1

4-5. октобар 2014.

Prazno 16.000 radnih mesta;(str.2) Nastavnicima smanjenje plate i pre roka;(str.4) Penzioneri: Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep!;(str.5) GraĊevinari: Ne nameštajte tendere za strance;(str.6) Zoran Stojiljković: Štrajkuje srednja klasa;(str.7) Nastavnicima smanjenje plate i pre roka; (str.7) BEZOBRAZNO Evo kako drţava štedi: Penzioni fond SAM SEBI duplirao plate;(str.9) Investitori: Za Srbiju nuţne strukturalne reforme;(str.11) Penzioneri: Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep;(str.13) Radnici konfekcije "Javor" u štrajku;(str.14) Prosvetari najavljuju tuţbe zbog ukidanja minulog rada;(str.15) Све мање земљорадника плаћа доприносе;(str.16) Све мање земљорадника плаћа доприносе;(str.18) Јавна предузећа у в. д. Стању;(str.19) Трајни ударац по џепу и оних са 40 година стажа;(str.22) Penzioneri: Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep;(str.24) Penzioneri: Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep;(str.25) "Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep";(str.26) Plate manje i do 12 odsto;(str.27) Penzioneri: Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep;(str.28) Radnici Noviteta pred Gradskom kućom;(str.29) Sindikalna borba u Juri u Raĉi;(str.30) Koje su posledice štrajkova drţavnih sluţbi?;(str.31)

ПРЕС КЛИПИНГ

2

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:513256-Prazno-16000-radnih-mesta

Prazno 16.000 radnih mesta Z. Radović

Nezaposlenih svih kvalifikacija ima na evidenciji, ali nekim poslodavcima nije lako da naĊu

radnike. Najveća potraţnja za pekarima, mesarima, prodavcima, kuvarima, zidarima... Nekim

gradovima nedostaju farmaceuti

NA evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, meĎu više od 750.000 nezaposlenih, ima ljudi svih obrazovnih profila, ali uprkos tome postoje poslodavci koji mesecima ne mogu da pronaĎu radnike! U NSZ kažu da je trenutno nepopunjeno 15.969 radnih mesta za koje poslodavci traže da im stručnjaci u ovoj instituciji naprave selekciju kandidata.

Najveća je potražnja za prodavcima, komercijalistima, agentima osiguranja, marketing

menadžerima, konobarima, pomoćnim radnicima u kuhinji i higijeničarima, pekarima i mesarima.

Traženi su i diplomirani farmaceuti, farmaceutski tehničari, negovateljice, kuvari, bravari,

zavarivači, auto-mehaničari, metaloglodači, zidari, tesari, armirači...

Za većinu ovih pozicija lako je naći i na desetine zainteresovanih i stručnih ljudi, ali kod nekih

profila postoji problem, jer osoba odreĎenih kvalifikacija ima na birou, ali ne i u gradu u kojem je

upražnjeno radno mesto.

Apotekama u Pirotu, Požarevcu, Sokobanji, Kraljevu, Apatinu i Zvečanu potrebni su diplomirani

farmaceuti. Vlasnici zdravstvenih ustanova ne mogu da pronaĎu radnike u mestu u kojem su otvorili

objekte, pa su raspisali oglase da preko NSZ angažuju kandidate iz drugih gradova. POSAO BIRA FAKULTETU „Infostudu“ su uporedili ovogodišnje pokazatelje sa podacima iz drugog upisnog roka na fakultetima, od pre pet godina, i analizirali koliko su promene na tržištu rada uticale na interesovanja maturanata. - Rezultati godišnjeg istraživanja o izboru studija meĎu maturantima pokazuju da je jedan od glavnih kriterijuma mogućnost zapošljavanja nakon završetka fakulteta - kaže Tatjana Vidaković. - Dok je 2009. godine najviše slobodnih mesta na Univerzitetu u Beogradu bilo na Poljoprivrednom fakultetu, ove godine je najviše mesta ostalo na Ekonomskom. Zanimljivo je da je 2009. na Rudarsko-geološkom bilo čak 156 slobodnih mesta u drugom roku, a ove godine svega jedno. Na Mašinskom fakultetu u ovom roku nema slobodnih mesta, a 2009. ih je bilo čak 123.

U Crvenki je deficit tehnologa, pa pokušavaju da pronaĎu osobu koja ima kvalifikacije za rad u

laboratoriji, dok u Jagodini traže graĎevince.

- Poslodavac traži zidare, tesare i armirače sa teritorije više filijala, jer smatra da će tako lakše da

pronaĎe izvršioce, a i predvideo je odgovarajuće uslove rada za osobe koje ne žive u Jagodini -

objašnjavaju u NSZ. - ObezbeĎeni su im smeštaj, prevoz i hrana. Jednom poslodavcu potrebno je

50 radnika koji bi bili angažovani na preradi puževa u pogonima u Smederevu, Grockoj i Požarevcu.

3

Dugo su upražnjena mesta i za komercijaliste, ali se za ovaj posao ljudi retko odlučuju, jer se plaća

uglavnom po učinku, a posao zahteva rad na terenu i putovanje širom Srbije. Ljudi koji žive u

gradovima teško se odlučuju da zbog posla idu u manje mesto, a na spisku stavki koje ih odbijaju su

i dodatni troškovi života - morali bi da iznajme stan, odvoje se od porodice ili putuju satima do

radnog mesta.

Tatjana Vidaković, iz „Infostuda“, napominje da je trgovina prva na spisku delatnosti u kojima je

najveća ponuda radnih mesta, dok je IT na drugom mestu, ali je on najdeficitarnija pozicija budući

da je ponuda poslova veća od potražnje.

- Oblast informacionih tehnologija je u velikom usponu i broj oglasa u ovoj kategoriji u protekle tri

godine je u stalnom porastu - objašnjava Vidakovićeva.

- I dalje se na ove konkurse ne javi dovoljan broj kandidata koje poslodavci traže, tako da je to

smer za šta se treba edukovati radi lakšeg zapošljavanja. U poslednje vreme je došlo i do promena

u oblasti mašinstva, ima više oglasa, a i mladi su to uočili, pa je poslednjih godina povećano

interesovanje na fakultetima koji obrazuju ovaj kadar.

OGLASI NA SAJTU

- Na našem sajtu su aktivna 192 oglasa za 639 slobodnih radnih mesta - navode u Nacionalnoj službi

za zapošljavanje. - Najviše ih je iz oblasti mašinstva i obrade metala, jer nova fabrika „Leoni“ iz

Doljevca traži čak 200 radnika u proizvodnji. Poslodavcima su potrebni i industrijski inženjeri i

pomoćni bravari.

4

U oblasti ekonomije, finansija i osiguranja objavljeno je 15 oglasa za 52 slobodna radna mesta, na

pozicijama savetnika za osiguranje života, savetnika za prodaju osiguranja, knjigovoĎe i

računovoĎe.

Za šivače, pomoćne šivače i radnike u doradi ima 45 slobodnih pozicija kod 11 poslodavaca, dok

šefovi traže i 37 kandidata sa stručnom spremom vozača kamiona i taksi vozila.

Traženi su i pekari, kuvari i ostali profili ugostiteljske struke.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:513136-Nastavnicima-smanjenje-plate-i-pre-roka

Nastavnicima smanjenje plate i pre roka I. MIĆEVIĆ

Škole dobile pismo da „REŢU“ plate po osnovu minulog rada kod drugog poslodavca. Traţe

poštovanje odredbe po kojoj je kolektivni ugovor povoljniji od zakona

PROSVETNI radnici, koji su deo staža stekli van školstva, prvu narednu platu primiće umanjenu. I to prema novom Zakonu o radu, koji kaže da se minuli rad plaća samo kod poslednjeg poslodavca i to već od septembarske plate.

Prosvetni sindikati pobunili su se protiv tog smanjenja, jer tvrde da je stiglo „pre roka“, pa je Unija sindikata prosvetnih radnika juče uputila pismo Vladi Srbije. U pismu sa potpisom Dragana Matijevića, predsednika Unije, tvrdi se da su prosvetarima plate umanjene četiri meseca pre roka. - Sve škole u Srbiji dobile su ultimativna pisma da urgentno umanje zarade zaposlenima po osnovu minulog rada, a koji su deo staža ostvarili kod drugog poslodavca. Revnosni službenici Uprave za trezor i direktori škola požurili su da ispune ultimatum, jer u suprotnom neće biti plata - tvrde u Uniji. Oni se pozivaju na član zakona koji dozvoljava da kolektivni ugovor bude povoljniji od zakona, a koji u njihovom slučaju važi do polovine januara, kao i na onaj da je rok za usklaĎivanje zakona i kolektivnog ugovora šest meseci, tj. do 29. januara 2015. godine. Škole su, meĎutim, tumačenje koje su dobili od Ministarstva finansija već počele da primenjuju, pa će već septembarska plata biti umanjena onima koji su deo staža stekli van prosvete. - Tumačenje smo dobili dva-tri dana pre obračuna za zaradu koja se isplaćuje u ponedeljak, pa će deo zaposlenih ovo umanjenje osetiti na drugom delu zarade - kaže Milan Bajić, direktor OŠ „Josif Pančić“ u Beogradu. - Od stotinu zaposlenih u našoj školi, desetak je deo staža steklo izvan sistema Ministarstva prosvete, pa ubuduće neće dobijati nadoknadu za taj period. Ministarstvu finansija potrebno je više od jednog dana da obezbedi tumačenje ovog pitanja. Ali i bez toga dovoljno je detaljno čitanje zakona da bi bilo jasno kako prosvetari nemaju pravo na pobunu. Zakon o radu kaže da članovi kolektivnog ugovora koji su u suprotnosti sa njegovim odrebama, prestaju odmah da važe. To je slučaj i sa minulim stažom. Rok od šest meseci ostavljen je za usklaĎivanje zakona i kolektivnih ugovora, ali samo za odredbe koje nisu suprotstavljene. U mnogim školama, tvrdi Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti, uprava je zbunjena jer su od tri ministarstva (prosvete, rada i finansija) dobili tri različita tumačenja zakona.

