24_Pravilnik o Tehnickim Normativima Za Zattitu Niskonaponskih Mreza i Pripadajucih Transformatorskih Stanica

"Slubeni list SFRJ", br. 13/78,"Slubeni list SRJ", br. 37/95

Na osnovu lana 30. st. 1. i 5. Zakona o standardizaciji ("Slubeni list SFRJ", br. 38/77), u saglasnosti sa saveznim sekretarom za unutranje poslove i predsednikom Saveznog komiteta za energetiku i industriju,

direktor Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju propisuje

P R A V I L N I K

O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU NISKONAPONSKIH MREA I PRIPADAJUIH

TRANSFORMATORSKIH STANICA

I. OPTE ODREDBE

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za zatitu niskonaponskih mrea za napajanje i razvod elektrine energije i pripadajuih transformatorskih stanica visoki/niski napon (u daljem tekstu: trafostanice) od previsokog napona dodira, strujnog preoptereenja, od poara i mehanikih i dinamikih naprezanja.

lan 2.

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektroenergetska postrojenja i niskonaponski razvod u podzemnim rudnicima, u elektrohemijskoj industriji, na nadzemna mesta ugroena od eksplozivnih smea, na elektrine eleznice, ukljuujui i ureaje na vozilima i kontaktne vodove, kao i na elektroenergetska postrojenja za posebne namene kao to su: postrojenja za napajanje antenskih ureaja na planinskim vrhovima, postrojenja elektrofiltera, i slino.

lan 3.

Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja, i to:

1) zemlja je pojam za optu masu tla svake vrste, kao i za tekue i stajae vode;

2) uzemljiti znai ostvariti elektrinu provodnu vezu izmeu metalnog dela postrojenja i zemlje;

3) uzemljenje je skup meusobno provodno povezanih uzemljivaa, zemljovoda i sabirnih zemljovoda;

4) zatitno uzemljenje je uzemljenje metalnih delova elektrinih postrojenja koji ne pripadaju strujnom kolu, radi zatite ljudi od previsokog napona dodira i napona koraka;

Page 1 of 26

16. 09. 14http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

5) radno (pogonsko) uzemljenje je uzemljenje metalnih delova koji pripadaju strujnom kolu elektrinog postrojenja;

6) zdrueno uzemljenje, u smislu ovog pravilnika, je uzemljenje koje se postie spajanjem radnog i zatitnog uzemljenja u trafostanici, ili kada se isto uzemljenje koristi kao radno i kao zatitno;

7) uzemljivai su metalni delovi koji se nalaze u zemlji i ostvaruju elektrinu provodnu vezu uzemljenih delova postrojenja sa zemljom, kao i neizolovani provodnici koji slue za spajanje postrojenja sa zemljom na delu u kome su poloeni u zemlji;

8) otpornost rasprostriranja uzemljivaa je otpornost zemlje izmeu uzemljivaa i referentne zemlje; pod referentnom zemljom podrazumeva se podruje zemljita, a naroito njegova povrina, koje je od pripadajueg uzemljivaa udaljeno toliko da se izmeu ma kojih taaka tog podruja ne pojavljuju znaajnije potencijalne razlike;

9) otpornost uzemljenja je zbir otpornosti rasprostiranja uzemljivaa i otpornosti zemljovoda;

10) temeljni uzemljiva (uzemljiva u temelju) je uzemljiva od pocinkovane eline trake ili okruglog gvoa koji se ugrauje u sloj betona u temelju objekta (zgrade); armiranobetonska konstrukcija objekta (zgrade) moe i sama da se koristi kao temeljni uzemljiva pod uslovom da su elementi ove konstrukcije meusobno galvanski povezani (npr. zavarivanjem);

11) oblikovanje potencijala je postupak pri rasporedu uzemljivaa kojim se utie na raspodelu potencijala, da bi se smanjio napon dodira i napon koraka;

12) napon uzemljenja je napon koji pri struji zemljospoja nastaje izmeu uzemljenja i referentne zemlje;

13) napon dodira je deo napona uzemljenja koji ovek moe premostiti dodirom;

14) napon koraka je deo napona uzemljenja koji ovek moe premostiti korakom duine 1 m;

15) napon prema zemlji je pri uzemljenoj nultoj taki napon izmeu faznog provodnika i uzemljene nulte take (neutralnog provodnika);

16) napon greke je napon koji se pri kvaru pojavljuje izmeu provodnih delova koji normalno nisu pod naponom, ili izmeu tih metalnih delova i referentne zemlje (koja ima potencijal priblino jednak nuli);

17) naponski levak je prostorna raspodela potencijala oko uzemljivaa prikazana dijagramom;

18) struja greke je struja koja protie kroz oteenu izolaciju;

19) struja zemljospoja je struja koja tee u zemlju na mestu zemljospoja;

20) kapacitivna struja zemljospoja je struja koja nastaje pri zemljospoju u elektroenergetskoj mrei koja nije uzemljena;

21) struja dozemnog kratkog spoja je struja zemljospoja u mreama sa direktnim uzemljenjem ili uzemljenjem preko dopunske otpornosti za ogranienje struje zemljospoja;

Page 2 of 26


22) dozemni kratak spoj je zemljospoj u elektro-energetskoj mrei uzemljenoj direktno ili preko dopunske otpornosti za ogranienje struje zemljospoja;

23) izjednaavanje potencijala je mera koja sa postie galvanskim povezivanjem vodovodnih i drugih instalacija (grejanje, instalacije za gas, metalna kanalizacija, lift, gromobranska instalacija, itd.) sa uzemljenjem objekta (zgrade);

24) zatitno izolovanje je dopunsko izolovanje metalnih delova pogonskog ureaja koji ne pripadaju pogonskom strujnom kolu, a mogu se dodirnuti;

25) zatita pomou uzemljenja je neposredno uzemljenje provodnih delova koji normalno nisu pod naponom, radi zatite od previsokog napona dodira;

26) nulovanje je zatita od previsokog napona dodira koja se postie povezivanjem provodnih delova koji mogu usled kvara doi pod napon sa nultim provodnikom;

27) zatita pomou naponske zatitne sklopke (ZN sklopka) je zatitna mera pri kojoj sklopka neposredno ili posredno iskljuuje sve provodnike elektrinog ureaja iji su provodni delovi, koji ne pripadaju strujnom kolu, doli pod previsoki napon dodira;

28) zatita pomou strujne zatitne sklopke (ZS sklopka) je zatitna mera pri kojoj zatitna sklopka iskljuuje sve provodnike elektrinog ureaja na nain opisan u taki 27. ovog lana, kad se pojavi struja greke koja odgovara struji iskljuenja te sklopke;

29) neutralni provodnik je provodnik niskonaponske mree koji je u trofaznom sistemu prikljuen na neutralnu taku transformatora snage; i

30) nulti provodnik je direktno uzemljen neutralni provodnik u mreama u kojima se, kao zatitni sistem protiv opasnog napona dodira, primenjuje nulovanje;

31) niskonaponski vod je vod iji nazivni napon ne prelazi 1000 V;

32) visokonaponski vod je vod iji je nazivni napon vei od 1000 V;

33) nadzemni vod je skup svih delova koji slui za nadzemno voenje provodnika koji prenose i razvode elektrinu energiju, kojim su obuhvaeni: provodnici (goli ili izolovani) stubovi, izolatori, konzole, zatitna uad, uzemljivai, zemljovodi i temelji;

34) meoviti vod u smislu ovog provodnika je vod u kome se na istim stubovima nalaze visokonaponski i niskonaponski vod;

35) samonosivi kablovski vod je nadzemni vod iji su provodnici izolovani sintetikim materijalom i sloeni u obliku snopa;

36) elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni prostori odreeni prvenstveno za smetaj i pogon postrojenja u kojima je dozvoljen pristup samo licima koja odravaju takva postrojenja ili njima rukuju; ostalim licima pristup u takve prostorije moe biti dozvoljen samo pod strunim nadzorom;

37) zatvorene elektrike pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni prostori, odreeni iskljuivo za smetaj i pogon elektrinih postrojenja, koji su u toku pogona tih postrojenja zakljuani i u njima je povremeno pristup dozvoljen samo za to ovlaenim licima.

