Struktura polisi problema

Snežana Đorđević

Zašto struktuirati probleme?

Problemi u javnoj politici su po pravilu dosta kompleksni (isprepletanost sa drugim pojavama i procesima) pa je bitno struktuirati ih na pravi način.U javnim politikama se može pri identifikaciji problema ići na: Razlaganje problemaRešavanje problemaNerešavanje problemaHolistički pristup obuvata celinu stanja (multidisciplinarno istraživanje - identifikacija dominantne discipline i njenih metoda).Svaka polisi sitaucija je natopljena ličnim vrednostima aktera, (njihovim shvatanjima, rangiranjem značaja raznih fenomena i vrednosnih prioriteta (prihvatljivost različitih rešenja).

Struktura podataka

Pri analizi problema neophodno je analizirati podatke različitih vrsta opštosti.opšti podaci: predstavljaju strategije i misije države i lokalnih vlasti , sekundarni podaci: programski prioriteti uz identifikaciju interesnih grupa i korisnika, funkcionalni podaci: u ovu grupu ulaze programi, projekti, budžet, finansije i nabavke isitni podaci: u njih ulaze na primer pitanja personala, plata, odmora, radnog vremena, procesdure, pravila itd).

Pravljenje analiza javnih politika

Pravljenje analiza javnih politika je interesantan proces koji se najbolje razume na praktičnim pitanjima.Pitanje sankcionisanja upotrebe mobilnog telefona pri vožnji kola. Da li novčane kazne ili obrazovanje i kampanje itd. Na konkretnu politiku utiče količina i vrsta informacija koje prikupimo, način kako ih interpretiramo, prioriteti koje postavimo, selekcija i dubina obrade podataka.Analiza javnih politika je delom nauka a delom politička procena koja sadrži vrednosnu orjentaciju.

Tipovi političke analize

Naučna analiza ne teži direktno da utiče na politiku već teži da produbljeno analizira brojne socijalne i političke fenomene, probleme. pokušava da objektivno kompletira znanja vezana za dati problem i da kreatorima politike pomogne širenjem znanja u toj oblasti. Dobra strana naučno je pouzdana a slabost da može biti previše teorijska, nedovoljno praktično prilagođena potrebama kreatora politika.Profesionalna analiza obrada osnovnih pitanja bitnih za političko rešavanje datog problema. Vrednosno i ideološki je obojena i mnogo je praktičnija i upotrebljivija od naučne analize. Dobra strana: svest o potrebama procesa kreiranja i primene politika. Slabost i ograničenje joj može biti preuska orjentisanost na potrebe trenutka, te se mogu zanemariti pravi, produbljeni uzroci problema.

Politička analiza zagovara i podržava određene politike koje smatra najboljim i najvrednijim u datim okolnostima. Nema političku neutralnost i snažno je ideološki i vrednosno obojena. Cilj joj je uticaj na političku debatu da bi ostvarila ciljeve i vrednosti date organizacije a nivo objektivnosti i pouzdanosti ove analize varira. Ovoj vrsti analize uvek nedostaje neutralnost a često analitička produbljenost i pouzdanost.

Vrste analiza koje su neophodne

Analize mogu biti različite:u stepenu produbljenosti: mogu se orjentisati na produbljeno traganje za uzrocima problema ili na praktično prilagođavanje i površno identifikovanim socijalnim potrebama, u stepenu obuhvatnosti: mogu biti veoma obuhvatne ili se orjentisati samo na neka politički relevantna pitanja,usklađena ili ne sa javnim vrednostima: mogu biti usklađena sa javnim vrednostima, običajima, praksom itd. ili mogu u manjoj, umerenoj ili većoj meri izazivati te vrednosti, zahtevati njihovu korekciju, kreirati novu praksu i rešenja. mogu koristiti raznovrsne metode s tim što mogu biti dominantno orjentisani na racionalnu analizu ili na demokratski proces kao način kreiranja politike i nalaženja rešenja.

Najbitniji koraci

Najbitniji koraci u procesu političke analize su sledeći: definisanje problemaidentifikacija ciljeva (opštih i posebnih)kreiranje lepeze alternativa (alternativnih rešenja)vrednovanje svake alternative i njenih mogućih posledica uz poređenje i davanje preporuke – kreiranje izbora najboljeg (optimalnog rešenja)U svakoj od ovih faza se pravi razlika između dva pristupa: racionalnog izbora (rational – comprehensive approach) koji podrazumeva objektivnu, racionalnu naučnu analizu i rastućeg odlučivanja (incremental decision making) koji je pragmatičan, ideološki, partijski obojen i pod uticajem je interesnih grupa

Definisanje i analiza problemaS kakvim problemom se suočavamo? Gde on postoji? Na koga (šta) utiče? Kako se razvio? Koji su mu glavni uzroci? Kako na uzroke mogu da utiču aktivnosti politike?Kreiranje alternativa politikeKoja opcija politike može da se razmatra radi bavljenja problemom?Razvoj vrednosnih kriterijumaKoji su kriterijumi odgovarajući za problem i alternative? Koja je cena akcije? Moguća efektivnost? Socijalna i politička izvodljivost? Jednakost?Vrednovanje alternativaKoje alternative su bolje od drugih? Koja vrsta analize može pomoći razlikovanje bolje od lošije političke alternative? Jesu li podaci dostupni? Ako jesu, kako ih obezbediti?Izvlačenje zaključakaKoje opcije politike su najbolje u datim okolnostima i vrednosnim kriterijumima? Drugi faktori za razmotranje ?