5

ĈEKA IH NOVA KOREKCIJA ZARADA Procenjuje se da oko deset odsto nastavnika u prosveti ima radno iskustvo i izvan škole. Oni će već 20. oktobra primiti manju zaradu, koja će do kraja godine, po svemu sudeći, još jednom biti umanjena za deset odsto. To „rezanje“ važiće za sve zaposlene u prosveti.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:513021-Penzioneri-Drzava-nam-zavlaci-ruku-u-dzep

Penzioneri: Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep! Tanjug

Udruţenje sindikata penzionera Srbije, koje je najavilo ustavnu ţalbu zbog predloţenog

umanjenja penzija, poruĉuje da je penzija njihova liĉna svojina

BEOGRAD - Udruženje sindikata penzionera Srbije, koje je najavilo ustavnu žalbu zbog predloženog umanjenja penzija, poručuje da je penzija njihova lična svojina a predstavnike države poziva da pojasne u kojoj se to pristojnoj zemlji lična svojina otima bez pitanja.

"To se zove lična svojina u svim zemljama ovog sveta. Neprikosnoveno pravo, da mogu da raspolažu

njome za svoj račun i po svojoj volji i na korist drugih, na principima solidarnosti - a ne

otimačine...oni nama zavlače ruku u džep - uzimaju naše i ubeĎuju nas da je to za naše bolje

sutra!!!", navedeno je u proglasu sindikata penzionera.

Oni podsećaju da je država koristeći novac Fonda PIO ulagala u objekte, škole, rekreacione i

rehabilitacione centre, banje, hotele, puteve, te da je sada, kad je sve što se moglo od toga

prodala, posegnula za onim što je izgraĎeno ušteĎevinom penzionera.

Mi smo tu ušteĎevinu ostavili za pristojan život, navode u proglasu, a "oni su pozajmicu shvatili kao

poklon i pričaju kako nas izdržavaju", pa su čak svojim uzurpatorskim "zakonom" promenili i

upravljanje Fondom.

Penzioneri su najavili da će se okupljati ispred svojih zgrada i komišijama objašnjavati zašto je

najava smanjena penzija zapravo "drska pljačka, bez crvenila na njihovom licu".

Predstavnike države pozvali su da im pojasne da li je pravna i pristojna država ona u kojoj se lična

svojina "otima bez pitanja a oni koji su krali, uzimali, mešetarili i postali bogati, otimanjem i

prodajom tuĎeg, mirno uživaju plodove svog nezakonitog, umešnog i snalažljivog rada".

"Gazdama u Vašingtonu, Berlinu, Londonu i Briselu, ne trebaju naša ljudska prava u koja spada i

neprikosnoveno pravo na ličnu svojinu. Ono što su DOS-ovci započeli socijanim genocidom - to

preobučeni nacionalisti završavaju eutanazijom penzionera", smatraju sindikati i u proglasu

konstatuju da agencije i direkcije država neće da ukine, smanji, reorganizuje, a da one pri tome

troše godišnje 10 odsto penzionerskog "budžeta".

Te iz agencija i direkcija, uvereni su penzioneri, morali bi ponovo da zaposle "zbog tetke, strine,

6

ujne, kuma i druga iz detinjstva".

"Za nas - njihovim merama postoji put u jednom pravcu, i mnogo jeftiniji za njih!!!", zaključuju u

proglasu penzioneri.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:513140-Gradjevinari-Ne-namestajte-tendere-za-

strance

GraĊevinari: Ne nameštajte tendere za strance T. S.

U dijalogu sa drţavom srpski graĊevinari predloţili mere za izlazak iz krize ove delatnosti.

Neimari tvrde da drţava mora da osnuje razvojnu banku, pre svega za obezbeĊenje garancija

za domaće firme

GRAĐEVINSKA industrija Srbije je pred kolapsom. Pad investicija, finansijska nedisciplina investitora, prezaduženost kod banaka i opterećenje visokim kamatama samo su neke od briga, koje more naše graĎevinske kompanije. Država, a to znači i lokalne samouprave i javna preduzeća, duguju neimarima više od 150 miliona evra. Zato su graĎevinari predložili 18 mera koje su predložili u dijalogu sa državom.

Bude li naša operativa nestala sa domaćeg tržišta, upozoravaju graĎevinari, Srbija će biti zavisna u

vanrednim situacijama, cene usluga će biti povećane kao i nezaposlenost, a ugasiće se i domaća

industrija graĎevinskih materijala. GraĎevinska operativa nema posla i svakim danom sve više firmi

ide u bankrot. Od 2009. godine najveći pad uposlenosti zabeležen je lane čak 25 odsto, a u ovoj

godini još 7,8 manje nego u istom periodu 2013.

U najavljenim privatizacijama preduzeća očekuje se da će država voditi računa o tome kome ih

prodaje, a neimari traže da kupci budu iz delatnosti i da se obavežu da će usavršavati i razvijati

firmu.

Državi se zamera da se tenderi prilagoĎavaju stranim kompanijama. Tačnije, propisuju se tenderski

uslovi, koje domaće firme ne mogu da ispune. Zato ih stranci angažuju kao podizvoĎače,

ostavljajući ih bez profita i referenci. Mora se, dakle, domaćim firmama omogućiti da rade bar kao

partneri.

Neimari tvrde da država mora da osnuje razvojnu banku, pre svega za obezbeĎenje garancija za

domaće firme kako bi ravnopravno učestvovale na tenderima. Razvojna banka trebalo bi da prati

neimare i za radove u inostranstvu.

7

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:513154-Zoran-Stojiljkovic-Strajkuje-srednja-klasa

Zoran Stojiljković: Štrajkuje srednja klasa

Danas u Srbiji ne štrajkuje radniĉka, već srednja i viša klasa, Taĉnije, graĊani koji su i

najpogoĊeniji novim zakonskim promenama i reformskim merama koje nosi aktuelna epoha

U Srbiji više ne štrajkuje radnička klasa koja je ubijena, osiromašena i mahom otpuštena tokom godina „tranzicije“ kada je potpuno uništena i devastirana naša industrija.

Danas u Srbiji štrajkuje srednja i viša klasa. Tačnije, graĎani koji su i najpogoĎeniji novim

zakonskim promenama i reformskim merama koje nosi aktuelna epoha. Oni su kreditno opterećeni,

oni su nosioci potrošnje u zemlji i na njihovom novčaniku osećaju se najjače posledice.

Štrajkuju uglavnom oni koji imaju ucenjivački kapacitet prema vladi, jer njihova obustava rada

izaziva paralizu nekog važnog sistema. To je slučaj sa advokatima i policajcima.

Više ne slušamo da su u štrajku tekstilni radnici i zaposleni u fabrici obuće jer su te grane ubijene i

više nemaju nikakav snažan uticaj na odluke vrha države.

Zbog tih zamenjenih uloga, često se u javnosti mogu čuti zamerke da štrajkuju ljudi koji imaju

zarade daleko iznad prosečnih. Čuju se i komentari: „vidi ti njih“, pa i „sram ih bilo“. Ali, gde je ta

granica koja može da odredi iznad koje plate se ne štrajkuje - da li je to 50.000 ili 100.000. Nema

je.

Zato, štrajkači svih slojeva i klasa trebalo bi da se potrude da razložno, argumentovano i osnovano,

objasne široj javnosti ali i predstavnicima vlasti - šta su im tačno zahtevi. Tu je ključ za dijalog i

kompromis, ukoliko je on uopšte moguć.

Zoran Stojiljković, politički analitičar

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:513136-Nastavnicima-smanjenje-plate-i-pre-roka

Nastavnicima smanjenje plate i pre roka I. MIĆEVIĆ

Škole dobile pismo da „REŢU“ plate po osnovu minulog rada kod drugog poslodavca. Traţe

poštovanje odredbe po kojoj je kolektivni ugovor povoljniji od zakona

PROSVETNI radnici, koji su deo staža stekli van školstva, prvu narednu platu primiće umanjenu. I to prema novom Zakonu o radu, koji kaže da se minuli rad plaća samo kod poslednjeg poslodavca i to već od septembarske plate.

Prosvetni sindikati pobunili su se protiv tog smanjenja, jer tvrde da je stiglo „pre roka“, pa je

Unija sindikata prosvetnih radnika juče uputila pismo Vladi Srbije. U pismu sa potpisom Dragana

Matijevića, predsednika Unije, tvrdi se da su prosvetarima plate umanjene četiri meseca pre roka.

8

- Sve škole u Srbiji dobile su ultimativna pisma da urgentno umanje zarade zaposlenima po osnovu

minulog rada, a koji su deo staža ostvarili kod drugog poslodavca. Revnosni službenici Uprave za

trezor i direktori škola požurili su da ispune ultimatum, jer u suprotnom neće biti plata - tvrde u

Uniji.

Oni se pozivaju na član zakona koji dozvoljava da kolektivni ugovor bude povoljniji od zakona, a

koji u njihovom slučaju važi do polovine januara, kao i na onaj da je rok za usklaĎivanje zakona i

kolektivnog ugovora šest meseci, tj. do 29. januara 2015. godine. Škole su, meĎutim, tumačenje

koje su dobili od Ministarstva finansija već počele da primenjuju, pa će već septembarska plata biti

umanjena onima koji su deo staža stekli van prosvete.