Page 3 of 26


II. ZATITNE MERE U NISKONAPONSKOJ MREI I PRIPADAJUIM TRAFOSTANICAMA

1. Zatita od previsokog napona dodira

lan 4.

Previsok (opasan) napon dodira je napon dodira koji je vei od dozvoljenog napona dodira (Udoz), ije su vrednosti date u lanu 5. ovog pravilnika.

lan 5.

"Dozvoljeni napon (Udoz) dodira, u zavisnosti od vremena (t) trajanja zemljospoja

(kvara), raunaju se prema sledeim izrazima:

Udoz = 1000 V za t 0,075 s

75

Udoz = ------ V za 0,075 s < t - 1,153 s t

Udoz = 65 V za t > 1,153 s

Vreme trajanja zemljospoja t u sekundama odreuje se za uslove normalnog delovanja zatitnih ureaja i prekidaa. U sluaju uzastopnog uspostavljanja struje zemljospoja (na primer: zbog automatskog ponovnog ukljuenja), vreme t se dobija kao zbir pojedinanih vremena trajanja zemljospojeva ako pauze izmeu ponovnih uspostavljanja struja nisu due od 0,5 s. Ako su te pauze due od 0,5 s, uzima se vreme trajanja t jednog zemljospoja.

lan 6.

Uslovi za dimenzionisanje uzemljenja transformatorske stanice prema naponima dodira odreeni su vrstom uzemljenja neutralne take mree i vrstom primenjene zemljospojne zatite.

Pri zemljospoju u transformatorskoj stanici naponi dodira koji se javljaju unutar i izvan transformatorske stanice, u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa (na primer: iznoenjem potencijala preko neutralnog provodnika niskonaponske mree), ne smeju da budu vei od dozvoljenih napona dodira.

lan 7.

Radi spreavanja nastanka i odravanja previsokog napona dodira, pri izgradnji i rekonstrukciji trafostanica i niskonaponskih mrea moraju se upotrebljavati samo naprave, ureaji, vodovi i ostali elementi koji su izraeni u skladu sa vaeim propisima.

Elektrine instalacije u objektima (zgradama), koje se prikljuuju na niskonaponsku mreu moraju takoe biti izvedene u skladu s vaeim propisima, i zajedno sa troilima moraju se pravilno i redovno odravati.

Page 4 of 26


lan 8.

Radi spreavanja pojave previsokih napona dodira u instalacijama objekata (zgrada), usled unoenja opasnih potencijala, potrebno je u objektima (zgradama) sprovesti mere izjednaavanja potencijala.

Efikasnost mera izjednaavanja potencijala proverava se merenjem. Izjednaavanje potencijala je uspeno sprovedeno ako se merenjem otpornosti izmeu zatitnog kontakta elektrine instalacije i metalnih delova drugih instalacija dobije vrednost

manja od 2 u ma kojoj prostoriji objekta (zgrade). Za vee objekte (zgrade) dovoljno je izvriti merenja u prostorijama koje su najudaljenije od mesta gde je izvreno galvansko povezivanje, na primer merenjem na poslednjem spratu objekta (zgrade). Pri merenju otpornosti U/I metodom, napon merenja ne sme da pree 65 V, pri emu struja merenja treba da bude vea od 5 A.

lan 9.

Kao zatitne mere od previsokog napona dodira u niskonaponskoj mrei primenjuju se:

- nulovanje,

- zatitno uzemljenje,

- zatitno izolovanje,

- zatitne strujne sklopke ili

- zatitne naponske sklopke.

2. Opti uslovi za nulovanje u niskonaponskoj mrei

lan 10.

Nulovanje se postie povezivanjem provodnih delova tienog ureaja, koji normalno nisu pod naponom, a usled neke greke ili kvarova mogu doi pod napon, sa nultim provodnikom.

lan 11.

Osnovni uslov za nulovanje je da struja greke (Ik) koja nastaje pri potpunom

kratkom spoju faznog provodnika sa nultim provodnikom ili sa delom naprave, odnosno instalacije, koja je nulovanjem zatiena, bude vea ili bar jednaka struji iskljuenja (Ii) pripadajueg instalacionog osiguraa, automatskog osiguraa,

odnosno zatitnog prekidaa:

Ik Ii

lan 12.

Page 5 of 26


Pri odreivanju struje greke (Ik) uzima se impendansa cele petlje kratkog spoja

zajedno sa prelaznim otpornostima. Impendansa petlje treba da zadovolji uslov:

Uf Uf

Zk ---- = ---- Ii KIn

gde je:

Zk = impendansa ()Uf = napon faznog provodnika prema zemlji (V)

Ii = kIn - struja iskljuenja (A)

In = nominalna struja osiguraa (topljivog ili automatskog) ili podeena struja

okidaa automatskog prekidaa (A).

Struja iskljuenja (Ii) zatitnog ureaja treba da obezbedi dovoljno brzo iskljuenje

kvara.

Faktor (k) odnosi se na spoljne vodove (vazdune i kablovske), ukljuujui kuni prikljuak i instalacione osigurae glavnih razvodnih vodova u glavnom razvodnom ormanu, i ima vrednosti:

- k 1,25 za automatske prekidae sa elektromagnetnim okidaima,

- k 2,5 za osigurae (topljive ili automatske).

lan 13.

Granina duina niskonaponskog voda do koje je zatita nulovanjem efikasna moe da se orijentaciono proceni iz uslova:

gde je:

L = granina duina voda (m)

Uf = napon faznog provodnika prema zemlji (V)

Ii = kIn = struja iskljuenja u smislu lana 12 (A)

Sf i Sn = preseci faznog, odnosno nultog provodnika (mm2)

A i B = parametri koji imaju vrednosti prema tabeli br. 1.

Tabela br. 1

Kablovski vod Nadzemni vod

Bakarni provodnici

(Cu)

Aluminijumski provodnici

(Al)

Bakarni provodnici (Cu)

Aluminijumski provodnici

(Al)

Page 6 of 26


Sf 35mm

2

Sf > 35

mm2

Sf 35mm

2

S > 35

mm2

A 19 32 19 19 32 32

B 0,01 0,01 0,45 0,34 0,45 0,34

lan 14.

