2015. · 2019. 12. 8. · 24. april/travanj 2015. jevu presudom broj: 65 0 Rs 263689 12 Rs od 19.12.2012. godine obavezao tuže-nika da tužiocu isplati iznos od 4.295,04 KM. iz osnova

240

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu, u vezi sa utvrđivanjem ustavnosti odredaba člana 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na osnovu člana IV.C.3.10. (4) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, na sje-dnici održanoj dana 18.03.2015. godine, donio je

P R E S U D U 1. Utvrđuje se da su odredbe člana 10.

st. (2), (3) i (4), čl. 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak („Službene novi-ne Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13) u saglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Herce-govine.

2. Odbacuje se zahtjev za postavljeno

ustavno pitanje Kantonalnog suda u

Goraždu u vezi utvrđivanja ustav-nosti odredaba čl. 4. i 9. člana 10. st-av 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak („Službene novine Federa-cije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti na-vedenih odredaba Sud odlučio pre-sudom u predmetu broj:U-12/14, od 09.12.2014. godine.

3. Presudu objaviti u „Službenim novi-

nama Federacije BiH“ i „Službenim novinama Bosansko-podrinjskog ka-ntona Goražde“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljem tekstu: podnosilac zahtjeva) predo-čio je Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni

Godina XVIII–Broj 4

24. april/travanj 2015. GORAŽDE

Akontacija za II kvartal 2015.godine

uključujući i pretplatu za “Službene

novine BPK-a Goražde”– 40 KM

Broj 4 – strana 510 sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje koje se odnosi na utvr-đivanje ustavnosti člana 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak (u daljem tekstu: osporene odredbe Zako-na). Kantonalni sud u Goraždu je ovo ustavno pitanje predočio na osnovu ov-laštenja iz člana IV.C.3.10.(4) Ustava Fe-deracije Bosne i Hercegovine, a nakon odluke Ustavnog suda Bosne i Hercego-vine broj: AP-2840/13 od 12.02.2014. go-dine. 2. Stranke u postupku

Stranke u postupku u ovom pre-dmetu su na osnovu člana 39. stav 2. Za-kona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine („Služb-ene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03) Kantonalni sud u Goraždu, Vla-dimir Špoljarić iz Sarajeva, kao tužilac u sudskom postupku pred Kantonalnim sudom u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao tuženi u navedenom sudskom postupku i Predstavnički dom i Dom naroda Par-lamenta Federacije Bosne i Hercegovine, kao donosilac osporenih članova Zako-na. 3. Bitni navodi na kojima se zasniva ustavno pitanje

Podnosilac zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi Vladi-mira Špoljarića iz Sarajeva, ul. Paromlin-ska 31, koga zastupaju Mustafa Bračko-vić i Džemo Hadžiomerović, advokati iz Sarajeva, protiv tuženog Kantona Saraje-vo, koga zastupa zakonski zastupnik Pr-avobranilaštvo Kantona Sarajevo, radi isplate razlike plate u iznosu 4.294,04 KM. Navodi da je Općinski sud u Sara-

24. april/travanj 2015.

jevu presudom broj: 65 0 Rs 263689 12 Rs od 19.12.2012. godine obavezao tuže-nika da tužiocu isplati iznos od 4.295,04 KM. iz osnova umanjenja plate za razd-oblje od maja 2009. godine do decembra 2011.godine, sa zakonskim zateznim ka-matama od dospjelosti pojedinačnih mj-esečnih iznosa do isplate, te da mu nak-nadi pripadajuće troškove postupka, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zako-nskog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu djelomično uvažio i preinačio u odluci o troškovima postupka, a u odluci o glavnoj stvari pr-vostepenu presudu potvrdio svojom pr-esudom broj: 05 0 Rs 000445 13 Rsž od 21.05.2013. godine. Protiv navedene pre-sude Kantonalnog suda u Goraždu, Ka-nton Sarajevo je izjavio apelaciju Ustav-nom sudu Bosne i Hercegovine. Odluču-jući o apelaciji Kantona Sarajevo, Ustav-ni sud Bosne i Hercegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 25.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično su-đenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i He-rcegovine, ukinuo drugostepenu presu-du i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, sa nalogom da po hitnom postupku donese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mje-rama. Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženika, rješenjem broj: 05 0 Rs 000455 14 Rsž 2 od 07.04.2014. godine, postupak preki-nuo i predočio Ustavnom sudu Federa-cije ustavno pitanje koje glasi: „da li su odredbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zako-na o porezu na dohodak u saglasnosti sa odredbama Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine („Služb-ene novine Federacije BiH“, broj:72/05)“.


Podnosilac zahtjeva citira nave-deni Amandman na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, zatim citira član IV.C.7. stav 1. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, kojima je utvrđeno da pla-te i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudijske fu-nkcije, osim kao posljedica disciplinskog postupka u skladu sa zakonom. Podnosilac zahtjeva navodi visi-nu plata sudija, koje su propisane Zako-nom o platama i drugim naknadama su-dija i tužilaca u Federaciji Bosne i Herce-govine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 53/13) koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Pla-te propisane navedenim zakonom su tu-žiocu isplaćivane do januara 2009. godi-ne, kada je stupio na snagu Zakon o po-rezu na dohodak, koji je kasnije mijenjan i dopunjavan. Primjenom osporenih od-redaba Zakona tužiocu su isplaćivane umanjene plate za mjesečne iznose kako je to utvrđeno prvostepenom presudom. Kako bi Kantonalni sud u Gora-ždu mogao donijeti odluku po žalbi tuž-enika protiv prvostepene presude, pred-laže Ustavnom sudu Federacije da done-se presudu kojom će utvrditi da li su os-porene odredbe Zakona u saglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovi-ne. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je 28.05. 2014. godine u skladu sa članom 16. Za-kona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, pozvao stranke u postupku da dostave odgovor na zahtjev, a što je u ostavljenom roku učinio samo Kanton Sarajevo dana 23. 06.2014. godine.

Broj 4 – strana 511 U odgovoru na zahtjev, što ga je na poziv Ustavnog suda Federacije, a putem Kantonalnog pravobranilaštva u Sarajevu dostavio Kanton Sarajevo, naj-prije se ukazuje na dio obrazloženja spo-menute odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u kojem taj Sud konstatuje „da niti jednom odredbom Zakona o po-rezu na dohodak nije povrijeđena mog-ućnost isključenja bilo koje kategorije za-poslenih iz obaveze plaćanja poreza na dohodak, pa tako niti obaveze da ga pla-ćaju sudije, između ostalih i kantonalnih sudova, niti je propisana bilo kakva dru-gačija procedura naplate ovog poreza na navedene kategorije zaposlenih“. Također se ističe, kako je stvarni cilj smisao zaštitnih ustavnih odredbi o visini plata sudija i tužilaca u tome, da se onemogući mijenjanje postojećih pro-pisa kojima je visina tih plata utvrđena, a da se to nikako ne može odnositi na propise o oporezivanju, posebno ne na sistemski zakon u ovoj sferi, Zakon o porezu na dohodak, koji je za sve pores-ke obaveznike u Federaciji Bosne i Her-cegovine uveo akontativni način naplate poreza, kao novi i u odnosu na ranija rj-ešenja drugačiji model naplate poreza na dohodak. Prema tome, ističe se dalje, Zak-on čije su odredbe osporene imao je za cilj samo uvođenje novog načina naplate poreza u okviru usvajanja evropskih sta-ndarda u provođenju fiskalne i finansij-ske politike, i dosljedno sprovođenje pr-incipa po kojem je plaćanje poreza uvij-ek obaveza onog ko ostvaruje prihode (dakle zaposlenika), a njegov cilj nije, ni-ti s obzirom na njegov ratio legis može biti umanjenje plate bilo koje kategorije obaveznika poreza na dohodak. Dakle, smatra se u odgovoru, Zakon o porezu na dohodak dužan je

Broj 4 – strana 512 primjenjivati svaki poslodavac, pa tako i Kanton Sarajevo, obzirom na to da se sudije Kantonalnog suda u Sarajevu fi-nansiraju iz Budžeta Kantona Sarajevo, a pritom njihovi prihodi nisu Zakonom svrstani u prihode koji se ne smatraju dohotkom, niti u prihode na koje se ne plaća porez na dohodak, prema odred-bama čl. 5. i 6. tog Zakona. Završni je stav ove stranke, u sk-ladu sa iznesenim, da u konkretnom slu-čaju primjenom osporenog Zakona nisu povrijeđene zaštitne odredbe Amandm-ana CVI na Ustav Federacije Bosne i He-rcegovine. 5. Sjednica Suda bez javne rasprave Ustavni sud Federacije je u skla-du sa članom 13. stav 1. Poslovnika Ust-avnog suda Federacije Bosne i Hercego-vine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. godine od-ržao sjednicu bez javne rasprave na koj-oj je razmotrio činjenice i navode u za-htjevu i odgovor na zahtjev Kantona Sa-rajevo. Isto tako, izvršen je uvid u Pre-sudu ovog suda broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine, u vezi koje je dana 09.12. 2014. godine održana javna rasprava u ovom ustavnosudskom predmetu i odl-učeno da odredbe osporenih čl. 4., 9., 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesaglasnosti sa Ustav-om Federacije Bosne i Hercegovine. 6. Relevantno pravo A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Član IV.C.3.10.(4)

... (4) Ustavni sud odlučuje i o usta-vnim pitanjima koja mu predoči Vrhov-


ni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u toku postupka pred tim sudom. B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman LX

Član IV.C.7. mijenja se i glasi:

“1. Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom. 2. Plata i drugi uslovi obavljanja funkcije, uključujući i imunitet, za sve sudije sudova Federacije utvrđuju se za-konom.“

Amandman LXII

Član V.11. Ustava Federacije mij-enja se i glasi: ... „3. ...Plata i druge naknade sudi-ji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom“.

Amandman LXIII

Član VI.7. Ustava Federacije mij-enja se i glasi: ... „4. ...Plata i druge naknade sudi-ji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudijske funkcije, osim kao poslje-dica disciplinskog postupka u skladu sa zakonom.”

Amandman CVI

Iza člana IX.11.e, dodaje se novi

24. april/travanj 2015. član IX.11.f, koji glasi:

Član IX.11.f. „(1) Kao izuzetak od principa iz stava 1. člana IV.C.7. stava 3., člana V.4.11. i stava 4. člana VI.7. ovog Ustava, plata i/ili druge naknade sudiji mogu biti umanjeni zakonom donesenim do 10. januara 2006. godine. (2) Umanjenje iz stava 1. ovog čl-ana može se izvršiti samo jednom. (3) Stavovi 1. i 2. ovog člana ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo uma-njenje plate i/ili drugih naknada sudiji zaštićenih stavom 1. člana IV.C.7., stav-om 3. člana V.4.11. i stavom 4. člana VI.7. ovog Ustava.“ C. Zakon o porezu na dohodak („Služ- bene novine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13)

Član 4.

Porezom na dohodak oporezuju se dohoci koje porezni obaveznik ostva-ri:

1) od nesamostalne djelatnosti; 2) od samostalne djelatnosti; 3) od imovine i imovinskih prava 4) od ulaganja kapitala

Član 9.

Porez na dohodak plaća se po

stopi od 10%.

Član 10. (1) Prihodom od nesamostalne djelatno-

Broj 4 – strana 513 sti smatra se bruto plata koju zapos-leniku isplaćuje poslodavac po osno-vu ugovora o radu odnosno radnog odnosa ili daje u stvarima, koristima, protivslugama ili u vidu premija i drugih prihoda, za rad obavljen po njegovim uputama, osim prihoda iz čl. 5. i 6. ovog zakona.

(2) Oporezivim prihodima od nesamos-

talne djelatnosti smatraju se i :

1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje poslodav-ac isplati zaposlenicima iznad unosa utvrđenih Pravilnikom o primjeni Zakona o porezu na do-hodak,

2) plate koje umjesto poslodavca is-plati drugo lice,

3) zaostale plate odnosno razlike plata koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se za-posleniku ili bivšem zaposleniku isplaćuju u tekućem poreznom periodu na osnovu sudske pres-ude, osim iznosa zateznih kama-ta koje se u ovom slučaju ne sma-traju oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti,

4) svi drugi prihodi po osnovu i u vezi sa nesamostalnom djelatno-šću.

(3) Koristi koje su primljene po osnovu nesamostalne djelatnosti ulaze u do-hodak, i to:

1) korištenje vozila i drugih sredst-ava za lične potrebe,

2) smještaj, hrana kao i korištenje dugih dobara i usluga koji su besplatni ili po cijeni koja je niža od tržišne cijene,

Broj 4 – strana 514

3) odobreni beskamatni krediti ili krediti sa kamatnom stopom ko-ja je niža od tržišne kamatne sto-pe,

4) Izmirivanje ličnih troškova od strane poslodavca,

5) izmirivanje ili oprost dužničke obaveze od strane poslodavca.

(4) Prihodi koji ne ulaze u dohodak od nesamostalne djelatnosti i koji ne po-dliježu oporezivanju su:

– pomoć za gubitke nastale kao posljedica elementarnih nepogo-da i pomoći po osnovu ozljeda i bolesti koje isplaćuje poslodavac zaposleniku ili članu njegove po-rodice, isplaćene do visine utvr-đene posebnim propisima,

– hrana koju poslodavac obezbjeđ-uje zaposlenicima u svojim pros-torijama do vrijednosti naknade za topli obrok, koja je utvrđena posebnim propisima,

– smještaj koji poslodavac obezbje-đuje zaposleniku na mjestu gdje se obavlja djelatnost, ako je neo-phodno korištenje smještaja za zaposlenika radi obavljanja rad-nog zadatka,

– smještaj i plaćanje troškova smje-štaja osiguranog za javne dužno-snike zaposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inostranstvu, i druge naknade isplaćene do visine utvrđene po-sebnim propisima,

– poklon(i) koje poslodavci daju zaposleniku jedanput ili više pu-ta u toku poreznog perioda pov-odom državnih i/ili vjerskih pr-aznika ili jubileja firme, čija uk-upna vrijednost nije viša od 30%


prosječne mjesečne neto plate is-plaćene u Federaciji prema pos-ljednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku.

– otpremnine u slučaju otkaza ug-ovora o radu, u skladu sa članom 100. Zakona o radu („Službene novine Federacije BiH“, broj: 43/99, 32/00 i 29/03) i Općim kolektivnim ugovorom.

Član 27.

(1) Akontacija poreza na dohodak od

nesamostalne djelatnosti obračunava se i obustavlja pri svakoj isplati plate i/ili oporezive naknade, prema pro-pisima koji se primjenjuju na dan is-plate, a uplaćuje se istog dana ili pr-vog dana po izvršenoj isplati plate i/ili oporezive naknade.

(2) Obračun, obustavu i uplatu akontac-ije poreza na dohodak od nesamost-alne djelatnosti vrši poslodavac ili sam obaveznik poreza. Obaveznik poreza na dohodak je zaposlenik.

(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem je zap-oslenik dostavio svoju poreznu kar-ticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi opore-zivi prihodi od nesamostalne djelat-nosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz člana 11. ovoga zakona, i za iznos mjesečnih ličnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovoga zakona, primjenom stope iz člana 9. ovoga zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem zapos-lenik nije dostavio svoju poreznu ka-


rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi opore-zivi prihodi od nesamostalne djelat-nosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz člana 11. ovoga zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, zaposlenicima – rezidentn-im poreznim obaveznicima iz člana 2. stava (4) ovog zakona, koji dohod-ak ostvaruju kod poslodavaca prav-nih i fizičkih lica koja imaju sjedište na području Federacije, akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti obračunava se i plaća na poreznu osnovicu koju čine svi opo-rezivi prihodi od nesamostalne dje-latnosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, a umanjeni za plaćene rashode iz čla-na 11, ovog zakona i za iznos mjese-čnih ličnih odbitaka iz člana 24. st.(1) i (2) ovog zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesam-ostalne djelatnosti koji se obračuna-va na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao duže od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po stopi od 10%, bez umanjenja za lične odbi-tke iz člana 24. ovoga zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stava (5) ovoga člana smatra se konačno utvrđenim porez-om za porezni period, te porezni ob-aveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obaveznik, ukoliko želi ost-variti pravo na lični odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akon-tacije poreza unijeti u godišnju pore-znu prijavu.


(8) Strane organizacije koje ne uživaju

diplomatski imunitet u Federaciji i zaposlenici tih organizacija koji ima-ju sjedište, odnosno prebivalište u Federaciji dužni su pri isplati dohot-ka od nesamostalne djelatnosti zapo-slenim građanima ili stranim držav-ljanima obračunati porez po odbitku u skladu sa st. (1) do (6) ovoga člana i uplatiti ga u zakonom propisano-me roku.

(9) Porezni obaveznik koji je zaposlen u diplomatskom ili konzularnom pre-dstavništvu druge države, u među-narodnoj organizaciji ili u predstav-ništvu ili organizaciji koja na terito-riju Federacije ima diplomatski imu-nitet, kada je obaveznik poreza i pr-ema ovomu zakonu, dužan je sam obračunati akontaciju poreza na do-hodak od nesamostalne djelatnosti prema odredbama st. (1) do (5) ov-oga člana i uplatiti je na propisani račun u zakonom propisanom roku.

(10) Porezni obaveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inostranstva dužan je na taj dohodak sam obračunati ako-ntaciju poreza od nesamostalne djel-atnosti na način iz st. (1) do (6) ovo-ga člana i uplatiti je u roku od pet dana od dana kada je primio dohod-ak.

Član 48.

Ministar će u roku od 60 dana od

dana stupanja na snagu ovoga zakona donijeti sljedeće podzakonske akte:

1) Pravilnik o primjeni Zakona o porezu na dohodak, kojim će se detaljnije propisati način utvrđi-vanja porezne osnovice, oblik i


način izdavanja porezne kartice, oblik, sadržaj i način vođenja po-slovnih knjiga i evidencija, način vršenja godišnjeg obračuna pore-za na dohodak te sačinjavanja i podnošenja godišnje prijave,

2) Propis o obračunu ubrzane amo-rtizacije,

3) Propis o utvrđivanju kriterija za plaćanje poreza na dohodak u godišnjem paušalnom iznosu.

Član 49.

U cilju omogućavanja pravilne

primjene člana 10. stava 1. i člana 27. ov-oga zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno najkas-nije do početka primjene ovoga zakona mjesečne plate svojim zaposlenicima ob-računavati i u poreznim evidencijama i izvještajima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plata svojih zaposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprin-osa i poreza na platu vršiti na osnovu bruto iznosa plate koji bi se utvrdio pre-računavanjem postojeće ugovorene neto plate u bruto platu po sljedećoj formuli:

D. Poslovnik Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10)

Član 41. Rješenje o odbacivanju zahtjeva

Kad Sud na sjednici bez javne ra-


sprave donosi rješenje o odbacivanju za-htjeva pridržavat će se razloga navede-nih u članu 26. stav 1. Zakona i rješenje zasnivati na samo jednom razlogu, uko-liko Sud ne odluči drugačije.

Ako ne postoje druge procesne pretpostavke za odlučivanje o biti stvari, osim onih izričito navedenih u stavu 1. člana 26. Zakona, u rješenju se izričito navodi o kojim se procesnim pretposta-vkama radi. Te druge pretpostavke mo-gu biti, posebno:

- da u ostavljenom roku podnosil-ac nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano ili ih nije ot-klonio onako kako mu je nalože-no,

- da osporeni opći akt nije na sna-zi,

- da se radi o zahtjevu o kojem je Sud već odlučio ili da se radi o zahtjevu iste pravne i činjenične prirode u kojem je Sud već za-uzeo stanovište i sl.

Kad Sud odbacuje zahtjev zbog

nenadležnosti, Sud može na prijedlog sudije izvjestioca odlučiti da li postoje ralozi za postupanje u skladu sa stavom 2. člana 26. Zakona

E. Odluka Ustavnog suda Bosne i He- rcegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 od 09.12.2014.godine 7. Činjenično stanje i stav Suda Ustavni sud Federacije je u prov-edenom postupku razmotrio navode po-

100

100

95

100

plateizdoprinosastopazbrina

xazaposlenikplataNeto

Bruto

24. april/travanj 2015. dnosioca zahtjeva, odgovora na zahtjev te činjenice iz dokumentacije u spisu pr-edmeta. Ovaj sud je posebno imao u vi-du Presudu Ustavnog suda Federacije, broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine, koj-om je nakon održane javne rasprave 09. 12.2014. godine, te prezentovanja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da odredbe čl. 4. i 9., člana10 stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesaglasnosti sa Ustavom Fede-racije Bosne i Hercegovine. U pomenutoj Presudi je posebno istaknuto da je riječ o sistemskom zakonu kojim se provodi fi-nansijska i fiskalna politika u Federaciji Bosne i Hercegovine, da njegov ratio le-gis niti njegov cilj nije ni izravno ni nei-zravno umanjenje plata bilo koje katego-rije obaveznika poreza na dohodak, pa tako ni plata sudija. Predmet regulisanja tog Zakona nije određivanje visine plata poreskih obaveznika, već određivanje visine i načina naplate poreza na dohod-ak. Istaknuto je da je visina plata sudi-ja u Federaciji Bosne i Hercegovine utvr-đena posebnim zakonom, a to je Zakon o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne i na taj se Zakon referira u prvom sta-vu Amandmana CVI, pa se upravo zato zaštitne odredbe tog amandmana i od-nose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi predmet regulisanja bile plate su-dija i tužilaca u Federaciji Bosne i Herce-govine. Amandman CVI je donesen ka-ko bi se stvorio ustavni osnov za kore-kciju plata sudija i tužilaca, nakon što je Upravni odbor za implementaciju mira u svom Kominikeu od 24. jula 2005. go-dine iskazao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti sa kojim se suočavaju vlasti u Bosni i Hercegovini, naročito na


entitetskom nivou“, te nakon što je Viso-ki predstavnik UN za Bosnu i Hercego-vinu, prihvaćajući preporuke Radne sk-upine, koju su činili predstavnici minis-tarstava pravde entiteta i Bosne i Herce-govine, Pravosudne komisije Brčko Dis-trikta, Visokog sudskog i tužilačkog vij-eća Bosne i Hercegovine, kao i udruže-nja sudija i tužilaca u oba entiteta, pre-ma kojima bi plate za sudije i tužioce tr-ebale biti „umjereno umanjene“, odlučio donijeti Zakon o platama i drugim nak-nadama sudija i tužilaca u Federaciji Bo-sne i Hercegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plata sudija i tužilaca, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudskoj i tužilačkoj fu-nkciji u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne. Da je to tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visokog predstavnika UN, onaj kojim je donesen Amandman CVI i onaj kojim je donesen Zakon, ob-javljena jedan iza drugog, respektivno, u istom službenom glasilu i to u „Službe-nim novinama Federacije BiH“, broj: 72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti vezane sa Za-konom o platama sudija i tužilaca u Fe-deraciji: stav prvi zato što se u njemu govori o umanjenju „zakonom donese-nim do 10. januara 2006. godine“, a to je nedvosmisleno Zakon o platama sudija i tužilaca, a drugi i treći stav zato što se u njima referira na stav prvi. Prema tome

Broj 4 – strana 518 se i buduće umanjenje („na bilo koji na-čin ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno“) od kojeg amandman zašti-ćuje plate sudija očigledno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama to-ga Zakona ili donošenjem novog zako-na, ali zakona čiji bi predmet regulisanja bile plate nosilaca sudske i tužilačke fu-nkcije, a ne zakona kojim se reguliše na-čin naplate poreza na dohodak za sve obaveznike tog poreza u Federaciji Bos-ne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Us-tavni sud Federacije je u donesenoj Pre-sudi istakao da se visina plate sudija pri-mjenom osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, ne može smatrati umanjenjem plata u smislu u kojem o tome govore zaštitne odredbe Amand-mana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Utoliko prije, što je do fak-tičkog umanjenja plata sudija, samo na godišnjoj razini i time naizgled neizra-vno, dolazilo i za primjene ranijih propi-sa o oporezivanju. Kad je u pitanju član 10. st. (2), (3) i (4) osporenog Zakona, treba istaći da je riječ o dopunskim odredbama koje na je-dan način pojašnjavaju stav 1. ovog čla-na. Tako se u stavu 2. utvrđuje šta se smatra oporezivim prihodom od nesa-mostalne djelatnosti, u stavu 3. se utvr-đuje šta po osnovu nesamostalne djelat-nosti ulazi u dohodak dok se u stavu 4. utvrđuje vrsta prihoda koji ne ulaze u dohodak od nesamostalne djelatnosti i koji na taj način ne podliježu oporeziva-nju. Slijedom navedenog nema nikakvih argumenata u prilog eventualnoj neus-tavnosti odredaba st. (2), (3) i (4) člana 10., kojim je propisano pojašnjenje odno-sno primjena stava 1., utoliko prije što se


te odredbe primjenjuju na sve obavez-nike poreza na dohodak . Za osporene odredbe čl. 48. i 49. Zakona nisu istaknuti argumeniti niti su ponuđeni dokazi koji bi govorili u pril-og neustavnosti tih odredaba. Analizom člana 48. može se utvrditi da se radi o zakonskoj odredbi kojom se resorni mi-nistar ovlašćuje a stavlja mu se i u oba-vezu, donošenje podzakonskih akata ko-ji su neophodni za provođenje Zakona o porezu na dohodak, pa iz tih razloga smatramo da ustavnost te odredbe nije upitna. Isto se može reći i u pogledu od-redbe člana 49. koja je sama po sebi pro-vedbenog karaktera, jer propisuje obav-ezujuću instrukciju za poslodavce u po-gledu primjene odredbe člana 10. stav 1. i člana 27. osporenog Zakona, kako bi se način obračuna mjesečne plate zaposle-nicima i njeno iskazivanje u poreznim evidencijama i izvještajima usaglasili sa zakonom. Ukoliko neki poslodavac nije postupao prema ovoj odredbi, odnosno ukoliko obračun plate nije vršen na nač-in kako je to propisano pomenutim član-om, onda se van svake sumnje radi o pogrešnoj primjeni materijalnog prava, a ne o neustavnosti same odredbe Zak-ona. Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj:U-12/14 od 9.12.2014.go-dine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9., člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona o po-rezu na dohodak za koji se takođe traži ocjena ustavnosti, to je u skladu sa čla-nom 41. stav 2 alineja 3. Poslovnika Ust-avnog suda Federacije Bosne i Hercego-vine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10) odlučio kao u stavu 2. do-nesene odluke.

24. april/travanj 2015. Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, Predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, sudije Suda.

Broj:U-21/14 Predsjednica 18.03.2015.godine Ustavnog suda Federacije S a r a j e v o Bosne i Hercegovine Kata Senjak,s.r.

....................................

240

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu, u svezi s utvrđivanjem ustavnosti odredaba čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na temelju članka IV.C.3.10.(4) Ustava Fed-eracije Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj dana 18.03.2015. godine, donio je

P R E S U D U 1. Utvrđuje se da su odredbe članka 10.

st. (2), (3) i (4), čl. 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak („Službene novi-ne Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13) u suglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Herce-govine.

2. Odbacuje se zahtjev za postavljeno

ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu u svezi utvrđivanja ustav-nosti odredaba čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zakona o pore-zu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o usta-vnosti navedenih odredaba Sud odl- učio presudom u predmetu broj: U-


12/14 od 09.12.2014. godine.




1. Podnositelj zahtjeva i predmet zahtjeva Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) pre-dočio je Ustavnom sudu Federacije Bos-ne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Us-tavni sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje koje se odnosi na utvrđivanje ustavnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak (u daljnjem tekstu: osporene odredbe Zak-ona). Kantonalni sud u Goraždu je ovo ustavno pitanje predočio na temelju ov-laštenja iz članka IV.C.3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, a nakon odluke Ustavnog suda Bosne i Hercego-vine broj: AP-2840/13 od 12.02.2014. go-dine. 2. Stranke u postupku

Stranke u postupku u ovom pre-dmetu su na temelju članka 39. stavak 2. Zakona o postupku pred Ustavnim sud-om Federacije Bosne i Hercegovine („Sl-užbene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03) Kantonalni sud u Goraždu, Vl-adimir Špoljarić iz Sarajeva, kao tužitelj u sudskom postupku pred Kantonalnim sudom u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao tuženi u navedenom sudskom postupku i Zastupnički dom i Dom naroda Parla-menta Federacije Bosne i Hercegovine, kao donositelj osporenih članaka Zakona.

Broj 4 – strana 520 3. Bitni navodi na kojima se temelji ustavno pitanje

Podnositelj zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi Vladi-mira Špoljarića iz Sarajeva, ul. Paromli-nska 31, koga zastupaju Mustafa Bračk-ović i Džemo Hadžiomerović, odvjetnici iz Sarajeva, protiv tuženog Kantona Sa-rajevo, koga zastupa zakonski zastupnik Pravobraniteljstvo Kantona Sarajevo, ra-di isplate razlike plaće u iznosu 4.294,04 KM. Navodi da je Općinski sud u Sara-jevu presudom broj: 65 0 Rs 263689 12 Rs od 19.12.2012. godine obvezao tužen-og da tužitelju isplati iznos od 4.295,04 KM. iz osnova umanjenja plaće za razd-oblje od svibnja 2009. godine do prosin-ca 2011. godine, sa zakonskim zateznim kamatama od dospjelosti pojedinačnih mjesečnih iznosa do isplate, te da mu naknadi pripadajuće troškove postupka, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zako-nskog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu djelomično uvažio i preinačio u odluci o troškovima postupka, a u odluci o glavnoj stvari pr-vostupanjsku presudu potvrdio svojom presudom broj: 05 0 Rs 000445 13 Rsž od 21.05.2013. godine. Protiv navedene pre-sude Kantonalnog suda u Goraždu, Ka-nton Sarajevo je izjavio apelaciju Ustav-nom sudu Bosne i Hercegovine. Odluču-jući o apelaciji Kantona Sarajevo, Ustav-ni sud Bosne i Hercegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 25.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično su-đenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine, ukinuo drugostupanjsku presudu i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalogom da po žurn-om postupku donese novu odluku i u


roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama. Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženika, rješenjem broj: 05 0 Rs 000455 14 Rsž 2 od 07.04.2014. godine, postupak prekin-uo i predočio Ustavnom sudu Federacije ustavno pitanje koje glasi: „da li su odr-edbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak u suglasnosti s od-redbama Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 72/05)“. Podnositelj zahtjeva citira naved-eni Amandman na Ustav Federacije Bo-sne i Hercegovine, zatim citira članak IV.C.7. stavak 1. Ustava Federacije Bos-ne i Hercegovine, kojima je utvrđeno da plaće i druge naknade sucu ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudačke fu-nkcije, osim kao posljedica disciplinskog postupka sukladno zakonu. Podnositelj zahtjeva navodi visi-nu plaća sudaca, koje su propisane Za-konom o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 53/13) koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Plaće propisane navedenim zakonom su tužitelju isplaćivane do siječnja 2009. go-dine, kada je stupio na snagu Zakon o porezu na dohodak, koji je kasnije mije-njan i dopunjavan. Primjenom osporen-ih odredaba Zakona tužitelju su isplaći-vane umanjene plaće za mjesečne iznose kako je to utvrđeno prvostupanjskom presudom. Kako bi Kantonalni sud u Gora-ždu mogao donijeti odluku po žalbi tuž-enika protiv prvostupanjske presude, predlaže Ustavnom sudu Federacije da donese presudu kojom će utvrditi da li

24. april/travanj 2015. su osporene odredbe Zakona u suglas-nosti sa Ustavom Federacije Bosne i He-rcegovine. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je 28.05. 2014. godine sukladno članku 16. Zako-na o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, pozvao stranke u postupku da dostave odgovor na zahtjev, a što je u ostavljenom roku učinio samo Kanton Sarajevo dana 23. 06.2014. godine. U odgovoru na zahtjev, što ga je na poziv Ustavnog suda Federacije, a putem Kantonalnog pravobraniteljstva u Sarajevu dostavio Kanton Sarajevo, najprije se ukazuje na dio obrazloženja spomenute odluke Ustavnog suda Bos-ne i Hercegovine u kojem taj Sud kons-tatira „da niti jednom odredbom Zakona o porezu na dohodak nije povrijeđena mogućnost isključenja bilo koje katego-rije uposlenih iz obveze plaćanja poreza na dohodak, pa tako niti obveze da ga plaćaju suci, između ostalih i kantonaln-ih sudova, niti je propisana bilo kakva drugačija procedura naplate ovog pore-za na navedene kategorije uposlenih“. Također se ističe, kako je stvarni cilj smisao zaštitnih ustavnih odredbi o visini plaća sudaca i tužitelja u tome, da se onemogući mijenjanje postojećih pro-pisa kojima je visina tih plaća utvrđena, a da se to nikako ne može odnositi na propise o oporezivanju, posebice ne na sistemski zakon u ovoj sferi, Zakon o porezu na dohodak, koji je za sve pore-ske obveznike u Federaciji Bosne i He-rcegovine uveo akontativni način napla-te poreza, kao novi i u odnosu na ranija rješenja drugačiji model naplate poreza na dohodak.

Broj 4 – strana 521 Prema tome, ističe se dalje, Zak-on čije su odredbe osporene imao je za cilj samo uvođenje novog načina naplate poreza u okviru usvajanja europskih st-andarda u provođenju fiskalne i finan-cijske politike, i dosljedno sprovođenje načela po kojem je plaćanje poreza uvij-ek obveza onog tko ostvaruje prihode (dakle uposlenika), a njegov cilj nije, niti s obzirom na njegov ratio legis može biti umanjenje plaće bilo koje kategorije ob-veznika poreza na dohodak. Dakle, smatra se u odgovoru, Zakon o porezu na dohodak dužan je primjenjivati svaki poslodavac, pa tako i Kanton Sarajevo, obzirom na to da se suci Kantonalnog suda u Sarajevu fina-nciraju iz Proračuna Kantona Sarajevo, a pritom njihovi prihodi nisu Zakonom svrstani u prihode koji se ne smatraju dohotkom, niti u prihode na koje se ne plaća porez na dohodak, prema odred-bama čl. 5. i 6. tog Zakona. Završni je stav ove stranke, suk-ladno s iznesenim, da u konkretnom sl-učaju primjenom osporenog Zakona ni-su povrijeđene zaštitne odredbe Aman-dmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. 5. Sjednica Suda bez javne rasprave Ustavni sud Federacije je suklad-no članku 13. stavak 1. Poslovnika Usta-vnog suda Federacije Bosne i Hercego-vine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03. 2015. godine održao sjednicu bez javne rasprave na kojoj je razmotrio činjenice i navode u zahtjevu i odgovor na zahtjev Kantona Sarajevo. Isto tako, izvršen je uvid u Pr-esudu ovog suda broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine, u svezi koje je dana 09.12. 2014. godine održana javna rasprava u

Broj 4 – strana 522 ovom ustavnosudskom predmetu i od-lučeno da odredbe osporenih čl. 4., 9., 10. stavak 1. i članka 27. Zakona o po-rezu na dohodak nisu u nesuglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovi-ne. 6. Relevantno pravo A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Članak IV.C.3.10.(4) ... (4) Ustavni sud odlučuje i o us-tavnim pitanjima koja mu predoči Vrh-ovni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u tijeku postupka pred tim su-dom. B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman LX Članak IV.C.7. mijenja se i glasi:

“1. Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom. 2. Plaća i drugi uvjeti obavljanja funkcije, uključujući i imunitet, za sve suce sudova Federacije utvrđuju se zak-onom.“

Amandman LXII Članak V.11. Ustava Federacije mijenja se i glasi:

... „3. ...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-


ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom“.

Amandman LXIII

Članak VI.7. Ustava Federacije mijenja se i glasi: ... „4. ...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom.”

Amandman CVI

Iza članka IX.11.e, dodaje se novi članak IX.11.f, koji glasi:

Članak IX.11.f.

„(1) Kao izuzetak od načela iz stavka 1. člana IV.C.7. stavka 3., članka V.4.11. i stavka 4. članka VI.7. ovog Us-tava, plaća i/ili druge naknade sucu mogu biti umanjeni zakonom donesen-im do 10. siječnja 2006. godine. (2) Umanjenje iz stavka 1. ovog članka može se izvršiti samo jednom. (3) Stavci 1. i 2. ovog članka ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo uma-njenje plaće i/ili drugih naknada sucu zaštićenih stavkom 1. članka IV.C.7., sta-vkom 3. članka V.4.11. i stavkom 4. čla-nka VI.7. ovog Ustava.“

C. Zakon o porezu na dohodak („Služ- bene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13)

Članak 4.

Porezom na dohodak oporezuju

24. april/travanj 2015. se dohoci koje porezni obveznik ostvari:


Članak 9.

Porez na dohodak plaća se po st-

opi od 10%.

Članak 10. (1) Prihodom od nesamostalne djelatno-

sti smatra se bruto plaća koju upos-leniku isplaćuje poslodavac na teme-lju ugovora o radu odnosno radnog odnosa ili daje u stvarima, koristima, protivslugama ili u vidu premija i drugih prihoda, za rad obavljen po njegovim uputama, osim prihoda iz čl. 5. i 6. ovog zakona.



1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje poslodav-ac isplatiuposlenicima iznad un-osa utvrđenih Pravilnikom o pri-mjeni Zakona o porezu na doho-dak,

2) plaće koje umjesto poslodavca is-plati druga osoba,

3) zaostale plaće odnosno razlike plaća koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se up-osleniku ili bivšem uposleniku isplaćuju u tekućem poreznom periodu na osnovu sudske pres-ude, osim iznosa zateznih kama-ta koje se u ovom slučaju ne sm-atraju oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti.


4) svi drugi prihodi po osnovu i u

svezi s nesamostalnom djelatno-šću.


1) korištenje vozila i drugih sredst-ava za osobne potrebe,

2) smještaj, hrana kao i korištenje dugih dobara i usluga koji su be-splatni ili po cijeni koja je niža od tržišne cijene,


4) Izmirivanje osobnih troškova od strane poslodavca

5) izmirivanje ili oprost dužničke obveze od strane poslodavca.

(4) Prihodi koji ne ulaze u dohodak od nesamostalne djelatnosti i koji ne podliježu oporezivanju su:

1) pomoć za gubitke nastale kao po-sljedica elementarnih nepogoda i pomoći po osnovu ozljeda i bole-sti koje isplaćuje poslodavac up-osleniku ili članu njegove obite-lji, isplaćene do visine utvrđene posebnim propisima,

2) hrana koju poslodavac obezbje-đuje uposlenicima u svojim pros-torijama do vrijednosti naknade za topli obrok, koja je utvrđena posebnim propisima,

3) smještaj koji poslodavac obezbje-đuje uposleniku na mjestu gdje se obavlja djelatnost, ako je neo-phodno korištenje smještaja za uposlenika radi obavljanja radn-og zadatka,

Broj 4 – strana 524 4) smještaj i plaćanje troškova smje-

štaja osiguranog za javne dužno-snike uposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inozemstvu, i druge naknade is-plaćene do visine utvrđene pose-bnim propisima,

5) poklon(i) koje poslodavci daju uposleniku jedanput ili više puta tijekom poreznog perioda povo-dom državnih i/ili vjerskih praz-nika ili jubileja tvrtke, čija ukup-na vrijednost nije viša od 30% pr-osječne mjesečne neto plaće isp-laćene u Federaciji prema poslje-dnjem objavljenom podatku nad-ležnog organa za statistiku.

6) otpremnine u slučaju otkaza ug-ovora o radu, sukladno sa člank-om 100. Zakona o radu („Službe-ne novine Federacije BiH“, br.: 43/99, 32/00 i 29/03) i Općim kolektivnim ugovorom.

Članak 27.


nesamostalne djelatnosti obračunava se i obustavlja pri svakoj isplati pla-će i/ili oporezive naknade, prema propisima koji se primjenjuju na dan isplate, a uplaćuje se istog dana ili prvog dana po izvršenoj isplati plaće i/ili oporezive naknade.

(2) Obračun, obustavu i uplatu akontac-ije poreza na dohodak od nesamos-talne djelatnosti vrši poslodavac ili sam obveznik poreza. Obveznik por-eza na dohodak je uposlenik.

(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem je upo-slenik dostavio svoju poreznu karti-cu, obračunava se mjesečno od pore-

24. april/travanj 2015. zne osnovice koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ov-oga zakona, i za iznos mjesečnih os-obnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovoga zakona, primjenom stope iz članka 9. ovoga zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem upos-lenik nije dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ovoga zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, uposlenicima – rezidentn-im poreznim obveznicima iz članka 2. stavak (4) ovog zakona, koji doho-dak ostvaruju kod poslodavaca pra-vnih i fizičkih osoba koje imaju sjedi-šte na području Federacije, akontaci-ja poreza na dohodak od nesamosta-lne djelatnosti obračunava se i plaća na poreznu osnovicu koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, a umanjeni za plaćene rashode iz član-ka 11, ovog zakona i za iznos mjeseč-nih osobnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovog zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesam-ostalne djelatnosti koji se obračuna-va na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao duže od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po stopi


od 10%, bez umanjenja za osobne odbitke iz članka 24. ovoga zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stavka (5) ovoga član-ka smatra se konačno utvrđenim po-rezom za porezni period, te porezni obveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obveznik, ukoliko želi ostva-riti pravo na osobni odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akon-tacije poreza unijeti u godišnju pore-znu prijavu.

(8) Strane organizacije koje ne uživaju diplomatski imunitet u Federaciji i uposlenici tih organizacija koji imaju sjedište, odnosno prebivalište u Fed-eraciji dužni su pri isplati dohotka od nesamostalne djelatnosti uposle-nim građanima ili stranim državlja-nima obračunati porez po odbitku sukladno sa st. (1) do (6) ovoga član-ka i uplatiti ga u zakonom propisan-ome roku.

(9) Porezni obveznik koji je uposlen u diplomatskom ili konzularnom pre-dstavništvu druge države, u među-narodnoj organizaciji ili u predstav-ništvu ili organizaciji koja na terito-riju Federacije ima diplomatski imu-nitet, kada je obveznik poreza i pre-ma ovomu zakonu, dužan je sam ob-računati akontaciju poreza na doho-dak od nesamostalne djelatnosti pre-ma odredbama st. (1) do (5) ovoga članka i uplatiti je na propisani rač-un u zakonom propisanom roku.

(10) Porezni obveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inozemstva dužan je na taj dohodak sam obračunati akonta-ciju poreza od nesamostalne djelatn-osti na način iz st. (1) do (6) ovoga članka i uplatiti je u roku od pet da-


na od dana kada je primio dohodak.

Članak 48.



1) Pravilnik o primjeni Zakona o porezu na dohodak, kojim će se detaljnije propisati način utvrđi-vanja porezne osnovice, oblik i način izdavanja porezne kartice, oblik, sadržaj i način vođenja po-slovnih knjiga i evidencija, način vršenja godišnjeg obračuna pore-za na dohodak te sačinjavanja i podnošenja godišnje prijave,



Članak 49.


primjene članka 10. stavka 1. i članka 27. ovoga zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno naj-kasnije do početka primjene ovoga za-kona mjesečne plaće svojim uposlenici-ma obračunavati i u poreznim evidenci-jama i izvješćima iskazivati u bruto-iz-nosima. Poslodavci koji do početka pri-mjene Zakona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plaća svojih upos-lenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprinosa i poreza na plaću vršiti na te-melju bruto iznosa plaće koji bi se utvr-dio preračunavanjem postojeće ugovo-rene neto plaće u bruto plaću po sljede-ćoj formuli:


100

100

95

100

eplaćizdoprinosastopazbrina

xuposlenikaaplaćNeto

Bruto


Članak 41. Rješenje o odbacivanju zahtjeva


sprave donosi rješenje o odbacivanju za-htjeva pridržavat će se razloga navede-nih u članku 26. stavak 1. Zakona i rje-šenje temeljiti na samo jednom razlogu, ukoliko Sud ne odluči drugačije.

Ako ne postoje druge procesne pretpostavke za odlučivanje o biti stvari, osim onih izričito navedenih u stavku 1. članka 26. Zakona, u rješenju se izričito navodi o kojim se procesnim pretposta-vkama radi. Te druge pretpostavke mo-gu biti, posebice:

- da u ostavljenom roku podnosit-elj nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano ili ih nije ot-klonio onako kako mu je nalože-no,


- da se radi o zahtjevu o kojem je Sud već odlučio ili da se radi o zahtjevu iste pravne i činjenične prirode u kojem je Sud već zau-zeo stanovište i sl.


nenadležnosti, Sud može na prijedlog


suca izvjestitelja odlučiti da li postoje ralozi za postupanje sukladno stavku 2. članka 26. Zakona E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine 7. Činjenično stanje i stav Suda Ustavni sud Federacije je u prov-edenom postupku razmotrio navode po-dnositelja zahtjeva, odgovora na zahtjev te činjenice iz dokumentacije u spisu pr-edmeta. Ovaj sud je posebice imao u vi-du Presudu Ustavnog suda Federacije, broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine, koj-om je nakon održane javne rasprave 09. 12.2014. godine, te prezentiranja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da odredbe čl. 4. i 9., članka10 stavak 1. i članka 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesuglasnosti sa Ustavom Fede-racije Bosne i Hercegovine. U pomenutoj Presudi je posebice istaknuto da je riječ o sistemskom zakonu kojim se provodi financijska i fiskalna politika u Federaci-ji Bosne i Hercegovine, da njegov ratio legis niti njegov cilj nije ni izravno ni ne-izravno umanjenje plaća bilo koje kate-gorije obveznika poreza na dohodak, pa tako ni plaća sudaca. Predmet regulira-nja tog Zakona nije određivanje visine plaća poreskih obveznika, već određiva-nje visine i načina naplate poreza na do-hodak. Istaknuto je da je visina plaća suda-ca u Federaciji Bosne i Hercegovine utv-rđena posebnim zakonom, a to je Zakon o plaćama i drugim naknadama sudaca i

24. april/travanj 2015. tužitelja u Federaciji Bosne i Hercego-vine i na taj se Zakon referira u prvom stavku Amandmana CVI, pa se upravo zato zaštitne odredbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi predmet reguliranja bile plaće su-daca i tužitelja u Federaciji Bosne i Her-cegovine. Amandman CVI je donesen kako bi se stvorio ustavni temelj za ko-rekciju plaća sudaca i tužitelja, nakon što je Upravni odbor za implementaciju mira u svom Kominikeu od 24. lipnja 2005. godine iskazao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti sa kojim se suočavaju vlasti u Bosni i Hercegovini, naročito na entitetskom nivou“, te nak-on što je Visoki predstavnik UN za Bos-nu i Hercegovinu, prihvaćajući preporu-ke Radne skupine, koju su činili predsta-vnici ministarstava pravde entiteta i Bo-sne i Hercegovine, Pravosudnog povje-renstva Brčko Distrikta, Visokog sudbe-nog i tužiteljskog vijeća Bosne i Herce-govine, kao i udruga sudaca i tužitelja u oba entiteta, prema kojima bi plaće za suce i tužitelje trebale biti „umjereno umanjene“, odlučio donijeti Zakon o pl-aćama i drugim naknadama sudaca i tu-žitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plaća sudaca i tužitelja, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudbenoj i tužiteljskoj funkciji u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne („Službene novine Federacije BiH, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne. Da je to tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visokog predstavnika UN, onaj kojim je donesen Amandman

Broj 4 – strana 527 CVI i onaj kojim je donesen Zakon, obja-vljena jedan iza drugog, respektivno, u istom službenom glasilu i to u „Službe-nim novinama Federacije BiH“, broj: 72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti spregnute sa Zakonom o plaćama sudaca i tužitelja u Federaciji: stavak prvi zato što se u nje-mu govori o umanjenju „zakonom don-esenim do 10. siječnja 2006. godine“, a to je nedvojbeno Zakon o plaćama sudaca i tužitelja, a drugi i treći stavak zato što se u njima referira na stavak prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direkt-no ili indirektno“) od kojeg amandman zaštićuje plaće sudaca očigledno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama toga Zakona ili donošenjem novog zako-na, ali zakona čiji bi predmet reguliranja bile plaće nositelja sudbene i tužiteljske funkcije, a ne zakona kojim se regulira način naplate poreza na dohodak za sve obveznike tog poreza u Federaciji Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Ust-avni sud Federacije je u donesenoj Pre-sudi istakao da se visina plaće sudaca primjenom osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, ne može smatrati umanjenjem plaća u smislu u kojem o tome govore zaštitne odredbe Amandm-ana CVI na Ustav Federacije Bosne i He-rcegovine. Utoliko prije, što je do faktič-kog umanjenja plaća sudaca, samo na godišnjoj razini i time naizgled neizrav-no, dolazilo i za primjene ranijih propisa o oporezivanju. Kad je u pitanju članak 10. st. (2), (3) i (4) osporenog Zakona, treba istaći

Broj 4 – strana 528 da je riječ o dopunskim odredbama koje na jedan način pojašnjavaju stavak 1. ov-og članka. Tako se u stavku 2. utvrđuje šta se smatra oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti, u stavku 3. se utvrđuje šta po osnovu nesamostalne dj-elatnosti ulazi u dohodak dok se u stav-ku 4. utvrđuje vrsta prihoda koji ne ula-ze u dohodak od nesamostalne djelatno-sti i koji na taj način ne podliježu opore-zivanju. Slijedom navedenog nema nika-kvih argumenata u prilog eventualnoj neustavnosti odredaba st. (2), (3) i (4) čl-anka 10., kojim je propisano pojašnjenje odnosno primjena stavka 1., utoliko pri-je što se te odredbe primjenjuju na sve obveznike poreza na dohodak . Za osporene odredbe čl. 48. i 49. Zakona nisu istaknuti argumeniti niti su ponuđeni dokazi koji bi govorili u pri-log neustavnosti tih odredaba. Analiz-om članka 48. može se utvrditi da se ra-di o zakonskoj odredbi kojom se resorni ministar ovlašćuje a stavlja mu se i u obvezu, donošenje podzakonskih akata koji su neophodni za provođenje Zako-na o porezu na dohodak, pa iz tih raz-loga smatramo da ustavnost te odredbe nije upitna. Isto se može reći i u pogledu odredbe članka 49. koja je sama po sebi provedbenog karaktera, jer propisuje obvezujuću instrukciju za poslodavce u pogledu primjene odredbe članka 10. st-avak 1. i članka 27. osporenog Zakona, kako bi se način obračuna mjesečne pl-aće uposlenicima i njeno iskazivanje u poreznim evidencijama i izvješćima usaglasili sa zakonom. Ukoliko neki po-slodavac nije postupao prema ovoj odre-dbi, odnosno ukoliko obračun plaće nije vršen na način kako je to propisano po-menutim člankom, onda se van svake sumnje radi o pogrešnoj primjeni mate-


rijalnog prava, a ne o neustavnosti same odredbe Zakona. Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj: U-12/14 od 9.12.2014 godine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Za-kona o porezu na dohodak za koji se ta-kođe traži ocjena ustavnosti, to je sukla-dno članku 41. stavak 2. alineja 3. Poslo-vnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, broj: 40/10) odlučio kao u sta-vku 2. donesene odluke. Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, Predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, suci Suda.

Broj:U-21/14 Predsjednica 18.03.2015.godine Ustavnog suda Federacije S a r a j e v o Bosne i Hercegovine Kata Senjak,v.r.

..............................................

240

Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине, одлучујући о уставн-ом питању које му је предочио Кан-тонални суд у Горажду, у вези са утв-рђивањем уставности одредаба чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак, на основу члана IV.Ц.3.10.(4) Устава Федерације Босне и Херцего-вине, на сједници одржаној дана 18. 03.2015. године, донио је

П Р Е С У Д У 1. Утврђује се да су одредбе члана

10. ст. (2), (3) и (4), чл. 48. и 49. Зак-она о порезу на доходак („Службе-

24. april/travanj 2015. не новине Федерације БиХ“, бр.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13) у сагласности са Уставом Федераци-је Босне и Херцеговине.

2. Одбацује се захтјев за постављено

уставно питање Кантоналног суда у Горажду у вези утврђивања уста-вности одредаба чл. 4. и 9. члана 10. став 1. и члана 27. Закона о по-резу на доходак („Службене нови-не Федерације БиХ“, брoj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13), јер је о уставности наведених одредаба Суд одлучио пресудом у предмету број:У-12/14, од 09.12.2014.године.

3. Пресуду објавити у „Службеним

новинама Федерације БиХ“ и „Сл-ужбеним новинама Босанско-под-рињског кантона Горажде“.

О б р а з л о ж е њ е

1. Подносилац захтјева и предмет захтјева Кантонални суд у Горажду (у даљем тексту: подносилац захтјева) предочио је Уставном суду Федераци-је Босне и Херцеговине (у даљем текс-ту: Уставни суд Федерације) дана 09. 05.2014. године уставно питање које се односи на утврђивање уставности чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак (у даљем тексту: оспорене одредбе Закона). Кантонални суд у Горажду је ово уставно питање предо-чио на основу овлаштења из члана IV.Ц.3.10.(4) Устава Федерације Босне и Херцеговине, а након одлуке Уста-вног суда Босне и Херцеговине број: АП-2840/13 од 12.02.2014. године.

Broj 4 – strana 529 2. Странке у поступку

Странке у поступку у овом пр-едмету су на основу члана 39. став 2. Закона о поступку пред Уставним су-дом Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр. 6/95 и 37/03) Кантонални суд у Горажду, Владимир Шпољарић из Сарајева, као тужилац у судском пост-упку пред Кантоналним судом у Го-ражду, Кантон Сарајево, као тужени у наведеном судском поступку и Пре-дставнички дом и Дом народа Парла-мента Федерације Босне и Херцегови-не, као доносилац оспорених чланова Закона. 3. Битни наводи на којима се засни- ва уставно питање

Подносилац захтјева наводи да се пред Кантоналним судом у Гора-жду води парнични поступак по туж-би Владимира Шпољарића из Сараје-ва, ул. Паромлинска 31, кога заступају Мустафа Брачковић и Џемо Хаџиоме-ровић, адвокати из Сарајева, против туженог Кантона Сарајево, кога засту-па законски заступник Правобрани-лаштво Кантона Сарајево, ради исп-лате разлике плате у износу 4.294,04 КМ. Наводи да је Општински суд у Сарајеву пресудом број: 65 0 Рс 263689 12 Рс од 19.12.2012. године обавезао туженика да тужиоцу исплати износ од 4.295,04 КМ. из основа умањења плате за раздобље од мајa 2009. годи-не до децембра 2011. године, са закон-ским затезним каматама од доспјело-сти појединачних мјесечних износа до исплате, те да му накнади припа- дајуће трошкове поступка, све у року од 15 дана.


Кантон Сарајево је путем зако-нског заступника изјавио жалбу, коју је Кантонални суд у Горажду дјелим-ично уважио и преиначио у одлуци о трошковима поступка, а у одлуци о главној ствари првостепену пресуду потврдио својом пресудом број: 05 0 Рс 000445 13 Рсж од 21.05.2013. године. Против наведене пресуде Кантоналн-ог суда у Горажду, Кантон Сарајево је изјавио апелацију Уставном суду Бос-не и Херцеговине. Одлучујући о апе-лацији Кантона Сарајево, Уставни суд Босне и Херцеговине је одлуком број: Ап-2840/13 од 25.02.2014. године утвр-дио повреду права на правично суђе-ње из члана II/3.е) Устава Босне и Хе-рцеговине, укинуо другостепену пре-суду и предмет вратио Кантоналном суду у Горажду, са налогом да по хит-ном поступку донесе нову одлуку и у року од шест мјесеци обавијести Уста-вни суд Босне и Херцеговине о преду-зетим мјерама. Кантонални суд у Горажду је у поступку рјешавања по жалби туже-ника, рјешењем број: 05 0 Рс 000455 14 Рсж 2 од 07.04.2014. године, поступак прекинуо и предочио Уставном суду Федерације уставно питање које гла-си: „да ли су одредбе чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак у сагласности са одредбама Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Хер-цеговине („Службене новине Федера-ције БиХ“, број: 72/05)“. Подносилац захтјева цитира наведени Амандман на Устав Федера-ције Босне и Херцеговине, затим цит-ира члан IV.Ц.7. став 1. Устава Феде-рације Босне и Херцеговине, којима је утврђено да плате и друге накнаде су- дији не могу бити умањене за вријеме вршења судијске функције, осим као


посљедица дисциплинског поступка у складу са законом. Подносилац захтјева наводи висину плата судија, које су прописа-не Законом о платама и другим накн-адама судија и тужилаца у Федераци-ји Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 72/05, 22/09 и 53/13) који је ступио на снагу 01.01.2006. године. Плате прописане наведеним законом су тужиоцу испл-аћиване до јануара 2009. године, када је ступио на снагу Закон о порезу на доходак, који је касније мијењан и до-пуњаван. Примјеном оспорених одре-даба Закона тужиоцу су исплаћиване умањене плате за мјесечне износе ка-ко је то утврђено првостепеном прес-удом. Како би Кантонални суд у Го-ражду могао донијети одлуку по жал-би туженика против првостепене пре-суде, предлаже Уставном суду Феде-рације да донесе пресуду којом ће ут-врдити да ли су оспорене одредбе За-кона у сагласности са Уставом Феде-рације Босне и Херцеговине. 4. Битни наводи одговора на захтјев Уставни суд Федерације је 28. 05.2014. године у складу са чланом 16. Закона о поступку пред Уставним су-дом Федерације Босне и Херцеговине, позвао странке у поступку да доставе одговор на захтјев, а што је у оставље-ном року учинио само Кантон Сара-јево дана 23.06.2014. године. У одговору на захтјев, што га је на позив Уставног суда Федерације, а путем Кантоналног правобранилашт-ва у Сарајеву доставио Кантон Сараје- во, најприје се указује на дио образло-жења споменуте одлуке Уставног су-

24. april/travanj 2015. да Босне и Херцеговине у којем тај Суд констатује „да нити једном одре-дбом Закона о порезу на доходак није повријеђена могућност искључења било које категорије запослених из обaвезе плаћања пореза на доходак, па тако нити обавезе да га плаћају су-дије, између осталих и кантоналних судова, нити је прописана било каква другачија процедура наплате овог по-реза на наведене категорије запосле-них“. Такођер се истиче, како је ства-рни циљ смисао заштитних уставних одредби о висини плата судија и туж-илаца у томе, да се онемогући мијењ-ање постојећих прописа којима је ви-сина тих плата утврђена, а да се то никако не може односити на прописе о опорезивању, посебно не на систем-ски закон у овој сфери, Закон о поре-зу на доходак, који је за све пореске обавезнике у Федерацији Босне и Хе-рцеговине увео аконтативни начин наплате пореза, као нови и у односу на ранија рјешења другачији модел наплате пореза на доходак. Према томе, истиче се даље, Закон чије су одредбе оспорене имао је за циљ само увођење новог начина наплате пореза у оквиру усвајања ев-ропских стандарда у провођењу фис-калне и финансијске политике, и до-сљедно спровођење принципа по кој-ем је плаћање пореза увијек обавеза оног ко остварује приходе (дакле зап-осленика), а његов циљ није, нити с обзиром на његов ratio legis може бити умањење плате било које категорије обавезника пореза на доходак. Дакле, сматра се у одговору, Закон о порезу на доходак дужан је примјењивати сваки послодавац, па тако и Кантон Сарајево, обзиром на

Broj 4 – strana 531 то да се судије Кантоналног суда у Сарајеву финансирају из Буџета Ка-нтона Сарајево, а притом њихови пр-иходи нису Законом сврстани у при-ходе који се не сматрају дохотком, ни-ти у приходе на које се не плаћа порез на доходак, према одредбама чл. 5. и 6. тог Закона. Завршни је став ове странке, у складу са изнесеним, да у конкретном случају примјеном оспореног Закона нису повријеђене заштитне одредбе Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине. 5. Сједница Суда без јавне расправе Уставни суд Федерације је у ск-ладу са чланом 13. став 1. Пословника Уставног суда Федерације Босне и Хе-рцеговине („Службене новине Феде-рације БиХ“, број: 40/10), дана 18.03. 2015. године одржао сједницу без јав-не расправе на којој је размотрио чи-њенице и наводе у захтјеву и одговор на захтјев Кантона Сарајево. Исто та-ко, извршен је увид у Пресуду овог суда број: У-12/14 од 09.12.2014. годи-не, у вези које је дана 09.12.2014. годи-не одржана јавна расправа у овом ус-тавносудском предмету и одлучено да одредбе оспорених чл. 4., 9., 10. ст-ав 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак нису у несагласности са Уста-вом Федерације Босне и Херцеговине. 6. Релевантно право А. Устав Федерације Босне и Херце- говине

Члан IV.Ц.3.10.(4) ... (4) Уставни суд одлучује и о

Broj 4 – strana 532 уставним питањима која му предочи Врховни суд или неки кантонални суд а која се појаве у току поступка пред тим судом. Б. Амандмани на Устав Федерације Босне и Херцеговине

Амандман LX Члан IV.Ц.7. мијења се и гласи:

“1. Плата и друге накнаде су-дији не могу бити умањени за ври-јеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског посту-пка у складу са законом. 2. Плата и други услови обав-љања функције, укључујући и имуни-тет, за све судије судова Федерације утврђују се законом.“

Амандман LXII Члан V.11. Устава Федерације мијења се и гласи: ... „3. ...Плата и друге накнаде су-дији не могу бити умањени за ври-јеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског посту-пка у складу са законом“.

Амандман LXIII Члан VI.7. Устава Федерације мијења се и гласи: ... „4. ...Плата и друге накнаде су-дији не могу бити умањени за ври-јеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског посту-пка у складу са законом.”


Амандман CVI

Иза члана IX.11.е, додаје се но-ви члан IX.11.ф, који гласи:

Члан IX.11.ф.

„(1) Као изузетак од принципа из става 1. члана IV.Ц.7. става 3., члана V.4.11. и става 4. члана VI.7. овог Уста-ва, плата и/или друге накнаде судији могу бити умањени законом донесен-им до 10. јануара 2006. године. (2) Умањење из става 1. овог члана може се извршити само једном. (3) Ставови 1. и 2. овог члана не могу се тумачити тако да је на би-ло који начин или у било којем обли-ку, директно или индиректно, дозво-љено неко друго умањење плате и/ или других накнада судији заштиће-них ставом 1. члана IV.Ц.7., ставом 3. члана V.4.11. и ставом 4. члана VI.7. овог Устава.“ Ц. Закон о порезу на доходак („Слу- жбене новине Федерације БиХ“, број: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13)

Члан 4.

Порезом на доходак опорезују се дохоци које порезни обавезник оствари:

1) од несамосталне дјелатности; 2) од самосталне дјелатности; 3) од имовине и имовинских

права 4) од улагања капитала

Члан 9.

Порез на доходак плаћа се по

24. april/travanj 2015. стопи од 10%.

Члан 10. (1) Приходом од несамосталне дјелат-

ности сматра се бруто плата коју запосленику исплаћује послодав-ац по основу уговора о раду одно-сно радног односа или даје у ства-рима, користима, противслугама или у виду премија и других при-хода, за рад обављен по његовим упутама, осим прихода из чл. 5. и 6. овог закона.

(2) Опорезивим приходима од несам-

осталне дјелатности сматрају се и :

1) додатни приходи по основу накнада, помоћи и сл. које по-слодавац исплати запослени-цима изнад уноса утврђених Правилником о примјени За-кона о порезу на доходак,

2) плате које умјесто послодавца исплати друго лице,

3) заостале плате односно разли-ке плата које се односе на про-текла порезна раздобља, а која се запосленику или бившем за-посленику исплаћују у текућ-ем порезном периоду на осно-ву судске пресуде, осим износа затезних камата које се у овом случају не сматрају опорезив-им приходом од несамосталне дјелатности,

4) сви други приходи по основу и у вези са несамосталном дјела-тношћу.

(3) Користи које су примљене по осн-

ову несамосталне дјелатности ула-зе у доходак, и то:


1) коришћење возила и других средстава за личне потребе,

2) смјештај, храна као и коришћ-ење дугих добара и услуга који су бесплатни или по цијени која је нижа од тржишне ције-не,

3) одобрени бескаматни кредити или кредити са каматном стоп-ом која је нижа од тржишне ка-матне стопе,

4) Измиривање личних трошкова од стране послодавца,

5) измиривање или опрост дужн-ичке обавезе од стране посло-давца.

(4) Приходи који не улазе у доходак

од несамосталне дјелатности и ко-ји не подлијежу опорезивању су:

1) помоћ за губитке настале као посљедица елементарних неп-огода и помоћи по основу озљ-еда и болести које исплаћује послодавац запосленику или члану његове породице, испл-аћене до висине утврђене пос-ебним прописима,

2) храна коју послодавац обезбје-ђује запосленицима у својим просторијама до вриједности накнаде за топли оброк, која је утврђена посебним прописима,

3) смјештај који послодавац обез-бјеђује запосленику на мјесту гдје се обавља дјелатност, ако је неопходно коришћење смјеш-таја за запосленика ради обав-љања радног задатка,

4) смјештај и плаћање трошкова смјештаја осигураног за јавне дужноснике запослене у дипл-оматским и конзуларним пре-


дставништвима у иностранст-ву, и друге накнаде исплаћене до висине утврђене посебним прописима,

5) поклон(и) које послодавци дају запосленику једанпут или ви-ше пута у току порезног пери-ода поводом државних и/или вјерских празника или јубилеја фирме, чија укупна вриједност није виша од 30% просјечне мј-есечне нето плате исплаћене у Федерацији према посљедњем објављеном податку надлежн-ог органа за статистику.

6) отпремнине у случају отказа уговора о раду, у складу са чл-аном 100. Закона о раду („Слу-жбене новине Федерације БиХ“, бр.: 43/99, 32/00 и 29/03) и Оп-штим колективним уговором.

Члан 27.

(1) Аконтација пореза на доходак од

несамосталне дјелатности обрачу-нава се и обуставља при свакој ис-плати плате и/или опорезиве нак-наде, према прописима који се пр-имјењују на дан исплате, а уплаћ-ује се истог дана или првог дана по извршеној исплати плате и/ или опорезиве накнаде.

(2) Обрачун, обуставу и уплату акон-тације пореза на доходак од неса-мосталне дјелатности врши посло-давац или сам обaвезник пореза. Обaвезник пореза на доходак је запосленик.

(3) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем је запосленик доставио своју порез-ну картицу, обрачунава се мјесеч-


но од порезне основице коју чине сви опорезиви приходи од несамо-сталне дјелатности које је запосле-ник остварио код тог послодавца у том мјесецу, умањени за плаћене расходе из члана 11. овога закона, и за износ мјесечних личних одби-така из члана 24. ст. (1) и (2) овога Закона, примјеном стопе из члана 9. овога закона.