- Tumačenje smo dobili dva-tri dana pre obračuna za zaradu koja se isplaćuje u ponedeljak, pa će

deo zaposlenih ovo umanjenje osetiti na drugom delu zarade - kaže Milan Bajić, direktor OŠ „Josif

Pančić“ u Beogradu.

- Od stotinu zaposlenih u našoj školi, desetak je deo staža steklo izvan sistema Ministarstva

prosvete, pa ubuduće neće dobijati nadoknadu za taj period.

Ministarstvu finansija potrebno je više od jednog dana da obezbedi tumačenje ovog pitanja. Ali i

bez toga dovoljno je detaljno čitanje zakona da bi bilo jasno kako prosvetari nemaju pravo na

pobunu. Zakon o radu kaže da članovi kolektivnog ugovora koji su u suprotnosti sa njegovim

odrebama, prestaju odmah da važe. To je slučaj i sa minulim stažom. Rok od šest meseci ostavljen

je za usklaĎivanje zakona i kolektivnih ugovora, ali samo za odredbe koje nisu suprotstavljene.

U mnogim školama, tvrdi Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti, uprava je

zbunjena jer su od tri ministarstva (prosvete, rada i finansija) dobili tri različita tumačenja zakona.

ĈEKA IH NOVA KOREKCIJA ZARADA

Procenjuje se da oko deset odsto nastavnika u prosveti ima radno iskustvo i izvan škole. Oni će već

20. oktobra primiti manju zaradu, koja će do kraja godine, po svemu sudeći, još jednom biti

umanjena za deset odsto. To „rezanje“ važiće za sve zaposlene u prosveti.

9

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/499806/BEZOBRAZNO-Evo-kako-drzava-stedi-Penzioni-fond-SAM-SEBI-duplirao-

plate

BEZOBRAZNO Evo kako drţava štedi: Penzioni fond SAM SEBI duplirao plate

Suzana Lakić

Dok Vlada smanjuje penzije i štedi gde god je moguće, budžet za plate u Fondu PIO narastao je sa

167 miliona dinara u januaru ove godine na čak 301 milion u julu.

Kliknuti (+) za uvećanje

Najnoviji podaci Ministarstva finansija pokazuju da su državne institucije u 2014. poštovale Zakon o

zabrani zapošljavanja, ali da se nisu pridržavale apela iz Vlade za štednjom. Tako je u Fondu PIO,

na čijem je čelu Dragana Kalinović, prosečna bruto zarada povećana sa 46.590 dinara u januaru ove

godine na 83.829 dinara u julu. Za šest meseci budžet za plate uvećan je za čak 134 miliona dinara.

Masa zarada istovremeno je povećana i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ovde je prosečna

bruto plata uvećana sa 36.264 dinara na 81.867 dinara, a u Republičkom fondu za zdravstveno

osiguranje sa 35.377 na 81.785 dinara.

10

U ministarstvima smanjivali plate

Dok su institucije i agencije povećavale plate, budžet za zarade u julu u Ministarstvu privrede bio

je manji za šest miliona nego u januaru. Ministarstvo zdravlja je smanjilo izdatke za deset miliona,

a Ministarstvo spoljnih poslova za dva miliona.

Po računici “Blica” koja uzima u obzir broj zaposlenih i angažovanih i ukupan fond zarada, budžet

za plate je povećan i u Agenciji za zaštitu od jonizirajućih zračenja, i to sa 1,6 na 4,6 miliona

dinara. Tako je prosečna zarada tridesetak ljudi koji brinu o nuklearnoj sigurnosti Srbije uvećana sa

48.484 na 139.393 dinara.

Povećanjem zarada mnoge državne agencije i institucije praktično su anulirale dosadašnje

umanjenje zarada kroz solidarni porez, a neće osetiti ni novo najavljeno smanjenje plata za oko 10

odsto.

Na pitanje otkud rast zarada i da li će proveriti o čemu je reč, “Blic” je iz Ministarstva finansija

dobio šturi odgovor.

- Obratite se RFZO i Nacionalnoj službi za zapošljavanje - bilo je sve što su nam rekli.

U RFZO se pravdaju da je u januaru isplaćen samo prvi deo plate za taj mesec i da tada nisu

isplaćene naknade za porodiljsko i invalidsko. U PIO fondu tvrde da su u januaru isplatili deo zarade

i da je veći deo isplaćen poslednjeg dana decembra 2013, zbog čega je januarski budžet za plate

bio manji od julskog.

Ovo objašnjenje zvuči logično, ali ono ne objašnjava kako je fond zarada u februaru povećan za

samo 50 miliona dinara u odnosu na januar i gde je ostatak do 134 miliona, koliko iznosi ukupno

povećanje zaključno sa julom. I u NSZ navode da su plate za decembar 2013. isplaćene iz dva dela,

jer je u decembru 2013. isplaćena akontacija 60 odsto.

Agencija za jonizujuća zraĉenja: Nismo povećavali plate

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu

sigurnost Srbije saopštila je danas da ta institucija tokom

2014. nije uvećavala zarade svojim zaposlenima.

Ta agencija je, reagujući na današnji tekst u "Blicu" u kojem

se tvrdi da je budžet za zarade zaposlenih u Agenciji

višestruko uvećan, istakla da tokom 2014. nije uvećavala

zarade, niti je to učinila za 0,5 odsto u aprilu, koliko je

odobreno Zakonom o budžetu za 2014.

11

NavoĎenje podatka "po računici Blica", da je budžet za plate

povećan sa 1,6 na 4,6 miliona dinara, kao i podatak da je

prosečna zarada tridesetak ljudi koji brinu o nuklearnoj

sigurnosti Srbije uvećana sa 48.484 dinara na 139.393 dinara,

predstavlja grubu manipulaciju, saopštila je Agencija.

Ona je u saopštenju za medije istakla da to svedoči i o

potpunom nerazumevanju autora spornog teksta podataka

koje Ministarstvo finansija objavljuje na svom sajtu.

Iznosi od 1,6 miliona dinara i 4,6 miliona dinara se ne mogu

porediti jer se prvi iznos odnosi samo na isplatu prvog dela

zarade za januar mesec 2014, objašanjava se u saopštenju.

Drugi, veći iznos od 4,6 miliona dinara, kako se dodaje,

odnosi se na isplatu drugog dela zarade za jun i prvog dela

zarade za jul 2014. kao i na prevoz, naknade Upravnom

odboru, ugovore o privremeno-povremenim poslovima,

dnevnice u zemlji i inostranstvu. (Tanjug)

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/499786/Investitori-Za-Srbiju-nuzne-strukturalne-reforme

Investitori: Za Srbiju nuţne strukturalne reforme

Beta

Predstavnici stranih investitora u Srbiji i zvaničnici Evropske komisije ocenili su da Srbiji predstoje

četiri godine stabilnosti sa novom vladom, ali su dodali da uz mere konsolidacije budžeta Srbija

mora da sprovede i strukturalne reforme - naročito privatizaciju javnih preduzeća.

To je potrebno učiniti kako bi se učvrstilo poverenje investitora, u Srbiju došao novi talas ulaganja

u privredu, i da bi se pokrenuo privredni rast, rekao je novinarima predsednik Saveta

stranih investitora u Srbiji Frederik Kuen.

Prema njegovim rečima, on i delegacija stranih investitora došli su u Brisel da zajedno sa

Evropskom komisijom (EK) pokrenu proces podrške pregovorima Srbije sa Evropskom unijom o

članstvu.

12

Kuen je rekao da su strani investitori u Srbiji, od kojih je 70 odsto iz EU, spremni da svoje iskustvo i

stručne savete daju i EK i srpskoj vladi kako bi se pre svega pospešili uslovi poslovanja u Srbiji

i omogućio rast privrede.

Kuen je rekao da je srpska vlada, usvajanjem niza novih zakona o stečaju, privatizaciji i

konsolidaciji budžeta, učinila veoma dobre korake ali je dodao da strani investitori i EK očekuju da

se zakoni sprovedu i da se bezuslovno krene u strukturne reforme.

Prema njegovim rečima, to pre svega znači ukidanje državnih subvencija javnim preduzećima, jer

to ruši pravila slobodnog tržišta.

Ujedno, dodao je Kuen, takve reforme će pomoći vladi da uštedi deo sredstava za budžet u

vrednosti od 700 miliona evra godišnje.

Kuen je novinarima preneo mišljenje stranih investitora u Srbiji ali i zvaničnika EK da nema drugog

izbora već da se krene u strukturne reforme, jer, kako je objasnio, bez toga ne može biti

održivog postojanog rasta u Srbiji.

Uslediće nažalost, prema njegovim rečima, mukotrpne reforme na kratak rok, ali će one omogućiti

slamanje budžetskog deficita i rasta duga.

U suprotnom, dodao je Kuen, Srbija će se naći u lošoj situaciji u koju su zapale neke zemlje EU pre

par godina.

Na pitanje novinara kako gleda na činjenicu da je i u EU velika podeljenost oko toga da li se samo

stezanjem kaiša može pokrenuti privreda i zapošljavanje, Kuen je odgovorio da su

stabilizacija budžeta i strukturne reforme nužne da bi se stvorili novi uslovi poslovanja koji će

omogućiti novi talas investicija.

U delegaciji Saveta investitora bili su i potpredsednik SrĎan Lazović i izvršna direktorka Ana Firtel.

Delegacija je razgovarala sa čelnicima četiri generalne direkcije u Evropskoj komisiji i zvaničnicima

Evropske službe za spoljne poslove.

