2

3. ПРЕГЛЕД НАУЧНОГ И СТРУЧНОГ РАДА ДО ПРЕТХОДНОГ ИЗБОРА

Категоризација научних и стручних резултата кандидата је извршена помоћу: - М коефицијената компетенције на основу Правилника о поступку и начину вредновања

и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Прилози 2 и 3 за техничко-технолошке науке), који је донео Национални савет за научни и технолошки развој број 011-00-20/2008-01 од 21.03.2008. год.

Преглед коефицијената компетенције (М) по категоријама према наведеним критеријумима, као и њихов укупни збир, дати су табеларно (табела 1) у додатку који се налази на крају овог Извештаја.

3.1. Рад у врхунском међународном часопису: М21=8

3.1.1. Tasić M.B., Konstantinović B.V., Lazić M.L., Veljković V.B., The acid hydrolysis of potato tuber mash in bioethanol production, Biochemical Engineering Journal 43 (2009) 208-211 (ISSN 1369-703X, IF za 2009 = 2.769).

3.1.2. Tasić M.B., Veljković V.B., Simulation of fuel ethanol production from potato tubers, Computers and Chemical Engineering 35 (2011) 2284-2293 (ISSN 0098-1354, IF za 2011 = 2.404).

3.2. Саопштење са међународног скупа штампано у изводу: М34=0,5

3.2.1. Vasić, Lj., Tasić M., Banković-Ilić I., Lazić M.L., Veljković V.B., Skala D.U., Volumetric Oxigen Mass Transfer Cofficent in a 16.65 cm Multiphase Reciprocate Column, SEECChE 1, 25-28.8.2005., Beograd, Book of abstracts p. 39, GCEN P-10, ISBN 86-905111-0-5

3.2.2 Tasić M., Veljković V., Kinetics of the acidic hydrolysis of potato tuber mash, Next generation biofuels: Development of sustainable chemical processes for production of biofuels and bio-based chemicals from agricultural waste and non-food biomass 14-18. September, 2009, Bologna, Italy. CD ROM of abstracts, Tasić Marija-e.pdf (www.ics.trieste.it/media/139953/df6524.pdf)

3.2.3 Tasić M., Veljković V., Computer-aided process design for fuel ethanol production via enzymatic hydrolysis of potato tuber starch, 19th International Congress of Chemical and Process Engineering CHISA 2010 & 7th European Congress of Chemical Engineering ECCE 7, 28.8-1.9.2010., Prague, Czech Republic. Summaries 3: Hydrodynamic processes and system engineering, p.1147, P5.110.

3.3. Поглавље у монографији националног значаја: М45=1,5

3.3.1. Пејин Д., Попов С., Додић С., Додић Ј., Вучуровић В., Лазић М., Вељковић В., Тасић М.Б., Ракин М., Здравковић-Нешковић В., Сировине за производњу биоетанола, Биоетанол као гориво – Стање и перспективе, 2007., Лесковац, Монографија, стр. 33-56, ИСБН 978-86-82367-72-7.

3.3.2. Лазић М., Вељковић В., Банковић-Илић И., Тасић М., Левић С., Недовић В., Повреновић Д., Техноекономска анализа производње биоетанола, Биоетанол као гориво – Стање и перспективе, 2007., Лесковац, Монографија, стр. 128 -143, ИСБН 978-86-82367-72-7.

3.4. Рад у водећем часопису националног значаја: М51=2

3.4.1. Тасић М.Б., Банковић-Илић И.Б., Лазић М.Л., Вељковић В.Б., Мојовић Љ., Биоетанол - Стање и перспективе, Хемијска индустрија 60 (1-2) (2006) 1-9 (ИСБН 0367-598X, без IF za 2006).

3.5. Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини: М63= 0,5

3.5.1. Bankovic-Ilic, I.B., Tasic M.B., Veljkovic V.B., Lazic M.L., “Bioethanol from renewable sources“, III Congress of Ecologists of the Republic of Macedonia with international partipcipation, Zbornik na trudovi od 3. Kongres na ekolozite od Makedonija, str. 34-40, Struga, Republic of Macedonia, 06-09. 10. 2007.

3

3.5.2. Tasić M.B., Veljković, V.B., Bench-scale simulation of starch acid hydrolysis process, 20th Congress of Chemists and Technologists of Macedonia, 5th Congress of Metallurgists of Macedonia 19-21. September, 2008, Ohrid, Republic of Macedonia. CD ROM of Extendent abstracts, CHE-29-E-Tasić.pdf

3.5.3. Тасић М.Б., Вељковић В.Б., Симулација и оптимизација производње биоетанола из скроба свежих кртола кромпира, I конференција „Одрживи развој и климатске промене“, Зборник радова, стр. 221-226, Ниш, 19-20. јун 2008, ИСБН 978-86-80587-84-4

3.6. Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу: М64=0,2

3.6.1. Васић Љ., Тасић М., Банковић-Илић И., Лазић М., Вељковић В., Скала Д., “Специфична међуфазна површина у двофазном реактору са вибрационом мешалицом пречника 16,6 цм“, 44. Саветовање Српског хемијског друштва, ХИ-П02, стр. 85-88, Београд, 6-7. фебруар 2006.

3.6.2. Тасић, М.Б., Вељковић В.Б., Банковић-Илић И.Б., Лазић М.Л., Техноекономска анализа поступка добијања етанола из отпадака кромпира, VII Симпозијум “Савремене технологије и привредни развој”, Зборник извода радова, рад БИХ-14, стр. 46, (2007), 19-20. октобар. 2007., Лесковац.

3.6.3. Тасић М.Б., Лазић М.Л., Вељковић В.Б., Кинетика киселинске хидролизе скроба свеже кртоле кромпира, VII Симпозијум “Савремене технологије и привредни развој”, Зборник извода радова, рад ХИ-22, стр. 138, (2007), 19-20. октобар. 2007., Лесковац.

3.6.4. Тасић М.Б., Вељковић В.Б., Симулација ензимске хидролизе скроба свеже кртоле кромпира, VI Савјетовање хемичара и технолога Републике Српске, Зборник извода радова стр. 74, 19-20. новембар 2008., Бања Лука.

3.6.5. Тасић М.Б., Стаменковић О.С., Вељковић В.Б., Симулација метанолизе сунцокретовог уља у Aspen plus и Hysys софтверу, VIII Симпозијум “Савремене технологије и привредни развој”, Зборник извода радова, рад ХИ-39, стр. 166, (2009), 23-24. октобар. 2009., Лесковац.

3.6.6. Veljković V.B., Tasić M.B., Stamenković, O. S., The scale-up of the sunflower oil homogenous alkali-catalysed methanolysis, 21st Congress of Chemists and Technologists of Macedonia, Book of abstracts, CE-2, p. 208, (2010), 23-26. September 2010., Ohrid, Republic of Macedonia.

3.6.7. Тасић М.Б., Вељковић В.Б., База нестандардних модела процесних уређаја процеса производње биоетанола, IX Симпозијум “Савремене технологије и привредни развој”, Зборник извода радова, рад ХИ-39, стр. 132, (2011), 21-22. октобар. 2011., Лесковац.

