234 - Poglavlje 8- Temelj samac-kontragreda-rostilji-ploce.pdf

7/25/2019 234 - Poglavlje 8- Temelj samac-kontragreda-rostilji-ploce.pdf

1/10

Poglavlje 8Temelj samac. Temelj ispod niza stubova.

Ukrteni temeljni nosai. Ploasti temelji.

8.1. TEMELJ SAMAC

Da bi temelj bio temelj samac mora da zadovolji sledee uslove:

da je optereen koncetrisanom silom, da mu je duina manja od dvije irine temelja, L < 2B, i da mu je savitljivost u podunom i poprenom pravcu istog reda veliine. Ovo je naroito

vano kada su temelji samci od armiranog betona.

Temelji samci se koriste za fundiranje stubova skeletnih stambenih i industrijskih objekata.

Ovi stubovi mogu biti od armiranog betona ili elika. Normalno, temelji samci su primjenjivi poduslovom das u gornji slojevi tla dovoljno otporni, da mogu primiti optereenje temelja. Temeljisamci se grade uglavnom od nearmiranog i armiranog betona.

8.1.1. TEMELJ SAMAC OD NEARMIRANOG BETONA

Temelji samci od nearmiranog betona koriste se za temelje stubova industrijskih objekata,

stubove hala. Stubovi hala su na relativno velikim meurazmacima.

1stub hale; 2jastuk; 3temelj.

Njihovi temelji treba das u teki, das u autostabilni. Da svojom teinom obezbjede sigurnostprotiv klienja i prevrtanja. Ovakvi temelji samci mogu biti u osnovi i preko 20 m2.

Na skici je prikazan temelj samac od nearmiranog betona, za betonski stub hale. Optereenjetemelja je stalno vertikalno, i povremeno, alternativno (+/- H) horizontalno.

Na sledeoj skici dat je temelj samac od nearmiranog betona, za elini stub hale.Optereenje je stalno vertikalno i horizontalno, kada je jednoznano.

Za odreivanje visine httemelja samca od nearmiranog betona, koristi se obrazac kojim seodreuje visina temelja od nearmiranog betona ispod zida.

ht= b x coPn;


2/10

1elini stub; 2 elina nalijeua ploa; 3 temelj; 4tamponski sloj; 5anker stuba.

Daljiproraun je u svemu kao i kod trakastog temelja. I ovde se trai da je:tg > 1 i tg < 2

8.1.2. TEMELJ SAMAC OD ARMIRANOG BETONA

Temelje samce od armiranog betona koristimo kada je i konstrukcija nad temeljem od

armiranog betona, kada elimo to plie fundiranje, kada je to ekonomski opravdano, i sl.

Oblici u osnovi temelja samaca zavise od veliine i vrste njihovog optereenja i od otpornostipodloge. Oni mogu biti u osnovi kvadratni, pravougaoni, vieugaoni i kruni.

Na skici pod a) dat je ematskiprikaz temelja samca od armiranog betona, za centrinooptereenje silom V, i manje povremeno, alternativno optereenje +/- H1 i +/- H2, kao i +/- M1i +/- M2. Za ovakvo optereenje, ukoliko nema nekih smetnji, osnova temelja je kvadratnogoblika.

Na skici pod b) dat je prikaz temelja samca koji je optereen sem vertikalnog i veimpovremenim optereenjem promjenljivog predznaka +/- H i +/- M. Ovakav temelj ima dvijeravni simetrije, i izduuje se u pravcu (L) djelovanja povremenog optereenja. Teite st uba se

poklapa sa teitem nalijeue povrine temelja.

Na skici pod c) prikazan je temelj samac, koji je optereen i stalnim horizontalnimoptereenjem H, i stalnim momentom M. Temelj se iduuje u pravcu rezultante R, to jest,teite nalijeue povrinetemelja postavljeno je ekscentrino, u odnosu na teite stuba.

Najprostiji oblik temelja samca od armiranog betona, za projektovanje i za graenje, je onajkoji ima konstantnu visinu ht. Meutim, za sluaj veih visina temelja, ekonomski je opravdano,idui ka krajevima temelja visinu ht smanjivati.

Visina ht se smanjuje stepenasto, ili u nagibu. Stepenasto smanjivanje visine je lake zagraenje, a smanjivanje nagibom bolje prati trajektorije napona u betonu temelja. Ukoliko sunagibi u odnosu 1:4 do 1:5, za njihovo formiranje nije potrebna oplata.


3/10

8.2. TEMELJNI NOSA, TEMELJ ISPOD NIZA STUBOVA, KONTRAGREDA.

Da bi temelj bio temeljni nosa treba da zadovolji sledee uslove:

- da je optereen nizom koncetrisanih sila

- da mu je duina vea od dvije irine L>2B- da mmu je savitljivost vea u podunom nego u poprenom pravcu

Temeljni nosai se esto koriste kao temelji stambenih objekata. Ovakve temelje koristimo kada sunam potrebne velike naleue povrine u odnosu na rastojanje stubova. Znai, rasponi izmeustubova su mali a mala je i otpornost podloge. U takvim sluajevima temelji samci bi bili veoma

bliski, ilibi trbalo ak i da se preklapaju.Zajedniki temelji imaju prednostnad temeljima samcimaza sluaj kada je objekat nad temeljima osetljiv na diferencijalna sleganja. Nezavisni temelji samci

ne mogu da spree diferencijalna sleganja.Zajedniki temelj kontragreda je od armiranog betona.Ovakav temelj ima podunu krutost pa smanjuje diferencijalna sleganja.


4/10

Uobiajeni popreni presek temeljnog nosaa je dat na skici. U preseku razlikujemo dva elementa:nosa i plou.

Dimenzije nosaa su:b x htDimenzije ploe su: B x d

Izbor duina prepusta na krajevima temlejnog nosaa (a1,a2) poizilazi i sledeeg. Duinom ovihprepusta smanjujemo momente savijanja u poljima, rasponima stubova, a njihovim duinamaodreujemo takav oblik osnove temelja, da se njeno teite poklopi sa napadnom takom rezultanteR, ime dobijamo ravnomerne raunske pritiske tla u naleuoj povrini temelja. poeljno je da se

prepusti kreu u granicama:a=(0.25 do 0.30) l (m)

U takvim sluajevima momentipod stubovima priblino su jednaki onim u rasponu. Ukoliko nemaogranienja onda je irina B ploe temeljnog nosaa konstantna. U ovakvim sluajevima prepuste atemeljnog nosaa biramo tako da rezultanta R od stalnog optereenja polovi duinu L temelja.Ponekad je, iz bilo kojih drugih razloga ogranieno rasprostiranje jednog ili obaju prepusta. U


5/10

takvim sluajevima traimo oblik osnove temelja, promenljive irine B, iz uslova da se teite teosnove poklopi sa napadnom takom rezultante R.Ovo se moe postii uglavnomna dva naina.Osnova temelja se usvaja stepenastog ili trapeznog oblika.


6/10


7/10


8/10


9/10


10/10

Documents

234 - Poglavlje 8- Temelj samac-kontragreda-rostilji-ploce.pdf