Proveru osnovnog uslova za primenu nulovanja treba izvriti merenjem impendanse petlje (Zk) na mestu prikljuenja nulovanih objekata, bez obzira na veliinu

procenjene granine duine (L) niskonaponskog voda proraunate prema uslovu iz lana 13. ovog pravilnika.

Ova provera vri se na objektima koji su najvie udaljeni od trafostanice.

lan 15.

Nulti provodnik niskonaponske mree treba obavezno uzemljiti kod napojne trafostanice i na vie mesta u niskonaponskoj mrei.

lan 16.

Svaki novi objekat (zgrada) treba, po pravilu, da ima temeljni uzemljiva sa kojim se povezuje nulti provodnik niskonaponske mree, ime se dobija mala ukupna otpornost uzemljenja i pri nepovoljnim elektrinim karakteristikama tla.

lan 17.

Dozvoljeno je povezivanje nultih provodnika susednih niskonaponskih izvoda iste trafostanice, kao i povezivanje nultih provodnika niskonaponskih mrea susednih trafostanica, pod uslovom da su preseci nultih provodnika jednaki, ili da imaju vrednosti dva susedna standardna preseka.

lan 18.

Izbor minimalnog preseka nultog provodnika niskonaponskog voda u odnosu na presek faznog provodnika vri se u skladu s vaeim propisima o izvoenju elektroenergetskih instalacija u zgradama.

lan 19.

BRISAN - sa 37/95

lan 20.

U napojnoj trafostanici i u glavnim razvodnim ormanima potroaa treba staviti vidno upozorenje da je kao zatitna mera primenjeno nulovanje.

Page 7 of 26


3. Posebni uslovi za nulovanje u kablovskoj niskonaponskoj mrei

lan 21.

Nulti provodnik kablovske niskonaponske mree vezuje se za zdrueno uzemljenje trafostanice, odnosno za radno uzemljenje, ako ono mora da bude odvojeno od zatitnog uzemljenja.

Za nulti provodnik vezuju se i svi uzemljivai objekata (zgrada) nulovane niskonaponske mree. Raspored ovih uzemljivaa u odnosu na uzemljiva trafostanice, kao i vrednost njihovih otpornosti rasprostiranja nisu strogo ogranieni. Izuzetak su samo objekti (zgrade) koji se nalaze na kraju nekog voda sa jednostranim napajanjem nultog provodnika, a koji nemaju izvedene temeljne uzemljivae i sprovedene mere izjednaavanja potencijala, i ija otpornost uzemljenja

pojedinano ne sme biti vea od 10 .

lan 22.

U kablovskoj niskonaponskoj mrei nuluju se:

- metalni kablovski razvodni ormani van zgrade ili u zgradi i prikljune kutije,

- metalni i armiranobetonski stubovi javnog osvetljenja i saobraajne signalizacije,

- metalni platovi i armature kablova i metalne kablovske glave.

lan 23.

Nadzemna niskonaponska mrea izvedena sa samonosivim kablovima treba da zadovolji iste uslove za nulovanje kao i podzemna kablovska mrea.

4. Posebni uslovi za nulovanje u nadzemnoj niskonaponskoj mrei

lan 24.

Nulti provodnik nadzemne niskonaponske mree uzemljuje se kod trafostanice i na svakom radijalnom ogranku duem od 200 m. Pri tome ukupna otpornost uzemljenja nultog provodnika niskonaponske mree, merena u trafostanici bez odvajanja

uzemljenja trafostanice, ne sme biti vea od 5 .

lan 25.

Uzemljenje svakog radijalnog ogranka mree dueg od 200 m izvodi se pomou jednog uzemljivaa na kraju ogranka, ili sa vie uzemljivaa rasporeenih na duini od najvie 200 m, gledano od kraja ogranka. Pri tome ukupna otpornost uzemljenja

ovih uzemljivaa ne sme biti vea od 10 .

Page 8 of 26


Izuzetno, otpornost uzemljenja iz stava 1. ovog lana moe biti i vea od 10 ako se na krajevima radijalnih ogranaka nalaze objekti (zgrade) u kojima su izvedeni temeljni uzemljivai i ako je sprovedena mera izjednaavanja potencijala.

lan 26.

Ako u jednom delu niskonaponske mree nisu ispunjeni uslovi za nulovanje, tada se u ovoj mrei moe primeniti nulovanje ako su u objektima na pomenutom delu mree primenjene zatitne strujne ili zatitne naponske sklopke.

lan 27.

Raspored provodnika na glavi stuba treba da je takav da nulti provodnik bude u istoj ravni ili ispod faznih provodnika.

Isti raspored provodnika i isti poloaj neutralnog provodnika na glavi stuba treba da bude i kod nenulovanih niskonaponskih mrea.

lan 28.

Gde god je to mogue, provodnici opte potronje i javnog osvetljenja vode se na istim stubovima pri emu se upotrebljava zajedniki nulti provodnik.

lan 29.

Metalni stubovi niskonaponske mree, prikljune kutije i kablovske glave na kablovskim prikljucima na nadzemnu mreu, ne nuluju se, niti se primenjuju druge zatitne mere. Isto vai i u sluaju da se u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa primenjuje zatitno uzemljenje pomou pojedinanih uzemljivaa.

Izuzetno, ako se elementi niskonaponske mree navedeni u stavu 1. ovog lana nalaze na povrinama kao to su kupalita, igralita, kolska dvorita, kampovi i sl. primenjuje se jedna od sledeih zatitnih mera:

- zatitno izolovanje (korienjem kablovskih prikljunih kutija, kablovskih glava i sl. sa sintetikom izolacijom),

- izolovanje stajalita irine najmanje 1,25 m (asfaltiranjem ili posipanjem krupnim slabo provodnim ljunkom),

- oblikovanje potencijala (polaganjem uzemljivaa na razdaljini od 1 m i na dubini od 0,5 m),

- vezivanje za neki bliski zajedniki uzemljiva,

- zatita pomou strujnih zatitnih sklopki na delu niskonaponskog voda u kome se nalaze ovi elementi.

lan 30.

Ako se na istim stubovima nalaze provodnici visokog i niskog napona, zatitne mere od previsokog napona dodira i koraka primenjuju se u skladu s vaeim propisima o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova tretirajui stubove kao delove visokonaponskog voda, bez obzira da li je u niskonaponskoj mrei primenjeno nulovanje ili neka druga zatitna mera.

Page 9 of 26


5. Primena zatitnog uzemljenja u niskonaponskoj mrei

lan 31.

Zatitno uzemljenje se izvodi spajanjem svih provodnih delova objekata, koje treba zatititi od previsokog napona dodira, sa zatitnim uzemljivaem, odnosno uzemljivaima.

U napojnoj trafostanici mora se uzemljiti neutralni provodnik niskonaponske mree.

lan 32.

Zatitno uzemljenje se izvodi kao:

- uzemljenje pomou zajednikog uzemljivaa,

- uzemljenje pomou pojedinanih uzemljivaa.

lan 33.

Uzemljivanje pomou zajednikog uzemljivaa ostvaruje se direktnom vezom zatitnog uzemljivaa objekta i radnog uzemljenja trafostanice namenski izvedenim spojem.

Kao zajedniki uzemljiva upotrebljava se:

- metalni cevovod (vodovod),

- posebno poloen uzemljiva,

- metalni plat kabla.

lan 34.