Kvalitet struktuiranosti problema:Dobro struktuirani problemi

Osrednje dobro struktuirani problemi

Loše struktuirani problemi

Dobro struktuiran problem: postoji samo jedan ili nekoliko aktera odlučivanja, broj alternativa ograničen, postoji konsenzus oko dobara ili vrednosti. Rezultati su sigurnost ili izvestan rizik. Osrednje dobro struktuiran problem postoji samo jedan ili nekoliko aktera odlučivanja, broj alternativa ograničen i da postoji konsenzus oko dobara ili vrednosti. Specifičnost: rezultati do kojih može dovesti su nesigurnost i veoma je teško predivdeti i proračunati moguća dalja kretanja i posledice.

 

Loše struktuiran problem postoji mnogo aktera odlučivanja, broj alternativa neograničen, postoji konflikt oko dobara ili vrednosti. Rezultati do kojih tako struktuiran problem može dovesti su nepoznati dok su moguća dalja kretanja i posledice neuračunljive.

Opisni i normativni modeli. Normativni mogu da se dele na verbalne,simboličke i proceduralne.Opisni model opisuje i objašnjava problem i dalje predviđa tok događaja i akcije javne politike. Normativni model pored opisa i objašnjavanja problema predlaže rešenja, daje preporuke i utvrđuje pravila igre. Razne vrste normativnog :

 Istraživački model identifikuje optimalni nivo usluga,Model zamene identifikuje vreme,Model pronalaska identifikuje obim procesa i vreme,Cost benefit model identifikuje povratak koristi od uloženog.

Prema formi u kojoj se iskazuje stavovi, normativni modeli mogu biti verbalni, simbolički i proceduralni.

Tipovi modela javnih politika

Verbalni model koristi svakodnevni jezik kao instrument iskazivanja stavova, iskazi su jasni i komunikacija je laka. Simbolički model koristi logičke, statističke, matematičke simbole da iskaže stavove. Obično se koristi za predviđanja, za pronalaženje optimalnih rešenja za različite probleme i situacije. Obično se za simbolički mdoel koriste formule kao Y=a+bX ili grafički prikazi. Proceduralni model se koristi za predviđenje toka nekih javnih akcija u različitim okolnostima. Ovaj model obezbeđuje, putem različitih kompjuterskih programa, kreiranje različitih simulacija kao odgovora na određene problem. Veoma je koristan ali je dosta skup, traži vreme, kao i brojne podatke (do kojih je po pravilu veoma teško doći) da bi se mogle uraditi kvalitetne simulacije. Jedan od čestih grafičkih instrumenata koji mogu poslužiti da se prikažu različite alternative i logične posledice svakog od rešenja je drvo odlučivanja.

Drvo odlučivanja: Rešavanje problema zagađenja

Regulisati industrijuObrazovati korisnikeU oba slučaja se otvara pitanje instrumenata i oni su ili više regulacije (adekavnih normativnih, zakonskih rešenja uz sankcije) ili povećanje opšteg znanja o problemu i posledicama (povećanje obrazovanja)Kod svake od tih linija se prati moguće opadanje ili porast zagađenja, te u skladu sa time treba primeniti adekvatne mere radi korekcije problema.

U grafičkim prikazima je veoma važno identifikovati uzročno posledični odnos posmatranih varijabli koji ponakad nije baš najjasniji. Obično se otvara pitanje da li x utiče na y ili obratno.Primer: grafički prikaz zadatka o povezivanju 9 tačaka.

U pokušaju da se što kvalitetnije struktuira i definiše problem obično se koristi osećanje za problem, traganje za elementima, definisanje i specifikacija. U tom smislu je razvijeno nekoliko interesantnih metoda: Metod granične analize:razgraničavanje sličnih pojmova Klasifikacioni model: klasifikacija fenomena bitnih za razumevanje problema) i hijerarhijska analiza (razdvaja pojmove po hijerarhiji), Sinektiks je metoda koja identifikuje sličnosti i analogije iz različitih situcija, Brainstorming je metoda grupnog, kreativnog traganja za novim rešenjima, Analiza višestruke perspektive (tehničke, organizacione i personalne), Metoda analize pretpostavki, Metoda mapiranja argumentacije.