13

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/499757/Penzioneri-Drzava-nam-zavlaci-ruku-u-dzep

Penzioneri: Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep

Tanjug

Udruženje sindikata penzionera Srbije, koje je najavilo ustavnu žalbu zbog predloženog umanjenja

penzija, poručuje da je penzija njihova lična svojina a predstavnike države poziva da pojasne u

kojoj se to pristojnoj zemlji lična svojina otima bez pitanja.

"To se zove lična svojina u svim zemljama ovog sveta. Neprikosnoveno pravo, da mogu da raspolažu

njome za svoj račun i po svojoj volji i na korist drugih, na principima solidarnosti - a ne

otimačine...oni nama zavlače ruku u džep - uzimaju naše i ubeĎuju nas da je to za naše bolje

sutra!!!", navedeno je u proglasu sindikata penzionera.

Oni podsećaju da je država koristeći novac Fonda PIO ulagala u objekte, škole, rekreacione i

rehabilitacione centre, banje, hotele, puteve, te da je sada, kad je sve što se moglo od toga

prodala, posegnula za onim što je izgraĎeno ušteĎevinom penzionera.

Mi smo tu ušteĎevinu ostavili za pristojan život, navode u proglasu, a "oni su pozajmicu shvatili kao

poklon i pričaju kako nas izdržavaju", pa su čak svojim uzurpatorskim "zakonom" promenili i

upravljanje Fondom.

Penzioneri su najavili da će se okupljati ispred svojih zgrada i komišijama objašnjavati zašto je

najava smanjena penzija zapravo "drska pljačka, bez crvenila na njihovom licu".

Predstavnike države pozvali su da im pojasne da li je pravna i pristojna država ona u kojoj se lična

svojina "otima bez pitanja a oni koji su krali, uzimali, mešetarili i postali bogati, otimanjem i

prodajom tuĎeg, mirno uživaju plodove svog nezakonitog, umešnog i snalažljivog rada".

"Gazdama u Vašingtonu, Berlinu, Londonu i Briselu, ne trebaju naša ljudska prava u koja spada i

neprikosnoveno pravo na ličnu svojinu. Ono što su DOS-ovci započeli socijanim genocidom - to

preobučeni nacionalisti završavaju eutanazijom penzionera", smatraju sindikati i u proglasu

konstatuju da agencije i direkcije država neće da ukine, smanji, reorganizuje, a da one pri tome

troše godišnje 10 odsto penzionerskog "budžeta".

14

Te iz agencija i direkcija, uvereni su penzioneri, morali bi ponovo da zaposle "zbog tetke, strine,

ujne, kuma i druga iz detinjstva".

"Za nas - njihovim merama postoji put u jednom pravcu, i mnogo jeftiniji za njih!!!", zaključuju u

proglasu penzioneri.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/499917/Radnici-konfekcije-Javor-u-strajku

Radnici konfekcije "Javor" u štrajku

Tanjug

Radnici ivanjičke konfekcije "Javor" u restrukturiranju stupili su u generalni štrajk zbog, kako kažu,

neisplaćenih zarada, neoverenih zdravstvenih knjižica i neupisanog radnog staža.

Prema rečima predsednika štrajkačkog odbora Milana Milovančevića, zaposleni nisu primili plate od

maja meseca i nemaju od čega da žive.

On je Tanjugu rekao i da su radnici nezadovoljni delovanjem Samostalnog i Nezavisnog sindikata

tvrdeći da su bili "instrumenti u rukama direktorke, Skarlet Đokić" koja je preključe podnela

ostavku.

Radnica Ruža Matović kaže da su pojedini zaposleni, uprkos istoj stručnoj spremi, imali višestruko

veće plate, jer su štitili interese rukovodstva ovog preduzeća.

"Ogorčeni smo zbog sveukupne situacije. Pojedinim radnicima od 2010. godine nije uplaćen radni

staž, a meĎu njima su neki stekli pravo na penziju, ali im je bio zabranjen ulaz u krug fabrike",

rekla je ona Tanjugu. I Matović tvrdi da predstavnici Samostalnog i Nezavisnog sindikata nisu štitili

prava radnika.

"Zahtevamo isplatu zaostalih zarada, overu zdravstvenih legitimacija i upisivanje radnog staža",

istakla je ona.

"Javor" je osnovan 1948. godine, a osamdesetih godina izrastao je u jedno od najvećih preduzeća u

domaćoj tekstilnoj industriji. Zapošljavao je 3.700 radnika u Ivanjici i u petnaest pogona širom

bivše SFRJ, a danas ih ima svega oko 630. U "zlatnim danima" godišnja proizvodnja je dostizala 10

miliona proizvoda, najviše košulja i tri miliona metara svilene tkanine.

15

Godišnji izvoz "Javora" merio se stotinama miliona dolara.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/499667/Prosvetari-najavljuju-tuzbe-zbog-ukidanja-minulog-rada

Prosvetari najavljuju tuţbe zbog ukidanja minulog rada

Tanjug

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije uputila je danas pismo vladi nezadovoljna što je od škola

zatraženo da "urgentno" umanje zarade zaposlenima po osnovu minulog rada, ako su deo staža

ostvarili kod drugog poslodavca.

"Upozoravamo nadležne i direktore škola da će sindikati podržati sve svoje članove koji će

pokrenuti sudske sporove zbog nezakonitog umanjenja zarada po osnovu minulog rada", navodi

Unija u pismu Vladi Srbije.

Sindikat ističe i da nedostaje uputstvo sa preciznim opisom šta se podrazumeva pod pojmom

"poslednji poslodavac", jer veliki broj prosvetnih radnika je deo svog radnog veka proveo u javnim i

državnim službama, a plate su i tada i danas primali iz budžeta, pa se pitaju ko im je zapravo

poslodavac.

TakoĎe, kako je navedeno, sporna je i zakonska odredba o umanjenju zarada po osnovu minulog

rada, jer se primenjuje retroaktivno, što je u suprotnosti sa pozitivnim zakonskim normama.

"Mnogima će biti izbrisano pravo koje su uživali decenijama unazad, čime država jednostrano

poništava i deo Ugovora o radu koje su zaposleni potpisali sa poslodavcima, a što je pravno

neodrživo".

Sve ovo, kako smatraju u Uniji, dovešće do još većih nepravdi u visini zarada, jer će sada mnogi

prosvetni radnici, koji su deo staža ostvarili kod drugih poslodavaca, imati dodatno umanjenje

zarada za čak do 12 odsto, pa će im zarade biti niže od prosvetnih radnika početnika.

TakoĎe će biti pogoĎeni i prosvetni radnici, koji su veći deo staža ostvarili u drugim republikama

bivše Jugoslavije, odakle su proterani, ne svojom krivicom, navodi Unija u pismu.

16

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Sve-manje-zemljoradnika-placa-doprinose.sr.html

Све мање земљорадника плаћа доприносе

За последњих 14 година број пољопривредника који себи уплаћују за пензију смањен је готово

четири пута

Нови Закон о пензијском и инвалидском осигурању, који ступа на снагу 1. јануара 2015. године доноси новине и за будуће пољопривредне пензионере и то тако што ће уместо да сви чланови сеоског газдинства буду осигурани, како је то сада, доприносе за пензијско уплаћивати само један члан.

То значи, објашњавају у ПИО фонду, да од 1. јануара наредне године постоји могућност иступања из тог осигурања оних који су уплаћивали себи доприносе, а сада то више не желе. Уколико, међутим, остали чланови домаћинства или газдинства то хоће, они се могу осигурати, односно уплаћивати себи доприносе, под условом да за то поднесу посебан захтев.

Овим је, потврђују у ПИО фонду, практично враћена одредба из 2003. године, која је важила до 31. децембра 2010, а према којој је обавезно био осигуран само један члан, а остали ако поднесу захтев.

Према подацима ПИО фонда за јун 2014. године, у Србији је било пријављено 155.720 пољопривредника који себи уплаћују доприносе и то у централној Србији – 114.564, у Војводини – 41.137 и у Косовској Митровици – 19.

Упоређујући податке од 1999. године до данас, види се да се број пољопривредника који уплаћују себи доприносе смањио за чак четири пута. Пре 14 година око пола милиона земљорадника уплаћивало је себи доприносе, а данас свега 160.801.

Пољопривредну пензију 1999. примало је 196.198, а данас 212.597 земљорадника. Однос пензионера и оних који су пре 2000. године уплаћивали доприносе био је један према 2,5, а данас је један према 0,8.

Разлог за тако драстичан пад уплате доприноса за ову категорију осигураника је што већина њих не верује нити им може завршити посао тако мала пензија. Просечна пензија у јулу ове године износила је око 10.600 динара. На списку је и 3.710 ових пензионера који примају по 5.000 динара месечно. Највећи износ пољопривредне пензије 62.380 динара прима тек 68 земљорадника.

17

Упитани шта ће бити с оним земљорадницима који су до сада уплаћивали доприносе, али сада више то неће, да ли ће они ипак моћи једног дана да остваре право на пензију, у ПИО фонду објашњавају да својство осигураника зависи од услова прописаних законом, а не од тога да ли неко жели или не жели да плаћа осигурање.

Они који испуњавају услове за престанак уплате доприноса и данас могу поднети захтев да више не желе себи да плаћају пензију, након чега ће се решењем утврдити да они више нису на списку осигураника.

Када је почео да ради Централни регистар и формирана јединствена база података, примећено је да због различитих одредаба Закона о ПИО и Закона о здравственом осигурању постоје особе које су обавезно осигуране по једном, али не и по другом закону, међу њима има и земљорадника.