U sluaju primene zatitnog uzemljenja pomou zajednikog uzemljivaa, zatita treba da obezbedi brzo iskljuenje struje dozemnih kvarova u zatienom objektu.

Osnovni uslov za primenu ove zatitne mere je da struja greke (Ik) bude vea ili

jednaka struji iskljuenja (Ii) pripadajueg instalacionog osiguraa, automatskog

osiguraa odnosno zatitne sklopke:

Ik Ii

lan 35.

Ako se objekti niskonaponske mree tite zatitnim uzemljenjem pomou pojedinanih uzemljivaa treba da budu ispunjeni sledei uslovi:

65

Ru ----- Ii

Page 10 of 26


65

Ro ------ Ii max

gde je:

Ru - otpornost zatitnog uzemljenja pojedinanog uzemljivaa (),

Ii - k . In - struja iskljuenja (A), u smislu lana 12. ovog pravilnika,

Ro - ukupna otpornost radnog (pogonskog) uzemljenja (),

Ii max - najvea od struja iskljuenja tienih rbjekata u niskonaponskoj mrei (A).

lan 36.

Kablovski razvodni ormani, kablovske prikljune kutije, stubovi javnog osvetljenja i saobraajne signalizacije, ne mogu se uspeno zatititi zatitnim uzemljenjem pomou pojedinanih uzemljivaa. Zato se za ove elemente niskonaponske mree primenjuje jedna od zatitnih mera predvienih odredbama lana 29. stav 2. ovog pravilnika, bez obzira na mesto ugradnje.

6. Primena ostalih zatitnih mera u niskonaponskoj mrei

lan 37.

Zatitno izolovanje elemenata niskonaponske mree, kao i korienje strujnih zatitnih i naponskih zatitnih sklopki, vri se prema vaeim propisima za izvoenje elektroenergetskih instalacija u zgradama.

7. Uslovi primene nulovanja i zatitnog uzemljenja u istoj viskonaponskoj mrei

lan 38.

U istoj niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulovanjem i objekata tienih zatitnim uzemljenjem, pod uslovom da se pri dozemnom spoju u bilo kojem objektu tienom zatitnim uzemljenjem na nultom provodniku niskonaponske mree ne pojavi napon vei od 65 V, a ako se pojavi da e se odrati samo najkrae vreme, tj. do iskljuenja strujnog kola delovanjem osiguraa (topljivog ili automatskog) ili zatitnog prekidaa.

Uslovi iz stava 1. ovog lana vae za niskonaponske mree nazivnog napona 3 x 380/220 V.

lan 39.

U istoj niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulovanjem i objekata tienih zatitnim uzemljenjem pomou zajednikog uzemljivaa.

Page 11 of 26


Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mree objekti tieni nulovanjem, a u susednom transformatorskom rejonu objekti tieni zatitnim uzemljenjem pomou zajednikog uzemljivaa, nulti i neutralni provodnik ova dva transformatorska rejona se mogu meusobno povezati, ukoliko su njihovi preseci jednaki ili imaju vrednosti dva susedna standardna preseka.

lan 40.

U istoj niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulovanjem i objekata tienih uzemljenjem pomou pojedinanih uzemljivaa ako je ispunjen uslov:

Ru min

Ro ----------- = 0,4 Ru min 2,5

gde je: Ro = ukupna otpornost uzemljenja nultog provodnika celokupne niskonaponske

mree, zajedno sa uzemljivaima transformatorskih stanica i svim ostalim uzemljivaima koji se vezuju na nulti provodnik;

Ru min = najmanja od svih otpornosti uzemljenja objekata tienih pomou

pojedinanih uzemljivaa.

Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mree objekti tieni nulovanjem, a u susednom transformatorskom rejonu objekta tieni zatitnim uzemljenjem pomou pojedinanih uzemljivaa, nulti i neutralni provodnik ova dva rejona se mogu meusobno povezati, ako je ispunjen uslov iz stava 1. ovog lana. Ovaj uslov mora biti ispunjen pre povezivanja nultog i neutralnog provodnika na granici transformatorskih rejona, pri emu preseci nultog i neutralnog provodnika treba da budu jednaki ili da imaju vrednosti dva susedna standardna preseka.

lan 41.

Ako ukupna otpornost uzemljenja nultog provodnika iznosi Ro 0,20 , u istoj niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulovanjem i objekata tienih zatitnim uzemljenjem pomou pojedinanih uzemljivaa bez provere veliine otpornosti uzemljenja pojedinanih uzemljivaa.

Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mree objekti tieni

nulovanjem, a ukupna otpornost uzemljenja nultog provodnika iznosi Ro 0,20 , ovaj nulti provodnik moe se vezati za neutralne (nulte) provodnike susednih transformatorskih rejona nezavisno od toga kakav je sistem zatite u njima primenjen, ako su preseci nultih (neutralnih) provodnika jednaki ili imaju vrednost dva dusedna standardna preseka.

Uslov Ro 0,20 mora biti ispunjen pre povezivanja nultog provodnika sa neutralnim (nultim) provodnicima susednih transformatorskih rejona.

lan 42.

Ako su u jednoj niskonaponskoj mrei objekti tieni zatitnim uzemljenjem pomou pojedinanih uzemljivaa, onda se na istu mreu mogu pojedinano prikljuiti objekti u kojima je zatita izvedena nulovanjem, ako svaki nulovani objekat ispunjava sledee uslove:

Page 12 of 26


- da je instalacija u svakom nulovanom objektu izvedena sa posebnim zatitnim provodnikom,

- da svaki nulovani objekat ima temeljni uzemljiva na koji se vezuje nulti provodnik, i da je sprovedena mera izjednaavanja potencijala.

lan 43.

Ako nije ispunjen ni jedan od uslova navedenih u l. 40, 41. i 42. ovog pravilnika, tada se u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa u kojima je sprovedeno nulovanje, zabranjuje upotreba zatitnog uzemljenja pomou pojedinanih uzemljivaa bez spoja nultog provodnika sa tim zatitnim uzemljenjem.

8. Primena zatitnih mera u trafostanicama

lan 44.

Izbor uzemljenja i uzemljivaa, kao i njihovo dimenzionisanje, vri se zavisno od parametara visokonaponske i niskonaponske mree, vodei rauna o termikoj stabilnosti uzemljivaa i o zatiti od previsokih napona dodira u trafostanicama, niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa.

lan 45.

Uzemljivai trafostanica treba termiki da podnesu struje razliitih kratkih spojeva u visokonaponskoj i niskonaponskoj mrei, zavisno od vrste uzemljenja neutralne take visokonaponske mree, i zavisno od naina izvoenja uzemljenja trafostanica.

lan 46.

Raunska provera i dimenzionisanje uzemljivaa prema termikim naprezanjima vri se za sluaj pojave dvostrukog zemljospoja (koji je mogu jedino u visokonaponskoj mrei ija je neutralna taka izolovana ili je primenjena kompenzacija struje zemljospoja), u sledeim sluajevima:

- ako vreme trajanja jednostrukog zemljospoja nije ogranieno na najvie 2 h,

- ako se svaki dvostruki zemljospoj ne iskljuuje delovanjem zatite bez vremenskog odlaganja.

lan 47.