(4) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем за-посленик није доставио своју пор-езну картицу, обрачунава се мјесе-чно од порезне основице коју чи-не сви опорезиви приходи од не-самосталне дјелатности које је зап-осленик остварио код тог послода-вца у том мјесецу, умањени за пла-ћене расходе из члана 11. овога За-кона, примјеном стопе од 10%.

(5) Изнимно, запосленицима – рези-дентним порезним обавезницима из члана 2. става (4) овог закона, који доходак остварују код посло-даваца правних и физичких лица која имају сједиште на подручју Федерације, аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатн-ости обрачунава се и плаћа на по-резну основицу коју чине сви опо-резиви приходи од несамосталне дјелатности које је запосленик ос-тварио код тог послодавца у том мјесецу, а умањени за плаћене ра-сходе из члана 11, овог закона и за износ мјесечних личних одбитака из члана 24. ст.(1) и (2) овог закона.

(6) Порез на доходак по основи неса-мосталне дјелатности који се обра-чунава на остварени доходак за рад који у једном мјесецу није тр-ајао дуже од 10 дана, односно 80


сати, а за који исплаћени доходак не износи више од 250,00 КМ, об-рачунава се по стопи од 10%, без умањења за личне одбитке из чла-на 24. овога закона.

(7) Обустављени, односно одбијени и уплаћени порез из става (5) овога члана сматра се коначно утврђен-им порезом за порезни период, те порезни обавезник за тај доходак није дужан поднијети годишњу порезну пријаву. Порезни обавез-ник, уколико жели остварити пра-во на лични одбитак, може тај до-ходак и уплаћене износе аконтац-ије пореза унијети у годишњу по-резну пријаву.

(8) Стране организације које не ужи-вају дипломатски имунитет у Фед-ерацији и запосленици тих орган-изација који имају сједиште, одно-сно пребивалиште у Федерацији дужни су при исплати дохотка од несамосталне дјелатности запосле-ним грађанима или страним држ-ављанима обрачунати порез по одбитку у складу са ст. (1) до (6) овога члана и уплатити га у зако-ном прописаноме року.

(9) Порезни обавезник који је запосл-ен у дипломатском или конзулар-ном представништву друге држа-ве, у међународној организацији или у представништву или орга-низацији која на територију Феде-рације има дипломатски имунит-ет, када је обавезник пореза и пре-ма овому закону, дужан је сам обр-ачунати аконтацију пореза на до-ходак од несамосталне дјелатнос-ти према одредбама ст. (1) до (5) овога члана и уплатити је на про-писани рачун у законом прописа-ном року.


(10) Порезни обавезник који доход-ак од несамосталне дјелатности остварује изравно из иностранства дужан је на тај доходак сам обрач-унати аконтацију пореза од неса-мосталне дјелатности на начин из ст. (1) до (6) овога члана и уплати-ти је у року од пет дана од дана када је примио доходак.

Члан 48.

Министар ће у року од 60 дана

од дана ступања на снагу овога Зако-на донијети сљедеће подзаконске ак-те:

1) Правилник о примјени Закона о порезу на доходак, којим ће се детаљније прописати начин утврђивања порезне основице, облик и начин издавања поре-зне картице, облик, садржај и начин вођења пословних књи-га и евиденција, начин врше-ња годишњег обрачуна пореза на доходак те сачињавања и подношења годишње пријаве,

2) Пропис о обрачуну убрзане амортизације,

3) Пропис о утврђивању критер-ија за плаћање пореза на дохо-дак у годишњем паушалном износу.

Члан 49.

У циљу омогућавања правилне

примјене члана 10. става 1. и члана 27. овога Закона, сви послодавци су дуж-ни до дана ступања на снагу односно најкасније до почетка примјене овога закона мјесечне плате својим запосле-ницима обрачунавати и у порезним

Broj 4 – strana 536 евиденцијама и извјештајима искази-вати у бруто-износима. Послодавци који до почетка примјене Закона о по-резу на доходак не пређу на утврђи-вање плата својих запосленика у бру-то износу, дужни су обрачун допри-носа и пореза на плату вршити на ос-нову бруто износа плате који би се ут-врдио прерачунавањем постојеће уго-ворене нето плате у бруто плату по сљедећој формули:

Д. Пословник Уставног суда Федера- ције Босне и Херцеговине („Слу- жбене новине Федерације БиХ“, број: 40/10)

Члан 41. Рјешење о одбацивању захтјева

Кад Суд на сједници без јавне

расправе доноси рјешење о одбацива-њу захтјева придржават ће се разлога наведених у члану 26. став 1. Закона и рјешење заснивати на само једном ра-злогу, уколико Суд не одлучи другач-ије.

Ако не постоје друге процесне претпоставке за одлучивање о бити ствари, осим оних изричито наведен-их у ставу 1. члана 26. Закона, у рје-шењу се изричито наводи о којим се процесним претпоставкама ради. Те друге претпоставке могу бити, посеб-но:

- да у остављеном року подно-


силац није отклонио недостат-ке на које му је указано или их није отклонио онако како му је наложено,

- да оспорени општи акт није на снази,

- да се ради о захтјеву о којем је Суд већ одлучио или да се ра-ди о захтјеву исте правне и чи-њеничне природе у којем је Суд већ заузео становиште и сл.

Кад Суд одбацује захтјев због

ненадлежности, Суд може на приједл-ог судије извјестиоца одлучити да ли постоје ралози за поступање у складу са ставом 2. члана 26. Закона

Е. Одлука Уставног суда Босне и Хе- рцеговине број: АП-2840/13 од 12.02.2014. године Пресуда Уставн- ог суда Федерације Босне и Херц- еговине број: У-12/14 од 09.12.2014. године 7. Чињенично стање и став Суда Уставни суд Федерације је у проведеном поступку размотрио нав-оде подносиоца захтјева, одговора на захтјев те чињенице из документације у спису предмета. Овај суд је посебно имао у виду Пресуду Уставног суда Федерације, број: У-12/14 од 09.12. 2014. године, којом је након одржане јавне расправе 09.12.2014. године, те презентовања изјава и доказа страна-ка у поступку, утврђено да одредбе чл. 4. и 9., члана10 став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак нису у несагласности са Уставом Федерације Босне и Херцеговине. У поменутој Пресуди је посебно истакнуто да је

24. april/travanj 2015. ријеч о системском закону којим се проводи финансијска и фискална по-литика у Федерацији Босне и Херце-говине, да његов ratio legis нити његов циљ није ни изравно ни неизравно умањење плата било које категорије обавезника пореза на доходак, па та-ко ни плата судија. Предмет регулис-ања тог Закона није одређивање виси-не плата пореских обавезника, већ од-ређивање висине и начина наплате пореза на доходак. Истакнуто је да је висина плата судија у Федерацији Босне и Херцего-вине утврђена посебним законом, а то је Закон о платама и другим накна-дама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Херцеговине и на тај се Закон реферира у првом ставу Амандмана CVI, па се управо зато заштитне од-редбе тог амандмана и односе на тај Закон, односно на законе чији би пре-дмет регулисања биле плате судија и тужилаца у Федерацији Босне и Хер-цеговине. Амандман CVI је донесен како би се створио уставни основ за корекцију плата судија и тужилаца, након што је Управни одбор за имп-лементацију мира у свом Коминикеу од 24. јула 2005. године исказао забри-нутост „због изазова фискалне одрж-ивости са којим се суочавају власти у Босни и Херцеговини, нарочито на ентитетском нивоу“, те након што је Високи представник УН за Босну и Херцеговину, прихваћајући препору-ке Радне скупине, коју су чинили пр-едставници министарстава правде ен-титета и Босне и Херцеговине, Право-судне комисије Брчко Дистрикта, Ви-соког судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, као и удружења судија и тужилаца у оба ентитета, пр-


ема којима би плате за судије и тужи-оце требале бити „умјерено умање-не“, одлучио донијети Закон о плата-ма и другим накнадама судијa и ту-жилаца у Федерацији Босне и Херце-говине. Амандман је, дакле, било нео-пходно донијети како би се, са устав-не разине, омогућило једнократно ум-ањење плата судија и тужилаца, које је у односу на ранији Закон о судској и тужилачкој функцији у Федерацији Босне и Херцеговине („Службене но-вине Федерације БиХ, број: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 и 78/04) на-ступило доношењем Закона о плата-ма и другим накнадама судија и туж-илаца у Федерацији Босне и Херце-говине. Да је то тако, јасно свједочи чињеница да су оба акта Високог пре-дставника УН, онај којим је донесен Амандман CVI и онај којим је донесен Закон, објављена један иза другог, ре-спективно, у истом службеном гласи-лу и то у „Службеним новинама Фе-дерације БиХ“, број: 72/05. Стога су одредбе Амандмана, разлогом њихова доношења, па тиме и својим смислом, у цијелости везане са Законом о платама судија и тужи-лаца у Федерацији: став први зато што се у њему говори о умањењу „за-коном донесеним до 10. јануара 2006. године“, а то је недвосмислено Закон о платама судија и тужилаца, а други и трећи став зато што се у њима ре-ферира на став први. Према томе се и будуће умањење („на било који нач-ин или у било којем облику, директ-но или индиректно“) од којег аманд-ман заштићује плате судија очиглед-но односи на умањење које би наста-

Broj 4 – strana 538 ло измјенама тога Закона или донош-ењем новог закона, али закона чији би предмет регулисања биле плате носилаца судске и тужилачке функц-ије, а не закона којим се регулише на-чин наплате пореза на доходак за све обавезнике тог пореза у Федерацији Босне и Херцеговине. Имајући у виду све изложено, Уставни суд Федерације је у донесеној Пресуди истакао да се висина плате судија примјеном оспорених одреда-ба Закона о порезу на доходак, не мо-же сматрати умањењем плата у сми-слу у којем о томе говоре заштитне одредбе Амандмана CVI на Устав Фе-дерације Босне и Херцеговине. Утол-ико прије, што је до фактичког умањ-ења плата судија, само на годишњој разини и тиме наизглед неизравно, долазило и за примјене ранијих про-писа о опорезивању. Кад је у питању члан 10. ст. (2), (3) и (4) оспореног Закона, треба ис-таћи да је ријеч о допунским одред-бама које на један начин појашњавају став 1. овог члана. Тако се у ставу 2. утврђује шта се сматра опорезивим приходом од несамосталне дјелатнос-ти, у ставу 3. се утврђује шта по осно-ву несамосталне дјелатности улази у доходак док се у ставу 4. утврђује вр-ста прихода који не улазе у доходак од несамостален дјелатности и који на тај начин не подлијежу опорези-вању. Слиједом наведеног нема ника-квих аргумената у прилог евентуалн-ој неуставности одредаба ст. (2), (3) и (4) члана 10., којим је прописано поја-шњење односно примјена става 1., ут-олико прије што се те одредбе прим-јењују на све обавезнике пореза на до-

24. april/travanj 2015. ходак . За оспорене одредбе чл. 48. и 49. Закона нису истакнути аргументи нити су понуђени докази који би го-ворили у прилог неуставности тих одредаба. Анализом члана 48. може се утврдити да се ради о законској одре-дби којом се ресорни министар овла-шћује а ставља му се и у обавезу, дон-ошење подзаконских аката који су не-опходни за провођење Закона о поре-зу на доходак, па из тих разлога смат-рамо да уставност те одредбе није уп-итна. Исто се може рећи и у погледу одредбе члана 49. која је сама по себи проведбеног карактера, јер прописује обавезујућу инструкцију за послодав-це у погледу примјене одредбе члана 10. став 1. и члана 27. оспореног Зако-на, како би се начин обрачуна мјесеч-не плате запосленицима и њено иска-зивање у порезним евиденцијама и извјештајима усагласили са законом. Уколико неки послодавац није посту-пао према овој одредби, односно уко-лико обрачун плате није вршен на начин како је то прописано помену-тим чланом, онда се ван сваке сумње ради о погрешној примјени матери-јалног права, а не о неуставности са-ме одредбе Закона. Како је Уставни суд Федераци-је Пресудом број: У-12/14 од 9.12. 2014 године већ одлучио о уставности чл. 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. За-кона о порезу на доходак за који се та-кође тражи оцјена уставности, то је у складу са чланом 41. став 2 алинеја 3. Пословника Уставног суда Федераци-је Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, број: 40/10) одлучио као у ставу 2. донесене одлуке.

24. april/travanj 2015. Ову пресуду Уставни суд Фе-дерације донио је већином гласова у саставу: др сц. Ката Сењак, Предсјед-ница Суда, Сеад Бахтијаревић, Весна Будимир, Мирјана Чучковић, Домин Малбашић и проф. др Един Мумино-вић, судије Суда.

Број:У-21/14 Предсједница 18.03.2015.године Уставног суда Федерације С а р а ј е в о Босне и Херцеговине Ката Сењак,с.р.

241

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu, u vezi sa utvrđivanjem ustavnosti odredaba člana 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na osnovu člana IV.C.3.10. (4) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, na sje-dnici održanoj dana 18.03.2015.godine, donio je

P R E S U D U

Utvrđuje se da su odredbe člana 10. stav (2), (3) i (4), čl. 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13) u saglasnosti sa Us-tavom Federacije Bosne i Hercegovine.

Odbacuje se zahtjev za postavlje-

no ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu u vezi utvrđivanja ustavnosti odredaba člana 4. i 9., člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti navedenih odredaba Sud odlučio presudom u predmetu broj: U-


12/14, od 09.12.2014. godine.

Presudu objaviti u „Službenim novi-

nama Federacije BiH“ i „Službenim no-vinama Bosansko-podrinjskog ka-ntona Goražde“.

O b r a z l o ž e nj e 1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljem tekstu: podnosilac zahtjeva) predo-čio je Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje koje se odnosi na utvrđi-vanja ustavnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak (u daljem tekstu: osporeni članovi Zakona).

Podnosilac zahtjeva je ustavno pitanje predočio na osnovu člana IV.C. 3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Her-cegovine. 2. Stranke u postupku

Stranke u postupku u ovom pre-dmetu, na osnovu člana 39. stav 2. Zako-na o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine („Služ-bene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03) su Kantonalni sud u Goraždu, Aida Salčinović-Kuljanin iz Sarajeva, kao tužilac u sudskom postupku pred Kantonalnim sudom u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao tuženi u navedenom sud-skom postupku i Predstavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bos-ne i Hercegovine, kao donosilac ospore-nih članova Zakona.

Broj 4 – strana 540 3. Bitni navodi na kojima se zasniva

ustavno pitanje

Podnosilac zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi tužioca Aide Salčinović-Kuljanin iz Sarajeva, ul. Kalemova br. 1, koju zastupaju Mustafa Bračković i Džemo Hadžiomerović adv-okati iz Sarajeva, protiv tuženog Kanto-na Sarajevo, koga zastupa zakonski zas-tupnik Pravobranilaštvo Kantona Sara-jevo, radi isplate razlike plate u iznosu 4.883, 50 KM. Navodi da je Općinski sud u Sarajevu presudom broj: 65 0 Rs 262 8322 12 Rs od 19.12.2012. godine obave-zao tuženog da tužiocu isplati iznos od 4.883, 50 KM iz osnova umanjenja plate za razdoblje od maja 2009.godine do de-cembra 2011. godine, sa zakonskim zate-znim kamatama od dospjelosti pojedi-načnih mjesečnih iznosa do isplate, te da mu naknadi pripadajuće troškove post-upka, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zakon-skog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu odbio i prvo-stepenu presudu potvrdio presudom br-oj: 05 0 Rs 000456 13 Rsž od 07.06.2013. godine. Protiv navedene presude Kanto-nalnog suda u Goraždu, Kanton Saraje-vo je izjavio apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine. Odlučujući o ape-laciji Kantona Sarajevo, Ustavni sud Bo-sne i Hercegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 12.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercego-vine, ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalogom da po hitnom pos-tupku donese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bos- ne i Hercegovine o preduzetim mjera-


ma. Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženika, rješenjem broj: 05 0 Rs 000456 14 Rsž 2 od 03.04.2014. godine postupak prekin-uo i predočio Ustavnom sudu Federacije ustavno pitanje koje glasi: „da li su od-redbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak u saglasnosti s od-redbama Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 72/05)“. Podnosilac zahtjeva navodi Amandman CVI na Ustav Federacije Bosne i Herce-govine, zatim član IV.C.7. stav 1. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, kojima je utvrđeno da plate i druge naknade su-diji ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudijske funkcije, osim kao pos-ljedica disciplinskog postupka u skladu sa zakonom. Podnosilac zahtjeva navodi visi-ne plata sudija, koje su propisane Zako-nom o platama i drugim naknadama su-dija i tužilaca u Federaciji Bosne i Herce-govine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 53/13), koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Pla-te propisane navedenim zakonom su tu-žiocu isplaćivane do januara 2009. godi-ne, kada je stupio na snagu Zakon o por-ezu na dohodak, koji je kasnije mijenjan i dopunjavan. Primjenom osporenih od-redaba Zakona tužiocu su isplaćivane umanjene plate za mjesečne iznose kako je to utvrđeno prvostepenom presudom. Kako bi Kantonalni sud u Goraž-du mogao donijeti odluku po žalbi tuže-nika protiv prvostepene presude, pred-laže Ustavnom sudu Federacije da done-se presudu kojom će utvrditi da li su os-porene odredbe Zakona u saglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovi-ne.

24. april/travanj 2015. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je dana 28.05.2014. godine u skladu sa članom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, pozvao Kanton Sarajevo, putem Pravo-branilaštva Kantona, Aidu Salčinović-Kuljanin iz Sarajeva i Predstavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, da kao stranke u postupku dostave odgovor na navode zahtjeva Kantonalnog suda u Goraždu, u roku od 30 dana. U odgovoru na zahtjev koji je da-na 23.06.2014. godine dostavilo Pravob-ranilaštvo Kantona Sarajevo, ističe se da Zakon o porezu na dohodak, koji je do-nesen skoro tri godine nakon donošenja Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, nije imao za cilj smanjene plata poreznih obaveznika, a samim tim i tužioca kao nosilaca sudijs-ke funkcije. Ističu da je cilj Zakona o po-rezu na dohodak regulativa poreza na dohodak, odnosno određivanje obaveze plaćanja poreza u okviru usvajanja fina-nsijske politike Evropske unije, a za čiju osnovicu služi upravo neumanjena pla-ta. Navode da se ovdje zapravo radilo o prelasku na novi obračun isplate poreza kao sasvim novom i do tada nepoznat-om principu po kom je isplata poreza uvijek obaveza onoga ko ostvaruje prih-od, odnosno zaposlenika. Naglašavaju općepoznatu činjenicu da u Evropskoj uniji svi ostvarioci plata snose obavezu plaćanja poreza na dohodak, te da niko ne može biti oslobođen te obaveze. Sma-traju da, ukoliko bi se mijenjale odredbe Zakona o porezu na dohodak, iz nave-denih razloga, došlo bi do izlaska iz ok-vira pravnih pravila Evropske unije. Pravobranilaštvo Kantona Sara-


jevo smatra da osporeni članovi Zakona nisu nesaglasni sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i navedenim Ama-ndmanom na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Navode da se osporenim članom 4. Zakona reguliše za koje djela-tnosti se oporezuju dohoci, a u koje spa-daju i nesamostalne djelatnosti koje po-drazumijevaju i sudijsku funkciju. Član-om 9. se tretira postotak poreza, članom 10. se pojašnjava šta se sve smatra priho-dom od nesamostalne djelatnosti, član-om 27. se reguliše postupak utvrđivanja naplate poreza, članom 48. se reguliše donošenje podzakonskih akata, a član-om 49. se definiše pravilna primjena čla-na 10. stav 1. i člana 27. Ističu da iz nav-edenih odredbi proizlazi da su porezni obaveznici sva lica koja ostvaruju doho-dak od bilo koje djelatnosti, pa i sudijs-ke. Naglašavaju da osporeni članovi Zakona ne diraju u plate. Plate predsta-vljaju jednu, a porez na dohodak sasvim drugu kategoriju. Pozivaju se na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine AP-2840/13 od 12.02.2014. godine, odnosno citiraju dio obrazloženja koje glasi: „niti jednom odredbom ovog Zakona nije pr-edviđena mogućnost isključenja bilo ko-je kategorije zaposlenika od obaveze pl-aćanja poreza na dohodak, pa tako ni sudija“. Navode još da u slučaju kada bi sudije bile izuzete od obaveze plaćanja poreza na dohodak, dovela bi se u pita-nje primjena odredbi Zakona o porezu na dohodak, koje su predmetom ocjenji-vanja. Na taj način bi preostali zaposle-nici sa svojim subjektivnim građanskim pravima u pogledu prava iz radnog od-nosa bili dovedeni u neravnopravan i diskriminirajući položaj u odnosu na su-dije, a što bi bilo protivno članu II tačka 4. Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno

Broj 4 – strana 542 jednakosti u pravima, bez diskriminaci-je, po bilo kom osnovu. Također bi bila povrijeđena prava iz Konvencije o za-štiti ljudskih prava i osnovnih sloboda sa pripadajućim Protokolima. Na osno-vu izloženog, Pravobranilaštvo Kantona Sarajevo smatra da su osporeni članovi Zakona u cijelosti u skladu sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i aman-dmanima na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Aida Salčinović-Kuljanin, Pred-stavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine nisu do-stavili odgovor na navode zahtjeva Kan-tonalnog suda u Goraždu.

5. Sjednica Suda bez javne rasprave

Ustavni sud Federacije je u skla-du sa članom 13. stav 1. Poslovnika Ust-avnog suda Federacije Bosne i Hercego-vine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. godine od-ržao sjednicu bez javne rasprave na koj-oj je razmotrio činjenice i navode u zah-tjevu i odgovor na zahtjev Kantona Sar-ajevo. Isto tako, izvršen je uvid u Presu-du ovog suda broj:U-12/14 od 09.12.2014. godine, koja je objavljena u „Službenim novinama Federacije BiH“, broj: 15/15, a u vezi koje je nakon održane javne rasp-rave dana 09.12.2014.godine, odlučeno da odredbe osporenih član 4., 9., 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na doho-dak nisu u nesaglasnosti sa Ustavom Fe-deracije Bosne i Hercegovine.

6. Relevantno pravo

А. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Član IV.C.3.10.(4)

(4) Ustavni sud odlučuje i o us-

24. april/travanj 2015. tavnim pitanjima koja mu predoči Vrho-vni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u toku postupka pred tim sud-om.

B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman LX

Član IV.C.7. mijenja se i glasi:

“1. Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom.

2. Plata i drugi uslovi obavljanja funkcije, uključujući i imunitet, za sve sudije sudova Federacije utvrđuju se za-konom.“

Amandman LXII

Član V.11. Ustava Federacije mij-enja se i glasi:

„3. Plata ii druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom“.

Amandman LXIII

Član VI.7. Ustava Federacije mij-enja se i glasi:

„4. ...Plata i druge naknade sudi-ji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom.”

Amandman CVI

Iza člana IX.11.e, dodaje se novi član IX.11.f, koji glasi:


Član IX.11.f. (1) „Kao izuzetak od principa iz stava 1.

člana IV.C.7. stav 3., člana V.4.11. i stava 4. člana VI.7. ovog Ustava, pla-ta i/ili druge naknade sudiji mogu biti umanjeni zakonom donesenim do 10. januara 2006. godine.

(2) Umanjenje iz stava 1. ovog člana može se izvršiti samo jednom.

(3) Stavovi 1. i 2. ovog člana ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo umanjenje plate i/ili drugih nakna-da sudiji zaštićenih stavom 1. člana IV.C.7., stavom 3. člana V.4.11. i sta-vom 4. člana VI.7. ovog Ustava“.

C. Zakon o porezu na dohodak („Služ- bene novine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13 )

Član 4.

„Porezom na dohodak oporezu-ju se dohoci koje porezni obaveznik os-tvari:

1) od nesamostalne djelatnosti; 2) od samostalne djelatnosti; 3) od imovine i imovinskih prava; 4) Od ulaganja kapitala“

Član 9.

„Porez na dohodak plaća se po

stopi od 10%.“

Član 10. (1) „Prihodom od nesamostalne djelatn-

osti smatra se bruto plata koju zapo-sleniku uplaćuje poslodavac po osn-


ovu ugovora o radu odnosno radnog odnosa ili daje u stvarima, koristima, protuuslugama ili u vidu premija i drugih prihoda za rad obavljen po njegovim uputama , osim prihoda iz čl. 5. i 6. ovog zakona“.

(2) Oporezivim prihodima od nesamos-talne djelatnosti smatraju se i :

1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje poslodav-ac isplati zaposlenicima iznad unosa utvrđenih Pravilnikom o primjeni Zakona o porezu na do-hodak,


3) zaostale plate odnosno razlike plata koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se za-posleniku ili bivšem zaposleniku isplaćuju u tekućem poreznom periodu na osnovu sudske pres-ude, osim iznosa zateznih kama-ta koje se u ovom slučaju ne sm-atraju oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti,





3) odobreni beskamatni krediti ili krediti sa kamatnom stopom ko-ja je niža od tržišne kamatne st-ope,


4) Izmirivanje ličnih troškova od st-rane poslodavca,

5) izmirivanje ili oprost dužničke obaveze od strane poslodavca.

(4) Prihodi koji ne ulaze u dohodak od

nesamostalne djelatnosti i koji ne po-dliježu oporezivanju su:

1) pomoć za gubitke nastale kao posljedica elementarnih nepogo-da i pomoći po osnovu ozljeda i bolesti koje isplaćuje poslodavac zaposleniku ili članu njegove po-rodice, isplaćene do visine utvrđ-ene posebnim propisima,

2) hrana koju poslodavac obezbjeđ-uje zaposlenicima u svojim pros-torijama do vrijednosti naknade za topli obrok, koja je utvrđena posebnim propisima,

3) smještaj koji poslodavac obezbje-đuje zaposleniku na mjestu gdje se obavlja djelatnost, ako je neo-phodno korištenje smještaja za zaposlenika radi obavljanja rad-nog zadatka,

4) smještaj i plaćanje troškova smje-štaja osiguranog za javne dužno-snike zaposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inostranstvu, i druge naknade isplaćene do visine utvrđene po-sebnim propisima,

5) poklon(i) koje poslodavci daju zaposleniku jedanput ili više pu-ta u toku poreznog perioda pov-odom državnih i/ili vjerskih pr-aznika ili jubileja firme, čija uk-upna vrijednost nije viša od 30% prosječne mjesečne neto plate is-plaćene u Federaciji prema pos-ljednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku.


6) otpremnine u slučaju otkaza ug-ovora o radu, u skladu sa članom 100. Zakona o radu („Službene novine Federacije BiH“, broj: 43/99, 32/00 i 29/03) i Općim kolektivnim ugovorom.

Član 27.

(1) „Akontacija poreza na dohodak od


(2) Obračun, obustavu i uplatu akonta-cije poreza na dohodak od nesamo-stalne djelatnosti vrši poslodavac ili sam obveznik poreza. Obveznik por-eza na dohodak je zaposlenik.

(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem je zap-oslenik dostavio svoju poreznu kar-ticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi opore-zivi prihodi od nesamostalne djelat-nosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz člana 11. ovoga zakona, i za iznos mjesečnih ličnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovoga zakona, primjenom stope iz člana 9. ovoga zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem zapos-lenik nije dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je zaposlenik ostvario kod


tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz člana 11. ovoga zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, zaposlenicima – rezidentn-im poreznim obaveznicima iz člana 2. stav (4) ovog zakona, koji dohod-ak ostvaruju kod poslodavaca prav-nih i fizičkih lica koja imaju sjedište na području Federacije, akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti obračunava se i plaća na poreznu osnovicu koju čine svi opo-rezivi prihodi od nesamostalne dje-latnosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, a umanjeni za plaćene rashode iz čla-na 11., ovog zakona i za iznos mjese-čnih ličnih odbitaka iz člana 24. st.(1) i (2) ovog zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesa-mostalne djelatnosti koji se obraču-nava na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao du-lje od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po st-opi od 10%, bez umanjenja za lične odbitke iz člana 24. ovoga zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stava (5) ovoga člana smatra se konačno utvrđenim porez-om za porezno razdoblje, te porezni obaveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obaveznik, ukoliko želi ost-variti pravo na lični odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akon-tacije poreza unijeti u godišnju pore-znu prijavu.

(8) Strane organizacije koje ne uživaju diplomatski imunitet u Federaciji i

zaposlenici tih organizacija koji ima-ju sjedište, odnosno prebivalište u

Broj 4 – strana 545 Federaciji dužni su pri isplati dohot-ka od nesamostalne djelatnosti zapo-slenim građanima ili stranim držav-ljanima obračunati porez po odbitku u skladu sa st. (1) do (6) ovoga člana i uplatiti ga u zakonom propisano-me roku.

(9) Porezni obaveznik koji je zaposlen u diplomatskom ili konzularnom pre-dstavništvu druge države, u međun-arodnoj organizaciji ili u predstavni-štvu ili organizaciji koja na teritoriju Federacije ima diplomatski imunitet, kada je obaveznik poreza i prema ovomu zakonu, dužan je sam obra-čunati akontaciju poreza na dohod-ak od nesamostalne djelatnosti pre-ma odredbama st. (1) do (5) ovoga člana i uplatiti je na propisani račun u zakonom propisanom roku.

(10) Porezni obaveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inostranstva dužan je na taj dohodak sam obračunati ako-ntaciju poreza od nesamostalne djel-atnosti na način iz st. (1) do (6) ovo-ga člana i uplatiti je u roku od pet dana od dana kada je primio dohod-ak“.

Član 48.

„Ministar će u roku od 60 dana

od dana stupanja na snagu ovoga Zako-na donijeti sljedeće podzakonske akte:

1) Pravilnik o primjeni Zakona o porezu na dohodak, kojim će se detaljnije propisati način utvrđi-vanja porezne osnovice, oblik i način izdavanja porezne kartice, oblik, sadržaj i način vođenja po-slovnih knjiga i evidencija, način vršenja godišnjeg obračuna pore-


za na dohodak te sačinjavanja i podnošenja godišnje prijave,


3) Propis o utvrđivanju kriterija za plaćanje poreza na dohodak u godišnjem paušalnom iznosu“.

Član 49.

„U cilju omogućavanja pravilne primjene člana 10. stav 1. i člana 27. ovo-ga Zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno najka-snije do početka primjene ovoga zakona mjesečne plate svojim zaposlenicima ob-računavati i u poreznim evidencijama i izvještajima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plata svojih zaposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprino-sa i poreza na platu vršiti na osnovu br-uto iznosa plate koji bi se utvrdio pre-računavanjem postojeće ugovorene neto plate u bruto platu po sljedećoj formuli:




sprave donosi rješenje o odbacivanju za-htjeva pridržavat će se razloga navede-

24. april/travanj 2015. nih u članu 26. stav 1. Zakona i rješenje zasnivati na samo jednom razlogu, uko-liko Sud ne odluči drugačije.


– da u ostavljenom roku podnosi-lac nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano ili ih nije ot-klonio onako kako mu je nalože-no,

– da osporeni opći akt nije na sn-azi,

– da se radi o zahtjevu o kojem je Sud već odlučio ili da se radi o zahtjevu iste pravne i činjenične prirode u kojem je Sud već zau-zeo stanovište i sl.


nenadležnosti, Sud može na prijedlog sudije izvjestioca odlučiti da li postoje ralozi za postupanje u skladu sa stavom 2. člana 26. Zakona. E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 Od 09.12.2014. godine, „Službene novine Federacije BiH“, broj: 15/15. 7. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije Ustavni sud Federacije je u pro-vedenom postupku razmotrio navode

24. april/travanj 2015. podnosioca zahtjeva, odgovora na zaht-jev te činjenice iz dokumentacije u spisu predmeta. Ovaj sud je posebno imao u vidu Presudu Ustavnog suda Federacije, broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine, koj-om je nakon održane javne rasprave 09. 12.2014. godine, te prezentiranja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da odredbe čl. 4. i 9., člana 10 stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesaglasnosti sa Ustavom Fede-racije Bosne i Hercegovine. U spomenut-oj Presudi je posebno istaknuto da je ri-ječ o sistemskom zakonu kojim se prov-odi finansijska i fiskalna politika u Fede-raciji Bosne i Hercegovine, da njegov ra-tio legis niti njegov cilj nije ni izravno ni neizravno umanjenje plata bilo koje kat-egorije obaveznika poreza na dohodak, pa tako ni plata sudija. Predmet reguli-sanja tog Zakona nije određivanje visine plata poreskih obaveznika, već određiv-anje visine i načina naplate poreza na dohodak. Visina plata sudija u Federaciji Bosne i Hercegovine utvrđena je poseb-nim zakonom, a to je Zakon o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovine i na taj se Zakon referira u prvom stavu Amandm-ana CVI, pa se upravo zato zaštitne odr-edbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi pred-met regulisanja bile plate sudija i tužila-ca u Federaciji Bosne i Hercegovine. Amandman CVI je donesen kako bi se stvorio ustavni osnov za korekciju plata sudija i tužilaca, nakon što je Upravni odbor za implementaciju mira u svom Kominikeu od 24. jula 2005. godine iska-zao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti sa kojim se suočavaju vlasti u Bosni i Hercegovini, naročito na entitets-


kom nivou“, te nakon što je Visoki pre-dstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu, prihvatajući preporuke Radne skupine, koju su činili predstavnici ministarstava pravde entiteta i Bosne i Hercegovine, Pravosudne komisije Brčko Distrikta, Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bo-sne i Hercegovine, kao i udruženja sudi-ja i tužilaca u oba entiteta, prema kojima bi plate za sudije i tužioce trebale biti „umjereno umanjene“, odlučio donijeti Zakon o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i He-rcegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plata sudija i tužilaca, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudskoj i tužilačkoj fu-nkciji u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne. Da je to tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visokog predstavnika UN, onaj kojim je donesen Amandman CVI i onaj kojim je donesen Zakon, ob-javljena jedan iza drugog, respektivno, u istom službenom glasilu i to u „Služben-im novinama Federacije BiH“, broj:72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti u vezi sa Za-konom o platama sudija i tužilaca u Fe-deraciji: stav prvi zato što se u njemu govori o umanjenju „zakonom donesen-im do 10. januara 2006. godine“, a to je nedvosmisleno Zakon o platama sudija i tužilaca, a drugi i treći stav zato što se u njima referiše na stav prvi. Prema tome

Broj 4 – strana 548 se i buduće umanjenje („na bilo koji nač-in ili u bilo kojem obliku, direktno ili in-direktno“) od kojeg Amandman zaštiću-je plate sudija očigledno odnosi na uma-njenje koje bi nastalo izmjenama toga Zakona ili donošenjem novog zakona, ali zakona čiji bi predmet regulisanja bi-le plate nosilaca sudijske i tužilačke fun-kcije, a ne zakona kojim se reguliše nač-in naplate poreza na dohodak za sve ob-aveznike tog poreza u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Imajući u vidu sve izloženo, Ust-avni sud Federacije smatra da se visina plate sudija primjenom osporenih odre-daba Zakona o porezu na dohodak, ne može smatrati umanjenjem plata u smi-slu u kojem o tome govore zaštitne odr-edbe Amandmana CVI na Ustav Federa-cije Bosne i Hercegovine. Utoliko prije, što je do faktičkog umanjenja plata sudi-ja, samo na godišnjoj razini i time naiz-gled neizravno, dolazilo i za primjene ranijih propisa o oporezivanju.

Kad je u pitanju član 10. st. (2), (3) i (4) osporenog Zakona, treba istaći da je riječ o dopunskim eksplikativnim odre-dbama koje na jedan način pojašnjavaju stav 1. ovog člana. Tako se u stavu 2. ut-vrđuje šta se smatra oporezivim prihod-om od nesamostalne djelatnosti, u stavu 3. se utvrđuje šta po osnovu nesamostal-ne djelatnosti ulazi u dohodak, dok se u stavu 4. utvrđuje vrsta prihoda koji ne ulazi u dohodak od nesamostalne djelat-nosti i koji na taj način ne podliježu opo-rezivanju. Slijedom navedenog, nema argumenata u prilog eventualnoj neust-avnosti odredaba st. (2), (3) i (4), člana 10., kojim je propisano pojašnjenje, odn-osno primjena stava 1., utoliko prije što se te odredbe primjenjuju na sve obave-


znike poreza na dohodak. Za osporene odredbe člana 48. i 49. Zakona nisu istaknuti nikakvi argu-menti niti su ponuđeni bilo kakvi doka-zi koji bi govorili u prilog neustavnosti tih odredaba. Analizom člana 48. može se utvrditi da se radi o zakonskoj odred-bi kojom se resorni ministar ovlašćuje a stavlja mu se i u obavezu donošenje po-dzakonskih akata koji su neophodni za provođenje Zakona o porezu na dohod-ak, pa iz tih razloga smatramo da ustav-nost te odredbe nije upitna. Isto se može reći i u pogledu od-redbe člana 49. koja je sama po sebi pro-vedbenog karaktera, jer propisuje obav-ezujuću instrukciju za poslodavce u po-gledu primjene odredbe člana 10. stav 1. i člana 27. osporenog Zakona kako bi se način obračuna mjesečne plate zaposle-nicima i njeno iskazivanje u poreznim evidencijama i izvještajima usaglasili sa zakonom. Ukoliko neki poslodavac nije postupao prema ovoj odredbi, odnosno ukoliko obračun plate nije vršen na nač-in kako je to propisano spomenutim čla-nom, onda se van svake sumnje radi o pogrešnoj primjeni materijalnog prava, a ne o neustavnosti same odredbe Zakona.

Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj: U-12/14 od 9.12. 2014 godine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9., članka 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak za koji se također traži ocjena ustavnosti, to je u skladu sa članom 41. stav 2 alineja 3. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Herc-egovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10) odlučio kao u stavu 2. donesene odluke.

Ovu presudu Ustavni sud Fede-

24. april/travanj 2015. racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, Predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i prof. dr. Edin Muminović, sudije Suda.


............................

241

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu, u svezi s utvrđivanjem ustavnosti odredaba članka 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na doho-dak, na temelju članka IV.C.3.10.(4) Ust-ava Federacije Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj dana 18.03.2015. godi-ne, donio je

P R E S U D U

Utvrđuje se da su odredbe član-ka 10. st. (2), (3) i (4), čl. 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13) u suglasnosti s Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

Odbacuje se zahtjev za postav-ljeno ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu u svezi utvrđivanja ustavn-osti odredaba čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zakona o porezu na doho-dak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13 ), jer je o ustavnosti navedenih odredaba Sud odlučio presudom u predmetu broj: U-12/14, od 09.12.2014. godine.

Presudu objaviti u „Službenim novinama Federacije BiH“ i „Službenim


novinama Bosansko-podrinjskog kanto-na Goražde“.

O b r a z l o ž e nj e 1. Podnositelj zahtjeva i predmet zahtjeva

Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) pre-dočio je Ustavnom sudu Federacije Bos-ne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Us-tavni sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje koje se odnosi na utvrđivanja ustavnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohod-ak (u daljnjem tekstu: osporeni članci Zakona).

Podnositelj zahtjeva je ustavno pitanje predočio na temelju članka IV.C. 3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i He-rcegovine. 2. Stranke u postupku

Stranke u postupku u ovom pr-edmetu, na temelju članka 39. stavak 2. Zakona o postupku pred Ustavnim sud-om Federacije Bosne i Hercegovine („Sl-užbene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03) su Kantonalni sud u Goraždu, Aida Salčinović-Kuljanin iz Sarajeva, kao tužitelj u sudskom postupku pred Kantonalnim sudom u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao tuženi u navedenom sud-skom postupku i Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bos-ne i Hercegovine, kao donositelj ospore-nih članaka Zakona. 3. Bitni navodi na kojima se temelji ustavno pitanje

Podnositelj zahtjeva navodi da se

Broj 4 – strana 550 pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi tužite-ljice Aide Salčinović-Kuljanin iz Saraje-va, ul. Kalemova br. 1, koju zastupaju Mustafa Bračković i Džemo Hadžiome-rović odvjetnici iz Sarajeva, protiv tuže-nog Kantona Sarajevo, koga zastupa za-konski zastupnik Pravobraniteljstvo Ka-ntona Sarajevo, radi isplate razlike plaće u iznosu 4.883, 50 KM. Navodi da je Op-ćinski sud u Sarajevu presudom broj: 65 0 Rs 2628322 12 Rs od 19.12.2012. godine obvezao tuženog da tužitelju isplati iz-nos od 4.883, 50 KM iz osnova umanje-nja plaće za razdoblje od svibnja 2009. godine do prosinca 2011. godine, sa zak-onskim zateznim kamatama od dospje-losti pojedinačnih mjesečnih iznosa do isplate, te da mu naknadi pripadajuće tr-oškove postupka, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zakon-skog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu odbio i prvo-stupanjsku presudu potvrdio presudom broj:05 0 Rs 000456 13 Rsž od 07.06.2013. godine. Protiv navedene presude Kanto-nalnog suda u Goraždu, Kanton Saraje-vo je izjavio apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine. Odlučujući o ape-laciji Kantona Sarajevo, Ustavni sud Bo-sne i Hercegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 12.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovi-ne, ukinuo drugostupanjsku presudu i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalogom da po žurnom post-upku donese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bos-ne i Hercegovine o poduzetim mjerama. Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženika, rješenjem broj: 05 0 Rs 000456 14 Rsž 2 od 03.04.2014.godine postupak prekinuo


i predočio Ustavnom sudu Federacije ustavno pitanje koje glasi: „da li su odr-edbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak u suglasnosti s odr-edbama Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 72/05)“.

Podnositelj zahtjeva navodi Am-andman CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, zatim članak IV.C.7. stav-ak 1. Ustava Federacije Bosne i Hercego-vine, kojima je utvrđeno da plaće i dru-ge naknade sucu ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudačke funkcije, os-im kao posljedica disciplinskog postup-ka sukladno zakonu. Podnositelj zahtjeva navodi visi-ne plaća sudaca, koje su propisane Zak-onom o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 53/13), koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Plaće propisane navedenim zakonom su tužiteljici isplaćivane do siječnja 2009. godine, kada je stupio na snagu Zakon o porezu na dohodak, koji je kasnije mije-njan i dopunjavan. Primjenom osporen-ih odredaba Zakona tužiteljici su ispla-ćivane umanjene plaće za mjesečne izn-ose kako je to utvrđeno prvostupanjsk-om presudom. Kako bi Kantonalni sud u Goraž-du mogao donijeti odluku po žalbi tuže-nika protiv prvostupanjske presude, pr-edlaže Ustavnom sudu Federacije da donese presudu kojom će utvrditi da li su osporene odredbe Zakona u suglasn-osti s Ustavom Federacije Bosne i Herc-egovine.

4. Bitni navodi odgovora na zahtjev

Ustavni sud Federacije je dana 28.05.2014. godine sukladno članku 16.

24. april/travanj 2015. Zakona o postupku pred Ustavnim su-dom Federacije Bosne i Hercegovine, pozvao Kanton Sarajevo, putem Pravob-raniteljstva Kantona, Aidu Salčinović-Kuljanin iz Sarajeva i Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bos-ne i Hercegovine, da kao stranke u post-upku dostave odgovor na navode zahtj-eva Kantonalnog suda u Goraždu, u ro-ku od 30 dana. U odgovoru na zahtjev koji je da-na 23.06.2014. godine dostavilo Pravob-raniteljstvo Kantona Sarajevo, ističe se da Zakon o porezu na dohodak, koji je donesen skoro tri godine nakon donoše-nja Amandmana CVI na Ustav Federaci-je Bosne i Hercegovine, nije imao za cilj smanjene plaća poreznih obveznika, a samim tim i tužitelja kao nositelja suda-čke funkcije. Ističu da je cilj Zakona o porezu na dohodak regulativa poreza na dohodak, odnosno određivanje obve-ze plaćanja poreza u okviru usvajanja fi-nancijske politike Europske unije, a za čiju osnovicu služi upravo neumanjena plaća. Navode da se ovdje zapravo radi-lo o prelasku na novi obračun isplate po-reza kao sasvim novom i do tada nepo-znatom načelu po kom je isplata poreza uvijek obveza onoga tko ostvaruje prih-od, odnosno uposlenika. Naglašavaju op-ćepoznatu činjenicu da u Europskoj uniji svi ostvaritelji plaća snose obvezu plaća-nja poreza na dohodak, te da nitko ne može biti oslobođen te obveze. Smatraju da, ukoliko bi se mijenjale odredbe Za-kona o porezu na dohodak, iz navede-nih razloga, došlo bi do izlaska iz okvira pravnih pravila Europske unije. Pravobraniteljstvo Kantona Sara-jevo smatra da osporeni članci Zakona nisu nesuglasni s Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i navedenim Ama-ndmanom na Ustav Federacije Bosne i

Broj 4 – strana 551 Hercegovine. Navode da se osporenim člankom 4. Zakona regulira za koje dje-latnosti se oporezuju dohoci, a u koje sp-adaju i nesamostalne djelatnosti koje po-drazumijevaju i sudačku funkciju. Član-kom 9. se tretira postotak poreza, člank-om 10. se pojašnjava šta se sve smatra prihodom od nesamostalne djelatnosti, člankom 27. se regulira postupak utvrđi-vanja naplate poreza, člankom 48. se re-gulira donošenje podzakonskih akata, a člankom 49. se definira pravilna primje-na članka 10. stavak 1. i članka 27. Ističu da iz navedenih odredbi proizlazi da su porezni obveznici sve osobe koje ostva-ruju dohodak od bilo koje djelatnosti, pa i sudačke. Naglašavaju da osporeni članci Zakona ne diraju u plaće. Plaće predsta-vljaju jednu, a porez na dohodak sasvim drugu kategoriju. Pozivaju se na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine AP-2840/13 od 12.02.2014. godine, odnosno citiraju dio obrazloženja koje glasi: „niti jednom odredbom ovog Zakona nije pr-edviđena mogućnost isključenja bilo ko-je kategorije uposlenika od obveze plać-anja poreza na dohodak, pa tako ni su-daca“. Navode još da u slučaju kada bi suci bili izuzeti od obveze plaćanja pore-za na dohodak, dovela bi se u pitanje pr-imjena odredbi Zakona o porezu na do-hodak, koje su predmetom ocjenjivanja. Na taj način bi preostali uposlenici sa svojim subjektivnim građanskim pravi-ma u pogledu prava iz radnog odnosa bili dovedeni u neravnopravan i diskri-minirajući položaj u odnosu na suce, a što bi bilo protivno članku II točka 4. Us-tava Bosne i Hercegovine, odnosno jed-nakosti u pravima, bez diskriminacije, po bilo kom osnovu. Također bi bila po-vrijeđena prava iz Konvencije o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda s pri-

Broj 4 – strana 552 padajućim Protokolima. Na temelju izlo-ženog, Pravobraniteljstvo Kantona Sara-jevo smatra da su osporeni članci Zako-na u cijelosti sukladni Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine i amandmanima na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Aida Salčinović-Kuljanin, Zastu-pnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine nisu do-stavili odgovor na navode zahtjeva Kan-tonalnog suda u Goraždu. 5. Sjednica Suda bez javne rasprave Ustavni sud Federacije je suklad-no članku 13. stavak 1. Poslovnika Usta-vnog suda Federacije Bosne i Hercego-vine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. godine od-ržao sjednicu bez javne rasprave na koj-oj je razmotrio činjenice i navode u zah-tjevu i odgovor na zahtjev Kantona Sar-ajevo. Isto tako, izvršen je uvid u Presu-du ovog suda broj:U-12/14 od 09.12.2014. godine, koja je objavljena u „Službenim novinama Federacije BiH“, broj: 15/15, a u svezi koje je nakon održane javne ras-prave dana 09.12.2014. godine, odluče-no da odredbe osporenih čl. 4., 9., 10. st-avak 1. i članka 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesuglasnosti s Ustav-om Federacije Bosne i Hercegovine. 6. Relevantno pravo A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Član IV.C.3.10.(4)

(4) Ustavni sud odlučuje i o ust-avnim pitanjima koja mu predoči Vrho-vni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u tijeku postupka pred tim sud-om.

24. april/travanj 2015. B. Amandmani na Ustav Federacije

Bosne i Hercegovine

Amandman LX

Članak IV.C.7. mijenja se i glasi:

“1. Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom.

2. Plaća i drugi uslovi obavljanja funkcije, uključujući i imunitet, za sve suce sudova Federacije utvrđuju se zak-onom.“

Amandman LXII

Članak V.11. Ustava Federacije mijenja se i glasi:

„3. Plaća iidruge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom“.

Amandman LXIII

Članak VI.7. Ustava Federacije mijenja se i glasi:

„4. ...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom.”

Amandman CVI


Članak IX.11.f.

(1) „Kao izuzetak od načela iz stavka 1.


članka IV.C.7. stavak 3., članka V.4. 11. i stavka 4. članka VI.7. ovog Us-tava, plaća i/ili druge naknade sucu mogu biti umanjeni zakonom done-senim do 10. siječnja 2006. godine.

(2) Umanjenje iz stavka 1. ovog člana može se izvršiti samo jednom.

(3) Stavci 1. i 2. ovog članka ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo umanjenje plaće i/ili drugih nakna-da sucu zaštićenih stavkom 1. članka IV.C.7., stavkom 3. članka V.4.11. i stavkom 4. članka VI.7. ovog Usta-va“.

C. Zakon o porezu na dohodak („Služ- bene novine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13 )

Članak 4.

„Porezom na dohodak oporezu-ju se dohoci koje porezni obveznik os-tvari:

1) od nesamostalne djelatnosti; 2) od samostalne djelatnosti; 3) od imovine i imovinskih prava; 4) od ulaganja kapitala“

Članak 9.

„Porez na dohodak plaća se po

stopi od 10%.“

Članak 10. (1) „Prihodom od nesamostalne djelat-

nosti smatra se bruto plaća koju up-osleniku uplaćuje poslodavac na te-melju ugovora o radu odnosno rad-nog odnosa ili daje u stvarima, koris-


tima, protuuslugama ili u vidu pre-mija i drugih prihoda za rad obav-ljen po njegovim uputama, osim pri-hoda iz čl. 5. i 6. ovog zakona“.

(2) Oporezivim prihodima od nesamo-stalne djelatnosti smatraju se i :

1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje poslodav-ac isplati uposlenicima iznad un-osa utvrđenih Pravilnikom o pri-mjeni Zakona o porezu na doho-dak,


3) zaostale plaće odnosno razlike plaća koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se upo-sleniku ili bivšem uposleniku is-plaćuju u tekućem poreznom pe-riodu na osnovu sudske presude, osim iznosa zateznih kamata ko-je se u ovom slučaju ne smatraju oporezivim prihodom od nesa-mostalne djelatnosti.

4) svi drugi prihodi po osnovu i u svezi s nesamostalnom djelatno-šću.







5) izmirivanje ili oprost dužničke obveze od strane poslodavca.



1) pomoć za gubitke nastale kao posljedica elementarnih nepogo-da i pomoći po osnovu ozljeda i bolesti koje isplaćuje poslodavac uposleniku ili članu njegove obi-telji, isplaćene do visine utvrđe-ne posebnim propisima,

2) hrana koju poslodavac obezbje-đuje uposlenicima u svojim pro-storijama do vrijednosti naknade za topli obrok, koja je utvrđena posebnim propisima,


4) smještaj i plaćanje troškova smje-štaja osiguranog za javne dužno-snike uposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inozemstvu, i druge naknade is-plaćene do visine utvrđene pose-bnim propisima,

5) poklon(i) koje poslodavci daju uposleniku jedanput ili više puta tijekom poreznog perioda povo-dom državnih i/ili vjerskih praz-nika ili jubileja tvrtke, čija ukup-na vrijednost nije viša od 30% pr-osječne mjesečne neto plaće ispl-aćene u Federaciji prema poslje-dnjem objavljenom podatku nad-ležnog organa za statistiku.

6) otpremnine u slučaju otkaza ug-ovora o radu, sukladno sa člank-


om 100. Zakona o radu („Službe-ne novine Federacije BiH“, br.: 43/99, 32/00 i 29/03) i Općim kolektivnim ugovorom.

Članak 27.

(1) „Akontacija poreza na dohodak od


(2) Obračun, obustavu i uplatu akonta-cije poreza na dohodak od nesamos-talne djelatnosti vrši poslodavac ili sam obveznik poreza. Obveznik por-eza na dohodak je uposlenik.

(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem je upo-slenik dostavio svoju poreznu karti-cu, obračunava se mjesečno od pore-zne osnovice koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ovo-ga zakona, i za iznos mjesečnih oso-bnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovoga zakona, primjenom stope iz članka 9. ovoga zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem uposl-enik nije dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelat-nosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz članka


11. ovoga zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, uposlenicima – rezidentn-im poreznim obveznicima iz članka 2. stavak (4) ovog zakona, koji doho-dak ostvaruju kod poslodavaca pra-vnih i fizičkih osoba koje imaju sjedi-šte na području Federacije, akontaci-ja poreza na dohodak od nesamosta-lne djelatnosti obračunava se i plaća na poreznu osnovicu koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, a umanjeni za plaćene rashode iz čla-nka 11, ovog zakona i za iznos mjes-ečnih osobnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovog zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesa-mostalne djelatnosti koji se obraču-nava na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao du-lje od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po sto-pi od 10%, bez umanjenja za osobne odbitke iz članka 24. ovoga zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stavka (5) ovoga čla-nka smatra se konačno utvrđenim porezom za porezno razdoblje, te porezni obveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obveznik, ukoliko želi ostvariti pravo na osobni odbit-ak, može taj dohodak i uplaćene iz-nose akontacije poreza unijeti u god-išnju poreznu prijavu.

(8) Strane organizacije koje ne uživaju diplomatski imunitet u Federaciji i uposlenici tih organizacija koji imaju sjedište, odnosno prebivalište u Fed-eraciji dužni su pri isplati dohotka od nesamostalne djelatnosti uposle-


nim građanima ili stranim državlja-nima obračunati porez po odbitku sukladno st. (1) do (6) ovoga članka i uplatiti ga u zakonom propisanome roku.

(9) Porezni obveznik koji je uposlen u diplomatskom ili konzularnom pre-dstavništvu druge države, u međun-arodnoj organizaciji ili u predstavni-štvu ili organizaciji koja na teritoriju Federacije ima diplomatski imunitet, kada je obveznik poreza i prema ov-omu zakonu, dužan je sam obračun-ati akontaciju poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti prema odr-edbama st. (1) do (5) ovoga članka i uplatiti je na propisani račun u za-konom propisanom roku.

(10) Porezni obveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inozemstva dužan je na taj dohodak sam obračunati akonta-ciju poreza od nesamostalne djelat-nosti na način iz st. (1) do (6) ovoga članka i uplatiti je u roku od pet da-na od dana kada je primio dohod-ak“.

Članak 48.

„Ministar će u roku od 60 dana

od dana stupanja na snagu ovoga zako-na donijeti sljedeće podzakonske akte:

Pravilnik o primjeni Zakona o porezu na dohodak, kojim će se detaljnije propisati način utvrđi-vanja porezne osnovice, oblik i način izdavanja porezne kartice, oblik, sadržaj i način vođenja po-slovnih knjiga i evidencija, način vršenja godišnjeg obračuna pore-za na dohodak te sačinjavanja i podnošenja godišnje prijave,



2) Propis o utvrđivanju kriterija za plaćanje poreza na dohodak u godišnjem paušalnom iznosu“.

Članak 49.

„U cilju omogućavanja pravilne

primjene članka 10. stavka 1. i članka 27. ovoga zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno naj-kasnije do početka primjene ovoga Zak-ona mjesečne plaće svojim uposlenicima obračunavati i u poreznim evidencijama i izvješćima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plaća svojih uposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprino-sa i poreza na platu vršiti na osnovu br-uto iznosa plaće koji bi se utvrdio prera-čunavanjem postojeće ugovorene neto plaće u bruto plaću po slijedećoj formu-li:

100

100

95

100



Bruto



Kad Sud na sjednici bez javne

rasprave donosi rješenje o odbacivanju zahtjeva pridržavat će se razloga nave-denih u članku 26. stavak 1. Zakona i rj- ešenje temeljiti na samo jednom razlogu,

24. april/travanj 2015. ukoliko Sud ne odluči drugačije.

Ako ne postoje druge procesne

pretpostavke za odlučivanje o biti stvari, osim onih izričito navedenih u stavku 1. članka 26. Zakona, u rješenju se izričito navodi o kojim se procesnim pretposta-vkama radi. Te druge pretpostavke mo-gu biti, posebice:

- da u ostavljenom roku podnositelj nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano ili ih nije otklonio onako kako mu je naloženo,

- da osporeni opći akt nije na snazi, - da se radi o zahtjevu o kojem je Sud

već odlučio ili da se radi o zahtjevu iste pravne i činjenične prirode u kojem je Sud već zauzeo stanovište i sl.

Kad Sud odbacuje zahtjev zbog nenadležnosti, Sud može na prijedlog suca izvjestitelja odlučiti da li postoje ra-zlozi za postupanje sukladno stavku 2. članka 26. Zakona E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 od09.12.2014. godine, „Službene novine Federacije BiH“, broj: 15/15. 7. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije Ustavni sud Federacije je u pro-vedenom postupku razmotrio navode podnositelja zahtjeva, odgovora na zaht-jev te činjenice iz dokumentacije u spisu predmeta. Ovaj sud je posebno imao u vidu Presudu Ustavnog suda Federacije, broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine, koj-

24. april/travanj 2015. om je nakon održane javne rasprave 09. 12.2014. godine, te prezentiranja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da odredbe čl. 4. i 9., članka 10 stavak 1. i članka 27. Zakona o porezu na doho-dak nisu u nesuglasnosti sa Ustavom Fe-deracije Bosne i Hercegovine. U spome-nutoj Presudi je posebice istaknuto da je riječ o sistemskom zakonu kojim se pro-vodi financijska i fiskalna politika u Fed-eraciji Bosne i Hercegovine, da njegov ratio legis niti njegov cilj nije ni izravno ni neizravno umanjenje plaća bilo koje kategorije obveznika poreza na dohod-ak, pa tako ni plaća sudaca. Predmet re-guliranja tog Zakona nije određivanje visine plaća poreskih obveznika, već od-ređivanje visine i načina naplate poreza na dohodak. Visina plaća sudaca u Federaciji Bosne i Hercegovine utvrđena je poseb-nim zakonom, a to je Zakon o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine i na taj se Zakon referira u prvom stavku Amand-mana CVI, pa se upravo zato zaštitne odredbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi predmet reguliranja bile plaće sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne. Amandman CVI je donesen kako bi se stvorio ustavni temelj za korekciju pl-aća sudaca i tužitelja, nakon što je Upra-vni odbor za implementaciju mira u sv-om Kominikeu od 24. lipnja 2005. godi-ne iskazao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti sa kojim se suočavaju vlasti u Bosni i Hercegovini, naročito na entitetskom nivou“, te nakon što je Viso-ki predstavnik UN za Bosnu i Hercego-vinu, prihvatajući preporuke Radne sk-upine, koju su činili predstavnici ministarstava pravde entiteta i Bosne i Her-

Broj 4 – strana 557 cegovine, Pravosudnog povjerenstva Br-čko Distrikta, Visokog sudbenog i tuži-teljskog vijeća Bosne i Hercegovine, kao i udruga sudaca i tužitelja u oba entiteta, prema kojima bi plaće za suce i tužitelje trebale biti „umjereno umanjene“, odlu-čio donijeti Zakon o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federa-ciji Bosne i Hercegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plaća sudaca i tužitelja, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudbenoj i tužiteljskoj funkciji u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne („Službene novine Federacije BiH, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne. Da je to tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visokog predstavnika UN, onaj kojim je donesen Amandman CVI i onaj kojim je donesen Zakon, obja-vljena jedan iza drugog, respektivno, u istom službenom glasilu i to u „Služben-im novinama Federacije BiH“, broj:72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti spregnute sa Zakonom o plaćama sudaca i tužitelja u Federaciji: stavak prvi zato što se u nje-mu govori o umanjenju „zakonom don-esenim do 10. siječnja 2006. godine“, a to je nedvojbeno Zakon o plaćama sudaca i tužitelja, a drugi i treći stavak zato što se u njima referira na stavak prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direkt-no ili indirektno“) od kojeg Amandman zaštićuje plaće sudaca očigledno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama

Broj 4 – strana 558 toga Zakona ili donošenjem novog zako-na, ali zakona čiji bi predmet reguliranja bile plaće nositelja sudbene i tužiteljske funkcije, a ne zakona kojim se regulira način naplate poreza na dohodak za sve obveznike tog poreza u Federaciji Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Ust-avni sud Federacije smatra da se visina plaće sudaca primjenom osporenih odr-edaba Zakona o porezu na dohodak, ne može smatrati umanjenjem plaća u smi-slu u kojem o tome govore zaštitne odr-edbe Amandmana CVI na Ustav Federa-cije Bosne i Hercegovine. Utoliko prije, što je do faktičkog umanjenja plaća sud-aca, samo na godišnjoj razini i time naiz-gled neizravno, dolazilo i za primjene ranijih propisa o oporezivanju. Kad je u pitanju članak 10. st. (2), (3) i (4) osporenog Zakona, treba istaći da je riječ o dopunskim eksplikativnim odredbama koje na jedan način pojaš-njavaju stavak 1. ovog članka. Tako se u stavku 2. utvrđuje šta se smatra oporezi-vim prihodom od nesamostalne djelatn-osti, u stavku 3. se utvrđuje šta po osn-ovu nesamostalne djelatnosti ulazi u do-hodak, dok se u stavku 4. utvrđuje vrsta prihoda koji ne ulazi u dohodak od ne-samostalne djelatnosti i koji na taj način ne podliježu oporezivanju. Slijedom na-vedenog, nema argumenata u prilog ev-entualnoj neustavnosti odredaba st. (2), (3) i (4), članka 10., kojim je propisano pojašnjenje, odnosno primjena stavka 1., utoliko prije što se te odredbe primjenju-ju na sve obveznike poreza na dohodak. Za osporene odredbe članka 48. i 49. Zakona nisu istaknuti nikakvi argumenti niti su ponuđeni bilo kakvi doka-


zi koji bi govorili u prilog neustavnosti tih odredaba. Analizom članka 48. može se utvrditi da se radi o zakonskoj odre-dbi kojom se resorni ministar ovlašćuje a stavlja mu se i u obavezu donošenje po-dzakonskih akata koji su neophodni za provođenje Zakona o porezu na doho-dak, pa iz tih razloga smatramo da usta-vnost te odredbe nije upitna. Isto se može reći i u pogledu od-redbe članka 49. koja je sama po sebi pr-ovedbenog karaktera, jer propisuje obv-ezujuću instrukciju za poslodavce u po-gledu primjene odredbe članka 10. sta-vak 1. i članka 27. osporenog Zakona ka-ko bi se način obračuna mjesečne plaće uposlenicima i njeno iskazivanje u pore-znim evidencijama i izvješćima usugla-sili sa zakonom. Ukoliko neki poslodav-ac nije postupao prema ovoj odredbi, odnosno ukoliko obračun plaće nije vrš-en na način kako je to propisano spome-nutim člankom, onda se van svake sum-nje radi o pogrešnoj primjeni materijal-nog prava , a ne o neustavnosti same odredbe Zakona. Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj: U-12/14 od 9.12.2014 godine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zako-na o porezu na dohodak za koji se tako-đer traži ocjena ustavnosti, to je suklad-no članku 41. stavak 2. alineja 3. Poslov-nika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, broj: 40/10) odlučio kao u sta-vku 2. donesene odluke. Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, Predsjednica Su- da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir,

24. april/travanj 2015. Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, suci Suda.

Broj:U-26/14 Predsjednica 18.03.2015.godine Ustavnog suda Federacije

S a r a j e v o Bosne i Hercegovine Kata Senjak,v.r.

..................................

241

Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине, одлучујући о уставн-ом питању које му је предочио Кан-тонални суд у Горажду, у вези са утв-рђивањем уставности одредаба чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак, на основу члана IV.Ц.3.10. (4) Устава Федерације Босне и Херцегов-ине, на сједници одржаној дана 18.03. 2015. године, донио је

П Р Е С У Д У

Утврђује се да су одредбе чла-на 10. ст. (2), (3) и (4), чл. 48. и 49. Зак-она о порезу на доходак („Службене новине Федерације БиХ“, брoj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13) у сагласнос-ти са Уставом Федерације Босне и Хе-рцеговине.

Одбацује се захтјев за постављ-ено уставно питање Кантоналног су-да у Горажду у вези утврђивања уста-вности одредаба чл. 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак („Службене новине Федера-ције БиХ“, бр.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13 ), јер је о уставности наведе-них одредаба Суд одлучио пресудом у предмету број: У-12/14, од 09.12. 2014. године.

Пресуду објавити у „Службен- им новинама Федерације БиХ“ и „Сл- ужбеним новинама Босанско-подри-

Broj 4 – strana 559 њског кантона Горажде“.


1. Подносилац захтјева и предмет захтјева

Кантонални суд у Горажду (у даљем тексту: подносилац захтјева) предочио је Уставном суду Федераци-је Босне и Херцеговине (у даљем тек-сту: Уставни суд Федерације) дана 09. 05.2014. године уставно питање које се односи на утврђивања уставности чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак (у даљем тексту: оспорени чланови Закона).

Подносилац захтјева је уставно питање предочио на основу члана IV.Ц.3.10.(4) Устава Федерације Босне и Херцеговине.

1. Странке у поступку

Странке у поступку у овом пр-едмету, на основу члана 39. став 2. За-кона о поступку пред Уставним суд-ом Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр. 6/95 и 37/03) су Кантонални суд у Горажду, Аида Салчиновић-Куљанин из Сарајева, као тужилац у судском поступку пред Кантоналним судом у Горажду, Кантон Сарајево, као туже-ни у наведеном судском поступку и Представнички дом и Дом народа Парламента Федерације Босне и Хер-цеговине, као доносилац оспорених чланова Закона.

2. Битни наводи на којима се

заснива уставно питање

Подносилац захтјева наводи да

Broj 4 – strana 560 се пред Кантоналним судом у Гораж-ду води парнични поступак по тужби тужиоца Аиде Салчиновић-Куљанин из Сарајева, ул. Калемова бр. 1, коју заступају Мустафа Брачковић и Џемо Хаџиомеровић адвокати из Сарајева, против туженог Кантона Сарајево, ко-га заступа законски заступник Право-бранилаштво Кантона Сарајево, ради исплате разлике плате у износу 4.883, 50 КМ. Наводи да је Општински суд у Сарајеву пресудом број: 65 0 Рс 2628 322 12 Рс од 19.12.2012. године обавез-ао туженог да тужиоцу исплати износ од 4.883, 50 КМ из основа умањења пл-ате за раздобље од маја 2009. године до децембра 2011. године, са законск-им затезним каматама од доспјелости појединачних мјесечних износа до ис-плате, те да му накнади припадајуће трошкове поступка, све у року од 15 дана.