18

Посебан проблем је са онима који су корисници новчане накнаде по решењу центара за социјални рад, који би доследном применом прописа морали да буду обавезно осигурани као пољопривредници. За ту категорију осигураника су у министарствима здравља и рада решили да они којима је центар за социјални рад утврдио право на новчану социјалну помоћ, због тешког материјалног стања или тешке болести, не могу имати својство осигураника пољопривредника и потребно их је одјавити са осигурања по основу бављења пољопривредном делатношћу, закључују у ПИО фонду.

Ј. Петровић-Стојановић

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Tesko-do-iste-zarade-za-isti-posao.sr.html

Све мање земљорадника плаћа доприносе

Стручњаци се прибојавају да пропис о платним разредима неће „испеглати” регионалне и

друге разлике у зарадама истих струка и занимања

Недавно усвојене измене Закона о државној управи, Закона о државним службеницима, о платама државних службеника, намештеника и запослених у државним органима и јавним службама, потпредседница владе и министарска државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички означила је само као увод у „озбиљне промене у државној управи”. Изменама Закона о државним службеницима прецизиране су процедуре за објављивање јавних конкурса по којима ће се бирати службеници, а њихов циљ је професионализација и деполитизација.

Следећи потез Владе Србије на том курсу јесте нови закон о платама и са њим платни разреди, који се очекује до краја године, најавила је Удовички. Иако је поручила да нико не треба да се плаши новог закона, поред најављеног смањивања плата које премашују 25.000 динара, платни разреди су унели додатну нервозу међу запослене у јавном сектору.

Потпредседница владе је казала да ће се примењивати од почетка наредне године, што значи да ће их бити и у буџету за 2015.

Добри познаваоци наших јавних финансија сматрају да нема разлога за додатну нервозу запослених у јавном сектору због увођења платних разреда. Они сматрају да влада не намерава да овом новином линеарно поткреше све зараде запослених у јавном сектору, смањујући тако расходну страну буџета и постојећи дефицит. Судећи по изјави потпредседнице владе, рекло би се да су у праву.

– Морамо да уредимо плате великог броја људи, али то не значи да нам је циљ да их смањујемо – рекла је Удовички. – Смањивање плата има везе са фискалном политиком, а циљ овог закона је да плате свих у јавном сектору учини јасним.

Нови систем плата, осим што треба да обезбеди транспарентност, увођење реда, да знамо ко и за шта прима одређену зараду, платни разреди ће обезбедиће и бољи увид у контролу начина на који се плате у јавној управи утврђују.

– Плату неће одређивати само квалификација запосленог, већ посао који ради, његова сложеност, колико је одговоран, колико ради у тешким условима – објаснила је Удовички.

Представници синдиката просвете очекивали су да ће закон о платама исправити старе неправде, али до тога, уверени су, ипак неће доћи. Нови закон ће, према њиховом мишљењу,

19

само потврдити садашње стање. Портпаролка Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић рекла је да је тај синдикат очекивао да ће просветни радници кроз вредновање степена стручне спреме добити повећање зараде.

Иако је планирано да ће закон, којим би се дефинисали платни разреди, бити донет до краја године, Јанковићева каже да је лоше то што ће количина новца за просвету остати иста. Она је рекла Танјугу да се тај синдикат залаже за праведнију расподелу новца који се зарађује у јавном сектору, односно да се дефинишу критеријуму и да се за исту стручну спрему у јавном сектору добија иста плата, као што је то у другим земљама.

Огласила су се и четири репрезентативна синдиката запослених у здравству. Они су упутили министарствима здравља и државне управе и локалне самоуправе захтев за одржавање хитног састанка поводом најављеног смањења плата у јавном сектору и увођења платних разреда и у вези закључивањем посебног колективног уговора.

Председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Зоран Савић рекао је да представници тог синдиката очекују да им се предочи како ће се платни разреди одредити и да ли ће се њима изједначити плате свих запослених у јавном сектору. Он сматра да би платни разреди требало да се односе на све који су запослени у јавним службама и јавним предузећима, јер их у супротном нема смисла уводити.

Савић наводи пример да је нереално да лекар специјалиста има 75.000 динара плату, а да је просечна плата у здравству 45.000 динара.

Миладин Ковачевић, сарадник месечника „Макроекономске анализе и трендови”, мишљења је да будући закон може да донесе знатне уштеде ако смањи просечну плату запослених у државној управи. Извесније је, каже, да ће смањити постојеће распоне, што би био још један удар на више плате.

– Нови закон треба да успостави јединствене критеријуме за одређивање плата запослених у државној управи и службама које држава плаћа, то јест да се подједнако плаћају послови приближно исте сложености и ризичности – сматра Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета. – Сада постоје велике разлике у зарадама запослених на истим пословима у различитим државним органима.

Арсић указује да то прилагођавање неће моћи да се догоди одједном. Поготову не истовремено са најављеним смањивањем зарада од преко 25.000 за десет одсто. Зато ће бити потребно неколико година.

Александар Микавица

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Javna-preduzeca-u-v-d-stanju.sr.html

Јавна предузећа у в. д. стању

Неизбором директора државних фирми шаље се порука да влада још није начисто шта ће са

својим компанијама

20

Највећи број јавних предузећа у Србији воде директори који су у в. д. стању, а за нека од њих нису ни расписани конкурси за директоре, иако им је рок био 30. јуна прошле године. То можда и најбоље говори у каквом су функционалном стању јавна предузећа када њима руководе прелазна кадровска решења. Како очекивати да тако обезглављена предузећа, попут „Железница Србије” реализују пројекте вредне 1,2 милијарде евра?

21

Због опструкције руског кредита од 800 милиона долара у прошли понедељак смењена су и два преостала извршна директора „Железница Србије” – Предраг Јанковић и Светозар Ћапин. Мада је, према незваничним информацијама, то био један од разлога због кога је летос без фотеље остао и генерални директор Драгољуб Симоновић. Њих тројица, као чланови Одбора директора, били су овлашћени да са Руским државним железницама потписују анексе уговора, али су због неслагања око цене радова на железничком „Коридору 10” и захтева да цена буде умањена одбијали да потпишу документе за тај пројекат. Руска страна им је додуше донекле изашла у сусрет и смањила првобитну цену за 5,6 милиона долара, али домаћи преговарачи нису били задовољни. Распуштање пројектног и преговарачког тима била је кап која је прелила чашу, па је влада предложила Скупштини „Железница” да смене и ова два преостала директора. Епилог те целе приче је да радови на модернизацији шест деоница „Коридора 10” нису почели у јуну када је планирано и вероватно је ова грађевинска сезона изгубљена за тај пројекат.

На питање како функционишу када су им разрешена сва три члана Одбора директора и ко им потписује документе у „Железницама” кажу да је у тој ситуацији, председник Скупштине предузећа Зоран Анђелковић упутио писмени налог свим руководиоцима (помоћници генералног директора, директори дирекција, сектора и центара, шефови чворова и секција), да су дужни да поступају искључиво у складу са својим овлашћењима и да своје активности врше искључиво у домену дневних послова у циљу нормалног функционисања железнице. Они тврде да је на овај начин у „Железницама Србије” обезбеђено редовно и несметано пословање и функционисање и поред чињенице да су разрешена сва тројица чланова Одбора директора.

Влада Србије ће врло брзо, према најави ресорне министарке Зоране Михајловић, именовати челнике у овом предузећу. До тада нема потписивања никаквих уговора без сагласности Министарства саобраћаја. Ти директори ће имати статус в. д. јер ће ускоро бити припремљен и расписан конкурс за који је бизнисмен Милан Беко најавио да ће се пријавити.

Електропривреда Србије је све до јуче била још драстичнији пример, јер је фотеља генералног директора тог предузећа празна од 11. септембра када је престао мандат в. д. директору Александру Обрадовићу. Овим великим системом формално је управљао заменик генералног директора.

ЕПС је иначе био једно од малобројних предузећа која су испоштовала законски рок за расписивање конкурса. То су 30. јуна 2013. још учинили „Стара Планина”, „Скијалишта Србије” и ПЕУ „Ресавица”. Тек касније влада је одлучила да спроведе јавни конкурс за директоре „Путеви Србије”, „Емисиона техника и везе”, „Склоништа” и за пет националних паркова. Ту су још и „Нуклеарни објекти”, „Новинска агенција Танјуг”, ЈП за новинско издавачку делатност „Панорама”. Упркос томе у некима од њих попут ЕПС-а или „Путева Србије” остали су да управљају в. д. директори.

Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентности Србије” каже да за такво стање велику одговорност сноси Влада Србије, јер она доноси одлуку о именовању директора. Он сматра да је в. д. стање идеалан изговор за неспровођење реформи које су преко потребне у великим системима.

Према његовом мишљењу постоји више разлога због којих влада не решава овај проблем. Један је, да нема договора унутар саме коалиције око поделе предузећа. Други је што се на в. д. директоре може лакше утицати него на партијски постављене директоре самим тим што могу да буду смењени без разлога, па су подложни утицају на дневном нивоу. Трећи разлог по њему је што за нека предузећа не постоје кандидати који су по вољи доносиоца одлука.

22

Четврто, није јасно какву ће политику јавних предузећа водити влада у смислу да ли ће их продавати, трансформисати или уступити стратешком партнеру.

– Самим тим што су у појединим предузећима расписани конкурси, а директори још нису изабрани, шаље се лош сигнал кандидатима који би се пријавили. За разлику од републике на локалу су одржани конкурси, али углавном без суштинског ефекта на деполитизацију. У прилог томе говори чињеница да су на већини места партијски в. д. директори добили статус директора. Другим речима послата је порука да они који немају политичку подршку неће бити изабрани – каже Ненадић.

