limera ne

go kod

onih sa

agreg

atom

)

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

27

PRIM

ENA P

OLIM

ER B

ETONA

oIzrada elemenata za transp

ort otpadnih voda

oZa izradu kanala, c

evi i ša

htova

oZa proizvo

dnju sanita

rne opreme

oZa izradu svih vrsta podova

oZa oblaganje zidova

i fasa

da,

oZa deko

rativ

ne radove

oIzrada hidroizolacije

oZa sanacione radove

(zb

og velike prio

nljivo

sti)

oZa izolaciju od vibracija

oIzrada zidova

za ukruće

nje

oZa pove

ziva

nje starih

i novih slojeva

betona

oZa izradu konstruktivnih elemenata

Cen

a po

limer beton

a je već

a, ali ve

ća poč

etna

ulaga

nja se

oprav

dava

ju

većim eks

ploa

tacion

im vek

om ovih be

tona

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

28

8

VALJANI BETONI (R

CC)

Osn

ovna

oso

bina

je da se

njih

ovo ug

rañiva

nje i zbijanje vrši pom

oću

opreme za

zem

ljane

rad

ove (pom

oću tešk

e meh

anizac

ije).

Kom

pone

nte meš

avine za

ovu

vrstu beton

a su

:

Cem

ent (man

ja količina) + le

teći pep

eo (ok

o 50

% m

ase ce

men

ta)

+ vod

a + agreg

at + dod

aci

Leteći (elek

trofiltersk

i) pe

peo sm

anjuje to

plotu hidratac

ije

Zrno ag

rega

ta ne bi treba

lo biti već

e od

32m

m (zb

og zbijanja i

segreg

acije)

Vod

o-ce

men

tni fak

tor je oko

0,60-0,65

(zb

og sitn

ih čes

tica ko

je

zahtev

aju ve

ću količinu vo

de)

Prim

ena je karak

teris

tična

za mas

ivne

kon

strukc

ije kao

što su bran

e,

betons

ki prago

vi (prelivi).

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

29

KARAKTERIS

TIK

E V

ALJANIH

BETONA

oBrža ug

radn

ja i ob

rada

beton

a

oZna

tna uš

teda

u vremen

u i n

ovcu

oMeš

avina se

preno

si kiperim

a

oMala vo

doprop

ustljivos

t

oVisok

a čv

rstoća

na za

teza

nje

oMalo sk

upljanje

oOtporno

st na de

jstvo mraza

oHem

ijska

i ko

rozion

a otpo

rnos

t

oTrans

port m

ešav

ine mora biti brz (zbo

g su

ve kon

zisten

cije)

oBeton

mora biti ug

rañe

n do

30m

in nak

on sprav

ljanja

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

30

31

RCC D

am -

New

Big

Cher

ry -

USA

32

9

SAM

OZBIJ

AJU

ĆI BETONI

Dob

io je

naz

iv je

r je u sve

žem stanju sa

mou

grad

ljiv, odn

osno

sleže

se

bez se

greg

acije sam

o po

d uticajem

gravitacije (teče

˝ka

o med

˝)

Nas

tao je usled

teš

koća

pri ug

rañiva

nju be

tona

u elemen

te sa gu

stom

mrežo

m arm

ature (teš

ko je

ostva

riti kva

litetno

ograñiva

nje).

Sas

tav: o

Visok

sad

ržaj (40

%) ultrafinih čes

tica (< 0,125

mm) +

supe

rplastifika

tor + vod

a + cem

ent

oLe

teći pep

eo, silikatna

i ka

men

a praš

ina, sintetič

ka dispe

rzija

U ran

oj faz

i saz

reva

nja je bez

poč

etnih de

feka

ta

U očvrslom stanju (čvrstoć

a na

pritisak

do 60

Mpa

) otpo

ran na

utic

aje

Man

a je visok

a ce

na m

aterijala koji se ko

riste u iz

radi

Opa

snos

t od se

greg

acije pri w/c fak

torim

a ve

ćim od 0,4

Dalek

o niža

cen

a ug

radn

je

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

33

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

34

TORKRET B

ETONI

oPod

vaz

dušn

im pritisko

m i kroz

pos

ebne

mlazn

ice se

velikom

brzino

m i en

ergijom nab

acuje na

pod

logu

oZa izradu

mlazn

og beton

a se

koristi ag

rega

t do

8 m

m (reñe

16 mm)

oOva

kav be

ton se

najče

šće na

ziva

torkret beton

(prem

a pa

tentim

a) a

drug

i naz

ivi s

umlazn

i, prsk

aniili šp

ricbe

ton.