Кантон Сарајево је путем зако-нског заступника изјавио жалбу, коју је Кантонални суд у Горажду одбио и првостепену пресуду потврдио пресу-дом број: 05 0 Рс 000456 13 Рсж од 07. 06.2013. године. Против наведене пре-суде Кантоналног суда у Горажду, Ка-нтон Сарајево је изјавио апелацију Ус-тавном суду Босне и Херцеговине. Од-лучујући о апелацији Кантона Сараје-во, Уставни суд Босне и Херцеговине је одлуком број:Ап-2840/13 од 12.02. 2014. године утврдио повреду права на правично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине, укинуо другостепену пресуду и предмет вра-тио Кантоналном суду у Горажду, с налогом да по хитном поступку доне-се нову одлуку и у року од шест мје-сеци обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама. Кантонални суд у Горажду је у


поступку рјешавања по жалби туже-ника, рјешењем број: 05 0 Рс 000456 14 Рсж 2 од 03.04.2014. године поступак прекинуо и предочио Уставном суду Федерације уставно питање које гла-си: „да ли су одредбе чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак у сагласности с одредбама Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Хе-рцеговине („Службене новине Феде-рације БиХ“, број: 72/05)“.

Подносилац захтјева наводи Амандман CVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине, затим члан IV.Ц.7. став 1. Устава Федерације Босне и Хе-рцеговине, којима је утврђено да пла-те и друге накнаде судији не могу би-ти умањене за вријеме вршења судиј-ске функције, осим као посљедица дисциплинског поступка у складу са законом. Подносилац захтјева наводи вис-ине плата судија, које су прописане Законом о платама и другим накна-дама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Херцеговине („Службене но-вине Федерације БиХ“, брoj: 72/05, 22/09 и 53/13), који је ступио на снагу 01.01.2006. године. Плате прописане наведеним законом су тужиоцу исп-лаћиване до јануара 2009. године, ка-да је ступио на снагу Закон о порезу на доходак, који је касније мијењан и допуњаван. Примјеном оспорених од-редаба Закона тужиоцу су исплаћи-ване умањене плате за мјесечне изн-осе како је то утврђено првостепеном пресудом. Како би Кантонални суд у Го-ражду могао донијети одлуку по жал-би туженика против првостепене пре-суде, предлаже Уставном суду Федер-ације да донесе пресуду којом ће ут-врдити да ли су оспорене одредбе За-

24. april/travanj 2015. кона у сагласности са Уставом Феде-рације Босне и Херцеговине. 4. Битни наводи одговора на захтјев

Уставни суд Федерације је да-на 28.05.2014. године у складу са чла-ном 16. Закона о поступку пред Уста-вним судом Федерације Босне и Хер-цеговине, позвао Кантон Сарајево, пу-тем Правобранилаштва Кантона, Аи-ду Салчиновић-Куљанин из Сарајева и Представнички дом и Дом народа Парламента Федерације Босне и Хер-цеговине, да као странке у поступку доставе одговор на наводе захтјева Ка-нтоналног суда у Горажду, у року од 30 дана. У одговору на захтјев који је дана 23.06.2014. године доставило Пр-авобранилаштво Кантона Сарајево, истиче се да Закон о порезу на дохо-дак, који је донесен скоро три године након доношења Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Херцегови-не, није имао за циљ смањене плата порезних обавезника, а самим тим и тужиоца као носилаца судијске фун-кције. Истичу да је циљ Закона о по-резу на доходак регулатива пореза на доходак, односно одређивање обавезе плаћања пореза у оквиру усвајања финансијске политике Европске уни-је, а за чију основицу служи управо неумањена плата. Наводе да се овдје заправо радило о преласку на нови обрачун исплате пореза као сасвим новом и до тада непознатом принци-пу по ком је исплата пореза увијек об-авеза онога ко остварује приход, одн-осно запосленика. Наглашавају опш-тепознату чињеницу да у Европској унији сви оствариоци плата сносе об-авезу плаћања пореза на доходак, те


да нико не може бити ослобођен те обавезе. Сматрају да, уколико би се мијењале одредбе Закона о порезу на доходак, из наведених разлога, дошло би до изласка из оквира правних пра-вила Европске уније. Правобранилаштво Кантона Сарајево сматра да оспорени чланови Закона нису несагласни са Уставом Федерације Босне и Херцеговине и наведеним Амандманом на Устав Фе-дерације Босне и Херцеговине. Наво-де да се оспореним чланом 4. Закона регулише за које дјелатности се опо-резују дохоци, а у које спадају и неса-мосталне дјелатности које подразуми-јевају и судијску функцију. Чланом 9. се третира постотак пореза, чланом 10. се појашњава шта се све сматра пр-иходом од несамосталне дјелатности, чланом 27. се регулише поступак утв-рђивања наплате пореза, чланом 48. се регулише доношење подзаконских аката, а чланом 49. се дефинишe пра-вилна примјена члана 10. став 1. и чл-ана 27. Истичу да из наведених одре-дби произлази да су порезни обавез-ници сва лица која остварују доходак од било које дјелатности, па и судиј-ске. Наглашавају да оспорени чла-нови Закона не дирају у плате. Плате представљају једну, а порез на доход-ак сасвим другу категорију. Позивају се на одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине АП-2840/13 од 12.02.2014. године, односно цитирају дио образ-ложења које гласи: „нити једном одр-едбом овог Закона није предвиђена могућност искључења било које кате-горије запосленика од обавезе плаћа-ња пореза на доходак, па тако ни су-дија“. Наводе још да у случају када би судије биле изузете од обавезе плаћа-

Broj 4 – strana 562 ња пореза на доходак, довела би се у питање примјена одредби Закона о порезу на доходак, које су предметом оцјењивања. На тај начин би преоста-ли запосленици са својим субјективн-им грађанским правима у погледу пр-ава из радног односа били доведени у неравноправан и дискриминирајући положај у односу на судије, а што би било противно члану II тачка 4. Уста-ва Босне и Херцеговине, односно јед-накости у правима, без дискримина-ције, по било ком основу. Такођер би била повријеђена права из Конвенци-је о заштити људских права и основн-их слобода са припадајућим Прото-колима. На основу изложеног, Право-бранилаштво Кантона Сарајево смат-ра да су оспорени чланови Закона у цијелости у складу са Уставом Феде-рације Босне и Херцеговине и аман-дманима на Устав Федерације Босне и Херцеговине. Аида Салчиновић-Куљанин, Представнички дом и Дом народа Парламента Федерације Босне и Хер-цеговине нису доставили одговор на наводе захтјева Кантоналног суда у Горажду. 5. Сједница Суда без јавне расправе Уставни суд Федерације је у ск-ладу са чланом 13. став 1. Пословника Уставног суда Федерације Босне и Хе-рцеговине („Службене новине Феде-рације БиХ“, број: 40/10), дана 18.03. 2015. године одржао сједницу без јав-не расправе на којој је размотрио чи-њенице и наводе у захтјеву и одговор на захтјев Кантона Сарајево. Исто та-ко, извршен је увид у Пресуду овог суда број: У-12/14 од 09.12.2014. годи-не, која је објављена у „Службеним

24. april/travanj 2015. новинама Федерације БиХ“, број:15/15, а у вези које је након одржане јавне ра-справе дана 09.12.2014. године, одлуч-ено да одредбе оспорених чл. 4., 9., 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак нису у несагласности са Уст-авом Федерације Босне и Херцеговине. 6. Релевантно право А. Устав Федерације Босне и Херцеговине

Члан IV.Ц.3.10.(4)

(4) Уставни суд одлучује и о уставним питањима која му предочи Врховни суд или неки кантонални суд а која се појаве у току поступка пред тим судом. Б. Амандмани на Устав Федерације Босне и Херцеговине

Амандман LX

Члан IV.Ц.7. мијења се и гласи:

“1. Плата и друге накнаде суд-ији не могу бити умањени за вријеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског поступка у складу са законом.

2. Плата и други услови обав-љања функције, укључујући и имуни-тет, за све судије судова Федерације утврђују се законом.“

Амандман LXII

Члан V.11. Устава Федерације мијења се и гласи:

„3. Плата ии друге накнаде су- дији не могу бити умањени за вријеме

24. april/travanj 2015. вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског поступка у складу са законом“.

Амандман LXIII

Члан VI.7. Устава Федерације мијења се и гласи:

„4. ...Плата и друге накнаде судији не могу бити умањени за ври-јеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског посту-пка у складу са законом.”


Иза члана IX.11.е, додаје се но-

ви члан IX.11.ф, који гласи:

Члан IX.11.ф.

(1) „Као изузетак од принципа из ста-ва 1. члана IV.Ц.7. став 3., члана V.4.11. и става 4. члана VI.7. овог Устава, плата и/или друге накна-де судији могу бити умањени за-коном донесеним до 10. јануара 2006. године.

(2) Умањење из става 1. овог члана може се извршити само једном.

(3) Ставови 1. и 2. овог члана не могу се тумачити тако да је на било ко-ји начин или у било којем облику, директно или индиректно, дозво-љено неко друго умањење плате и/или других накнада судији за-штићених ставом 1. члана IV.Ц.7., ставом 3. члана V.4.11. и ставом 4. члана VI.7. овог Устава“.

Ц. Закон о порезу на доходак („Слу- жбене новине Федерације БиХ“, број: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13 )


Члан 4.

„Порезом на доходак опорезују се дохоци које порезни обавезник оства-ри:

1) од несамосталне дјелатности; 2) од самосталне дјелатности; 3) од имовине и имовинских

права; 4) Од улагања капитала“

Члан 9.

„Порез на доходак плаћа се по

стопи од 10%.“

Члан 10.

(1) „Приходом од несамосталне дје-латности сматра се бруто плата коју запосленику уплаћује послод-авац по основу уговора о раду од-носно радног односа или даје у ст-варима, користима, протууслуга-ма или у виду премија и других прихода за рад обављен по њего-вим упутама , осим прихода из чл. 5. и 6. овог закона“.

(2) Опорезивим приходима од несам-осталне дјелатности сматрају се и :

1) додатни приходи по основу накнада, помоћи и сл. које пос-лодавац исплати запосленици-ма изнад уноса утврђених Пр-авилником о примјени Закона о порезу на доходак,


3) заостале плате односно разли-ке плата које се односе на про-текла порезна раздобља, а која се запосленику или бившем за-посленику исплаћују у текућ-


ем порезном периоду на осно-ву судске пресуде, осим износа затезних камата које се у овом случају не сматрају опорезив-им приходом од несамосталне дјелатности,


(3) Користи које су примљене по осн-ову несамосталне дјелатности ула-зе у доходак, и то:



3) одобрени бескаматни кредити или кредити са каматном сто-пом која је нижа од тржишне каматне стопе,


5) измиривање или опрост дуж-ничке обавезе од стране посло-давца.

(4) Приходи који не улазе у доходак од несамосталне дјелатности и ко-ји не подлијежу опорезивању су:

1) помоћ за губитке настале као посљедица елементарних неп-огода и помоћи по основу оз-љеда и болести које исплаћује послодавац запосленику или члану његове породице, испл-аћене до висине утврђене пос-ебним прописима,

2) храна коју послодавац обезбје-ђује запосленицима у својим просторијама до вриједности накнаде за топли оброк, која је


утврђена посебним прописи-ма,


4) смјештај и плаћање трошкова смјештаја осигураног за јавне дужноснике запослене у дипл-оматским и конзуларним пре-дставништвима у иностранст-ву, и друге накнаде исплаћене до висине утврђене посебним прописима,


6) отпремнине у случају отказа уговора о раду, у складу са чл-аном 100. Закона о раду („Слу-жбене новине Федерације БиХ“, број: 43/99, 32/00 и 29/03) и Општим колективним уговор-ом.

Члан 27.

(1) „Аконтација пореза на доходак од

несамосталне дјелатности обрачу-нава се и обуставља при свакој ис-плати плате и/или опорезиве нак-наде, према прописима који се пр-имјењују на дан исплате, а уплаћ-ује се истог дана или првог дана

24. april/travanj 2015. по извршеној исплати плате и/ или опорезиве накнаде.

(2) Обрачун, обуставу и уплату акон-тације пореза на доходак од неса-мосталне дјелатности врши посло-давац или сам обвезник пореза. Обвезник пореза на доходак је за-посленик.

(3) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем је запосленик доставио своју порез-ну картицу, обрачунава се мјесеч-но од порезне основице коју чине сви опорезиви приходи од несамо-сталне дјелатности које је запосл-еник остварио код тог послодавца у том мјесецу, умањени за плаћене расходе из члана 11. овога закона, и за износ мјесечних личних одби-така из члана 24. ст. (1) и (2) овога Закона, примјеном стопе из члана 9. овога закона.

(4) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем за-посленик није доставио своју пор-езну картицу, обрачунава се мјесе-чно од порезне основице коју чи-не сви опорезиви приходи од не-самосталне дјелатности које је зап-осленик остварио код тог послода-вца у том мјесецу, умањени за пл-аћене расходе из члана 11. овога Закона, примјеном стопе од 10%.

(5) Изнимно, запосленицима – рези-дентним порезним обавезницима из члана 2. став (4) овог закона, ко-ји доходак остварују код послода-ваца правних и физичких лица која имају сједиште на подручју Федерације, аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатно-сти обрачунава се и плаћа на по-


резну основицу коју чине сви опо-резиви приходи од несамосталне дјелатности које је запосленик ост-варио код тог послодавца у том мј-есецу, а умањени за плаћене расх-оде из члана 11., овог закона и за износ мјесечних личних одбитака из члана 24. ст.(1) и (2) овог закона.

(6) Порез на доходак по основи неса-мосталне дјелатности који се обра-чунава на остварени доходак за рад који у једном мјесецу није тр-ајао дуље од 10 дана, односно 80 сати, а за који исплаћени доходак не износи више од 250,00 КМ, об-рачунава се по стопи од 10%, без умањења за личне одбитке из чла-на 24. овога Закона.

(7) Обустављени, односно одбијени и уплаћени порез из става (5) овога члана сматра се коначно утврђен-им порезом за порезно раздобље, те порезни обавезник за тај доход-ак није дужан поднијети годишњу порезну пријаву. Порезни обавез-ник, уколико жели остварити пр-аво на лични одбитак, може тај доходак и уплаћене износе акон-тације пореза унијети у годишњу порезну пријаву.

(8) Стране организације које не ужи-вају дипломатски имунитет у Фе-дерацији и запосленици тих орга-низација који имају сједиште, одн-осно пребивалиште у Федерацији дужни су при исплати дохотка од несамосталне дјелатности запосле-ним грађанима или страним др-жављанима обрачунати порез по одбитку у складу са ст. (1) до (6) овога члана и уплатити га у закон-ом прописаноме року.

(9) Порезни обавезник који је запосл-ен у дипломатском или конзулар-


ном представништву друге држа-ве, у међународној организацији или у представништву или орган-изацији која на територију Федер-ације има дипломатски имунитет, када је обавезник пореза и према овому закону, дужан је сам обрач-унати аконтацију пореза на дохо-дак од несамосталне дјелатности према одредбама ст. (1) до (5) ов-ога члана и уплатити је на пропи-сани рачун у законом прописаном року.

(10) Порезни обавезник који доход-ак од несамосталне дјелатности остварује изравно из иностранства дужан је на тај доходак сам обра-чунати аконтацију пореза од неса-мосталне дјелатности на начин из ст. (1) до (6) овога члана и уплати-ти је у року од пет дана од дана када је примио доходак“.

Члан 48.

„Министар ће у року од 60 да-

на од дана ступања на снагу овога За-кона донијети сљедеће подзаконске акте:



3) Пропис о утврђивању критер-

24. april/travanj 2015. ија за плаћање пореза на дохо-дак у годишњем паушалном износу“.

Члан 49.

„У циљу омогућавања правил-

не примјене члана 10. став 1. и члана 27. овога закона, сви послодавци су дужни до дана ступања на снагу одн-осно најкасније до почетка примјене овога закона мјесечне плате својим за-посленицима обрачунавати и у поре-зним евиденцијама и извјештајима ис-казивати у бруто-износима. Послода-вци који до почетка примјене Закона о порезу на доходак не пређу на утв-рђивање плата својих запосленика у бруто износу, дужни су обрачун доп-риноса и пореза на плату вршити на основу бруто износа плате који би се утврдио прерачунавањем постојеће уговорене нето плате у бруто плату по сљедећој формули:




расправе доноси рјешење о одбацива-њу захтјева придржават ће се разлога наведених у члану 26. став 1. Закона и рјешење заснивати на само једном ра-

24. april/travanj 2015. злогу, уколико Суд не одлучи друга-чије.

Ако не постоје друге процесне претпоставке за одлучивање о бити ствари, осим оних изричито наведен-их у ставу 1. члана 26. Закона, у рјеш-ењу се изричито наводи о којим се процесним претпоставкама ради. Те друге претпоставке могу бити, посеб-но:

- да у остављеном року подно-силац није отклонио недостат-ке на које му је указано или их није отклонио онако како му је наложено,

– да оспорени општи акт није на снази,

– да се ради о захтјеву о којем је Суд већ одлучио или да се ра-ди о захтјеву исте правне и чи-њеничне природе у којем је Суд већ заузео становиште и сл. Кад Суд одбацује захтјев због

ненадлежности, Суд може на приједл-ог судије извјестиоца одлучити да ли постоје ралози за поступање у складу са ставом 2. члана 26. Закона.

Е. Одлука Уставног суда Босне и Хе- рцеговине број: АП-2840/13 од 12. 02.2014. године Пресуда Уставног суда Федерације Босне и Херцего-вине број:У-12/14 од 09.12.2014.год-ине, „Службене новине Федерац-ије БиХ“, број: 15/15.

7. Чињенично стање и став Уставног суда Федерације

Уставни суд Федерације је у проведеном поступку размотрио на-


воде подносиоца захтјева, одговора на захтјев те чињенице из документације у спису предмета. Овај суд је посебно имао у виду Пресуду Уставног суда Федерације, број: У-12/14 од 09.12.2014. године, којом је након одржане јавне расправе 09.12.2014. године, те презе-нтирања изјава и доказа странака у поступку, утврђено да одредбе чл. 4. и 9., члана 10 став 1. и члана 27. Зако-на о порезу на доходак нису у несаг-ласности са Уставом Федерације Бос-не и Херцеговине. У споменутој Прес-уди је посебно истакнуто да је ријеч о системском закону којим се проводи финансијска и фискална политика у Федерацији Босне и Херцеговине, да његов ratio legis нити његов циљ није ни изравно ни неизравно умањење плата било које категорије обавезника пореза на доходак, па тако ни плата судија. Предмет регулисања тог Зако-на није одређивање висине плата по-реских обавезника, већ одређивање висине и начина наплате пореза на доходак. Висина плата судија у Федера-цији Босне и Херцеговине утврђена је посебним законом, а то је Закон о пл-атама и другим накнадама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Хер-цеговине и на тај се Закон реферира у првом ставу Амандмана CVI, па се управо зато заштитне одредбе тог Амандмана и односе на тај Закон, од-носно на законе чији би предмет рег-улисања биле плате судија и тужила-ца у Федерацији Босне и Херцегови-не. Амандман CVI је донесен како би се створио уставни основ за корекцију плата судија и тужилаца, након што је Управни одбор за имплементацију мира у свом Коминикеу од 24. јула 2005. године исказао забринутост „зб-

Broj 4 – strana 568 ог изазова фискалне одрживости са којим се суочавају власти у Босни и Херцеговини, нарочито на ентитетск-ом нивоу“, те након што је Високи пр-едставник УН за Босну и Херцегови-ну, прихватајући препоруке Радне ск-упине, коју су чинили представници министарстава правде ентитета и Бо-сне и Херцеговине, Правосудне коми-сије Брчко Дистрикта, Високог судск-ог и тужилачког вијећа Босне и Херц-еговине, као и удружења судија и ту-жилаца у оба ентитета, према којима би плате за судије и тужиоце требале бити „умјерено умањене“, одлучио донијети Закон о платама и другим накнадама судија и тужилаца у Феде-рацији Босне и Херцеговине. Амандман је, дакле, било нео-пходно донијети како би се, са устав-не разине, омогућило једнократно ум-ањење плата судија и тужилаца, које је у односу на ранији Закон о судској и тужилачкој функцији у Федерацији Босне и Херцеговине („Службене но-вине Федерације БиХ, брoj: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 и 78/04) на-ступило доношењем Закона о плата-ма и другим накнадама судија и ту-жилаца у Федерацији Босне и Херце-говине. Да је то тако, јасно свједочи чињеница да су оба акта Високог пре-дставника УН, онај којим је донесен Амандман CVI и онај којим је донесен Закон, објављена један иза другог, респективно, у истом службеном гла-силу и то у „Службеним новинама Федерације БиХ“, број: 72/05. Стога су одредбе Амандмана, разлогом њихова доношења, па тиме и својим смислом, у цијелости у вези са Законом о платама судија и тужи-лаца у Федерацији: став први зато што се у њему говори о умањењу „за-


коном донесеним до 10. јануара 2006. године“, а то је недвосмислено Закон о платама судија и тужилаца, а други и трећи став зато што се у њима рефе-рише на став први. Према томе се и будуће умањење („на било који нач-ин или у било којем облику, директ-но или индиректно“) од којег Аманд-ман заштићује плате судија очиглед-но односи на умањење које би наста-ло измјенама тога Закона или донош-ењем новог закона, али закона чији би предмет регулисања биле плате носилаца судијске и тужилачке функ-ције, а не закона којим се регулише начин наплате пореза на доходак за све обавезнике тог пореза у Федера-цији Босне и Херцеговине. Имајући у виду све изложено, Уставни суд Федерације сматра да се висина плате судија примјеном оспо-рених одредаба Закона о порезу на доходак, не може сматрати умањењем плата у смислу у којем о томе говоре заштитне одредбе Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Херцегови-не. Утолико прије, што је до фактичк-ог умањења плата судија, само на го-дишњој разини и тиме наизглед не-изравно, долазило и за примјене ран-ијих прописа о опорезивању. Кад је у питању члан 10. ст. (2), (3) и (4) оспореног Закона, треба ист-аћи да је ријеч о допунским експлика-тивним одредбама које на један нач-ин појашњавају став 1. овог члана. Та-ко се у ставу 2. утврђује шта се сматра опорезивим приходом од несамостал-не дјелатности, у ставу 3. се утврђује шта по основу несамосталне дјелатно-сти улази у доходак, док се у ставу 4. утврђује врста прихода који не улази у доходак од несамосталне дјелатнос-ти и који на тај начин не подлијежу

24. april/travanj 2015. опорезивању. Слиједом наведеног, не-ма аргумената у прилог евентуалној неуставности одредаба ст. (2), (3) и (4), члана 10., којим је прописано појаш-њење, односно примјена става 1., уто-лико прије што се те одредбе прим-јењују на све обавезнике пореза на до-ходак. За оспорене одредбе члана 48. и 49. Закона нису истакнути никакви аргументи нити су понуђени било ка-кви докази који би говорили у прилог неуставности тих одредаба. Анализом члана 48. може се утврдити да се ради о законској одредби којом се ресорни министар овлашћује а ставља му се и у обавезу доношење подзаконских ак-ата који су неопходни за провођење Закона о порезу на доходак, па из тих разлога сматрамо да уставност те од-редбе није упитна. Исто се може рећи и у погледу одредбе члана 49. која је сама по себи проведбеног карактера, јер прописује обавезујућу инструкцију за послодав-це у погледу примјене одредбе члана 10. став 1. и члана 27. оспореног Зако-на како би се начин обрачуна мјесеч-не плате запосленицима и њено иска-зивање у порезним евиденцијама и извјештајима усагласили са законом. Уколико неки послодавац није посту-пао према овој одредби, односно уко-лико обрачун плате није вршен на начин како је то прописано споменут-им чланом, онда се ван сваке сумње ради о погрешној примјени материја-лног права, а не о неуставности саме одредбе Закона. Како је Уставни суд Федераци-је Пресудом број: У-12/14 од 9.12. 2014 године већ одлучио о уставности чл. 4. и 9., чланка 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак за који се


такођер тражи оцјена уставности, то је у складу са чланом 41. став 2 алине-ја 3. Пословника Уставног суда Феде-рације Босне и Херцеговине („Служб-ене новине Федерације БиХ“, број: 40/10) одлучио као у ставу 2. донесе-не одлуке. Ову пресуду Уставни суд Фед-ерације донио је већином гласова у саставу: др сц. Ката Сењак, Предсјед-ница Суда, Сеад Бахтијаревић, Весна Будимир, Мирјана Чучковић, Домин Малбашић и проф. др Един Мумино-вић, судије Суда. Број:У-26/14 Предсједница 18.03.2015.године Уставног суда Федерације С а р а ј е в о Босне и Херцеговине Ката Сењак,с.р.

242

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu, u vezi sa utvrđivanjem ustavnosti odredaba člana 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na osnovu člana IV.C.3.10.(4) Ustava. Federacije Bosne i Hercegovine, na sjed-nici održanoj dana 18.03.2015. godine, donio je

P R E S U D U

Utvrđuje se da su odredbe člana 10. st. (2), (3) i (4), član. 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13) u saglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

Odbacuje se zahtjev za postavlje-

Broj 4 – strana 570 no ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu u svezi utvrđivanja ustavnosti odredaba čl. 4. i 9., člana 10. stav 1. i čla-na 27. Zakona o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti navedenih odredaba Sud odlučio presudom u predmetu broj: U-12/14, od 09.12.2014. godine.

Presudu objaviti u „Službenim novinama Federacije BiH“ i „Službenim novinama Bosansko-podrinjskog kanto-na Goražde“.

O b r a z l o ž e nj e 1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva

Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljem tekstu: podnosilac zahtjeva) predo-čio je Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje koje se odnosi na utvrđi-vanje ustavnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak (u daljem tekstu: osporeni članovi Zakona). Podn-osilac zahtjeva je ovo ustavno pitanje pr-edočio na osnovu člana IV.C.3.10.(4) Us-tava Federacije Bosne i Hercegovine. 2. Stranke u postupku Stranke u postupku u ovom pre-dmetu, na osnovu člana 39. stav 2. Zako-na o postupku pred Ustavnom sudom Federacije Bosne i Hercegovine („Služ-bene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03), su Kantonalni sud u Goraždu, Ema Hodžić iz Sarajeva, kao tužilac u sudskom postupku pred Kantonalnim sudom u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao tuženi u navedenom sudskom postupku


i Predstavnički dom i Dom naroda Par-lamenta Federacije Bosne i Hercegovine, kao donosilac osporenih članova Zako-na. 3. Bitni navodi podnosioca zahtjeva

Podnosilac zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi tužioca Eme Hodžić iz Sarajeva, ul. Jovana Bije-lića br.7, koju zastupaju Mustafa Bračko-vić i Džemo Hadžiomerović, advokati iz Sarajeva, protiv tuženog Kantona Saraje-vo, koga zastupa zakonski zastupnik Pr-avobranilaštvo Kantona Sarajevo, radi isplate razlike plate u iznosu 4.928,78 KM. Navodi, da je Općinski sud u Sara-jevu presudom broj: 65 0 Rs 262838 12 Rs od 26.12.2012. godine obavezao tuže-nog da tužiocu isplati iznos od 4.943, 78 KM iz osnova umanjenja plate za razdo-blje od maja 2009. godine do decembra 2011.godine, sa zakonskim zateznim ka-matama od dospjelosti pojedinačnih mj-esečnih iznosa do isplate, te da mu na-knadi pripadajuće troškove postupka, sve u roku od 15 dana. Kanton Sarajevo je putem zakon-skog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu djelomično uvažio i preinačio u odluci o troškovima postupka, a u odluci o glavnoj stvari pr-vostepenu presudu potvrdio presudom broj: 05 0 Rs 000450 13 Rsž od 24.05. 2013. godine. Protiv navedene presude Kantonalnog suda u Goraždu, Kanton Sarajevo je izjavio apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine. Odlučujući o apelaciji Kantona Sarajevo, Ustavni sud Bosne i Hercegovine je odlukom broj: AP-2840/13 od 12.02.2014. godine utvr-dio povredu prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercego-

24. april/travanj 2015. vine, ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalogom da po hitnom pos-tupku donese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bos-ne i Hercegovine o preduzetim mjera-ma. Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženika, rješenjem broj: 05 0 Rs 000450 14 Rsž 2 od 08.04.2014. godine postupak prekin-uo i predočio Ustavnom sudu Federacije ustavno pitanje koje glasi: „da li su odr-edbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak u saglasnosti sa od-redbama Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 72/05)“. Podnosilac zahtjeva navodi Am-andman CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, zatim član IV.C.7. stav 1. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, kojima je utvrđeno da plate i druge nak-nade sudiji ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudijske funkcije, osim kao posljedica disciplinskog postupka u skladu sa zakonom. Podnosilac zahtjeva navodi visi-ne plata sudija, koje su propisane Zako-nom o platama i drugim naknadama su-dija i tužilaca u Federaciji Bosne i Her-cegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 72/05, 22/09 i 53/13), koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Pla-te propisane navedenim zakonom su tu-žiocu isplaćivane do janura 2009. godi-ne, kada je stupio na snagu Zakon o po-rezu na dohodak, koji je kasnije mijenjan i dopunjavan. Primjenom osporenih od-redaba Zakona tužiocu su isplaćivane umanjene plate za mjesečne iznose kako je to utvrđeno prvostepenom presudom. Kako bi Kantonalni sud u Gora-ždu mogao donijeti odluku po žalbi tu-


ženika protiv prvostepene presude, pre-dlaže Ustavnom sudu Federacije da do-nese presudu kojom će utvrditi da li su osporene odredbe Zakona u saglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercego-vine. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je u skla-du sa članom 16. Zakona o postupku pr-ed Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, pozvao Kanton Sarajevo, putem Pravobranilaštva Kantona, Emu Hodžić iz Sarajeva i Predstavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bos-ne i Hercegovine, da kao stranke u pos-tupku dostave odgovor na navode zah-tjeva Kantonalnog suda u Goraždu u ro-ku od 30 dana.

U odgovoru na zahtjev koji je dostavilo Pravobranilaštvo Kantona Sa-rajevo, ističe se da Zakon o porezu na dohodak, koji je donesen skoro tri godi-ne nakon donošenja Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovi-ne, nije imao za cilj smanjene plata pore-znih obaveznika, a samim tim i tužiocu kao nosiocu sudijske funkcije. Ističu da je cilj Zakona o porezu na dohodak reg-ulativa poreza na dohodak, odnosno od-ređivanje obaveze plaćanja poreza u ok-viru usvajanja finansijske politike Evro-pske unije, a za čiju osnovicu služi upra-vo neumanjena plata. Navode da se ov-dje zapravo radilo o prelasku na novi obračun isplate poreza kao sasvim nov-om i do tada nepoznatom principu po kom je isplata poreza uvijek obveza on-oga ko ostvaruje prihod, odnosno zapo-slenika. Naglašavaju općepoznatu činje-nicu da u Evropskoj uniji svi ostvarioci plata snose obavezu plaćanja poreza na dohodak, te da niko ne može biti oslobo-

Broj 4 – strana 572 đen te obaveze. Smatraju da, ukoliko bi se mijenjale odredbe Zakona o porezu na dohodak, iz navedenih razloga, došlo bi do izlaska iz okvira pravnih pravila Evropske unije. Pravobranilaštvo Kantona Sara-jevo smatra da osporeni članovi Zakona nisu nesaglasni sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i navedenim Ama-ndmanom na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Navode da se osporenim članom 4. Zakona reguliše za koje dje-latnosti se oporezuju dohoci, a u koje sp-adaju i nesamostalne djelatnosti koje po-drazumijevaju i sudijsku funkciju. Član-om 9. se tretira postotak poreza, članom 10. se pojašnjava šta se sve smatra priho-dom od nesamostalne djelatnosti, član-om 27. se reguliše postupak utvrđivanja naplate poreza, članom 48. se reguliše donošenje podzakonskih akata, a član-om 49. se definiše pravilna primjena čla-na 10. stav 1. i člana 27. Ističu da iz nav-edenih odredbi proizlazi da su porezni obaveznici sva lica koja ostvaruju doho-dak od bilo koje djelatnosti, pa i sudijs-ke. Naglašavaju da osporeni članovi Zakona ne diraju u plate. Plate predsta-vljaju jednu, a porez na dohodak sasvim drugu kategoriju. Pozivaju se na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine AP-2840/13 od 12.02.2014. godine, odnosno citiraju dio obrazloženja koje glasi: „niti jednom odredbom ovog Zakona nije pr-edviđena mogućnost isključenja bilo ko-je kategorije zaposlenika od obaveze pl-aćanja poreza na dohodak, pa tako ni sudija“. Navode još da u slučaju kada bi sudije bili izuzete od obaveze plaćanja poreza na dohodak, dovela bi se u pita-nje primjena odredbi Zakona o porezu na dohodak, koje su predmetom ocjenji-vanja. Na taj način bi preostali zaposle-


nici sa svojim subjektivnim građanskim pravima u pogledu prava iz radnog od-nosa bili dovedeni u neravnopravan i diskriminirajući položaj u odnosu na su-dije, a što bi bilo protivno članu II tačka 4. Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno jednakosti u pravima, bez diskriminaci-je, po bilo kom osnovu. Također bi bila povrijeđena prava iz Konvencije o zašti-ti ljudskih prava i osnovnih sloboda sa pripadajućim Protokolima. Na osnovu izloženog, Pravobranilaštvo Kantona Sa-rajevo smatra da su osporeni članovi Za-kona u cijelosti u skladu sa Ustavom Fe-deracije Bosne i Hercegovine i amand-manima na Ustav Federacije Bosne i He-rcegovine.

Ema Hodžić, Predstavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bo-sne i Hercegovine nisu dostavili odgov-or na navode zahtjeva Kantonalnog su-da u Goraždu. 5. Sjednica Suda bez javne rasprave Ustavni sud Federacije je u skla-du sa članom 13. stav 1. Poslovnika Ust-avnog suda Federacije Bosne i Hercego-vine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. godine od-ržao sjednicu bez javne rasprave na koj-oj je razmotrio činjenice i navode u zah-tjevu i odgovor na zahtjev Kantona Sar-ajevo. Isto tako, izvršen je uvid u Presu-du ovog suda broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine, koja je objavljena u „Služ-benim novinama Federacije BiH“, broj: 15/15, u vezi koje je nakon održane jav-ne rasprave dana 09.12.2014. godine od-lučeno da odredbe osporenih čl. 4., 9., 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesaglasnosti sa Us-tavom Federacije Bosne i Hercegovine.

24. april/travanj 2015. 6. Relevantno pravo A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Član IV.C.3.10.(4)

... (4) Ustavni sud odlučuje i o usta-vnim pitanjima koja mu predoči Vrhov-ni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u toku postupka pred tim sud-om. B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman LX Član IV.C.7. mijenja se i glasi:

“1. Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom. 2. Plata i drugi uslovi obavljanja funkcije, uključujući i imunitet, za sve sudije sudova Federacije utvrđuju se zakonom.“

Amandman LXII Član V.11. Ustava Federacije mi-jenja se i glasi: ... „3. ...Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom“.

Amandman LXIII Član VI.7. Ustava Federacije mi-

Broj 4 – strana 573 jenja se i glasi: ... „4. ...Plata i druge naknade sudi-ji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom.”

Amandman CVI


Član IX.11.f. „(1) Kao izuzetak od principa iz stava 1. člana IV.C.7. stava 3., člana V.4. 11. i stava 4. člana VI.7. ovog Ustava, pl-ata i/ili druge naknade sudiji mogu biti umanjeni zakonom donesenim do 10. januara 2006. godine. (2) Umanjenje iz stava 1. ovog člana može se izvršiti samo jednom. (3) Stavovi 1. i 2. ovog člana ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo uma-njenje plate i/ili drugih naknada sudiji zaštićenih stavom 1. člana IV.C.7., stav-om 3. člana V.4.11. i stavom 4. člana VI. 7. ovog Ustava.“ C. Zakon o porezu na dohodak („Služ- bene novine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13)

Član 4.


1) od nesamostalne djelatnosti; 2) od samostalne djelatnosti;


3) od imovine i imovinskih prava 4) od ulaganja kapitala

Član 9.

Porez na dohodak plaća se po st-opi od 10%.


sti smatra se bruto plata koju zapos-leniku isplaćuje poslodavac po osno-vu ugovora o radu odnosno radnog odnosa ili daje u stvarima, koristima, protuuslugama ili u vidu premija i drugih prihoda, za rad obavljen po njegovim uputama, osim prihoda iz čl. 5. i 6. ovog zakona.

(2) Oporezivim prihodima od nesamo-

stalne djelatnosti smatraju se i :

1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje posloda-vac isplatizaposlenicima iznad unosa utvrđenih Pravilnikom o primjeni Zakona o porezu na do-hodak


3) zaostale plate odnosno razlike plata koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se za-posleniku ili bivšem zaposleniku isplaćuju u tekućem poreznom periodu na osnovu sudske pre-sude, osim iznosa zateznih kam-ata koje se u ovom slučaju ne sm-atraju oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti

4) svi drugi prihodi po osnovu i u vezi sa nesamostalnom djelatno-


šću. (3) Koristi koje su primljene po osnovu

nesamostalne djelatnosti ulaze u do-hodak, i to:

1) korištenje vozila i drugih sreds-tava za lične potrebe,




5) izmirivanje ili oprost dužničke obaveze od strane poslodavca



1) pomoć za gubitke nastale kao po-sljedica elementarnih nepogoda i pomoći po osnovu ozljeda i bole-sti koje isplaćuje poslodavac zap-osleniku ili članu njegove poro-dice, isplaćene do visine utvrđ-ene posebnim propisima,



4) smještaj i plaćanje troškova smje-


štaja osiguranog za javne dužno-snike zaposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inostranstvu, i druge naknade isplaćene do visine utvrđene po-sebnim propisima,

5) poklon(i) koje poslodavci daju za-posleniku jedanput ili više puta u toku poreznog perioda povod-om državnih i/ili vjerskih praz-nika ili jubileja firme, čija ukup-na vrijednost nije viša od 30% pr-osječne mjesečne neto plate ispl-aćene u Federaciji prema poslje-dnjem objavljenom podatku nad-ležnog organa za statistiku.


Član 27.


nesamostalne djelatnosti obračunava se i obustavlja pri svakoj isplati plate i/ili oporezive naknade, prema pro-pisima koji se primjenjuju na dan is-plate, a uplaćuje se istog dana ili pr-vog dana po izvršenoj isplati plate i/ ili oporezive naknade.

(2) Obračun, obustavu i uplatu akonta-cije poreza na dohodak od nesamo-stalne djelatnosti vrši poslodavac ili sam obaveznik poreza. Obaveznik poreza na dohodak je zaposlenik.

(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem je za-poslenik dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi oporezi-


vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz člana 11. ovoga zakona, i za iznos mjesečnih ličnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovoga zakona, primjenom stope iz člana 9. ovoga zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem zapo-slenik nije dostavio svoju poreznu karticu, obračunava se mjesečno od porezne osnovice koju čine svi opo-rezivi prihodi od nesamostalne djel-atnosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz čla-na 11. ovoga zakona, primjenom sto-pe od 10%.

(5) Iznimno, zaposlenicima – rezidentn-im poreznim obaveznicima iz člana 2. stava (4) ovog zakona, koji dohod-ak ostvaruju kod poslodavaca prav-nih i fizičkih lica koja imaju sjedište na području Federacije, akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti obračunava se i plaća na poreznu osnovicu koju čine svi opo-rezivi prihodi od nesamostalne dje-latnosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, a umanjeni za plaćene rashode iz čla-na 11. ovog zakona i za iznos mjese-čnih ličnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovog zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesa-mostalne djelatnosti koji se obraču-nava na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao du-že od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po sto-pi od 10%, bez umanjenja za lične


odbitke iz člana 24. ovoga zakona. (7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-

laćeni porez iz stava (5) ovoga člana smatra se konačno utvrđenim porez-om za porezni period, te porezni ob-aveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obaveznik, ukoliko želi ostv-ariti pravo na lični odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akontaci-je poreza unijeti u godišnju poreznu prijavu.

(8) Strane organizacije koje ne uživaju diplomatski imunitet u Federaciji i zaposlenici tih organizacija koji im-aju sjedište, odnosno prebivalište u Federaciji dužni su pri isplati dohot-ka od nesamostalne djelatnosti zapo-slenim građanima ili stranim držav-ljanima obračunati porez po odbitku u skladu sa st. (1) do (6) ovoga člana i uplatiti ga u zakonom propisano-me roku.

(9) Porezni obaveznik koji je zaposlen u diplomatskom ili konzularnom pre-dstavništvu druge države, u međun-arodnoj organizaciji ili u predstavni-štvu ili organizaciji koja na teritoriju Federacije ima diplomatski imunitet, kada je obaveznik poreza i prema ovomu zakonu, dužan je sam obrač-unati akontaciju poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti prema odredbama st. (1) do (5) ovoga člana i uplatiti je na propisani račun u za-konom propisanom roku.

(10) Porezni obaveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inostranstva dužan je na taj dohodak sam obračunati ako-ntaciju poreza od nesamostalne djel-atnosti na način iz st. (1) do (6) ovo-ga člana i uplatiti je u roku od pet da-na od dana kada je primio dohodak.


Član 48.

Ministar će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovoga zakona donijeti sljedeće podzakonske akte:




Član 49.

U cilju omogućavanja pravilne primjene člana 10. stava 1. i člana 27. ov-oga Zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno najkas-nije do početka primjene ovoga zakona mjesečne plate svojim zaposlenicima ob-računavati i u poreznim evidencijama i izvještajima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plata svojih zaposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprino-sa i poreza na platu vršiti na osnovu br-uto iznosa plate koji bi se utvrdio prera-čunavanjem postojeće ugovorene neto plate u bruto platu po slijedećoj formuli:

100

100

95

100



Bruto

24. april/travanj 2015. D. Poslovnik Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10)


„Kad Sud na sjednici bez javne

rasprave donosi rješenje o odbacivanju zahtjeva pridržavat će se razloga nave-denih u članu 26. stav 1. Zakona i rješe-nje zasnivati na samo jednom razlogu, ukoliko Sud ne odluči drugačije.


- da u ostavljenom roku podnosil-ac nije otklonio nedostatke na ko-je mu je ukazano ili ih nije otklo-nio onako kako mu je naloženo,


- da se radi o zahtjevu o kojem je Sud već odlučio ili da se radi o zahtjevu iste pravne i činjenične prirode u kojem je Sud već zauz-eo stanovište i sl.

Kad Sud odbacuje zahtjev zbog nenadležnosti, Sud može na prijedlog sudije izvjestioca odlučiti da li postoje razlozi za postupanje u skladu sa stav-om 2. člana 26. Zakona. E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine F. Presuda Ustavnog suda Federacije


Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine „Službene novine Federacije BiH“, broj: 15/15.

7. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije

Ustavni sud Federacije je u prov-edenom postupku razmotrio navode po-dnosioca zahtjeva, odgovora na zahtjev te činjenice iz dokumentacije u spisu pr-edmeta. Ovaj sud je posebno imao u vi-du Presudu Ustavnog suda Federacije, broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine, koj-om je nakon održane javne rasprave 09. 12.2014. godine, te prezentovanja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da odredbe čl. 4 i 9., člana 10 stav 1. i čl-ana 27. Zakona o porezu na dohodak ni-su u nesaglasnosti sa Ustavom Federa-cije Bosne i Hercegovine. U spomenutoj Presudi je posebno istaknuto da je riječ o sistemskom zakonu kojim se provodi fi-nansijska i fiskalna politika u Federaciji Bosne i Hercegovine, da njegov ratio leg-is niti njegov cilj nije ni izravno ni neiz-ravno umanjenje plata bilo koje katego-rije obaveznika poreza na dohodak, pa tako ni plata sudaca. Predmet regulisa-nja tog Zakona nije određivanje visine plata poreskih obaveznika, već određi-vanje visine i načina naplate poreza na dohodak.

Visina plata sudija u Federaciji Bosne i Hercegovine utvrđena je poseb-nim zakonom, a to je Zakon o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovine i na taj se Zakon referira u prvom stavu Amandm-ana CVI, pa se upravo zato zaštitne od-redbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi pred-met regulisanja bile plate sudija i tužila-ca u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Broj 4 – strana 578 Amandman CVI je donesen kako bi se stvorio ustavni osnov za korekciju plata sudija i tužilaca, nakon što je Upravni odbor za implementaciju mira u svom Kominikeu od 24. juna 2005. godine isk-azao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti sa kojim se suočavaju vlasti u Bosni i Hercegovini, naročito na entitet-skom nivou“, te nakon što je Visoki pre-dstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu, prihvatajući preporuke Radne skupine, koju su činili predstavnici ministarstava pravde entiteta i Bosne i Hercegovine, Pravosudne komisije Brčko Distrikta, Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bo-sne i Hercegovine, kao i udruženje sudi-ja i tužilaca u oba entiteta, prema kojima bi plate za sudije i tužioce trebale biti „umjereno umanjene“, odlučio donijeti Zakon o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Her-cegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plata sudija i tužilaca, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudskoj i tužilačkoj fu-nkciji u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne. Da je to tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visokog predstavnika UN, onaj kojim je donesen Amandman CVI i onaj kojim je donesen Zakon, ob-javljena jedan iza drugog, respektivno, u istom službenom glasilu i to u „Služben-im novinama Federacije BiH“, broj:72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti u vezi sa Za-


konom o platama sudija i tužilaca u Fe-deraciji: stav prvi zato što se u njemu govori o umanjenju „zakonom donesen-im do 10. januara 2006. godine“, a to je nesumnjivo Zakon o platama sudija i tu-žilaca, a drugi i treći stav zato što se u njima referiše na stav prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji na-čin ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno“) od kojeg Amandman zašti-ćuje plate sudija očigledno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama to-ga Zakona ili donošenjem novog zako-na, ali zakona čiji bi predmet regulisanja bile plate nosilaca sudske i tužilačke fu-nkcije, a ne zakona kojim se reguliše na-čin naplate poreza na dohodak za sve obaveznike tog poreza u Federaciji Bos-ne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Us-tavni sud Federacije smatra da se visina plate sudija primjenom osporenih odre-daba Zakona o porezu na dohodak, ne može smatrati umanjenjem plata u smi-slu u kojem o tome govore zaštitne odr-edbe Amandmana CVI na Ustav Federa-cije Bosne i Hercegovine. Utoliko prije, što je do faktičkog umanjenja plata sudi-ja, samo na godišnjoj razini i time naizg-led neizravno, dolazilo i za primjene ra-nijih propisa o oporezivanju. Kad je u pitanju član 10. st. (2), (3) i (4) osporenog Zakona, treba istaći da je riječ o dopunskim eksplikativnim odre-dbama koje na jedan način pojašnjavaju stav 1. ovog člana. Tako se u stavu 2. ut-vrđuje šta se smatra oporezivim prihod-om od nesamostalne djelatnosti, u stavu 3. se utvrđuje šta po osnovu nesamostal-ne djelatnosti ulazi u dohodak, dok se u stavu 4. utvrđuje vrsta prihoda koji ne ulazi u dohodak od nesamostalne djela-

24. april/travanj 2015. tnosti i koji na taj način ne podliježu op-orezivanju. Slijedom navedenog, nema argumenata u prilog eventualnoj neus-tavnosti odredaba st. (2), (3) i (4) člana 10., kojim je propisano pojašnjenje, od-nosno primjena stava 1., utoliko prije što se te odredbe primjenjuju na sve obave-znike poreza na dohodak. Za osporene odredbe čl. 48. i 49. Zakona nisu istaknuti argumenti niti su ponuđeni dokazi koji bi govorili u pril-og neustavnosti tih odredaba. Analizom člana 48. može se utvrditi da se radi o zakonskoj odredbi kojom se resorni mi-nistar ovlašćuje a stavlja mu se i u oba-vezu donošenje podzakonskih akata koji su neophodni za provođenje Zakona o porezu na dohodak, pa iz tih razloga smatramo da ustavnost te odredbe nije upitna. Isto se može reći i u pogledu od-redbe člana 49. koja je sama po sebi pro-vedbenog karaktera, jer propisuje obav-ezujuću instrukciju za poslodavce u po-gledu primjene odredbe člana 10. stav 1. i člana 27. osporenog Zakona kako bi se način obračuna mjesečne plate zaposle-nicima i njeno iskazivanje u poreznim evidencijama i izvještajima usaglasili sa zakonom. Ukoliko neki poslodavac nije postupao prema ovoj odredbi, odnosno ukoliko obračun plate nije vršen na na-čin kako je to propisano spomenutim čl-anom, onda se van svake sumnje radi o pogrešnoj primjeni materijalnog prava , a ne o neustavnosti same odredbe Zak-ona. Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj: U-12/14 od 09.12. 2014 godine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9., člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak za koji se također tr-

Broj 4 – strana 579 aži ocjena ustavnosti, to je u skladu sa članom 41. stav 2 alineja 3. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Her-cegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10) odlučio kao u stavu 2. donesene odluke. Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, sudije Suda.


................................

242 Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu, u svezi s utvrđivanjem ustavnosti odredaba čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na temelju članka IV.C.3.10.(4) Ustava Fed-eracije Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj dana 18.03.2015. godine, donio je

P R E S U D U

Utvrđuje se da su odredbe član-ka 10. st. (2), (3) i (4), čl. 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13) u suglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

Odbacuje se zahtjev za postavlje-no ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu u svezi utvrđivanja ustavnosti

Broj 4 – strana 580 odredaba čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zakona o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, br.:10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti navedenih odredaba Sud odlučio presudom u predmetu broj: U-12/14, od 09.12.2014. godine.

Presudu objaviti u „Službenim novinama Federacije BiH“ i „Službenim novinama Bosansko-podrinjskog kanto-na Goražde“.

O b r a z l o ž e nj e 1. Podnositelj zahtjeva i predmet zahtjeva Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) pre-dočio je Ustavnom sudu Federacije Bos-ne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Us-tavni sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje koje se odnosi na utvrđivanje ustavnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak (u daljnjem tekstu: osporeni članci Zako-na). Podnositelj zahtjeva je ovo ustavno pitanje predočio na temelju članka IV.C. 3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Herce-govine. 2. Stranke u postupku Stranke u postupku u ovom pre-dmetu, na temelju članka 39. stavak 2. Zakona o postupku pred Ustavnom su-dom Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03), su Kantonalni sud u Go-raždu, Ema Hodžić iz Sarajeva, kao tu-žiteljica u sudskom postupku pred Kan-tonalnim sudom u Goraždu, Kanton Sa-rajevo, kao tuženi u navedenom sudsk-


om postupku i Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, kao donositelj osporenih članaka Zakona. 3. Bitni navodi podnositelja zahtjeva

Podnositelj zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi tužite-ljice Eme Hodžić iz Sarajeva, ul. Jovana Bijelića br.7, koju zastupaju Mustafa Br-ačković i Džemo Hadžiomerović, odvje-tnici iz Sarajeva, protiv tuženog Kantona Sarajevo, koga zastupa zakonski zastup-nik Pravobraniteljstvo Kantona Saraje-vo, radi isplate razlike plaće u iznosu 4.928,78 KM. Navodi, da je Općinski sud u Sarajevu presudom broj: 65 0 Rs 2628 38 12 Rs od 26.12.2012. godine obvezao tuženog da tužiteljici isplati iznos od 4.943, 78 KM iz osnova umanjenja plaće za razdoblje od svibnja 2009. godine do prosinca 2011. godine, sa zakonskim za-teznim kamatama od dospjelosti pojedi-načnih mjesečnih iznosa do isplate, te da mu naknadi pripadajuće troškove post-upka, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zakon-skog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu djelomično uvažio i preinačio u odluci o troškovima postupka, a u odluci o glavnoj stvari pr-vostupanjsku presudu potvrdio presud-om broj: 05 0 Rs 000450 13 Rsž od 24. 05.2013. godine. Protiv navedene presu-de Kantonalnog suda u Goraždu, Kant-on Sarajevo je izjavio apelaciju Ustavn-om sudu Bosne i Hercegovine. Odluču-jući o apelaciji Kantona Sarajevo, Ustav-ni sud Bosne i Hercegovine je odlukom broj: AP-2840/13 od 12.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično su-đenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i

24. april/travanj 2015. Hercegovine, ukinuo drugostupanjsku presudu i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalogom da po žurn-om postupku donese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama. Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženika, rješenjem broj: 05 0 Rs 000450 14 Rsž 2 od 08.04.2014. godine postupak prekin-uo i predočio Ustavnom sudu Federacije ustavno pitanje koje glasi: „da li su odr-edbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak u suglasnosti s odr-edbama Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 72/05)“. Podnositelj zahtjeva navodi Am-andman CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, zatim članak IV.C.7. stav-ak 1. Ustava Federacije Bosne i Hercego-vine, kojima je utvrđeno da plaće i dru-ge naknade sucu ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudačke funkcije, os-im kao posljedica disciplinskog postup-ka sukladno zakonu. Podnositelj zahtjeva navodi visi-ne plaća sudaca, koje su propisane Zak-onom o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, broj: 72/05, 22/09 i 53/13), koji je stupio na snagu 01.01.2006. godi-ne. Plaće propisane navedenim zakon-om su tužiteljici isplaćivane do siječnja 2009.godine, kada je stupio na snagu Za-kon o porezu na dohodak, koji je kasnije mijenjan i dopunjavan. Primjenom ospo-renih odredaba Zakona tužiteljici su is-plaćivane umanjene plaće za mjesečne iznose kako je to utvrđeno prvostupanj-skom presudom. Kako bi Kantonalni sud u Goraž-


du mogao donijeti odluku po žalbi tuže-nika protiv prvostupanjske presude, pr-edlaže Ustavnom sudu Federacije da donese presudu kojom će utvrditi da li su osporene odredbe Zakona u suglasn-osti s Ustavom Federacije Bosne i Herce-govine. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je suklad-no članku 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i He-rcegovine, pozvao Kanton Sarajevo, put-em Pravobraniteljstva Kantona, Emu Hodžić iz Sarajeva i Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bos-ne i Hercegovine, da kao stranke u pos-tupku dostave odgovor na navode zah-tjeva Kantonalnog suda u Goraždu u ro-ku od 30 dana.

U odgovoru na zahtjev koji je dostavilo Pravobraniteljstvo Kantona Sa-rajevo, ističe se da Zakon o porezu na dohodak, koji je donesen skoro tri godi-ne nakon donošenja Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovi-ne, nije imao za cilj smanjene plaća pore-znih obveznika, a samim tim i tužiteljici kao nositelju sudačke funkcije. Ističu da je cilj Zakona o porezu na dohodak reg-ulativa poreza na dohodak, odnosno od-ređivanje obveze plaćanja poreza u okv-iru usvajanja financijske politike Europ-ske unije, a za čiju osnovicu služi upra-vo neumanjena plaća. Navode da se ov-dje zapravo radilo o prelasku na novi obračun isplate poreza kao sasvim nov-om i do tada nepoznatom načelu po kom je isplata poreza uvijek obveza on-oga tko ostvaruje prihod, odnosno upos-lenika. Naglašavaju općepoznatu činje-nicu da u Europskoj uniji svi ostvaritelji plaća snose obvezu plaćanja poreza na

Broj 4 – strana 582 dohodak, te da nitko ne može biti oslo-bođen te obveze. Smatraju da, ukoliko bi se mijenjale odredbe Zakona o porezu na dohodak, iz navedenih razloga, došlo bi do izlaska iz okvira pravnih pravila Europske unije. Pravobraniteljstvo Kantona Sara-jevo smatra da osporeni članci Zakona nisu nesuglasni sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i navedenim Ama-ndmanom na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Navode da se osporenim člankom 4. Zakona regulira za koje dje-latnosti se oporezuju dohoci, a u koje sp-adaju i nesamostalne djelatnosti koje po-drazumijevaju i sudačku funkciju. Član-kom 9. se tretira postotak poreza, član-kom 10. se pojašnjava šta se sve smatra prihodom od nesamostalne djelatnosti, člankom 27. se regulira postupak utvrđi-vanja naplate poreza, člankom 48. se re-gulira donošenje podzakonskih akata, a člankom 49. se definira pravilna primje-na članka 10. stavak 1. i članka 27. Ističu da iz navedenih odredbi proizlazi da su porezni obveznici sve osobe koje ostva-ruju dohodak od bilo koje djelatnosti, pa i sudačke. Naglašavaju da osporeni članci Zakona ne diraju u plaće. Plaće predsta-vljaju jednu, a porez na dohodak sasvim drugu kategoriju. Pozivaju se na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine AP-2840/13 od 12.02.2014. godine, odnosno citiraju dio obrazloženja koje glasi: „niti jednom odredbom ovog Zakona nije pr-edviđena mogućnost isključenja bilo ko-je kategorije uposlenika od obveze plać-anja poreza na dohodak, pa tako ni sud-aca“. Navode još da u slučaju kada bi suci bili izuzeti od obveze plaćanja pore-za na dohodak, dovela bi se u pitanje pr-imjena odredbi Zakona o porezu na do-hodak, koje su predmetom ocjenjivanja.

24. april/travanj 2015. Na taj način bi preostali uposlenici sa svojim subjektivnim građanskim pravi-ma u pogledu prava iz radnog odnosa bili dovedeni u neravnopravan i diskri-minirajući položaj u odnosu na suce, a što bi bilo protivno članku II točka 4. Us-tava Bosne i Hercegovine, odnosno jed-nakosti u pravima, bez diskriminacije, po bilo kom osnovu. Također bi bila po-vrijeđena prava iz Konvencije o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda s pri-padajućim Protokolima. Na temelju izlo-ženog, Pravobraniteljstvo Kantona Sara-jevo smatra da su osporeni članci Zak-ona u cijelosti sukladni Ustavu Federa-cije Bosne i Hercegovine i amandmani-ma na Ustav Federacije Bosne i Herceg-ovine. Ema Hodžić, Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bos-ne i Hercegovine nisu dostavili odgovor na navode zahtjeva Kantonalnog suda u Goraždu. 5. Sjednica Suda bez javne rasprave Ustavni sud Federacije je suklad-no članku 13. stavak 1. Poslovnika Usta-vnog suda Federacije Bosne i Hercegovi-ne („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. godine od-ržao sjednicu bez javne rasprave na ko-joj je razmotrio činjenice i navode u za-htjevu i odgovor na zahtjev Kantona Sa-rajevo. Isto tako, izvršen je uvid u Presu-du ovog suda broj:U-12/14 od 09.12.2014. godine, koja je objavljena u „Službenim novinama Federacije BiH“, broj: 15/15, u svezi koje je nakon održane javne ras-prave dana 09.12.2014. godine odlučeno da odredbe osporenih čl. 4., 9., 10. Stav-ak 1. i članka 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesuglasnosti sa Ustav-om Federacije Bosne i Hercegovine.

24. april/travanj 2015. 6. Relevantno pravo A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Članak IV.C.3.10.(4)

... (4) Ustavni sud odlučuje i o usta-vnim pitanjima koja mu predoči Vrhov-ni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u tijeku postupka pred tim sud-om. B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman LX Članak IV.C.7. mijenja se i glasi: “1. Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom. 2. Plaća i drugi uvjeti obavljanja funkcije, uključujući i imunitet, za sve suce sudova Federacije utvrđuju se zak-onom.“

Amandman LXII Članak V.11. Ustava Federacije mijenja se i glasi: ... „3. ...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom“. Amandman LXIII Članak VI.7. Ustava Federacije mijenja se i glasi:

Broj 4 – strana 583 ... „4. ...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom.”

Amandman CVI


Članak IX.11.f. (1) „Kao izuzetak od načela iz stavka 1.

članka IV.C.7. stavka 3., članka V.4. 11. i stavka 4. članka VI.7. ovog Ust-ava, plaća i/ili druge naknade sucu mogu biti umanjeni zakonom done-senim do 10. siječnja 2006. godine.

(2) Umanjenje iz stavka 1. ovog članka može se izvršiti samo jednom.

(3) Stavci 1. i 2. ovog članka ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo umanjenje plaće i/ili drugih nakna-da sucu zaštićenih stavkom 1. članka IV.C.7., stavkom 3. članka V.4.11. i stavkom 4. članka VI.7. ovog Usta-va.“

C. Zakon o porezu na dohodak („Služ- bene novine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13)

Članak 4.

Porezom na dohodak oporezuju se dohoci koje porezni obveznik ostvari:



Članak 9.



sti smatra se bruto plaća koju upos-leniku isplaćuje poslodavac po osno-vu ugovora o radu odnosno radnog odnosa ili daje u stvarima, koristima, protuuslugama ili u vidu premija i drugih prihoda, za rad obavljen po njegovim uputama, osim prihoda iz čl. 5. i 6. ovog zakona.



1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje poslodav-ac isplati uposlenicima iznad un-osa utvrđenih Pravilnikom o pri-mjeni Zakona o porezu na doho-dak


3) zaostale plaće odnosno razlike plaća koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se up-osleniku ili bivšem uposleniku isplaćuju u tekućem poreznom periodu na osnovu sudske pres-ude, osim iznosa zateznih kama-ta koje se u ovom slučaju ne sm-atraju oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti


(3) Koristi koje su primljene po osnovu

nesamostalne djelatnosti ulaze u do-


hodak, i to:





5) izmirivanje ili oprost dužničke obveze od strane poslodavca



1) pomoć za gubitke nastale kao po-sljedica elementarnih nepogoda i pomoći po osnovu ozljeda i bole-sti koje isplaćuje poslodavac up-osleniku ili članu njegove obite-lji, isplaćene do visine utvrđene posebnim propisima,

2) hrana koju poslodavac obezbjeđ-uje uposlenicima u svojim prost-orijama do vrijednosti naknade za topli obrok, koja je utvrđena posebnim propisima,


4) smještaj i plaćanje troškova smje-štaja osiguranog za javne dužno-snike uposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inozemstvu, i druge naknade is-


plaćene do visine utvrđene pose-bnim propisima,

5) poklon(i) koje poslodavci daju uposleniku jedanput ili više puta u tijeku poreznog perioda povo-dom državnih i/ili vjerskih praz-nika ili jubileja tvrtke, čija ukup-na vrijednost nije viša od 30% pr-osječne mjesečne neto plaće ispl-aćene u Federaciji prema poslje-dnjem objavljenom podatku nad-ležnog organa za statistiku.

6) otpremnine u slučaju otkaza ug-ovora o radu, sukladno sa člank-om 100. Zakona o radu („Službe-ne novine Federacije BiH“, broj: 43/99, 32/00 i 29/03) i Općim kolektivnim ugovorom.

Članak 27.




(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem je upo-slenik dostavio svoju poreznu karti-cu, obračunava se mjesečno od pore-zne osnovice koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ovo-

Broj 4 – strana 585 ga zakona, i za iznos mjesečnih oso-bnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovoga zakona, primjenom stope iz članka 9. ovoga zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem upos-lenik nije dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ovo-ga zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, uposlenicima – rezidentn-im poreznim obveznicima iz članka 2. stavka (4) ovog zakona, koji doho-dak ostvaruju kod poslodavaca pra-vnih i fizičkih osoba koje imaju sjedi-šte na području Federacije, akontaci-ja poreza na dohodak od nesamosta-lne djelatnosti obračunava se i plaća na poreznu osnovicu koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, a umanjeni za plaćene rashode iz član-ka 11, ovog zakona i za iznos mjeseč-nih osobnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovog zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesa-mostalne djelatnosti koji se obračun-ava na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao duže od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po stopi od 10%, bez umanjenja za osobne odbitke iz članka 24. ovoga zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stavka (5) ovoga član-ka smatra se konačno utvrđenim po-rezom za porezni period, te porezni


obveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obveznik, ukoliko želi ostva-riti pravo na osobni odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akont-acije poreza unijeti u godišnju porez-nu prijavu.



(10) Porezni obveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inozemstva dužan je na taj dohodak sam obračunati akonta-ciju poreza od nesamostalne djelat-nosti na način iz st. (1) do (6) ovoga članka i uplatiti je u roku od pet da-na od dana kada je primio dohodak.

Članak 48.


dana stupanja na snagu ovoga zakona


donijeti sljedeće podzakonske akte:

1) Pravilnik o primjeni Zakona o porezu na dohodak, kojim će se detaljnije propisati nač-in utvrđivanja porezne osno-vice, oblik i način izdavanja porezne kartice, oblik, sadrž-aj i način vođenja poslovnih knjiga i evidencija, način vr-šenja godišnjeg obračuna po-reza na dohodak te sačinjav-anja i podnošenja godišnje prijave,

2) Propis o obračunu ubrzane amortizacije,

3) Propis o utvrđivanju kriterija za plaćanje poreza na dohod-ak u godišnjem paušalnom iz-nosu.

Članak 49.

U cilju omogućavanja pravilne primjene članka 10. stavka 1. i članka 27. ovoga zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno naj-kasnije do početka primjene ovoga Zak-ona mjesečne plaće svojim uposlenicima obračunavati i u poreznim evidencijama i izvješćima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plaća svojih uposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprin-osa i poreza na plaću vršiti na temelju bruto iznosa plaće koji bi se utvrdio pr-eračunavanjem postojeće ugovorene ne-to plaće u bruto plaću po sljedećoj form-uli:

100

100

95

100



Bruto

24. april/travanj 2015. D. Poslovnik Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10)



rasprave donosi rješenje o odbacivanju zahtjeva pridržavat će se razloga nave-denih u članku 26. stavak 1. Zakona i rj-ešenje temeljiti na samo jednom razlogu, ukoliko Sud ne odluči drugačije.


- da u ostavljenom roku podnosit-elj nije otklonio nedostatke na ko-je mu je ukazano ili ih nije otklo-nio onako kako mu je naloženo,


- da se radi o zahtjevu o kojem je Sud već odlučio ili da se radi o zahtjevu iste pravne i činjenične prirode u kojem je Sud već za-uzeo stanovište i sl.