Маријана Авакумовић

http://www.dnevnik.rs/ekonomija/trajni-udarac-po-dzepu-i-onih-sa-40-godina-staza

Трајни ударац по џепу и оних са 40 година стажа

Нашој се редакцији недавно јавио читалац Милан Б. који ће наредне године напунити 40 година радног стажа и 61 годину живота. Тврди да је кажњен, јер ће му, и поред пуног радног века, пензија бити мања

због увођења казнених пенала за све они који у мировину иду пре 65. године.

– Не могу да разумем зашто мој колега, који крајем ове године пуни 40 година и има исто година живота, има право на пуну пензију, док ће мени, само зато што сам неколико месеци касније почео да радим, па ћу тек почетком наредне године домашити пун стаж – дакле 40 година, трајно умањити пензију. Кажњен сам што сам радио 40 година, што сам се млад запослио и што се нисам раније родио. То заиста боли – изјадао нам се Милан Б.

Судбину нашег читаоца деле многи запослени у Србији. Наиме, измењеним Законом о пензијском и инвалидском осигурању, који ступа на снагу првог дана наредне године, први пут биће уведени казнени пенали за пензионисање само по једном испуњеном услову. Другим речима, за пуну пензију неће бити довољно да мушарац или жена имају пун пензијски стаж, већ им требају и прописане године живота. То, пак, значи да и они са 40 година стажа иду у привремену пензију ако немају 65 година живота, када је реч о мушкарцима, док се за жене обавезне године живота постепено повећавају до 2032, када ће и званично по стажу и годинама живота бити изједначене с јачим полом. У сваком случају, држава је запосленима наметнула дилему – или ће радити колико закон каже од наредне године, или ће до краја живота примати мању пензију.

Свима, као и нашем читаоцу, који у пензију оду само по једном основу, пензија ће за пет година бити умањена за 20,4 одсто. Али то није све – умањење је трајно, односно неће добити пуну пензију никада, чак ни онда када дођу до 65 година живота. Да је то тако потврђује и Марија Тодоровић, стручњак за пензије и некадашња министарка рада и социјалне политике.

– Чак и у том делу Закона о ПИО ради се о трајном смањењу пензије. Просто је невероватно да људима који имају пуни стаж од наредне године следује умањена пензија уколико немају

23

довољно година живота. Зашто су они који наредне године имају 40 година пензијског стажа гори од свих оних који су само по том основу већ остварили право на пуну пензију? Одговора нема и то је просто недопустиво. Могло се рећи да ће се до испуњавања и другог услова, дакле година живота, пензија привремено умањивати, али да ће се онда када се стекне и тај основ израчунати њена пуна вредност. То би већ некако могло да прође и да делује логично, а овако здрав разум тешко да може разумети зашто држава кажњава оне који су млади почели да раде и надали се да ће након четири деценије отићи у заслужену пензију – каже за “Дневник” Марија Тодоровић.

По објашњењу Зорана Милошевића, помоћника министра рада за питања пензија, трајно смањење висине пензије, односно увођење пенала, било је нужно зато што запослени који оду у превремену пензију просечно дуже примају чек у односу на оне који оду у старосну пензију са оба испуњена услова – и године стажа и старости, а при том су провели исти број година на послу.

– Пореди се, дакле, укуупна дужина примања пензија корисника, а тиме и укупан број пензија које ће примити – оног који оде у превремену пензију, са дужином примања пензије корисника који оде касније, према општим условима. Због тога је смањење висине пензије трајно. Процењено је да ће само на основу увођења превременог пензионисања, уштеде постепено расти од 0,4 одсто БДП годишње, тако да ће укупне уштеде у наредних десет година износити око 185 милијарди динара, што је око 3,5 процента бруто друштвеног производа – објаснио је Милошевић.

Додатни разлог за кажњавање пензионера који у исто време немају и стаж и године живота, по речима Милошевића, је и чињеница да је само у прошлој години, према подацима Фонда ПИО, 47 одсто мушкараца остварило право на старосну пензију са мање од 65 година живота, док је 24 процената жена отишло у старосну пензију са мање од 60 година живота. На тај начин, додаје помоћник министра, они ће бити у прилици да пензије примају дуже у односу на оне који у њу одлазе када испуне оба услова. Овако строга правила и трајно умањење пензија за све оне који у њих оду без испуњена оба услова заправо, по тумачењу Министарства, треба да дестимулише ранији одлазак у пензију.

Иначе, за све они који само по једном основу оду у пензију она се од 1. јануара 2015. године трајно смањује за 0,34 одсто месечно за сваки месец пре навршене опште старосне границе од 65 година. То, значи да ће нашем читаоцу , који ће догодине моћи да оде у пензију са 40 година радног стажа и 61. годином живота, пензија бити умањивана четири године и то по 0,34 одсто месечно, што значи да ће укупно бити мања за око 16 одсто. Када напуни 65 година живота пензија му се више неће умањивати. Тек 2019. године, добијаће тако сталан износ који не подлеже умањењу сваког месеца – али тај износ и даље остаје значајно мањи од оног који ће добијати његов колега с почетка приче.

Љубинка Малешевић

Слаба вајда од добровољне уплате пензијског стажа Како је за остваривање пуне староне пензије потребно 65 година живота, и за мушкарце и за жене, и најмање 15 година радног стажа, остаје нејасно ко ће убудуће пристатити да добровољно уплаћује пензијски стаж. Јесте да би већи пензијски стаж увећао коначан обрачун пензија, али не за много. Ако је 15 година довољно да би се остварило право, онда ће грађанима, који би иначе давали новац за те намене, смисленије било да исти остављају на страну или да га уплаћују у приватни пензиони фонд. Уосталом, из године у годину се и иначе смањује број оних који добровољно уплаћују пензијски стаж по некој од 13 пензијских

24

основица које нуди Фонд ПИО, а сада ће сасвим извесно сви они који те године већ имају престати даље да плаћају и чекати да остаре, односно напуне 65 година живота.

RTV

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/penzioneri-drzava-nam-zavlaci-ruku-u-dzep_523829.html

Penzioneri: Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep

BEOGRAD

Udruţenje sindikata penzionera Srbije, koje je najavilo ustavnu ţalbu zbog predloţenog

umanjenja penzija, poruĉuje da je penzija njihova liĉna svojina a predstavnike drţave poziva

da pojasne u kojoj se to pristojnoj zemlji liĉna svojina otima bez pitanja.

"To se zove lična svojina u svim zemljama ovog sveta. Neprikosnoveno pravo, da mogu da raspolažu

njome za svoj račun i po svojoj volji i na korist drugih, na principima solidarnosti - a ne

otimačine...oni nama zavlače ruku u džep - uzimaju naše i ubeĎuju nas da je to za naše bolje

sutra!!!", navedeno je u proglasu sindikata penzionera.

Oni podsećaju da je država koristeći novac Fonda PIO ulagala u objekte, škole, rekreacione i

rehabilitacione centre, banje, hotele, puteve, te da je sada, kad je sve što se moglo od toga

prodala, posegnula za onim što je izgraĎeno ušteĎevinom penzionera.

Mi smo tu ušteĎevinu ostavili za pristojan život, navode u proglasu, a "oni su pozajmicu shvatili kao

poklon i pričaju kako nas izdržavaju", pa su čak svojim uzurpatorskim "zakonom" promenili i

upravljanje Fondom.

Penzioneri su najavili da će se okupljati ispred svojih zgrada i komšijama objašnjavati zašto je

najava smanjena penzija zapravo "drska pljačka, bez crvenila na njihovom licu".

Predstavnike države pozvali su da im pojasne da li je pravna i pristojna država ona u kojoj se lična

svojina "otima bez pitanja a oni koji su krali, uzimali, mešetarili i postali bogati, otimanjem i

prodajom tuĎeg, mirno uživaju plodove svog nezakonitog, umešnog i snalažljivog rada".

"Gazdama u Vašingtonu, Berlinu, Londonu i Briselu, ne trebaju naša ljudska prava u koja spada i

neprikosnoveno pravo na ličnu svojinu. Ono što su DOS-ovci započeli socijalnim genocidom - to

preobučeni nacionalisti završavaju eutanazijom penzionera", smatraju sindikati i u proglasu

konstatuju da agencije i direkcije država neće da ukine, smanji, reorganizuje, a da one pri tome

troše godišnje 10 odsto penzionerskog "budžeta".

Te iz agencija i direkcija, uvereni su penzioneri, morali bi ponovo da zaposle "zbog tetke, strine,

ujne, kuma i druga iz detinjstva".

25

"Za nas - njihovim merama postoji put u jednom pravcu, i mnogo jeftiniji za njih!!!", zaključuju u

proglasu penzioneri.

http://www.pressonline.rs/info/drustvo/329589/penzioneri-drzava-nam-zavlaci-ruku-u-dzep.html

Penzioneri: Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep

Udruţenje sindikata penzionera Srbije, koje je najavilo ustavnu ţalbu zbog predloţenog

umanjenja penzija, poruĉuje da je penzija njihova liĉna svojina a predstavnike drţave poziva

da pojasne u kojoj se to pristojnoj zemlji liĉna svojina otima bez pitanja.

"To se zove lična svojina u svim zemljama ovog sveta. Neprikosnoveno pravo, da mogu da raspolažu

njome za svoj račun i po svojoj volji i na korist drugih, na principima solidarnosti - a ne

otimačine...oni nama zavlače ruku u džep - uzimaju naše i ubeĎuju nas da je to za naše bolje

sutra!!!", navedeno je u proglasu sindikata penzionera.