Proraun uzemljivaa trafostanice prema termikom naprezanju u sluajevima navedenim u lanu 46. ovog pravilnika vri se prema veliini dela struje dvostrukog zemljospoja koji prolazi kroz uzemljiva trafostanice i zemlju. Ovaj deo struje se dobija mnoenjem ukupne struje dvostrukog zemljospoja sa redukcionim faktorom, kojim se obuhvata uticaj metalnih platova visokonaponskih kablova i ostalih metalnih delova koji se vezuju na uzemljenje trafostanice, na raspodelu struje kvara u trafostanici.

Za nadzemne visokonaponske vodove bez zatitnog ueta redukcioni faktor iznosi r = 1. Za kablovske vodove i nadzemne vodove sa zatitnim uetom je r < 1. Tana vrednost redukcionog faktora odreuje se merenjem. Za proraun redukcionog

Page 13 of 26


faktora kablova mogu se uzeti i podaci proizvoaa kablova, kao i rezultati merenja izvrenih u slinim uslovima.

Kao ukupna struja dvostrukog zemljospoja, u smislu ovog pravilnika, uzima se vrednost struje koja je jednaka 80% od struje tropolnog kratkog spoja.

lan 48.

U trafostanici se, po pravilu, izvodi zdrueno uzemljenje. Izuzetno, radno i zatitno uzemljenje izvode se kao posebna uzemljenja.

lan 49.

Ako su ispunjeni uslovi za korienje zdruenog uzemljenja onda se, po pravilu, u trafostanici izvodi samo zatitno uzemljenje i na njega prikljuuje neutralni (nulti) provodnik.

Izuzetno, u trafostanicama sa nadzemnim vodovima visokog i niskog napona (na primer: trafostanice u obliku "kule" ili na stubu), radno i zatitno uzemljenje izvode se posebno i naknadno meusobno poveu, ako postoje uslovi za korienje zdruenog uzemljenja.

lan 50.

Zatitno uzemljenje trafostanice sastoji se od uzemljivaa zatitnog uzemljenja na koji se vezuju:

- svi metalni delovi visokonaponskih i niskonaponskih naprava i kuita transformatora snage,

- metalni platevi i ekrani energetskih kablova,

- sekundarna strujna kola mernih transformatora,

- uzemljenje visokonaponskih namotaja jednopolno izolovanih naponskih transformatora,

- ventilni odvodnici prenapona,

- neutralni (nulti) provodnik niskonaponske mree, ako se zatitno uzemljenje koristi kao zdrueno uzemljenje,

- ostali uzemljivai koji mogu da utiu na smanjenje ukupne otpornosti zatitnog uzemljenja.

lan 51.

Ako se trafostanica izvodi kao poseban slobodno postavljeni objekat, onda se uzemljiva zatitnog (zdruenog) uzemljenja, po pravilu, izvodi sa jednom ili dve pravougaone konture i cevnim uzemljivaima (sondama) na uglovima spoljne konture. Umesto unutranje konture, u trafostanicama sa armiranobetonskim ili metalnim spoljnim zidovima moe se upotrebljavati uzemljiva u temelju trafostanice.

Ako iz tehnikih i ekonomskih razloga nije opravdano postavljanje cevnih uzemljivaa (sondi) iz stava 1. ovog lana (na primer: na krakom zemljitu), uzemljiva

Page 14 of 26


zatitnog (zdruenog) uzemljenja izvodi se na nain koji najvie odgovara lokalnim uslovima.

lan 52.

Ako se trafostanica izvodi u sklopu nekog drugog objekta (zgrade), uzemljiva zatitnog (zdruenog) uzemljenja se izvodi u zavisnosti od lokalnih uslova, raspoloivog prostora i ekonominosti gradnje.

Ako objekat (zgrada) u koji se smeta trafostanica ima izveden temeljni uzemljiva, onda se taj uzemljiva koristi i za zatitno (zdrueno) uzemljenje trafostanice.

lan 53.

Ako se trafostanica napaja pomou visokonaponskih kablova sa metalnim platovima provodnim prema zemlji, pri proraunu otpornosti zatitnog (zdruenog) uzemljenja treba uzeti u obzir ulogu ovih platova kao uzemljivaa. Za proraun moe se koristiti analogija sa trakastim uzemljivaima, uzimajui da metalni plat kabla ima oko dva puta veu otpornost rasprostiranja od otpornosti rasprostiranja trakastog uzemljivaa iste duine. U tom sluaju vodi se rauna o pravcima polaganja kablova, kao i injenici da se uticaj kabla kao uzemljivaa ispoljava na duini od najvie 500 m od trafostanice.

lan 54.

U niskonaponskoj mrei nazivnog napona 3 x 380/220 V neutralnu taku mree treba direktno uzemljiti spajanjem sa radnim uzemljenjem.

Radno uzemljenje se, po pravilu, povezuje sa zatitnim uzemljenjem (zdrueno uzemljenje), a izuzetno se izvodi kao posebno uzemljenje.

lan 55.

Ako je odvajanje radnog i zatitnog uzemljenja uslov za spreavanje pojave i odravanja opasnih napona dodira u trafostanici i niskonaponskoj mrei, onda nije dovoljno samo fiziko odvajanje ovih uzemljenja, ve treba merenjem utvrditi da izmeu njih ne dolazi do prenoenja elektrinog potencijala.

Smatra se da su radno i zatitno uzemljenje efikasno razdvojeni ako se na jednom uzemljenju ne moe pojaviti potencijal vei od 40% potencijala drugog uzemljenja, s tim to uzemljivai ova dva uzemljenja treba da budu meusobno udaljeni najmanje 20 m. Pored toga moraju biti ispunjeni i sledei uslovi:

1) niskonaponski kablovski prikljuci iz trafostanice do prvog stuba, odnosno prikljune kutije, moraju biti izvedeni sa kablovima sa izolovanim platom, a kablovske glave na ovim prikljucima u trafostanici moraju biti od izolacionog materijala;

2) u instalaciji za sopstvene potrebe trafostanice ne sme se primeniti nulovanje;

3) neutralni provodnik u trafostanici mora biti postavljen izolovano u odnosu na metalne delove vezane na zatitno uzemljenje.

lan 56.

Page 15 of 26


Ako radno uzemljenje treba da bude odvojeno od zatitnog uzemljenja (iz l. 59. i 64. ovog pravilnika), tada se radno uzemljenje, po pravilu, izvodi:

- pomou jednog posebnog uzemljivaa (npr. u vidu trougla sa sondama u temenima trougla) koji sa pomou kabla sa izolovanim platom spaja sa neutralnim provodnikom na niskonaponskoj razvodnoj tabli u trafostanici, ili

- pomou uzemljivaa kod stubova ili objekata niskonaponske mree u podruju prenika 200 m oko trafostanice.

Dimenzionisanje uzemljivaa radnog uzemljenja vri se saglasno l. 10. do 35. ovog pravilnika, a u posebnim uslovima rada visokonaponske mree navedenim u lanu 64. ovog pravilnika mora biti ispunjen i uslov iz stava 2. tog lana.

9. Dimenzionisanje uzemljenja trafostanica ako je neutralna taka visokonaponske mree uzemljena preko

male otpornosti

lan 57.