Kad Sud odbacuje zahtjev zbog nenadležnosti, Sud može na prijedlog suca izvjestitelja odlučiti da li postoje razlozi za postupanje sukladno stavku 2. članka 26. Zakona. E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine

F. Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14


od 09.12.2014. godine „Službene novine Federacije BiH“, broj: 15/15. 7. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije

Ustavni sud Federacije je u pro-vedenom postupku razmotrio navode podnositelja zahtjeva, odgovora na zah-tjev te činjenice iz dokumentacije u spisu predmeta. Ovaj sud je posebice imao u vidu Presudu Ustavnog suda Federacije, broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine, koj-om je nakon održane javne rasprave 09. 12.2014. godine, te prezentiranja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da odredbe čl. 4. i 9., članka 10 stavak 1. i članka 27. Zakona o porezu na doho-dak nisu u nesuglasnosti sa Ustavom Fe-deracije Bosne i Hercegovine. U spome-nutoj Presudi je posebice je istaknuto da je riječ o sistemskom zakonu kojim se provodi financijska i fiskalna politika u Federaciji Bosne i Hercegovine, da nje-gov ratio legis niti njegov cilj nije ni izra-vno ni neizravno umanjenje plaća bilo koje kategorije obveznika poreza na do-hodak, pa tako ni plaća sudaca. Predmet reguliranja tog Zakona nije određivanje visine plaća poreskih obveznika, već od-ređivanje visine i načina naplate poreza na dohodak. Visina plaća sudaca u Federaciji Bosne i Hercegovine utvrđena je poseb-nim zakonom, a to je Zakon o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine i na taj se Zakon referira u prvom stavku Aman-dmana CVI, pa se upravo zato zaštitne odredbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi pr-edmet reguliranja bile plaće sudaca i tu-žitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Broj 4 – strana 588 Amandman CVI je donesen kako bi se stvorio ustavni temelj za korekciju plaća sudaca i tužitelja, nakon što je Upravni odbor za implementaciju mira u svom Kominikeu od 24. lipnja 2005. godine is-kazao zabrinutost „zbog izazova fiskal-ne održivosti sa kojim se suočavaju vlas-ti u Bosni i Hercegovini, naročito na en-titetskom nivou“, te nakon što je Visoki predstavnik UN za Bosnu i Hercegovi-nu, prihvatajući preporuke Radne skup-ine, koju su činili predstavnici ministar-stava pravde entiteta i Bosne i Hercego-vine, Pravosudnog povjerenstva Brčko Distrikta, Visokog sudbenog i tužiteljsk-og vijeća Bosne i Hercegovine, kao i ud-ruga sudaca i tužitelja u oba entiteta, pr-ema kojima bi plaće za suce i tužitelje tr-ebale biti „umjereno umanjene“, odlučio donijeti Zakon o plaćama i drugim nak-nadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plaća sudaca i tužitelja, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudbenoj i tužiteljskoj funkciji u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne („Službene novine Federacije BiH, br-oj.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne. Da je to tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visokog predstavnika UN, onaj kojim je donesen Amandman CVI i onaj kojim je donesen Zakon, obja-vljena jedan iza drugog, respektivno, u istom službenom glasilu i to u „Služben-im novinama Federacije BiH“, broj:72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti spregnute sa


Zakonom o plaćama sudaca i tužitelja u Federaciji: stavak prvi zato što se u nje-mu govori o umanjenju „zakonom don-esenim do 10. siječnja 2006. godine“, a to je nedvojbeno Zakon o plaćama sudaca i tužitelja, a drugi i treći stavak zato što se u njima referira na stavak prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direk-tno ili indirektno“) od kojeg Amandman zaštićuje plaće sudaca očigledno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama toga Zakona ili donošenjem novog zako-na, ali zakona čiji bi predmet reguliranja bile plaće nositelja sudbene i tužiteljske funkcije, a ne zakona kojim se regulira način naplate poreza na dohodak za sve obveznike tog poreza u Federaciji Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Ust-avni sud Federacije smatra da se visina plaće sudaca primjenom osporenih odr-edaba Zakona o porezu na dohodak, ne može smatrati umanjenjem plaća u smi-slu u kojem o tome govore zaštitne odr-edbe Amandmana CVI na Ustav Federa-cije Bosne i Hercegovine. Utoliko prije, što je do faktičkog umanjenja plaća sud-aca, samo na godišnjoj razini i time naiz-gled neizravno, dolazilo i za primjene ranijih propisa o oporezivanju. Kad je u pitanju članak 10. st. (2), (3) i (4) osporenog Zakona, treba istaći da je riječ o dopunskim eksplikativnim odredbama koje na jedan način pojašnja-vaju stavak 1. ovog članka. Tako se u st-avku 2. utvrđuje šta se smatra oporeziv-im prihodom od nesamostalne djelatno-sti, u stavku 3. se utvrđuje šta po osnovu nesamostalne djelatnosti ulazi u dohod-ak, dok se u stavku 4. utvrđuje vrsta pri-hoda koji ne ulazi u dohodak od nesam-

24. april/travanj 2015. ostalne djelatnosti i koji na taj način ne podliježu oporezivanju. Slijedom naved-enog, nema argumenata u prilog even-tualnoj neustavnosti odredaba st. (2), (3) i (4) članka 10., kojim je propisano pojaš-njenje, odnosno primjena stavka 1., uto-liko prije što se te odredbe primjenjuju na sve obveznike poreza na dohodak. Za osporene odredbe čl. 48. i 49. Zakona nisu istaknuti argumenti niti su ponuđeni dokazi koji bi govorili u pril-og neustavnosti tih odredaba. Analizom članka 48. može se utvrditi da se radi o zakonskoj odredbi kojom se resorni mi-nistar ovlašćuje a stavlja mu se i u ob-vezu donošenje podzakonskih akata koji su neophodni za provođenje Zakona o porezu na dohodak, pa iz tih razloga smatramo da ustavnost te odredbe nije upitna. Isto se može reći i u pogledu od-redbe članka 49. koja je sama po sebi pr-ovedbenog karaktera, jer propisuje obv-ezujuću instrukciju za poslodavce u po-gledu primjene odredbe članka 10. stav-ak 1. i članka 27. osporenog Zakona ka-ko bi se način obračuna mjesečne plaće uposlenicima i njeno iskazivanje u pore-znim evidencijama i izvješćima usugla-sili sa zakonom. Ukoliko neki poslodav-ac nije postupao prema ovoj odredbi, odnosno ukoliko obračun plaće nije vrš-en na način kako je to propisano spome-nutim člankom, onda se van svake sum-nje radi o pogrešnoj primjeni materijaln-og prava, a ne o neustavnosti same odr-edbe Zakona. Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zako-na o porezu na dohodak za koji se tako-


đer traži ocjena ustavnosti, to je suklad-no članku 41. stavak 2. alineja 3. Poslov-nika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, broj: 40/10) odlučio kao u sta-vku 2. donesene odluke. Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, suci Suda.

Broj: U-22/14 Predsjednica 18.03.2015.godine Ustavnog suda Federacije S a r a j e v o Bosne i Hercegovine Kata Senjak,v.r.

..............................

242

Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине, одлучујући о уставн-ом питању које му је предочио Канто-нални суд у Горажду, у вези са утврђ-ивањем уставности одредаба чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на до-ходак, на основу члана IV.Ц.3.10.(4) Устава. Федерације Босне и Херцегов-ине, на сједници одржаној дана 18.03. 2015. године, донио је


Утврђује се да су одредбе чла-на 10. ст. (2), (3) и (4), чл. 48. и 49. Зак-она о порезу на доходак („Службене новине Федерације БиХ“, број: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13) у сагласно-сти са Уставом Федерације Босне и Херцеговине.

Одбацује се захтјев за постављ-ено уставно питање Кантоналног су-

Broj 4 – strana 590 да у Горажду у свези утврђивања ус-тавности одредаба члан 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак („Службене новине Феде-рације БиХ“, број: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13), јер је о уставности на-ведених одредаба Суд одлучио пресу-дом у предмету број:У-12/14, од 09.12. 2014. године.

Пресуду објавити у „Службен-им новинама Федерације БиХ“ и „Сл-ужбеним новинама Босанско-подри-њског кантона Горажде“.

О б р а з л о ж е њ е 1. Подносилац захтјева и предмет захтјева Кантонални суд у Горажду (у даљем тексту: подносилац захтјева) предочио је Уставном суду Федерац-ије Босне и Херцеговине (у даљем те-ксту: Уставни суд Федерације) дана 09.05.2014. године уставно питање које се односи на утврђивање уставности члана 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак (у даљем тексту: оспорени чланови Закона). Подноси-лац захтјева је ово уставно питање пр-едочио на основу члана IV.Ц.3.10.(4) Устава Федерације Босне и Херцегов-ине. 2. Странке у поступку Странке у поступку у овом пр-едмету, на основу члана 39. став 2. За-кона о поступку пред Уставном судом Федерације Босне и Херцеговине („Сл-ужбене новине Федерације БиХ“, бр. 6/95 и 37/03), су Кантонални суд у Горажду, Ема Хоџић из Сарајева, као


тужилац у судском поступку пред Ка-нтоналним судом у Горажду, Кантон Сарајево, као тужени у наведеном су-дском поступку и Представнички дом и Дом народа Парламента Федераци-је Босне и Херцеговине, као доноси-лац оспорених чланова Закона. 3. Битни наводи подносиоца захтјева

Подносилац захтјева наводи да

се пред Кантоналним судом у Гораж-ду води парнични поступак по тужби тужиоца Еме Хоџић из Сарајева, ул. Јована Бијелића број 7, коју заступају Мустафа Брачковић и Џемо Хаџиоме-ровић, адвокати из Сарајева, против туженог Кантона Сарајево, кога засту-па законски заступник Правобранил-аштво Кантона Сарајево, ради испла-те разлике плате у износу 4.928,78 КМ. Наводи, да је Општински суд у Сара-јеву пресудом број: 65 0 Рс 262838 12 Рс од 26.12.2012. године обавезао туж-еног да тужиоцу исплати износ од 4.943, 78 КМ из основа умањења плате за раздобље од маја 2009. године до децембра 2011. године, са законским затезним каматама од доспјелости по-јединачних мјесечних износа до испл-ате, те да му накнади припадајуће тр-ошкове поступка, све у року од 15 да-на.

Кантон Сарајево је путем зако-нског заступника изјавио жалбу, коју је Кантонални суд у Горажду дјелим-ично уважио и преиначио у одлуци о трошковима поступка, а у одлуци о главној ствари првостепену пресуду потврдио пресудом број: 05 0 Рс 000 450 13 Рсж од 24.05.2013. године. Прот-ив наведене пресуде Кантоналног су-да у Горажду, Кантон Сарајево је изја-вио апелацију Уставном суду Босне и

24. april/travanj 2015. Херцеговине. Одлучујући о апелацији Кантона Сарајево, Уставни суд Босне и Херцеговине је одлуком број: АП-2840/13 од 12.02.2014. године утврдио повреду права на правично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцего-вине, укинуо другостепену пресуду и предмет вратио Кантоналном суду у Горажду, с налогом да по хитном по-ступку донесе нову одлуку и у року од шест мјесеци обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузет-им мјерама. Кантонални суд у Горажду је у поступку рјешавања по жалби туже-ника, рјешењем број: 05 0 Рс 000450 14 Рсж 2 од 08.04.2014. године поступак прекинуо и предочио Уставном суду Федерације уставно питање које гла-си: „да ли су одредбе чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак у сагласности са одредбама Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Хер-цеговине („Службене новине Федера-ције БиХ“, број: 72/05)“. Подносилац захтјева наводи Амандман CVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине, затим члан IV.Ц.7. став 1. Устава Федерације Бос-не и Херцеговине, којима је утврђено да плате и друге накнаде судији не могу бити умањене за вријеме врше-ња судијске функције, осим као посљ-едица дисциплинског поступка у ск-ладу са законом. Подносилац захтјева наводи висине плата судија, које су прописа-не Законом о платама и другим нак-надама судија и тужилаца у Федерац-ији Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, број: 72/05, 22/09 и 53/13), који је ступио на снагу 01.01.2006. године. Плате прописане наведеним законом су тужиоцу испл-

Broj 4 – strana 591 аћиване до јанура 2009. године, када је ступио на снагу Закон о порезу на доходак, који је касније мијењан и до-пуњаван. Примјеном оспорених одре-даба Закона тужиоцу су исплаћиване умањене плате за мјесечне износе ка-ко је то утврђено првостепеном прес-удом. Како би Кантонални суд у Го-ражду могао донијети одлуку по жал-би туженика против првостепене пре-суде, предлаже Уставном суду Феде-рације да донесе пресуду којом ће ут-врдити да ли су оспорене одредбе За-кона у сагласности са Уставом Феде-рације Босне и Херцеговине. 4. Битни наводи одговора на захтјев Уставни суд Федерације је у ск-ладу са чланом 16. Закона о поступку пред Уставним судом Федерације Бо-сне и Херцеговине, позвао Кантон Са-рајево, путем Правобранилаштва Ка-нтона, Ему Хоџић из Сарајева и Пред-ставнички дом и Дом народа Парла-мента Федерације Босне и Херцегови-не, да као странке у поступку доставе одговор на наводе захтјева Кантонал-ног суда у Горажду у року од 30 дана. У одговору на захтјев који је достави-ло Правобранилаштво Кантона Сара-јево, истиче се да Закон о порезу на доходак, који је донесен скоро три го-дине након доношења Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Хе-рцеговине, није имао за циљ смањене плата порезних обавезника, а самим тим и тужиоцу као носиоцу судијске функције. Истичу да је циљ Закона о порезу на доходак регулатива пореза на доходак, односно одређивање оба-везе плаћања пореза у оквиру усваја-ња финансијске политике Европске

Broj 4 – strana 592 уније, а за чију основицу служи упра-во неумањена плата. Наводе да се ов-дје заправо радило о преласку на но-ви обрачун исплате пореза као сасвим новом и до тада непознатом принци-пу по ком је исплата пореза увијек об-веза онога ко остварује приход, одно-сно запосленика. Наглашавају опште-познату чињеницу да у Европској ун-ији сви оствариоци плата сносе оба-везу плаћања пореза на доходак, те да нико не може бити ослобођен те оба-везе. Сматрају да, уколико би се мије-њале одредбе Закона о порезу на дох-одак, из наведених разлога, дошло би до изласка из оквира правних прави-ла Европске уније. Правобранилаштво Кантона Сарајево сматра да оспорени чланови Закона нису несагласни са Уставом Федерације Босне и Херцеговине и наведеним Амандманом на Устав Фе-дерације Босне и Херцеговине. Наво-де да се оспореним чланом 4. Закона регулише за које дјелатности се опор-езују дохоци, а у које спадају и неса-мосталне дјелатности које подразуми-јевају и судијску функцију. Чланом 9. се третира постотак пореза, чланом 10. се појашњава шта се све сматра пр-иходом од несамосталне дјелатности, чланом 27. се регулише поступак утв-рђивања наплате пореза, чланом 48. се регулише доношење подзаконских аката, а чланом 49. се дефинише пра-вилна примјена члана 10. став 1. и чл-ана 27. Истичу да из наведених одре-дби произлази да су порезни обавез-ници сва лица којa остварују доходак од било које дјелатности, па и судиј-ске. Наглашавају да оспорени чла-нови Закона не дирају у плате. Плате представљају једну, а порез на доход

24. april/travanj 2015. ак сасвим другу категорију. Позивају се на одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине АП-2840/13 од 12.02.2014. године, односно цитирају дио образ-ложења које гласи: „нити једном одр-едбом овог Закона није предвиђена могућност искључења било које кате-горије запосленика од обавезе плаћа-ња пореза на доходак, па тако ни су-дија“. Наводе још да у случају када би судије били изузете од обавезе плаћа-ња пореза на доходак, довела би се у питање примјена одредби Закона о порезу на доходак, које су предметом оцјењивања. На тај начин би преоста-ли запосленици са својим субјективн-им грађанским правима у погледу пр-ава из радног односа били доведени у неравноправан и дискриминирајући положај у односу на судије, а што би било противно члану II тачка 4. Уста-ва Босне и Херцеговине, односно јед-накости у правима, без дискримина-ције, по било ком основу. Такођер би била повријеђена права из Конвенци-је о заштити људских права и основн-их слобода са припадајућим Протоко-лима. На основу изложеног, Правоб-ранилаштво Кантона Сарајево сматра да су оспорени чланови Закона у ци-јелости у складу са Уставом Федера-ције Босне и Херцеговине и амандма-нима на Устав Федерације Босне и Хе-рцеговине. Ема Хоџић, Представнички дом и Дом народа Парламента Федераци-је Босне и Херцеговине нису достави-ли одговор на наводе захтјева Канто-налног суда у Горажду. 5. Сједница Суда без јавне расправе Уставни суд Федерације је у ск-ладу са чланом 13. став 1. Пословника

24. april/travanj 2015. Уставног суда Федерације Босне и Хе-рцеговине („Службене новине Феде-рације БиХ“, број: 40/10), дана 18.03. 2015. године одржао сједницу без јав-не расправе на којој је размотрио чи-њенице и наводе у захтјеву и одговор на захтјев Кантона Сарајево. Исто та-ко, извршен је увид у Пресуду овог суда број:У-12/14 од 09.12.2014. године, која је објављена у „Службеним нови-нама Федерације БиХ“, број: 15/15, у вези које је након одржане јавне расп-раве дана 09.12.2014. године одлуче-но да одредбе оспорених чл. 4., 9., 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак нису у несагласности са Уста-вом Федерације Босне и Херцеговине. 6. Релевантно право А. Устав Федерације Босне и Херцеговине

Члан IV.Ц.3.10.(4) ... (4) Уставни суд одлучује и о уставним питањима која му предочи Врховни суд или неки кантонални суд а која се појаве у току поступка пред тим судом. Б. Амандмани на Устав Федерације Босне и Херцеговине


“1. Плата и друге накнаде суд-ији не могу бити умањени за вријеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског поступка у складу са законом. 2. Плата и други услови обав-

Broj 4 – strana 593 љања функције, укључујући и имуни-тет, за све судије судова Федерације утврђују се законом.“

Амандман LXII Члан V.11. Устава Федерације мијења се и гласи: ... „3. ...Плата и друге накнаде су-дији не могу бити умањени за врије-ме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског посту-пка у складу са законом“.

Амандман LXIII Члан VI.7. Устава Федерације мијења се и гласи: ... „4. ...Плата и друге накнаде судији не могу бити умањени за ври-јеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског посту-пка у складу са законом.”



Члан IX.11.ф. (1) „Као изузетак од принципа из ст-

ава 1. члана IV.Ц.7. става 3., члана V.4.11. и става 4. члана VI.7. овог Устава, плата и/или друге накна-де судији могу бити умањени за-коном донесеним до 10. јануара 2006. године.


(3) Ставови 1. и 2. овог члана не могу се тумачити тако да је на било ко-


ји начин или у било којем облику, директно или индиректно, дозво-љено неко друго умањење плате и/или других накнада судији за-штићених ставом 1. члана IV.Ц.7., ставом 3. члана V.4.11. и ставом 4. члана VI.7. овог Устава.“

Ц. Закон о порезу на доходак („Слу- жбене новине Федерације БиХ“, број: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13)

Члан 4.

Порезом на доходак опорезују се дохоци које порезни обaвезник ос-твари:

1) од несамосталне дјелатности; 2) од самосталне дјелатности; 3) од имовине и имовинских пра-

ва 4) од улагања капитала

Члан 9.


стопи од 10%.


ности сматра се бруто плата коју запосленику исплаћује послодав-ац по основу уговора о раду одно-сно радног односа или даје у ства-рима, користима, протууслугама или у виду премија и других при-хода, за рад обављен по његовим упутама, осим прихода из чл. 5. и 6. овог закона.




1) додатни приходи по основу на-кнада, помоћи и сл. које посло-давац исплатизапосленицима изнад уноса утврђених Прави-лником о примјени Закона о порезу на доходак


3) заостале плате односно разли-ке плата које се односе на про-текла порезна раздобља, а која се запосленику или бившем за-посленику исплаћују у текућ-ем порезном периоду на осно-ву судске пресуде, осим износа затезних камата које се у овом случају не сматрају опорезив-им приходом од несамосталне дјелатности








5) измиривање или опрост дуж-ничке обавезе од стране посло-


давца




2) храна коју послодавац обезбје-ђује запосленицима у својим просторијама до вриједности накнаде за топли оброк, која је утврђена посебним прописи-ма,



5) поклон(и) које послодавци дају запосленику једанпут или ви-ше пута у току порезног пери-ода поводом државних и/или вјерских празника или јубилеја фирме, чија укупна вриједност није виша од 30% просјечне мјесечне нето плате исплаћене у Федерацији према посљедњ-ем објављеном податку надле-

Broj 4 – strana 595 жног органа за статистику.

6) отпремнине у случају отказа уговора о раду, у складу са чл-аном 100. Закона о раду („Слу-жбене новине Федерације БиХ“, бр. 43/99, 32/00 и 29/03) и Оп-штим колективним уговором.

Члан 27.



(2) Обрачун, обуставу и уплату акон-тације пореза на доходак од неса-мосталне дјелатности врши посло-давац или сам обавезник пореза. Обавезник пореза на доходак је запосленик.

(3) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем је запосленик доставио своју порез-ну картицу, обрачунава се мјесеч-но од порезне основице коју чине сви опорезиви приходи од несамо-сталне дјелатности које је запосле-ник остварио код тог послодавца у том мјесецу, умањени за плаћене расходе из члана 11. овога закона, и за износ мјесечних личних одби-така из члана 24. ст. (1) и (2) овога закона, примјеном стопе из члана 9. овога закона.

(4) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем за-посленик није доставио своју пор-


езну картицу, обрачунава се мјес-ечно од порезне основице коју чи-не сви опорезиви приходи од не-самосталне дјелатности које је зап-осленик остварио код тог посло-давца у том мјесецу, умањени за плаћене расходе из члана 11. овога закона, примјеном стопе од 10%.

(5) Изнимно, запосленицима – резид-ентним порезним обавезницима из члана 2. става (4) овог закона, који доходак остварују код посло-даваца правних и физичких лица која имају сједиште на подручју Федерације, аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатно-сти обрачунава се и плаћа на по-резну основицу коју чине сви оп-орезиви приходи од несамосталне дјелатности које је запосленик ост-варио код тог послодавца у том мј-есецу, а умањени за плаћене рас-ходе из члана 11. овог закона и за износ мјесечних личних одбитака из члана 24. ст. (1) и (2) овог Зако-на.

(6) Порез на доходак по основи неса-мосталне дјелатности који се обра-чунава на остварени доходак за рад који у једном мјесецу није тра-јао дуже од 10 дана, односно 80 са-ти, а за који исплаћени доходак не износи више од 250,00 КМ, обра-чунава се по стопи од 10%, без ум-ањења за личне одбитке из члана 24. овога закона.

(7) Обустављени, односно одбијени и уплаћени порез из става (5) овога члана сматра се коначно утврђен-им порезом за порезни период, те порезни обавезник за тај доходак није дужан поднијети годишњу порезну пријаву. Порезни обавез-ник, уколико жели остварити пра-

24. april/travanj 2015. во на лични одбитак, може тај до-ходак и уплаћене износе аконтац-ије пореза унијети у годишњу по-резну пријаву.

(8) Стране организације које не ужи-вају дипломатски имунитет у Фе-дерацији и запосленици тих орга-низација који имају сједиште, одн-осно пребивалиште у Федерацији дужни су при исплати дохотка од несамосталне дјелатности запосле-ним грађанима или страним др-жављанима обрачунати порез по одбитку у складу са ст. (1) до (6) овога члана и уплатити га у зако-ном прописаноме року.

(9) Порезни обавезник који је запос-лен у дипломатском или конзула-рном представништву друге држ-аве, у међународној организацији или у представништву или орган-изацији која на територију Феде-рације има дипломатски имунит-ет, када је обавезник пореза и пр-ема овому закону, дужан је сам об-рачунати аконтацију пореза на доходак од несамосталне дјелатно-сти према одредбама ст. (1) до (5) овога члана и уплатити је на про-писани рачун у законом прописа-ном року.

(10) Порезни обавезник који доход-ак од несамосталне дјелатности остварује изравно из иностранства дужан је на тај доходак сам обра-чунати аконтацију пореза од неса-мосталне дјелатности на начин из ст. (1) до (6) овога члана и уплати-ти је у року од пет дана од дана када је примио доходак.

Члан 48.


24. april/travanj 2015. од дана ступања на снагу овога Зак-она донијети сљедеће подзаконске ак-те:




Члан 49.


примјене члана 10. става 1. и члана 27. овога закона, сви послодавци су дуж-ни до дана ступања на снагу односно најкасније до почетка примјене овога закона мјесечне плате својим запосле-ницима обрачунавати и у порезним евиденцијама и извјештајима искази-вати у бруто-износима. Послодавци који до почетка примјене Закона о порезу на доходак не пређу на утвр-ђивање плата својих запосленика у бруто износу, дужни су обрачун доп-риноса и пореза на плату вршити на основу бруто износа плате који би се утврдио прерачунавањем постојеће уговорене нето плате у бруто плату по слиједећој формули:




„Кад Суд на сједници без јавне

расправе доноси рјешење о одбацива-њу захтјева придржават ће се разлога наведених у члану 26. став 1. Закона и рјешење заснивати на само једном ра-злогу, уколико Суд не одлучи друга-чије.

Ако не постоје друге процесне претпоставке за одлучивање о бити ствари, осим оних изричито наведен-их у ставу 1. члана 26. Закона, у рје-шењу се изричито наводи о којим се процесним претпоставкама ради. Те друге претпоставке могу бити, посеб-но:





Кад Суд одбацује захтјев због ненадлежности, Суд може на пријед-лог судије извјестиоца одлучити да ли постоје разлози за поступање у складу са ставом 2. члана 26. Закона. Е. Одлука Уставног суда Босне и Хе- рцеговине број: АП-2840/13 од 12.02. 2014. године Ф. Пресуда Уставног суда Федерац- ије Босне и Херцеговине број: У- 12/14 од 09.12.2014.године „Служ- бене новине Федерације БиХ“, број: 15/15. 7. Чињенично стање и став Уставног суда Федерације

Уставни суд Федерације је у проведеном поступку размотрио нав-оде подносиоца захтјева, одговора на захтјев те чињенице из документације у спису предмета. Овај суд је посебно имао у виду Пресуду Уставног суда Федерације, број: У-12/14 од 09.12.2014. године, којом је након одржане јавне расправе 09.12.2014. године, те презе-нтовања изјава и доказа странака у поступку, утврђено да одредбе чл. 4 и 9., члана 10 став 1. и члана 27 Закона о порезу на доходак нису у несагласн-ости са Уставом Федерације Босне и Херцеговине. У споменутој Пресуди је посебно истакнуто да је ријеч о си-стемском закону којим се проводи финансијска и фискална политика у Федерацији Босне и Херцеговине, да његов ratio legis нити његов циљ није ни изравно ни неизравно умањење плата било које категорије обавезника пореза на доходак, па тако ни плата судаца. Предмет регулисања тог Зак-она није одређивање висине плата


пореских обавезника, већ одређивање висине и начина наплате пореза на доходак. Висина плата судија у Федера-цији Босне и Херцеговине утврђена је посебним законом, а то је Закон о пл-атама и другим накнадама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Хер-цеговине и на тај се Закон реферира у првом ставу Амандмана CVI, па се управо зато заштитне одредбе тог Амандмана и односе на тај Закон, од-носно на законе чији би предмет рег-улисања биле плате судија и тужила-ца у Федерацији Босне и Херцегови-не. Амандман CVI је донесен како би се створио уставни основ за корекцију плата судија и тужилаца, након што је Управни одбор за имплементацију мира у свом Коминикеу од 24. јуна 2005. године исказао забринутост „зб-ог изазова фискалне одрживости са којим се суочавају власти у Босни и Херцеговини, нарочито на ентитетс-ком нивоу“, те након што је Високи представник УН за Босну и Херцего-вину, прихватајући препоруке Радне скупине, коју су чинили представни-ци министарстава правде ентитета и Босне и Херцеговине, Правосудне ко-мисије Брчко Дистрикта, Високог суд-ског и тужилачког савјета Босне и Хе-рцеговине, као и удружење судија и тужилаца у оба ентитета, према који-ма би плате за судије и тужиоце тре-бале бити „умјерено умањене“, одлу-чио донијети Закон о платама и дру-гим накнадама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Херцеговине. Амандман је, дакле, било нео-пходно донијети како би се, са устав-

24. april/travanj 2015. не разине, омогућило једнократно ум- ањење плата судија и тужилаца, које је у односу на ранији Закон о судској и тужилачкој функцији у Федерацији Босне и Херцеговине („Службене нов-ине Федерације БиХ, бр.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 и 78/04) наступи-ло доношењем Закона о платама и другим накнадама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Херцеговине. Да је то тако, јасно свједочи чињеница да су оба акта Високог представника УН, онај којим је донесен Амандман CVI и онај којим је донесен Закон, об-јављена један иза другог, респектив-но, у истом службеном гласилу и то у „Службеним новинама Федерације БиХ“, број: 72/05. Стога су одредбе Амандмана, разлогом њихова доношења, па тиме и својим смислом, у цијелости у вези са Законом о платама судија и тужи-лаца у Федерацији: став први зато што се у њему говори о умањењу „за-коном донесеним до 10. јануара 2006. године“, а то је несумњиво Закон о платама судија и тужилаца, а други и трећи став зато што се у њима рефе-рише на став први. Према томе се и будуће умањење („на било који нач-ин или у било којем облику, директ-но или индиректно“) од којег Аман-дман заштићује плате судија очиглед-но односи на умањење које би наста-ло измјенама тога Закона или донош-ењем новог закона, али закона чији би предмет регулисања биле плате носилаца судске и тужилачке функ-ције, а не закона којим се регулише начин наплате пореза на доходак за све обавезнике тог пореза у Федерац-ији Босне и Херцеговине.

Broj 4 – strana 599 Имајући у виду све изложено, Уставни суд Федерације сматра да се висина плате судија примјеном оспо-рених одредаба Закона о порезу на доходак, не може сматрати умањењем плата у смислу у којем о томе говоре заштитне одредбе Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Херцегови-не. Утолико прије, што је до фактичк-ог умањења плата судија, само на го-дишњој разини и тиме наизглед неи-зравно, долазило и за примјене рани-јих прописа о опорезивању. Кад је у питању члан 10. ст. (2), (3) и (4) оспореног Закона, треба иста-ћи да је ријеч о допунским експлика-тивним одредбама које на један нач-ин појашњавају став 1. овог члана. Та-ко се у ставу 2. утврђује шта се сматра опорезивим приходом од несамостал-не дјелатности, у ставу 3. се утврђује шта по основу несамосталне дјелатно-сти улази у доходак, док се у ставу 4. утврђује врста прихода који не улази у доходак од несамосталне дјелатно-сти и који на тај начин не подлијежу опорезивању. Слиједом наведеног, не-ма аргумената у прилог евентуалној неуставности одредаба ст. (2), (3) и (4) члана 10., којим је прописано појаш-њење, односно примјена става 1., уто-лико прије што се те одредбе примје-њују на све обавезнике пореза на до-ходак. За оспорене одредбе чл. 48. и 49. Закона нису истакнути аргументи нити су понуђени докази који би го-ворили у прилог неуставности тих одредаба. Анализом члана 48. може се утврдити да се ради о законској одре-дби којом се ресорни министар овла-

Broj 4 – strana 600 шћује а ставља му се и у обавезу доно-шење подзаконских аката који су нео-пходни за провођење Закона о порезу на доходак, па из тих разлога сматра- мо да уставност те одредбе није упи-тна. Исто се може рећи и у погледу одредбе члана 49. која је сама по себи проведбеног карактера, јер прописује обавезујућу инструкцију за послодав-це у погледу примјене одредбе члана 10. став 1. и члана 27. оспореног Зако-на како би се начин обрачуна мјесеч-не плате запосленицима и њено иска-зивање у порезним евиденцијама и извјештајима усагласили са законом. Уколико неки послодавац није посту-пао према овој одредби, односно уко-лико обрачун плате није вршен на начин како је то прописано споменут-им чланом, онда се ван сваке сумње ради о погрешној примјени материја-лног права, а не о неуставности саме одредбе Закона. Како је Уставни суд Федераци-је Пресудом број: У-12/14 од 09.12. 2014. године већ одлучио о уставнос-ти чл. 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак за који се такођер тражи оцјена уставности, то је у складу са чланом 41. став 2 али-неја 3. Пословника Уставног суда Фе-дерације Босне и Херцеговине („Слу-жбене новине Федерације БиХ“, број: 40/10) одлучио као у ставу 2. донесе-не одлуке. Ову пресуду Уставни суд Фед-ерације донио је већином гласова у саставу: др сц. Ката Сењак, предсјед-ница Суда, Сеад Бахтијаревић, Весна Будимир, Мирјана Чучковић, Домин


Малбашић и проф. др Един Мумино-вић, судије Суда.

Број: У-22/14 Предсједница 18.03.2015.год. Уставног суда Федерације

С а р а ј е в о Босне и Херцеговине Ката Сењак,с.р.

243

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu u vezi sa utvrđivanjem ustavnosti člana 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na osno-vu člana IV.C.3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, nakon sjednice Su-da bez javne rasprave, održane dana 18.03.2015. godine, donio je:

P R E S U D U 1. Utvrđuje se da odredbe člana 10. st.

(2), (3) i (4) i čl. 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak („Službene novi-ne Federacije BiH“, broj:10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), nisu u nesagla-snosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

2. Odbacuje se zahtjev na postavljeno ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu za utvrđivanje ustavnosti odredbi čl. 4. i 9., člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na doho-dak („Službene novine Federacije BiH“, br.:10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti navedenih odreda-ba Sud odlučio presudom u predm-etu broj: U-12/14 od 09.12.2014. go-dine.

3. Presudu objaviti u „Službenim novi-nama Federacije BiH“ i „Službenim novinama Bosansko-podrinjskog ka-ntona Goražde“.


O b r a z l o ž e nj e 1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva

Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljem tekstu: podnosilac zahtjeva) predo-čio je Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije) dana 06.05.2014. godine ustavno pitanje u vezi utvrđivanja usta-vnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak (u daljem tekstu: os-poreni članovi Zakona). Podnosilac zahtjeva je ustavno pitanje predočio na osnovu člana IV.C.3. 10.(4) Ustava Federacije Bosne i Herce-govine, a nakon odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, broj: AP-2840/13 od 12.02.2014. godine. 2. Stranke u postupku

Stranke u postupku u ovom predm-etu su na osnovu člana 39. stav 2. Zako-na o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine („Služb-ene novine Federacije BiH“, broj: 6/95 i 37/03) Kantonalni sud u Goraždu, Bran-ka Schorr iz Sarajeva, kao tužilac u suds-kom postupku pred Kantonalnim sud-om u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao tu-ženi u navedenom sudskom postupku i Predstavnički dom i Dom naroda Parla-menta Federacije Bosne i Hercegovine, kao donosilac osporenih članova Zakona. 3. Bitni navodi na kojima se zasniva

ustavno pitanje

Podnosilac zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi Branke Schorr iz Sarajeva, ul. Radićeva br. 11/4, koju zastupaju Mustafa Bračković i Dže-

Broj 4 – strana 601 mo Hadžiomerović advokati iz Sarajeva, protiv tuženog Kantona Sarajevo, koga zastupa zakonski zastupnik Pravobrani-laštvo Kantona Sarajevo, radi isplate ra-zlike plate u iznosu 4.315,45 KM. Navo-di da je Općinski sud u Sarajevu presud-om broj: 65 0 Rs 260169-12 Rs od 06.02. 2013. godine obavezao tuženog da tuži-ocu isplati iznos od 4.315,45 KM iz osno-va umanjenja plate za razdoblje od maja 2009. godine do decembra 2011. godine, sa zakonskim zateznim kamatama od dospjelosti pojedinačnih mjesečnih izno-sa do isplate, te da mu naknadi pripada-juće troškove postupka, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zakon-skog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu odbio i prvo-stepenu presudu potvrdio svojom pres-udom broj: 05 0 Rs 000459 13 Rsž od 11. 06.2013. godine. Protiv navedene presu-de Kantonalnog suda u Goraždu, Kant-on Sarajevo je izjavio apelaciju Ustavn-om sudu Bosne i Hercegovine. Odluču-jući o apelaciji Kantona Sarajevo, Ustav-ni sud Bosne i Hercegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 12.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično su-đenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i He-rcegovine, ukinuo drugostepenu presu-du i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalogom da po hitnom po-stupku donese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bos-ne i Hercegovine o preduzetim mjera-ma. Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženog, rješenjem broj: 05 0 Rs 000459 14 Rsž 2 od 07.04.2014. godine postupak prekin-uo i predočio Ustavnom sudu Federacije ustavno pitanje koje glasi: „da li su odr-edbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o

Broj 4 – strana 602 porezu na dohodak u saglasnosti sa od-redbama Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 72/05)“. Podnosilac zahtjeva citira naved-eni Amandman na Ustav Federacije Bo-sne i Hercegovine, zatim citira član IV. C.7. stav 1. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, kojima je utvrđeno da pla-te i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudijske fu-nkcije, osim kao posljedica disciplinskog postupka u skladu sa zakonom. Podnosilac zahtjeva navodi visi-ne plata sudija, koje su propisane Zako-nom o platama i drugim naknadama su-dija i tužilaca u Federaciji Bosne i Herce-govine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 55/13), koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Plate prop-isane navedenim zakonom su tužiocu is-plaćivane do januara 2009. godine, kada je stupio na snagu Zakon o porezu na dohodak, koji je kasnije mijenjan i dopu-njavan. Primjenom osporenih odredaba Zakona tužiocu su isplaćivane umanjene plate za mjesečne iznose kako je to utvr-đeno prvostepenom presudom. Kako bi Kantonalni sud u Gora-ždu mogao donijeti odluku po žalbi tu-ženog protiv prvostepene presude, pre-dlaže Ustavnom sudu Federacije da do-nese presudu kojom će utvrditi da li su osporene odredbe Zakona u saglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercego-vine. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je dana 28.05.2014. godine u skladu sa članom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, pozvao Kanton Sarajevo, putem Pravo-

24. april/travanj 2015. branilaštva Kantona, Schorr Branku iz Sarajeva i Predstavnički dom i Dom na-roda Parlamenta Federacije Bosne i Her-cegovine, da kao stranke u postupku do-stave odgovor na navode zahtjeva Kant-onalnog suda u Goraždu, u roku od 30 dana. U odgovoru na zahtjev koji je dana 30.06.2014. godine dostavilo Pra-vobranilaštvo Kantona Sarajevo, navode da Zakon o porezu na dohodak, koji je donesen skoro tri godine nakon donoše-nja Amandmana CVI na Ustav Federa-cije Bosne i Hercegovine, nije imao za cilj smanjenje plata poreznih obavezni-ka, a samim tim i tužioca kao nosioca sudijske funkcije. Ističu da je cilj Zakona o porezu na dohodak regulativa poreza na dohodak, odnosno određivanje obav-eze plaćanja poreza u okviru usvajanja finansijske politike Evropske unije, a za čiju osnovicu služi upravo neumanjena plata. Navode da se ovdje zapravo radi-lo o prelasku na novi obračun isplate poreza kao sasvim novom i do tada ne-poznatom principu po kom je isplata poreza uvijek obaveza onoga ko ostva-ruje prihod, odnosno zaposlenika. Nag-lašavaju općepoznatu činjenicu da u Ev-ropskoj uniji svi ostvarioci plata snose obavezu plaćanja poreza na dohodak, te da niko ne može biti oslobođen te obav-eze. Smatraju da, ukoliko bi se mijenjale odredbe Zakona o porezu na dohodak, iz navedenih razloga, došlo bi do izlaska iz okvira pravnih pravila Evropske uni-je. Pravobranilaštvo Kantona Sara-jevo je mišljenja da osporeni članovi Za-kona nisu nesaglasni sa Ustavom Fede-racije Bosne i Hercegovine i navedenim Amandmanom na Ustav Federacije Bos-ne i Hercegovine. Navode da se ospore-nim članom 4. Zakona reguliše za koje

24. april/travanj 2015. djelatnosti se oporezuju dohoci, a u koje spadaju i nesamostalne djelatnosti koje podrazumijevaju i sudijsku funkciju. Čl- anom 9. se tretira postotak poreza, član-om 10. se pojašnjava šta se sve smatra prihodom od nesamostalne djelatnosti, članom 27. se reguliše postupak utvrđi-vanja naplate poreza, članom 48. se re-guliše donošenje podzakonskih akata, a članom 49. se definiše pravilna primjena člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona. Isti-ču da iz navedenih odredbi proizlazi da su porezni obaveznici sva lica koja os-tvaruju dohodak od bilo koje djelatnosti, pa i sudijske. Naglašavaju da osporene odre-dbe Zakona ne diraju u plate. Plate pre-dstavljaju jednu, a porez na dohodak sa-svim drugu kategoriju. Pozivaju se na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercego-vine AP-2840/13 od 12.02.2014. godine, odnosno citiraju dio obrazloženja koje glasi: „niti jednom odredbom ovog Zak-ona nije predviđena mogućnost isključe-nja bilo koje kategorije zaposlenika od obaveze plaćanja poreza na dohodak, pa tako ni sudija“. Navode još da u slučaju kada bi sudije bili izuzeti od obaveze pl-aćanja poreza na dohodak, dovela bi se u pitanje primjena odredbi Zakona o po-rezu na dohodak, koje su predmetom ocjenjivanja. Na taj način bi preostali za-poslenici sa svojim subjektivnim građa-nskim pravima u pogledu prava iz rad-nog odnosa bili dovedeni u neravnopra-van i diskriminirajući položaj u odnosu na sudije, a što bi se protivilo članu II. tačka 4. Ustava Bosne i Hercegovine, od-nosno jednakosti u pravima, bez diskri-minacije, po bilo kom osnovu. Također bi bila povrijeđena prava iz Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih slo-boda sa pripadajućim Protokolima. Na osnovu izloženog, Pravobranilaštvo Ka-

Broj 4 – strana 603 ntona Sarajevo smatra da su osporeni čl-anovi Zakona u cijelosti u skladu sa Us-tavom Federacije Bosne i Hercegovine i amandmanima na Ustav Federacije Bos-ne i Hercegovine. U odgovoru na zahtjev, koji je dana 02.07.2014. godine dostavila tužil-ac Schorr Branka, putem advokata Mus-tafe A. Bračkovića iz Sarajeva, navodi da se u konkretnom slučaju Općinski sud u Sarajevu i Kantonalni sud u Goraždu ni-su bavili ocjenom ustavnosti osporenih članova Zakona, jer to nije bilo ni potre-bno, niti su nadležni za ocjenu ustavno-sti. Smatra da osporeni članovi Zakona uz primjenu podzakonskih akata omo-gućavaju da se ispoštuje Zakon o porezu na dohodak, a da se pri tom ne povrje-đuje zaštitna odredba, odnosno ustavna garancija da se plata sudija u Federaciji Bosne i Hercegovine ne može mijenjati. Poziva se na član IX.11.f) Ustava Federa-cije Bosne i Hercegovine, kojim je propi-sano u stavu 3. da se stav 1. (da plate su-dije mogu biti umanjene zakonom done-senim do 10.01.2006. godine), ne može tumačiti tako da je na bilo koji način i u bilo kojem obliku, direktno ili indirekt-no, dozvoljeno neko drugo umanjenje plate sudiji. Iz navedenih razloga smatra da se Zakon o porezu na dohodak ima pri-mijeniti na način da ne može u bilo kom obliku dovesti do umanjenja plate sudija i njenu isplatu u iznosu manjem od ono-ga iznosa plata koje su Zakonom o plat-ama sudija i tužilaca određene, a ustav-nim odredbama zagarantovane kao fiks-ne. Ističe da je tuženi Kanton Sarajevo pogrešnom primjenom odredbi člana 17. stav 1. i člana 73. Pravilnika o primjeni Zakona o porezu na dohodak („Službe-ne novine Federacije BiH“, br.: 67/08, 4/10, 86/10, 10/11, 53/11, 20/12, 27/13,

Broj 4 – strana 604 71/13, 90/13 i 45/14), kao i člana 49. Za-kona o porezu na dohodak, pogrešno utvrdio obračun poreza na dohodak tu-žioca. Zbog toga je tužiocu kao sudiji Kantonalnog suda u Sarajevu isplaćiva-na plata u manjem iznosu od onog koji je zagarantovan navedenim propisima. Nadalje navodi da takav obračun i ispla-ta plata sudijama diskriminiše sudije u Federaciji Bosne i Hercegovine u odno-su na sudije Suda Bosne i Hercegovine i sudije u Republici Srpskoj, jer se isključi-vo prema mjestu zaposlenja umanjuje garantovana plata. Na navedeni način sudije su diskriminirane, a isto tako im je povrijeđeno i pravo na imovinu u sm-islu Protokola 1. uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer su neustavno oduzeta sredstva koja pred-stavljaju imovinu, obzirom na očekiva-nje sudija da će je primiti, imajući u vidu najjaču garanciju nepovredivosti plate i primanja koju pruža odredba naveden-og amandmana. Ističe da sudije okružn-ih sudova u Republici Srpskoj primaju platu bez odbijanja poreza na dohodak, jer taj porez (porez na zarade) za sudije plaća poslodavac. Sudije okružnih sudo-va u Republici Srpskoj po svom položa-ju odgovaraju sudijama kantonalnih su-dova u Federaciji Bosne i Hercegovine. Naglašava da je tuženi Kanton Sarajevo kao poslodavac tužioca dužan plaćati porez na dohodak za tužioca na način da ne smije njenu osnovnu platu uma-njivati za ovaj porez, jer na taj način tuž-ioca dovodi u diskriminatorski položaj prema Zakonu o zabrani diskriminacije. Nadalje, kao primjer navodi platne liste sudija Okružnog suda u Bijeljini, iz kojih je vidljivo da porez na dohodak plaća poslodavac, na način da time uopće ne zadire u platu sudije, koja se sudijama isplaćuje u punom iznosu. Naglašava da

24. april/travanj 2015. ne dovodi u pitanje da su sudije u Fede-raciji Bosne i Hercegovine obaveznici pl-aćanja poreza na dohodak u smislu čla-na 2. st. 1. i 3. Zakona o porezu na doho-dak u iznosu od 10 % na dohodak od nesamostalne djelatnosti, odnosno na platu, te da je Kanton Sarajevo dužan da obračunava, obustavlja i vrši uplatu ak-ontacije poreza na dohodak. Međutim, prema mišljenju tužioca Kanton to ne radi pravilno, što kao posljedicu ima ne-zakonito umanjenje plate tužioca. Dalje, tužilac elaborira odredbe Zakona o plat-ama i ostalim naknadama sudija i tužila-ca u Federaciji Bosne i Hercegovine. Isti-če da Zakon o porezu na dohodak ne sp-riječava da se sudijama isplaćuje plata u punom iznosu i da je tuženi Kanton Sa-rajevo bio dužan prije odbijanja poreza prethodno utvrditi platu u bruto iznosu, prema članu 20. Pravilnika o načinu obr-ačuna i uplate doprinosa („Službene no-vine Federacije BiH“, br.: 64/08 i 81/08), tako da nije bilo mjesta da se primjenjuje formula iz člana 49. Zakona o porezu na dohodak. Naglašava da je u toku cijelog postupka tvrdila da pozitivni propisi omogućavaju poštovanje ustavom zaga-rantovanih prava i poštovanje obaveze na uplatu poreza na dohodak i ni u jed-nom momentu nije isticala da je Zakon o porezu na dohodak neustavan. Tvrdi da je kao i svi ostali tužioci u ovoj pravnoj stvari insistirala na jednakoj primjeni pr-ava prema istoj kategoriji lica, i da je tra-žila primjenu člana 20. Pravilnika o nači-nu obračuna i uplate doprinosa, smatra-jući da je navedeni pravilnik jedan od provedbenih propisa Zakona o porezu na dohodak, a ujedno i pravni osnov nji-hovog tužbenog zahtjeva. Smatra da se bez ocjene ovog pravilnika ne može ras-pravljati o ustavnosti osporenih odreda-ba Zakona. U tom smislu tužilac i ostali

24. april/travanj 2015. tužioci smatraju da prvostepeni sud nije prekoračio granice svoje stvarne nadlež-nosti, te da se pravilnom primjenom čl-ana 20. Pravilnika o načinu obračuna i uplate doprinosa kao provedbenog pro-pisa dolazi do osnovanosti tužbenog za-htjeva, bez postavljanja pitanja ustavno-sti osporenih članova Zakona. Mišljenja je da se rješavanje ovog ustavnopravnog pitanja u suštini svodi na donošenje sta-va Ustavnog suda Federacije na osnovu kojeg redovni sudovi treba da postupaju u ovim predmetima. Zbog toga predlaže da Ustavni sud Federacije u jednom sta-vu svoje odluke utvrdi da je način primj-ene osporenih članova Zakona, koji je doveo do umanjenja plata sudija propi-sanih Zakonom o platama i naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i He-rcegovine, suprotan odredbama Aman-dmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine i da je diskriminirajući u odnosu na sudije sudova u Federaciji Bosne i Hercegovine, jer im se isključivo po mjestu zaposlenja umanjuje plata. Također predlaže da Ustavni sud Fede-racije utvrdi da je ovakvim načinom pri-mjene osporenih članova Zakona, povri-jeđeno i pravo ove kategorije sudija na imovinu. Iz navedenih razloga tužilac konačno predlaže da Ustavni sud Fede-racije utvrdi da osporeni članovi Zakona nisu neustavni, već da ih je Kanton Sa-rajevo neustavno primijenio, ne postu-pajući po odredbi člana 20. Pravilnika o načinu obračuna i uplate doprinosa. Ta-kođer predlaže da Ustavni sud Federa-cije spoji sve postupke u kojima su stra-nke sudije Kantonalnog suda u Saraje-vu, a u kojima je predočeno spomenuto ustavno pitanje. Predstavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercego- vine nisu dostavili odgovor na navode

Broj 4 – strana 605 zahtjeva Kantonalnog suda u Goraždu. 5. Sjednica Suda bez javne rasprave Ustavni sud Federacije je u skla-du sa članom 13. stav 1. Poslovnika Ust-avnog suda Federacije Bosne i Hercego-vine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. godine od-ržao sjednicu bez javne rasprave, na koj-oj je razmotrio činjenice i navode u za-htjevu i odgovora na zahtjev Kantona Sarajevo. Pritom je izvršen i uvid u Pre-sudu ovog suda broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine kojom je, nakon održane javne rasprave odlučeno da odredbe čl. 4., 9., član 10. stav (1) i člana 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesaglasno-sti sa Ustavom Federacije Bosne i Herce-govine. 6. Relevantno pravo A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Član II.A.2. (1)

(1) Sva lica na teritoriji Federacije

uživaju prava na: … c) jednakost pred zakonom

Član IV.C.3.10.(4) ... (4) Ustavni sud odlučuje i o usta-vnim pitanjima koja mu predoči Vrhov-ni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u toku postupka pred tim sud-om. B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman LX

Broj 4 – strana 606 Član IV.C.7. mijenja se i glasi:


Amandman LXII

Član V.11. Ustava Federacije mi-jenja se i glasi: ... „3. ...Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom“.

Amandman LXIII Član VI.7. Ustava Federacije mij-enja se i glasi: ... „4. ...Plata i druge naknade sudi-ji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom.”

Amandman CVI


Član IX.11.f.

„(1) Kao izuzetak od principa iz stava 1. člana IV.C.7. stava 3., člana V.4. 11. i stava 4. člana VI.7. ovog Ustava, plata i/ili druge naknade sudiji mogu biti

24. april/travanj 2015. umanjeni zakonom donesenim do 10. ja-nuara 2006. godine. (2) Umanjenje iz stava 1. ovog čl-ana može se izvršiti samo jednom. (3) Stavovi 1. i 2. ovog člana ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo uma-njenje plate i/ili drugih naknada sudiji zaštićenih stavom 1. člana IV.C.7., stav-om 3. člana V.4.11. i stavom 4. člana VI.7. ovog Ustava.“ C. Zakon o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13)

Član 4.



Član 9.

Porez na dohodak plaća se po

stopi od 10%.


sti smatra se bruto plata koju zapos-leniku isplaćuje poslodavac po osno-vu ugovora o radu odnosno radnog odnosa ili daje u stvarima, koristima, protuuslugama ili u vidu premija i drugih prihoda, za rad obavljen po njegovim uputama, osim prihoda iz čl. 5. i 6. ovog Zakona.

24. april/travanj 2015. (2) Oporezivim prihodima od nesamos-

talne djelatnosti smatraju se i:

1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje poslodav-ac isplatizaposlenicima iznad un-osa utvrđenih Pravilnikom o pr-imjeni Zakona o porezu na do-hodak


3) zaostale plate odnosno razlike plata koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se zap-osleniku ili bivšem zaposleniku isplaćuju u tekućem poreznom periodu na osnovu sudske pres-ude, osim iznosa zateznih kama-ta koje se u ovom slučaju ne sm-atraju oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti












1) pomoć za gubitke nastale kao po-sljedica elementarnih nepogoda i pomoći po osnovu ozljeda i bo-lesti koje isplaćuje poslodavac za-posleniku ili članu njegove poro-dice, isplaćene do visine utvrđe-ne posebnim propisima,

2) hrana koju poslodavac obezbje-đuje zaposlenicima u svojim pro-storijama do vrijednosti naknade za topli obrok, koja je utvrđena posebnim propisima,



5) poklon(i) koje poslodavci daju zaposleniku jedanput ili više pu-ta u toku poreznog perioda pov-odom državnih i/ili vjerskih pra-znika ili jubileja firme, čija ukup-na vrijednost nije viša od 30% pr-osječne mjesečne neto plate ispl-aćene u Federaciji prema poslje-dnjem objavljenom podatku nad-ležnog organa za statistiku.



Član 27. (1) Akontacija poreza na dohodak od

nesamostalne djelatnosti obračunava se i obustavlja pri svakoj isplati plate i/ili oporezive naknade, prema propisima koji se primjenjuju na dan isplate, a uplaćuje se istog dana ili prvog dana po izvršenoj isplati plate i/ili oporezive naknade.

(2) Obračun, obustavu i uplatu akontac-ije poreza na dohodak od nesamo-stalne djelatnosti vrši poslodavac ili sam obaveznik poreza. Obaveznik poreza na dohodak je zaposlenik.

(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se os-tvaruje kod poslodavca kojem je za-poslenik dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi opore-zivi prihodi od nesamostalne djelat-nosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz člana 11. ovoga Zakona, i za iznos mjesečnih ličnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovoga Zakona, primjenom stope iz člana 9. ovoga Zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem zapo-slenik nije dostavio svoju poreznu karticu, obračunava se mjesečno od porezne osnovice koju čine svi opo-rezivi prihodi od nesamostalne dje-latnosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz čla-na 11. ovoga Zakona, primjenom st-ope od 10%.

(5) Iznimno, zaposlenicima – rezident-nim poreznim obaveznicima iz člana 2. stava (4) ovog Zakona, koji doho-


dak ostvaruju kod poslodavaca pra-vnih i fizičkih lica koja imaju sjedište na području Federacije, akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti obračunava se i plaća na poreznu osnovicu koju čine svi opo-rezivi prihodi od nesamostalne dje-latnosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, a umanjeni za plaćene rashode iz čla-na 11, ovog Zakona i za iznos mjese-čnih ličnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovog Zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesa-mostalne djelatnosti koji se obraču-nava na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao du-že od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po stopi od 10%, bez umanjenja za lične odbitke iz člana 24. ovoga Zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stava (5) ovoga člana smatra se konačno utvrđenim porez-om za porezni period, te porezni ob-aveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obaveznik, ukoliko želi ostv-ariti pravo na lični odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akontaci-je poreza unijeti u godišnju poreznu prijavu.

(8) Strane organizacije koje ne uživaju diplomatski imunitet u Federaciji i zaposlenici tih organizacija koji ima-ju sjedište, odnosno prebivalište u Federaciji dužni su pri isplati dohot-ka od nesamostalne djelatnosti zapo-slenim građanima ili stranim držav-ljanima obračunati porez po odbitku u skladu sa st. (1) do (6) ovoga člana i uplatiti ga u zakonom propisano-me roku.

24. april/travanj 2015. (9) Porezni obaveznik koji je zaposlen u

diplomatskom ili konzularnom pre-dstavništvu druge države, u među-narodnoj organizaciji ili u predstav-ništvu ili organizaciji koja na terito-riju Federacije ima diplomatski imu-nitet, kada je obaveznik poreza i pre-ma ovomu zakonu, dužan je sam ob-računati akontaciju poreza na doho-dak od nesamostalne djelatnosti pre-ma odredbama st. (1) do (5) ovoga člana i uplatiti je na propisani račun u zakonom propisanom roku.

(10) Porezni obaveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inostranstva dužan je na taj dohodak sam obračunati ako-ntaciju poreza od nesamostalne dje-latnosti na način iz st. (1) do (6) ov-oga člana i uplatiti je u roku od pet dana od dana kada je primio dohod-ak.

Član 48.




2) Propis o obračunu ubrzane am-ortizacije,



Član 49.


primjene člana 10. stava 1. i člana 27. ov-oga Zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno najka-snije do početka primjene ovoga zakona mjesečne plate svojim zaposlenicima ob-računavati i u poreznim evidencijama i izvještajima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plata svojih zaposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun dopri-nosa i poreza na platu vršiti na osnovu bruto iznosa plate koji bi se utvrdio pr-eračunavanjem postojeće ugovorene ne-to plate u bruto platu po slijedećoj form-uli:

100

100

95

100



Bruto

D. Poslovnik Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10)



sprave donosi rješenje o odbacivanju za-htjeva pridržavat će se razloga navede-nih u članu 26. stav 1. Zakona i rješenje zasnivati na samo jednom razlogu, uko-liko Sud ne odluči drugačije.

Ako ne postoje druge procesne pretpostavke za odlučivanje o biti stvari, osim onih izričito navedenih u stavu 1. člana 26. Zakona, u rješenju se izričito

Broj 4 – strana 610 navodi o kojim se procesnim pretposta-vkama radi. Te druge pretpostavke mo-gu biti, posebno:

– da u ostavljenom roku podnosil-ac nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano ili ih nije ot-klonio onako kako mu je nalože-no,

– da osporeni opći akt nije na sna-zi,



nenadležnosti, Sud može na prijedlog sudije izvjestioca odlučiti da li postoje razlozi za postupanje u skladu sa sta-vom 2. člana 26. Zakona. E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine 6. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije Ustavni sud Federacije je utvrdio da u konkretnom predmetu nema činje-ničnih pitanja koja bi bilo potrebno nep-osredno razjasniti na javnoj raspravi, pa je u skladu s članom 13. stav 1. u vezi sa članom 25. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Služb-ene novine Federacije BiH“, broj: 40/10) održao sjednicu bez javne rasprave, na kojoj je razmotrio zahtjev podnosioca, odgovor na zahtjev podnosioca, releve-vantne odredbe Ustava Federacije Bosne


i Hercegovine, osporene odredbe Zako-na o porezu na dohodak i ustavnosud-sku praksu ovog Suda iz presude U-12/ 14 od 09.12.2014. godine. U konkretnom slučaju, Ustavni sud Federacije je analizirao činjenice i argumente koji ukazuju na to da se Ka-ntonalni sud u Goraždu nije bavio ocje-nom ustavnosti osporenih odredaba Za-kona. Predočavanje ovog ustavnog pita-nja Ustavnom sudu Federacije je poslje-dica Odluke Ustavnog suda Bosne i He-rcegovine broj: AP-2840/13 od 12.02.2014. godine, kojom je ocijenjeno da je prvo-stepeni i drugostepeni sud izašao iz ok-vira stvarne nadležnosti, zbog čega je apelacija tuženog usvojena, a predmet vraćen Kantonalnom sudu Goražde na ponovno odlučivanje. Prema tome je pr-edočavanje ovog ustavnog pitanja, sa prijedlogom da se utvrdi ustavnost osp-orenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, direktna posljedica spominja-ne odluke Ustavnog suda Bosne i Herce-govine. Naime, nesporna je činjenica da podnosilac zahtjeva u prvobitnom post-upku po žalbi nije cijenio potrebnim pr-ekinuti postupak i predočiti predmetno ustavno pitanje Ustavnom sudu Federa-cije, već je žalbu tuženog odbio kao neo-snovanu i potvrdio prvostepenu presu-du. Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, donesena povodom apela-cije tuženog međutim jasno kazuje da takav stav suda nije bio pravno korekt-an, već da je, kao i postupak prvostepe-nog suda, bio zasnovan na "arbitrarnoj primjeni procesnog prava", preciznije odredaba o stvarnoj nadležnosti, jer su odluke tih sudova bile zasnovane na nji-hovoj ocjeni da tuženi nije imao pravo umanjiti platu tužiocu primjenom Za-kona o porezu na dohodak, jer su ospo-

24. april/travanj 2015. rene odredbe tog Zakona u nesaglasno-sti sa Amandmanom CVI na Ustav Fed-eracije Bosne i Hercegovine, a ta ocjena je, prema pravnom stanovištu Ustavnog suda Bosne i Hercegovine iz spomenute odluke, bila izvan stvarne nadležnosti redovnih sudova, čime je apelantu pov-rijeđeno pravo na pravično suđenje. Ustavni sud Federacije, kao isk-ljučivo nadležan za takvu ocjenu, takođe konstatuje da zahtjev počiva na ocjeni i shvatanju redovnih sudova, po kojem je primjena osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak prouzročila umanje-nje plate tužiocu, a koje umanjenje pro-tuslovi odredbama Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Pritom se, međutim, gubi iz vi-da kako je riječ o sistemskom zakonu kojim se provodi finansijska i fiskalna politika u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne, te da njegov ratio legis niti njegov cilj nije ni direktno ni indirektno umanjenje plata bilo koje kategorije obaveznika po-reza na dohodak, pa tako ni plata sudija. Predmet regulisanja tog Zakona nije od-ređivanje visine plata poreskih obavez-nika, već određivanje visine i načina na-plate poreza na dohodak. Visina plata sudija u Federaciji Bosne i Hercegovine utvrđena je poseb-nim zakonom, a to je Zakon o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovine i na taj se Zakon referiše u prvom stavu Amand-mana CVI, pa se upravo zato zaštitne odredbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi pre-dmet regulisanja bile plate sudija i tuži-laca u Federaciji Bosne i Hercegovine. Taj je Amandman naime i done-sen kako bi se stvorio ustavni osnov za korekciju plata sudija i tužilaca, nakon što je Upravni odbor za implementaciju

Broj 4 – strana 611 mira u svom Kominikeu od 24. juna 2005. godine iskazao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti sa kojim se suočavaju vlasti u Bosni i Hercegovini, naročito na entitetskom nivou“, te na-kon što je Visoki predstavnik UN za Bo-snu i Hercegovinu, prihvatajući prepo-ruke Radne grupe, koju su činili predst-avnici ministarstava pravde entiteta i Bosne i Hercegovine, Pravosudne komi-sije Brčko Distrikta, Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine, kao i udruženja sudija i tužilaca u oba entiteta, prema kojima bi plate za sudije i tužioce trebale biti „umjereno umanje-ne“, odlučio donijeti Zakon o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plata sudija i tužilaca, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudskoj i tužilačkoj fu-nkciji u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji. Da je tome tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visokog predstavnika UN, onaj kojim je donesen Amandman CVI i onaj kojim je donesen Zakon, objavljena jedan iza dr-ugog, respektivno, u istom službenom glasilu i to u „Službenim novinama Fe-deracije BiH“, broj: 72/05. Stoga su odredbe amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti u vezi sa Za-konom o platama sudija i tužilaca u Fe-deraciji: stav prvi zato što se u njemu govori o umanjenju „zakonom donesen-im do 10. januara 2006. godine“, a to je nedvosmisleno Zakon o platama sudija i

Broj 4 – strana 612 tužilaca, a drugi i treći stav zato što se u njima referira na stav prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji na-čin ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno“) od kojeg amandman zašti-ćuje plate sudija očigledno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama tog Zakona ili donošenjem novog zakona, ali zakona čiji bi predmet regulisanja bi-le plate nosilaca sudijske i tužilačke fun-kcije, a ne zakona kojim se reguliše nač-in naplate poreza na dohodak za sve ob-aveznike tog poreza u Federaciji Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Ust-avni sud Federacije smatra da se matem-atički efekti koji nastaju u pogledu visi-ne plata sudija primjenom osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, ne mogu smatrati umanjenjem plata u smislu u kojem o tome govore zaštitne odredbe Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine. Utoliko prije, što je do faktičkog umanjenja plata sudija, samo na godišnjoj razini i time naizgled neizravno, dolazilo i za primje-ne ranijih propisa o oporezivanju. Ustavni sud Federacije nije se upuštao u metodologiju i način obraču-na poreza na dohodak, jer za to nije na-dležan, a niti je to bilo predmet zahtjeva. Ustavni sud Federacije konstatu-je da je presudom broj: U-12/14 od 09. 12.2014. godine utvrdio da odredbe čl. 4. i 9., člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesaglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercego-vine. Iz navedenih razloga Ustavni sud Federacije je odlučio da odbaci zahtjev podnosioca u dijelu koji se odnose na navedene odredbe Zakona o porezu na dohodak, u skladu sa članom 41. stav 2. alineja 3. Poslovnika Ustavnog suda Fe-deracije Bosne i Hercegovine („Službene


novine Federacije BiH“, broj: 40/10) Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, sudije Suda.

Broj: U-28/14 Predsjednica 18.03.2015.godine Ustavnog suda Federacije S a r a j e v o Bosne i Hercegovine Kata Senjak,s.r.

..............................

243

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu u svezi s utvrđivanjem ustavnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zak-ona o porezu na dohodak, na temelju članka IV.C.3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, nakon sjednice Su-da bez javne rasprave, održane dana 18.03.2015. godine, donio je:

P R E S U D U 1. Utvrđuje se da odredbe članka 10. st.

(2), (3) i (4) i čl. 48. i 49. Zakona o po-rezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), nisu u nesug-lasnosti sa Ustavom Federacije Bos-ne i Hercegovine.

2. Odbacuje se zahtjev na postavljeno ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu za utvrđivanje ustavnosti odredbi čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zakona o porezu na do-hodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti navedenih

24. april/travanj 2015. odredaba Sud odlučio presudom u predmetu broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine.


O b r a z l o ž e n j e

1. Podnositelj zahtjeva i predmet zahtjeva Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) pre-dočio je Ustavnom sudu Federacije Bos-ne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Us-tavni sud Federacije) dana 06.05.2014. godine ustavno pitanje u svezi utvrđiva-nja ustavnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak (u daljnj-em tekstu: osporeni članci Zakona). Podnositelj zahtjeva je ustavno pitanje predočio na temelju članka IV.C. 3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Herce-govine, a nakon odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, broj: AP-2840/13 od 12.02.2014. godine. 2. Stranke u postupku

Stranke u postupku u ovom pre-dmetu su na temelju članka 39. stavak 2. Zakona o postupku pred Ustavnim su-dom Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03) Kantonalni sud u Goraž-du, Branka Schorr iz Sarajeva, kao tužit-elj u sudskom postupku pred Kantonal-nim sudom u Goraždu, Kanton Saraje-vo, kao tuženi u navedenom sudskom postupku i Zastupnički dom i Dom na-roda Parlamenta Federacije Bosne i Her-cegovine, kao donositelj osporenih član-aka Zakona.