Oni podsećaju da je država koristeći novac Fonda PIO ulagala u objekte, škole, rekreacione i

rehabilitacione centre, banje, hotele, puteve, te da je sada, kad je sve što se moglo od toga

prodala, posegnula za onim što je izgraĎeno ušteĎevinom penzionera.

Proĉitajte još:

Mi smo tu ušteĎevinu ostavili za pristojan život, navode u proglasu, a "oni su pozajmicu shvatili kao

poklon i pričaju kako nas izdržavaju", pa su čak svojim uzurpatorskim "zakonom" promenili i

upravljanje Fondom.

Penzioneri su najavili da će se okupljati ispred svojih zgrada i komišijama objašnjavati zašto je

najava smanjena penzija zapravo "drska pljačka, bez crvenila na njihovom licu".

Predstavnike države pozvali su da im pojasne da li je pravna i pristojna država ona u kojoj se lična

svojina "otima bez pitanja a oni koji su krali, uzimali, mešetarili i postali bogati, otimanjem i

prodajom tuĎeg, mirno uživaju plodove svog nezakonitog, umešnog i snalažljivog rada".

"Gazdama u Vašingtonu, Berlinu, Londonu i Briselu, ne trebaju naša ljudska prava u koja spada i

neprikosnoveno pravo na ličnu svojinu. Ono što su DOS-ovci započeli socijanim genocidom - to

preobučeni nacionalisti završavaju eutanazijom penzionera", smatraju sindikati i u proglasu

konstatuju da agencije i direkcije država neće da ukine, smanji, reorganizuje, a da one pri tome

troše godišnje 10 odsto penzionerskog "budžeta".

Te iz agencija i direkcija, uvereni su penzioneri, morali bi ponovo da zaposle "zbog tetke, strine,

ujne, kuma i druga iz detinjstva".

26

"Za nas - njihovim merama postoji put u jednom pravcu, i mnogo jeftiniji za njih!!!", zaključuju u

proglasu penzioneri.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=10&dd=03&nav_id=907236

"Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep"

IZVOR: TANJUG

Udruţenje sindikata penzionera Srbije, koje je najavilo ustavnu ţalbu zbog predloţenog

umanjenja penzija, poruĉuje da je penzija njihova liĉna svojina.

Penzioneri predstavnike države pozivaju da pojasne u kojoj se to pristojnoj zemlji lična svojina

otima bez pitanja.

"To se zove lična svojina u svim zemljama ovog sveta. Neprikosnoveno pravo, da mogu da raspolažu

njome za svoj račun i po svojoj volji i na korist drugih, na principima solidarnosti - a ne

otimačine...oni nama zavlače ruku u džep - uzimaju naše i ubeĎuju nas da je to za naše bolje

sutra!!!", navedeno je u proglasu sindikata penzionera.

Oni podsećaju da je država koristeći novac Fonda PIO ulagala u objekte, škole, rekreacione i

rehabilitacione centre, banje, hotele, puteve, te da je sada, kad je sve što se moglo od toga

prodala, posegnula za onim što je izgraĎeno ušteĎevinom penzionera.

Mi smo tu ušteĎevinu ostavili za pristojan život, navode u proglasu, a "oni su pozajmicu shvatili kao

poklon i pričaju kako nas izdržavaju", pa su čak svojim uzurpatorskim "zakonom" promenili i

upravljanje Fondom.

Penzioneri su najavili da će se okupljati ispred svojih zgrada i komišijama objašnjavati zašto je

najava smanjena penzija zapravo "drska pljačka, bez crvenila na njihovom licu".

Predstavnike države pozvali su da im pojasne da li je pravna i pristojna država ona u kojoj se lična

svojina "otima bez pitanja a oni koji su krali, uzimali, mešetarili i postali bogati, otimanjem i

prodajom tuĎeg, mirno uživaju plodove svog nezakonitog, umešnog i snalažljivog rada".

"Gazdama u Vašingtonu, Berlinu, Londonu i Briselu, ne trebaju naša ljudska prava u koja spada i

neprikosnoveno pravo na ličnu svojinu. Ono što su DOS-ovci započeli socijanim genocidom - to

27

preobučeni nacionalisti završavaju eutanazijom penzionera", smatraju sindikati i u proglasu

konstatuju da agencije i direkcije država neće da ukine, smanji, reorganizuje, a da one pri tome

troše godišnje 10 odsto penzionerskog "budžeta".

Te iz agencija i direkcija, uvereni su penzioneri, morali bi ponovo da zaposle "zbog tetke, strine,

ujne, kuma i druga iz detinjstva".

"Za nas - njihovim merama postoji put u jednom pravcu, i mnogo jeftiniji za njih!!!", zaključuju u

proglasu penzioneri.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=10&dd=03&nav_category=11&nav_id=907102

Plate manje i do 12 odsto IZVOR: BETA

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije danas je upozorila da će plate u prosveti biti

umanjenje po osnovu minulog rada i do 12 odsto.

Oni navode da se plate umanjuju pre roka utvrĎenog zakonom.

"Sve škole u Srbiji dobile su, preko svojih filijala Uprave za trezor, ultimativna pisma da urgentno

umanje zarade zaposlenima po osnovu minulog rada, a koji su deo staža ostvarili kod drugog

poslodavca", navodi se u saopštenju Unije.

Kako je objašnjeno, škole bi, kako je zatraženo, novi obračun zarada trebalo da primene četiri

meseca pre nego što je predvidjeno Zakonom o radu.

Novi Zakon o radu je u primeni od 29. jula i predvidja da se plata po osnovu minulog rada uvećava

samo za period proveden kod poslednjeg poslodavca.

Unija sindikata prosvetnih radnika je ukazala da je Zakon o radu ostavio rok od šest meseci za

usaglašavanje kolektivnih ugovora, što ističe 29. januara 2015. godine.

"Poseban kolektivni ugovor za osnovne, srednje škole i domove učenika je na snazi do 13.januara

2015. godine, do kada će se uraditi novi i tek tada se može primeniti odredba Zakona o radu kojom

će se drugačije rešiti pitanje minulog rada", navela je Unija.

Najavljeno je da će sindikati zaposlenih u prosveti podržati sve svoje članove koji će pokrenuti

sudske sporove zbog nezakonitog umanjenja zarada po osnovu minulog rada.

Po oceni Unije, sporna je odredba Zakona o radu o umanjenju zarada po osnovu minulog rada jer se

28

primenjuje retroaktivno, a posebno što će primenom tog propisa biti oštećeni zaposleni u prosveti

koji su radili u drugim državnim službama ili u istoj delatnosti u drugog republici bivše SFRJ.

Procena Unije je da će mnogi prosvetni radnici, koji su deo staža ostvarili kod drugih poslodavaca,

imati umanjenje zarada do 12 odsto, pa će im zarade biti niže od onih koji su tek zaposleni.

Sindikati su najavili generalnu obustavu rada i protest na Trgu Nikole Pašiće 15. oktobara, ukoliko

im se do tada ne ispune zahtevi.

NOVI MAGAZIN

http://www.novimagazin.rs/ekonomija/penzioneri-drzava-nam-zavlaci-ruku-u-dep

Penzioneri: Drţava nam zavlaĉi ruku u dţep

Udruženje sindikata penzionera Srbije, koje je najavilo ustavnu žalbu zbog predloženog umanjenja

penzija, poručuje da su penzije njihova lična svojina a predstavnike države poziva da pojasne u

kojoj se to pristojnoj zemlji lična svojina otima bez pitanja.

"To se zove lična svojina u svim zemljama ovog sveta. Neprikosnoveno pravo, da mogu da raspolažu njome za svoj račun i po svojoj volji i na korist drugih, na principima solidarnosti - a ne otimačine... Oni nama zavlače ruku u džep - uzimaju naše i ubeĎuju nas da je to za naše bolje sutra", navedeno je u proglasu sindikata penzionera.

Oni podsećaju da je država koristeći novac Fonda PIO ulagala u objekte, škole, rekreacione i rehabilitacione centre, banje, hotele, puteve, te da je sada, kad je sve što se moglo od toga prodala, posegnula za onim što je izgraĎeno ušteĎevinom penzionera.

Mi smo tu ušteĎevinu ostavili za pristojan život, navode u proglasu, a "oni su pozajmicu shvatili kao poklon i pričaju kako nas izdržavaju", pa su čak svojim uzurpatorskim "zakonom" promenili i upravljanje Fondom.

Penzioneri su najavili da će se okupljati ispred svojih zgrada i komišijama objašnjavati zašto je najava smanjena penzija zapravo "drska pljačka, bez crvenila na njihovom licu".

Predstavnike države pozvali su da im pojasne da li je pravna i pristojna država ona u kojoj se lična svojina "otima bez pitanja a oni koji su krali, uzimali, mešetarili i postali bogati, otimanjem i prodajom tuĎeg, mirno uživaju plodove svog nezakonitog, umešnog i snalažljivog rada".

"Gazdama u Vašingtonu, Berlinu, Londonu i Briselu, ne trebaju naša ljudska prava u koja spada i neprikosnoveno pravo na ličnu svojinu. Ono što su DOS-ovci započeli socijanim genocidom - to preobučeni nacionalisti završavaju eutanazijom penzionera", smatraju sindikati i u proglasu konstatuju da agencije i direkcije država neće da ukine, smanji, reorganizuje, a da one pri tome troše godišnje 10 odsto penzionerskog "budžeta".

Te iz agencija i direkcija, uvereni su penzioneri, morali bi ponovo da zaposle "zbog tetke, strine, ujne, kuma i druga iz detinjstva".