3.7. Одбрањена докторска дисертација: М71=6

3.7.1. Марија Б. Тасић, Биоетанол из кртола кромпира – моделовање и оптимизација технолошког процеса, докторска дисертација, Универзитет у Нишу, Технолошки факултет, Лесковацу (2011)

3.8. Tехничка и развојна решења - нови технолошки поступак: М83=4

3.8.1. Вељковић В., Стаменковић О., Лазић М., Тодоровић З., Тасић М., Технолошки поступак за добијање метил естара масних киселина метанолизом уља сунцокрета катализованом баријум хидроксидом, ев. бр. 04-4/12-V од 27.2.2009., Технолошки факултет, Лесковац (реализован у оквиру пројекта “Развој континуалних поступака алкохолизе биљних уља на ниској, умереној и повишеној температури” МНТР ев.бр. ТР-19062; 2008-2010)

3.8.2. Стаменковић И., Банковић-Илић И., Тасић М., Тодоровић З., Лазић М., Вељковић В., Скала Д., Лабораторијски континуални технолошки поступак добијања етил естара масних киселина уља сунцокрета, ев. бр. 04-538/1 од 7.4.2010., Технолошки факултет, Лесковац (реализован у оквиру пројекта “Развој континуалних поступака алкохолизе

4

биљних уља на ниској, умереној и повишеној температури” МНТР ев.бр. ТР-19062; 2008-2010)

3.8.3. Стаменковић И., Банковић-Илић И., Стаменковић О., Тасић Ј., Тасић М., Лазић М., Вељковић В., Скала Д., Полуиндустријско постројење за добијање алкил естара масних киселина биљних уља континуалним поступком хомогене базно-катализоване алкохолизе, ев. бр. 04-539/1 од 7.4.2010., Технолошки факултет, Лесковац (реализован у оквиру пројекта “Развој континуалних поступака алкохолизе биљних уља на ниској, умереној и повишеној температури” МНТР ев.бр. ТР-19062; 2008-2010)

3.9. Некатегорисано помоћу М коефицијената

3.9.1. Учешће на пројекту

3.9.1.1. „Производња етил алкохола ферментацијом различитих пољопривредних и обновљивих сировина и његова употреба као гориво“ (МНЗЖС, ев. бр. ТР 7049б; 2005 - 2008)

3.9.1.2. „Развој континуалних поступака алкохолизе биљних уља на ниској умереној и повишеној температури“ (МНТР, ев. бр. ТР 19062; 2008 - 2010)

3.9.2 Cтудијски боравак у иностранству

3.9.2.1. Intensive course on HPCEP-IP “Basics, developments, research and industrial applications in high pressure chemical engineering processes” (SOCRATES/ERAMUS) at University of Nova de Lisboa, Portugal (July 2006).

3.9.2.2. Summer school and training course on next generation biofuels (International Center for science and high technology – United Nations Industrial Development Organization) at University of Bologna, Italy (September 2009)

4. ПРЕГЛЕД НАУЧНОГ И СТРУЧНОГ РАДА ПОСЛЕ ПРЕТХОДНОГ ИЗБОРА

Категоризација научних и стручних резултата кандидата је извршена помоћу: - М коефицијената компетенције на основу Правилника о поступку и начину вредновања

и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Прилози 2 и 3 за техничко-технолошке науке), који је донео Национални савет за научни и технолошки развој број 011-00-20/2008-01 од 21.03.2008. год. као и актуелно важећег Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, од 11.03.2016. год. ("Сл. гласник РС", бр. 24/2016).

Преглед коефицијената компетенције (М) по категоријама према наведеним критеријумима, као и њихов укупни збир, дати су табеларно (табела 1 и 2) у додатку који се налази на крају овог Извештаја.

4.1. Рад у врхунском међународном часопису: М21a=10

(Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, од 11.03.2016. год. ("Сл. гласник РС", бр. 24/2016))

4.1.1. Veljković, V.B., Stamenković, O.S., Тasić М.B., Wastewater treatment in biodiesel production with alkali-catalyzed transesterification, Renewable and Sustainable Energy Reviews 32 (2014) 40-60 (ISSN 1364-0321, IF za 2014 = 7.445).

4.1.2. Tasić M.B., Rios Pinto, L.F., Colling Klein, B., Veljković V.B., Maciel Filho, R., Botryococcus braunii for biodiesel production, Renewable and Sustainable Energy Reviews 64 (2016) 260–270 (ISSN 1364-0321, IF za 2015 = 7.896).

5

4.2. Рад у врхунском међународном часопису: М21=8

(Правилника о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Прилози 2 и 3 за техничко-технолошке науке), који је донео Национални савет за научни и технолошки развој број 011-00-20/2008-01 од 21.03.2008. год)

4.2.1. Veljković, V.B., Stamenković, O.S., Тasić М.B., Wastewater treatment in biodiesel production with alkali-catalyzed transesterification, Renewable and Sustainable Energy Reviews 32 (2014) 40-60 (ISSN 1364-0321, IF za 2014 = 7.445).

4.2.2. Tasić M.B., Rios Pinto, L.F., Colling Klein, B., Veljković V.B., Maciel Filho, R., Botryococcus braunii for biodiesel production, Renewable and Sustainable Energy Reviews 64 (2016) 260–270 (ISSN 1364-0321, IF za 2015 = 7.896).

4.2.3. Miladinović M.R., Krstić J.B., Tasić M.B., Stamenković O.S., Velјković V.B., A kinetic study of quicklime-catalyzed sunflower oil methanolysis, Chemical Engineering Research and Design 92(9) (2014) 1740–1752 (ISSN 0263-8762, IF za 2014 = 2.528).

4.2.4. Тasić М.B., Stamenković, O.S., Veljković, V.B., Cost analysis of simulated base-catalyzed biodiesel production process, Energy Conversion and Management 84 (2014) 405–413 (ISSN 0196-8904, IF za 2014 = 4.512).

4.2.5. Tasić M.B., Miladinović M.R., Stamenković O.S., Veljković V.B., Skala D.U., Kinetic modeling of sunflower oil methanolysis catalyzed by calcium-based catalysts, Chemical Engineering and Technology 38(9) (2015) 1550–1556 (ISSN 0930-7516, IF za 2015 = 2.385).

4.3. Рад у међународном часопису: М23=3

4.3.1. Miladinović M.R., Tasić M.B., Stamenković O.S., Veljković V.B., Skala D.U., Further study on kinetic modeling of sunflower oil methanolysis catalyzed by calcium-based catalysts, Chemical Industry and Chemical Engineering Quarterly 22(2) (2016) 137-144 (ISSN 1451-9372, IF za 2015 = 0.739).

4.3.2. Bineli A.R.R., Tasić M.B., Maciel Filho, R., Catalytic steam reforming of ethanol for hydrogen production: Brief status, Chemical Industry and Chemical Engineering Quarterly 22(4) (2016) 327-332 (ISSN 1451-9372, IF za 2015 = 0.739).

4.4. Саопштење са међународног скупа штампано у целини: М33=1

4.4.1. Rios Pinto, L.F., da Silva Soares, C., Tasić M.B., Wolf Maciel, M.R., Maciel Filho, R., Cultivation of Three Microalgae Strains under Mixotrophic Conditions for Biodiesel

Production, 2nd

International Congress on Biomass, 19 ‐ 22 June 2016, Taormina, Italy, Chemical Engineering Transactions Vol 50 (2016) 409-414 (DOI: 10.3303/CET1650069).

4.4.2 Tasić, M.B., Stamenković O.S, Velјković V.B., Simulation of vegetable oil methanolysis: the influence of reactor type selection on process economics, International Science Conference - Reporting for Sustainability, 7 – 10 May 2013, Bečići, Montenegro, Conference proceedings 393-397 (ISBN 978-86-7550-070-4).

4.4.3 Stamenković, O.S., Tasić, M.B., Veljković, V.B., Environmental and economic aspects of biodiesel production and use, International Science Conference - Reporting for Sustainability, 7 – 10 May 2013, Bečići, Montenegro, Conference Proceedings 313-317 (ISBN 978-86-7550-070-4).

4.4.4 Veljković, V.B., Stamenković, O.S., Tasić, M.B., Wastewater management in biodiesel production, International Science Conference - Reporting for Sustainability, 7 – 10 May 2013, Bečići, Montenegro, Conference Proceedings 471-475 (ISBN 978-86-7550-070-4).