3. Bitni navodi na kojima se zasniva ustavno pitanje

Podnositelj zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi Branke Schorr iz Sarajeva, ul. Radićeva br. 11/4, koju zastupaju Mustafa Bračković i Dže-mo Hadžiomerović odvjetnici iz Saraje-va, protiv tuženog Kantona Sarajevo, koga zastupa zakonski zastupnik Pravo-braniteljstvo Kantona Sarajevo, radi isp-late razlike plaće u iznosu 4.315,45 KM. Navodi da je Općinski sud u Sarajevu presudom broj: 65 0 Rs 260169-12 Rs od 06.02.2013. godine obvezao tuženog da tužitelju isplati iznos od 4.315,45 KM iz osnova umanjenja plaće za razdoblje od svibnja 2009. godine do prosinca 2011. godine, sa zakonskim zateznim kamata-ma od dospjelosti pojedinačnih mjesečn-ih iznosa do isplate, te da mu naknadi pripadajuće troškove postupka, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zakon-skog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu odbio i prvo-stupanjsku presudu potvrdio svojom pr-esudom broj: 05 0 Rs 000459 13 Rsž od 11.06.2013. godine. Protiv navedene pre-sude Kantonalnog suda u Goraždu, Ka-nton Sarajevo je izjavio apelaciju Ustav-nom sudu Bosne i Hercegovine. Odluču-jući o apelaciji Kantona Sarajevo, Ustav-ni sud Bosne i Hercegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 12.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično su-đenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine, ukinuo drugostupanjsku presudu i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalogom da po žu-rnom postupku donese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim

Broj 4 – strana 614 mjerama. Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženog, rješenjem broj: 05 0 Rs 000459 14 Rsž 2 od 07.04.2014. godine postupak prekin-uo i predočio Ustavnom sudu Federacije ustavno pitanje koje glasi: „da li su od-redbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak u suglasnosti s od-redbama Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 72/05)“. Podnositelj zahtjeva citira naved-eni Amandman na Ustav Federacije Bo-sne i Hercegovine, zatim citira članak IV.C.7. stavak 1. Ustava Federacije Bos-ne i Hercegovine, kojima je utvrđeno da plaće i druge naknade sucu ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudačke fu-nkcije, osim kao posljedica disciplinskog postupka sukladno sa zakonom. Podnositelj zahtjeva navodi visi-ne plaća sudaca, koje su propisane Zak-onom o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 55/13), koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Plaće propisane navedenim zakonom su tužitelju isplaćivane do siječnja 2009. go-dine, kada je stupio na snagu Zakon o porezu na dohodak, koji je kasnije mije-njan i dopunjavan. Primjenom osporen-ih odredaba Zakona tužitelju su isplaći-vane umanjene plaće za mjesečne iznose kako je to utvrđeno prvostupanjskom presudom. Kako bi Kantonalni sud u Gora-ždu mogao donijeti odluku po žalbi tu-ženog protiv prvostupanjske presude, predlaže Ustavnom sudu Federacije da donese presudu kojom će utvrditi da li su osporene odredbe Zakona u suglasn-osti sa Ustavom Federacije Bosne i Her-


cegovine. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je dana 28.05.2014. godine sukladno sa članom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, pozvao Kanton Sarajevo, putem Pravob-raniteljstva Kantona, Schorr Branku iz Sarajeva i Zastupnički dom i Dom naro-da Parlamenta Federacije Bosne i Herce-govine, da kao stranke u postupku dost-ave odgovor na navode zahtjeva Kanto-nalnog suda u Goraždu, u roku od 30 dana. U odgovoru na zahtjev koji je da-na 30.06.2014. godine dostavilo Pravob-raniteljstvo Kantona Sarajevo, navode da Zakon o porezu na dohodak, koji je donesen skoro tri godine nakon donoše-nja Amandmana CVI na Ustav Federaci-je Bosne i Hercegovine, nije imao za cilj smanjenje plaća poreznih obveznika, a samim tim i tužitelja kao nositelja su-dačke funkcije. Ističu da je cilj Zakona o porezu na dohodak regulativa poreza na dohodak, odnosno određivanje obve-ze plaćanja poreza u okviru usvajanja fi-nancijske politike Europske unije, a za čiju osnovicu služi upravo neumanjena plaća. Navode da se ovdje zapravo radi-lo o prelasku na novi obračun isplate poreza kao sasvim novom i do tada ne-poznatom načelu po kom je isplata por-eza uvijek obveza onoga tko ostvaruje prihod, odnosno uposlenika. Naglašava-ju općepoznatu činjenicu da u Europskoj uniji svi ostvarioci plaća snose obvezu plaćanja poreza na dohodak, te da nitko ne može biti oslobođen te obveze. Sma-traju da, ukoliko bi se mijenjale odredbe Zakona o porezu na dohodak, iz nave-

24. april/travanj 2015. denih razloga, došlo bi do izlaska iz ok-vira pravnih pravila Europske unije. Pravobraniteljstvo Kantona Sara-jevo je mišljenja da osporeni članci Zak-ona nisu nesuglasni sa Ustavom Federa-cije Bosne i Hercegovine i navedenim Amandmanom na Ustav Federacije Bos-ne i Hercegovine. Navode da se ospore-nim člankom 4. Zakona regulira za koje djelatnosti se oporezuju dohoci, a u koje spadaju i nesamostalne djelatnosti koje podrazumijevaju i sudačku funkciju. Čl-ankom 9. se tretira postotak poreza, čl-ankom 10. se pojašnjava šta se sve smat-ra prihodom od nesamostalne djelatnos-ti, članom 27. se reguliše postupak utvr-đivanja naplate poreza, člankom 48. se regulira donošenje podzakonskih akata, a člankom 49. se definira pravilna pri-mjena članka 10. stavak 1. i članka 27. Zakona. Ističu da iz navedenih odredbi proizlazi da su porezni obveznici sve os-obe koje ostvaruju dohodak od bilo koje djelatnosti, pa i sudačke. Naglašavaju da osporene odred-be Zakona ne diraju u plaće. Plaće pred-stavljaju jednu, a porez na dohodak sas-vim drugu kategoriju. Pozivaju se na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercego-vine AP-2840/13 od 12.02.2014. godine, odnosno citiraju dio obrazloženja koje glasi: „niti jednom odredbom ovog Za-kona nije predviđena mogućnost isključ-enja bilo koje kategorije uposlenika od obveze plaćanja poreza na dohodak, pa tako ni sudaca“. Navode još da u slučaju kada bi suci bili izuzeti od obveze pla-ćanja poreza na dohodak, dovela bi se u pitanje primjena odredbi Zakona o pore-zu na dohodak, koje su predmetom ocje-njivanja. Na taj način bi preostali upos-lenici sa svojim subjektivnim građansk-im pravima u pogledu prava iz radnog odnosa bili dovedeni u neravnopravan i

Broj 4 – strana 615 diskriminirajući položaj u odnosu na su-ce, a što bi se protivilo članku II. točka 4. Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno jednakosti u pravima, bez diskriminaci-je, po bilo kom osnovu. Također bi bila povrijeđena prava iz Konvencije o zaš-titi ljudskih prava i temeljnih sloboda s pripadajućim Protokolima. Na osnovu izloženog, Pravobraniteljstvo Kantona Sarajevo smatra da su osporeni članci Zakona u cijelosti sukladni sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i aman-dmanima na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. U odgovoru na zahtjev, koji je dana 02.07.2014. godine dostavila tužite-ljica Schorr Branka, putem odvjetnika Mustafe A. Bračkovića iz Sarajeva, navo-di da se u konkretnom slučaju Općinski sud u Sarajevu i Kantonalni sud u Gora-ždu nisu bavili ocjenom ustavnosti osp-orenih članaka Zakona, jer to nije bilo ni potrebno, niti su nadležni za ocjenu us-tavnosti. Smatra da osporeni članci Zak-ona uz primjenu podzakonskih akata omogućavaju da se ispoštuje Zakon o porezu na dohodak, a da se pri tom ne povrjeđuje zaštitna odredba, odnosno ustavna garancija da se plaća sudija u Federaciji Bosne i Hercegovine ne može mijenjati. Poziva se na članak IX.11.f) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, kojim je propisano u stavku 3. da se sta-vak 1. (da plaće suca mogu biti umanje-ne zakonom donesenim do 10.01.2006. godine), ne može tumačiti tako da je na bilo koji način i u bilo kojem obliku, di-rektno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo umanjenje plaće sucu. Iz navedenih razloga smatra da se Zakon o porezu na dohodak ima pri-mijeniti na način da ne može u bilo kom obliku dovesti do umanjenja plaće suda-ca i njenu isplatu u iznosu manjem od

Broj 4 – strana 616 onoga iznosa plaća koje su Zakonom o plaćama sudaca i tužitelja određene, a ustavnim odredbama zagarantirane kao fiksne. Ističe da je tuženi Kanton Saraje-vo pogrešnom primjenom odredbi član-ka 17. stavak 1. i članka 73. Pravilnika o primjeni Zakona o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 67/08, 4/10, 86/10, 10/11, 53/11, 20/12, 27/13, 71/13, 90/13 i 45/14), kao i čl-anka 49. Zakona o porezu na dohodak, pogrešno utvrdio obračun poreza na do-hodak tužiteljice. Zbog toga je tužiteljici kao sucu Kantonalnog suda u Sarajevu isplaćivana plaća u manjem iznosu od onog koji je zagarantiran navedenim pr-opisima. Nadalje navodi da takav obrač-un i isplata plaća sucima diskriminira suce u Federaciji Bosne i Hercegovine u odnosu na suce Suda Bosne i Hercego-vine i suce u Republici Srpskoj, jer se is-ključivo prema mjestu uposlenja umanj-uje garantirana plaća. Na navedeni nač-in suci su diskriminirani, a isto tako im je povrijeđeno i pravo na imovinu u sm-islu Protokola 1. uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda, jer su neustavno oduzeta sredstva koja pred-stavljaju imovinu, obzirom na očekiva-nje sudaca da će je primiti, imajući u vi-du najjaču garanciju nepovredivosti pla-će i primanja koju pruža odredba nave-denog amandmana. Ističe da suci okruž-nih sudova u Republici Srpskoj primaju plaću bez odbijanja poreza na dohodak, jer taj porez (porez na zarade) za suce plaća poslodavac. Suci okružnih sudova u Republici Srpskoj po svom položaju odgovaraju sucima kantonalnih sudova u Federaciji Bosne i Hercegovine. Nagla-šava da je tuženi Kanton Sarajevo kao poslodavac tužiteljice dužan plaćati por-ez na dohodak za tužiteljicu na način da ne smije njenu osnovnu plaću umanjiva-


ti za ovaj porez, jer na taj način tužitelji-cu dovodi u diskriminatorski položaj pr-ema Zakonu o zabrani diskriminacije. Nadalje, kao primjer navodi platne liste sudaca Okružnog suda u Bijeljini, iz ko-jih je vidljivo da porez na dohodak plaća poslodavac, na način da time uopće ne zadire u plaću suca, koja se sucima isp-laćuje u punom iznosu. Naglašava da ne dovodi u pitanje da su suci u Federaciji Bosne i Hercegovine obveznici plaćanja poreza na dohodak u smislu članka 2. st. 1. i 3. Zakona o porezu na dohodak u iz-nosu od 10 % na dohodak od nesamos-talne djelatnosti, odnosno na plaću, te da je Kanton Sarajevo dužan da obraču-nava, obustavlja i vrši uplatu akontacije poreza na dohodak. Međutim, prema mišljenju tužiteljice Kanton to ne radi pravilno, što kao posljedicu ima nezako-nito umanjenje plaće tužiteljice. Dalje, tužiteljica elaborira odredbe Zakona o plaćama i ostalim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne. Ističe da Zakon o porezu na doho-dak ne spriječava da se sucima isplaćuje plaća u punom iznosu i da je tuženi Ka-nton Sarajevo bio dužan prije odbijanja poreza prethodno utvrditi plaću u bruto iznosu, prema članku 20. Pravilnika o načinu obračuna i uplate doprinosa („Sl-užbene novine Federacije BiH“, broj: 64/08 i 81/08), tako da nije bilo mjesta da se primjenjuje formula iz članka 49. Zakona o porezu na dohodak. Naglaša-va da je u tijeku cijelog postupka tvrdila da pozitivni propisi omogućavaju pošto-vanje ustavom zagarantiranih prava i poštovanje obveze na uplatu poreza na dohodak i ni u jednom momentu nije is-ticala da je Zakon o porezu na dohodak neustavan. Tvrdi da je kao i svi ostali tu-žitelji u ovoj pravnoj stvari insistirala na jednakoj primjeni prava prema istoj ka-

24. april/travanj 2015. tegoriji osoba, i da je tražila primjenu čl-anka 20. Pravilnika o načinu obračuna i uplate doprinosa, smatrajući da je nave-deni pravilnik jedan od provedbenih pr-opisa Zakona o porezu na dohodak, a ujedno i pravni temelj njihovog tužben-og zahtjeva. Smatra da se bez ocjene ov-og pravilnika ne može raspravljati o us-tavnosti osporenih odredaba Zakona. U tom smislu tužiteljica i ostali tužitelji smatraju da prvostupanjski sud nije pr-ekoračio granice svoje stvarne nadležno-sti, te da se pravilnom primjenom član-ka 20. Pravilnika o načinu obračuna i uplate doprinosa kao provedbenog pro-pisa dolazi do utemeljenosti tužbenog zahtjeva, bez postavljanja pitanja ustav-nosti osporenih članaka Zakona. Mišlje-nja je da se rješavanje ovog ustavnopra-vnog pitanja u suštini svodi na donoše-nje stava Ustavnog suda Federacije na temelju kojeg redovni sudovi treba da postupaju u ovim predmetima. Zbog to-ga predlaže da Ustavni sud Federacije u jednom stavu svoje odluke utvrdi da je način primjene osporenih članaka Zako-na, koji je doveo do umanjenja plaća su-daca propisanih Zakonom o plaćama i naknadama sudaca i tužitelja u Federa-ciji Bosne i Hercegovine, suprotan odre-dbama Amandmana CVI na Ustav Fed-eracije Bosne i Hercegovine i da je dis-kriminirajući u odnosu na suce sudova u Federaciji Bosne i Hercegovine, jer im se isključivo po mjestu uposlenja umanj-uje plaća. Također predlaže da Ustavni sud Federacije utvrdi da je ovakvim na-činom primjene osporenih članaka Zak-ona, povrijeđeno i pravo ove kategorije sudaca na imovinu. Iz navedenih razlo-ga tužiteljica konačno predlaže da Usta-vni sud Federacije utvrdi da osporeni čl-anci Zakona nisu neustavni, već da ih je Kanton Sarajevo neustavno primijenio,

Broj 4 – strana 617 ne postupajući po odredbi članka 20. Pr-avilnika o načinu obračuna i uplate dop-rinosa. Također predlaže da Ustavni sud Federacije spoji sve postupke u kojima su stranke suci Kantonalnog suda u Sa-rajevu, a u kojima je predočeno pome-nuto ustavno pitanje. Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercego-vine nisu dostavili odgovor na navode zahtjeva Kantonalnog suda u Goraždu. 5. Sjednica Suda bez javne rasprave Ustavni sud Federacije je suklad-no s člankom 13. stavak 1. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Her-cegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. god-ine održao sjednicu bez javne rasprave, na kojoj je razmotrio činjenice i navode u zahtjevu i odgovora na zahtjev Kan-tona Sarajevo. Pritom je izvršen i uvid u Presudu ovog suda broj: U-12/14 od 09. 12.2014. godine kojom je, nakon održane javne rasprave odlučeno da odredbe čl. 4., 9., članak 10. stavak (1) i članka 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u ne-suglasnosti sa Ustavom Federacije Bos-ne i Hercegovine. 6. Relevantno pravo A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Članak II.A.2. (1)

(1) Sve osobe na teritoriji Fede-racije uživaju prava na: … c) jednakost pred zakonom


Članak IV.C.3.10.(4) ... (4) Ustavni sud odlučuje i o ustavnim pitanjima koja mu predoči Vrhovni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u tijeku postupka pred tim sudom. B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman LX Članak IV.C.7. mijenja se i glasi: “1. Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom. 2. Plaća i drugi uvjeti obavljanja funkcije, uključujući i imunitet, za sve suce sudova Federacije utvrđuju se zak-onom.“

Amandman LXII Članak V.11. Ustava Federacije mijenja se i glasi: ... „3. ...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom“.

Amandman LXIII Članak VI.7. Ustava Federacije mijenja se i glasi: ... „4. ...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi- ca disciplinskog postupka sukladno sa


zakonom.”

Amandman CVI



članka IV.C.7. stavka 3., članka V.4. 11. i stavka 4. članka VI.7. ovog Ust-ava, plaća i/ili druge naknade sucu mogu biti umanjeni zakonom dones-enim do 10. siječnja 2006. godine.



C. Zakon o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13)

Članak 4.



Članak 9.


24. april/travanj 2015. opi od 10%.



(2) Oporezivim prihodima od nesamos-talne djelatnosti smatraju se i :

1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje poslodav-ac isplatiuposlenicima iznad un-osa utvrđenih Pravilnikom o pr-imjeni Zakona o porezu na do-hodak


3) zaostale plaće odnosno razlike plaća koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se upo-sleniku ili bivšem uposleniku is-plaćuju u tekućem poreznom pe-riodu na temelju sudske presu-de, osim iznosa zateznih kamata koje se u ovom slučaju ne smatr-aju oporezivim prihodom od ne-samostalne djelatnosti

4) svi drugi prihodi po osnovu i u svezi s nesamostalnom djelatnoš-ću.






4) Izmirivanje osobnih troškova od strane poslodavca,






4) smještaj i plaćanje troškova smje-štaja osiguranog za javne dužno-snike uposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inozemstvu, i druge naknade is-plaćene do visine utvrđene pose-bnim propisima, poklon(i) koje poslodavci daju uposleniku jedanput ili više puta u tijeku poreznog perioda povo-


dom državnih i/ili vjerskih praz-nika ili jubileja tvrtke, čija ukup-na vrijednost nije viša od 30% pr-osječne mjesečne neto plaće ispl-aćene u Federaciji prema poslje-dnjem objavljenom podatku nad-ležnog organa za statistiku.

5) otpremnine u slučaju otkaza ug-ovora o radu, sukladno sa člank-om 100. Zakona o radu („Službe-ne novine Federacije BiH“, br.: 43/99, 32/00 i 29/03) i Općim kolektivnim ugovorom.

Članak 27.




(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se os-tvaruje kod poslodavca kojem je up-oslenik dostavio svoju poreznu kart-icu, obračunava se mjesečno od por-ezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ov-oga Zakona, i za iznos mjesečnih os-obnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovoga Zakona, primjenom stope iz članka 9. ovoga Zakona.



nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem upos-lenik nije dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi opore-zivi prihodi od nesamostalne djelat-nosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz članka 11. ovoga zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, uposlenicima – rezidentn-im poreznim obveznicima iz članka 2. stavka (4) ovog zakona, koji doho-dak ostvaruju kod poslodavaca pra-vnih i fizičkih osoba koje imaju sjedi-šte na području Federacije, akonta-cija poreza na dohodak od nesamos-talne djelatnosti obračunava se i pl-aća na poreznu osnovicu koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostal-ne djelatnosti koje je uposlenik ostv-ario kod tog poslodavca u tom mjes-ecu, a umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ovog zakona i za iznos mjesečnih osobnih odbitaka iz član-ka 24. st. (1) i (2) ovog zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesa-mostalne djelatnosti koji se obraču-nava na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao du-že od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po st-opi od 10%, bez umanjenja za osob-ne odbitke iz članka 24. ovoga Zak-ona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stavka (5) ovoga član-ka smatra se konačno utvrđenim po-rezom za porezni period, te porezni obveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obveznik, ukoliko želi ostva-


riti pravo na osobni odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akon-tacije poreza unijeti u godišnju pore-znu prijavu.



(10) Porezni obveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inozemstva dužan je na taj dohodak sam obračunati akonta-ciju poreza od nesamostalne djelatn-osti na način iz st. (1) do (6) ovoga članka i uplatiti je u roku od pet da-na od dana kada je primio dohodak.

Članak 48.



1) Pravilnik o primjeni Zakona o

Broj 4 – strana 621 porezu na dohodak, kojim će se detaljnije propisati način utvrđi-vanja porezne osnovice, oblik i način izdavanja porezne kartice, oblik, sadržaj i način vođenja po-slovnih knjiga i evidencija, način vršenja godišnjeg obračuna pore-za na dohodak te sačinjavanja i podnošenja godišnje prijave,



Članak 49.


primjene članka 10. stavka 1. i članka 27. ovoga zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno naj-kasnije do početka primjene ovoga Zak-ona mjesečne plaće svojim uposlenicima obračunavati i u poreznim evidencijama i izvješćima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plaća svojih uposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun dopri-nosa i poreza na plaću vršiti na temelju bruto iznosa plaće koji bi se utvrdio pre-računavanjem postojeće ugovorene neto plaće u bruto plaću po slijedećoj formu-li:

100

100

95

100



Bruto





sprave donosi rješenje o odbacivanju za-htjeva pridržavat će se razloga naveden-ih u članku 26. stavak 1. Zakona i rješe-nje, zasnivati na samo jednom razlogu, ukoliko Sud ne odluči drugačije.


– da u ostavljenom roku podnosit-elj nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano ili ih nije ot-klonio onako kako mu je nalože-no,


– da se radi o zahtjevu o kojem je Sud već odlučio ili da se radi o zahtjevu iste pravne i činjenične prirode u kojem je Sud već zauz-eo stav i sl.


nenadležnosti, Sud može na prijedlog suca izvjestitelja odlučiti da li postoje ra-zlozi za postupanje sukladno sa stavk-om 2. članka 26. Zakona. E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 оd 09.12.2014. godine 6. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije


Ustavni sud Federacije je utvrdio da u konkretnom predmetu nema činje-ničnih pitanja koja bi bilo potrebno nep-osredno razjasniti na javnoj raspravi, pa je sukladno s člankom 13. stavak 1. u sv-ezi s člankom 25. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10) održao sjednicu bez javne raspra-ve, na kojoj je razmotrio zahtjev podno-sitelja, odgovor na zahtjev podnositelja, relevantne odredbe Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, osporene odredbe Zakona o porezu na dohodak i ustavno-sudsku praksu ovog Suda iz presude U-12/14 od 09.12.2014. godine. U konkretnom slučaju, Ustavni sud Federacije je analizirao činjenice i argumente koji ukazuju na to da se Kantonalni sud u Goraždu nije bavio ocjenom ustavnosti osporenih odredaba Zakona. Predočavanje ovog ustavnog pitanja Ustavnom sudu Federacije je po-sljedica Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine, kojom je ocijenjeno da je prvostupanjski i drugostupanjski sud iz-ašao iz okvira stvarne nadležnosti, zbog čega je apelacija tuženog usvojena, a pr-edmet vraćen Kantonalnom sudu Gora-žde na ponovno odlučivanje. Prema to-me je predočavanje ovog ustavnog pita-nja, s prijedlogom da se utvrdi ustavno-st osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, direktna posljedica pominj-ane odluke Ustavnog suda Bosne i Her-cegovine. Naime, nesporna je činjenica da podnositelj zahtjeva u prvobitnom postupku po žalbi nije cijenio potrebnim prekinuti postupak i predočiti predmet-no ustavno pitanje Ustavnom sudu Fed-eracije, već je žalbu tuženog odbio kao neutemeljenu i potvrdio prvostupanjsku presudu.

24. april/travanj 2015. Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, donesena povodom apela-cije tuženog međutim jasno kazuje da takav stav suda nije bio pravno korekt-an, već da je, kao i postupak prvostupa-njskog suda, bio utemeljen na "arbitrarn-oj primjeni procesnog prava", preciznije odredaba o stvarnoj nadležnosti, jer su odluke tih sudova bile utemeljene na nji-hovoj ocjeni da tuženi nije imao pravo umanjiti plaću tužiteljici primjenom Za-kona o porezu na dohodak, jer su ospo-rene odredbe tog Zakona u nesuglasno-sti s Amandmanom CVI na Ustav Fede-racije Bosne i Hercegovine, a ta ocjena je, prema pravnom stavu Ustavnog suda Bosne i Hercegovine iz spomenute odlu-ke, bila izvan stvarne nadležnosti redov-nih sudova, čime je apelantu povrijeđe-no pravo na pravično suđenje. Ustavni sud Federacije, kao isklj-učivo nadležan za takvu ocjenu, takođe konstatira da zahtjev počiva na ocjeni i shvatanju redovnih sudova, po kojem je primjena osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak prouzročila umanje-nje plaće tužiteljici, a koje umanjenje pr-otuslovi odredbama Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovi-ne. Pritom se, međutim, gubi iz vi-da kako je riječ o sistemskom zakonu kojim se provodi financijska i fiskalna politika u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne, te da njegov ratio legis niti njegov cilj nije ni direktno ni indirektno umanjenje plaća bilo koje kategorije obveznika por-eza na dohodak, pa tako ni plaća suda-ca. Predmet reguliranja tog Zakona nije određivanje visine plaća poreskih obve-znika, već određivanje visine i načina naplate poreza na dohodak. Visina plaća sudaca u Federaciji

Broj 4 – strana 623 Bosne i Hercegovine utvrđena je poseb-nim zakonom, a to je Zakon o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine i na taj se Zakon referira u prvom stavku Aman-dmana CVI, pa se upravo zato zaštitne odredbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi pr-edmet reguliranja bile plaće sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne. Taj je Amandman naime i dones-en kako bi se stvorio ustavni temelj za korekciju plaća sudaca i tužitelja, nakon što je Upravni odbor za implementaciju mira u svom Kominikeu od 24. lipnja 2005. godine iskazao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti s kojim se suočavaju vlasti u Bosni i Hercegovini, naročito na entitetskom nivou“, te nak-on što je Visoki predstavnik UN za Bos-nu i Hercegovinu, prihvatajući preporu-ke Radne grupe, koju su činili predstav-nici ministarstava pravde entiteta i Bos-ne i Hercegovine, Pravosudnog povjere-nstva Brčko Distrikta, Visokog sudben-og i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercego-vine, kao i udruga sudaca i tužitelj u oba entiteta, prema kojima bi plaće za suce i tužitelje trebale biti „umjereno umanje-ne“, odlučio donijeti Zakon o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plaća sudaca i tužitelja, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudbenoj i tužiteljskoj funkciji u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne („Službene novine Federacije BiH, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji. Da je tome tako,

Broj 4 – strana 624 jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visokog predstavnika UN, onaj kojim je donesen Amandman CVI i onaj kojim je donesen Zakon, objavljena jedan iza dr-ugog, respektivno, u istom službenom glasilu i to u „Službenim novinama Fe-deracije BiH“, broj: 72/05. Stoga su odredbe amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti spregnute sa Zakonom o plaćama sudaca i tužitelja u Federaciji: stavak prvi zato što se u nje-mu govori o umanjenju „zakonom don-esenim do 10. siječnja 2006. godine“, a to je nedvojbeno Zakon o plaćama sudaca i tužitelja, a drugi i treći stavak zato što se u njima referira na stavak prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direk-tno ili indirektno“) od kojeg amandman zaštićuje plaće sudaca očigledno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama tog Zakona ili donošenjem novog zako-na, ali zakona čiji bi predmet reguliranja bile plaće nositelja sudačke i tužilačke funkcije, a ne zakona kojim se regulira način naplate poreza na dohodak za sve obveznike tog poreza u Federaciji Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Ust-avni sud Federacije smatra da se mate-matički efekti koji nastaju u pogledu vi-sine plaća sudaca primjenom osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, ne mogu smatrati umanjenjem plaća u smislu u kojem o tome govore zaštitne odredbe Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine. Utoliko prije, što je do faktičkog umanjenja plaća sudaca, samo na godišnjoj razini i time naizgled neizravno, dolazilo i za prim-jene ranijih propisa o oporezivanju. Ustavni sud Federacije nije se upuštao u metodologiju i način obraču-


na poreza na dohodak, jer za to nije na-dležan, a niti je to bilo predmet zahtjeva. Ustavni sud Federacije konstati-ra da je presudom broj: U-12/14 od 09. 12.2014. godine utvrdio da odredbe čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zak-ona o porezu na dohodak nisu u nesug-lasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine. Iz navedenih razloga Ust-avni sud Federacije je odlučio da odbaci zahtjev podnositelja u dijelu koji se od-nose na navedene odredbe Zakona o po-rezu na dohodak, sukladno s člankom 41. stavak 2. alineja 3. Poslovnika Ustav-nog suda Federacije Bosne i Hercegovi-ne („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10) Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, suci Suda.

Broj: U-28/14 Predsjednica 18.03.2015.godine Ustavnog suda Federacije

S a r a j e v o Bosne i Hercegovine Kata Senjak,v.r.

..............................

243

Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине, одлучујући о уставн-ом питању које му је предочио Канто-нални суд у Горажду у вези са утврђ-ивањем уставности чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак, на основу члана IV.Ц.3.10.(4) Устава Федерације Босне и Херцеговине, на-кон сједнице Суда без јавне расправе, одржане дана 18.03.2015.год., донио је:


24. april/travanj 2015. 1. Утврђује се да одредбе члана 10.

ст. (2), (3) и (4) и чл. 48. и 49. Зако-на о порезу на доходак („Службе-не новине Федерације БиХ“, бр. 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13), нису у несагласности са Уставом Федерације Босне и Херцеговине.

2. Одбацује се захтјев на постављено уставно питање Кантоналног суда у Горажду за утврђивање уставно-сти одредби чл. 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак („Службене новине Федерације БиХ“, бр.:10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13), јер је о устав-ности наведених одредаба Суд од-лучио пресудом у предмету број: У-12/14 од 09.12.2014. године.

3. Пресуду објавити у „Службеним новинама Федерације БиХ“ и „Сл-ужбеним новинама Босанско-под-рињског кантона Горажде“.


1. Подносилац захтјева и предмет захтјева Кантонални суд у Горажду (у даљем тексту: подносилац захтјева) предочио је Уставном суду Федераци-је Босне и Херцеговине (у даљем тек-сту: Уставни суд Федерације) дана 06.05.2014. године уставно питање у вези утврђивања уставности чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на до-ходак (у даљем тексту: оспорени чла-нови Закона). Подносилац захтјева је уставно питање предочио на основу члана IV.Ц.3.10.(4) Устава Федерације Босне и Херцеговине, а након одлуке Устав-ног суда Босне и Херцеговине, број: АП-2840/13 од 12.02.2014. године.


2. Странке у поступку

Странке у поступку у овом пр-едмету су на основу члана 39. став 2. Закона о поступку пред Уставним су-дом Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 6/95 и 37/03) Кантонални суд у Горажду, Бранка Сцхорр из Сарајева, као тужилац у судском поступку пред Кантоналним судом у Горажду, Кан-тон Сарајево, као тужени у наведеном судском поступку и Представнички дом и Дом народа Парламента Феде-рације Босне и Херцеговине, као до-носилац оспорених чланова Закона. 3. Битни наводи на којима се заснива уставно питање

Подносилац захтјева наводи да се пред Кантоналним судом у Гора-жду води парнични поступак по туж-би Бранке Сцхорр из Сарајева, ул. Ра-дићева бр. 11/4, коју заступају Муста-фа Брачковић и Џемо Хаџиомеровић адвокати из Сарајева, против туженог Кантона Сарајево, кога заступа закон-ски заступник Правобранилаштво Ка-нтона Сарајево, ради исплате разлике плате у износу 4.315,45 КМ. Наводи да је Општински суд у Сарајеву пресуд-ом број: 65 0 Рс 260169-12 Рс од 06.02. 2013. године обавезао туженог да туж-иоцу исплати износ од 4.315,45 КМ из основа умањења плате за раздобље од маја 2009. године до децембра 2011. године, са законским затезним камат-ама од доспјелости појединачних мје-сечних износа до исплате, те да му на-кнади припадајуће трошкове поступ-ка, све у року од 15 дана.

Кантон Сарајево је путем зако-нског заступника изјавио жалбу, коју

Broj 4 – strana 626 је Кантонални суд у Горажду одбио и првостепену пресуду потврдио својом пресудом број: 05 0 Рс 000459 13 Рсж од 11.06. 2013. године. Против наведе-не пресуде Кантоналног суда у Гора-жду, Кантон Сарајево је изјавио апе-лацију Уставном суду Босне и Херце-говине. Одлучујући о апелацији Кан-тона Сарајево, Уставни суд Босне и Херцеговине је одлуком број:Ап-2840 /13 од 12.02.2014. године утврдио пов-реду права на правично суђење из чл-ана II/3.е) Устава Босне и Херцегови-не, укинуо другостепену пресуду и предмет вратио Кантоналном суду у Горажду, с налогом да по хитном по-ступку донесе нову одлуку и у року од шест мјесеци обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о прeдузе-тим мјерама. Кантонални суд у Горажду је у поступку рјешавања по жалби тужен-ог, рјешењем број: 05 0 Рс 000459 14 Рсж 2 од 07.04.2014. године поступак прекинуо и предочио Уставном суду Федерације уставно питање које гла-си: „да ли су одредбе чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак у сагласности са одредбама Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Хе-рцеговине („Службене новине Феде-рације БиХ“, број: 72/05)“. Подносилац захтјева цитира наведени Амандман на Устав Федера-ције Босне и Херцеговине, затим цит-ира члан IV.Ц.7. став 1. Устава Феде-рације Босне и Херцеговине, којима је утврђено да плате и друге накнаде су-дији не могу бити умањене за вријеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског поступка у складу са законом. Подносилац захтјева наводи висине плата судија, које су прописа-

24. april/travanj 2015. не Законом о платама и другим на-кнадама судија и тужилаца у Федера-цији Босне и Херцеговине („Службе-не новине Федерације БиХ“, број: 72/05, 22/09 и 55/13), који је ступио на снагу 01.01.2006.године. Плате про-писане наведеним законом су тужио-цу исплаћиване до јануара 2009. год-ине, када је ступио на снагу Закон о порезу на доходак, који је касније миј-ењан и допуњаван. Примјеном оспор-ених одредаба Закона тужиоцу су исплаћиване умањене плате за мјесе-чне износе како је то утврђено прво-степеном пресудом. Како би Кантонални суд у Го-ражду могао донијети одлуку по жал-би туженог против првостепене прес-уде, предлаже Уставном суду Федера-ције да донесе пресуду којом ће утвр-дити да ли су оспорене одредбе Зако-на у сагласности са Уставом Федера-ције Босне и Херцеговине. 4. Битни наводи одговора на захтјев

Уставни суд Федерације је да-на 28.05.2014. године у складу са члан-ом 16. Закона о поступку пред Устав-ним судом Федерације Босне и Херце-говине, позвао Кантон Сарајево, пут-ем Правобранилаштва Кантона, Сцх-орр Бранку из Сарајева и Прeдстaв-нички дом и Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине, да као странке у поступку доставе одгов-ор на наводе захтјева Кантоналног су-да у Горажду, у року од 30 дана. У одговору на захтјев који је дана 30.06.2014. године доставило Пр-авобранилаштво Кантона Сарајево, наводе да Закон о порезу на доходак, који је донесен скоро три године на-кон доношења Амандмана CVI на Ус-

24. april/travanj 2015. тав Федерације Босне и Херцеговине, није имао за циљ смањење плата по-резних обавезника, а самим тим и ту-жиоца као носиоца судијске функци-је. Истичу да је циљ Закона о порезу на доходак регулатива пореза на дох-одак, односно одређивање обавезе пл-аћања пореза у оквиру усвајања фин-ансијске политике Европске уније, а за чију основицу служи управо неум-ањена плата. Наводе да се овдје запр-аво радило о преласку на нови обрач-ун исплате пореза као сасвим новом и до тада непознатом принципу по ком је исплата пореза увијек обавеза онога ко остварује приход, односно запосле-ника. Наглашавају општепознату чи-њеницу да у Европској унији сви ост-вариоци плата сносе обавезу плаћања пореза на доходак, те да нико не може бити ослобођен те обавезе. Сматрају да, уколико би се мијењале одредбе Закона о порезу на доходак, из наве-дених разлога, дошло би до изласка из оквира правних правила Европске уније. Правобранилаштво Кантона Сарајево је мишљења да оспорени чл-анови Закона нису несагласни са Ус-тавом Федерације Босне и Херцегови-не и наведеним Амандманом на Уст-ав Федерације Босне и Херцеговине. Наводе да се оспореним чланом 4. За-кона регулише за које дјелатности се опорезују дохоци, а у које спадају и несамосталне дјелатности које подра-зумијевају и судијску функцију. Чла-ном 9. се третира постотак пореза, чланом 10. се појашњава шта се све сматра приходом од несамосталне дј-елатности, чланом 27. се регулише поступак утврђивања наплате пореза, чланом 48. се регулише доношење по-дзаконских аката, а чланом 49. се де-

Broj 4 – strana 627 финише правилна примјена члана 10. став 1. и члана 27. Закона. Истичу да из наведених одредби произлази да су порезни обавезници сва лица која остварују доходак од било које дјелат-ности, па и судијске. Наглашавају да оспорене одре-дбе Закона не дирају у плате. Плате представљају једну, а порез на доход-ак сасвим другу категорију. Позивају се на одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине АП-2840/13 од 12.02.2014. године, односно цитирају дио образ-ложења које гласи: „нити једном одр-едбом овог Закона није предвиђена могућност искључења било које кате-горије запосленика од обавезе плаћа-ња пореза на доходак, па тако ни су-дија“. Наводе још да у случају када би судије били изузети од обавезе пла-ћања пореза на доходак, довела би се у питање примјена одредби Закона о порезу на доходак, које су предметом оцјењивања. На тај начин би прео-стали запосленици са својим субјекти-вним грађанским правима у погледу права из радног односа били доведе-ни у неравноправан и дискримини-рајући положај у односу на судије, а што би се противило члану II. тачка 4. Устава Босне и Херцеговине, односно једнакости у правима, без дискрими-нације, по било ком основу. Такођер би била повријеђена права из Конве-нције о заштити људских права и осн-овних слобода са припадајућим Про-токолима. На основу изложеног, Пра-вобранилаштво Кантона Сарајево см-атра да су оспорени чланови Закона у цијелости у складу са Уставом Феде-рације Босне и Херцеговине и аман-дманима на Устав Федерације Босне и Херцеговине.

Broj 4 – strana 628 У одговору на захтјев, који је дана 02.07.2014. године доставила ту-жилац Сцхорр Бранка, путем адвока-та Мустафе А. Брачковића из Сараје-ва, наводи да се у конкретном случају Општински суд у Сарајеву и Канто-нални суд у Горажду нису бавили оц-јеном уставности оспорених чланова Закона, јер то није било ни потребно, нити су надлежни за оцјену уставно-сти. Сматра да оспорени чланови За-кона уз примјену подзаконских аката омогућавају да се испоштује Закон о порезу на доходак, а да се при том не поврјеђује заштитна одредба, однос-но уставна гаранција да се плата суд-ија у Федерацији Босне и Херцегови-не не може мијењати. Позива се на члан IX.11.ф) Устава Федерације Бос-не и Херцеговине, којим је прописано у ставу 3. да се став 1. (да плате судије могу бити умањене законом донесен-им до 10.01.2006. године), не може ту-мачити тако да је на било који начин и у било којем облику, директно или индиректно, дозвољено неко друго умањење плате судији. Из наведених разлога сматра да се Закон о порезу на доходак има примијенити на начин да не може у било ком облику довести до умањења плате судија и њену исплату у износу мањем од онога износа плата које су Законом о платама судија и тужилаца одређене, а уставним одредбама зага-рантоване као фиксне. Истиче да је тужени Кантон Сарајево погрешном примјеном одредби члана 17. став 1. и члана 73. Правилника о примјени За-кона о порезу на доходак („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 67/08, 4/10, 86/10, 10/11, 53/11, 20/12, 27/13, 71/13, 90/13 и 45/14), као и члана 49. Закона о порезу на доходак, погреш-


но утврдио обрачун пореза на доход-ак тужиоца. Због тога је тужиоцу као судији Кантоналног суда у Сарајеву исплаћивана плата у мањем износу од оног који је загарантован наведен-им прописима. Надаље наводи да та-кав обрачун и исплата плата судијама дискриминише судије у Федерацији Босне и Херцеговине у односу на су-дије Суда Босне и Херцеговине и суд-ије у Републици Српској, јер се искљ-учиво према мјесту запослења умању-је гарантована плата. На наведени на-чин судије су дискриминиране, а ис-то тако им је повријеђено и право на имовину у смислу Протокола 1. уз Конвенцију о заштити људских права и основних слобода, јер су неуставно одузета средства која представљају имовину, обзиром на очекивање суд-ија да ће је примити, имајући у виду најјачу гаранцију неповредивости пл-ате и примања коју пружа одредба наведеног амандмана. Истиче да су-дије окружних судова у Републици Српској примају плату без одбијања пореза на доходак, јер тај порез (порез на зараде) за судије плаћа послодавац. Судије окружних судова у Републици Српској по свом положају одговарају судијама кантоналних судова у Феде-рацији Босне и Херцеговине. Наглаш-ава да је тужени Кантон Сарајево као послодавац тужиоца дужан плаћати порез на доходак за тужиоца на нач-ин да не смије њену основну плату умањивати за овај порез, јер на тај начин тужиоца доводи у дискрими-наторски положај према Закону о за-брани дискриминације. Надаље, као примјер наводи платне листе судија Окружног суда у Бијељини, из којих је видљиво да порез на доходак плаћа послодавац, на начин да тиме уопће

24. april/travanj 2015. не задире у плату судије, која се суди-јама исплаћује у пуном износу. Наг-лашава да не доводи у питање да су судије у Федерацији Босне и Херцего-вине обавезници плаћања пореза на доходак у смислу члана 2. ст. 1. и 3. Закона о порезу на доходак у износу од 10 % на доходак од несамосталне дјелатности, односно на плату, те да је Кантон Сарајево дужан да обрачу-нава, обуставља и врши уплату аконт-ације пореза на доходак. Међутим, према мишљењу тужиоца Кантон то не ради правилно, што као посљеди-цу има незаконито умањење плате ту-жиоца. Даље, тужилац елаборира од-редбе Закона о платама и осталим на-кнадама судија и тужилаца у Федера-цији Босне и Херцеговине. Истиче да Закон о порезу на доходак не сприје-чава да се судијама исплаћује плата у пуном износу и да је тужени Кантон Сарајево био дужан прије одбијања пореза претходно утврдити плату у бруто износу, према члану 20. Прави-лника о начину обрачуна и уплате доприноса („Службене новине Феде-рације БиХ“, бр.: 64/08 и 81/08), тако да није било мјеста да се примјењује формула из члана 49. Закона о порезу на доходак. Наглашава да је у току цијелог поступка тврдила да позитив-ни прописи омогућавају поштовање уставом загарантованих права и пош-товање обавезе на уплату пореза на доходак и ни у једном моменту није истицала да је Закон о порезу на до-ходак неуставан. Тврди да је као и сви остали тужиоци у овој правној ствари инсистирала на једнакој примјени пр-ава према истој категорији лица, и да је тражила примјену члана 20. Прави-лника о начину обрачуна и уплате доприноса, сматрајући да је наведени

Broj 4 – strana 629 правилник један од проведбених про-писа Закона о порезу на доходак, а уј-едно и правни основ њиховог тужбе-ног захтјева. Сматра да се без оцјене овог правилника не може расправља-ти о уставности оспорених одредаба Закона. У том смислу тужилац и ост-али тужиоци сматрају да првостепени суд није прекорачио границе своје ст-варне надлежности, те да се правилн-ом примјеном члана 20. Правилника о начину обрачуна и уплате допри-носа као проведбеног прописа долази до основаности тужбеног захтјева, без постављања питања уставности оспо-рених чланова Закона. Мишљења је да се рјешавање овог уставноправног питања у суштини своди на доноше-ње става Уставног суда Федерације на основу којег редовни судови треба да поступају у овим предметима. Због тога предлаже да Уставни суд Феде-рације у једном ставу своје одлуке ут-врди да је начин примјене оспорених чланова Закона, који је довео до ума-њења плата судија прописаних Зако-ном о платама и накнадама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Хер-цеговине, супротан одредбама Аман-дмана CVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине и да је дискриминира-јући у односу на судије судова у Фе-дерацији Босне и Херцеговине, јер им се искључиво по мјесту запослења ум-ањује плата. Такођер предлаже да Ус-тавни суд Федерације утврди да је оваквим начином примјене оспорен-их чланова Закона, повријеђено и пр-аво ове категорије судија на имовину. Из наведених разлога тужилац конач-но предлаже да Уставни суд Федера-ције утврди да оспорени чланови За-кона нису неуставни, већ да их је Ка-нтон Сарајево неуставно примијенио,

Broj 4 – strana 630 не поступајући по одредби члана 20. Правилника о начину обрачуна и уплате доприноса. Такођер предлаже да Уставни суд Федерације споји све поступке у којима су странке судије Кантоналног суда у Сарајеву, а у ко-јима је предочено споменуто уставно питање. Представнички дом и Дом на-рода Парламента Федерације Босне и Херцеговине нису доставили одговор на наводе захтјева Кантоналног суда у Горажду. 5. Сједница Суда без јавне расправе Уставни суд Федерације је у ск-ладу са чланом 13. став 1. Пословника Уставног суда Федерације Босне и Хе-рцеговине („Службене новине Феде-рације БиХ“, број:40/10), дана 18.03.2015. године одржао сједницу без јавне ра-справе, на којој је размотрио чињени-це и наводе у захтјеву и одговора на захтјев Кантона Сарајево. Притом је извршен и увид у Пресуду овог суда број: У-12/14 од 09.12.2014. године кој-ом је, након одржане јавне расправе одлучено да одредбе чл. 4., 9., члан 10. став (1) и члана 27. Закона о порезу на доходак нису у несагласности са Уста-вом Федерације Босне и Херцеговине. 6. Релевантно право А. Устав Федерације Босне и Херцеговине

Члан II.А.2. (1)

(1) Сва лица на територији Фе-дерације уживају права на: … ц) једнакост пред законом




“1. Плата и друге накнаде суд-ији не могу бити умањени за вријеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског поступка у складу са законом. 2. Плата и други услови обав-љања функције, укључујући и имуни-тет, за све судије судова Федерације утврђују се законом.“


Амандман LXIII Члан VI.7. Устава Федерације мијења се и гласи: ... „4. ...Плата и друге накнаде судији не могу бити умањени за вр-ијеме вршења судијске функције, ос-

24. april/travanj 2015. им као посљедица дисциплинског по-ступка у складу са законом.”

Амандман CVI Иза члана IX.11.е, додаје се но-ви члан IX.11.ф, који гласи:

Члан IX.11.ф. (1) „Као изузетак од принципа из ст-

ава 1. члана IV.Ц.7. става 3., члана V.4.11. и става 4. члана VI.7. овог Устава, плата и/или друге накна-де судији могу бити умањени за-коном донесеним до 10. јануара 2006. године.


(3) Ставови 1. и 2. овог члана не могу се тумачити тако да је на било ко-ји начин или у било којем облику, директно или индиректно, дозво-љено неко друго умањење плате и/или других накнада судији за-штићених ставом 1. члана IV.Ц.7., ставом 3. члана V.4.11. и ставом 4. члана VI.7. овог Устава.“

Ц. Закон о порезу на доходак („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13)

Члан 4.

Порезом на доходак опорезују се дохоци које порезни обавезник ос-твари:

1) од несамосталне дјелатности; 2) од самосталне дјелатности; 3) од имовине и имовинских пр-

ава 4) од улагања капитала


Члан 9.


стопи од 10%.

Члан 10. (1) Приходом од несамосталне дјела-

тности сматра се бруто плата коју запосленику исплаћује послодав-ац по основу уговора о раду одн-осно радног односа или даје у ст-варима, користима, протууслуга-ма или у виду премија и других прихода, за рад обављен по њего-вим упутама, осим прихода из чл. 5. и 6. овог закона.



1) додатни приходи по основу накнада, помоћи и сл. које пос-лодавац сплатизапосленицима изнад уноса утврђених Прави-лником о примјени Закона о порезу на доходак


3) заостале плате односно разли-ке плата које се односе на про-текла порезна раздобља, а која се запосленику или бившем за-посленику исплаћују у текућ-ем порезном периоду на осно-ву судске пресуде, осим износа затезних камата које се у овом случају не сматрају опорезив-им приходом од несамосталне дјелатности


Broj 4 – strana 632 (3) Користи које су примљене по осн-


1) коришћење возила и других

средстава за личне потребе, 2) смјештај, храна као и коришћ-

ење дугих добара и услуга који су бесплатни или по цијени која је нижа од тржишне ције-не,

3) одобрени бескаматни кредити или кредити са каматном сто-пом која је нижа од тржишне каматне стопе,

4) Измиривање личних трошкова од стране послодавца

5) измиривање или опрост дуж-ничке обавезе од стране посло-давца



1) помоћ за губитке настале као посљедица елементарних неп-огода и помоћи по основу озљ-еда и болести које исплаћује послодавац запосленику или члану његове породице, испл-аћене до висине утврђене пос-ебним прописима,


3) смјештај који послодавац обез-бјеђује запосленику на мјесту гдје се обавља дјелатност, ако је неопходно коришћење смјешт-аја за запосленика ради обављ-


ања радног задатка,

4) смјештај и плаћање трошкова смјештаја осигураног за јавне дужноснике запослене у дип-ломатским и конзуларним пр-едставништвима у иностранст-ву, и друге накнаде исплаћене до висине утврђене посебним прописима,



Члан 27.


несамосталне дјелатности обрачу-нава се и обуставља при свакој ис-плати плате и/или опорезиве нак-наде, према прописима који се пр-имјењују на дан исплате, а упла-ћује се истог дана или првог дана по извршеној исплати плате и/ или опорезиве накнаде.

(2) Обрачун, обуставу и уплату акон-тације пореза на доходак од неса-мосталне дјелатности врши посло-давац или сам обавезник пореза. Обавезник пореза на доходак је за-


посленик.


(4) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем за-посленик није доставио своју пор-езну картицу, обрачунава се мјесе-чно од порезне основице коју чи-не сви опорезиви приходи од нес-амосталне дјелатности које је запо-сленик остварио код тог послодав-ца у том мјесецу, умањени за пла-ћене расходе из члана 11. овога За-кона, примјеном стопе од 10%.

(5) Изнимно, запосленицима – рези-дентним порезним обавезницима из члана 2. става (4) овог закона, који доходак остварују код посло-даваца правних и физичких лица која имају сједиште на подручју Федерације, аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатно-сти обрачунава се и плаћа на пор-езну основицу коју чине сви опор-езиви приходи од несамосталне дјелатности које је запосленик ос-тварио код тог послодавца у том мјесецу, а умањени за плаћене ра-сходе из члана 11, овог закона и за износ мјесечних личних одбитака

Broj 4 – strana 633 из члана 24. ст. (1) и (2) овог Закона.

(6) Порез на доходак по основи неса-мосталне дјелатности који се обра-чунава на остварени доходак за рад који у једном мјесецу није тра-јао дуже од 10 дана, односно 80 са-ти, а за који исплаћени доходак не износи више од 250,00 КМ, обрач-унава се по стопи од 10%, без ума-њења за личне одбитке из члана 24. овога закона.

(7) Обустављени, односно одбијени и уплаћени порез из става (5) овога члана сматра се коначно утврђен-им порезом за порезни период, те порезни обавезник за тај доходак није дужан поднијети годишњу порезну пријаву. Порезни обавез-ник, уколико жели остварити пр-аво на лични одбитак, може тај доходак и уплаћене износе акон-тације пореза унијети у годишњу порезну пријаву.

(8) Стране организације које не ужи-вају дипломатски имунитет у Фе-дерацији и запосленици тих орг-анизација који имају сједиште, од-носно пребивалиште у Федераци-ји дужни су при исплати дохотка од несамосталне дјелатности запо-сленим грађанима или страним држављанима обрачунати порез по одбитку у складу са ст. (1) до (6) овога члана и уплатити га у зако-ном прописаноме року.

(9) Порезни обавезник који је запос-лен у дипломатском или конзула-рном представништву друге држ-аве, у међународној организацији или у представништву или орга-низацији која на територију Феде-рације има дипломатски имунит-ет, када је обавезник пореза и пр-ема овому закону, дужан је сам об-


рачунати аконтацију пореза на доходак од несамосталне дјелатно-сти према одредбама ст. (1) до (5) овога члана и уплатити је на пр-описани рачун у законом пропи-саном року.


Члан 48.


од дана ступања на снагу овога Зако-на донијети сљедеће подзаконске ак-те:




Члан 49.



примјене члана 10. става 1. и члана 27. овога закона, сви послодавци су дуж-ни до дана ступања на снагу односно најкасније до почетка примјене овога закона мјесечне плате својим запосле-ницима обрачунавати и у порезним евиденцијама и извјештајима исказив-ати у бруто-износима. Послодавци који до почетка примјене Закона о по-резу на доходак не пређу на утврђи-вање плата својих запосленика у бру-то износу, дужни су обрачун допри-носа и пореза на плату вршити на ос-нову бруто износа плате који би се ут-врдио прерачунавањем постојеће уго-ворене нето плате у бруто плату по слиједећој формули:





Ако не постоје друге процесне претпоставке за одлучивање о бити ствари, осим оних изричито наведен-их у ставу 1. члана 26. Закона, у рјеш-

24. april/travanj 2015. ењу се изричито наводи о којим се процесним претпоставкама ради. Те друге претпоставке могу бити, посе-бно:

– да у остављеном року поднос-илац није отклонио недостатке на које му је указано или их није отклонио онако како му је наложено,


– да се ради о захтјеву о којем је Суд већ одлучио или да се ра-ди о захтјеву исте правне и чи-њеничне природе у којем је Суд већ заузео становиште и сл.


ненадлежности, Суд може на пријед-лог судије извјестиоца одлучити да ли постоје разлози за поступање у складу са ставом 2. члана 26. Закона. Е. Одлука Уставног суда Босне и Хе- рцеговине број: АП-2840/13 од 12.02.2014. године Пресуда Уставног суда Федераци- је Босне и Херцеговине број: У- 12/14 од 09.12.2014. године 6. Чињенично стање и став Уставног суда Федерације Уставни суд Федерације је ут-врдио да у конкретном предмету не-ма чињеничних питања која би било потребно непосредно разјаснити на јавној расправи, па је у складу с чла-ном 13. став 1. у вези са чланом 25. По-словника Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине („Службене но-вине Федерације БиХ“, број: 40/10)

Broj 4 – strana 635 одржао сједницу без јавне расправе, на којој је размотрио захтјев подноси-оца, одговор на захтјев подносиоца, релевенатне одредбе Устава Федера-ције Босне и Херцеговине, оспорене одредбе Закона о порезу на доходак и уставносудску праксу овог Суда из пресуде У-12/14 од 09.12.2014. године. У конкретном случају, Уставни суд Федерације је анализирао чиње-нице и аргументе који указују на то да се Кантонални суд у Горажду није бавио оцјеном уставности оспорених одредаба Закона. Предочавање овог уставног питања Уставном суду Феде-рације је посљедица Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине број: АП-2840/13 од 12.02.2014. године, којом је оцијењено да је првостепени и друго-степени суд изашао из оквира стварне надлежности, због чега је апелација туженог усвојена, а предмет враћен Кантоналном суду Горажде на поно-вно одлучивање. Према томе је пред-очавање овог уставног питања, са пр-иједлогом да се утврди уставност ос-порених одредаба Закона о порезу на доходак, директна посљедица споми-њане одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине. Наиме, неспорна је чи-њеница да подносилац захтјева у пр-вобитном поступку по жалби није ци-јенио потребним прекинути поступак и предочити предметно уставно пит-ање Уставном суду Федерације, већ је жалбу туженог одбио као неосновану и потврдио првостепену пресуду. Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, донесена поводом апе-лације туженог међутим јасно казује да такав став суда није био правно ко-ректан, већ да је, као и поступак прво-степеног суда, био заснован на "арби-трарној примјени процесног права",

Broj 4 – strana 636 прецизније одредаба о стварној надл-ежности, јер су одлуке тих судова би-ле засноване на њиховој оцјени да ту-жени није имао право умањити плату тужиоцу примјеном Закона о порезу на доходак, јер су оспорене одредбе тог Закона у несагласности са Аман-дманом CVI на Устав Федерације Бос-не и Херцеговине, а та оцјена је, пре-ма правном становишту Уставног су-да Босне и Херцеговине из споменуте одлуке, била изван стварне надлежн-ости редовних судова, чиме је апела-нту повријеђено право на правично суђење. Уставни суд Федерације, као искључиво надлежан за такву оцјену, такође констатује да захтјев почива на оцјени и схватању редовних судова, по којем је примјена оспорених одре-даба Закона о порезу на доходак про-узрочила умањење плате тужиоцу, а које умањење протуслови одредбама Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине. Притом се, међутим, губи из вида како је ријеч о системском зако-ну којим се проводи финансијска и фискална политика у Федерацији Бо-сне и Херцеговине, те да његов ratio le-gis нити његов циљ није ни директно ни индиректно умањење плата било које категорије обавезника пореза на доходак, па тако ни плата судија. Пр-едмет регулисања тог Закона није од-ређивање висине плата пореских оба-везника, већ одређивање висине и на-чина наплате пореза на доходак. Висина плата судија у Федера-цији Босне и Херцеговине утврђена је посебним законом, а то је Закон о пл-атама и другим накнадама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Хер-цеговине и на тај се Закон реферише


у првом ставу Амандмана CVI, па се управо зато заштитне одредбе тог Амандмана и односе на тај Закон, од-носно на законе чији би предмет рег-улисања биле плате судија и тужила-ца у Федерацији Босне и Херцегови-не. Тај је Амандман наиме и дон-есен како би се створио уставни основ за корекцију плата судија и тужилаца, након што је Управни одбор за импл-ементацију мира у свом Коминикеу од 24. јуна 2005. године исказао забри-нутост „због изазова фискалне одрж-ивости са којим се суочавају власти у Босни и Херцеговини, нарочито на ентитетском нивоу“, те након што је Високи представник УН за Босну и Херцеговину, прихватајући препору-ке Радне групе, коју су чинили пред-ставници министарстава правде енти-тета и Босне и Херцеговине, Правосу-дне комисије Брчко Дистрикта, Висо-ког судског и тужилачког вијећа Бос-не и Херцеговине, као и удружења су-дија и тужилаца у оба ентитета, пре-ма којима би плате за судије и тужи-оце требале бити „умјерено умање-не“, одлучио донијети Закон о плата-ма и другим накнадама судија и туж-илаца у Федерацији Босне и Херцего-вине. Амандман је, дакле, било нео-пходно донијети како би се, са устав-не разине, омогућило једнократно умањење плата судија и тужилаца, које је у односу на ранији Закон о суд-ској и тужилачкој функцији у Феде-рацији Босне и Херцеговине („Служб-ене новине Федерације БиХ, број: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 и 78/04) наступило доношењем Закона о платама и другим накнадама судија и тужилаца у Федерацији. Да је томе

24. april/travanj 2015. тако, јасно свједочи чињеница да су оба акта Високог представника УН, онај којим је донесен Амандман CVI и онај којим је донесен Закон, објавље-на један иза другог, респективно, у истом службеном гласилу и то у „Сл-ужбеним новинама Федерације БиХ“, број: 72/05. Стога су одредбе амандмана, разлогом њихова доношења, па тиме и својим смислом, у цијелости у вези са Законом о платама судија и тужи-лаца у Федерацији: став први зато што се у њему говори о умањењу „за-коном донесеним до 10. јануара 2006. године“, а то је недвосмислено Закон о платама судија и тужилаца, а други и трећи став зато што се у њима рефе-рира на став први. Према томе се и будуће умањење („на било који нач-ин или у било којем облику, директ-но или индиректно“) од којег аман-дман заштићује плате судија очиглед-но односи на умањење које би наста-ло измјенама тог Закона или доноше-њем новог закона, али закона чији би предмет регулисања биле плате носи-лаца судијске и тужилачке функције, а не закона којим се регулише начин наплате пореза на доходак за све оба-везнике тог пореза у Федерацији Бос-не и Херцеговине. Имајући у виду све изложено, Уставни суд Федерације сматра да се математички ефекти који настају у погледу висине плата судија примјен-ом оспорених одредаба Закона о по-резу на доходак, не могу сматрати ум-ањењем плата у смислу у којем о томе говоре заштитне одредбе Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Хе-рцеговине. Утолико прије, што је до фактичког умањења плата судија, са-мо на годишњој разини и тиме наизг-

Broj 4 – strana 637 лед неизравно, долазило и за примје-не ранијих прописа о опорезивању. Уставни суд Федерације није се упуштао у методологију и начин обрачуна пореза на доходак, јер за то није надлежан, а нити је то било пре-дмет захтјева. Уставни суд Федерације кон-статује да је пресудом број: У-12/14 од 09.12.2014. године утврдио да одредбе чл. 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак нису у не-сагласности са Уставом Федерације Босне и Херцеговине. Из наведених разлога Уставни суд Федерације је од-лучио да одбаци захтјев подносиоца у дијелу који се односе на наведене од-редбе Закона о порезу на доходак, у складу са чланом 41. став 2. алинеја 3. Пословника Уставног суда Федераци-је Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, број: 40/10) Ову пресуду Уставни суд Фед-ерације донио је већином гласова у саставу: др сц. Ката Сењак, предсјед-ница Суда, Сеад Бахтијаревић, Весна Будимир, Мирјана Чучковић, Домин Малбашић и проф. др Един Муми-новић, судије Суда. Број: У-28/14 Предсједница 18.03.2015.год. Уставног суда Федерације

С а р а ј е в о Босне и Херцеговине Ката Сењак.с.р.

244

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu u vezi sa utvrđivanjem ustavnosti odredaba čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na osnovu člana IV.C.3.10. (4) Ustava Fede-

Broj 4 – strana 638 racije Bosne i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave održane dana 18.03. 2015. godine donio je


st. (2), (3), i (4) i čl. 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak („Službene no-vine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13) u saglas-nosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

2. Odbacuje se zahtjev na postavljeno ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu za utvrđivanje ustavnosti odredbi čl. 4. i 9., člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na doho-dak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti navedenih odredbi Sud odlučio Presudom u predmetu broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine.



1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva

Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljem tekstu: podnosilac zahtjeva) predo-čio je Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje vezano ua utvrđivanje ustavnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Za-kona o porezu na dohodak (u daljem te-kstu: osporeni članovi Zakona). Podnosilac zahtjeva je ustavno


pitanje predočio na osnovu člana IV.C. 3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Herce-govine a u vezi sa Amandmanima LII i XCVI na Ustav Federacije Bosne i Herce-govine, a nakon odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, broj: AP-2840/13 od 12.02.2014. godine. 2. Stranke u postupku Stranke u postupku u ovom pre-dmetu su na osnovu člana 39. stava 2. Zakona o postupku pred Ustavnim sud-om Federacije Bosne i Hercegovine („Sl-užbene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03) Kantonalni sud u Goraždu, Ha-jdarević Muhidin iz Sarajeva, kao tužilac u sudskom postupku pred Kantonalnim sudom u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao tuženi u navedenom sudskom postupku i Predstavnički dom i Dom naroda Par-lamenta Federacije Bosne i Hercegovine, kao donosilac osporenih članova Zako-na. 3. Bitni navodi na kojima se zasniva

ustavno pitanje

Podnosilac zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi Hajda-rević Muhidina iz Sarajeva, Ulica omla-dinskih radnih brigada br. 8., kojeg zast-upa Mustafa Bračković, advokat iz Sara-jeva, protiv tuženog Kantona Sarajevo, koga zastupa zakonski zastupnik Pravo-branilaštvo Kantona Sarajevo, radi ispla-te razlike plate u iznosu 4.760,86 KM. Navodi da je Općinski sud u Sarajevu presudom broj: 65 0 Rs 263797 12 Rs od 27.12.2012. godine obavezao tuženog da tužiocu isplati iznos od 4.797,84 KM iz osnova umanjenja plate za period od maja 2009.godine do decembra 2011. go-

24. april/travanj 2015. dine, sa zakonskim zateznim kamatama od dospjelosti pojedinačnih mjesečnih iznosa do isplate, te da mu naknadi pri-padajuće troškove postupka u iznosu od 1.042,20 KM, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zakon-skog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu odbio i prvo-stepenu presudu potvrdio svojom pres-udom broj: 05 0 Rs 000452 13 Rsž od 30. 06.2013. godine. Protiv navedene presu-de Kantonalnog suda u Goraždu, Kan-ton Sarajevo je izjavio apelaciju Ustavn-om sudu Bosne i Hercegovine. Odluču-jući o apelaciji Kantona Sarajevo, Ustav-ni sud Bosne i Hercegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 12.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično suđ-enje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Herc-egovine, ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalogom da po hitnom post-upku donese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bos-ne i Hercegovine o preduzetim mjera-ma.

Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženog, rj-ešenjem broj: 05 0 Rs 0004792 14 Rsž 2 od 04.04.2014. godine postupak prekin-uo i predočio Ustavnom sudu Federacije ustavno pitanje koje glasi: „da li su od-redbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak u saglasnosti sa od-redbama Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 72/05)“. Podnosilac zahtjeva citira naved-eni Amandman na Ustav Federacije Bo-sne i Hercegovine, zatim citira član IV. C.7. stav 1. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, kojima je utvrđeno da pla-te i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudijske fu-

Broj 4 – strana 639 nkcije, osim kao posljedica disciplinskog postupka u skladu sa zakonom. Podnosilac zahtjeva navodi visi-ne plata sudija, koje su propisane Zako-nom o platama i drugim naknadama su-dija i tužilaca u Federaciji Bosne i Herce-govine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 55/13), koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Pla-te propisane navedenim zakonom su tu-žiocu isplaćivane do januara 2009. godi-ne, kada je stupio na snagu Zakon o po-rezu na dohodak, koji je kasnije mijenjan i dopunjavan. Primjenom osporenih od-redaba Zakona tužiocu su isplaćivane umanjene plate za mjesečne iznose kako je to utvrđeno prvostepenom presudom. Kako bi Kantonalni sud u Gora-ždu mogao donijeti odluku po žalbi tuž-ioca protiv prvostepene presude, pred-laže Ustavnom sudu Federacije da done-se presudu kojom će utvrditi da li su osporene odredbe Zakona u saglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercego-vine. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je dana 28.05.2014. godine u skladu sa članom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, pozvao Kanton Sarajevo, putem Pravo-branilaštva Kantona, Hajdarević Muhid-ina iz Sarajeva i Predstavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bo-sne i Hercegovine, da kao stranke u pos-tupku dostave odgovor na navode zah-tjeva Kantonalnog suda u Goraždu, u roku od 30 dana. U odgovoru na zahtjev koji je da-na 30.06.2014. godine dostavilo Pravob-ranilaštvo Kantona Sarajevo, navodi da Zakon o porezu na dohodak, koji je do-

Broj 4 – strana 640 nesen skoro tri godine nakon donošenja Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, nije imao za cilj smanjene plata poreznih obaveznika, a samim tim i tužioca kao nosioca sudijs-ke funkcije. Ističu da je cilj Zakona o po-rezu na dohodak regulativa poreza na dohodak, odnosno određivanje obaveze plaćanja poreza u okviru usvajanja fin-ansijske politike Evropske unije, a za či-ju osnovicu služi upravo neumanjena plata. Navode da se ovdje zapravo radi-lo o prelasku na novi obračun isplate poreza kao sasvim novom i do tada ne-poznatom principu po kojem je isplata poreza uvijek obaveza onoga ko ostva-ruje prihod, odnosno zaposlenika. Nag-lašavaju općepoznatu činjenicu da u Ev-ropskoj uniji svi ostvaritelji plata snose obavezu plaćanja poreza na dohodak, te da niko ne može biti oslobođen te oba-veze. Smatraju da, ukoliko bi se mijenja-le odredbe Zakona o porezu na dohod-ak, iz navedenih razloga, došlo bi do iz-laska iz okvira pravnih pravila Evropske unije. Pravobranilaštvo Kantona Sara-jevo je mišljenja da osporeni članovi Za-kona nisu nesaglasni sa Ustavom Fede-racije Bosne i Hercegovine i navedenim Amandmanom na Ustav Federacije Bos-ne i Hercegovine. Navode da se ospore-nim članom 4. Zakona reguliše za koje djelatnosti se oporezuju dohoci, a u koje spadaju i nesamostalne djelatnosti koje podrazumijevaju i sudijsku funkciju. Čl-anom 9. se tretira postotak poreza, čla-nom 10. se pojašnjava šta se sve smatra prihodom od nesamostalne djelatnosti, članom 27. se reguliše postupak utvrđi-vanja naplate poreza, članom 48. se re-guliše donošenje podzakonskih akata, a članom 49. se definiše pravilna primjena člana 10. stav 1. i člana 27. Ističu da iz

24. april/travanj 2015. navedenih odredbi proizlazi da su pore-zni obaveznici sva lica koja ostvaruju dohodak od bilo koje djelatnosti, pa i su-dijske. Naglašavaju da osporene odred-be Zakona ne diraju u plate. Plate pred-stavljaju jednu, a porez na dohodak sas-vim drugu kategoriju. Pozivaju se na od-luku Ustavnog suda Bosne i Hercegovi-ne AP-2840/13 od 12.02.2014.godine, od-nosno citiraju dio obrazloženja koje gla-si: „niti jednom odredbom ovog Zakona nije predviđena mogućnost isključenja bilo koje kategorije zaposlenika od oba-veze plaćanja poreza na dohodak, pa ta-ko ni sudija“. Navode još da u slučaju kada bi sudije bile izuzete od obaveze plaćanja poreza na dohodak, dovela bi se u pitanje primjena odredbi Zakona o porezu na dohodak, koje su predmetom ocjenjivanja. Na taj način bi preostali za-poslenici sa svojim subjektivnim građa-nskim pravima u pogledu prava iz rad-nog odnosa bili dovedeni u neravnopra-van i diskriminirajući položaj u odnosu na sudije, a što bi bilo protivno članu II tačka 4. Ustava Bosne i Hercegovine, od-nosno jednakosti u pravima, bez diskri-minacije, po bilo kom osnovu. Također bi bila povrijeđena prava iz Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih slobo-da sa pripadajućim Protokolima. Na os-novu izloženog, Pravobranilaštvo Kant-ona Sarajevo smatra da su osporeni čla-novi Zakona u potpunosti u skladu sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovi-ne i amandmanima na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Hajdarević Muhidin, Predstavni-čki dom i Dom naroda Parlamenta Fede-racije Bosne i Hercegovine nisu dostavili odgovor na navode zahtjeva Kantonaln-og suda u Goraždu.

24. april/travanj 2015. 5. Sjednica Suda bez javne rasprave Ustavni sud Federacije je u skla-du sa članom 13. stav 1. Poslovnika Ust-avnog suda Federacije Bosne i Hercego-vine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. godine od-ržao sjednicu bez javne rasprave, na ko-joj je razmotrio činjenice i navode u za-htjevu i odgovora na zahtjev Kantona Sarajevo. Pritom je izvršen i uvid u Pre-sudu ovog suda broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine kojom je, nakon održane ja-vne rasprave odlučeno da odredbe čl. 4., 9., član 10. stav (1) i člana 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesaglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercego-vine. 6. Relevantno pravo A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Član IV.C.3.10.(4) ... (4) Ustavni sud odlučuje i o usta-vnim pitanjima koja mu predoči Vrhov-ni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u toku postupka pred tim sud-om. B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine


“1. Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom.


2. Plata i drugi uslovi obavljanja

funkcije, uključujući i imunitet, za sve sudije sudova Federacije utvrđuju se za-konom.“

Amandman LXII Član V.11. Ustava Federacije mij-enja se i glasi: ... „3. ...Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom“.

Amandman LXIII Član VI.7. Ustava Federacije mijenja se i glasi: ... „4. ...Plata i druge naknade sudi-ji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom.”

Amandman CVI


Član IX.11.f. (1) „Kao izuzetak od principa iz stava 1.

člana IV.C.7. stava 3., člana V.4.11. i stava 4. člana VI.7. ovog Ustava, pla-ta i/ili druge naknade sudiji mogu biti umanjeni zakonom donesenim do 10. januara 2006. godine.


(3) Stavovi 1. i 2. ovog člana ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način


ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo umanjenje plate i/ili drugih nakna-da sudiji zaštićenih stavom 1. člana IV.C.7., stavom 3. člana V.4.11. i sta-vom 4. člana VI.7. ovog Ustava.“


Član 4.


1) od nesamostalne djelatnosti; 2) od samostalne djelatnosti; 3) od imovine i imovinskih prava; 4) od ulaganja kapitala.

Član 9.



sti smatra se bruto plata koju zapos-leniku isplaćuje poslodavac po osno-vu ugovora o radu odnosno radnog odnosa ili daje u stvarima, koristima, protuuslugama ili u vidu premija i drugih prihoda, za rad obavljen po njegovim uputstvima, osim prihoda iz čl. 5. i 6. ovog zakona.



1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje posloda-vac isplatizaposlenicima iznad


unosa utvrđenih Pravilnikom o primjeni Zakona o porezu na dohodak


3) zaostale plate odnosno razlike plata koje se odnose na protekle porezne periode, a koja se zapo-sleniku ili bivšem zaposleniku is-plaćuju u tekućem poreznom pe-riodu na osnovu sudske presude, osim iznosa zateznih kamata ko-je se u ovom slučaju ne smatraju oporezivim prihodom od nesa-mostalne djelatnost,

4) i svi drugi prihodi po osnovu i u vezi sa nesamostalnom djelatno-šću.


nesamostalne djelatnosti ulaze u dohodak, i to:




4) Izmirivanje ličnih troškova od strane poslodavca,




1) pomoć za gubitke nastale kao po-sljedica elementarnih nepogoda i pomoći po osnovu ozljeda i bole-


sti koje isplaćuje poslodavac zap-osleniku ili članu njegove poro-dice, isplaćene do visine utvrđe-ne posebnim propisima,


3) smještaj koji poslodavac obezbj-eđuje zaposleniku na mjestu gdje se obavlja djelatnost, ako je neo-phodno korištenje smještaja za zaposlenika radi obavljanja rad-nog zadatka,


5) poklon(i) koje poslodavci daju zaposleniku jedanput ili više pu-ta u toku poreznog perioda pov-odom državnih i/ili vjerskih pra-znika ili jubileja firme, čija ukup-na vrijednost nije viša od 30% pr-osječne mjesečne neto plate ispl-aćene u Federaciji prema poslje-dnjem objavljenom podatku nad-ležnog organa za statistiku.


Član 27.


nesamostalne djelatnosti obračunava se i obustavlja pri svakoj isplati plate

Broj 4 – strana 643 i/ili oporezive naknade, prema pro-pisima koji se primjenjuju na dan is-plate, a uplaćuje se istog dana ili pr-vog dana po izvršenoj isplati plate i/ili oporezive naknade.

(2) Obračun, obustavu i uplatu akontac-ije poreza na dohodak od nesamo-stalne djelatnosti vrši poslodavac ili sam obaveznik poreza. Obaveznik poreza na dohodak je zaposlenik.

(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se os-tvaruje kod poslodavca kojem je za-poslenik dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz člana 11. ovoga Zakona, i za iznos mjesečnih ličnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovoga Zakona, primjenom stope iz člana 9. ovoga Zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem zapos-lenik nije dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz člana 11. ovo-ga Zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, zaposlenicima – rezidentn-im poreznim obaveznicima iz člana 2. stava (4) ovog zakona, koji doho-dak ostvaruju kod poslodavaca pra-vnih i fizičkih osoba koje imaju sjedi-šte na području Federacije, akontaci-ja poreza na dohodak od nesamost-alne djelatnosti obračunava se i pla-ća na poreznu osnovicu koju čine


svi oporezivi prihodi od nesamostal-ne djelatnosti koje je zaposlenik ost-vario kod tog poslodavca u tom mj-esecu, a umanjeni za plaćene rasho-de iz člana 11, ovog Zakona i za izn-os mjesečnih ličnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovog Zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesam-ostalne djelatnosti koji se obračuna-va na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao dulje od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po stopi od 10%, bez umanjenja za lične odbi-tke iz člana 24. ovoga Zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stava (5) ovoga člana smatra se konačno utvrđenim porez-om za porezni period, te porezni ob-aveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obveznik, ukoliko želi ostva-riti pravo na lični odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akontaci-je poreza unijeti u godišnju poreznu prijavu.

(8) Strane organizacije koje ne uživaju diplomatski imunitet u Federaciji i zaposlenici tih organizacija koji imaju sjedište, odnosno prebivalište u Federaciji dužni su pri isplati doh-otka od nesamostalne djelatnosti za-poslenim građanima ili stranim drž-avljanima obračunati porez po odbi-tku u skladu sa st. (1) do (6) ovoga člana i uplatiti ga u zakonom propi-sanome roku.

(9) Porezni obaveznik koji je zaposlen u diplomatskom ili konzularnom pre-dstavništvu druge države, u među-narodnoj organizaciji ili u predstav-ništvu ili organizaciji koja na terito-riju Federacije ima diplomatski imu-


nitet, kada je obaveznik poreza i pr-ema ovomu zakonu, dužan je sam obračunati akontaciju poreza na do-hodak od nesamostalne djelatnosti prema odredbama st. (1) do (5) ovo-ga člana i uplatiti je na propisani ra-čun u zakonom propisanom roku.

(10) Porezni obaveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inostranstva dužan je na taj dohodak sam obračunati ako-ntaciju poreza od nesamostalne dje-latnosti na način iz st. (1) do (6) ovo-ga člana i uplatiti je u roku od pet dana od dana kada je primio dohod-ak.

Član 48.






Član 49.


primjene člana 10. stava 1. i člana 27. ov-oga Zakona, svi poslodavci su dužni do

24. april/travanj 2015. dana stupanja na snagu odnosno najkas-nije do početka primjene ovoga zakona mjesečne plate svojim zaposlenicima ob-računavati i u poreznim evidencijama i izvještajima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plata svojih zaposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprino-sa i poreza na platu vršiti na osnovu br-uto iznosa plate koji bi se utvrdio pre-računavanjem postojeće ugovorene neto plate u bruto platu po slijedećoj formuli:

100

100

95

100



Bruto

D. Poslovnik Ustavnog suda Federaci- je Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10)



rasprave donosi rješenje o odbacivanju zahtjeva pridržavat će se razloga nave-denih u članu 26. stav 1. Zakona i rješe-nje zasnivati na samo jednom razlogu, ukoliko Sud ne odluči drugačije.


– da u ostavljenom roku podnosil-ac nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano ili ih nije ot-klonio onako kako mu je naloženo,


– da osporeni opći akt nije na snazi, – da se radi o zahtjevu o kojem je

Sud već odlučio ili da se radi o zahtjevu iste pravne i činjenične prirode u kojem je Sud već zau-zeo stanovište i sl.


nenadležnosti, Sud može na prijedlog sudije izvjestioca odlučiti da li postoje razlozi za postupanje u skladu sa stav-om 2. člana 26. Zakona. E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine 7. Činjenično stanje i stav Suda

Ustavni sud Federacije je u pro-vedenom postupku razmotrio navode podnosioca zahtjeva, odgovora na zahtj-ev te činjenice iz dokumentacije u spisu predmeta. Ovaj sud je posebno imao u vidu Presudu Ustavnog suda Federacije, broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine, koj-om je nakon održane javne rasprave 09. 12.2014. godine, te prezentovanja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da Kantonalni sud u Sarajevu nije smat-rao u konkretnom slučaju da se radilo o ocjeni usaglašenosti osporenih odredaba Zakona sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine, već je isti Sud smatrao da se radi o tumačenju i primjeni, s jedne strane Zakona o platama i drugim nak-nadama sudija i tužilaca u Federaciji Bo-sne i Hercegovine, a s druge strane Za-kona o porezu na dohodak, imajući u vi-du odredbe o zaštiti plata sudija.

Međutim, upravo je takvo shvat-

Broj 4 – strana 646 anje i odlučivanje na njemu zasnovano, od strane Ustavnog suda Bosne i Herce-govine, u gore spomenutoj odluci ocije-njeno kao izlaženje iz okvira stvarne na-dležnosti i prvostepenog i drugostepen-og suda i bilo razlogom da se apelacija tuženoga usvoji, a predmet vrati podno-siocu zahtjeva na ponovno odlučivanje. Prema tome je predočavanje ovog ustav-nog pitanja, s prijedlogom da se utvrdi ustavnost osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, direktna posljedica spominjane odluke Ustavnog suda Bos-ne i Hercegovine, te potom i Presude Ustavnog suda Federacije broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine. Naime, neospor-na je činjenica da podnosilac zahtjeva u prvobitnom postupku po žalbi nije oci-jenio potrebnim prekinuti postupak i pr-edočiti predmetno ustavno pitanje Usta-vnom sudu Federacije, već je žalbu tuže-noga odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, donesena povodom apela-cije tuženoga međutim jasno kazuje da takav stav suda nije bio pravno korekt-an, već da je, kao i postupak prvostepe-nog suda, bio zasnovan na "arbitrarnoj primjeni procesnog prava", preciznije odredaba o stvarnoj nadležnosti, jer su odluke tih sudova bile zasnovane na nji-hovoj ocjeni da tuženi nije imao pravo umanjiti platu tužiocu primjenom Zako-na o porezu na dohodak, jer su osporene odredbe tog Zakona u nesaglasnosti sa Amandmanom CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, a ta ocjena je, pre-ma pravnom stanovištu Ustavnog suda Bosne i Hercegovine iz spomenute odlu-ke, bila izvan stvarne nadležnosti redov-nih sudova, čime je apelantu povrijeđe-no pravo na pravično suđenje.


Ustavni sud Federacije, kao isk-ljučivo nadležan za takvu ocjenu, takođ-er konstatuje da zahtjev počiva na ocjeni i shvatanju redovnih sudova, po kojem je primjena osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak prouzrokovala umanjenje plate tužiocu, a koje umanje-nje protuuslovljava odredbama Amand-mana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Pritom se, međutim, gubi iz vi-da kako je riječ o sistemskom zakonu kojim se provodi finansijska i fiskalna politika u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne, te da njegov ratio legis niti njegov cilj nije ni direktno ni indirektno umanjenje plata bilo koje kategorije obaveznika po-reza na dohodak, pa tako ni plata sudija. Predmet regulisanja tog Zakona nije od-ređivanje visine plata poreskih obavez-nika, već određivanje visine i načina na-plate poreza na dohodak. Visina plata sudija u Federaciji Bosne i Hercegovine utvrđena je poseb-nim zakonom, a to je Zakon o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovine i na taj se Zakon referiše u prvom stavu Amand-mana CVI, pa se upravo zato zaštitne odredbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi pre-dmet regulisanja bile plate sudija i tuži-laca u Federaciji Bosne i Hercegovine. Taj je Amandman naime i dones-en kako bi se stvorio ustavni osnov za korekciju plata sudija i tužilaca, nakon što je Upravni odbor za implementaciju mira u svom Kominikeu od 24. juna 2005. godine iskazao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti sa kojim se suočavaju vlasti u Bosni i Hercegovini,

24. april/travanj 2015. naročito na entitetskom nivou“, te nak-on što je Visoki predstavnik UN za Bos-nu i Hercegovinu, prihvatajući preporu-ke Radne skupine, koju su činili predsta-vnici ministarstava pravde entiteta i Bo-sne i Hercegovine, Pravosudne komisije Brčko Distrikta, Visokog sudskog i tuži-lačkog vijeća Bosne i Hercegovine, kao i udruženja sudija i tužilaca u oba entite-ta, prema kojima bi plate za sudije i tuži-oce trebale biti „umjereno umanjene“, odlučio donijeti Zakon o platama i drug-im naknadama sudija i tužilaca u Fede-raciji Bosne i Hercegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plata sudija i tužilaca, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudijskoj i tužilačkoj funkciji u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne („Službene novine Federacije BiH, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji. Da je to tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visok-og predstavnika UN za Bosnu i Herce-govinu, onaj kojim je donesen Amand-man CVI i onaj kojim je donesen Zakon, objavljena jedan iza drugog, respektiv-no, u istom službenom glasilu i to u „Sl-užbenim novinama Federacije BiH“, br-oj: 72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti vezane sa Za-konom o platama sudija i tužilaca u Fe-deraciji Bosne i Hercegovine: stav prvi, zato što se u njemu govori o umanjenju „zakonom donesenim do 10. januara 2006. godine“, a to je nedvosmisleno Za-kon o platama sudija i tužilaca u Federa-

Broj 4 – strana 647 ciji Bosne i Hercegovine, a drugi i treći stav zato što se u njima referiše na stav prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji način ili u bilo kojem obli-ku, direktno ili indirektno“) od kojeg Amandman zaštićuje plate sudija očigle-dno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama toga Zakona ili donošenjem novog zakona, ali zakona čiji bi predmet regulisanja bile plate nosioca sudijske i tužilačke funkcije, a ne zakona kojim se reguliše način naplate poreza na doho-dak za sve obaveznike tog poreza u Fe-deraciji Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Us-tavni sud Federacije smatra da se mate-matički efekti koji nastaju u pogledu vis-ine plata sudija primjenom osporenih od-redaba Zakona, ne mogu smatrati uma-njenjem plata u smislu u kojem o tome govore zaštitne odredbe Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Herceg-ovine. Utoliko prije, što je do faktičkog umanjenja plata sudija, samo na godišnj-em nivou i time naizgled indirektno, do-lazilo i za primjene ranijih propisa o op-orezivanju. Treba istaći da je u ovom predm-etu u odnosu na presuđeni predmet br-oj: U-12/14 od 09.12.2014. godine zahtj-ev za ocjenu ustavnosti proširen i na st. (2), (3) i (4) člana 10. osporenog Zakona (u predmetu broj: U-12/14 osporava se samo stav 1. člana 10.), koji su samo do-punskog karaktera i njima se u stvari obrazlaže stav 1. ovog člana. Sud smatra da nakon što je nave-denom Presudom broj: U-12/14 od 09. 12.2014. godine potvrđena ustavnost st-ava (1) člana 10. osporenog Zakona, ne postoje dokazi u prilog eventualnoj neu-

Broj 4 – strana 648 stavnosti odredaba st. (2), (3) i (4), koji-ma je precizno utvrđen domet odredbe prvog stava, koji važe jednako za sve obaveznike poreza na dohodak. U zahtjevu su osporene i odred-be čl. 48. i 49. Zakona, što u predmetu broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine nije bio slučaj. Međutim, za neustavnost ov-ih spornih članova nije dato nikakvo ob-razloženje, niti su priloženi dokazi koji bi potvrđivali tu neustavnost. Članom 48. se ovlaštava resorni ministar za donošenje podzakonskih ak-ata neophodnih za provođenje Zakona o porezu na dohodak, što bi u stvari i tr-ebala biti njegova ustavna obaveza. Član 49. je provedbenog karakte-ra, kojim se daje obavezujuća instrukcija za poslodavce u pogledu primjene odre-dbi člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona, kako bi se način obračuna mjesečne pla-te zaposlenika i njeno iskazivanje u po-reznim evidencijama i izvještajima, usk-ladili sa Zakonom. Ukoliko neki poslo-davac nije postupao prema ovoj odred-bi, onda se radi o pogrešnoj primjeni ma-terijalnog prava a ne neustavnosti te od-redbe Zakona. Ustavni sud Federacije nije se upuštao u metodologiju i način obraču-na poreza na dohodak, jer za to nije nad-ležan, a niti je to bilo predmet zahtjeva. Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9., člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak za koji se također traži ocjena ustavnosti, to je u skladu sa članom 41. stav 2. alineja 3. Poslovnika


Ustavnog suda Federacije Bosne i Herc-egovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10) odlučeno je kao u sta-vu 2. izreke ove presude. Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, Predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, sudije Suda.


S a r a j e v o Bosne i Hercegovine Kata Senjak,s.r.

..............................

244

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu u svezi s utvrđivanjem ustavnosti odredaba čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na temelju članka IV.C.3.10. (4) Ustava Fe-deracije Bosne i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave održane dana 18.03. 2015. godine, donio je

P R E S U D U 1. Utvrđuje se da su odredbe članka 10.

st. (2), (3), i (4) i čl. 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak („Službene novi-ne Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13) u suglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Herceg-ovine.

2. Odbacuje se zahtjev na postavljeno ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu za utvrđivanje ustavnosti odredbi čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zakona o porezu na do-

24. april/travanj 2015. hodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti navedenih odredbi Sud odlučio Presudom u pr-edmetu broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine.



1. Podnositelj zahtjeva i predmet zahtjeva

Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) pre-dočio je Ustavnom sudu Federacije Bos-ne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Us-tavni sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje vezano za utvr-đivanje ustavnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak (u dalj-njem tekstu: osporeni članci Zakona). Podnositelj zahtjeva je ustavno pitanje predočio na temelju članka IV.C. 3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Herce-govine a u svezi s Amandmanima LII i XCVI na Ustav Federacije Bosne i Herce-govine, a nakon odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, broj: AP-2840/13 od 12.02.2014. godine. 2. Stranke u postupku Stranke u postupku u ovom pre-dmetu su na temelju članka 39. stavak 2. Zakona o postupku pred Ustavnim sud-om Federacije Bosne i Hercegovine („Sl-užbene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03) Kantonalni sud u Goraždu, Haj-darević Muhidin iz Sarajeva, kao tužitelj u sudskom postupku pred Kantonalnim sudom u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao

Broj 4 – strana 649 tuženi u navedenom sudskom postupku i Zastupnički dom i Dom naroda Parla-menta Federacije Bosne i Hercegovine, kao donositelj osporenih članaka Zako-na. 3. Bitni navodi na kojima se zasniva ustavno pitanje

Podnositelj zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vo-di parnični postupak po tužbi Hajdarev-ić Muhidina iz Sarajeva, Ulica omladin-skih radnih brigada br. 8., kojeg zastupa Mustafa Bračković, odvjetnik iz Saraje-va, protiv tuženog Kantona Sarajevo, ko-ga zastupa zakonski zastupnik Pravob-raniteljstvo Kantona Sarajevo, radi isp-late razlike plaće u iznosu 4.760,86 KM. Navodi da je Općinski sud u Sarajevu presudom broj: 65 0 Rs 263797 12 Rs od 27.12.2012. godine obvezao tuženog da tužitelju isplati iznos od 4.797,84 KM iz osnova umanjenja plaće za period od sv-ibnja 2009. godine do prosinca 2011. go-dine, sa zakonskim zateznim kamatama od dospjelosti pojedinačnih mjesečnih iznosa do isplate, te da mu naknadi pri-padajuće troškove postupka u iznosu od 1.042,20 KM, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zakon-skog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantolani sud u Goraždu odbio i prvo-stupanjsku presudu potvrdio svojom pr-esudom broj: 05 0 Rs 000452 13 Rsž od 30.06.2013. godine. Protiv navedene pre-sude Kantonalnog suda u Goraždu, Ka-nton Sarajevo je izjavio apelaciju Ustav-nom sudu Bosne i Hercegovine. Odluču-jući o apelaciji Kantona Sarajevo, Ustav-ni sud Bosne i Hercegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 12.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično su-đenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i

Broj 4 – strana 650 Hercegovine, ukinuo drugostupanjsku presudu i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalogom da po žur-nom postupku donese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama.

Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženog, rj-ešenjem broj: 05 0 Rs 0004792 14 Rsž 2 od 04.04.2014. godine postupak prekin-uo i predočio Ustavnom sudu Federacije ustavno pitanje koje glasi: „da li su odr-edbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak u suglasnosti s od-redbama Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 72/05)“. Podnositelj zahtjeva citira naved-eni Amandman na Ustav Federacije Bo-sne i Hercegovine, zatim citira članak IV.C.7. stavak 1. Ustava Federacije Bos-ne i Hercegovine, kojima je utvrđeno da plaće i druge naknade sucu ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudačke fu-nkcije, osim kao posljedica disciplinskog postupka sukladno sa zakonom. Podnositelj zahtjeva navodi visi-ne plaća sudaca, koje su propisane Zak-onom o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i He-rcegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 55/13), koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Plaće propisane navedenim zakonom su tužitelju isplaćivane do siječnja 2009. go-dine, kada je stupio na snagu Zakon o porezu na dohodak, koji je kasnije mije-njan i dopunjavan. Primjenom osporen-ih odredaba Zakona tužitelju su isplaći-vane umanjene plaće za mjesečne iznose kako je to utvrđeno prvostupanjskom pr-esudom. Kako bi Kantonalni sud u Goraž-


du mogao donijeti odluku po žalbi tuži-telja protiv prvostupanjske presude, pr-edlaže Ustavnom sudu Federacije da donese presudu kojom će utvrditi da li su osporene odredbe Zakona u suglasn-osti sa Ustavom Federacije Bosne i Her-cegovine. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je dana 28.05.2014. godine sukladno sa člankom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, pozvao Kanton Sarajevo, putem Pravo-braniteljstva Kantona, Hajdarević Muhi-dina iz Sarajeva i Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bos-ne i Hercegovine, da kao stranke u po-stupku dostave odgovor na navode zah-tjeva Kantonalnog suda u Goraždu, u roku od 30 dana. U odgovoru na zahtjev koji je da-na 30.06.2014. godine dostavilo Pravob-raniteljstvo Kantona Sarajevo, navodi da Zakon o porezu na dohodak, koji je don-esen skoro tri godine nakon donošenja Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, nije imao za cilj smanjene plaća poreznih obveznika, a samim tim i tužitelja kao nositelja suda-čke funkcije. Ističu da je cilj Zakona o porezu na dohodak regulativa poreza na dohodak, odnosno određivanje obve-ze plaćanja poreza u okviru usvajanja fi-nancijske politike Europske unije, a za čiju osnovicu služi upravo neumanjena plaća. Navode da se ovdje zapravo radi-lo o prelasku na novi obračun isplate poreza kao sasvim novom i do tada ne-poznatom načelu po kojem je isplata po-reza uvijek obaveza onoga tko ostvaruje prihod, odnosno uposlenika. Naglašava-ju općepoznatu činjenicu da u Europskoj

24. april/travanj 2015. uniji svi ostvaritelji plaća snose obvezu plaćanja poreza na dohodak, te da nitko ne može biti oslobođen te obveze. Smat-raju da, ukoliko bi se mijenjale odredbe Zakona o porezu na dohodak, iz naved-enih razloga, došlo bi do izlaska iz okvi-ra pravnih pravila Europske unije. Pravobraniteljstvao Kantona Sar-ajevo je mišljenja da osporeni članci Za-kona nisu nesuglasni sa Ustavom Fede-racije Bosne i Hercegovine i navedenim Amandmanom na Ustav Federacije Bos-ne i Hercegovine. Navode da se ospore-nim člankom 4. Zakona regulira za koje djelatnosti se oporezuju dohoci, a u koje spadaju i nesamostalne djelatnosti koje podrazumijevaju i sudačku funkciju. Čl-ankom 9. se tretira postotak poreza, čla-nkom 10. se pojašnjava šta se sve smatra prihodom od nesamostalne djelatnosti, člankom 27. se regulira postupak utvrđi-vanja naplate poreza, člankom 48. se re-gulira donošenje podzakonskih akata, a člankom 49. se definira pravilna primje-na članka 10. stavak 1. i članka 27. Ističu da iz navedenih odredbi proizlazi da su porezni obveznici sve osobe koje ostva-ruju dohodak od bilo koje djelatnosti, pa i sudačke. Naglašavaju da osporene odred-be Zakona ne diraju u plaće. Plaće pred-stavljaju jednu, a porez na dohodak sas-vim drugu kategoriju. Pozivaju se na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercego-vine AP-2840/13 od 12.02.2014. godine, odnosno citiraju dio obrazloženja koje glasi: „niti jednom odredbom ovog Za-kona nije predviđena mogućnost isklju-čenja bilo koje kategorije uposlenika od obveze plaćanja poreza na dohodak, pa tako ni sudaca“. Navode još da u slučaju kada bi suci bile izuzete od obveze pla-ćanja poreza na dohodak, dovela bi se u pitanje primjena odredbi Zakona o pore-

Broj 4 – strana 651 zu na dohodak, koje su predmetom ocje-njivanja. Na taj način bi preostali uposle-nici sa svojim subjektivnim građanskim pravima u pogledu prava iz radnog od-nosa bili dovedeni u neravnopravan i diskriminirajući položaj u odnosu na su-ce, a što bi bilo protivno članku II točka 4. Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno jednakosti u pravima, bez diskriminaci-je, po bilo kom osnovu. Također bi bila povrijeđena prava iz Konvencije o zaš-titi ljudskih prava i temeljnih sloboda sa pripadajućim Protokolima. Na temelju izloženog, Pravobraniteljstvo Kantona Sarajevo smatra da su osporeni članci Zakona u potpunosti sukladni sa Ustav-om Federacije Bosne i Hercegovine i am-andmanima na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Hajdarević Muhidin, Zastupnič-ki dom i Dom naroda Parlamenta Fede-racije Bosne i Hercegovine nisu dostavili odgovor na navode zahtjeva Kantonaln-og suda u Goraždu. 5. Sjednica Suda bez javne rasprave Ustavni sud Federacije je suklad-no s člankom 13. stavak 1. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Herc-egovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. god-ine održao sjednicu bez javne rasprave, na kojoj je razmotrio činjenice i navode u zahtjevu i odgovora na zahtjev Kanto-na Sarajevo. Pritom je izvršen i uvid u Presudu ovog suda broj: U-12/14 od 09. 12.2014. godine kojom je, nakon održane javne rasprave odlučeno da odredbe čl. 4., 9., članak 10. stavak (1) i članka 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u ne-suglasnosti sa Ustavom Federacije Bos-ne i Hercegovine.

Broj 4 – strana 652 6. Relevantno pravo A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Članak IV.C.3.10.(4) ... (4) Ustavni sud odlučuje i o usta-vnim pitanjima koja mu predoči Vrhov-ni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u tijeku postupka pred tim sud-om. B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman LX Članak IV.C.7. mijenja se i glasi:

“1. Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom. 2. Plaća i drugi uvjeti obavljanja funkcije, uključujući i imunitet, za sve suce sudova Federacije utvrđuju se za-konom.“

Amandman LXII Članak V.11. Ustava Federacije mijenja se i glasi: ... „3. ...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom“.

Amandman LXIII Članak VI.7. Ustava Federacije mijenja se i glasi:


... „4. ...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom.”

Amandman CVI



članka IV.C.7. stavak 3., članka V.4. 11. i stavka 4. članka VI.7. ovog Ust-ava, plaća i/ili druge naknade sucu mogu biti umanjeni zakonom done-senim do 10. siječnja 2006. godine.




Članak 4.


1) od nesamostalne djelatnosti; 2) od samostalne djelatnosti; 3) od imovine i imovinskih prava; 4) od ulaganja kapitala.


Članak 9. Porez na dohodak plaća se po st-opi od 10%.



(2) Oporezivim prihodima od nesamo-

stalne djelatnosti smatraju se i :

1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje poslodav-ac isplatiuposlenicima iznad un-osa utvrđenih Pravilnikom o pr-imjeni Zakona o porezu na do-hodak


3) zaostale plaće odnosno razlike plaća koje se odnose na protekle porezne periode, a koja se upo-sleniku ili bivšem uposleniku is-plaćuju u tekućem poreznom pe-riodu na osnovu sudske presu-de, osim iznosa zateznih kamata koje se u ovom slučaju ne smat-raju oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti



nesamostalne djelatnosti ulaze u do-

Broj 4 – strana 653 hodak, i to:




4) Izmirivanje osobnih troškova od strane poslodavca,




1) pomoć za gubitke nastale kao po-sljedica elementarnih nepogoda i pomoći po osnovu ozljeda i bo-lesti koje isplaćuje poslodavac up-osleniku ili članu njegove obite-lji, isplaćene do visine utvrđene posebnim propisima,



4) smještaj i plaćanje troškova smje-štaja osiguranog za javne dužno-snike uposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inozemstvu, i druge naknade is-


plaćene do visine utvrđene pose-bnim propisima,

5) poklon(i) koje poslodavci daju uposleniku jedanput ili više puta u tijeku poreznog perioda pov-odom državnih i/ili vjerskih pra-znika ili jubileja tvrtke, čija uku-pna vrijednost nije viša od 30% prosječne mjesečne neto plaće is-plaćene u Federaciji prema pos-ljednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku.

6) otpremnine u slučaju otkaza ug-ovora o radu sukladno sa člank-om 100. Zakona o radu („Službe-ne novine Federacije BiH“, br.: 43/99, 32/00 i 29/03) i Općim kolektivnim ugovorom.

Članak 27.



(2) Obračun, obustavu i uplatu akontac-ije poreza na dohodak od nesamos-talne djelatnosti vrši poslodavac ili sam obveznik poreza. Obveznik por-eza na dohodak je uposlenik.

(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem je upo-slenik dostavio svoju poreznu karti-cu, obračunava se mjesečno od pore-zne osnovice koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ov-


oga Zakona, i za iznos mjesečnih os-obnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovoga Zakona, primjenom stope iz članka 9. ovoga Zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem uposl-enik nije dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ov-oga Zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, uposlenicima – rezidentn-im poreznim obveznicima iz članka 2. stavka (4) ovog zakona, koji doho-dak ostvaruju kod poslodavaca pra-vnih i fizičkih osoba koje imaju sjedi-šte na području Federacije, akontaci-ja poreza na dohodak od nesamosta-lne djelatnosti obračunava se i plaća na poreznu osnovicu koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, a umanjeni za plaćene rashode iz čla-nka 11, ovog Zakona i za iznos mjes-ečnih osobnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovog Zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesam-ostalne djelatnosti koji se obračuna-va na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao dulje od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po stopi od 10%, bez umanjenja za osobne odbitke iz članka 24. ovoga zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stavka (5) ovoga član-ka smatra se konačno utvrđenim po-


rezom za porezni period, te porezni obveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obveznik, ukoliko želi ostva-riti pravo na osobni odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akon-tacije poreza unijeti u godišnju pore-znu prijavu.

(8) Strane organizacije koje ne uživaju diplomatski imunitet u Federaciji i uposlenici tih organizacija koji imaju sjedište, odnosno prebivalište u Fed-eraciji dužni su pri isplati dohotka od nesamostalne djelatnosti uposle-nim građanima ili stranim državljan-ima obračunati porez po odbitku su-kladno st. (1) do (6) ovoga članka i uplatiti ga u zakonom propisanome roku.


(10) Porezni obveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inozemstva dužan je na taj dohodak sam obračunati akontac-iju poreza od nesamostalne djelatno-sti na način iz st. (1) do (6) ovoga čl-anka i uplatiti je u roku od pet dana od dana kada je primio dohodak.

Članak 48.







Članak 49.


primjene članka 10. stavka 1. i članka 27. ovoga zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno naj-kasnije do početka primjene ovoga zak-ona mjesečne plaće svojim uposlenicima obračunavati i u poreznim evidencijama i izvješćima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plaća svojih uposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprino-sa i poreza na plaću vršiti na osnovu br-uto iznosa plaće koji bi se utvrdio prera-čunavanjem postojeće ugovorene neto plaće u bruto plaću po slijedećoj formu-li:

100

100

95

100



Bruto

Broj 4 – strana 656 D. Poslovnik Ustavnog suda Federa- cije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10)



rasprave donosi rješenje o odbacivanju zahtjeva pridržavat će se razloga nave-denih u članku 26. stavak 1. Zakona i rj-ešenje, zasnivati na samo jednom razlo-gu, ukoliko Sud ne odluči drugačije.


– da u ostavljenom roku podnosi-telj nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano ili ih nije ot-klonio onako kako mu je nalože-no,

– da osporeni opći akt nije na sn-azi,



nenadležnosti, Sud može na prijedlog suca izvjesitelja odlučiti da li postoje ra-zlozi za postupanje sukladno sa stavk-om 2. članka 26. Zakona. E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine


Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine 7. Činjenično stanje i stav Suda Ustavni sud Federacije je u prov-edenom postupku razmotrio navode po-dnositelja zahtjeva, odgovora na zahtjev te činjenice iz dokumentacije u spisu pr-edmeta. Ovaj sud je posebice imao u vi-du Presudu Ustavnog suda Federacije, broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine, koj-om je nakon održane javne rasprave 09. 12.2014. godine, te prezentiranja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da Kantonalni sud u Sarajevu nije sma-trao u konkretnom slučaju da se radilo o ocjeni usuglašenosti osporenih odreda-ba Zakona sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine, već je isti Sud smatrao da se radi o tumačenju i primjeni, s jedne strane Zakona o plaćama i drugim nak-nadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine, a s druge strane Zakona o porezu na dohodak, imajući u vidu odredbe o zaštiti plaća sudaca. Međutim, upravo je takvo shva-tanje i odlučivanje na njemu zasnovano, od strane Ustavnog suda Bosne i Herce-govine, u gore spomenutoj odluci ocije-njeno kao izlaženje iz okvira stvarne na-dležnosti i prvostupanjskog i drugostu-panjskog suda i bilo razlogom da se ap-elacija tuženoga usvoji, a predmet vrati podnositelju zahtjeva na ponovno odlu-čivanje. Prema tome je predočavanje ov-og ustavnog pitanja, s prijedlogom da se utvrdi ustavnost osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, direktna posljedica spominjane odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, te potom i Presude Ustavnog suda Federacije broj:

24. april/travanj 2015. U-12/14 od 09.12.2014. godine. Naime, neosporna je činjenica da podnositelj za-htjeva u prvobitnom postupku po žalbi nije ocijenio potrebnim prekinuti postu-pak i predočiti predmetno ustavno pita-nje Ustavnom sudu Federacije, već je žalbu tuženoga odbio kao neutemeljenu i potvrdio prvostupanjsku presudu. Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, donesena povodom apela-cije tuženoga međutim jasno kazuje da takav stav suda nije bio pravno korekt-an, već da je, kao i postupak prvostupa-njskog suda, bio zasnovan na "arbitrar-noj primjeni procesnog prava", precizni-je odredaba o stvarnoj nadležnosti, jer su odluke tih sudova bile zasnovane na njihovoj ocjeni da tuženi nije imao pravo umanjiti plaću tužitelju primjenom Zak-ona o porezu na dohodak, jer su ospo-rene odredbe tog Zakona u nesuglasno-sti s Amandmanom CVI na Ustav Fede-racije Bosne i Hercegovine, a ta ocjena je, prema pravnom stanovištu Ustavnog suda Bosne i Hercegovine iz spomenute odluke, bila izvan stvarne nadležnosti redovnih sudova, čime je apelantu po-vrijeđeno pravo na pravično suđenje. Ustavni sud Federacije, kao isklj-učivo nadležan za takvu ocjenu, također konstatira da zahtjev počiva na ocjeni i shvatanju redovnih sudova, po kojem je primjena osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak prouzrokovala um-anjenje plaće tužitelju, a koje umanjenje protuuvjetuje odredbama Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Herce-govine. Pritom se, međutim, gubi iz vi-da kako je riječ o sistemskom zakonu kojim se provodi financijska i fiskalna

Broj 4 – strana 657 politika u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne, te da njegov ratio legis niti njegov cilj nije ni direktno ni indirektno umanjenje plaća bilo koje kategorije obveznika por-eza na dohodak, pa tako ni plaća suda-ca. Predmet reguliranja tog Zakona nije određivanje visine plaća poreskih obve-znika, već određivanje visine i načina naplate poreza na dohodak. Visina plaća sudaca u Federaciji Bosne i Hercegovine utvrđena je poseb-nim zakonom, a to je Zakon o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine i na taj se Zakon referira u prvom stavku Amand-mana CVI, pa se upravo zato zaštitne odredbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi pr-edmet reguliranja bile plaće sudaca i tu-žitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine. Taj je Amandman naime i done-sen kako bi se stvorio ustavni temelj za korekciju plaća sudaca i tužitelja, nakon što je Upravni odbor za implementaciju mira u svom Kominikeu od 24. lipnja 2005. godine iskazao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti s kojim se suočavaju vlasti u Bosni i Hercegovini, naročito na entitetskom nivou“, te nak-on što je Visoki predstavnik UN za Bos-nu i Hercegovinu, prihvatajući preporu-ke Radne skupine, koju su činili predsta-vnici ministarstava pravde entiteta i Bo-sne i Hercegovine, Pravosudnog povje-renstva Brčko Distrikta, Visokog sudbe-nog i tužiteljskog vijeća Bosne i Herce-govine, kao i udruge sudaca i tužitelja u oba entiteta, prema kojima bi plaće za suce i tužitelje trebale biti „umjereno umanjene“, odlučio donijeti Zakon o pl-aćama i drugim naknadama sudaca i tu-žitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Broj 4 – strana 658 Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plaća sudaca i tužitelja, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudačkoj i tužilačkoj funkciji u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne („Službene novine Federacije BiH, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji. Da je to tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visok-og predstavnika UN za Bosnu i Herceg-ovinu, onaj kojim je donesen Amandm-an CVI i onaj kojim je donesen Zakon, objavljena jedan iza drugog, respektiv-no, u istom službenom glasilu i to u „Sl-užbenim novinama Federacije BiH“, br-oj: 72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti spregnute sa Zakonom o plaćama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine: stavak prvi, zato što se u njemu govori o uma-njenju „zakonom donesenim do 10. Sije-čnja 2006. godine“, a to je nedvojbeno Zakon o plaćama sudaca i tužitelja u Fe-deraciji Bosne i Hercegovine, a drugi i treći stavak zato što se u njima referira na stavak prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno“) od kojeg Amandman zaštićuje plaće su-daca očigledno odnosi na umanjenje ko-je bi nastalo izmjenama toga Zakona ili donošenjem novog zakona, ali zakona čiji bi predmet reguliranja bile plaće no-sitelja sudačke i tužilačke funkcije, a ne zakona kojim se regulira način naplate poreza na dohodak za sve obveznike tog poreza u Federaciji Bosne i Hercegovine.


Imajući u vidu sve izloženo, Ust-

avni sud Federacije smatra da se mate-matički efekti koji nastaju u pogledu vi-sine plaća sudaca primjenom osporenih odredaba Zakona, ne mogu smatrati um-anjenjem plaća u smislu u kojem o tome govore zaštitne odredbe Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Herce-govine. Utoliko prije, što je do faktičkog umanjenja plaća sudaca, samo na godiš-njem nivou i time naizgled indirektno, dolazilo i za primjene ranijih propisa o oporezivanju.

Treba istaći da je u ovom predm-etu u odnosu na presuđeni predmet br-oj: U-12/14 od 09.12.2014. godine zaht-jev za ocjenu ustavnosti proširen i na st. (2), (3) i (4) članka 10. osporenog Zakona (u predmetu broj: U-12/14 osporava se samo stavak 1. članka 10.), koji su samo dopunskog karaktera i njima se u stvari obrazlaže stavak 1. ovog članka.

Sud smatra da nakon što je nave-denom Presudom broj: U-12/14 od 09. 12.2014. godine potvrđena ustavnost st-avka (1) članka 10. osporenog Zakona, ne postoje dokazi u prilog eventualnoj neustavnosti odredaba st. (2), (3) i (4), kojima je precizno utvrđen domet odre-dbe prvog stavka, koji važe jednako za sve obveznike poreza na dohodak.

U zahtjevu su osporene i odred-be čl. 48. i 49. Zakona, što u predmetu broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine nije bio slučaj. Međutim, za neustavnost ov-ih spornih članaka nije dato nikakvo ob-razloženje, niti su priloženi dokazi koji bi potvrđivali tu neustavnost.

Člankom 48. se ovlaštava resorni ministar za donošenje podzakonskih ak-

24. april/travanj 2015. ata neophodnih za provođenje Zakona o porezu na dohodak, što bi u stvari i trebala biti njegova ustavna obveza.

Članak 49. je provedbenog kara-ktera, kojim se daje obvezujuća instru-kcija za poslodavce u pogledu primjene odredbi članka 10. stavak 1. i članka 27. Zakona, kako bi se način obračuna mjes-ečne plaće uposlenika i njeno iskaziva-nje u poreznim evidencijama i izvješta-jima, usuglasili sa Zakonom. Ukoliko ne-ki poslodavac nije postupao prema ovoj odredbi, onda se radi o pogrešnoj prim-jeni materijalnog prava a ne neustavno-sti te odredbe Zakona.

Ustavni sud Federacije nije se upuštao u metodologiju i način obraču-na poreza na dohodak, jer za to nije na-dležan, a niti je to bilo predmet zahtjeva.

Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zako-na o porezu na dohodak za koji se tako-đer traži ocjena ustavnosti, to je suklad-no s člankom 41. stavak 2. alineja 3. Pos-lovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Fede-racije BiH“, broj: 40/10) odlučeno je kao u stavku 2. dispozitiva ove presude.

Ovu presudu Ustavni sud Feder-acije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, Predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, suci Suda.

Broj: U-23/14 Predsjednica 18.03.2015.godine Ustavnog suda Federacije S a r a j e v o Bosne i Hercegovine

Kata Senjak,v.r. ..............................


244

Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине, одлучујући о уставн-ом питању које му је предочио Кант-онални суд у Горажду у вези са утвр-ђивањем уставности одредаба чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак, на основу члана IV.Ц.3.10. (4) Устава Федерације Босне и Херцего-вине, на сједници без јавне расправе од-ржане дана 18.03.2015. године, донио је


1. Утврђује се да су одредбе члана 10. ст. (2), (3), и (4) и чл. 48. и 49. За-кона о порезу на доходак („Служ-бене новине Федерације БиХ“, бр.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13) у сагласности са Уставом Федераци-је Босне и Херцеговине.

2. Одбацује се захтјев на постављено уставно питање Кантоналног суда у Горажду за утврђивање уставно-сти одредби члana 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13), јер је о устав-ности наведених одредби Суд од-лучио Пресудом у предмету број: У-12/14 од 09.12.2014. године.




Кантонални суд у Горажду (у

Broj 4 – strana 660 даљем тексту: подносилац захтјева) предочио је Уставном суду Федераци-је Босне и Херцеговине (у даљем тек-сту: Уставни суд Федерације) дана 09. 05.2014. године уставно питање веза-но зa утврђивањe уставности чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на до-ходак (у даљем тексту: оспорени чла-нови Закона). Подносилац захтјева је уставно питање предочио на основу члана IV. Ц.3.10.(4) Устава Федерације Босне и Херцеговине а у вези са Амандман-има LII и XCVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине, а након одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, број:АП-2840/13 од 12.02.2014. године. 2. Странке у поступку Странке у поступку у овом пр-едмету су на основу члана 39. става 2. Закона о поступку пред Уставним су-дом Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр. 6/95 и 37/03) Кантонални суд у Горажду, Хајдаревић Мухидин из Са-рајева, као тужилац у судском посту-пку пред Кантоналним судом у Гора-жду, Кантон Сарајево, као тужени у наведеном судском поступку и Пред-ставнички дом и Дом народа Парла-мента Федерације Босне и Херцего-вине, као доносилац оспорених члан-ова Закона. 3. Битни наводи на којима се заснива уставно питање

Подносилац захтјева наводи да се пред Кантоналним судом у Гораж-ду води парнични поступак по тужби Хајдаревић Мухидина из Сарајева, Улица омладинских радних бригада


бр. 8., којег заступа Мустафа Брачков-ић, адвокат из Сарајева, против туже-ног Кантона Сарајево, кога заступа за-конски заступник Правобранилаштво Кантона Сарајево, ради исплате разлике плате у износу 4.760,86 КМ. Наводи да је Општински суд у Сара-јеву пресудом број: 65 0 Рс 263797 12 Рс од 27.12.2012. године обавезао туж-еног да тужиоцу исплати износ од 4.797,84 КМ из основа умањења плате за период од маја 2009. године до дец-ембра 2011. године, са законским зате-зним каматама од доспјелости поједи-начних мјесечних износа до исплате, те да му накнади припадајуће трошк-ове поступка у износу од 1.042,20 КМ, све у року од 15 дана.

Кантон Сарајево је путем зако-нског заступника изјавио жалбу, коју је Кантонални суд у Горажду одбио и првостепену пресуду потврдио својом пресудом број: 05 0 Рс 000452 13 Рсж од 30.06.2013. године. Против наведе-не пресуде Кантоналног суда у Гора-жду, Кантон Сарајево је изјавио апе-лацију Уставном суду Босне и Херце-говине. Одлучујући о апелацији Кан-тона Сарајево, Уставни суд Босне и Херцеговине је одлуком број: Ап-2840 /13 од 12.02.2014. године утврдио пов-реду права на правично суђење из чл-ана II/3.е) Устава Босне и Херцегови-не, укинуо другостепену пресуду и предмет вратио Кантоналном суду у Горажду, с налогом да по хитном по-ступку донесе нову одлуку и у року од шест мјесеци обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузет-им мјерама.

Кантонални суд у Горажду је у поступку рјешавања по жалби тужен-ог, рјешењем број: 05 0 Рс 0004792 14 Рсж 2 од 04.04.2014. године поступак

24. april/travanj 2015. прекинуо и предочио Уставном суду Федерације уставно питање које гла-си: „да ли су одредбе чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак у сагласности са одредбама Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Хе-рцеговине („Службене новине Феде-рације БиХ“, број: 72/05)“. Подносилац захтјева цитира наведени Амандман на Устав Федера-ције Босне и Херцеговине, затим цит-ира члан IV.Ц.7. став 1. Устава Феде-рације Босне и Херцеговине, којима је утврђено да плате и друге накнаде су-дији не могу бити умањене за вријеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског поступка у складу са законом. Подносилац захтјева наводи висине плата судија, које су пропис-ане Законом о платама и другим нак-надама судија и тужилаца у Федера-цији Босне и Херцеговине („Службе-не новине Федерације БиХ“, брoj: 72/05, 22/09 и 55/13), који је ступио на снагу 01.01.2006. године. Плате пр-описане наведеним законом су тужи-оцу исплаћиване до јануара 2009. го-дине, када је ступио на снагу Закон о порезу на доходак, који је касније ми-јењан и допуњаван. Примјеном оспо-рених одредаба Закона тужиоцу су исплаћиване умањене плате за мјесеч-не износе како је то утврђено првосте-пеном пресудом. Како би Кантонални суд у Го-ражду могао донијети одлуку по жа-лби тужиоца против првостепене пр-есуде, предлаже Уставном суду Феде-рације да донесе пресуду којом ће ут-врдити да ли су оспорене одредбе За-кона у сагласности са Уставом Федер-ације Босне и Херцеговине.

Broj 4 – strana 661 4. Битни наводи одговора на захтјев

Уставни суд Федерације је да-на 28.05.2014. године у складу са чла-ном 16. Закона о поступку пред Уста-вним судом Федерације Босне и Хер-цеговине, позвао Кантон Сарајево, пу-тем Правобранилаштва Кантона, Хај-даревић Мухидина из Сарајева и Пре-дставнички дом и Дом народа Парла-мента Федерације Босне и Херцегови-не, да као странке у поступку доставе одговор на наводе захтјева Кантонал-ног суда у Горажду, у року од 30 дана. У одговору на захтјев који је дана 30.06.2014. године доставило Пр-авобранилаштво Кантона Сарајево, наводи да Закон о порезу на доходак, који је донесен скоро три године нак-он доношења Амандмана CVI на Уст-ав Федерације Босне и Херцеговине, није имао за циљ смањене плата пор-езних обавезника, а самим тим и туж-иоца као носиоца судијске функције. Истичу да је циљ Закона о порезу на доходак регулатива пореза на доход-ак, односно одређивање обавезе пла-ћања пореза у оквиру усвајања фина-нсијске политике Европске уније, а за чију основицу служи управо неумањ-ена плата. Наводе да се овдје заправо радило о преласку на нови обрачун исплате пореза као сасвим новом и до тада непознатом принципу по којем је исплата пореза увијек обавеза онога ко остварује приход, односно запосле-ника. Наглашавају општепознату чи-њеницу да у Европској унији сви ост-варитељи плата сносе обавезу плаћа-ња пореза на доходак, те да нико не може бити ослобођен те обавезе. Сма-трају да, уколико би се мијењале одр-едбе Закона о порезу на доходак, из наведених разлога, дошло би до изла-

Broj 4 – strana 662 ска из оквира правних правила Евро-пске уније. Правобранилаштво Кантона Сарајево је мишљења да оспорени чл-анови Закона нису несагласни са Уст-авом Федерације Босне и Херцегови-не и наведеним Амандманом на Ус-тав Федерације Босне и Херцеговине. Наводе да се оспореним чланом 4. За-кона регулише за које дјелатности се опорезују дохоци, а у које спадају и несамосталне дјелатности које подра-зумијевају и судијску функцију. Чла-ном 9. се третира постотак пореза, чл-аном 10. се појашњава шта се све см-атра приходом од несамосталне дјела-тности, чланом 27. се регулише посту-пак утврђивања наплате пореза, чла-ном 48. се регулише доношење подза-конских аката, а чланом 49. се дефи-нише правилна примјена члана 10. став 1. и члана 27. Истичу да из наве-дених одредби произлази да су порез-ни обавезници сва лица која остварују доходак од било које дјелатности, па и судијске. Наглашавају да оспорене одре-дбе Закона не дирају у плате. Плате представљају једну, а порез на дохо-дак сасвим другу категорију. Позивају се на одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине АП-2840/13 од 12.02.2014. године, односно цитирају дио образ-ложења које гласи: „нити једном одр-едбом овог Закона није предвиђена могућност искључења било које ка-тегорије запосленика од обавезе пла-ћања пореза на доходак, па тако ни судија“. Наводе још да у случају када би судије биле изузете од обавезе пл-аћања пореза на доходак, довела би се у питање примјена одредби Закона о порезу на доходак, које су предметом оцјењивања. На тај начин би преоста-


ли запосленици са својим субјектив-ним грађанским правима у погледу права из радног односа били доведе-ни у неравноправан и дискриминир-ајући положај у односу на судије, а што би било противно члану II тачка 4. Устава Босне и Херцеговине, однос-но једнакости у правима, без дискри-минације, по било ком основу. Тако-ђер би била повријеђена права из Ко-нвенције о заштити људских права и основних слобода са припадајућим Протоколима. На основу изложеног, Правобранилаштво Кантона Сарајево сматра да су оспорени чланови Зако-на у потпуности у складу са Уставом Федерације Босне и Херцеговине и амандманима на Устав Федерације Босне и Херцеговине. Хајдаревић Мухидин, Предста-внички дом и Дом народа Парламе-нта Федерације Босне и Херцеговине нису доставили одговор на наводе за-хтјева Кантоналног суда у Горажду. 5. Сједница Суда без јавне расправе

Уставни суд Федерације је у ск-ладу са чланом 13. став 1. Пословника Уставног суда Федерације Босне и Хе-рцеговине („Службене новине Феде-рације БиХ“, број: 40/10), дана 18.03. 2015. године одржао сједницу без јав-не расправе, на којој је размотрио чи-њенице и наводе у захтјеву и одгово-ра на захтјев Кантона Сарајево. Прит-ом је извршен и увид у Пресуду овог суда број: У-12/14 од 09.12.2014. годи-не којом је, након одржане јавне рас-праве одлучено да одредбе чл. 4., 9., члан 10. став (1) и члана 27. Закона о порезу на доходак нису у несагласно-сти сa Уставом Федерације Босне и Херцеговине.

24. april/travanj 2015. 6. Релевантно право А. Устав Федерације Босне и Херцеговине



“1. Плата и друге накнаде суд-ији не могу бити умањени за вријеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског поступка у складу са законом. 2. Плата и други услови обав-љања функције, укључујући и иму-нитет, за све судије судова Федерације утврђују се законом.“

Амандман LXII Члан V.11. Устава Федерације мијења се и гласи: ... „3. ...Плата и друге накнаде су-дији не могу бити умањени за ври-јеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског посту-пка у складу са законом“.

Амандман LXIII Члан VI.7. Устава Федерације мијења се и гласи:


... „4. ...Плата и друге накнаде судији не могу бити умањени за вр-ијеме вршења судијске функције, ос-им као посљедица дисциплинског по-ступка у складу са законом.”



Члан IX.11.ф. (1) „Као изузетак од принципа из

става 1. члана IV.Ц.7. става 3., чла-на V.4.11. и става 4. члана VI.7. ов-ог Устава, плата и/или друге нак-наде судији могу бити умањени законом донесеним до 10. јануара 2006. године.


(3) Ставови 1. и 2. овог члана не могу се тумачити тако да је на било ко-ји начин или у било којем облику, директно или индиректно, дозво-љено неко друго умањење плате и /или других накнада судији заш-тићених ставом 1. члана IV.Ц.7., ставом 3. члана V.4.11. и ставом 4. члана VI.7. овог Устава.“


Члан 4.

Порезом на доходак опорезују се дохоци које порезни обавезник ост-вари:

1) од несамосталне дјелатности;


2) од самосталне дјелатности; 3) од имовине и имовинских пра-

ва; 4) од улагања капитала.

Члан 9.

Порез на доходак плаћа се по стопи од 10%.


ности сматра се бруто плата коју запосленику исплаћује послодав-ац по основу уговора о раду одно-сно радног односа или даје у ства-рима, користима, протууслугама или у виду премија и других при-хода, за рад обављен по његовим упутствима, осим прихода из чл. 5. и 6. овог закона.



1) додатни приходи по основу накнада, помоћи и сл. које пос-лодавац исплати запосленици-ма изнад уноса утврђених Пр-авилником о примјени Зако-на о порезу на доходак


3) заостале плате односно разли-ке плата које се односе на про-текле порезне периоде, а која се зaпосленику или бившем зa-посленику исплаћују у текућ-ем порезном периоду на осно-ву судске пресуде, осим износа затезних камата које се у овом случају не сматрају опорезив-им приходом од несамосталне


дјелатности







4) измиривање личних трошкова од стране послодавца

5) измиривање или опрост дужн-ичке обавезе од стране послод-авца



1) помоћ за губитке настале као посљедица елементарних неп-огода и помоћи по основу озљ-еда и болести које исплаћује послодавац запосленику или члану његове породице, спла-ћене до висине утврђене посе-бним прописима,


3) смјештај који послодавац обез-


бјеђује запосленику на мјесту гдје се обавља дјелатност, ако је неопходно коришћење смјешт-аја за запосленика ради обављ-ања радног задатка,


5) поклон(и) које послодавци дају запосленику једанпут или ви-ше пута у току порезног пери-ода поводом државних и/или вјерских празника или јубилеја фирме, чија укупна вриједност није виша од 30% просјечне мјесечне нето плате исплаћене у Федерацији према посљедњ-ем објављеном податку надле-жног органа за статистику.

6) отпремнине у случају отказа уговора о раду, у складу са чл-аном 100. Закона о раду „Слу-жбене новине Федерације БиХ“, бр.: 43/99, 32/00 и 29/03) и Оп-штим колективним уговором.

Члан 27.


несамосталне дјелатности обрачу-нава се и обуставља при свакој ис-плати плате и/или опорезиве на-кнаде, према прописима који се примјењују на дан исплате, а упл-аћује се истог дана или првог дана по извршеној исплати плате и/ или опорезиве накнаде.

(2) Обрачун, обуставу и уплату акон-тације пореза на доходак од неса-

Broj 4 – strana 665 мосталне дјелатности врши посло-давац или сам обавезник пореза. Обавезник пореза на доходак је запосленик.

(3) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем је запосленик доставио своју порез-ну картицу, обрачунава се мјесеч-но од порезне основице коју чине сви опорезиви приходи од несамо-сталне дјелатности које је запосле-ник остварио код тог послодавца у том мјесецу, умањени за плаћене расходе из члана 11. овога закона, и за износ мјесечних личних одб-итака из члана 24. ст. (1) и (2) овога Закона, примјеном стопе из члана 9. овога Закона.

(4) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем за-посленик није доставио своју пор-езну картицу, обрачунава се мје-сечно од порезне основице коју чине сви опорезиви приходи од несамосталне дјелатности које је запосленик остварио код тог пос-лодавца у том мјесецу, умањени за плаћене расходе из члана 11. овога закона, примјеном стопе од 10%.

(5) Изнимно, запосленицима – резид-ентним порезним обавезницима из члана 2. става (4) овог Закона, који доходак остварују код посло-даваца правних и физичких особа које имају сједиште на подручју Федерације, аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатно-сти обрачунава се и плаћа на по-резну основицу коју чине сви оп-орезиви приходи од несамосталне дјелатности које је зaпосленик ост-варио код тог послодавца у том мј-


есецу, а умањени за плаћене рас-ходе из члана 11, овог Закона и за износ мјесечних личних одбитака из члана 24. ст. (1) и (2) овог Зако-на.

(6) Порез на доходак по основи неса-мосталне дјелатности који се обра-чунава на остварени доходак за рад који у једном мјесецу није тра-јао дуље од 10 дана, односно 80 са-ти, а за који исплаћени доходак не износи више од 250,00 КМ, обрач-унава се по стопи од 10%, без ума-њења за личне одбитке из члана 24. овога Закона.

(7) Обустављени, односно одбијени и уплаћени порез из става (5) овога члана сматра се коначно утврђен-им порезом за порезни период, те порезни обавезник за тај доходак није дужан поднијети годишњу порезну пријаву. Порезни обвезн-ик, уколико жели остварити право на лични одбитак, може тај дохо-дак и уплаћене износе аконтације пореза унијети у годишњу порез-ну пријаву.

(8) Стране организације које не ужи-вају дипломатски имунитет у Фед-ерацији и запосленици тих орга-низација који имају сједиште, одн-осно пребивалиште у Федерацији дужни су при исплати дохотка од несамосталне дјелатности запосле-ним грађанима или страним др-жављанима обрачунати порез по одбитку у складу са ст. (1) до (6) овога члана и уплатити га у зако-ном прописаноме року.

(9) Порезни обавезник који је запос-лен у дипломатском или конзула-рном представништву друге држ-аве, у међународној организацији или у представништву или орга-


низацији која на територију Феде-рације има дипломатски имунит-ет, када је обавезник пореза и пр-ема овому закону, дужан је сам об-рачунати аконтацију пореза на доходак од несамосталне дјелатно-сти према одредбама ст. (1) до (5) овога члана и уплатити је на про-писани рачун у законом прописа-ном року.


Члан 48.


од дана ступања на снагу овога зак-она донијети сљедеће подзаконске ак-те:





Члан 49.

У циљу омогућавања правилне примјене члана 10. става 1. и члана 27. овога закона, сви послодавци су дуж-ни до дана ступања на снагу односно најкасније до почетка примјене овога закона мјесечне плате својим запосле-ницима обрачунавати и у порезним евиденцијама и извјештајима искази-вати у бруто-износима. Послодавци који до почетка примјене Закона о по-резу на доходак не пређу на утврђив-ање плата својих запосленика у бруто износу, дужни су обрачун доприноса и пореза на плату вршити на основу бруто износа плате који би се утврдио прерачунавањем постојеће уговорене нето плате у бруто плату по слиједе-ћој формули:

Д. Пословник Уставног суда Феде- рације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, број: 40/10)




Ако не постоје друге процесне претпоставке за одлучивање о бити ствари, осим оних изричито наведен-

Broj 4 – strana 667 их у ставу 1. члана 26. Закона, у рјеш-ењу се изричито наводи о којим се процесним претпоставкама ради. Те друге претпоставке могу бити, посеб-но:

– да у остављеном року поднос-илац није отклонио недостат-ке на које му је указано или их није отклонио онако како му је наложено,


– да се ради о захтјеву о којем је Суд већ одлучио или да се ра-ди о захтјеву исте правне и чи-њеничне природе у којем је Суд већ заузео становиште и сл.