"Ako je neutralna taka visokonaponske mree na koju je prikljuena transformatorska stanica uzemljena preko male otpornosti, u transformatorskoj stanici se, po pravilu, izvodi zdrueno uzemljenje.

Ukupna otpornost zdruenog uzemljenja (Rzdr), ukljuujui i uticaj kablova kao

uzemljivaa, kao i uticaj uzemljivaa susednih transformatorskih stanica i objekata (zgrada) koji su vezani za neutralni provodnik niskonaponske mree, mora da iznosi:

gde je:

Udoz = dozvoljeni napon dodira, u V;

r = redukcioni faktor visokonaponskog voda koji napaja transformatorsku stanicu;

lk = Ukupna struja zemljospoja, u A;

kd = sainilac koji odreuje odnos napona uzemljenja transformatorske stanice i

napona dodira na mestu dodira, i ima vrednost: kd = 2.

lan 58.

BRISAN - sa 37/95

lan 59.

Ako u nekoj trafostanici nije mogue ispuniti uslov iz lana 57. ovog pravilnika, radno uzemljenje treba izvesti posebno i razdvojeno od zatitnog uzemljenja, saglasno l. 55. i 56. ovog pravilnika. U tom sluaju se dimenzionisanje ovih uzemljenja vri na sledei nain:

Page 16 of 26


- ukupna otpornost radnog uzemljenja (Ro), merena u trafostanici bez odvajanja

neutralnog (nultog) provodnika niskonaponske mree od uzemljivaa radnog uzemljenja zajedno sa svim uzemljivaima objekata (zgrada) i ostalim uzemljivaima koji se vezuju za neutralni (nulti) provodnik niskonaponske mree, treba da zadovolji uslove primenjene zatite od previsokih napona dodira u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa;

- ukupna otpornost zatitnog uzemljenja (Rz) merena u trafostanici bez odvajanja

uzemljivaa zatitnog uzemljenja od drugih uzemljivaa koji su vezani na njega, treba da zadovolji uslov da se pri dozemnom kratkom spoju u visokonaponskom delu trafostanice na zatitnom uzemljenju ne moe pojaviti, napon vei od 60% ispitnog napona izolacija elemenata niskonaponskog dela trafostanice i prikljunih vodova, odnosno treba da bude ispunjen uslov:

1200 1200

Rz --------- = ---------- Iz r . Ik

lan 60.

Ako visokonaponska mrea na koju se prikljuuje transformatorska stanica radi sa izolovanom neutralnom takom ili sa kompenzovanom strujom zemljospoja, a zemljospoj se iskljuuje najkasnije za 2 h, u transformatorskoj stanici se, po pravilu, izvodi zdrueno uzemljenje.

Ukupna otpornost zdruenog uzemljenja (Rzdr), ukljuujui i uticaj kablova kao

uzemljivaa. kao i uticaj uzemljivaa susednih transformatorskih stanica i objekata (zgrada) koji su vezani za neutralni provodnik niskonaponske mree, mora da iznosi:

gde je:

Udoz = dozvoljeni napon dodira, u V;

lz - ukupna kapacitivna struja zemljospoja galvanski povezane visokonaponske mree

sa izolovanom neutralnom takom, odnosno preostala struja zemljospoja visokonaponske mree sa kompenzovanom strujom zemljospoja, u A;

kd = sainilac koji odreuje odnos napona uzemljenja transformatorske stanice i

napona dodira na mestu dodira, i ima vrednost: kd = 2.

Izuzetno, ako vreme iskljuenja zemljospoja u visokonaponskoj mrei prelazi 3 s, a u elektrinim instalacijama niskog napona se paralelno koristi TN i TT sistem ili se koristi samo TN sistem pri emu pojedine zgrade nemaju izveden temeljni uzemljiva i sprovedene mere izjednaavanja potencijala prema propisima za elektrine instalacije niskog napona, sainilac kd ima vrednost: kd = 1.

lan 61.

Ako se trafostanica nalazi na podruju urbanizovanog dela naselja, gde nije mogue izvriti efikasno odvajanje radnog i zatitnog uzemljenja zbog velike gustine metalnih podzemnih instalacija (cevovodi, uzemljivai zgrada, kablovi sa provodnim platom, itd.), u. trafostanici se izvodi zdrueno uzemljenje. Ako nije mogue izvesti uzemljenje prema lanu 57. ovog pravilnika, moraju se preduzeti mere tako da se u

Page 17 of 26


visokonaponskoj mrei struja dozemnog kratkog spoja ogranii na niu vrednost. U suprotnom, trafostanica se ne moe prikljuiti na visokonaponsku mreu koja je uzemljena preko male otpornosti.

10. Dimenzionisanje uzemljenja trafostanice ako je visokonaponska mrea sa izolovanom neutralnom takom

ili sa kompenzovanom strujom zemljospoja

lan 62.

Ako visokonaponska mrea na koju se prikljuuje trafostanica radi sa izolovanom neutralnom takom ili sa kompenzovanom strujom zemljospoja, po pravilu, u trafostanici se izvodi zdrueno uzemljenje.

Ukupna otpornost zdruenog uzemljenja (Rezdr) treba da zadovolji uslov:

Ud

Rezdr ------- Izgde je:

Iz = ukupna kapacitivna struja zemljospoja galvanski povezanih vodova

visokonaponske mree sa izolovanom neutralnom takom, odnosno preostala struja zemljospoja ako je visokonaponska mrea sa kompenzovanom strujom zemljospoja,

Ud = dozvoljeni napon dodira iz lana 58. ovog pravilnika, ukoliko se zemljospoj

iskljuuje delovanjem zemljospojne zatite.

lan 63.

BRISAN - sa 37/95

lan 64.

Ako zemljospoj u visokonaponskoj mrei traje due od 2 asa, smatra se da su stvoreni uslovi za pojavu dvostrukog zemljospoja, koji moe izazvati velika termika naprezanja uzemljivaa trafostanica i veoma visoke napone dodira.

U sluaju iz stava 1. ovog lana treba izvriti odvajanje radnog i zatitnog uzemljenja, pri emu moraju biti ispunjeni sledei uslovi:

1) zatitno uzemljenje mora se izvesti kao uzemljenje u tekim uslovima, saglasno lanu 60. ovog pravilnika. Ako se dvostruki zemljospoj ne iskljuuje delovanjem zatite bez vremenskog odlaganja, mora se izvriti raunska provera preseka elemenata zatitnog uzemljenja u odnosu na termika naprezanja, na nain propisan ovim pravilnikom;

2) radio uzemljenje treba da zadovolji uslove primenjene zatite od opasnih napona dodira u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa. Pored toga, ukupna otpornost radnog uzemljenja, merena u trafostanici bez odvajanja neutralnog (nultog) provodnika od uzemljivaa radnog uzemljenja i ostalih uzemljivaa u niskonaponskoj mrei, treba da ima vrednost koja obezbeuje da se, u sluaju proboja izolacije visokog napona prema radnom uzemljenju, na tom uzemljenju

Page 18 of 26


ne moe pojaviti i odrati napon od 65 V, odnosno mora da bude ispunjen i uslov:

65

Ro ---------z

gde je Iz = ukupna kapacitivna, odnosno preostala struja zemljospoja.

lan 65.