4.5. Саопштење са међународног скупа штампано у изводу: М34=0,5

4.5.1. Tasić M.B., Stamenković O.S., Veljković V.B., Simulation of biodiesel production from sunflower oil catalyzed by calcium oxide, Global Conference of Global Warming, 8 – 12 July 2012, Istanbul, Turkey, Book of Abstracts 127, GCGW-12-442 (ISBN 978-605-89885-1-5).

6

4.6. Рад у часопису националног значаја: М52=1,5

4.6.1. Tasić M.B., Rios Pinto, L.F., Fernandes, D.S., Ferreira, F.F., Maciel Filho, R., Estimating elemental biomass composition of Desmodesmus sp. cultivated in sugarcane stillage, Advanced Тechnologies 5(2) (2016) 33-37 (ISSN 2406-3037, без IF za 2016).

4.7. Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу: М64=0,2

4.7.1. Тасић, М.Б., Стаменковић О.С, Вељковић В.Б., Симулација производње биодизела: Утицај енергетске интеграције на економију процеса, X Симпозијум Савремене технологије и привредни развој, Зборник извода радова ХИ-15, стр. 161, 22-23. октобар 2013, Лесковац.

4.8. Некатегорисано помоћу М коефицијената

4.8.1 Објављени уџбеник

4.8.1.1. Veljković, V., Stamenković, O., Tasić, M.B, Milojević, S., Milosavljević, M., Toplotne i difuzione operacije -Teorija operacija prenosa mase, Tehnoloski fakultet, Leskovac, 2012, ISBN 978-86-82367-96-3.

4.8.2. Рад са студентима

4.8.2.1. Дипломски радови – чланство у комисијама

4.6.2.1.1. Biljana Stevanović, Optimizacija kontinualne heterogeno katalizovane metanolize ulja primenom box-behnken-ovog eksperimentalnog plana, Univerzitet u Nišu Tehnološki fakultet u Leskovcu,(odluka 04.br.1464/1 od 5.9.2016.).

4.8.5.2. Докторске студије у иностранству – чланство у комисијама

4.8.2.2.1. Júlio Cesar de Carvalho Miranda, Conceptual projetct, simulation and analysis of ethanol production plants from syngas, Faculty of Chemical Engineering, University of Campinas, São Paulo, Brazil, (29.7.2015) (http://www.bibliotecadigital.unicamp.br/document/?code=000955819).

4.8.2.2.2. Elisa Magalhães de Medeiros, Sustainability assessment of a hybrid thermo-biochemical pathway for the production of second generation ethanol, Faculty of Chemical Engineering, University of Campinas, São Paulo, Brazil - Delft University of Technology, Delft, Netherlands (4.12.2015) (Ocena naučne zasnovanosti doktorske teme za direktni (bez magistarskih) upis na dualne doktorske studije).

4.8.3. Учешће на пројекту

4.8.3.1. „Наноструктурни функционални материјали у каталитичким и сорпционим процесима“ (МНП, ев. бр. ИИИ 45001; 2011 - ).

4.8.3.2. Pilot research on heterogeneous biodiesel production - Biodiesel Synthesis at Moderate and Low Temperature with MnCO3/Na-silicate as Heterogeneous Catalyst (Cooperation between China University of Geosciences (Wuhan) and Innovation Centre of Faculty of Technology and Metallurgy, University of Belgrade, Serbia, 2014 - 2015).

4.8.3.3. Life Cycle Analysis of various biodiesel production process configurations from microalgae Botryococcus braunii, (São Paulo Research Foundation - FAPESP, 14/18979-6, São Paulo, Brazil. 2015 - 2016).

7

4.8.4. Cтудијски боравак у иностранству

4.8.4.1. Ronald and Eileen Weiser Professional Development Award Program - International Institute - Weiser Center for Europe and Eurasia at University of Michigan, USA (September 2012).

4.8.4.2. Research Awards - Visiting Researcher – International – FAPESP, São Paulo Research Foundation at University of Campinas, São Paulo, Brazil (May 2015 – May 2016)

4.8.5. Члан уређивачког одбора међународног часописа категорије M23

4.8.5.1. „Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly“ (2012 - ).

4.8.6. Рецензија рада у часописима националног и међународног значаја (SCI/SCIE листа)

4.8.6.1. Cellulose Chemistry and Technology (ID_1529, 2016)

4.8.6.2. Hemijska industrija (HI 4001, 2015)

4.8.6.3. Journal of Process Control (JPROCONT-D-13-00120, 2013)

4.8.6.4. Biochemical Engineering Journal (Ms. Ref. No.: BEJ-D-11-00293, 2011)

4.8.6.5. African Journal of Biotechnology (MS No: AJB-11-2791, 2011)

4.8.7. Рецензија извода рада са националног симпозијума

4.6.7.4. Савремене технологије и привредни развој (IZ-SZ-1 2013)

4.8.8. Учешће у раду тела факултета

4.8.8.1. Члан комисије за промоцију студијског програма Хемијске технологије на Технолошком факултету у Лесковцу (одлука 01.бр.250/1 од 12.3.2009).

4.8.8.2. Члан комисије за преглед и оцену пријемног испита из Математике за упис кандидата у прву годину основних академских студија на Технолошком факултету у Лесковцу (одлука 04.бр.4/44-IV од 8.5.2013).

4.8.8.3. Члан подкомисије за утврђивање испуњености стандарда за самовредновање и оцењивање клавитета Технолошког факултета у Лесковцу – Стандард 4: Квалитет студијских програма (одлука 04.бр.292/1 од 1.3.2013).

4.8.8.4. Члан комисије за припрему стандарда за акредитацију студијских програма Факултета 2013, Студијски програм: Хемијске технологије (одлукa 04.бр.1180/1 од 11.8.2013 i одлукa 04.бр.1911/1 од 31.10.2013).

4.8.8.5. Члан комисије за спровођење поступка јавне набавке мале вредности бр.5/2013 за 2013. годину у сврху јавне набавке радова: Изградња гасне станице за потребе наставног процесa (одлукa 09-1484/1 од 16.9.2013).

4.8.8.6. Члан комисије за преглед и оцену пријемног испита из Математике за упис кандидата у прву годину основних академских студија на Технолошком факултету у Лесковцу (одлука 04.бр.4/40-III од 23.4.2014).

5. МИШЉЕЊЕ О НАУЧНИМ И СТРУЧНИМ РАДОВИМА ПОСЛЕ ПРЕДХОДНОГ

ИЗБОРА

Научно-истраживачки и стручни рад др Марије Тасић је у области хемијског инжењерства. Др Марија Тасић се бавила проучавањем производње биодизела у циљу индустријске комерцијализације. Објављени резултати радова кандидата представљају оригиналне научне доприносе решавању тренутних производних проблема, као и развоју нових

8

технологија, који теже да се конвенционални извори енергије (дизел) замене алтернативним изворима (биодизел), што је у складу са актуелним трендовима технолошког инжењерства.

Проблеми у технологији производње биодизела, иако се разликују зависно од врсте биообновљиве сировине, могу се поделити у четири главне групе: синтеза биодизела, третман отпадних вода, економика процеса и замена конвенционалних сировина у производњи. У раду 4.2.3 истакнута је ефикасност примене негашеног креча као катализатора у синтези биодизела. Показано је да у присуству негашеног креча (жарен на 550 °C, 4 h, 5 % - рачунато на масу уља) и метанол - -уље молског односа (12:1) постигнут 100 % принос биодизела после 240 мин реакције. У овом раду је такође постављен кинетички модел реакције синтезе биодизела, који је показао висок степен слагања са експерименталним подацима при свим реакционим условима. Постављени модел се такође показао врло ефикасним и при симулацији других калцијум-базних катализатора (4.2.5) при синтези биодизела из сунцокретовог уља и метанола на различитим температурама и концентрацијама катализатора. Међутим, није се могао усвојити као генерални модел јер је био примењив само за реакције синтезе биодизела из сунцокретовог уља. Из поменутог разлога, у раду 4.3.1 модел Лукићке и сарадника у алгоритму написаним у Mathematica™ v.9 тестиран је за исте услове сунцокретовог и јатропа уља. Овај модел, показао је добро слагање са експерименталним подацима у смислу високог коефицијена слагања (0.971 ± 0.022) и прихватљивог средњег релативног процента одступања (± 15,9%).