ненадлежности, Суд може на пријед-лог судије извјестиоца одлучити да ли постоје разлози за поступање у складу са ставом 2. члана 26. Закона. Е. Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине број: АП-2840/13 од 12.02.2014. године Пресуда Уставног суда Федерац- ије Босне и Херцеговине број: У-12/14 од 09.12.2014. године 7. Чињенично стање и став Суда Уставни суд Федерације је у проведеном поступку размотрио нав-оде подносиоца захтјева, одговора на захтјев те чињенице из документације у спису предмета. Овај суд је посебно имао у виду Пресуду Уставног суда Федерације, број: У-12/14 од 09.12. 2014. године, којом је након одржане јавне расправе 09.12.2014. године, те

Broj 4 – strana 668 презентовања изјава и доказа страна-ка у поступку, утврђено да Кантонал-ни суд у Сарајеву није сматрао у кон-кретном случају да се радило о оцјени усаглашености оспорених одредаба Закона са Уставом Федерације Босне и Херцеговине, већ је исти Суд смат-рао да се ради о тумачењу и примје-ни, с једне стране Закона о платама и другим накнадама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Херцеговине, а с друге стране Закона о порезу на до-ходак, имајући у виду одредбе о заш-тити плата судија. Међутим, управо је такво схва-тање и одлучивање на њему заснова-но, од стране Уставног суда Босне и Херцеговине, у горе споменутој одлу-ци оцијењено као излажење из окви-ра стварне надлежности и првостепе-ног и другостепеног суда и било раз-логом да се апелација туженога усво-ји, а предмет врати подносиоцу захтј-ева на поновно одлучивање. Према томе је предочавање овог уставног пи-тања, с приједлогом да се утврди уст-авност оспорених одредаба Закона о порезу на доходак, директна посљед-ица спомињане одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, те потом и Пре-суде Уставног суда Федерације број: У-12/14 од 09.12.2014. године. Наиме, неоспорна је чињеница да подноси-лац захтјева у првобитном поступку по жалби није оцијенио потребним прекинути поступак и предочити пр-едметно уставно питање Уставном су-ду Федерације, већ је жалбу туженога одбио као неосновану и потврдио пр-востепену пресуду. Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, донесена поводом апе-


лације туженога међутим јасно казује да такав став суда није био правно ко-ректан, већ да је, као и поступак прво-степеног суда, био заснован на "арби-трарној примјени процесног права", прецизније одредаба о стварној над-лежности, јер су одлуке тих судова биле засноване на њиховој оцјени да тужени није имао право умањити пл-ату тужиоцу примјеном Закона о пор-езу на доходак, јер су оспорене одре-дбе тог Закона у несагласности са Ам-андманом CVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине, а та оцјена је, према правном становишту Уставног суда Босне и Херцеговине из спомен-уте одлуке, била изван стварне надле-жности редовних судова, чиме је ап-еланту повријеђено право на правич-но суђење. Уставни суд Федерације, као искључиво надлежан за такву оцјену, такођер констатуje да захтјев почива на оцјени и схватању редовних судо-ва, по којем је примјена оспорених од-редаба Закона о порезу на доходак проузроковала умањење плате тужи-оцу, а које умањење протуусловљава одредбама Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине. Притом се, међутим, губи из вида како је ријеч о системском зако-ну којим се проводи финансијска и фискална политика у Федерацији Бо-сне и Херцеговине, те да његов ratio le-gis нити његов циљ није ни директно ни индиректно умањење плата било које категорије обавезника пореза на доходак, па тако ни плата судија. Пр-едмет регулисања тог Закона није од-ређивање висине плата пореских оба-везника, већ одређивање висине и на-

24. april/travanj 2015. чина наплате пореза на доходак. Висина плата судија у Федера-цији Босне и Херцеговине утврђена је посебним законом, а то је Закон о пл-атама и другим накнадама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Хер-цеговине и на тај се Закон реферише у првом ставу Амандмана CVI, па се управо зато заштитне одредбе тог Амандмана и односе на тај Закон, од-носно на законе чији би предмет рег-улисања биле плате судија и тужила-ца у Федерацији Босне и Херцегови-не. Тај је Амандман наиме и доне-сен како би се створио уставни основ за корекцију плата судија и тужилаца, након што је Управни одбор за имп-лементацију мира у свом Коминикеу од 24. јуна 2005. године исказао забри-нутост „због изазова фискалне одрж-ивости са којим се суочавају власти у Босни и Херцеговини, нарочито на ентитетском нивоу“, те након што је Високи представник УН за Босну и Херцеговину, прихватајући препору-ке Радне скупине, коју су чинили пр-едставници министарстава правде ен-титета и Босне и Херцеговине, Право-судне комисије Брчко Дистрикта, В-исоког судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине, као и удружења судија и тужилаца у оба ентитета, пр-ема којима би плате за судије и тужи-оце требале бити „умјерено умање-не“, одлучио донијети Закон о плата-ма и другим накнадама судија и ту-жилаца у Федерацији Босне и Херце-говине. Амандман је, дакле, било нео-пходно донијети како би се, са устав-

Broj 4 – strana 669 не разине, омогућило једнократно ум-ањење плата судија и тужилаца, које је у односу на ранији Закон о судијс-кој и тужилачкој функцији у Федера-цији Босне и Херцеговине („Службе-не новине Федерације БиХ, бр.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 и 78/04) на-ступило доношењем Закона о плата-ма и другим накнадама судија и туж-илаца у Федерацији. Да је то тако, ја-сно свједочи чињеница да су оба акта Високог представника УН за Босну и Херцеговину, онај којим је донесен Амандман CVI и онај којим је донесен Закон, објављена један иза другог, респективно, у истом службеном гла-силу и то у „Службеним новинама Федерације БиХ“, број: 72/05. Стога су одредбе Амандмана, разлогом њихова доношења, па тиме и својим смислом, у цијелости везане са Законом о платама судија и тужи-лаца у Федерацији Босне и Херцего-вине: став први, зато што се у њему говори о умањењу „законом донесен-им до 10. јануара 2006. године“, а то је недвосмислено Закон о платама суди-ја и тужилаца у Федерацији Босне и Херцеговине, а други и трећи став за-то што се у њима реферише на став први. Према томе се и будуће умање-ње („на било који начин или у било којем облику, директно или индире-ктно“) од којег Амандман заштићује плате судија очигледно односи на ум-ањење које би настало измјенама тога Закона или доношењем новог закона, али закона чији би предмет регулиса-ња биле плате носиоца судијске и ту-жилачке функције, а не закона којим се регулише начин наплате пореза на доходак за све обавезнике тог пореза у Федерацији Босне и Херцеговине.

Broj 4 – strana 670 Имајући у виду све изложено, Уставни суд Федерације сматра да се математички ефекти који настају у погледу висине плата судија примјен-ом оспорених одредаба Закона, не могу сматрати умањењем плата у см-ислу у којем о томе говоре заштитне одредбе Амандмана CVI на Устав Фе-дерације Босне и Херцеговине. Утол-ико прије, што је до фактичког умањ-ења плата судија, само на годишњем нивоу и тиме наизглед индиректно, долазило и за примјене ранијих про-писа о опорезивању.

Треба истаћи да је у овом пред-мету у односу на пресуђени предмет број: У-12/14 од 09.12.2014. године зах-тјев за оцјену уставности проширен и на ст. (2), (3) и (4) члана 10. оспореног Закона (у предмету број: У-12/14 ос-порава се само став 1. члана 10.), који су само допунског карактера и њима се у ствари образлаже став 1. овог члана.

Суд сматра да након што је на-веденом Пресудом број: У-12/14 од 09.12.2014. године потврђена уставно-ст става (1) члана 10. оспореног Зако-на, не постоје докази у прилог евенту-алној неуставности одредаба ст. (2), (3) и (4), којима је прецизно утврђен домет одредбе првог става, који важе једнако за све обавезнике пореза на доходак.

У захтјеву су оспорене и одре-дбе чл. 48. и 49. Закона, што у предме-ту број: У-12/14 од 09.12.2014. године није био случај. Међутим, за неустав-ност ових спорних чланова није дато никакво образложење, нити су при-ложени докази који би потврђивали ту неуставност.


Чланом 48. се овлашћава ресо-рни министар за доношење подзако-нских аката неопходних за провођење Закона о порезу на доходак, што би у ствари и требала бити његова уставна обавеза.

Члан 49. је проведбеног карак-тера, којим се даје обавезујућа инстру-кција за послодавце у погледу прим-јене одредби члана 10. став 1. и члана 27. Закона, како би се начин обрачуна мјесечне плате запосленика и њено исказивање у порезним евиденцијама и извјештајима, ускладили са Закон-ом. Уколико неки послодавац није по-ступао према овој одредби, онда се ради о погрешној примјени материја-лног права а не неуставности те одре-дбе Закона.

Уставни суд Федерације није се упуштао у методологију и начин обрачуна пореза на доходак, јер за то није надлежан, а нити је то било пре-дмет захтјева.

Како је Уставни суд Федераци-је Пресудом број: У-12/14 од 09.12.2014. године већ одлучио о уставности чл. 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. За-кона о порезу на доходак за који се та-кођер тражи оцјена уставности, то је у складу са чланом 41. став 2. алинеја 3. Пословника Уставног суда Федераци-је Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, број: 40/10) одлучено је као у ставу 2. изреке ове пресуде.

Ову пресуду Уставни суд Фед-ерације донио је већином гласова у саставу: др сц. Ката Сењак, Предсјед-ница Суда, Сеад Бахтијаревић, Весна

24. april/travanj 2015. Будимир, Мирјана Чучковић, Домин Малбашић и проф. др Един Мумино-вић, судије Суда.

Број: У-23/14 Предсједница 18.03.2015.год. Уставног суда Федерације

С а р а ј е в о Босне и Херцеговин Ката Сењак,с.р.

245

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pitanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu, u vezi sa utvrđivanjem ustavnosti odredaba čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na osnovu člana IV.C.3.10.(4) Ustava Fede-racije Bosne i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave, održanoj dana 18.03. 2015. godine, donio je

P R E S U D U 1. Utvrđuje se da su odredbe čl. 10. st.

(2), (3) i (4) i čl. 48. i 49. Zakona o po-rezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), u saglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Herce-govine.

2. Odbacuje se zahtjev na postavljeno

ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu za utvrđivanje ustavnosti odredbi čl. 4. i 9., člana 10. stav (1) i člana 27. Zakona o porezu na doho-dak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti navedenih odredbi Sud odlučio presudom u predmetu U-12/14 od 09.12.2014.go-dine.

3. Presudu objaviti u "Službenim novi-


nama Federacije BiH" i "Službenim novinama Bosansko-podrinjskog ka-ntona Goražde".


1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljem tekstu: podnosilac zahtjeva) predo-čio je Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje u vezi sa utvrđivanjem ustavnosti čl.: 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Za-kona o porezu na dohodak (u daljem te-kstu: osporene odredbe Zakona). Podn-osilac zahtjeva je ustavno pitanje predo-čio na osnovu odredbe člana IV.C.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, a nakon odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine.

2. Stranke u postupku

Stranke u postupku u ovom pre-dmetu su na osnovu člana 39. stava 2. Zakona o postupku pred Ustavnim sud-om Federacije Bosne i Hercegovine („Sl-užbene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03) Kantonalni sud u Goraždu, Vil-dana Mujagić iz Sarajeva, kao tužilac u sudskom postupku pred Kantonalnim sudom u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao tuženi u navedenom sudskom postup-ku, te Predstavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercego-vine, kao donosioci osporenih odredbi Zakona.


Podnosilac zahtjeva navodi da se

Broj 4 – strana 672 pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi Vildane Mujagić iz Sarajeva, ul. Hadžimustafina 8, koju zastupaju Mustafa Bračković i Džemo Hadžiomerović, advokati iz Sar-ajeva, protiv tuženog Kantona Sarajevo, koga zastupa zakonski zastupnik Pravo-branilaštvo Kantona Sarajevo, radi ispla-te razlike plate u iznosu 3.541,90 KM. Navodi da je Općinski sud u Sarajevu presudom broj: 65 0 Rs 263455 12 Rs od 26.12.2012. godine obavezao tuženog da tužiocu isplati iznos od 3.518,31 KM iz osnova umanjenja plate za razdoblje od maja 2009. godine do decembra 2011. godine, sa zakonskim zateznim kamata-ma od dospjelosti pojedinačnih mjesečn-ih iznosa do isplate, te da joj nadoknadi pripadajuće troškove postupka, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zakon-skog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu djelimično uvažio i preinačio prvostepenu presudu u dijelu koji se odnosi na troškove post-upka, dok je odluku o glavnoj stvari po-tvrdio svojom presudom broj: 05 0 Rs 000455 13 Rsž od 07.06.2013. godine. Pr-otiv navedene presude Kantonalnog su-da u Goraždu, Kanton Sarajevo je izja-vio apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine. Odlučujući o apelaciji Ka-ntona Sarajevo, Ustavni sud Bosne i He-rcegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 12.02.2014.godine utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana II/ 3.e) Ustava Bosne i Hercegovine, ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalo-gom da po hitnom postupku donese no-vu odluku i u roku od šest mjeseci oba-vijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama. Kantonalni sud u Goraždu je, u


postupku rješavanja po žalbi tuženog, rj-ešenjem broj: 05 0 Rs 000455 14 Rsž 2 od 04.04.2014. godine, postupak prekinuo i predočio Ustavnom sudu Federacije ust-avno pitanje koje glasi: „da li su odredbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o pore-zu na dohodak u saglasnosti sa odredb-ama Amandmana CVI na Ustav Federa-cije Bosne i Hercegovine („Službene no-vine Federacije BiH“, broj: 72/05)“. Podnosilac zahtjeva citira naved-eni Amandman na Ustav Federacije Bo-sne i Hercegovine, zatim citira član IV.C. 7. stav 1. Ustava Federacije Bosne i Her-cegovine, kojim je utvrđeno da plate i druge naknade sudiji ne mogu biti uma-njene za vrijeme vršenja sudijske funkci-je, osim kao posljedica disciplinskog po-stupka u skladu sa zakonom. Podnosilac zahtjeva navodi visi-ne plata sudija, koje su propisane Zako-nom o platama i drugim naknadama su-dija i tužilaca u Federaciji Bosne i Herce-govine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 55/13), koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Pla-te u iznosu propisanom navedenim Zak-onom su tužiocu isplaćivane do januara 2009. godine, kada je stupio na snagu osporeni Zakon, koji je kasnije mijenjan i dopunjavan. Primjenom osporenih odr-edaba Zakona, kako je to utvrđeno pr-vostepenom presudom, tužiocu su ispla-ćivane plate umanjene odbitkom stope poreza na dohodak utvrđene osporenim Zakonom. Kako bi Kantonalni sud u Goraž-du mogao donijeti odluku po žalbi tuže-nika protiv prvostepene presude, predl-aže Ustavnom sudu Federacije da done-se presudu kojom će utvrditi da li su os-porene odredbe Zakona u saglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovi-ne.

24. april/travanj 2015. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je dana 28.05.2014. godine u skladu s odredbom člana 16. Zakona o postupku pred Usta-vnim sudom Federacije Bosne i Herce-govine pozvao Kanton Sarajevo, putem Pravobranilaštva Kantona, Vildanu Mu-jagić iz Sarajeva i Predstavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bo-sne i Hercegovine, da kao stranke u pos-tupku dostave odgovor na navode za-htjeva Kantonalnog suda u Goraždu, u roku od 30 dana. U odgovoru na zahtjev koji je dana 10.06.2014. godine dostavilo Pra-vobranilaštvo Kantona Sarajevo, navodi se da Zakon o porezu na dohodak, koji je donesen skoro tri godine nakon dono-šenja Amandmana CVI na Ustav Fede-racije Bosne i Hercegovine, nije imao za cilj smanjene plata poreznih obaveznika, a samim tim ni plate tužioca kao nosioca sudijske funkcije. Ističe se da je cilj Zak-ona o porezu na dohodak regulisanje poreza na dohodak, odnosno određiva-nje obaveze plaćanja poreza u okviru us-vajanja finansijske politike Evropske un-ije, a za čiju osnovicu služi upravo neu-manjena plata. Navode da se ovdje zap-ravo radilo o prelasku na novi način ob-računa i naplate poreza po principu da je isplata poreza uvijek obaveza onoga ko ostvaruje prihod, odnosno zaposleni-ka. Naglašavaju općepoznatu činjenicu da u Evropskoj uniji svako ko za svoj rad dobiva dohodak snose i obavezu pl-aćanja poreza na dohodak, te da niko ne može biti oslobođen te obaveze. Smat-raju da, ukoliko bi se mijenjale odredbe Zakona o porezu na dohodak, iz nave-denih razloga, došlo bi do izlaska iz ok-vira pravnih pravila Evropske unije. Pravobranilaštvo Kantona Saraj-


evo je mišljenja da osporene odredbe Zakona nisu u nesaglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i nave-denim Amandmanom na Ustav Federa-cije Bosne i Hercegovine. Navode da se osporenom odredbom člana 4. Zakona reguliše za koje djelatnosti se oporezuju dohoci, a u koje spadaju i nesamostalne djelatnosti koje podrazumijevaju i sudij-sku funkciju. U članu 9. utvrđena je po-reska stopa, članom 10. se propisuje šta se sve smatra prihodom od nesamosta-lne djelatnosti, članom 27. se reguliše postupak naplate poreza, članom 48. se reguliše donošenje podzakonskih akata, a članom 49. se definiše pravilna primje-na člana 10. stav 1. i člana 27. Ističu da iz navedenih odredbi proizlazi da su pore-zni obaveznici sva lica koja ostvaruju dohodak od bilo koje djelatnosti, pa tako i vršenjem sudijske funkcije. Naglašavaju da osporene odred-be Zakona ne diraju u plate. Plate preds-tavljaju jednu, a porez na dohodak sasv-im drugu kategoriju. Pozivaju se na odl-uku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine AP-2840/13 od 12.02.2014, odnosno citi-raju dio obrazloženja koje glasi: „niti je-dnom odredbom ovog Zakona nije pre-dviđena mogućnost isključenja bilo koje kategorije zaposlenika od obaveze plać-anja poreza na dohodak, pa tako ni su-dija“. Navode još da u slučaju kada bi sudije bili izuzeti od obaveze plaćanja poreza na dohodak, dovela bi se u pita-nje primjena odredbi Zakona o porezu na dohodak, koje su predmetom ocjenji-vanja. Na taj način bi drugi zaposlenici sa svojim subjektivnim građanskim pra-vima u pogledu prava iz radnog odno-sa, bili dovedeni u neravnopravan i dis-kriminirajući položaj u odnosu na sudi-je, a što bi bilo protivno članu II tačka 4. Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno

Broj 4 – strana 674 jednakosti u pravima, bez diskriminaci-je, po bilo kom osnovu. Također bi bila povrijeđena prava iz Konvencije o zaš-titi ljudskih prava i osnovnih sloboda sa pripadajućim Protokolima. Na osnovu izloženog, Pravobranilaštvo Kantona Sa-rajevo smatra da su osporene odredbe Zakona u cijelosti u skladu sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i aman-dmanima na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Vildana Mujagić, Predstavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federa-cije Bosne i Hercegovine nisu u ostavlje-nom roku dostavili odgovore na navode zahtjeva. 5. Sjednica Suda bez javne rasprave Ustavni sud Federacije je u skla-du sa članom 13. stav 1. Poslovnika Ust-avnog suda Federacije Bosne i Hercego-vine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. godine od-ržao sjednicu bez javne rasprave, na ko-joj su razmotrene činjenice i navodi zah-tjeva i odgovora na zahtjev Kantona Sa-rajevo. Pritom je izvršen i uvid u Presu-du ovog Suda broj: U-12/14 od 09.12.-2014. godine kojom je, nakon održane javne rasprave odlučeno da odredbe čl. 4. i 9., člana 10. stav (1) i člana 27. Zako-na o porezu na dohodak nisu u nesagla-snosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine. 6. Relevantno pravo A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Član IV.C.3.10.(4)

(5) Ustavni sud odlučuje i o us-tavnim

pitanjima koja mu predoči Vrho-


vni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u toku postupka pred tim sudom. B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine


„1. Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa Zakonom. 2. Plata i drugi uslovi obavljanja funkcije, uključujući i imunitet, za sve sudije sudova Federacije utvrđuju se zakonom“.

Amandman LXII Član V.11. Ustava Federacije mijenja se i glasi:

„3...Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom“.

Amandman LXIII Član VI.7. Ustava Federacije mi-jenja se i glasi:

„4..... Plata i druge naknade sud-iji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom“.

Amandman CVI Iza člana IX.11.e, dodaje se novi

24. april/travanj 2015. član IX.11.f, koji glasi:

„Član 11.f (1) Kao izuzetak od principa iz stava 1.

člana IV.C.7, stava 3. člana V.4.11. i stava 4. člana VI.7 ovog Ustava, pla-ta i/ili druge naknade sudiji mogu biti umanjeni zakonom donesenim do 10. januara 2006. godine.


(3) Stavovi 1. i 2. ovog člana ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo umanjenje plate i/ili drugih nakna-da sudiji zaštićenih stavom 1. člana IV.C.7, stavom 3. člana V.4.11 i stav-om 4. člana VI.7 ovog Ustava.“

C. Zakon o porezu na dohodak („ Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13)

Član 4.

Porezom na dohodak oporezuju se dohoci koje porezni obaveznik ostv-ari:


Član 9.

Porez na dohodak plaća se po stopi od 10%.


sti smatra se bruto plata koju zapos-

Broj 4 – strana 675 leniku isplaćuje poslodavac po osno-vu ugovora o radu odnosno radnog odnosa ili daje u stvarima, koristima, protuuslugama ili u vidu premija i drugih prihoda, za rad obavljen po njegovim uputama, osim prihoda iz čl. 5. i 6. ovog zakona.



1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje posloda-vac isplati zaposlenicima iznad unosa utvrđenih Pravilnikom o primjeni Zakona o porezu na do-hodak


3) zaostale plate odnosno razlike plata koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se zap-osleniku ili bivšem zaposleniku isplaćuju u tekućem poreznom periodu na osnovu sudske pres-ude, osim iznosa zateznih kama-ta koje se u ovom slučaju ne sm-atraju oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti


(3) Koristi koje su primljene po osnovu nesamostalne djelatnosti ulaze u dohodak, i to:



3) odobreni beskamatni krediti ili krediti sa kamatnom stopom ko-

Broj 4 – strana 676 ja je niža od tržišne kamatne sto-pe,

4) Izmirivanje ličnih troškova od st-rane poslodavca



nesamostalne djelatnosti i koji ne podliježu oporezivanju su:

1) pomoć za gubitke nastale kao posljedica elementarnih nepogo-da i pomoći po osnovu ozljeda i bolesti koje isplaćuje poslodavac zaposleniku ili članu njegove po-rodice, isplaćene do visine utvr-đene posebnim propisima,




5) poklon(i) koje poslodavci daju zaposleniku jedanput ili više pu-ta u toku poreznog perioda pov-odom državnih i/ili vjerskih pra-znika ili jubileja firme, čija ukup-na vrijednost nije viša od 30% pr-osječne mjesečne neto plate ispl-aćene u Federaciji prema poslje-


dnjem objavljenom podatku nad-ležnog organa za statistiku.


Član 27.



(2) Obračun, obustavu i uplatu akontac-ije poreza na dohodak od nesamost-alne djelatnosti vrši poslodavac ili sam obveznik poreza. Obaveznik po-reza na dohodak je zaposlenik.

(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem je za-poslenik dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz člana 11. ovo-ga Zakona, i za iznos mjesečnih oso-bnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovoga Zakona, primjenom stope iz člana 9. ovoga Zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem zapos-lenik nije dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi opore-


zivi prihodi od nesamostalne djelat-nosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz člana 11. ovoga zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, zaposlenicima – rezidentn-im poreznim obaveznicima iz člana 2. stav (4) ovog Zakona, koji dohod-ak ostvaruju kod poslodavaca prav-nih i fizičkih lica koje imaju sjedište na području Federacije, akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti obračunava se i plaća na poreznu osnovicu koju čine svi opo-rezivi prihodi od nesamostalne djel-atnosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, a umanjeni za plaćene rashode iz čla-na 11. ovog Zakona i za iznos mjese-čnih osobnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovog Zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesam-ostalne djelatnosti koji se obračuna-va na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao dulje od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po stopi od 10%, bez umanjenja za lične odb-itke iz člana 24. ovoga zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stava (5) ovoga člana smatra se konačno utvrđenim porez-om za porezno razdoblje, te porezni obaveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obaveznik, ukoliko želi ostv-ariti pravo na lični odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akontaci-je poreza unijeti u godišnju poreznu prijavu.

(8) Strane organizacije koje ne uživaju diplomatski imunitet u Federaciji i


zaposlenici tih organizacija koji ima-ju sjedište, odnosno prebivalište u Fe-deraciji dužni su pri isplati dohotka od nesamostalne djelatnosti zaposle-nim građanima ili stranim državlja-nima obračunati porez po odbitku u skladu sa st. (1) do (6) ovoga člana i uplatiti ga u zakonom propisanome roku.

(9) Porezni obaveznik koji je zaposlen u diplomatskom ili konzularnom pre-dstavništvu druge države, u međun-arodnoj organizaciji ili u predstavni-štvu ili organizaciji koja na teritoriju Federacije ima diplomatski imunitet, kada je obaveznik poreza i prema ovomu Zakonu, dužan je sam obrač-unati akontaciju poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti prema odredbama st. (1) do (5) ovoga člana i uplatiti je na propisani račun u za-konom propisanom roku.

(10) Porezni obaveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inostranstva dužan je na taj dohodak sam obračunati ako-ntaciju poreza od nesamostalne dje-latnosti na način iz st. (1) do (6) ov-oga člana i uplatiti je u roku od pet dana od dana kada je primio dohod-ak.

Član 48.

Ministar će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovoga zakona donijeti sljedeće podzakonske akte:

1) Pravilnik o primjeni Zakona o porezu na dohodak, kojim će se detaljnije propisati način utvrđi-vanja porezne osnovice, oblik i način izdavanja porezne kartice, oblik, sadržaj i način vođenja po-slovnih knjiga i evidencija, način


vršenja godišnjeg obračuna pore-za na dohodak te sačinjavanja i podnošenja godišnje prijave,



Član 49.


primjene člana 10. stava 1. i člana 27. ov-oga Zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno najkas-nije do početka primjene ovoga zakona mjesečne plate svojim zaposlenicima ob-računavati i u poreznim evidencijama i izvještajima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plata svojih zaposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprino-sa i poreza na platu vršiti na osnovu br-uto iznosa plate koji bi se utvrdio prera-čunavanjem postojeće ugovorene neto plate u bruto platu po slijedećoj formuli:

100

100

95

100



Bruto




rasprave donosi rješenje o odbacivanju zahtjeva pridržavat će se razloga naved-


enih u članu 26. stav 1. Zakona i rješenje, zasnivati na samo jednom razlogu, uko-liko Sud ne odluči drugačije.


– da u ostavljenom roku podnosi-lac nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano ili ih nije ot-klonio onako kako mu je nalože-no,



Kad Sud odbacuje zahtjev zbog nenadležnosti, Sud može na prijedlog sudije izvjestioca odlučiti da li postoje razlozi za postupanje u skladu sa stav-om 2. člana 26. Zakona. E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine i Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine 7. Činjenično stanje i stav Suda Ustavni sud Federacije je u prov-edenom postupku razmotrio navode po-dnosioca zahtjeva, odgovora na zahtjev te činjenice na koje ukazuje dokumenta-cija u spisu predmeta. Ovaj sud je pose-

24. april/travanj 2015. bno imao u vidu Presudu Ustavnog su-da Federacije, broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine, kojom je nakon održane javne rasprave 09.12.2014. godine, te pr-ezentovanja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da odredbe čl. 4. i 9., člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesaglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercego-vine. U pomenutoj Presudi je posebno istaknuto da je riječ o sistemskom zako-nu kojim se provodi finansijska i fiskal-na politika u Federaciji Bosne i Hercego-vine, da njegov ratio legis niti njegov cilj nije ni izravno ni neizravno umanjenje plata bilo koje kategorije obaveznika po-reza na dohodak, pa tako ni plata sudija. Predmet regulisanja tog Zakona nije od-ređivanje visine plata poreskih obavez-nika, već određivanje visine i načina na-plate poreza na dohodak. Visina plata sudija u Federaciji Bosne i Hercegovine utvrđena je posebnim zakonom, a to je Zakon o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i He-rcegovine i na taj se Zakon referiše u st-avu 1. Amandmana CVI, pa se upravo iz tih razloga zaštitne odredbe tog Aman-dmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi predmet regulisanja bi-le plate sudija i tužilaca u Federaciji Bos-ne i Hercegovine. Amandman CVI je donesen kako bi se stvorio ustavni osn-ov za korekciju plata sudija i tužilaca, nakon što je Upravni odbor za impleme-ntaciju mira u svom Kominikeu od 24. juna 2005. godine iskazao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti sa koj-im se suočavaju vlasti u Bosni i Herceg-ovini, naročito na entitetskom nivou“, te nakon što je Visoki predstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu, prihvaćajući pre-poruke Radne grupe, koju su činili pre-dstavnici ministarstava pravde entiteta i

Broj 4 – strana 679 Bosne i Hercegovine, Pravosudne komi-sije Brčko Distrikta, Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine, kao i udruženja sudija i tužilaca u oba entiteta, prema kojima bi plate za sudije i tužioce trebale biti „umjereno umanje-ne“, odlučio donijeti Zakon o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plata sudija i tužilaca, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudijskoj i tužilačkoj funkciji u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne („Službene novine Federacije BiH, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne. Da je to tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visokog predstavnika UN, onaj kojim je donesen Amandman CVI i onaj kojim je donesen Zakon, obja-vljena jedan iza drugog, respektivno, u istom službenom glasilu i to u „Služben-im novinama Federacije BiH“, broj:72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti u vezi sa Za-konom o platama sudija i tužilaca u Fe-deraciji: stav prvi zato što se u njemu govori o umanjenju „zakonom donesen-im do 10. januara 2006. godine“, a to je nedvosmisleno Zakon o platama sudija i tužilaca, a drugi i treći stav zato što se u njima referiše na stav prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji n-ačin ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno“) od kojeg Amandman zašti-ćuje plate sudija očigledno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama to-ga Zakona ili donošenjem novog zako-na, ali zakona čiji bi predmet regulisanja

Broj 4 – strana 680 bile plate nosilaca sudijske i tužilačke funkcije, a ne zakona kojim se reguliše način naplate poreza na dohodak za sve obaveznike tog poreza u Federaciji Bos-ne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Ust-avni sud Federacije je u donesenoj Pres-udi istakao da se visina plate sudija pri-mjenom osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, ne može smatrati umanjenjem plata u smislu u kojem o to-me govore zaštitne odredbe Amandma-na CVI na Ustav Federacije Bosne i Her-cegovine. Utoliko prije, što je do faktičk-og umanjenja plata sudija, samo na go-dišnjoj razini i time naizgled neizravno, dolazilo i za primjene ranijih propisa o oporezivanju. Kad je u pitanju član 10. st. (2), (3) i (4) osporenog Zakona, treba istaći da je riječ o dopunskim, eksplikativnim, odre-dbama kojima se metodom enumeracije samo potanje utvrđuje domašaj odredbe stava (1). Tako se u stavu 2. propisuje šta se smatra oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti, u stavu 3. se propisuje koje koristi primljene po osno-vu nesamostalne djelatnosti ulaze u do-hodak, dok u se u stavu 4. propisuju vr-ste prihoda koji ne ulaze u dohodak od nesamostalne djelatnosti i koji na taj na-čin ne podliježu oporezivanju. Slijedom navedenog, utvrđeno je da nema nikak-vih argumenata u prilog neustavnosti tih odredaba, utoliko prije što se one jednako odnose na sve obaveznike pore-za na dohodak. Za osporene odredbe čl. 48. i 49. Zakona takođe nisu istaknuti argumenti niti su ponuđeni dokazi koji bi govorili u prilog njihovoj neustavnosti. Analiz-om člana 48. može se utvrditi da se radi o zakonskoj odredbi kojom se resorni ministar ovlašćuje, a stavlja mu se i u


obavezu, donošenje podzakonskih akata koji su neophodni za provođenje Zako-na o porezu na dohodak, pa ustavnost te odredbe nije upitna. Isto se može reći i u pogledu od-redbe člana 49. koja je sama po sebi pro-vedbenog karaktera, jer propisuje obav-ezujuću instrukciju za poslodavce u po-gledu primjene odredbe člana 10. stav 1. i člana 27. osporenog Zakona, kako bi se način obračuna mjesečne plate zaposle-nicima i njeno iskazivanje u poreznim evidencijama i izvještajima usaglasili sa zakonom. Ukoliko neki poslodavac nije postupao prema ovoj odredbi, odnosno ukoliko obračun plate nije vršen na na-čin kako je to njome propisano, onda se van svake sumnje radi o pogrešnoj pri-mjeni zakona, a ne o neustavnosti ove odredbe. Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj: U-12/14 od 9.12.2014. godine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9., člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak za koji se takođe tra-ži ocjena ustavnosti, to je u skladu sa čl-anom 41. stav 2. alineja 3. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Herc-egovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10) odlučeno kao u stavu 2. dispozitiva ove presude. Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, Predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, sudije Suda.


S a r a j e v o Bosne i Hercegovine Kata Senjak,s.r.

..............................


245

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu, u svezi s utvrđivanjem ustavnosti odredaba čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na temelju članka IV.C.3.10.(4) Ustava Fed-eracije Bosne i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave, održanoj dana 18.03. 2015. godine, donio je

P R E S U D U

1. Utvrđuje se da su odredbe čl. 10. st. (2), (3) i (4) i čl. 48. i 49. Zakona o po-rezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), u suglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Her-cegovine.

2. Odbacuje se zahtjev na postavljeno ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu za utvrđivanje ustavnosti odredbi čl. 4. i 9., članka 10. stavak (1) i članka 27. Zakona o porezu na dohodak („Službene novine Federa-cije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti na-vedenih odredbi Sud odlučio presu-dom u predmetu U-12/14 od 09.12. 2014. godine.

3. Presudu objaviti u "Službenim novi-nama Federacije BiH" i "Službenim novinama Bosansko-podrinjskog ka-ntona Goražde".



Kantonalni sud u Goraždu (u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) pre-


dočio je Ustavnom sudu Federacije Bos-ne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Us-tavni sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje u vezi s utvrđi-vanjem ustavnosti čl.: 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak (u da-ljnjem tekstu: osporene odredbe Zako-na). Podnositelj zahtjeva je ustavno pita-nje predočio na temelju odredbe članka IV.C.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, a nakon odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj: AP-2840 /13 od 12.02.2014. godine. 2. Stranke u postupku

Stranke u postupku u ovom pre-dmetu su na temelju članka 39. stavka 2. Zakona o postupku pred Ustavnim sud-om Federacije Bosne i Hercegovine („Sl-užbene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03) Kantonalni sud u Goraždu, Vil-dana Mujagić iz Sarajeva, kao tužiteljica u sudskom postupku pred Kantonalnim sudom u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao tuženi u navedenom sudskom postup-ku, te Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercego-vine, kao donositelji osporenih odredbi Zakona. 3. Bitni navodi na kojima se zasniva ustavno pitanje

Podnositelj zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi Vildane Mujagić iz Sarajeva, ul. Hadžimustafina 8, koju zastupaju Mustafa Bračković i Džemo Hadžiomerović, odvjetnici iz Sa-rajeva, protiv tuženog Kantona Sarajevo, koga zastupa zakonski zastupnik Pravo-braniteljstvo Kantona Sarajevo, radi isplate razlike plaće u iznosu 3.541,90 KM.

Broj 4 – strana 682 Navodi da je Općinski sud u Sarajevu presudom broj: 65 0 Rs 263455 12 Rs od 26.12.2012. godine obvezao tuženog da tužiteljici isplati iznos od 3.518,31 KM iz osnova umanjenja plaće za razdoblje od svibnja 2009. godine do prosinca 2011. godine, sa zakonskim zateznim kamata-ma od dospjelosti pojedinačnih mjesečn-ih iznosa do isplate, te da joj nadoknadi pripadajuće troškove postupka, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zakon-skog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu djelomično uvažio i preinačio prvostupanjsku pres-udu u dijelu koji se odnosi na troškove postupka, dok je odluku o glavnoj stva-ri potvrdio svojom presudom broj: 05 0 Rs 000455 13 Rsž od 07.06.2013. godine. Protiv navedene presude Kantonalnog suda u Goraždu, Kanton Sarajevo je iz-javio apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine. Odlučujući o apelaciji Ka-ntona Sarajevo, Ustavni sud Bosne i He-rcegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 12.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine, uki-nuo drugostupanjsku presudu i predm-et vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalogom da po žurnom postupku don-ese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercego-vine o poduzetim mjerama. Kantonalni sud u Goraždu je, u postupku rješavanja po žalbi tuženog, rj-ešenjem broj: 05 0 Rs 000455 14 Rsž 2 od 04.04.2014. godine, postupak prekinuo i predočio Ustavnom sudu Federacije us-tavno pitanje koje glasi: „da li su odred-be čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o po-rezu na dohodak u suglasnosti s odre-dbama Amandmana CVI na Ustav Fed- eracije Bosne i Hercegovine („Službene


novine Federacije BiH“, broj: 72/05)“. Podnositelj zahtjeva citira naved-eni Amandman na Ustav Federacije Bo-sne i Hercegovine, zatim citira članak IV.C.7. stavak 1. Ustava Federacije Bos-ne i Hercegovine, kojim je utvrđeno da plaće i druge naknade sucu ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudačke fu-nkcije, osim kao posljedica disciplinskog postupka sukladno sa zakonom. Podnositelj zahtjeva navodi visi-ne plaća sudaca, koje su propisane Zak-onom o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 55/13), koji je stupio na snagu 01.01.2006.godine. Pl-aće u iznosu propisanom navedenim Za-konom su tužiteljici isplaćivane do sije-čnja 2009. godine, kada je stupio na sna-gu osporeni Zakon, koji je kasnije mije-njan i dopunjavan. Primjenom osporen-ih odredaba Zakona, kako je to utvrđe-no prvostupanjskom presudom, tužite-ljici su isplaćivane plaće umanjene odbi-tkom stope poreza na dohodak utvrđe-ne osporenim Zakonom. Kako bi Kantonalni sud u Gora-ždu mogao donijeti odluku po žalbi tu-ženika protiv prvostupanjske presude, predlaže Ustavnom sudu Federacije da donese presudu kojom će utvrditi da li su osporene odredbe Zakona u suglas-nosti sa Ustavom Federacije Bosne i He-rcegovine. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je dana 28.05.2014. godine sukladno s odredbom članka 16. Zakona o postupku pred Ust-avnim sudom Federacije Bosne i Herce-govine pozvao Kanton Sarajevo, putem Pravobraniteljstva Kantona, Vildanu Mu-

24. april/travanj 2015. jagić iz Sarajeva i Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bos-ne i Hercegovine, da kao stranke u post-upku dostave odgovor na navode zahtj-eva Kantonalnog suda u Goraždu, u ro-ku od 30 dana. U odgovoru na zahtjev koji je da-na 10.06.2014. godine dostavilo Pravob-raniteljstvo Kantona Sarajevo, navodi se da Zakon o porezu na dohodak, koji je donesen skoro tri godine nakon donoše-nja Amandmana CVI na Ustav Federaci-je Bosne i Hercegovine, nije imao za cilj smanjene plaća poreznih obveznika, a samim tim ni plaće tužiteljice kao nosi-teljice sudačke funkcije. Ističe se da je cilj Zakona o porezu na dohodak regulira-nje poreza na dohodak, odnosno određi-vanje obveze plaćanja poreza u okviru usvajanja financijske politike Europske unije, a za čiju osnovicu služi upravo ne-umanjena plaća. Navode da se ovdje za-pravo radilo o prelasku na novi način obračuna i naplate poreza po načelu da je isplata poreza uvijek obveza onoga tko ostvaruje prihod, odnosno uposlenika. Naglašavaju općepoznatu činjenicu da u Europskoj uniji svatko tko za svoj rad dobiva prihod snose i obvezu plaćanja poreza na dohodak, te da nitko ne može biti oslobođen te obveze. Smatraju da, ukoliko bi se mijenjale odredbe Zakona o porezu na dohodak, iz navedenih raz-loga, došlo bi do izlaska iz okvira pravn-ih pravila Europske unije. Pravobraniteljstvo Kantona Sara-jevo je mišljenja da osporene odredbe Zakona nisu u nesuglasnosti sa Ustav-om Federacije Bosne i Hercegovine i na-vedenim Amandmanom na Ustav Fede-racije Bosne i Hercegovine. Navode da se osporenom odredbom članka 4. Zako-na regulira za koje djelatnosti se oporezuju dohoci, a u koje spadaju i nesamos-

Broj 4 – strana 683 talne djelatnosti koje podrazumijevaju i sudačku funkciju. U članku 9.utvrđena je poreska stopa, člankom 10. se propis-uje šta se sve smatra prihodom od nesa-mostalne djelatnosti, člankom 27. se reg-ulira postupak naplate poreza, člankom 48. se regulira donošenje podzakonskih akata, a člankom 49. se definira pravilna primjena članka 10. stavak 1. i članka 27. Ističu da iz navedenih odredbi proizlazi da su porezni obveznici sve osobe koje ostvaruju dohodak od bilo koje djelatno-sti, pa tako i vršenjem sudačke funkcije. Naglašavaju da osporene odred-be Zakona ne diraju u plaće. Plaće pred-stavljaju jednu, a porez na dohodak sas-vim drugu kategoriju. Pozivaju se na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercego-vine AP-2840/13 od 12.02.2014, odnosno citiraju dio obrazloženja koje glasi: „niti jednom odredbom ovog Zakona nije pr-edviđena mogućnost isključenja bilo ko-je kategorije uposlenika od obveze plać-anja poreza na dohodak, pa tako ni sud-aca“. Navode još da u slučaju kada bi suci bili izuzeti od obveze plaćanja pore-za na dohodak, dovela bi se u pitanje pr-imjena odredbi Zakona o porezu na do-hodak, koje su predmetom ocjenjivanja. Na taj način bi drugi uposlenici sa svo-jim subjektivnim građanskim pravima u pogledu prava iz radnog odnosa, bili dovedeni u neravnopravan i diskrimini-rajući položaj u odnosu na suce, a što bi bilo protivno članku II točka 4. Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno jednakos-ti u pravima, bez diskriminacije, po bilo kom osnovu. Također bi bila povrijeđe-na prava iz Konvencije o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda s pripadajuć-im Protokolima. Na temelju izloženog, Pravobraniteljstvo Kantona Sarajevo sm-atra da su osporene odredbe Zakona u cijelosti sukladne sa Ustavom Federacije

Broj 4 – strana 684 Bosne i Hercegovine i amandmanima na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Vildana Mujagić, Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federa-cije Bosne i Hercegovine nisu u ostavlje-nom roku dostavili odgovore na navode zahtjeva.


Ustavni sud Federacije je suklad-no s člankom 13. stavak 1. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Herc-egovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. god-ine održao sjednicu bez javne rasprave, na kojoj su razmotrene činjenice i navo-di zahtjeva i odgovora na zahtjev Kanto-na Sarajevo. Pritom je izvršen i uvid u Presudu ovog Suda broj: U-12/14 od 09. 12.2014. godine kojom je, nakon održane javne rasprave odlučeno da odredbe čl. 4. i 9., članka 10. stavak (1) i članka 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u ne-suglasnosti sa Ustavom Federacije Bos-ne i Hercegovine.

6. Relevantno pravo

A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine


(4) Ustavni sud odlučuje i o us-tavnim pitanjima koja mu predoči Vrho-vni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u tijeku postupka pred tim sudom.

B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman LX


„1.Plaća i druge naknade sucu ne


mogu biti umanjeni za vrijeme vršenja sudačke funkcije, osim kao posljedica disciplinskog postupka sukladno sa Za-konom. 2.Plaća i drugi uvjeti obavljanja funkcije, uključujući i imunitet, za sve suce sudova Federacije utvrđuju se zak-onom“.

Amandman LXII Članak V.11. Ustava Federacije mijenja se i glasi:

„3...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom“.

Amandman LXIII Članak VI.7. Ustava Federacije mijenja se i glasi:

„4..... Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom“.

Amandman CVI Iza članka IX.11.e, dodaje se novi članak IX.11.f, koji glasi:

„Članak 11.f (1) Kao izuzetak od načela iz stavka 1.

članka IV.C.7, stavka 3. članka V.4.11. i stavka 4. članka VI.7 ovog Ustava, plaća i/ili druge naknade sucu mo-gu biti umanjeni zakonom donesen-im do 10. siječnja 2006. godine.

(2) Umanjenje iz stavka 1. ovog članka


može se izvršiti samo jednom.

(3) Stavci 1. i 2. ovog članka ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo umanjenje plaće i/ili drugih nakna-da sucu zaštićenih stavkom 1. članka IV.C.7, stavkom 3. članka V.4.11 i st-avkom 4. članka VI.7 ovog Ustava.“

C. Zakon o porezu na dohodak („ Službene novine Federacije BiH“, br.:10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13)

Članak 4.



Članak 9.






1) dodatni prihodi po osnovu nak-

Broj 4 – strana 685 nada, pomoći i sl. koje poslodav-ac isplati uposlenicima iznad un-osa utvrđenih Pravilnikom o pri-mjeni Zakona o porezu na doho-dak


3) zaostale plaće odnosno razlike plaća koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se upo-sleniku ili bivšem uposleniku is-plaćuju u tekućem poreznom pe-riodu na osnovu sudske presude, osim iznosa zateznih kamata ko-je se u ovom slučaju ne smatraju oporezivim prihodom od nesam-ostalne djelatnosti









1) pomoć za gubitke nastale kao


posljedica elementarnih nepogo-da i pomoći po osnovu ozljeda i bolesti koje isplaćuje poslodavac uposleniku ili članu njegove obi-telji, isplaćene do visine utvrđe-ne posebnim propisima,



4) smještaj i plaćanje troškova smje-štaja osiguranog za javne dužno-snike uposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inozemstvu, i druge naknade is-plaćene do visine utvrđene pose-bnim propisima,

5) poklon(i) koje poslodavci daju uposleniku jedanput ili više puta u tijeku poreznog perioda povo-dom državnih i/ili vjerskih praz-nika ili jubileja tvrtke, čija ukup-na vrijednost nije viša od 30% pr-osječne mjesečne neto plaće ispl-aćene u Federaciji prema poslje-dnjem objavljenom podatku nad-ležnog organa za statistiku.

6) otpremnine u slučaju otkaza ug-ovora o radu, sukladno s člank-om 100. Zakona o radu („Službe-ne novine Federacije BiH“, br.: 43/99, 32/00 i 29/03) i Općim kolektivnim ugovorom.

Članak 27.





(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem je upo-slenik dostavio svoju poreznu karti-cu, obračunava se mjesečno od pore-zne osnovice koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ov-oga Zakona, i za iznos mjesečnih os-obnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovoga Zakona, primjenom stope iz članka 9. ovoga Zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem uposl-enik nije dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ov-oga Zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, uposlenicima – rezidentn-im poreznim obveznicima iz članka 2. stavak (4) ovog zakona, koji doho-dak ostvaruju kod poslodavaca pra-vnih i fizičkih osoba koje imaju sjedi-šte na području Federacije, akontaci-


ja poreza na dohodak od nesamosta-lne djelatnosti obračunava se i plaća na poreznu osnovicu koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, a umanjeni za plaćene rashode iz član-ka 11, ovog zakona i za iznos mjeseč-nih osobnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovog zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesam-ostalne djelatnosti koji se obračuna-va na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao dulje od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po stopi od 10%, bez umanjenja za osobne odbitke iz članka 24. ovoga zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stavka (5) ovoga čla-nka smatra se konačno utvrđenim porezom za porezno razdoblje, te porezni obveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obveznik, ukoliko želi ostvariti pravo na osobni odbit-ak, može taj dohodak i uplaćene iz-nose akontacije poreza unijeti u god-išnju poreznu prijavu.


(9) Porezni obveznik koji je uposlen u diplomatskom ili konzularnom pre-dstavništvu druge države, u međun-


arodnoj organizaciji ili u predstavni-štvu ili organizaciji koja na teritoriju Federacije ima diplomatski imunitet, kada je obveznik poreza i prema ov-omu zakonu, dužan je sam obračun-ati akontaciju poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti prema odr-edbama st. (1) do (5) ovoga članka i uplatiti je na propisani račun u zako-nom propisanom roku.

(10) Porezni obveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inozemstva dužan je na taj dohodak sam obračunati akontac-iju poreza od nesamostalne djelatno-sti na način iz st. (1) do (6) ovoga čla-nka i uplatiti je u roku od pet dana od dana kada je primio dohodak.

Članak 48.



1) Pravilnik o primjeni Zakona o porezu na dohodak, kojim će se detaljnije propisati način utvrđ-ivanja porezne osnovice, oblik i način izdavanja porezne kartice, oblik, sadržaj i način vođenja po-slovnih knjiga i evidencija, način vršenja godišnjeg obračuna pore-za na dohodak te sačinjavanja i podnošenja godišnje prijave,



Članak 49.


Broj 4 – strana 688 primjene članka 10. stavka 1. i članka 27. ovoga Zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno naj-kasnije do početka primjene ovoga zak-ona mjesečne plaće svojim uposlenicima obračunavati i u poreznim evidencijama i izvješćima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plaća svojih uposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprino-sa i poreza na plaću vršiti na temelju bruto iznosa plaće koji bi se utvrdio pre-računavanjem postojeće ugovorene neto plaće u bruto plaću po slijedećoj formu-li:

100

100

95

100



Bruto




sprave donosi rješenje o odbacivanju za-htjeva pridržavat će se razloga naveden-ih u članku 26. stavak 1. Zakona i rješ-enje, zasnivati na samo jednom razlogu, ukoliko Sud ne odluči drugačije.

Ako ne postoje druge procesne pretpostavke za odlučivanje o biti stvari, osim onih izričito navedenih u stavku 1. članka 26. Zakona, u rješenju se izričito navodi o kojim se procesnim pretposta-vkama radi. Te druge pretpostavke mo-


gu biti, posebice:

– da u ostavljenom roku podnosit-elj nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano ili ih nije ot-klonio onako kako mu je nalože-no,

– da osporeni opći akt nije na snazi,



nenadležnosti, Sud može na prijedlog suca izvjestitelja odlučiti da li postoje ra-zlozi za postupanje sukladno sa stavk-om 2. članka 26. Zakona. E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine i Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 оd 09.12.2014. godine 7. Činjenično stanje i stav Suda Ustavni sud Federacije je u pro-vedenom postupku razmotrio navode podnositelja zahtjeva, odgovora na zaht-jev te činjenice na koje ukazuje dokum-entacija u spisu predmeta. Ovaj sud je posebno imao u vidu Presudu Ustavnog suda Federacije, broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine, kojom je nakon održane javne rasprave 09.12.2014. godine, te pr-ezentiranja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da odredbe čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zako-na o porezu na dohodak nisu u nesugla-snosti sa Ustavom Federacije Bosne i

24. april/travanj 2015. Hercegovine. U pomenutoj Presudi je posebice istaknuto da je riječ o sistemsk-om zakonu kojim se provodi financijska i fiskalna politika u Federaciji Bosne i Hercegovine, da njegov ratio legis niti njegov cilj nije ni izravno ni neizravno umanjenje plaća bilo koje kategorije ob-veznika poreza na dohodak, pa tako ni plaća sudaca. Predmet reguliranja tog Zakona nije određivanje visine plaća po-reskih obveznika, već određivanje visine i načina naplate poreza na dohodak. Visina plaća sudaca u Federaciji Bosne i Hercegovine utvrđena je posebnim zak-onom, a to je Zakon o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federa-ciji Bosne i Hercegovine i na taj se Zak-on referira u stavku 1. Amandmana CVI, pa se upravo iz tih razloga zaštitne od-redbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi pred-met reguliranja bile plaće sudaca i tuži-telja u Federaciji Bosne i Hercegovine. Amandman CVI je donesen kako bi se stvorio ustavni temelj za korekciju plaća sudaca i tužitelja, nakon što je Upravni odbor za implementaciju mira u svom Kominikeu od 24. lipnja 2005. godine is-kazao zabrinutost „zbog izazova fiskal-ne održivosti sa kojim se suočavaju vla-sti u Bosni i Hercegovini, naročito na en-titetskom nivou“, te nakon što je Visoki predstavnik UN za Bosnu i Hercegovi-nu, prihvaćajući preporuke Radne gru-pe, koju su činili predstavnici ministars-tava pravde entiteta i Bosne i Hercegovi-ne, Pravosudnog povjerenstva Brčko Di-strikta, Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine, kao i udruga sudaca i tužitelja u oba entiteta, prema kojima bi plaće za suce i tužitelje trebale biti „umjereno umanjene“, odlučio doni-jeti Zakon o plaćama i drugim naknad-ama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne

Broj 4 – strana 689 i Hercegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plaća sudaca i tužitelja, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudbenoj i tužilačkoj funkciji u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne („Službene novine Federacije BiH, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne. Da je to tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Visokog predstavnika UN, onaj kojim je donesen Amandman CVI i onaj kojim je donesen Zakon, ob-javljena jedan iza drugog, respektivno, u istom službenom glasilu i to u „Služ-benim novinama Federacije BiH“, broj: 72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti spregnute sa Zakonom o plaćama sudaca i tužitelja u Federaciji: stavak prvi zato što se u nje-mu govori o umanjenju „zakonom don-esenim do 10. siječnja 2006. godine“, a to je nedvojbeno Zakon o plaćama sudaca i tužitelja, a drugi i treći stavak zato što se u njima referira na stavak prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direkt-no ili indirektno“) od kojeg Amandman zaštićuje plaće sudaca očigledno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama toga Zakona ili donošenjem novog zako-na, ali zakona čiji bi predmet reguliranja bile plaće nositelja sudačke i tužilačke funkcije, a ne zakona kojim se regulira način naplate poreza na dohodak za sve obveznike tog poreza u Federaciji Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Us-tavni sud Federacije je u donesenoj Pre-

Broj 4 – strana 690 sudi istakao da se visina plaće sudaca primjenom osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, ne može smatrati umanjenjem plaća u smislu u kojem o tome govore zaštitne odredbe Amand-mana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Utoliko prije, što je do fa-ktičkog umanjenja plaća sudaca, samo na godišnjoj razini i time naizgled neiz-ravno, dolazilo i za primjene ranijih pro-pisa o oporezivanju. Kad je u pitanju članak 10 st. (2), (3) i (4) osporenog Zakona, treba istaći da je riječ o dopunskim, eksplikativnim, odredbama kojima se metodom enume-racije samo potanje utvrđuje domašaj odredbe stavka (1). Tako se u stavku 2. propisuje šta se smatra oporezivim pri-hodom od nesamostalne djelatnosti, u stavku 3. se propisuje koje koristi primlj-ene po osnovu nesamostalne djelatnosti ulaze u dohodak, dok u se u stavku 4. propisuju vrste prihoda koji ne ulaze u dohodak od nesamostalne djelatnosti i koji na taj način ne podliježu oporeziva-nju. Slijedom navedenog, utvrđeno je da nema nikakvih argumenata u prilog ne-ustavnosti tih odredaba, utoliko prije što se one jednako odnose na sve obveznike poreza na dohodak. Za osporene odredbe čl. 48. i 49. Zakona takođe nisu istaknuti argumenti niti su ponuđeni dokazi koji bi govorili u prilog njihovoj neustavnosti. Analiz-om članka 48. može se utvrditi da se ra-di o zakonskoj odredbi kojom se resorni ministar ovlašćuje, a stavlja mu se i u obvezu, donošenje podzakonskih akata koji su neophodni za provođenje Zako-na o porezu na dohodak, pa ustavnost te odredbe nije upitna. Isto se može reći i u pogledu od-redbe članka 49. koja je sama po sebi pr-ovedbenog karaktera, jer propisuje obv-


ezujuću instrukciju za poslodavce u po-gledu primjene odredbe članka 10. Stav-ak 1. i članka 27. osporenog Zakona, ka-ko bi se način obračuna mjesečne plaće uposlenicima i njeno iskazivanje u pore-znim evidencijama i izvješćima usаglas-ili sa zakonom. Ukoliko neki poslodavac nije postupao prema ovoj odredbi, odn-osno ukoliko obračun plaće nije vršen na način kako je to njome propisano, on-da se van svake sumnje radi o pogrešnoj primjeni zakona, a ne o neustavnosti ove odredbe. Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj: U-12/14 od 9.12. 2014 godine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9. članka 10. stavak 1. i članka 27. Zakona o porezu na dohodak za koji se takođe traži ocjena ustavnosti, to je sukladno s člankom 41. stavak 2. alineja 3. Poslov-nika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, broj: 40/10) odlučeno kao u stavku 2. dispozitiva ove presude. Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, Predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, suci Suda.


..............................

245

Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине, одлучујући о уставн-ом питању које му је предочио Канто-нални суд у Горажду, у вези са утвр-ђивањем уставности одредаба чл. 4.,

24. april/travanj 2015. 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак, на основу члана IV.Ц.3.10.(4) Устава Федерације Босне и Херцегов-ине, на сједници без јавне расправе, одржаној дана 18.03.2015. године, донио је


1. Утврђује се да су одредбе чл. 10. ст. (2), (3) и (4) и чл. 48. и 49. Зако-на о порезу на доходак („Службе-не новине Федерације БиХ“, бр.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13), у сагласности са Уставом Федераци-је Босне и Херцеговине.

2. Одбацује се захтјев на постављено уставно питање Кантоналног суда у Горажду за утврђивање уставно-сти одредби чл. 4. и 9., члана 10. став (1) и члана 27. Закона о поре-зу на доходак („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13), јер је о уста-вности наведених одредби Суд од-лучио пресудом у предмету У-12/ 14 од 09.12.2014. године.

3. Пресуду објавити у "Службеним новинама Федерације БиХ" и "Сл-ужбеним новинама Босанско-под-рињског кантона Горажде".



Кантонални суд у Горажду (у даљем тексту: подносилац захтјева) предочио је Уставном суду Федера-ције Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд Федерације) дана


09.05.2014. године уставно питање у вези са утврђивањем уставности чл.: 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак (у даљем тексту: оспорене одредбе Закона). Подносилац захтјева је уставно питање предочио на осно-ву одредбе члана IV.Ц.10.(4) Устава Федерације Босне и Херцеговине, а након одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине број: АП-2840/13 од 12. 02.2014. године. 2. Странке у поступку

Странке у поступку у овом пр-едмету су на основу члана 39. става 2. Закона о поступку пред Уставним су-дом Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр. 6/95 и 37/03) Кантонални суд у Горажду, Вилдана Мујагић из Сараје-ва, као тужилац у судском поступку пред Кантоналним судом у Горажду, Кантон Сарајево, као тужени у навед-еном судском поступку, те Представ-нички дом и Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине, као доносиоци оспорених одредби Закона. 3.Битни наводи на којима се заснива уставно питање

Подносилац захтјева наводи да се пред Кантоналним судом у Гора-жду води парнични поступак по туж-би Вилдане Мујагић из Сарајева, ул. Хаџимустафина 8, коју заступају Мус-тафа Брачковић и Џемо Хаџиомеро-вић, адвокати из Сарајева, против ту-женог Кантона Сарајево, кога заступа законски заступник Правобранилаш-тво Кантона Сарајево, ради исплате разлике плате у износу 3.541,90 КМ. Наводи да је Општински суд у Сара-

Broj 4 – strana 692 јеву пресудом број: 65 0 Рс 263455 12 Рс од 26.12.2012. године обавезао туж-еног да тужиоцу исплати износ од 3.518,31 КМ из основа умањења плате за раздобље од маја 2009. године до децембра 2011. године, са законским затезним каматама од доспјелости по-јединачних мјесечних износа до исп-лате, те да јој надокнади припадајуће трошкове поступка, све у року од 15 дана.

Кантон Сарајево је путем зако-нског заступника изјавио жалбу, коју је Кантонални суд у Горажду дјелим-ично уважио и преиначио првостепе-ну пресуду у дијелу који се односи на трошкове поступка, док је одлуку о главној ствари потврдио својом пресу-дом број: 05 0 Рс 000455 13 Рсж од 07.06.2013. године. Против наведене пресуде Кантоналног суда у Горажду, Кантон Сарајево је изјавио апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине. Одлучујући о апелацији Кантона Са-рајево, Уставни суд Босне и Херцего-вине је одлуком број: Ап-2840/13 од 12.02.2014. године утврдио повреду права на правично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине, укинуо другостепену пресуду и пред-мет вратио Кантоналном суду у Гора-жду, с налогом да по хитном поступ-ку донесе нову одлуку и у року од шест мјесеци обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мј-ерама. Кантонални суд у Горажду је, у поступку рјешавања по жалби туж-еног, рјешењем број: 05 0 Рс 000455 14 Рсж 2 од 04.04.2014. године, поступак прекинуо и предочио Уставном суду Федерације уставно питање које гла-си: „да ли су одредбе чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак у


сагласности са одредбама Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Хе-рцеговине („Службене новине Феде-рације БиХ“, број: 72/05)“. Подносилац захтјева цитира наведени Амандман на Устав Федера-ције Босне и Херцеговине, затим цит-ира члан IV.Ц.7. став 1. Устава Федер-ације Босне и Херцеговине, којим је утврђено да плате и друге накнаде су-дији не могу бити умањене за вријеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског поступка у складу са законом. Подносилац захтјева наводи висине плата судија, које су прописа-не Законом о платама и другим накн-адама судија и тужилаца у Федераци-ји Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 72/05, 22/09 и 55/13), који је ступио на снагу 01.01.2006. године. Плате у износу пр-описаном наведеним Законом су туж-иоцу исплаћиване до јануара 2009. го-дине, када је ступио на снагу оспоре-ни Закон, који је касније мијењан и допуњаван. Примјеном оспорених од-редаба Закона, како је то утврђено пр-востепеном пресудом, тужиоцу су ис-плаћиване плате умањене одбитком стопе пореза на доходак утврђене ос-пореним Законом. Како би Кантонални суд у Го-ражду могао донијети одлуку по жал-би туженика против првостепене пре-суде, предлаже Уставном суду Феде-рације да донесе пресуду којом ће ут-врдити да ли су оспорене одредбе За-кона у сагласности са Уставом Феде-рације Босне и Херцеговине. 4. Битни наводи одговора на захтјев Уставни суд Федерације је да-

24. april/travanj 2015. на 28.05.2014. године у складу с одре-дбом члана 16. Закона о поступку пр-ед Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине позвао Кантон Сараје-во, путем Правобранилаштва Канто-на, Вилдану Мујагић из Сарајева и Представнички дом и Дом народа Па-рламента Федерације Босне и Херце-говине, да као странке у поступку до-ставе одговор на наводе захтјева Кан-тоналног суда у Горажду, у року од 30 дана. У одговору на захтјев који је дана 10.06.2014. године доставило Пр-авобранилаштво Кантона Сарајево, наводи се да Закон о порезу на дохо-дак, који је донесен скоро три године након доношења Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Херцегови-не, није имао за циљ смањене плата порезних обавезника, а самим тим ни плате тужиоца као носиоца судијске функције. Истиче се да је циљ Закона о порезу на доходак регулисање поре-за на доходак, односно одређивање обавезе плаћања пореза у оквиру ус-вајања финансијске политике Европ-ске уније, а за чију основицу служи управо неумањена плата. Наводе да се овдје заправо радило о преласку на нови начин обрачуна и наплате пор-еза по принципу да је исплата пореза увијек обавеза онога ко остварује при-ход, односно запосленика. Наглаша-вају општепознату чињеницу да у Ев-ропској унији свако ко за свој рад до-бива доходак сносе и обавезу плаћања пореза на доходак, те да нико не може бити ослобођен те обавезе. Сматрају да, уколико би се мијењале одредбе Закона о порезу на доходак, из навед-ених разлога, дошло би до изласка из оквира правних правила Европске ун-ије.


Правобранилаштво Кантона Сарајево је мишљења да оспорене од-редбе Закона нису у несагласности са Уставом Федерације Босне и Херцего-вине и наведеним Амандманом на Устав Федерације Босне и Херцегови-не. Наводе да се оспореном одредбом члана 4. Закона регулише за које дјел-атности се опорезују дохоци, а у које спадају и несамосталне дјелатности које подразумијевају и судијску фун-кцију. У члану 9. утврђена је пореска стопа, чланом 10. се прописује шта се све сматра приходом од несамосталне дјелатности, чланом 27. се регулише поступак наплате пореза, чланом 48. се регулише доношење подзаконских аката, а чланом 49. се дефинише пра-вилна примјена члана 10. став 1. и чл-ана 27. Истичу да из наведених одре-дби произлази да су порезни обавез-ници сва лица која остварују доходак од било које дјелатности, па тако и вр-шењем судијске функције. Наглашавају да оспорене одре-дбе Закона не дирају у плате. Плате представљају једну, а порез на доход-ак сасвим другу категорију. Позивају се на одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине АП-2840/13 од 12.02.2014, односно цитирају дио образложења које гласи: „нити једном одредбом ов-ог Закона није предвиђена могућност искључења било које категорије запо-сленика од обавезе плаћања пореза на доходак, па тако ни судија“. Наводе још да у случају када би судије били изузети од обавезе плаћања пореза на доходак, довела би се у питање прим-јена одредби Закона о порезу на дохо-дак, које су предметом оцјењивања. На тај начин би други запосленици са својим субјективним грађанским пра-вима у погледу права из радног одно-

Broj 4 – strana 694 са, били доведени у неравноправан и дискриминирајући положај у односу на судије, а што би било противно чл-ану II тачка 4. Устава Босне и Херце-говине, односно једнакости у прави-ма, без дискриминације, по било ком основу. Такођер би била повријеђена права из Конвенције о заштити људс-ких права и основних слобода са при-падајућим Протоколима. На основу изложеног, Правобранилаштво Кан-тона Сарајево сматра да су оспорене одредбе Закона у цијелости у складу са Уставом Федерације Босне и Херц-еговине и амандманима на Устав Фе-дерације Босне и Херцеговине. Вилдана Мујагић, Представни-чки дом и Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине ни-су у остављеном року доставили одго-воре на наводе захтјева. 5. Сједница Суда без јавне расправе Уставни суд Федерације је у ск-ладу са чланом 13. став 1. Пословника Уставног суда Федерације Босне и Хе-рцеговине („Службене новине Феде-рације БиХ“, број: 40/10), дана 18.03. 2015. године одржао сједницу без јав-не расправе, на којој су размотрене чињенице и наводи захтјева и одго-вора на захтјев Кантона Сарајево. Пр-итом је извршен и увид у Пресуду ов-ог Суда број: У-12/14 од 09.12.2014. го-дине којом је, након одржане јавне ра-справе одлучено да одредбе чл. 4. и 9., члана 10. став (1) и члана 27. Закона о порезу на доходак нису у несагласно-сти са Уставом Федерације Босне и Херцеговине. 6. Релевантно право

24. april/travanj 2015. А. Устав Федерације Босне и Херцеговине Члан IV.Ц.3.10.(4)

(4) Уставни суд одлучује и о уставним питањима која му предочи Врховни суд или неки кантонални суд а која се појаве у току поступка пред тим судом. Б. Амандмани на Устав Федерације Босне и Херцеговине

Амандман LX

Члан IV.Ц.7. мијења се и гласи:

„1.Плата и друге накнаде суд-ији не могу бити умањени за вријеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског поступка у складу са Законом. 2.Плата и други услови обављ-ања функције, укључујући и имуни-тет, за све судије судова Федерације утврђују се законом“.

Амандман LXII

Члан V.11. Устава Федерације мијења се и гласи:

„3...Плата и друге накнаде су-дији не могу бити умањени за врије-ме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског посту-пка у складу са законом“.

Амандман LXIII

Члан VI.7. Устава Федерације мијења се и гласи:

„4.....Плата и друге накнаде су-

24. april/travanj 2015. дији не могу бити умањени за врије-ме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског посту-пка у складу са законом“.

Амандман CVI Иза члана IX.11.е, додаје се но-ви члан IX.11.ф, који гласи:

„Члан 11.ф (1) Као изузетак од принципа из ста-

ва 1. члана IV.Ц.7, става 3. члана V.4.11. и става 4. члана VI.7 овог Устава, плата и/или друге накна-де судији могу бити умањени за-коном донесеним до 10. јануара 2006. године.