Ako se trafostanica nalazi na podruju urbanizovanog dela naselja gde nije mogue izvriti odvajanje radnog i zatitnog uzemljenja, izvodi se zdrueno uzemljenje, a ova trafostanica se moe prikljuiti samo na visokonaponsku mreu u kojoj je trajanje zemljospoja ogranieno na najvie 2 asa.

11. Zatita od dodira delova naprava i vodova pod naponom u trafostanici

lan 66.

Zatita od dodira delova naprava i vodova koji su pod naponom u trafostanici, mora biti ostvarena pogodnom konstrukcijom kao: izolovanjem, zatvorenim kuitima, pregradama, zidovima, limovima, ploama i sl.

lan 67.

Metalni delovi pod naponom, koji su postavljeni na razvodnoj niskonaponskoj tabli ili u ormanu, moraju biti zatieni od sluajnog dodira, pomou preaga, mrea, zidova, vrata i sl. ako postoji posebna opasnost od takvog dodira.

lan 68.

Razmak izmeu pregrada (preaga, mrea, pregrada od lima) i delova koji su postavljeni iza tih pregrada, a nalaze se pod niskim naponom, mora iznositi najmanje:

1) 200 mm, ako se koriste preage;

2) 100 mm, ako se koriste mree otvora 20 do 60 mm;

3) 40 mm, ako se koriste krute mree otvora do 20 mm sa prenikom ice od najmanje 2 mm,

4) 15 mm, ako se koristi puni lim debljine najmanje 1 mm.

Izuzetno, dozvoljeni su i manji razmaci u prefabrikovanim postrojenjima, ija su izolaciona svojstva ispitana i zadovoljavaju propisane uslove.

lan 69.

Page 19 of 26


Preage se mogu koristiti kao zatita od sluajnog dodira samo u elektrinim pogonskim i zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama.

Preage koje se mogu ukloniti bez upotrebe alata, moraju biti od izolacionog materijala.

lan 70.

Razmak izmeu metalnih delova pod niskim naponom i delova koji nisu pod naponom (npr. zidovi, metalne cevi, delovi metalne konstrukcije i sl.) mora iznositi najmanje 15 mm.

lan 71.

Na ulazima i prilazima u zatvorene elektrine pogonske prostorije moraju se postaviti natpisi koji upozoravaju na opasnost od elektrine struje.

lan 72.

Ulaz u zatvorene elektrine pogonske prostorije dozvoljen je samo kroz vrata koja se zakljuavaju.

Vrata se moraju otvarati u pravcu izlaza, a brava mora biti ugraena tako da se onemogui ulaz neovlaenim licima, i da se istovremeno obezbedi nesmetan izlaz licima koja se nalaze u toj prostoriji.

Otvaranje vrata sa unutranje strane mora biti lako izvodljivo, bez upotrebe kljua ili alata.

12. Zatita od strujnog preoptereenja

lan 73.

Zatita od strujnog preoptereenja ureaja i opreme u trafostanici, kao i zatita od strujnog preoptereenja vodova niskonaponske mree (nadzemnih i kablovskih), izvodi se u skladu sa vaeim propisima i standardima, i lokalnim uslovima na mestu primene.

13. Zatita transformatora snage od strujnog preoptereenja

lan 74.

Ureaji za automatsku zatitu transformatora snage od elektrinog preoptereenja i od unutranjih ili spoljanjih kvarova treba da budu u skladu sa veliinom transformatora i njegovim znaajem.

lan 75.

Za zatitu transformatora snage od kratkih spojeva i dozemnih kratkih spojeva slue:

Page 20 of 26


- visokouinski osigurai koji se, po pravilu, postavljaju na visokonaponskoj strani transformatora snage, ili

- primarni ili sekundarni prekostrujni releji.

Izuzetno, transformator snage moe biti i bez navedenih zatitnih ureaja ako je obuhvaen nekom efikasnom zatitom na visokonaponskom izvodu preko koga se napaja trafostanica.

lan 76.

Nazivna struja visokonaponskih osiguraa ili releja treba da bude vea od nazivne struje transformatora, da ne bi dolo do iskljuenja transformatora iz rada i pri dozvoljenim preoptereenjima i kratkotrajnim strujnim udarima (npr. pri ukljuenju).

Nazivna struja zatitnog ureaja odabira se tako da zatita deluje i u sluaju kratkog spoja na sabirnicama niskog napona u trafostanici.

Vreme iskljuenja zatitnog ureaja mora biti krae od vremena dozvoljenog trajanja kratkog spoja posle trajnog optereenja nazivnom strujom transformatora snage u tabeli br. 2 prema jugoslovenskom standardu N.H1.010.

Tabela br. 2

1. Napon kratkog spoja, Uk (%) 4 5 6 7

2. Trajna struja kratkog spoja (A) Ik------------------------- -----Nazivna struja (A) In

25 20 16,7 14

3. Dozvoljeno trajanje kratkog spoja, tk (s)

1,8 2,8 4,0 5,5

lan 77.

Zatita transformatora snage od preoptereenja treba da upozori na nastanak preoptereenja, i da iskljui transformator snage ako preoptereenje po veliini i trajanju prelazi dozvoljenu granicu. Za ovu zatitu primenjuje se jedan od sledeih zatitnih ureaja:

a) kontaktni termometar;

b) bimetalni releji, ili tromi topljivi osigurai;

v) ureaj za termiko preslikavanje (termiki relej ili termika slika).

Pri izboru ureaja za zatitu transformatora snage od preoptereenja treba voditi rauna o njihovoj stvarnoj efikasnosti u realnim pogonskim uslovima, kao i o ekonominosti.

Smatra se da je zatita od preoptereenja efikasna, ako omoguuje maksimalno iskorienje snage transformatora bez bitnog uticaja na skraenje njegovog veka trajanja.

lan 78.

Page 21 of 26


Primena ureaja za zatitu transformatora snage od preoptereenja nije obavezna za svaki transformator, ako se u toku eksploatacije preduzimaju mere kojima se spreava preoptereenje transformatora snage, kao to je precizno planiranje i kontinualno praenje razvoja dela potronje koji se napaja iz trafostanice.

lan 79.

Transformatori snage koji u pogonu treba da rade paralelno sa drugim transformatorima, moraju ispunjavati uslove za takav pogon (odnosi transformacije, sprege, naponi kratkih spojeva, odnosi snaga).

14. Zatita niskonaponskih vodova od strujnog preoptereenja

lan 80.

Za zatitu niskonaponskih vodova od strujnog preoptereenja i kratkotrajnog strujnog optereenja u sluaju kratkog spoja, upotrebljavaju se topljivi osigurai ili automatski zatitni prekidai.

Zatita niskonaponskih vodova od strujnog preoptereenja izvodi se na odvodima u trafostanici, a po potrebi, i u niskonaponskoj mrei (na primer: na mestima promene preseka, na kunim prikljucima i sl).

Svi odvodi niskonaponskih vodova treba da budu obeleeni odgovarajuim nazivima u razvodnom ormanu, sa oznakama preseka.

lan 81.