Други велики проблем у производњи биодизела је третман отпадних вода, који су разматрани у радовима (4.1.1 тј. 4.2.1, 4.4.3 и 4.4.4). Генерално, најбољи трентман отпадних вода је имати их минимално, што у случају производње биодизела представља примену чврстих катализатора припремљених од отпадног материјала, лако биодеградабилних, не-токсичних и ниских профила емисије ка животној средини (4.4.3). Међутим, већина оперативних комерцијалних постројења примењује течне-алкалне катализаторе и тиме повећава количину отпадних вода (4.1.1 тј. 4.2.1). Док је у раду 4.4.4. пажња усмерена на физичке, хемијске, физичко-хемијске, електрохемијска, биолошких и интегрисане процесе третмана биодизела отпадних вода са течним-алкалним катализаторима, у раду 4.1.1 тј. 4.2.1 дају се предности и мане тих процеса третмана отпадних вода биодизел и пореде се у погледу својих ефикасности уклањања загађивача. Тако се дошло до закључка да су закисељавање и хемијска коагулација/флокулација или електрокоагулација успешни у уклањању масноће и уља, али су неуспешни у уклањању ХПК (хемијска потрошња кисеоника). Међутим, комбинација закисељавања, коагулације и електроталожења се показала ефикаснијим третманом за уклањање ХПК, као и БПК (биолошка потрошња кисеоника). Иако напредне, оксидационе технологије показале су се неефикасним у отклањању загађивача из сирових отпадних вода биодизела. Биолошке технологије захтевају да се отпадне воде, предходно закисељавају, хемијски и електро коагулишу, или третирају фото-Фентоним процесом. У односу на ефикасност и оперативне захтеве, прави избор је интеграција процеса али и поновно коришћење предходно третираних отпадних вода.

Симулације процеса не могу заменити експеримент, али значајно доприносе планирању и развоју експеримената и наглашавају факторе који су некад занемарени у експерименталном раду. Такође, коришћењем симулационих софтвера могу се симулирати све производне фазе технологије добијања биодизела. Квалитет симулације зависи од прихватљивости модела за опис различитих процесних уређаја (4.4.2). У циљу дефинисања оптималне технологије, у радовима 4.2.4 4.5.1 и 4.7.1 симулирана су два постројења за производњу биодизела применом негашеног креча (хетерогеног) и калијум-хидроксида (хомогеног) катализатота. За објективно поређење два каталитичка процеса неопходна је детаљна техноекономска анализа технологије добијања бидизела (4.2.4). Овај прилаз пројектовању је изабран у циљу лакше, брже и тачније имплементације оптималног постројења у комерцијалне сврхе. На тај начин избегнуто је улагање у додатни развој и истраживање које би би било незаобилазно, да је процес тестиран на лабораторијском и полуиндустријском нивоу производње. На основу укупне трошковне анализе и добијене цене биодизела, може се закључити да је производња бидизела из сунцокретовог уља негашеним кречом исплатива и веома компетативна са осталим технологијама производње биодизела (4.2.4). Међутим, највећи удели у трошковима су цене сировине и утрошене енергије (4.3.1). То значи да коришћење алтернативних сировина и енергетска интеграција процеса (4.7.1) значајно могу допринети конкурентности биодизела као горива.

Сунцокретово уље се првенствено користи у ланцу људске исхране и у производњи биодизела даје највећи удео трошкова (> 50 %) што чини овај процес неисплативим (4.2.4). Алге, као сировине богате уљима, имају низ предности у односу на друге уљане сировине за

9

производњу биодизела. Сојеви алги са великим садржајем уља (Botryococcus braunii, Chorella vulgaris, Desmodesmus sp. и Desmodesmus brasiliensis) су погодне за индустријску употребу (4.1.2, 4.2.2 и 4.4.1). Технологија производње биодизела, иако се разликује зависно од соја алги, може се поделити у три главне фазе: култивисање алги, екстракција уља, синтеза биодизела и издвајање производа. Фаза култивисања алги је најважнија јер утиче на количину и састав уља које могу да се конвертују у биодизел (4.4.1). Међутим финална исплативост процеса зависи од већег броја фактора, као што су: минимална употреба воде и вештачких ђубрива у фази култивације алги, као и мањи број процесних фаза тј. пројектовање енергетски и процесно интегрисаних технологија. Тако је, на пример, у раду 4.1.2 тј. 4.2.2 као посебно обећавајући алгални процес производње биодизела истакнут онај који би комбиновао употребу димних гасова и отпадне воде за синтезу уља при култивацији алги, као и претварање уља у биодизел процесом директне надкритичне транс/естерификације (естерификације праћена трансестерификацијом). Примена симулационих софтвера се као и у случају употребе сунцокретовог уља, показала веома ефикасаним приступом анализе у технологији добијања алгалног биодизела. Међутим, за разлику од сунцокретовог, уље алги и биомаса, су тешки за симулирање и често се апроксимирају саставом квашчеве биомасе. Првенствено зато што састав и количина уља и биомасе зависе од соја и услова култивације. Како су то промељиве сваког комерцијалног процеса, апроксимирани подаци могу дати нетачну термодинамику и последично погрешне енергетске и економске анализе процеса. То значи да се елементарни састав биомасе као и састав уља морају одредити за сваки сој и услове култивисања. Тако је, на пример у раду 4.6.1 одређен елементарни састав соја Desmodesmus sp. култивисаном на сировој и дигестивној џибри шећерне трске.

6. ОСТВАРЕНИ РЕЗУЛТАТИ У РАЗВОЈУ НАУЧНО-НАСТАВНОГ ПОДМЛАТКА Др Марија Тасић је дала допринос обезбеђивању научно-наставног подмлатка на факултету учествовањем у изради семинарских и дипломских радова студената на Технолошком факултету. Учествовала је у комисији за полагање и одбрану једног дипломског рада. Такође, била је међународни члан комисије за оцену и одбрану једне докторске дисертације и међународни члан комисије за оцену научне заснованости теме докторске дисертације на Факултету за хемијско инжењерство, Универзитета у Кампинасу у Сао Паулу, Бразил.

7. ПРЕГЛЕД ЕЛЕМЕНАТА ДОПРИНОСА АКАДЕМСКОЈ И ШИРОЈ ЗАЈЕДНИЦИ Др Марија Тасић, као доцент на Технолошком факултету у Лесковцу, била је ангажована на извођењу наставе, као и рачунских/лабораторијских вежби из следећих предмета на основним, мастер и докторским студијама:

1. Процесна мерна техника (настава+вежбе, 2011-2014), 2. Механичке операције (вежбе), 3. Топлотне и дифузионе операције (вежбе), 4. Алтернативни извори енергије (настава+вежбе), 5. Филтрација у процесној индустрији (настава+вежбе), 6. Мешање у процесној индустрији (настава+вежбе), 7. Дестилационе и апсорпционе операције (настава+вежбе), 8. Увода у научно-истраживачки рад (настава+вежбе) и 9. Феномена преноса (настава).

Треба истаћи запажене резултате које је кандидат постигао у оквиру ангажовања при реализацији наставе и помоћи студентима при изради семнинарских и дипломских радова. Др Марија Тасић је објавила научне радове у часописима међународног и националног значаја, саопштила већи број радова на скуповима међународног и националног значаја, рецензирала радове у међународним часописима, члан је уређивачног одбора једног међународног часописа и учествовала у раду тела Факултета. Значајно је напоменути да је кандидат има два студијска боравка у иностранству, на престижним универзитетима за хемијско инжењерство.