Metodi: granična i klasifikaciona analiza

Metod granične analize razgraničava slične pojmove koji su veoma slični, isprepletani itd. Razgraničenje između različitih pojava se obično realizuje kroz trostepen proces:

Zasićenje uzorka (pronalaženje novih aktera),Otkrivanje alternativnih predstavnika identifikovanog problema iJasna identifikacija granica problema

Model klasifikacione analizeOsnov klasifikacije mora biti bitan za analizu problemaKlasifikacija mora biti obuhvatna (van nje ne smeju ostati neke grupe ili kategorije)Identifikovane kategorije moraju biti jasno definisane i međusobno razdvojeneČitav sistem mora biti konzistentanIzmeđu različtih nivoa mora postojati jasna i logična hijererhijska podela i distanca.

Venov dijagram, 

Metod hijerarhijske analize razdvaja pojmove po hijerarhiji čime postaje preglednija i jasnija priroda relacija među posmatranim činiocima skupa. Ovo razgraničenje je korisno i zbog toga što slikovito ukazuje na moguće, verovatne i prave uzroke problema koji se analizira.Sinektiks metoda se koristi za identifikaciju sličnosti određenih fenomena i moguće analogije primenjene na različite situcije. 4 tipa analogija:Lične analogije kojima se analitičar stavlja u situaciju drugog aktera posmatranog procesa. Ovo predstavlja svojevrsno uživljavanje u ulogu radi boljeg shvatanja procesa.Direktne analogije se izvode između dve ili više slične problemske situacije (zavisnost od droga i od alkohola) Simboličke analogije se uspostavljaju između konkretne situacije i nekog simboličkog procesa (često servomehički procesi raznih vrsta (termostat, automatski pilot itd) i Zamišljene (fantastične, izmišljene) analogije daju analitičaru punu slobodu poređenja postojećeg i analiziranog stanja sa potpuno izmišljenim stanjem ili procesom.

Brainstroming metoda grupnog, kreativnog traganja za novim rešenjima. Svakom od aktera u grupi je omogućeno da potpuno slobodno, bez nekih većih ograničenja daje ideje o mogućem razvoju događaja (poznavaoci i eksperti iz različtiih disciplina, ljudi sa raznovrsnim radnim iskustvom): kreativnost i pojava novih, svežih ideja.Analiza višestruke perspektive je dosta složena analiza. Obuhvata tri bitne perspektive svake politike: tehnička, organizaciona i personalna. Tehnička perpektiva (T) uključuje niz metoda: teorija verovatnoće, cost benefit metoda, analiza odlučivanja, ekonometrija i sistemska analiza. Organizaciona perspektiva (O) ispituje organizacionu strukturu i stanje koristeći metode analize standardne operativne procedure, institucionalne rutine i pravila funkcionisanja organizacije.Lična perspektiva (P) sagledava probleme i rešenja kroz prizmu ličnih percepcija, potreba i vrednosti. Ispituje uticaj intuicije, harizme, liderstva i ličnih interesa kao faktora koji utiču na proces kreiranja javnih politika.

Metoda analize pretpostavkiAnalitičari su više puta identifikovali da je razlog pojave greške treće vrste, tj rešavanja loše postavljenog problema, u pogrešnim pretpostavkama kojih su analitičare držali u postavljanju problema. Kao način osiguranja se razvila metoda analize pretpostavki koja ima nekoliko faza:

Identifkacija i rangiranja aktera prema uticaju koji imaju na procesPregled svih pretpostavki od kojih se krenuloAnaliza linije koja ide od pretpostavke, preko podataka koji su skupljeni i konačno do preporuka koje su kreirane kao rešenje za datu situacijuIzazivanje pretpostavke koje podrazumeva analizu verodostojnosti svake od pretpostavki kao i njen odnos sa preporukom (konzistentnost)Sva moguća rešenja se skupe i analiziraju.

Originalno rešenje Podaci Pregled pretpostavki Moguće rešenje Podaci Izazov pretpostavciPul rešenja Podaci Pul pretpostavki Najbolje rešenje Podaci Sinteza pretpostavi

Grafikon Proces analize pretpostavki

Metoda mapiranja argumentacije je dosta blizak metodi analize pretpostavki. Oba metoda se bave argumentima i pretpostavkama od kojih se pošlo u definisanju i struktuiranju problema. Za kvalitetno struktuiranje problema je od velikog značaja da se da kvalitetan prikaz argumentacije, da se argumenti klasifikuju prema stepenu značaja argumenta za problem (nizak i visok značaj) kao i da se izračuna verovatnoća ostvarljivosti (velika i niska mogućnost). Visoka verovatnoća osetljivosti

Mali značaj Veliki značaj

Niska verovatnoća ostvarljivosti

Metoda mapiranja argumentacije

HVALA NA PAŽNJI !