Pri izboru karakteristika niskonaponskih osiguraa ili automatskih prekidaa treba voditi rauna o trajnom dozvoljenom strujom optereenju provodnika voda, termikoj vrstoi provodnika pri kratkom spoju, uslovima odvoenja toplote, kao i o uslovima primenjene zatite od previsokog napona dodira.

lan 82.

Trajno dozvoljeno optereenje strujom golih provodnika nadzemnih vodova uzima se prema tabeli 3, uzimajui u obzir dozvoljenu temperaturu provodnika od 80C, pri maksimalnoj temperaturi mirnog vazduha od +40C.

Tabela br. 3

Presek

mm2

BakarA

Alumiijum A Aluelnik 6:1

mm2 A

16 115 92 16/2,5 90

25 151 121 25/4 125

35 174 149 35/6 145

50 231 185 50/8 170

70 282 226 70/12 235

95 357 283 95/15 290

120 411 329 120/21 345

Page 22 of 26


150 477 382 150/25 400

185 544 435 185/32 450

Ako je temperatura vazduha nia od + 40C, dozvoljeno je optereenje provodnika vee od vrednosti navedenih u tabeli br. 3. Ove vrednosti dozvoljenih optereenja golih provodnika nadzemnih vodova dobijaju se tako to se odgovarajue vrednosti iz tabele br. 3. pomnoe koeficijentom "k" prema tabeli br. 4:

Tabela br. 4

Temperatura mirnog vazduha C 30 20 10 0

Koeficijent k 1,12 1,22 1,30 1,41

lan 83.

Trajno dozvoljeno optereenje strujom golih provodnika nadzemnih vodova moe se poveati za 8% u odnosu na vrednosti iz tabela br. 3 i 4, ako se na osnovu meteorolokih podataka moe pouzdano zakljuiti da e u vreme najveeg optereenja strujom brzina vetra iznositi najmanje 0,6 m/s.

lan 84.

Ako je odvod od niskonaponskog razvodnog ormana do zateznih izolatora izveden pomou izolovanih provodnika ili kablova, ove provodnike, odnosno kablove, treba tako dimenzionisati da njihovo trajno dozvoljeno strujno optereenje odgovara dozvoljenom optereenju nadzemnog voda navedenog odvoda.

lan 85.

Trajno dozvoljeno optereenje strujom provodnika niskonaponskih kablovskih vodova bira se zavisno od konstrukcije kabla (vrsta izolacije i provodnika, broj i raspored provodnika u kablu), od temperature sredine u kojoj se nalazi kabl, od uslova odvoenja toplote sa kabla (nain polaganja kabla, specifina toplotna otpornost izolacije, plata i sredine u kojoj se nalazi kabl, porast temperature provodnika u odnosu na okolinu, broj paralelno poloenih kablova), kao i od aktivne otpornosti provodnika kabla.

lan 86.

Vreme pregorevanja topljivih osiguraa, odnosno iskljuenja zatite pri kratkom spoju treba da je toliko da se obezbedi termika vrstoa provodnika, i odreuje se iz uslova:

gde je:

t = vreme pregorevanja osiguraa, odnosno iskljuenja zatite (s)

S = presek provodnika (mm2)

Ik = struja kratkog spoja (kA)

Page 23 of 26


a = koeficijent, koji za parametre navedene u tabeli br. 5 ima vrednosti date u istoj tabeli.

Tabela br. 5

Vrsta voda Nadzemni vod Kabl

Parametri sa bakarnimprovodnicima

sa aulminijumskim provodnicima

sa bakarnimprovodnicima

sa aluminijumskimprovodnicima

Temperatura provodnika pre kratkog spoja (C) 50 70

Temperatura provodnika u kratkom spoju (C)

170 160 160

Koeficijent "a" 0,017 0,007 0,015 0,005

15. Zatita od poara

lan 87.

Zatita od poara elektroenergetskih postrojenja i ureaja, kao i objekata u blizini tih postrojenja i ureaja, izvodi se u skladu sa vaeim propisima za specijalnu zatitu elektroenergetskih postrojenja od poara.

lan 88.

Celokupna oprema, ureaji i ostali elementi trafostanice i niskonaponske mree treba da su tako konstruisani i montirani da ne mogu izazvati poar veeg obima, ni ugroziti susedne objekte i objekte u kojima ili na kojima su montirani.

lan 89.

Da bi se spreilo irenje poara, trafostanica mora biti odvojena od ostalih objekata. Ako se trafostanica nalazi u sklopu nekog drugog objekta, odvajanje se vri pomou pregradnih zidova, ugraivanjem vrata od vrstog i nezapaljivog materijala, i sl.

lan 90.

Trafostanica se mora tako izgraditi da se obezbedi zadovoljavajue hlaenje, i da gasovi koji mogu nastati u trafostanici mogu nesmetano odlaziti.

lan 91.

U trafostanici koja se nalazi u sklopu nekog drugog objekta vazduh mora da izlazi neposredno napolje. Otvori za ventilacija moraju biti tako izgraeni da na prometnim mestima ne ugroavaju prolaznike.

16. Zatita od mehanikih i dinamikih naprezanja

lan 92.

Page 24 of 26


Celokupna oprema, ureaji i ostali elementi u trafostanici i u niskonaponskoj mrei moraju biti konstruisani i montirani tako da mogu da izdre sva dinamika i ostala mehanika naprezanja predviena vaeim propisima i standardima, kako u normalnim uslovima, tako i pri kratkim spojevima i ostalim lokalnim uslovima dodatnih naprezanja (led, vetar, nosivost tla, prodiranje vode itd.).

Elementi trafostanica i niskonaponskih mrea ne smeju ugroavati objekte, odnosno delove objekata (temelji, zidovi, krovne konstrukcije, itd.), na kojima su ovi elementi montirani.

lan 93.

Za zatitu od mehanikih i dinamikih naprezanja elemenata trafostanica i niskonaponskih mrea primenjuju se vaei propisi o tehnikim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V i tehniki normativi za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova.

III. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 94.

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na trafostanice i niskonaponske mree koje su izgraene pre stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 95.

Na trafostanice i niskonaponske mree za ije je graenje izdato odobrenje pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika, a ije izvoenje otpone u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, mogu se primenjivati odredbe Pravilnika o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transformatorskih stanica ("Slubeni list SFRJ", br. 11/74 i 20/74).

lan 96.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transformatorskih stanica ("Slubeni list SFRJ", br. 11/74 i 20/74).

lan 97.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae ta. 7.091, 7.092, 7.093, 7.094, 7.095.1, 7.11, 7.111, 7.112, 8.36 i 8.47. Tehnikih propisa za izvoenje elektroenergetskih instalacija u zgradama, koji su sastavni deo Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za izvoenje elektroenergetskih instalacija u zgradama ("Slubeni list SFRJ", br. 43/66).

lan 98.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae l. 143, 144. i 145. Pravilnika o tehnikim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V ("Slubeni list SFRJ", br. 4/74).

Page 25 of 26


lan 99.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

Br. 16-14415/1 26. decembra 1977. godine Beograd

Direktor Jugoslovenskog zavoda zastandardizaciju, Milan Krajnovi, s. r.

Page 26 of 26


Documents

24_Pravilnik o Tehnickim Normativima Za Zattitu Niskonaponskih Mreza i Pripadajucih Transformatorskih Stanica