Др Марија Тасић је дала свој допринос академској и широј заједници одржавајући предавањe по позиву:

10

„Simulation of biodiesel production“ на XI бразилској конференцији хемијског инжењерства „COBEQ IC 2015“, одржаној у периоду од 19.-22.7.2015., на Универзитету Кампинас у Сао Паулу, Бразил.

8. МИШЉЕЊЕ О ИСПУЊЕНОСТИ ЗАКОНСКИХ УСЛОВА Др Марија Тасић испуњава све услове за избор у звање ванредни професор за ужу научну област Хемијско инжењерство који су прописани Законом о високом образовању и Ближим критеријумима за избор у звања наставника у пољу техничко-технолошких наука Универзитета у Нишу, јер: 1) има научни степен доктора наука из уже научне области за коју се бира – хемијско

инжењерство и за коју је већ биранa у звање доцент, прописаног чл. 7 и 20; 2) поседује способност (члан 20) и позитивну оцену (члан 7) за наставни рад - изводила је

наставу великог броја предмета на свим нивоима студијама на Технолошком факултету у Лесковцу;

3) има остварене активности у четири (од минимално три) елемента доприноса широј академској заједници прописаних члановима 7 и 20:

учествовала је у раду тела Факултета као члан бројних комисија за: промоцију студијског програма, полагање пријемног испита, акредитацију, самовредновање и јавне набавке.

дала је допринос активностима које побољшавају углед и статус Факултета и Универзитета као међународни члан две комисије за стицање титула докторa наука.

успешно је извршавала задужења везаних за наставу и професионалне активности учешћем у наставним активностима на основним, дипломским и докторским студијама као и изради семнинарских и дипломских радова.

рецензирала је радовe у међународним часописима са SCI/SCIE листе, једног рада у водећем часопису националног значаја и једног извода рада са националне конференције;

4) учествовала je у реализацији научно-истраживачких пројеката (5 пројеката, од чега 3 после избора), прописаних чл. 7 и 20;

5) коаутор је једног универзитетског уџбеника у научној области хемијско инжењерство прописаног чл. 7 и 20;

6) од избора у претходно звање има један рад објављен у часопису који издаје факултет Универзитета у Нишу у којем је првопотписани аутор рада прописаног чл. 7 и 20;

7) од првог избора у претходно звање има збирни коефицијент компетентности 52,2 (тј. 56,2 табела 2 у додатку) од којих је 40 (тј. 44 табела 2 у додатку) из категорија M21 и M23

(потребно 12), при чему je првопотписани аутор на три рада (потребан један рад), што је изнад услова за избор кандидата у звање ванредни професор прописаних чланом 7.

8) од избора у претходно звање објавила je научне радове у часописима категорије M21 (3 рада, од чега један рад категорије M21a) у којем је првопотписани аутор радова (потребно 2), што је изнад услова за избор кандидата у звање ванредни професор прописаних чланом 20;

9) саопштила je већи број радова на скуповима међународног (4 рада штампанa у целини и 4 штампана у изводу) и националног (3 рада штампаних у целини и 8 штампаних у изводу) значаја (потребна 3 рада) што је изнад услова за избор кандидата у звање ванредни професор прописаних чланом 7.

Оцењујући резултате рада у складу са Ближим критеријумима за избор у звања

наставника у пољу техничко-технолошких наука Универзитета у Нишу, Kомисија доноси следећи

12

Табела 1

ПРЕГЛЕД КОЕФИЦИЈЕНАТА КОМПЕТЕНТНОСТИ др Марије Тасић

на основу Правилника о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Прилози 2 и 3 за техничко-технолошке науке), који је донео Национални савет за научни и технолошки развој број 011-00-20/2008-01 од 21.03.2008. год.

Назив групе Врста резултата М Вред. коеф.

Пре пред. избора

После пред. избора

рез.

коеф.

рез

коеф.

Радови објављени у научним часописима међународног значаја М20

Рад у врхунском међународном часопису

М21 8 2 16 5 40

Рад у међународном часопису М23 3 2 6

Зборници међународних научних скупова М30

Саопштење са међународног скупа штампано у целини

М33 1 4 4

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу

М34 0,5 3 1,5 1 0,5

Националне монографије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације националног значаја; научни преводи и критичка издања грађе, библиографске публикације М40

Поглавље у књизи М42 или рад у тематском зборнику националног значаја

М45 1,5 2 3

Часописи националног значаја М50

Рад у водећем часопису националног значаја

М51 2 1 2

Рад у часопису националног значаја

M52 1,5 1 1,5

Зборници скупова националног значаја М60

Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини

М63 0,5 3 1,5

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу

М64 0,2 7 1,4 1 0,2

Магистарске и докторске тезе М70

Одбрањена докторска дисертација

М71 6 1 6

Техничка и развојна решења М80

Ново лабораторијско постројење, ново експериментално постројење, нови технолошки поступак

М83 4 3 12

Укупно пре предходног избора 43,4

Укупно после предходног избора 52,2

У радовима категорија М21, М22 или М23 после предходног избора 40

UKUPNO 95,6

13

Табела 2

ПРЕГЛЕД КОЕФИЦИЈЕНАТА КОМПЕТЕНТНОСТИ др Марије Тасић

на основу Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, од 11.03.2016. год. ("Сл. гласник РС", бр. 24/2016).

Назив групе Врста резултата М Вред. коеф.

Пре пред. избора

После пред. избора

рез.

коеф.

рез

коеф.

Радови објављени у научним часописима међународног значаја М20

Рад у врхунском међународном часопису

М21а 10 2 20

М21 8 2 16 3 24

Рад у међународном часопису М23 3 2 6

Зборници међународних научних скупова М30

Саопштење са међународног скупа штампано у целини

М33 1 4 4

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу

М34 0,5 3 1,5 1 0,5

Националне монографије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације националног значаја; научни преводи и критичка издања грађе, библиографске публикације М40

Поглавље у књизи М42 или рад у тематском зборнику националног значаја

М45 1,5 2 3

Часописи националног значаја М50

Рад у водећем часопису националног значаја

М51 2 1 2

Рад у часопису националног значаја

M52 1,5 1 1,5

Зборници скупова националног значаја М60

Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини

М63 0,5 3 1,5

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу

М64 0,2 7 1,4 1 0,2

Магистарске и докторске тезе М70

Одбрањена докторска дисертација

М71 6 1 6

Техничка и развојна решења М80

Ново лабораторијско постројење, ново експериментално постројење, нови технолошки поступак

М83 4 3 12

Укупно пре предходног избора 43,4

Укупно после предходног избора 56,2

У радовима категорија М21, М22 или М23 после предходног избора 50

UKUPNO 99,6

14

Прилог

ЦИТАТИРАНОСТ РАДОВА др Марије Тасић

Tasić M.B., Konstantinović B.V., Lazić M.L., Veljković V.B., The acid hydrolysis of potato tuber mash in bioethanol production, Biochemical Engineering Journal 43 (2009) 208-211

1. Abanoz, K., Stark, B. C., & Akbas, M. Y. (2012). Enhancement of ethanol production from potato-processing wastewater by engineering escherichia coli using vitreoscilla haemoglobin. Letters in Applied Microbiology, 55(6), 436-443. doi:10.1111/lam.12000436-443.pdf

2. Abanoz, K., Stark, B. C., & Akbas, M. Y. (2012). Enhancement of ethanol production from potato-processing wastewater by engineering escherichia coli using vitreoscilla haemoglobin. Letters in Applied Microbiology, 55(6), 436-443. doi:10.1111/lam.12000

3. Bhattacharyya, S., Chakraborty, S., Datta, S., Drioli, E., & Bhattacharjee, C. (2013). Production of total reducing sugar (TRS) from acid hydrolysed potato peels by sonication and its optimization. Environmental Technology (United Kingdom), 34(9), 1077-1084. doi:10.1080/09593330.2012.733965