29

"Za nas - njihovim merama postoji put u jednom pravcu, i mnogo jeftiniji za njih", zaključuju u proglasu penzioneri.

autor: VSizvor: Tanjug

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/radnici-noviteta-pred-gradskom-kucom_523760.html

Radnici Noviteta pred Gradskom kućom

NOVI SAD

Radnici "Noviteta" novosadske fabrike za proizvodnju odeće, odnosno predstavnici Štrajkaĉkog

odbora Sindikata Solidarnost danas su se obratili i gradskim vlastima kako bi se napokon rešila

situacija u ovom preduzeću, u kojem jedan deo radnika i dalje štrajkuje zbog neisplaćenih

zarada.

Radnike je primio član Gradskog veća zadužen za privredu Goran Sečujski, koji im je obećao da će

se obratiti Beogradu i početkom sledeće nedelje dati odgovor na njihove zahteve, tvrde

predstavnici Sindikata.

Zahtevi zaposlenih u štrajku koji su danas bili ispred Gradske kuće su da im se omogući lečenje,

odnosnouplati zdravstveno osiguranje, da im se isplate putni troškovi i najvažnije - sve zaostale

zarade.

Štrajkačima je iz uprave "Noviteta" letos obećavano da će dobiti zaostale zarade u septembru i

tada im je traženo da se vrate na posao.

"Radnici su ušli da rade na obećanje da će im biti isplaćena bar jedna zarada, a zarade se isplaćuju

selektivo. Šta to znači? Nekome se isplaćuje decembar, nekome januar, nekome februar i mi više

ne možemo ni da pohvatamo šta se tamo radi i koja zarada se kome duguje, ali znamo da se

zaposlenima duguje i po pet, šest 10, 15 zarada", Priča Gordana Kojić predstavnica Sindikata

"Solidarnost".

Ona kaže da se deo radnika vratio na posao jer im je direktor obećao da će od tog posla koji počnu

da rade dobiti bar jednu platu, što se, tvrdi ona, nije dogodilo.

"I dešava se to da je na neki čudan način ljude podelio. Tim ljudima koji su radili i prekovremeno i

subotom, nedeljom juče je podelio po deset hiljada dinara, a ovoj drugoj grupi nije ništa, znači mi

kao Sindikat to jednostavno gledamo kao da mu je trenutno potrebna prazna fabrika da bi je

pripremio na miru za stečaj, jer njemu su radnici u štrajku trenutno problem" dodaje Kojićeva i

upozorava da ne znaju ni po kom ugovoru je petoro radnika poslato u novi pogon u Zemun da tamo

rade.

Prema rečima direktora Noviteta SrĎana Lazarevića situacija se u ovom tekstilnom preduzeću

rešava.

30

"Deo radnika se isplaćuje i radi. Biće isplaćeni svi i dobiće sve zarade. U ponedeljak će im biti

obezbeĎeno i zdravstveno i prevoz", obećava Lazarević koji je danas takoĎe razgovarao sa

radnicima u štrajku. Oni meĎutim, kažu da će i dalje štrajkovati iako će od ponedeljka dolaziti u

fabriku.

Stotinak radnika Noviteta u štrajku je od početka marta ove godine, a u meĎuvremenu se deo njih

vratio na posao. Zarade ne dobijaju od novembra prošle godine, a zbog istih problema štrajkovali

su i prošle i pretprošle godine.

Privatizacijom, vlasnik "Noviteta" postao je Dragan Đurić koji je, izmeĎu ostalog vlasnik i "Zekstra

grupe", "Optike" i Veterinarskog zavoda Zemun. Đutić je za te firme za porez dugovao oko 434,7

miliona dinara.

Pre dva meseca i privoĎen je zbog zloupotreba sa preprodajom mineralnih Ďubriva u aferi

"Azotara".

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/sindikalna-borba-u-juri-u-raci_523756.html

Sindikalna borba u Juri u Raĉi

RAĈA -

Za ĉetiri godine koliko je fabrika Jura u Raĉi, tri puta su radnici pokušali da se sindikalno

udruţe. Svaki put je rukovodstvo fabrike ukidalo sindikat koji se borio za veća prava zaposlenih

u Juri.

"Radnicima koji idu na bolovanje se preti otkazom. Proverava se u Domu zdravlja da li su zaista oni

bolesni ili nisu. Ne mogu radnici da idu u WC kada žele, treba da pišu posebne molbe, izjave. Oni

daju samo deset radnih dana kolektivnog godišnjeg odmora", kaže Saša Marković, predsednik bivšeg

Nezavisnog sindikata u Juri.

U Juri postoje tzv. radnički saveti koji formalno pokušavaju da zamene sindikate, meĎutim bivši

radnici tvrde da oni samo slušaju reč poslodavca i da najmanje štite zaposlene. Sa druge strane svi

radnici koji su učestvovali u osnivanju sindikata ubrzo su dobili otkaz.

"Mi smo pokušali da se borimo za radnička prava i pokušali smo da osnujemo sindikat meĎutim naišli

smo na protivljenje firme, znači oni nikako to ne dozvoljavaju. Mi smo se dugo borili, meĎutim na

kraju se to saznalo i mi smo dobili otkaz u smislu tehnološkog viška", kaže Dragan Milovanović, član

bivšeg sindikata Nezavisnost.

U južnokoreanskoj kompaniji Jura u Rači trenutno radi oko 1200 radnika za 115 dinara po satu. Niko

od zaposlenih ne sme da priča o situaciji u fabrici zbog straha od gubitka posla.

31

"Vrhunac njihove bahatosti i osionosti je zahtev Ministarstvu za rad da se briše sindikalna

organizacija iz registra sindikata. To je prosto kršenje Ustavnog prava graĎana i mi se nadamo da

će naša zemlja odoleti tome i zaštiti dostojanstvo ljudi", kaže Jugoslav Ristić potpredsednik Saveza

samostalnih sindikata Kragujevca.

Iz Saveza samostalnih sindikata poručuju da država mora da stane na stranu radnika kako ti ljudi ne

bi postali robovi firmi zarad nekog višeg interesa, a to je kako kažu uglavnom čuvanje tih radnih

mesta u siromašnim sredinima gde je nezaposlenost najveća.

http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/koje-su-posledice-strajkova-drzavnih-sluzbi_523732.html

Koje su posledice štrajkova drţavnih sluţbi?

NOVI SAD, BEOGRAD

Zbog najavljenih mera štednje Vlade, nezadovoljstvo zaposlenih u javnom sektoru sve je veće.

Policija je u štrajku osmi dan, prosvetari su najavili masovne proteste za dve sedmice, a postoji

mogućnost da se štrajku pridruţe i zaposleni u zdravstvu. Nezadovoljni su i advokati, koji su

već treću sedmicu u štrajku. Koje su posledice štrajkova po graĊane i koliko sve to drţavu

košta?

Prema podacima Nezavisnog sindikata policije i dalje je u štrajku više od 80 odsto policajaca. Zbog

toga se i ispred novosadske Policijske uprave stvaraju velike gužve. GraĎani čekaju u redovima

kako bi izvadili ili promenili lična dokumenta. Najnezadovoljniji su oni koji su hteli da produže

registraciju vozila.

Predsednik štrajkačkog odbora Nezavisnog sindikata policije Velimir Barbulov objašnjava da

policijski službenici u štrajku, koji rade na izdavanju ličnih dokumenata, postupaju samo u hitnim

slučajevima.

“Kada je u pitanju hitno lečenje u inostranstvu, smrtni slučajevi i oblizak bolesne rodbine. Drugi

razlog bila bi hitna putovanja u inostranstvo sportskog ili turističkog karaktera, i službena

putovanja koja su neodložna. Ista je situacija kada je reč o registraciji vozila”, tvrdi Barbulov.

SuĊenja odloţena - hapšenja zaustavljena

Zbog štrajka advokata, mnoga su suĎenja odložena, a zaustavljena su i pojedina hapšenja. Onima

koji su zadržani u pritvoru bez prisustva branioca, država će morati da plati odštetu od 15 do 50

evra po danu pritvora. Uprkos tome, bezbednost i sigurnost graĎana mora da bude zagarantovana u

svakom trenutku, napominje direktor Jukoma Milan Antonijević, podsećajući na to, da miminum

procesa rada mora da bude ispoštovan.

"Kada govorimo o štrajku advokata, on mora da ima odreĎeni minimum, to jest u pritvorskim

predmetima bi advokati trebalo da izlaze, odnosno da zastupaju, kako ne bi došlo do kršenja

32

odreĎenih ljudskih prava. Nadam se da to neće ugroziti teže u ovom trenutku ni bezbednost, ni

poštovanje ljudskih prava", kaže Antonijević.

Moguć i štrajk zdravstvenih radnika

I za zdravstvene radnike je smanjenje plata u javnom sektoru neprihvatljivo, kaže predsednik

Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, Zoran Savić. To su ujedno i predočili

predstavnicima Vlade, i zatražili izuzeće od te mere. U suprotnom, kaže Savić, moguć je i štrajk.

"Na zajedničkom sastanku predstavnici reprezentativnog sindikata su razmatrali i mogućnost

organizovanja štrajka u zdravstvu ukoliko ne bude dogovora sa predstavnicima ministarstva. O tome

će odluku doneti nadležni organi tih sindikata”, rekao je Savić.

Predstavnici Vlade pozvali su policajce i advokate da se vrate na svoje radne zadatke, jer su

štrajkovi nezakoniti. Uprkos tome, u Nezavisnom policijskom sindikatu kažu da će štrajk biti

nastavljen, i najavljuju za sredu protest ispred Vlade Srbije. Nezadovoljni prosvetari planiraju

sredinom oktobra potpunu obustavu rada u školama ukoliko sa predstavnicima vlasti ne doĎu do

rešenja, a ispunjenje svojih zahteva očekuju i zdravstveni radnici.