oVelike je gus

tine jer se

pravi sa nisk

im vod

o-ce

men

tnim

faktorom

pa

je upo

treb

a plas

tifikatora ob

avez

na a pož

eljna i u

brzivač

a ve

ziva

nja

oUgrañ

ivan

je se vrši bez

oplate

oSpreč

avan

je prodo

ra vod

eo

Oblog

a tune

lao

Stabilizac

ija isko

pao

Stabilizac

ija ošteć

enih m

esta

oSuv

i i m

okri po

stup

ak ugrad

nje

35

36

10

TORKRET B

ETONI

37

TORKRET B

ETON -

SUVI POSTUPAK

oNa mlazn

ice se

kom

pres

ovan

im vaz

duho

m dov

odi s

uva beton

ska

smeš

a a na

mlazn

ici se, kroz pe

rforira

ni prsten, u smeš

u do

daje i

rasp

ršuje vo

dapo

dpritisk

om koja se

meš

a sa

suv

om smeš

om.

oBrzina torkret b

eton

a se

mož

e po

deša

vati (m

anji otvo

r mlazn

ice da

je

veću

brzinu na

baciva

nja) pa brzina

ide do

120

m/s

oFiniji je

granu

lometrijsk

i sas

tav ag

rega

ta i bo

lji kva

litet beton

a (zbo

g niže

g vo

do-cem

entnog

faktora i već

e en

ergije nab

acivan

ja)

oOprem

a za

rad

je je

dnos

tavn

ija ali je m

ana ve

lika prašina

koja se

stva

ra i rasp

ršivan

je otpad

nog materijala

oVelika da

ljina

trans

porta.

oNije potrebn

o pretho

dno meš

anje kom

pone

nti.

oNije potreba

n pred

sloj

a de

blji slojev

i idu

i u jedn

om prolazu

oOprem

a se

retko

blokira u rad

u, životni vek

joj je du

g a troš

kovi

održav

anja

su niski pa je pog

odan

za če

se prekide

u rad

u

38

TORKRET B

ETON -

MOKRI POSTUPAK

oBeton

ska meš

avina se

sprem

a stan

dardno

u običn

im m

eša

licam

a

oPrilikom

sprav

ljanja meš

avine u meš

alicu idu vo

da i plas

tifikatori a

ub

rzivač

vez

ivan

ja se do

daje na mlazn

ici

oVeć

i je vo

do-cem

entni fak

tor ne

go kod

suv

og pos

tupk

a

oSlabiji kv

alite

t zbo

g više

g vo

do-cem

entnog

fak

tora i man

je ene

rgije

naba

civa

nja

oOstva

reni kva

litet je

ujedn

ačen

iji neg

o ko

d su

vog pos

tupk

a

oNe os

loba

ña se ve

lika praš

ina

oPos

tojana

kon

zisten

cija i jedn

ostavn

a za

vršn

a ob

rada,

oPog

odno

za prim

enu u sk

učen

om rad

nom prostoru jer je m

anji

odsk

ok m

aterijala pa je potrebn

a man

ja zaš

tita ok

oline,

oMog

uća i ruč

na prim

ena maltera

Grañe

vins

ki fak

ultet, Beo

grad

39

PROVID

NI BETON

40

oKom

pozit o

d stak

lenih vlak

ana (veličine do

2mm) ko

ja provo

de

svetlost kroz un

utrašn

jost kam

ena

oNep

robo

jni b

eton

kom

bino

van sa

sve

tlom –translucent concrete

oSas

tav: 95%

cem

ent, 5% optičkih vlak

ana, pes

ak, a

ditivi, vo

da

oVlakn

a moraju biti po

preč

no, od

jedn

e do

druge

pov

ršine

oTrans

misija sve

tlosti je ok

o 60

-70%