4. Cang-Rong, J. T., & Pastorin, G. (2009). The influence of carbon nanotubes on enzyme activity and structure: Investigation of different immobilization procedures through enzyme kinetics and circular dichroism studies. Nanotechnology, 20(25) doi:10.1088/0957-4484/20/25/255102

5. Chu, C. -., Sen, B., Lay, C. -., Lin, Y. -., & Lin, C. -. (2012). Direct fermentation of sweet potato to produce maximal hydrogen and ethanol. Applied Energy, 100, 10-18. doi:10.1016/j.apenergy.2012.06.023

6. De Castro, A. M., De Andréa, T. V., Dos Reis Castilho, L., & Freire, D. M. G. (2010). Use of mesophilic fungal amylases produced by solid-state fermentation in the cold hydrolysis of raw babassu cake starch. Applied Biochemistry and Biotechnology, 162(6), 1612-1625. doi:10.1007/s12010-010-8942-z

7. Dewan, A., Li, Z., Han, B., & Karim, M. N. (2013). Saccharification and fermentation of waste sweet potato for bioethanol production. Journal of Food Process Engineering, 36(6), 739-747. doi:10.1111/jfpe.12042

8. Grubben, N. L. M., & Keesman, K. J. (2015). Modelling ventilated bulk storage of agromaterials: A review. Computers and Electronics in Agriculture, 114, 285-295. doi:10.1016/j.compag.2015.04.011

9. Guerra-Rodríguez, E., Portilla-Rivera, O. M., Ramírez, J. A., & Vázquez, M. (2012). Modelling of the acid hydrolysis of potato (solanum tuberosum) for fermentative purposes. Biomass and Bioenergy, 42, 59-68. doi:10.1016/j.biombioe.2012.03.019

10. Hashem, M., & Darwish, S. M. I. (2010). Production of bioethanol and associated by-products from potato starch residue stream by saccharomyces cerevisiae. Biomass and Bioenergy, 34(7), 953-959. doi:10.1016/j.biombioe.2010.02.003

11. Hoseinpour, H., Karimi, K., Zilouei, H., & Taherzadeh, M. J. (2010). Simultaneous pretreatment of lignocellulose and hydrolysis of starch in mixtures to sugars. BioResources, 5(4), 2457-2469. Retrieved from www.scopus.com

12. Izmirlioglu, G., & Demirci, A. (2010). Enzyme hydrolysis of waste potato mash. Paper presented at the American Society of Agricultural and Biological Engineers Annual International Meeting 2010, ASABE 2010, , 2 1562-1570. Retrieved from www.scopus.com

13. Khawla, B. J., Sameh, M., Imen, G., Donyes, F., Dhouha, G., Raoudha, E. G., & Oumèma, N. -. (2014). Potato peel as feedstock for bioethanol production: A comparison of acidic and enzymatic hydrolysis. Industrial Crops and Products, 52, 144-149. doi:10.1016/j.indcrop.2013.10.025

14. Kuhad, R. C., Gupta, R., Khasa, Y. P., Singh, A., & Zhang, Y. -. P. (2011). Bioethanol production from pentose sugars: Current status and future prospects. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 15(9), 4950-4962. doi:10.1016/j.rser.2011.07.058

15. Kumar, V. B., Pulidindi, I. N., & Gedanken, A. (2015). Selective conversion of starch to glucose using carbon based solid acid catalyst. Renewable Energy, 78, 141-145. doi:10.1016/j.renene.2014.12.070

16. Lacerda, T. M., Zambon, M. D., & Frollini, E. (2015). Oxalic acid as a catalyst for the hydrolysis of sisal pulp. Industrial Crops and Products, 71, 63-172. doi:10.1016/j.indcrop.2015.03.072

17. Lim, Y., Jang, Y., & Kim, K. (2013). Production of a high concentration of ethanol from potato tuber by high gravity fermentation. Food Science and Biotechnology, 22(2), 441-448. doi:10.1007/s10068-013-0099-4

15

18. Markou, G., Angelidaki, I., Nerantzis, E., & Georgakakis, D. (2013). Bioethanol production by carbohydrate-enriched biomass of arthrospira (spirulina) platensis. Energies, 6(8), 3937-3950. doi:10.3390/en6083937

19. Menezes, A. G. T., Menezes, E. G. T., Alves, J. G. L. F., Rodrigues, L. F., & Cardoso, M. d. G. (2016). Vodka production from potato (solanum tuberosum L.) using three saccharomyces cerevisiae isolates. Journal of the Institute of Brewing, 122(1), 76-83. doi:10.1002/jib.302

20. Nguyen, C. M., Nguyen, T. N., Choi, G. J., Choi, Y. H., Jang, K. S., Park, Y. -., & Kim, J. -. (2014). Acid hydrolysis of curcuma longa residue for ethanol and lactic acid fermentation. Bioresource Technology, 151, 227-235. doi:10.1016/j.biortech.2013.10.039

21. Orozco, R. L., Redwood, M. D., Leeke, G. A., Bahari, A., Santos, R. C. D., & MacAskie, L. E. (2012). Hydrothermal hydrolysis of starch with CO2 and detoxification of the hydrolysates with activated carbon for bio-hydrogen fermentation. International Journal of Hydrogen Energy, 37(8), 6545-6553. doi:10.1016/j.ijhydene.2012.01.047

22. Putri, L. S. E., Nasrulloh, & Haris, A. (2012). Bioethanol production from sweet potato using combination of acid and enzymatic hydrolysis doi:10.4028/www.scientific.net/AMM.110-116.1767

23. Razmovski, R. N., Vučurović, V. V., Miljić, U. D., & Puškaš, V. S. (2013). Effect of temperature on acid hydrolysis of jerusalem artichoke as raw material for ethanol production. Acta Periodica Technologica, 44, 279-287. doi:10.2298/APT1344279R

24. Sarchami, T., & Rehmann, L. (2014). Optimizing acid hydrolysis of jerusalem artichoke-derived inulin for fermentative butanol production. Bioenergy Research, 8(3), 1148-1157. doi:10.1007/s12155-014-9568-8

25. Sheikh, R. A., Al-Bar, O. A., & Soliman, Y. M. A. (2016). Biochemical studies on the production of biofuel (bioethanol) from potato peels wastes by saccharomyces cerevisiae: Effects of fermentation periods and nitrogen source concentration. Biotechnology and Biotechnological Equipment, 30(3), 497-505. doi:10.1080/13102818.2016.1159527

26. Sosa-Romero, W., Benavides, D., & Pantoja, R. (2016). Evaluation of residual biomass of potato (solanum tuberosum) as substrate for hydrated ethanol production. [Evaluación de biomasa residual de papa (Solanum tuberosum) como sustrato para la producciòn de etanol hidratado] Vitae, 23, S643-S646. Retrieved from www.scopus.com

27. Thatoi, H., Dash, P. K., Mohapatra, S., & Swain, M. R. (2016). Bioethanol production from tuber crops using fermentation technology: A review. International Journal of Sustainable Energy, 35(5), 443-468. doi:10.1080/14786451.2014.918616

28. Us, E., & Perendeci, N. A. (2012). Improvement of methane production from greenhouse residues: Optimization of thermal and H 2SO 4 pretreatment process by experimental design. Chemical Engineering Journal, 181-182, 120-131. doi:10.1016/j.cej.2011.11.038

29. Wang, F., Jiang, Y., Guo, W., Niu, K., Zhang, R., Hou, S., . . . Fang, X. (2016). An environmentally friendly and productive process for bioethanol production from potato waste. Biotechnology for Biofuels, 9(1) doi:10.1186/s13068-016-0464-7

Tasić M.B., Veljković V.B., Simulation of fuel ethanol production from potato tubers, Computers and Chemical Engineering 35 (2011) 2284-2293

30. Akbas, M. Y., & Stark, B. C. (2016). Recent trends in bioethanol production from food processing byproducts. Journal of Industrial Microbiology and Biotechnology, 43(11), 1593-1609. doi:10.1007/s10295-016-1821-z

31. Brunet, R., Boer, D., Guillén-Gosálbez, G., & Jiménez, L. (2015). Reducing the cost, environmental impact and energy consumption of biofuel processes through heat integration. Chemical Engineering Research and Design, 93, 203-212. doi:10.1016/j.cherd.2014.06.018

32. Brunet, R., Guillén-Gosálbez, G., & Jiménez, L. (2014). Minimization of the nonrenewable energy consumption in bioethanol production processes using a solar-assisted steam generation system. AIChE Journal, 60(2), 500-506. doi:10.1002/aic.14267

33. Fatehi, P., Catalan, L., & Cave, G. (2014). Simulation analysis of producing xylitol from hemicelluloses of pre-hydrolysis liquor. Chemical Engineering Research and Design, 92(8), 1563-1570. doi:10.1016/j.cherd.2014.03.010

34. Ferrari, M. D., Guigou, M., & Lareo, C. (2013). Energy consumption evaluation of fuel bioethanol production from sweet potato. Bioresource Technology, 136, 377-384. doi:10.1016/j.biortech.2013.03.045

35. Koziol, A. G., Marquez, B. K., Huebsch, M. P., Smith, J. C., & Altosaar, I. (2012). Commercially produced rice and maize starches contain nonhost proteins, as shown by mass spectrometry. Cereal Chemistry, 89(5), 262-264. doi:10.1094/CCHEM-04-12-0043-N

16

36. Larnaudie, V., Rochón, E., Ferrari, M. D., & Lareo, C. (2016). Energy evaluation of fuel bioethanol production from sweet sorghum using very high gravity (VHG) conditions. Renewable Energy, 88, 280-287. doi:10.1016/j.renene.2015.11.041

37. Li, Y., Yuan, Z., Mu, J., Chen, D., Zeng, H., Feng, B., & Fang, F. (2013). Potato feedstock as an organic carbon source for efficient biomass and lipid production by the heterotrophic microalga chlorella protothecoides. Energy and Fuels, 27(6), 3179-3185. doi:10.1021/ef301988y

38. Peralta-Contreras, M., Chuck-Hernandez, C., Perez-Carrillo, E., Bando-Carranza, G., Vera-Garcia, M., Gaxiola-Cuevas, N., . . . Serna-Saldivar, S. O. (2013). Fate of free amino nitrogen during liquefaction and yeast fermentation of maize and sorghums differing in endosperm texture. Food and Bioproducts Processing, 91(1), 46-53. doi:10.1016/j.fbp.2012.08.007

Miladinović M.R., Krstić J.B., Tasić M.B., Stamenković O.S., Velјković V.B., A kinetic study of quicklime-catalyzed sunflower oil methanolysis, Chemical Engineering Research and Design 92(9) (2014) 1740–1752.

39. Bazargan, A., Kostić, M. D., Stamenković, O. S., Veljković, V. B., & McKay, G. (2015). A calcium oxide-based catalyst derived from palm kernel shell gasification residues for biodiesel production. Fuel, 150, 519-525. doi:10.1016/j.fuel.2015.02.046

40. Camacho, J. N., Natividad, R., Galvan Muciño, G. E., García-Orozco, I., Baeza, R., & Romero, R. (2016). Comparative study of quick lime and CaO as catalysts of safflower oil transesterification. International Journal of Chemical Reactor Engineering, 14(4), 909-917. doi:10.1515/ijcre-2015-0144

41. Kostić, M. D., Bazargan, A., Stamenković, O. S., Veljković, V. B., & McKay, G. (2016). Optimization and kinetics of sunflower oil methanolysis catalyzed by calcium oxide-based catalyst derived from palm kernel shell biochar. Fuel, 163, 304-313. doi:10.1016/j.fuel.2015.09.042

42. Marinković, D. M., Stanković, M. V., Veličković, A. V., Avramović, J. M., Miladinović, M. R., Stamenković, O. O., Jovanović, D. M. (2016). Calcium oxide as a promising heterogeneous catalyst for biodiesel production: Current state and perspectives. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 56, 1387-1408. doi:10.1016/j.rser.2015.12.007

43. Miladinović, M. R., Stamenković, O. S., Banković, P. T., Milutinović-Nikolić, A. D., Jovanović, D. M., & Veljković, V. B. (2016). Modeling and optimization of sunflower oil methanolysis over quicklime bits in a packed bed tubular reactor using the response surface methodology. Energy Conversion and Management, 130, 25-33. doi:10.1016/j.enconman.2016.10.020

44. Miladinović, M. R., Stamenković, O. S., Veljković, V. B., & Skala, D. U. (2015). Continuous sunflower oil methanolysis over quicklime in a packed-bed tubular reactor. Fuel, 154, 301-307. doi:10.1016/j.fuel.2015.03.057

45. Stojković, I. J., Miladinović, M. R., Stamenković, O. S., Banković-Ilić, I. B., Povrenović, D. S., & Veljković, V. B. (2016). Biodiesel production by methanolysis of waste lard from piglet roasting over quicklime. Fuel, 182, 454-466. doi:10.1016/j.fuel.2016.06.014

46. Veljković, V. B., Banković-Ilić, I. B., & Stamenković, O. S. (2015). Purification of crude biodiesel obtained by heterogeneously-catalyzed transesterification. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 49, 500-516. doi:10.1016/j.rser.2015.04.097

Тasić М.B., Stamenković, O.S., Veljković, V.B., Cost analysis of simulated base-catalyzed biodiesel production process, Energy Conversion and Management 84 (2014) 405–413.

47. Amani, H., Asif, M., & Hameed, B. H. (2016). Transesterification of waste cooking palm oil and palm oil to fatty acid methyl ester using cesium-modified silica catalyst. Journal of the Taiwan Institute of Chemical Engineers, 58, 226-234. doi:10.1016/j.jtice.2015.07.009

48. Ayetor, G. K., Sunnu, A., & Parbey, J. (2015). Performance evaluation of biodiesel-biodiesel blends in a dedicated CIDI engine. International Journal of Renewable Energy Research, 5(1), 168-176. Retrieved from www.scopus.com

49. Kim, S., Ko, W., & Bang, S. (2015). Analysis of unit process cost for an engineering-scale pyroprocess facility using a process costing method in korea. Energies, 8(8), 8775-8797. doi:10.3390/en8088775

50. Kurayama, F., Furusawa, T., Bahadur, N. M., Sato, M., & Suzuki, N. (2014). Biodiesel production using CaO-loaded microcapsules as a solid base catalyst. Handbook on oil production research (pp. 147-173) Retrieved from www.scopus.com

51. Lee, A. F., Bennett, J. A., Manayil, J. C., & Wilson, K. (2014). Heterogeneous catalysis for sustainable biodiesel production via esterification and transesterification. Chemical Society Reviews, 43(22), 7887-7916. doi:10.1039/c4cs00189c

52. Mancebo Boloy, R. A., Rabell Ferrán, S. J., De Cerqueira Lima E Penalva Santos,D., Corrêa, C., Puente Angulo, J. A., & Pereira Filho, R. D. C. (2015). Exergetic evaluation of incorporation of

17

hydrogen production in a biodiesel plant. International Journal of Hydrogen Energy, 40(29), 8797-8805. doi:10.1016/j.ijhydene.2015.04.121

53. Martinez-Guerra, E., & Gude, V. G. (2014). Transesterification of used vegetable oil catalyzed by barium oxide under simultaneous microwave and ultrasound irradiations. Energy Conversion and Management, 88, 633-640. doi:10.1016/j.enconman.2014.08.060

54. Nehdi, I. A., Sbihi, H. M., Mokbli, S., Rashid, U., & Al-Resayes, S. I. (2015). Yucca aloifolia oil methyl esters. Industrial Crops and Products, 69, 257-262. doi:10.1016/j.indcrop.2015.02.029

55. Poosumas, J., Ngaosuwan, K., Quitain, A. T., & Assabumrungrat, S. (2016). Role of ultrasonic irradiation on transesterification of palm oil using calcium oxide as a solid base catalyst. Energy Conversion and Management, 120, 62-70. doi:10.1016/j.enconman.2016.04.063

56. Talib, N. B., Triwahyono, S., Jalil, A. A., Mamat, C. R., Salamun, N., Fatah, N. A. A., . . . Teh, L. P. (2016). Utilization of a cost effective lapindo mud catalyst derived from eruption waste for transesterification of waste oils. Energy Conversion and Management, 108, 411-421. doi:10.1016/j.enconman.2015.11.031

Veljković, V.B., Stamenković, O.S., Тasić М.B., Wastewater treatment in biodiesel production with alkali-catalyzed transesterification, Renewable and Sustainable Energy Reviews 32 (2014) 40-60.

57. Braga, E. D. A. S., Malveira, J. D. Q., Milhome, M. A. L., De Aquino, M. D., & Nascimento, R. F. D. (2015). Characterization of the fatty acids present in wastewaters from production of biodiesel tilapia. Journal of Chemistry, 2015 doi:10.1155/2015/265160

58. Chen, S. -., Mochizuki, T., Abe, Y., Toba, M., Yoshimura, Y., Somwongsa, P., & Lao-ubol, S. (2016). Carbonaceous ti-incorporated SBA-15 with enhanced activity and durability for high-quality biodiesel production: Synthesis and utilization of the P123 template as carbon source. Applied Catalysis B: Environmental, 181, 800-809. doi:10.1016/j.apcatb.2015.08.053

59. Cremonez, P. A., Feroldi, M., de Oliveira, C. D. J., Teleken, J. G., Alves, H. J., & Sampaio, S. C. (2015). Environmental, economic and social impact of aviation biofuel production in brazil. New Biotechnology, 32(2), 263-271. doi:10.1016/j.nbt.2015.01.001

60. Daud, N. M., Sheikh Abdullah, S. R., Abu Hasan, H., & Yaakob, Z. (2015). Production of biodiesel and its wastewater treatment technologies. Process Safety and Environmental Protection, 94(C), 487-508. doi:10.1016/j.psep.2014.10.009

61. Gopalakrishnan, V., Bakshi, B. R., & Ziv, G. (2016). Assessing the capacity of local ecosystems to meet industrial demand for ecosystem services. AIChE Journal, 62(9), 3319-3333. doi:10.1002/aic.15340

62. Gopalakrishnan, V., Bakshi, B. R., & Ziv, G. (2016). Assessing the capacity of local ecosystems to meet industrial demand for ecosystem services. AIChE Journal, 62(9), 3319-3333. doi:10.1002/aic.15340

63. Kostić, M. D., Bazargan, A., Stamenković, O. S., Veljković, V. B., & McKay, G. (2016). Optimization and kinetics of sunflower oil methanolysis catalyzed by calcium oxide-based catalyst derived from palm kernel shell biochar. Fuel, 163, 304-313. doi:10.1016/j.fuel.2015.09.042

64. Kundu, S. K., & Bhaumik, A. (2015). Pyrene-based porous organic polymers as efficient catalytic support for the synthesis of biodiesels at room temperature. ACS Sustainable Chemistry and Engineering, 3(8), 1715-1723. doi:10.1021/acssuschemeng.5b00238

65. Manuale, D. L., Torres, G. C., Vera, C. R., & Yori, J. C. (2015). Study of an energy-integrated biodiesel production process using supercritical methanol and a low-cost feedstock. Fuel Processing Technology, 140, 252-261. doi:10.1016/j.fuproc.2015.08.026

66. Marinković, D. M., Stanković, M. V., Veličković, A. V., Avramović, J. M., Miladinović, M. R., Stamenković, O. O., Jovanović, D. M. (2016). Calcium oxide as a promising heterogeneous catalyst for biodiesel production: Current state and perspectives. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 56, 1387-1408. doi:10.1016/j.rser.2015.12.007

67. Tangy, A., Pulidindi, I. N., & Gedanken, A. (2016). SiO2 beads decorated with SrO nanoparticles for biodiesel production from waste cooking oil using microwave irradiation. Energy and Fuels, 30(4), 3151-3160. doi:10.1021/acs.energyfuels.6b00256

68. Troter, D. Z., Todorović, Z. B., Dokić-Stojanović, D. R., Stamenković, O. S., & Veljković, V. B. (2016). Application of ionic liquids and deep eutectic solvents in biodiesel production: A review. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 61, 473-500. doi:10.1016/j.rser.2016.04.011

69. Veljković, V. B., Banković-Ilić, I. B., & Stamenković, O. S. (2015). Purification of crude biodiesel obtained by heterogeneously-catalyzed transesterification. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 49, 500-516. doi:10.1016/j.rser.2015.04.097

18

Tasić M.B., Miladinović M.R., Stamenković O.S., Veljković V.B., Skala D.U., Kinetic modeling of sunflower oil methanolysis catalyzed by calcium-based catalysts, Chemical Engineering and Technology 38(9) (2015) 1550–1556.

70. Avhad, M. R., Sánchez, M., Bouaid, A., MartÃnez, M., Aracil, J., & Marchetti, J. M. (2016). Modeling chemical kinetics of avocado oil ethanolysis catalyzed by solid glycerol-enriched calcium oxide. Energy Conversion and Management, 126, 1168-1177. doi:10.1016/j.enconman.2016.07.060

71. Avhad, M. R., Sánchez, M., Peña, E., Bouaid, A., Martínez, M., Aracil, J., & Marchetti, J. M. (2016). Renewable production of value-added jojobyl alcohols and biodiesel using a naturally-derived heterogeneous green catalyst. Fuel, 179, 332-338. doi:10.1016/j.fuel.2016.03.107

72. Knothe, G., & Razon, L. F. (2017). Biodiesel fuels. Progress in Energy and Combustion Science, 58, 36-59. doi:10.1016/j.pecs.2016.08.001

73. Kostić, M. D., Bazargan, A., Stamenković, O. S., Veljković, V. B., & McKay, G. (2016). Optimization and kinetics of sunflower oil methanolysis catalyzed by calcium oxide-based catalyst derived from palm kernel shell biochar. Fuel, 163, 304-313. doi:10.1016/j.fuel.2015.09.042

74. Marinković, D. M., Stanković, M. V., Veličković, A. V., Avramović, J. M., Miladinović, M. R., Stamenković, O. O., Jovanović, D. M. (2016). Calcium oxide as a promising heterogeneous catalyst for biodiesel production: Current state and perspectives. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 56, 1387-1408. doi:10.1016/j.rser.2015.12.007

75. Stojković, I. J., Miladinović, M. R., Stamenković, O. S., Banković-Ilić, I. B., Povrenović, D. S., & Veljković, V. B. (2016). Biodiesel production by methanolysis of waste lard from piglet roasting over quicklime. Fuel, 182, 454-466. doi:10.1016/j.fuel.2016.06.014

Tasić M.B., Rios Pinto, L.F., Colling Klein, B., Veljković V.B., Maciel Filho, R., Botryococcus braunii for biodiesel production, Renewable and Sustainable Energy Reviews 64 (2016) 260–270.

76. Nogami, R., Nishida, H., Hong, D. D., & Wakisaka, M. (2016). Growth promotion of spirulina by steelmaking slag: Application of solubility diagram to understand its mechanism. AMB Express, 6(1) doi:10.1186/s13568-016-0270-4

77. Zhang, K., Zhang, X., & Tan, T. (2016). The production of bio-jet fuel from: Botryococcus braunii liquid over a Ru/CeO2 catalyst. RSC Advances, 6(102), 99842-99850. doi:10.1039/c6ra22517a