(3) Ставови 1. и 2. овог члана не могу се тумачити тако да је на било ко-ји начин или у било којем облику, директно или индиректно, дозво-љено неко друго умањење плате и/или других накнада судији за-штићених ставом 1. члана IV.Ц.7, ставом 3. члана V.4.11 и ставом 4. члана VI.7 овог Устава.“


Члан 4.

Порезом на доходак опорезују се дохоци које порезни обавезник ост-вари:

1) од несамосталне дјелатности; 2) од самосталне дјелатности;


3) од имовине и имовинских пр-ава

4) од улагања капитала

Члан 9. Порез на доходак плаћа се по стопи од 10%.

Члан 10. (1) Приходом од несамосталне дјела-

тности сматра се бруто плата коју запосленику исплаћује послодав-ац по основу уговора о раду одно-сно радног односа или даје у ст-варима, користима, протууслуга-ма или у виду премија и других прихода, за рад обављен по њего-вим упутама, осим прихода из чл. 5. и 6. овог закона.



1) додатни приходи по основу на-кнада, помоћи и сл. које посло-давац исплати запосленицима изнад уноса утврђених Прави-лником о примјени Закона о порезу на доходак


3) заостале плате односно разли-ке плата које се односе на про-текла порезна раздобља, а која се зaпосленику или бившем зa-посленику исплаћују у текућ-ем порезном периоду на осно-ву судске пресуде, осим износа затезних камата које се у овом случају не сматрају опорезив-им приходом од несамосталне дјелатности







3) одобрени бескаматни кредити или кредити са каматном стоп-ом која је нижа од тржишнe ка-матне стопе,







3) смјештај који послодавац обез-бјеђује запосленику на мјесту


гдје се обавља дјелатност, ако је неопходно коришћење смјешт-аја за запосленика ради обављ-ања радног задатка,


5) поклон(и) које послодавци дају запосленику једанпут или ви-ше пута у току порезног пери-ода поводом државних и/или вјерских празника или јубилеја фирме, чија укупна вриједност није виша од 30% просјечне мјесечне нето плате исплаћене у Федерацији према посљедњ-ем објављеном податку надле-жног органа за статистику.

6) отпремнине у случају отказа уговора о раду, у складу са чл-аном 100. Закона о раду („Сл-ужбене новине Федерације БиХ“, бр. 43/99, 32/00 и 29/03) и Оп-штим колективним уговором.

Члан 27.



(2) Обрачун, обуставу и уплату акон-тације пореза на доходак од неса-мосталне дјелатности врши посло-


давац или сам обвезник пореза. Обавезник пореза на доходак је за-посленик.

(3) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем је запосленик доставио своју порез-ну картицу, обрачунава се мјесеч-но од порезне основице коју чине сви опорезиви приходи од несамо-сталне дјелатности које је запосле-ник остварио код тог послодавца у том мјесецу, умањени за плаћене расходе из члана 11. овога закона, и за износ мјесечних особних од-битака из члана 24. ст. (1) и (2) ов-ога Закона, примјеном стопе из члана 9. овога закона.

(4) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем за-посленик није доставио своју пор-езну картицу, обрачунава се мјесе-чно од порезне основице коју чи-не сви опорезиви приходи од нес-амосталне дјелатности које је запо-сленик остварио код тог послода-вца у том мјесецу, умањени за пла-ћене расходе из члана 11. овога За-кона, примјеном стопе од 10%.

(5) Изнимно, запосленицима – рези-дентним порезним обавезницима из члана 2. став (4) овог Закона, ко-ји доходак остварују код послода-ваца правних и физичких лица које имају сједиште на подручју Федерације, аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелат-ности обрачунава се и плаћа на порезну основицу коју чине сви опорезиви приходи од несамоста-лне дјелатности које је запосленик остварио код тог послодавца у том мјесецу, а умањени за плаћене ра-

Broj 4 – strana 697 сходе из члана 11. овог Закона и за износ мјесечних особних одбитака из члана 24. ст. (1) и (2) овог Зако-на.

(6) Порез на доходак по основи неса-мосталне дјелатности који се обра-чунава на остварени доходак за рад који у једном мјесецу није тра-јао дуље од 10 дана, односно 80 са-ти, а за који исплаћени доходак не износи више од 250,00 КМ, обрач-унава се по стопи од 10%, без ума-њења за личне одбитке из члана 24. овога закона.

(7) Обустављени, односно одбијени и уплаћени порез из става (5) овога члана сматра се коначно утврђен-им порезом за порезно раздобље, те порезни обавезник за тај доход-ак није дужан поднијети годишњу порезну пријаву. Порезни обавез-ник, уколико жели остварити пра-во на лични одбитак, може тај до-ходак и уплаћене износе аконтац-ије пореза унијети у годишњу по-резну пријаву.

(8) Стране организације које не ужи-вају дипломатски имунитет у Фед-ерацији и запосленици тих орган-изација који имају сједиште, одно-сно пребивалиште у Федерацији дужни су при исплати дохотка од несамосталне дјелатности запосле-ним грађанима или страним држ-ављанима обрачунати порез по одбитку у складу са ст. (1) до (6) овога члана и уплатити га у зако-ном прописаноме року.

(9) Порезни обавезник који је запосл-ен у дипломатском или конзулар-ном представништву друге држа-ве, у међународној организацији или у представништву или орган-изацији која на територију Феде-


рације има дипломатски имуни-тет, када је обавезник пореза и пр-ема овому закону, дужан је сам об-рачунати аконтацију пореза на доходак од несамосталне дјелатно-сти према одредбама ст. (1) до (5) овога члана и уплатити је на про-писани рачун у законом прописа-ном року.


Члан 48.


од дана ступања на снагу овога закона донијети сљедеће подзаконске акте:


2) Пропис о обрачуну убрзане ам ортизације,

3) Пропис о утврђивању критер-ија за плаћање пореза на дохо-дак у годишњем паушалном из носу.


Члан 49.

У циљу омогућавања правилне примјене члана 10. става 1. и члана 27. овога закона, сви послодавци су дуж-ни до дана ступања на снагу односно најкасније до почетка примјене овога закона мјесечне плате својим запосле-ницима обрачунавати и у порезним евиденцијама и извјештајима искази-вати у бруто-износима. Послодавци који до почетка примјене Закона о по-резу на доходак не пређу на утврђи-вање плата својих запосленика у бру-то износу, дужни су обрачун доприн-оса и пореза на плату вршити на осн-ову бруто износа плате који би се утв-рдио прерачунавањем постојеће угов-орене нето плате у бруто плату по сл-иједећој формули:

Д. Пословник Уставног суда Феде- рације Босне и Херцеговине („Сл- ужбене новине Федерације БиХ“, број: 40/10)



расправе доноси рјешење о одбацив-ању захтјева придржават ће се разлога наведених у члану 26. став 1. Закона и рјешење, заснивати на само једном разлогу, уколико Суд не одлучи дру-гачије.

Ако не постоје друге процесне

24. april/travanj 2015. претпоставке за одлучивање о бити ствари, осим оних изричито наведен-их у ставу 1. члана 26. Закона, у рјеш-ењу се изричито наводи о којим се процесним претпоставкама ради. Те друге претпоставке могу бити, посе-бно:

– да у остављеном року поднос-илац није отклонио недостат-ке на које му је указано или их није отклонио онако како му је наложено,


– да се ради о захтјеву о којем је Суд већ одлучио или да се ради о захтјеву исте правне и чињеничне природе у којем је Суд већ заузео становиште и сл.


ненадлежности, Суд може на пријед-лог судије извјестиоца одлучити да ли постоје разлози за поступање у складу са ставом 2. члана 26. Закона. Е. Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине број: АП-2840/13 од 12.02.2014. године и Пресуда Уставног суда Федера- ције Босне и Херцеговине број: У-12/14 од 09.12.2014. године 7. Чињенично стање и став Суда Уставни суд Федерације је у проведеном поступку размотрио нав-оде подносиоца захтјева, одговора на захтјев те чињенице на које указује до-кументација у спису предмета. Ов-ај суд је посебно имао у виду Пресуду Уставног суда Федерације, број: У-12/

Broj 4 – strana 699 14 од 09.12.2014. године, којом је нак-он одржане јавне расправе 09.12.2014. године, те презентовања изјава и док-аза странака у поступку, утврђено да одредбе чл. 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак нису у несагласности са Уставом Фед-ерације Босне и Херцеговине. У поме-нутој Пресуди је посебно истакнуто да је ријеч о системском закону којим се проводи финансијска и фискална политика у Федерацији Босне и Хер-цеговине, да његов ratio legis нити ње-гов циљ није ни изравно ни неизрав-но умањење плата било које категор-ије обавезника пореза на доходак, па тако ни плата судиja. Предмет регул-исања тог Закона није одређивање висине плата пореских обавезника, већ одређивање висине и начина на-плате пореза на доходак. Висина пла-та судија у Федерацији Босне и Херц-еговине утврђена је посебним закон-ом, а то је Закон о платама и другим накнадама судија и тужилаца у Феде-рацији Босне и Херцеговине и на тај се Закон реферише у ставу 1. Аманд-мана CVI, па се управо из тих разлога заштитне одредбе тог Амандмана и односе на тај Закон, односно на зако-не чији би предмет регулисања биле плате судија и тужилаца у Федераци-ји Босне и Херцеговине. Амандман CVI је донесен како би се створио ус-тавни основ за корекцију плата судија и тужилаца, након што је Управни одбор за имплементацију мира у свом Коминикеу од 24. јуна 2005. године исказао забринутост „због изазова фи-скалне одрживости са којим се суоча-вају власти у Босни и Херцеговини, нарочито на ентитетском нивоу“, те након што је Високи представник УН за Босну и Херцеговину, прихваћају-

Broj 4 – strana 700 ћи препоруке Радне групе, коју су чинили представници министарстава правде ентитета и Босне и Херцегови-не, Правосудне комисије Брчко Дист-рикта, Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, као и уд-ружења судија и тужилаца у оба ент-итета, према којима би плате за судије и тужиоце требале бити „умјерено умањене“, одлучио донијети Закон о платама и другим накнадама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Хе-рцеговине. Амандман је, дакле, било нео-пходно донијети како би се, са устав-не разине, омогућило једнократно ум-ањење плата судија и тужилаца, које је у односу на ранији Закон о судијск-ој и тужилачкој функцији у Федерац-ији Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ, број: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 и 78/04) на-ступило доношењем Закона о плата-ма и другим накнадама судија и туж-илаца у Федерацији Босне и Херцего-вине. Да је то тако, јасно свједочи чи-њеница да су оба акта Високог пред-ставника УН, онај којим је донесен Амандман CVI и онај којим је донесен Закон, објављена један иза другог, ре-спективно, у истом службеном гласи-лу и то у „Службеним новинама Фе-дерације БиХ“, број: 72/05. Стога су одредбе Амандмана, разлогом њихова доношења, па тиме и својим смислом, у цијелости у вези са Законом о платама судија и тужил-аца у Федерацији: став први зато што се у њему говори о умањењу „закон-ом донесеним до 10. јануара 2006. год-ине“, а то је недвосмислено Закон о платама судија и тужилаца, а други и трећи став зато што се у њима рефе-рише на став први. Према томе се и


будуће умањење („на било који нач-ин или у било којем облику, директ-но или индиректно“) од којег Аманд-ман заштићује плате судија очиглед-но односи на умањење које би наста-ло измјенама тога Закона или донош-ењем новог закона, али закона чији би предмет регулисања биле плате но-силаца судијске и тужилачке функци-је, а не закона којим се регулише нач-ин наплате пореза на доходак за све обавезнике тог пореза у Федерацији Босне и Херцеговине. Имајући у виду све изложено, Уставни суд Федерације је у донесеној Пресуди истакао да се висина плате судија примјеном оспорених одреда-ба Закона о порезу на доходак, не мо-же сматрати умањењем плата у смис-лу у којем о томе говоре заштитне од-редбе Амандмана CVI на Устав Феде-рације Босне и Херцеговине. Утолико прије, што је до фактичког умањења плата судија, само на годишњој рази-ни и тиме наизглед неизравно, долаз-ило и за примјене ранијих прописа о опорезивању. Кад је у питању члан 10. ст. (2), (3) и (4) оспореног Закона, треба иста-ћи да је ријеч о допунским, експлика-тивним, одредбама којима се методом енумерације само потање утврђује до-машај одредбе става (1). Тако се у ст-аву 2. прописује шта се сматра опоре-зивим приходом од несамосталне дје-латности, у ставу 3. се прописује које користи примљене по основу несамо-сталне дјелатности улазе у доходак, док у се у ставу 4. прописују врсте пр-ихода који не улазе у доходак од не-самосталне дјелатности и који на тај начин не подлијежу опорезивању. Слиједом наведеног, утврђено је да нема никаквих аргумената у прилог

24. april/travanj 2015. неуставности тих одредаба, утолико прије што се оне једнако односе на све обавезнике пореза на доходак. За оспорене одредбе чл. 48. и 49. Закона такође нису истакнути ар-гуменити нити су понуђени докази који би говорили у прилог њиховој неуставности. Анализом члана 48. мо-же се утврдити да се ради о законској одредби којом се ресорни министар овлашћује, а ставља му се и у обавезу, доношење подзаконских аката који су неопходни за провођење Закона о по-резу на доходак, па уставност те од-редбе није упитна. Исто се може рећи и у погледу одредбе члана 49. која је сама по себи проведбеног карактера, јер прописује обавезујућу инструкцију за послодав-це у погледу примјене одредбе члана 10. став 1. и члана 27. оспореног Зако-на, како би се начин обрачуна мјесеч-не плате запосленицима и њено иска-зивање у порезним евиденцијама и извјештајима усагласили са законом. Уколико неки послодавац није посту-пао према овој одредби, односно уко-лико обрачун плате није вршен на начин како је то њоме прописано, он-да се ван сваке сумње ради о погреш-ној примјени закона, а не о неуставн-ости ове одредбе. Како је Уставни суд Федераци-је Пресудом број: У-12/14 од 9.12.2014. године већ одлучио о уставности чл. 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. За-кона о порезу на доходак за који се та-кође тражи оцјена уставности, то је у складу са чланом 41. став 2. алинеја 3. Пословника Уставног суда Федераци-је Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, број: 40/10) одлучено као у ставу 2. диспозитива ове пресуде.

Broj 4 – strana 701 Ову пресуду Уставни суд Фед-ерације донио је већином гласова у саставу: др сц. Ката Сењак, Предсјед-ница Суда, Сеад Бахтијаревић, Весна Будимир, Мирјана Чучковић, Домин Малбашић и проф. др Един Мумино-вић, судије Суда.

Број: У-25/14 Предсједница 18.03.2015.год. Уставног суда Федерације С а р а ј е в о Босне и Херцеговине Ката Сењак,с.р.

246

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pi-tanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu, u vezi sa utvrđivanjem ustavnosti odredaba čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na osnovu člana IV.C.3.10.(4) Ustava Fede-racije Bosne i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave održane dana 18.03. 2015. godine, donio je


st. (2), (3) i (4) i čl. 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak („Službene no-vine Federacije BiH“, broj: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13) u saglas-nosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.


ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu za utvrđivanje ustavnosti odredbi čl. 4. i 9., člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na doho-dak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti navedenih odredbi Sud odlučio Presudom u pr-


edmetu broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine.




1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva

Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljem tekstu: podnosilac zahtjeva) predo-čio je Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje u vezi utvrđivanja usta-vnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak (u daljem tekstu: os-poreni Zakon). Podnosilac zahtjeva je ustavno pitanje predočio na osnovu člana IV.C. 10.(4) Ustava Federacije Bosne i Herce-govine, a nakon odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, broj: AP-2840/13 od 12.02.2014. godine. 2. Stranke u postupku

Stranke u postupku u ovom pre-dmetu su na osnovu člana 39. stav 2. Za-kona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine („Služb-ene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03) Kantonalni sud u Goraždu, Fati-ma Mrdović iz Sarajeva kao tužilac u su-dskom postupku pred Kantonalnim su-dom u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao tuženi u navedenom sudskom postupku i Predstavnički dom i Dom naroda Par-lamenta Federacije Bosne i Hercegovine, kao donosilac osporenih članova Zako-na.



Podnosilac zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi Fatime Mrdović iz Sarajeva, koju zastupaju Mu-stafa Bračković i Džemo Hadžiomerović advokati iz Sarajeva, protiv tuženog Ka-ntona Sarajevo, koga zastupa zakonski zastupnik Pravobranilaštvo Kantona Sa-rajevo, radi isplate razlike plate u iznosu 4.334,19 KM. Navodi da je Općinski sud u Sarajevu presudom broj: 65 0 Rs 264073 12 Rs od 31.01.2013. godine obv-ezao tuženog da tužiocu isplati iznos od 4.331,32 KM iz osnova umanjenja plate za razdoblje od maja 2009. godine do decembra 2011. godine, sa zakonskim zateznim kamatama od dospjelosti poje-dinačnih mjesečnih iznosa do isplate, te da mu naknadi pripadajuće troškove postupka u iznosu od 1.400,80 KM, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zako-nskog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu odbio i prvo-stepenu presudu potvrdio svojom pres-udom broj: 05 0 Rs 000458 13 Rsž od 12. 06.2013. godine. Protiv navedene presu-de Kantonalnog suda u Goraždu, Kant-on Sarajevo je izjavio apelaciju Ustavn-om sudu Bosne i Hercegovine. Odluču-jući o apelaciji Kantona Sarajevo, Ustav-ni sud Bosne i Hercegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 12.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično su-đenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i He-rcegovine, ukinuo drugostepenu presu-du i predmet vratio Kantonalnom sudu u Goraždu, s nalogom da po hitnom po-stupku donese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bos-ne i Hercegovine o preduzetim mjerama.

24. april/travanj 2015. Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženika, rješenjem broj: 05 0 Rs 000458 14 Rsž 2 od 07.04.2014. godine postupak prekin-uo i predočio Ustavnom sudu Federacije ustavno pitanje koje glasi: „da li su odr-edbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak u saglasnosti sa od-redbama Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 72/05)“. Podnosilac zahtjeva citira naved-eni Amandman na Ustav Federacije Bo-sne i Hercegovine, zatim citira član IV. C.7. stav 1. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, kojima je utvrđeno da pla-te i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudijske fu-nkcije, osim kao posljedica disciplinskog postupka u skladu sa zakonom. Podnosilac zahtjeva navodi visi-ne plata sudija, koje su propisane Zako-nom o platama i drugim naknadama su-dija i tužilaca u Federaciji Bosne i Herce-govine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 55/13), koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Pla-te propisane navedenim zakonom su tu-žiocu isplaćivane do januara 2009. Godi-ne, kada je stupio na snagu Zakon o por-ezu na dohodak, koji je kasnije mijenjan i dopunjavan. Primjenom osporenih od-redaba Zakona tužiocu su isplaćivane umanjene plate za mjesečne iznose kako je to utvrđeno prvostepenom presudom. Kako bi Kantonalni sud u Goraž-du mogao donijeti odluku po žalbi tuže-nika protiv prvostepene presude, predl-aže Ustavnom sudu Federacije da done-se presudu kojom će utvrditi da li su osporene odredbe Zakona u saglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercego-vine.

Broj 4 – strana 703 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je dana 27.05.2014. godine u skladu sa članom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, pozvao Kanton Sarajevo, putem Pravo-branilaštva Kantona, Fatimu Mrdović iz Sarajeva i Predstavnički dom i Dom na-roda Parlamenta Federacije Bosne i He-rcegovine, da kao stranke u postupku dostave odgovor na navode zahtjeva Kantonalnog suda u Goraždu, u roku od 30 dana. U odgovoru na zahtjev koji je da-na 30.06.2014. godine dostavilo Pravob-ranilaštvo Kantona Sarajevo, navode da Zakon o porezu na dohodak, koji je do-nesen skoro tri godine nakon donošenja Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, nije imao za cilj smanjene plata poreznih obaveznika, a samim tim i tužioca kao nosioca sudij-ske funkcije. Ističu da je cilj Zakona o porezu na dohodak regulativa poreza na dohodak, odnosno određivanje obav-eze plaćanja poreza u okviru usvajanja finansijske politike Evropske unije, a za čiju osnovicu služi upravo neumanjena plata. Navode da se ovdje zapravo radi-lo o prelasku na novi obračun isplate poreza kao sasvim novom i do tada ne-poznatom principu po kojem je isplata poreza uvijek obaveza onoga ko ostva-ruje prihod, odnosno zaposlenika. Nag-lašavaju općepoznatu činjenicu da u Ev-ropskoj uniji svi ostvarioci plata snose obavezu plaćanja poreza na dohodak, te da niko ne može biti oslobođen te oba-veze. Smatraju da, ukoliko bi se mijenja-le odredbe Zakona o porezu na dohod-ak, iz navedenih razloga, došlo bi do izl-aska iz okvira pravnih pravila Evropske unije.

Broj 4 – strana 704 Pravobranilaštvo Kantona Saraj-evo je mišljenja da odredbe osporenog Zakona nisu nesaglasne sa Ustavom Fe-deracije Bosne i Hercegovine i naveden-im Amandmanom na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Navode da se osp-orenim članom 4. Zakona reguliše za ko-je djelatnosti se oporezuju dohoci, a u koje spadaju i nesamostalne djelatnosti koje podrazumijevaju i sudijsku funkci-ju. Članom 9. se tretira postotak poreza, članom 10. se pojašnjava šta se sve smat-ra prihodom od nesamostalne djelatno-sti, članom 27. se reguliše postupak utv-rđivanja naplate poreza, članom 48. se reguliše donošenje podzakonskih akata, a članom 49. se definiše pravilna primje-na člana 10. stav 1. i člana 27. Ističu da iz navedenih odredbi proizlazi da su pore-zni obaveznici sva lica koja ostvaruju dohodak od bilo koje djelatnosti, pa i su-dijske. Naglašavaju da osporene odred-be Zakona ne diraju u plate. Plate pred-stavljaju jednu, a porez na dohodak sas-vim drugu kategoriju. Pozivaju se na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercego-vine AP-2840/13, odnosno citiraju dio obrazloženja koje glasi: „niti jednom od-redbom ovog Zakona nije predviđena mogućnost isključenja bilo koje katego-rije zaposlenika od obaveze plaćanja po-reza na dohodak, pa tako ni sudija“. Na-vode još da u slučaju kada bi sudije bile izuzete od obaveze plaćanja poreza na dohodak, dovela bi se u pitanje primje-na odredbi Zakona o porezu na dohod-ak, koje su predmetom ocjenjivanja. Na taj način bi preostali zaposlenici sa sv-ojim subjektivnim građanskim pravima u pogledu prava iz radnog odnosa bili dovedeni u neravnopravan i diskrimini-rajući položaj u odnosu na sudije, a što bi bilo protivno članu II tačka 4. Ustava


Bosne i Hercegovine, odnosno jednakos-ti u pravima, bez diskriminacije, po bilo kom osnovu. Također bi bila povrijeđe-na prava iz Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda sa pripadaju-ćim Protokolima. Na osnovu izloženog, Pravobranilaštvo Kantona Sarajevo sma-tra da su osporeni članovi Zakona u ci-jelosti u skladu sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i amandmanima na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Fatima Mrdović, niti njeni advo-kati, Predstavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercego-vine nisu dostavili odgovor na navode zahtjeva Kantonalnog suda u Goraždu.


Ustavni sud Federacije je u skla-du sa članom 13. stav 1. Poslovnika Ust-avnog suda Federacije Bosne i Hercego-vine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. godine održao sjednicu bez javne rasprave na kojoj je razmotrio činjenice i navode u zahtjevu i odgovor na zahtjev Kantona Sarajevo. Isto tako, izvršen je uvid u Pr-esudu ovog suda broj: U-12/14 od 09. 12.2014. godine, u vezi koje je dana 09. 12.2014. godine održana javna rasprava u ovom ustavnosudskom predmetu i odlučeno da odredbe osporenih čl. 4., 9., 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesaglasnosti sa Ust-avom Federacije Bosne i Hercegovine.

6. Relevantno pravo

A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Član IV.C.3.10.(4)

„(...) (4) Ustavni sud odlučuje i o us-

24. april/travanj 2015. tavnim pitanjima koja mu predoči Vrho-vni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u toku postupka pred tim sudom“. B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine



Amandman LXII Član V.11. Ustava Federacije mijenja se i glasi: ... „3. ...Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom“.

Amandman LXIII Član VI.7. Ustava Federacije mijenja se i glasi: ... „4. ...Plata i druge naknade sudi-ji ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudijske funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka u skladu sa zakonom.”


Amandman CVI


Član IX.11.f. „(1) Kao izuzetak od principa iz stava 1. člana IV.C.7. stava 3., člana V.4.11. i stava 4. člana VI.7. ovog Ustava, plata i/ili druge naknade sudiji mogu biti umanjeni zakonom donesenim do 10. januara 2006. godine. (2) Umanjenje iz stava 1. ovog člana može se izvršiti samo jednom. (3) Stavovi 1. i 2. ovog člana ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo umanjenje plate i/ili drugih naknada sudiji zaštićenih stavom 1. člana IV.C.7., stavom 3. člana V.4.11. i stavom 4. člana VI.7. ovog Ustava.“ C. Zakon o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10,44/11, 7/13 i 65/13)

Član 4.



Član 9.


opi od 10%.



sti smatra se bruto plata koju zapos-leniku isplaćuje poslodavac po osno-vu ugovora o radu odnosno radnog odnosa ili daje u stvarima, koristima, protuuslugama ili u vidu premija i drugih prihoda, za rad obavljen po njegovim uputama, osim prihoda iz čl. 5. i 6. ovog zakona.



1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje posloda-vac isplatizaposlenicima iznad unosa utvrđenih Pravilnikom o primjeni Zakona o porezu na do-hodak


3) zaostale plate odnosno razlike plata koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se za-posleniku ili bivšem zaposleniku isplaćuju u tekućem poreznom periodu na osnovu sudske pres-ude, osim iznosa zateznih kama-ta koje se u ovom slučaju ne sm-atraju oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti

4) svi drugi prihodi po osnovu i u vezi sa nesamostalnom djelatn-ošću.



1) korištenje vozila i drugih sredst-

ava za lične potrebe, 2) smještaj, hrana kao i korištenje


dugih dobara i usluga koji su besplatni ili po cijeni koja je niža od tržišne cijene,


4) Izmirivanje ličnih troškova od st-rane poslodavca




1) pomoć za gubitke nastale kao posljedica elementarnih nepogo-da i pomoći po osnovu ozljeda i bolesti koje isplaćuje poslodavac zaposleniku ili članu njegove po-rodice, isplaćene do visine utvrđ-ene posebnim propisima,




5) poklon(i) koje poslodavci daju zaposleniku jedanput ili više pu-ta u toku poreznog perioda pov-


odom državnih i/ili vjerskih pra-znika ili jubileja firme, čija ukup-na vrijednost nije viša od 30% pr-osječne mjesečne neto plate ispl-aćene u Federaciji prema poslje-dnjem objavljenom podatku nad-ležnog organa za statistiku.


Član 27.



(2) Obračun, obustavu i uplatu akontac-ije poreza na dohodak od nesamos-talne djelatnosti vrši poslodavac ili sam obaveznik poreza. Obaveznik poreza na dohodak je zaposlenik.

(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem je za-poslenik dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi opore-zivi prihodi od nesamostalne djelat-nosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz člana 11. ovoga zakona, i za iznos mjesečnih ličnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovoga zakona, primjenom stope iz člana 9. ovoga zakona.


(4) Akontacija poreza na dohodak od ne-

samostalne djelatnosti, koji se ostva-ruje kod poslodavca kojem zaposle-nik nije dostavio svoju poreznu kar-ticu, obračunava se mjesečno od por-ezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, uma-njeni za plaćene rashode iz člana 11. ovoga zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, zaposlenicima – rezidentn-im poreznim obaveznicima iz člana 2. stava (4) ovog zakona, koji dohod-ak ostvaruju kod poslodavaca prav-nih i fizičkih lica koja imaju sjedište na području Federacije, akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti obračunava se i plaća na poreznu osnovicu koju čine svi op-orezivi prihodi od nesamostalne dje-latnosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, a umanjeni za plaćene rashode iz čla-na 11. ovog zakona i za iznos mjese-čnih ličnih odbitaka iz člana 24. st. (1) i (2) ovog zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesam-ostalne djelatnosti koji se obračuna-va na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao duže od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po stopi od 10%, bez umanjenja za lične od-bitke iz člana 24. ovoga zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stava (5) ovoga člana smatra se konačno utvrđenim porez-om za porezni period, te porezni ob-aveznik za taj dohodak nije dužan po-dnijeti godišnju poreznu prijavu. Po-rezni obaveznik, ukoliko želi ostvar-

Broj 4 – strana 708 iti pravo na lični odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akontaci-je poreza unijeti u godišnju poreznu prijavu.

(8) Strane organizacije koje ne uživaju diplomatski imunitet u Federaciji i zaposlenici tih organizacija koji ima-ju sjedište, odnosno prebivalište u Fe-deraciji dužni su pri isplati dohotka od nesamostalne djelatnosti zaposle-nim građanima ili stranim državljan-ima obračunati porez po odbitku u skladu sa st. (1) do (6) ovoga člana i uplatiti ga u zakonom propisanome roku.

(9) Porezni obaveznik koji je zaposlen u diplomatskom ili konzularnom pre-dstavništvu druge države, u međun-arodnoj organizaciji ili u predstavni-štvu ili organizaciji koja na teritoriju Federacije ima diplomatski imunitet, kada je obaveznik poreza i prema ovomu Zakonu, dužan je sam obra-čunati akontaciju poreza na dohod-ak od nesamostalne djelatnosti pre-ma odredbama st. (1) do (5) ovoga člana i uplatiti je na propisani račun u zakonom propisanom roku.

(10) Porezni obveznik koji dohodak od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inostranstva dužan je na taj dohodak sam obračunati ako-ntaciju poreza od nesamostalne djel-atnosti na način iz st. (1) do (6) ov-oga člana i uplatiti je u roku od pet dana od dana kada je primio dohod-ak.

Član 48.




1) Pravilnik o primjeni Zakona o p-

orezu na dohodak, kojim će se detaljnije propisati način utvrđi-vanja porezne osnovice, oblik i način izdavanja porezne kartice, oblik, sadržaj i način vođenja po-slovnih knjiga i evidencija, način vršenja godišnjeg obračuna pore-za na dohodak te sačinjavanja i podnošenja godišnje prijave,



Član 49.


primjene člana 10. stava 1. i člana 27. ov-oga Zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno najka-snije do početka primjene ovoga zakona mjesečne plate svojim zaposlenicima ob-računavati i u poreznim evidencijama i izvještajima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plata svojih zaposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprino-sa i poreza na platu vršiti na osnovu br-uto iznosa plate koji bi se utvrdio prera-čunavanjem postojeće ugovorene neto plate u bruto platu po sljedećoj formuli:

100

100

95

100



Bruto

24. april/travanj 2015. D. Poslovnik Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10)



rasprave donosi rješenje o odbacivanju zahtjeva pridržavat će se razloga naved-enih u članu 26. stav 1. Zakona i rješenje zasnivati na samo jednom razlogu, uko-liko Sud ne odluči drugačije.


- da u ostavljenom roku podnosil-ac nije otklonio nedostatke na ko-je mu je ukazano ili ih nije otklo-nio onako kako mu je naloženo,

- da osporeni opći akt nije na snazi, - da se radi o zahtjevu o kojem je

Sud već odlučio ili da se radi o zahtjevu iste pravne i činjenične prirode u kojem je Sud već zau-zeo stanovište i sl.

Kad Sud odbacuje zahtjev zbog nenadležnosti, Sud može na prijedlog sudije izvjestioca odlučiti da li postoje razlozi za postupanje u skladu sa stav-om 2. člana 26. Zakona. D. Odluka Ustavnog suda Bosne i He-

rcegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine

Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine

Broj 4 – strana 709 7. Činjenično stanje i stav Suda Ustavni sud Federacije je u pro-vedenom postupku razmotrio navode podnosioca zahtjeva, odgovora na zahtj-ev te činjenice iz dokumentacije u spisu predmeta. Ovaj sud je posebno imao u vidu Presudu Ustavnog suda Federacije, broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine, ko-jom je nakon održane javne rasprave 09. 12.2014. godine, te prezentovanja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da Kantonalni sud u Sarajevu nije sma-trao u konkretnom slučaju da se radilo o ocjeni usaglašenosti osporenih odredaba Zakona sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine, već je isti Sud smatrao da se radi o tumačenju i primjeni, s jedne strane Zakona o platama i drugim nak-nadama sudija i tužilaca u Federaciji Bo-sne i Hercegovine, a s druge strane Zak-ona o porezu na dohodak, imajući u vi-du odredbe o zaštiti plata sudija. Upra-vo je takvo shvatanje i odlučivanje na njemu zasnovano, od strane Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u gore spom-enutoj odluci ocijenjeno kao izlaženje iz okvira stvarne nadležnosti i prvostepe-nog i drugostepenog suda i bilo razlog-om da se apelacija tuženika usvoji, a pr-edmet vrati podnosiocu zahtjeva na po-novno odlučivanje. Prema tome je pre-dočavanje ovog ustavnog pitanja, s pri-jedlogom da se utvrdi ustavnost ospore-nih odredaba Zakona o porezu na doho-dak, direktna posljedica spominjane odl-uke Ustavnog suda Bosne i Hercegovi-ne, te potom i Presude Ustavnog suda Federacije broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine. Nesporna je činjenica da podno-silac zahtjeva u prvobitnom postupku po žalbi nije cijenio potrebnim prekinuti postupak i predočiti predmetno ustavno pitanje Ustavnom sudu Federacije, već

Broj 4 – strana 710 je žalbu tuženika odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, donesena povodom apela-cije tuženika ukazuje da takav stav suda nije bio pravno korektan, već da je, kao i postupak prvostepenog suda, bio zasno-van na "arbitrarnoj primjeni procesnog prava", preciznije odredaba o stvarnoj nadležnosti, jer su odluke tih sudova bi-le zasnovane na njihovoj ocjeni da tuže-nik nije imao pravo umanjiti platu tužio-cu primjenom Zakona o porezu na doh-odak, jer su osporene odredbe tog Zako-na u nesaglasnosti sa Amandmanom CVI na Ustav Federacije Bosne i Herce-govine, a ta ocjena je, prema pravnom stanovištu Ustavnog suda Bosne i Herc-egovine iz spomenute odluke, bila izvan stvarne nadležnosti redovnih sudova, čime je apelantu povrijeđeno pravo na pravično suđenje. Ustavni sud Federacije, kao isklj-učivo nadležan za takvu ocjenu, također konstatuje da zahtjev počiva na ocjeni i shvatanju redovnih sudova, po kojem je primjena osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak prouzročila umanje-nje plate tužiocu, a koje umanjenje pro-tuuslovljava odredbama Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Herce-govine. Pritom se, međutim, gubi iz vi-da kako je riječ o sistemskom zakonu kojim se provodi finansijska i fiskalna politika u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne, te da njegov ratio legis niti njegov cilj nije ni izravno ni neizravno umanjenje plata bilo koje kategorije obaveznika po-reza na dohodak, pa tako ni plata sudija. Predmet regulisanja tog Zakona nije od-ređivanje visine plata poreskih obavez-nika, već određivanje visine i načina na-plate poreza na dohodak.

24. april/travanj 2015. Visina plata sudija u Federaciji Bosne i Hercegovine utvrđena je poseb-nim zakonom, a to je Zakon o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji Bosne i Hercegovine i na taj se Zakon referiše u prvom stavu Amandm-ana CVI, pa se upravo zato zaštitne odr-edbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi pred-met regulisanja bile plate sudija i tužila-ca u Federaciji Bosne i Hercegovine. Taj je Amandman naime i donesen kako bi se stvorio ustavni osnov za korekciju pl-ata sudija i tužilaca, nakon što je Uprav-ni odbor za implementaciju mira u svom Kominikeu od 24. juna 2005. godine isk-azao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti sa kojim se suočavaju vlasti u Bosni i Hercegovini, naročito na entitets-kom nivou“, te nakon što je Visoki pre-dstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu, prihvatajući preporuke Radne skupine, koju su činili predstavnici ministarstava pravde entiteta i Bosne i Hercegovine, Pravosudne komisije Brčko Distrikta, Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bos-ne i Hercegovine, kao i udruženja sudija i tužilaca u oba entiteta, prema kojima bi plate za sudije i tužioce trebale biti „um-jereno umanjene“, odlučio donijeti Zak-on o platama i drugim naknadama sudi-ja i tužilaca u Federaciji Bosne i Herceg-ovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plata sudija i tužilaca, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudskoj i tužilačkoj fu-nkciji u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o platama i drugim naknadama sudija i tužilaca u Federaciji. Da je to tako, jasno

24. april/travanj 2015. svjedoči činjenica da su oba akta Visok-og predstavnika UN, onaj kojim je do-nesen Amandman CVI i onaj kojim je donesen Zakon, objavljena jedan iza dr-ugog, respektivno, u istom službenom glasilu i to u „Službenim novinama Fe-deracije BiH“, broj: 72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti u vezi sa Za-konom o platama sudija i tužilaca u Fe-deraciji: stav prvi zato što se u njemu govori o umanjenju „zakonom donesen-im do 10. januara 2006. godine“, a to je nesumnjivo Zakon o platama sudija i tu-žilaca, a drugi i treći stav zato što se u njima referiše na stav prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji na-čin ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno“) od kojeg Amandman zašti-ćuje plate sudija očigledno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama to-ga Zakona ili donošenjem novog zako-na, ali zakona čiji bi predmet regulisanja bile plate nosilaca sudske i tužilačke fu-nkcije, a ne zakona kojim se reguliše na-čin naplate poreza na dohodak za sve obaveznike tog poreza u Federaciji Bos-ne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Us-tavni sud Federacije smatra da se mate-matički efekti koji nastaju u pogledu vis-ine plata sudija primjenom osporenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, ne mogu smatrati umanjenjem plata u smislu u kojem o tome govore zaštitne odredbe Amandmana CVI na Ustav Fe-deracije Bosne i Hercegovine. Utoliko prije, što je do faktičkog umanjenja plata sudija, samo na godišnjoj razini i time naizgled neizravno, dolazilo i za primje-ne ranijih propisa o oporezivanju.

Broj 4 – strana 711 Treba istaći da je u ovom predm-etu u odnosu na presuđeni predmet br-oj: U-12/14 od 09.12.2014. godine zah-tjev za ocjenu ustavnosti proširen i na st. (2), (3) i (4) člana 10. osporenog Zakona (u predmetu broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine osporava se samo stav 1. člana 10.), koji su samo dopunskog kara-ktera i njima se u stvari obrazlaže stav 1. ovog člana. Sud smatra da nakon što je nave-denom Presudom broj: U-12/14 potvrđ-ena ustavnost stava (1) člana 10. ospore-nog Zakona, ne postoje dokazi u prilog eventualnoj neustavnosti odredaba st. (2), (3) i (4), kojima je precizno utvrđen domet odredbe prvog stava, koji važe jednako za sve obaveznike poreza na dohodak. U zahtjevu su osporene i odred-be čl. 48. i 49. Zakona, što u predmetu broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine nije bilo. Međutim, za neustavnost ovih spo-rnih članova nije dano adekvatno obraz-loženje, niti su priloženi dokazi koji bi potvrđivali tu neustavnost. Članom 48. je propisano ovlašte-nje resornog ministra za donošenje pod-zakonskih akata neophodnih za provo-đenje Zakona o porezu na dohodak, što je u stvari i trebala biti njegova ustavna obaveza. Član 49. je provedbenog karak-tera, kojim se daje obavezujuća instruk-cija za poslodavce u pogledu primjene odredbi člana 10. stav 1. i člana 27. Zak-ona, kako bi se način obračuna mjesečne plate zaposlenika i njeno iskazivanje u poreznim evidencijama i izvještajima, uskladili sa Zakonom. Ukoliko neki pos-lodavac nije postupao prema ovoj odre-dbi, onda se radi o pogrešnoj primjeni materijalnog prava a ne neustavnosti te odredbe Zakona.

Broj 4 – strana 712 Ustavni sud Federacije nije se upuštao u metodologiju i način obraču-na poreza na dohodak, jer za to nije nad-ležan, a niti je to bilo predmet zahtjeva.

Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj: U-12/14 od 09.12. 2014 godine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9., člana 10. stav 1. i člana 27. Zakona o porezu na dohodak za koji se također traži ocjena ustavnosti, to je u skladu sa članom 41. stav 2. alineja 3. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Herc-egovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10) odlučio kao u stavu 2. donesene odluke.

Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, Predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, sudije Suda.

Broj: U-27/14 Predsjednica 18.03.2015.godine Ustavnog suda Federacije S a r a j e v o Bosne i Hercegovine Kata Senjak,s.r.

..............................

246

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine, odlučujući o ustavnom pitanju koje mu je predočio Kantonalni sud u Goraždu, u svezi s utvrđivanjem ustavnosti odredaba čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak, na temelju članka IV.C.3.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave održane dana 18.03.2015. godine, donio je

P R E S U D U

1. Utvrđuje se da su odredbe članka 10.


st. (2), (3) i (4) i čl. 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak („Službene novi-ne Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13) u suglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Herce-govine.


ustavno pitanje Kantonalnog suda u Goraždu za utvrđivanje ustavnosti odredbi čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zakona o porezu na dohodak („Službene novine Federacije BiH“, br.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13), jer je o ustavnosti navedenih odredbi Sud odlučio Presudom u predmetu broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine.





Kantonalni sud u Goraždu (u da-ljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) pre-dočio je Ustavnom sudu Federacije Bos-ne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Us-tavni sud Federacije) dana 09.05.2014. godine ustavno pitanje u svezi utvrđiva-nja ustavnosti čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zakona o porezu na dohodak (u dalj-njem tekstu: osporeni Zakon).

Podnositelj zahtjeva je ustavno pitanje predočio na temelju članka IV. C.10.(4) Ustava Federacije Bosne i Herc-egovine, a nakon odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, broj: AP-2840/13 od 12.02.2014. godine.

24. april/travanj 2015. 2. Stranke u postupku

Stranke u postupku u ovom pre-dmetu su na temelju članka 39. stavak 2. Zakona o postupku pred Ustavnim sud-om Federacije Bosne i Hercegovine („Sl-užbene novine Federacije BiH“, br. 6/95 i 37/03) Kantonalni sud u Goraždu, Fa-tima Mrdović iz Sarajeva kao tužitelj u sudskom postupku pred Kantonalnim sudom u Goraždu, Kanton Sarajevo, kao tuženi u navedenom sudskom postupku i Zastupnički dom i Dom naroda Parla-menta Federacije Bosne i Hercegovine, kao donositelj osporenih članaka Zako-na. 3. Bitni navodi na kojima se zasniva ustavno pitanje

Podnositelj zahtjeva navodi da se pred Kantonalnim sudom u Goraždu vodi parnični postupak po tužbi Fatime Mrdović iz Sarajeva, koju zastupaju Mu-stafa Bračković i Džemo Hadžiomerović odvjetnici iz Sarajeva, protiv tuženog Kantona Sarajevo, koga zastupa zakons-ki zastupnik Pravobraniteljstvo Kantona Sarajevo, radi isplate razlike plaće u iz-nosu 4.334,19 KM. Navodi da je Općins-ki sud u Sarajevu presudom broj: 65 0 Rs 264073 12 Rs od 31.01.2013. godine obv-ezao tuženog da tužitelju isplati iznos od 4.331,32 KM iz osnova umanjenja pl-aće za razdoblje od svibnja 2009. godine do prosinca 2011. godine, sa zakonskim zateznim kamatama od dospjelosti po-jedinačnih mjesečnih iznosa do isplate, te da mu naknadi pripadajuće troškove postupka u iznosu od 1.400,80 KM, sve u roku od 15 dana.

Kanton Sarajevo je putem zakon-skog zastupnika izjavio žalbu, koju je Kantonalni sud u Goraždu odbio i prvo-

Broj 4 – strana 713 stupanjsku presudu potvrdio svojom pr-esudom broj: 05 0 Rs 000458 13 Rsž od 12.06.2013. godine. Protiv navedene pre-sude Kantonalnog suda u Goraždu, Ka-nton Sarajevo je izjavio apelaciju Ustav-nom sudu Bosne i Hercegovine. Odluču-jući o apelaciji Kantona Sarajevo, Ustav-ni sud Bosne i Hercegovine je odlukom broj: Ap-2840/13 od 12.02.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično suđ-enje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i He-rcegovine, ukinuo drugostupanjsku pre-sudu i predmet vratio Kantonalnom su-du u Goraždu, s nalogom da po žurnom postupku donese novu odluku i u roku od šest mjeseci obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjer-ama. Kantonalni sud u Goraždu je u postupku rješavanja po žalbi tuženika, rješenjem broj: 05 0 Rs 000458 14 Rsž 2 od 07.04.2014. godine postupak preki-nuo i predočio Ustavnom sudu Federa-cije ustavno pitanje koje glasi: „da li su odredbe čl. 4., 9., 10., 27., 48. i 49. Zako-na o porezu na dohodak u suglasnosti s odredbama Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine („Služb-ene novine Federacije BiH“, broj:72/05)“. Podnositelj zahtjeva citira nave-deni Amandman na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, zatim citira članak IV.C.7. stavak 1. Ustava Federacije Bos-ne i Hercegovine, kojima je utvrđeno da plaće i druge naknade sucu ne mogu biti umanjene za vrijeme vršenja sudačke fu-nkcije, osim kao posljedica disciplinskog postupka sukladno zakonu. Podnositelj zahtjeva navodi visi-ne plaća sudaca, koje su propisane Zak-onom o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, br.: 72/05, 22/09 i 55/13), koji

Broj 4 – strana 714 je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Plaće propisane navedenim zakonom su tužitelju isplaćivane do siječnja 2009. go-dine, kada je stupio na snagu Zakon o porezu na dohodak, koji je kasnije mije-njan i dopunjavan. Primjenom osporen-ih odredaba Zakona tužitelju su isplaći-vane umanjene plaće za mjesečne iznose kako je to utvrđeno prvostupanjskom presudom. Kako bi Kantonalni sud u Goraž-du mogao donijeti odluku po žalbi tuže-nika protiv prvostupanjske presude, pr-edlaže Ustavnom sudu Federacije da donese presudu kojom će utvrditi da li su osporene odredbe Zakona u suglasn-osti sa Ustavom Federacije Bosne i Her-cegovine. 4. Bitni navodi odgovora na zahtjev Ustavni sud Federacije je dana 27.05.2014. godine sukladno članku 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sud-om Federacije Bosne i Hercegovine, poz-vao Kanton Sarajevo, putem Pravobra-niteljstva Kantona, Fatimu Mrdović iz Sarajeva i Zastupnički dom i Dom na-roda Parlamenta Federacije Bosne i Her-cegovine, da kao stranke u postupku dostave odgovor na navode zahtjeva Kantonalnog suda u Goraždu, u roku od 30 dana. U odgovoru na zahtjev koji je da-na 30.06.2014. godine dostavilo Pravob-raniteljstvo Kantona Sarajevo, navode da Zakon o porezu na dohodak, koji je donesen skoro tri godine nakon donoše-nja Amandmana CVI na Ustav Federaci-je Bosne i Hercegovine, nije imao za cilj smanjene plaća poreznih obveznika, a samim tim i tužitelja kao nositelja suda-čke funkcije. Ističu da je cilj Zakona o porezu na dohodak regulativa poreza


na dohodak, odnosno određivanje obve-ze plaćanja poreza u okviru usvajanja financijske politike Europske unije, a za čiju osnovicu služi upravo neumanjena plaća. Navode da se ovdje zapravo radi-lo o prelasku na novi obračun isplate poreza kao sasvim novom i do tada ne-poznatom načelu po kom je isplata por-eza uvijek obveza onoga tko ostvaruje prihod, odnosno uposlenika. Naglašava-ju općepoznatu činjenicu da u Europskoj uniji svi ostvaritelji plaća snose obvezu plaćanja poreza na dohodak, te da nitko ne može biti oslobođen te obveze. Smat-raju da, ukoliko bi se mijenjale odredbe Zakona o porezu na dohodak, iz naved-enih razloga, došlo bi do izlaska iz okvi-ra pravnih pravila Europske unije. Pravobraniteljstvo Kantona Sara-jevo je mišljenja da odredbe osporenog Zakona nisu nesuglasne sa Ustavom Fe-deracije Bosne i Hercegovine i naveden-im Amandmanom na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Navode da se osp-orenim člankom 4. Zakona regulira za koje djelatnosti se oporezuju dohoci, a u koje spadaju i nesamostalne djelatnosti koje podrazumijevaju i sudačku funkci-ju. Člankom 9. se tretira postotak pore-za, člankom 10. se pojašnjava šta se sve smatra prihodom od nesamostalne djel-atnosti, člankom 27. se regulira postup-ak utvrđivanja naplate poreza, člankom 48. se regulira donošenje podzakonskih akata, a člankom 49. se definira pravilna primjena članka 10. stavak 1. i članka 27. Ističu da iz navedenih odredbi proizlazi da su porezni obveznici sve osobe koje ostvaruju dohodak od bilo koje djelatno-sti, pa i sudačke. Naglašavaju da osporene odred-be Zakona ne diraju u plaće. Plaće pred-stavljaju jednu, a porez na dohodak sas-vim drugu kategoriju. Pozivaju se na

24. april/travanj 2015. odluku Ustavnog suda Bosne i Hercego-vine AP-2840/13, odnosno citiraju dio obrazloženja koje glasi: „niti jednom od-redbom ovog Zakona nije predviđena mogućnost isključenja bilo koje katego-rije uposlenika od obveze plaćanja pore-za na dohodak, pa tako ni sudaca“. Na-vode još da u slučaju kada bi suci bili izuzeti od obveze plaćanja poreza na dohodak, dovela bi se u pitanje primje-na odredbi Zakona o porezu na dohod-ak, koje su predmetom ocjenjivanja. Na taj način bi preostali uposlenici sa svoj-im subjektivnim građanskim pravima u pogledu prava iz radnog odnosa bili do-vedeni u neravnopravan i diskriminira-jući položaj u odnosu na suce, a što bi bilo protivno članku II točka 4. Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno jednakos-ti u pravima, bez diskriminacije, po bilo kom osnovu. Također bi bila povrijeđe-na prava iz Konvencije o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda s pripadajuć-im Protokolima. Na temelju izloženog, Pravobraniteljstvo Kantona Sarajevo smatra da su osporeni članci Zakona u cijelosti sukladni Ustavu Federacije Bos-ne i Hercegovine i amandmanima na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine. Fatima Mrdović, niti njeni odvje-tnici, Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercego-vine nisu dostavili odgovor na navode zahtjeva Kantonalnog suda u Goraždu. 5. Sjednica Suda bez javne rasprave Ustavni sud Federacije je sukla-dno članku 13. stavak 1. Poslovnika Ust-avnog suda Federacije Bosne i Hercego-vine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 40/10), dana 18.03.2015. godine od-ržao sjednicu bez javne rasprave na ko-joj je razmotrio činjenice i navode u za-

Broj 4 – strana 715 htjevu i odgovor na zahtjev Kantona Sa-rajevo. Isto tako, izvršen je uvid u Presu-du ovog suda broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine, u svezi koje je dana 09.12. 2014. godine održana javna rasprava u ovom ustavnosudskom predmetu i odl-učeno da odredbe osporenih čl. 4., 9., 10. stavak 1. i članka 27. Zakona o porezu na dohodak nisu u nesuglasnosti s Usta-vom Federacije Bosne i Hercegovine. 6. Relevantno pravo A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine


„(...) (4) Ustavni sud odlučuje i o usta-vnim pitanjima koja mu predoči Vrhov-ni sud ili neki kantonalni sud a koja se pojave u tijeku postupka pred tim sud-om“. B. Amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman LX


“1. Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom. 2. Plaća i drugi uslovi obavljanja funkcije, uključujući i imunitet, za sve suce sudova Federacije utvrđuju se zak-onom.“

Amandman LXII

Članak V.11. Ustava Federacije mijenja se i glasi:

Broj 4 – strana 716 ... „3. ...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrše-nja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom“.

Amandman LXIII Članak VI.7. Ustava Federacije mijenja se i glasi: ... „4. ...Plaća i druge naknade sucu ne mogu biti umanjeni za vrijeme vrš-enja sudačke funkcije, osim kao posljedi-ca disciplinskog postupka sukladno sa zakonom.”

Amandman CVI


Članak IX.11.f. (1) „(1) Kao izuzetak od načela iz stavka

1. članka IV.C.7. stavka 3., članka V.4.11. i stavka 4. članka VI.7. ovog Ustava, plaća i/ili druge naknade sucu mogu biti umanjeni zakonom donesenim do 10. siječnja 2006.godine.


(3) Stavci 1. i 2. ovog članka ne mogu se tumačiti tako da je na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo umanjenje plaće i/ili drugih nakna-da sucu zaštićenih stavkom 1. članka IV.C.7., stavkom 3. članka V.4.11. i stavkom 4. članka VI.7. ovog Ustava.“

C. Zakon o porezu na dohodak („Služ- bene novine Federacije BiH“, broj:

24. april/travanj 2015. 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 i 65/13)

Članak 4.


1. od nesamostalne djelatnosti; 2. od samostalne djelatnosti; 3. od imovine i imovinskih prava 4. od ulaganja kapitala

Članak 9.


opi od 10%.





1) dodatni prihodi po osnovu nak-nada, pomoći i sl. koje posloda-vac isplatiuposlenicima iznad unosa utvrđenih Pravilnikom o primjeni Zakona o porezu na do-hodak

2) plaće koje umjesto poslodavca isplati druga osoba,

3) zaostale plaće odnosno razlike plaća koje se odnose na protekla porezna razdoblja, a koja se up-osleniku ili bivšem uposleniku


isplaćuju u tekućem poreznom periodu na osnovu sudske pre-sude, osim iznosa zateznih kam-ata koje se u ovom slučaju ne smatraju oporezivim prihodom od nesamostalne djelatnosti

4) svi drugi prihodi po osnovu i u svezi s nesamostalnom djelatnoš-ću.




3) odobreni beskamatni krediti ili krediti sa kamatnom stopom ko-ja je niža od tržišne kamatne st-ope,








3) smještaj koji poslodavac obezbje-

đuje uposleniku na mjestu gdje se obavlja djelatnost, ako je neo-phodno korištenje smještaja za uposlenika radi obavljanja radn-og zadatka,


5) poklon(i) koje poslodavci daju uposleniku jedanput ili više puta u tijeku poreznog perioda po-vodom državnih i/ili vjerskih praznika ili jubileja tvrtke, čija ukupna vrijednost nije viša od 30% prosječne mjesečne neto pla-će isplaćene u Federaciji prema posljednjem objavljenom podat-ku nadležnog organa za statisti-ku.

6) otpremnine u slučaju otkaza ug-ovora o radu, sukladno sa član-kom 100. Zakona o radu („Služb-ene novine Federacije BiH“, br.: 43/99, 32/00 i 29/03) i Općim kolektivnim ugovorom.

Članak 27.



(2) Obračun, obustavu i uplatu akonta-cije poreza na dohodak od nesamos-talne djelatnosti vrši poslodavac ili


sam obveznik poreza. Obveznik por-eza na dohodak je uposlenik.

(3) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem je up-oslenik dostavio svoju poreznu kart-icu, obračunava se mjesečno od por-ezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ov-oga Zakona, i za iznos mjesečnih os-obnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovoga Zakona, primjenom stope iz članka 9. ovoga Zakona.

(4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji se ost-varuje kod poslodavca kojem upos-lenik nije dostavio svoju poreznu ka-rticu, obračunava se mjesečno od po-rezne osnovice koju čine svi oporezi-vi prihodi od nesamostalne djelatno-sti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ovo-ga zakona, primjenom stope od 10%.

(5) Iznimno, uposlenicima – rezidentn-im poreznim obveznicima iz članka 2. stavak (4) ovog Zakona, koji doho-dak ostvaruju kod poslodavaca pra-vnih i fizičkih osoba koje imaju sjedi-šte na području Federacije, akontaci-ja poreza na dohodak od nesamos-talne djelatnosti obračunava se i pla-ća na poreznu osnovicu koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostal-ne djelatnosti koje je uposlenik ostv-ario kod tog poslodavca u tom mje-secu, a umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ovog Zakona i za iznos mjesečnih ličnih odbitaka iz članka 24. st. (1) i (2) ovog Zakona.

(6) Porez na dohodak po osnovi nesam-


ostalne djelatnosti koji se obračuna-va na ostvareni dohodak za rad koji u jednom mjesecu nije trajao duže od 10 dana, odnosno 80 sati, a za koji isplaćeni dohodak ne iznosi više od 250,00 KM, obračunava se po stopi od 10%, bez umanjenja za osobne odbitke iz članka 24. ovoga Zakona.

(7) Obustavljeni, odnosno odbijeni i up-laćeni porez iz stavka (5) ovoga član-ka smatra se konačno utvrđenim po-rezom za porezni period, te porezni obveznik za taj dohodak nije dužan podnijeti godišnju poreznu prijavu. Porezni obveznik, ukoliko želi ostva-riti pravo na osobni odbitak, može taj dohodak i uplaćene iznose akont-acije poreza unijeti u godišnju porez-nu prijavu.


(9) Porezni obveznik koji je uposlen u diplomatskom ili konzularnom pre-dstavništvu druge države, u među-narodnoj organizaciji ili u predsta-vništvu ili organizaciji koja na teri-toriju Federacije ima diplomatski im-unitet, kada je obveznik poreza i pr-ema ovomu zakonu, dužan je sam obračunati akontaciju poreza na do-hodak od nesamostalne djelatnosti prema odredbama st. (1) do (5) ovo-ga članka i uplatiti je na propisani račun u zakonom propisanom roku.

(10) Porezni obveznik koji dohodak


od nesamostalne djelatnosti ostvaru-je izravno iz inozemstva dužan je na taj dohodak sam obračunati akonta-ciju poreza od nesamostalne djelatn-osti na način iz st. (1) do (6) ovoga članka i uplatiti je u roku od pet da-na od dana kada je primio dohodak.

Članak 48.






Članak 49.


primjene članka 10. stavka 1. i članka 27. ovoga zakona, svi poslodavci su dužni do dana stupanja na snagu odnosno naj-kasnije do početka primjene ovoga Zak-ona mjesečne plaće svojim uposlenicima obračunavati i u poreznim evidencijama i izvješćima iskazivati u bruto-iznosima. Poslodavci koji do početka primjene Za-kona o porezu na dohodak ne pređu na utvrđivanje plaća svojih uposlenika u bruto iznosu, dužni su obračun doprino-

Broj 4 – strana 719 sa i poreza na plaću vršiti na osnovu br-uto iznosa plaće koji bi se utvrdio pre-računavanjem postojeće ugovorene neto plaće u bruto plaće po sljedećoj formuli:

100

100

95

100



Bruto




rasprave donosi rješenje o odbacivanju zahtjeva pridržavat će se razloga nave-denih u članku 26. stavak 1. Zakona i rj-ešenje temeljiti na samo jednom razlogu, ukoliko Sud ne odluči drugačije.


- da u ostavljenom roku podnosi-telj nije otklonio nedostatke na koje mu je ukazano ili ih nije ot-klonio onako kako mu je nalože-no,


- da se radi o zahtjevu o kojem je Sud već odlučio ili da se radi o zahtjevu iste pravne i činjenične prirode u kojem je Sud već zauz-


eo stanovište i sl. Kad Sud odbacuje zahtjev zbog

nenadležnosti, Sud može na prijedlog suca izvjestitelja odlučiti da li postoje ra-zlozi za postupanje sukladno stavku 2. članka 26. Zakona. E. Odluka Ustavnog suda Bosne i Her- cegovine broj: AP-2840/13 od 12.02. 2014. godine Presuda Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine 7. Činjenično stanje i stav Suda Ustavni sud Federacije je u pro-vedenom postupku razmotrio navode podnositelja zahtjeva, odgovora na zaht-jev te činjenice iz dokumentacije u spisu predmeta. Ovaj sud je posebice imao u vidu Presudu Ustavnog suda Federacije, broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine, koj-om je nakon održane javne rasprave 09.-12.2014. godine, te prezentiranja izjava i dokaza stranaka u postupku, utvrđeno da Kantonalni sud u Sarajevu nije smat-rao u konkretnom slučaju da se radilo o ocjeni usuglašenosti osporenih odreda-ba Zakona sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine, već je isti Sud smatrao da se radi o tumačenju i primjeni, s jedne strane Zakona o plaćama i drugim nak-nadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine, a s druge strane Zakona o porezu na dohodak, imajući u vidu odredbe o zaštiti plaća sudaca. Up-ravo je takvo shvatanje i odlučivanje na njemu utemeljeno, od strane Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u gore spom-enutoj odluci ocijenjeno kao izlaženje iz okvira stvarne nadležnosti i prvostupa-njskog i drugostupanjskog suda i bilo


razlogom da se apelacija tuženika usvo-ji, a predmet vrati podnositelju zahtjeva na ponovno odlučivanje. Prema tome je predočavanje ovog ustavnog pitanja, s prijedlogom da se utvrdi ustavnost osp-orenih odredaba Zakona o porezu na dohodak, direktna posljedica spominja-ne odluke Ustavnog suda Bosne i Herce-govine, te potom i Presude Ustavnog su-da Federacije broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine. Nesporna je činjenica da podnositelj zahtjeva u prvobitnom post-upku po žalbi nije cijenio potrebnim pr-ekinuti postupak i predočiti predmetno ustavno pitanje Ustavnom sudu Federa-cije, već je žalbu tuženika odbio kao ne-utemeljenu i potvrdio prvostupanjsku presudu. Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, donesena povodom apela-cije tuženika ukazuje da takav stav suda nije bio pravno korektan, već da je, kao i postupak prvostupanjskog suda, bio ut-emeljen na "arbitrarnoj primjeni proces-nog prava", preciznije odredaba o stva-rnoj nadležnosti, jer su odluke tih sudo-va bile zasnovane na njihovoj ocjeni da tuženik nije imao pravo umanjiti plaću tužiteljici primjenom Zakona o porezu na dohodak, jer su osporene odredbe tog Zakona u nesuglasnosti s Amandm-anom CVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, a ta ocjena je, prema prav-nom stanovištu Ustavnog suda Bosne i Hercegovine iz spomenute odluke, bila izvan stvarne nadležnosti redovnih su-dova, čime je apelantu povrijeđeno pra-vo na pravično suđenje. Ustavni sud Federacije, kao isklj-učivo nadležan za takvu ocjenu, također konstatira da zahtjev počiva na ocjeni i shvatanju redovnih sudova, po kojem je primjena osporenih odredaba Zakona o

24. april/travanj 2015. porezu na dohodak prouzročila uma-njenje plaće tužiteljici, a koje umanjenje protuuvjetuje odredbama Amandmana CVI na Ustav Federacije Bosne i Herce-govine. Pritom se, međutim, gubi iz vi-da kako je riječ o sistemskom zakonu kojim se provodi financijska i fiskalna politika u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne, te da njegov ratio legis niti njegov cilj nije ni izravno ni neizravno umanjenje plaća bilo koje kategorije obveznika por-eza na dohodak, pa tako ni plaća suda-ca. Predmet reguliranja tog Zakona nije određivanje visine plata poreskih obvez-nika, već određivanje visine i načina na-plate poreza na dohodak. Visina plaća sudaca u Federaciji Bosne i Hercegovine utvrđena je poseb-nim zakonom, a to je Zakon o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine i na taj se Zakon referira u prvom stavku Amand-mana CVI, pa se upravo zato zaštitne odredbe tog Amandmana i odnose na taj Zakon, odnosno na zakone čiji bi pre-dmet reguliranja bile plaće sudaca i tuži-telja u Federaciji Bosne i Hercegovine. Taj je Amandman naime i donesen kako bi se stvorio ustavni temelj za korekciju plaća sudaca i tužitelja, nakon što je Up-ravni odbor za implementaciju mira u svom Kominikeu od 24. lipnja 2005. go-dine iskazao zabrinutost „zbog izazova fiskalne održivosti sa kojim se suočavaju vlasti u Bosni i Hercegovini, naročito na entitetskom nivou“, te nakon što je Vis-oki predstavnik UN za Bosnu i Herce-govinu, prihvatajući preporuke Radne skupine, koju su činili predstavnici mi-nistarstava pravde entiteta i Bosne i He-rcegovine, Pravosudnog povjerenstva Brčko Distrikta, Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine,

Broj 4 – strana 721 kao i udruga sudaca i tužitelja u oba en-titeta, prema kojima bi plaće za suce i tužitelje trebale biti „umjereno umanje-ne“, odlučio donijeti Zakon o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine. Amandman je, dakle, bilo neop-hodno donijeti kako bi se, sa ustavne ra-zine, omogućilo jednokratno umanjenje plaća sudaca i tužitelja, koje je u odnosu na raniji Zakon o sudbenoj i tužiteljskoj funkciji u Federaciji Bosne i Hercegovi-ne („Službene novine Federacije BiH“, br.: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 i 78/04) nastupilo donošenjem Zakona o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji. Da je to tako, jasno svjedoči činjenica da su oba akta Viso-kog predstavnika UN, onaj kojim je don-esen Amandman CVI i onaj kojim je do-nesen Zakon, objavljena jedan iza drug-og, respektivno, u istom službenom gla-silu i to u „Službenim novinama Fede-racije BiH“, broj: 72/05. Stoga su odredbe Amandmana, razlogom njihova donošenja, pa time i svojim smislom, u cijelosti spregnute sa Zakonom o plaćama sudaca i tužitelja u Federaciji: stavak prvi zato što se u nje-mu govori o umanjenju „zakonom don-esenim do 10. siječnja 2006. godine“, a to je nedvojbeno Zakon o plaćama sudaca i tužitelja, a drugi i treći stavak zato što se u njima referira na stavak prvi. Prema tome se i buduće umanjenje („na bilo koji način ili u bilo kojem obliku, direkt-no ili indirektno“) od kojeg Amandman zaštićuje plaće sudaca očigledno odnosi na umanjenje koje bi nastalo izmjenama toga Zakona ili donošenjem novog zako-na, ali zakona čiji bi predmet reguliranja bile plaće nositelja sudbene i tužiteljske funkcije, a ne zakona kojim se regulira način naplate poreza na dohodak za sve

Broj 4 – strana 722 obveznike tog poreza u Federaciji Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu sve izloženo, Ust-avni sud Federacije smatra da se mate-matički efekti koji nastaju glede visine plaća sudaca primjenom osporenih odr-edaba Zakona o porezu na dohodak, ne mogu smatrati umanjenjem plaća u smi-slu u kojem o tome govore zaštitne odr-edbe Amandmana CVI na Ustav Federa-cije Bosne i Hercegovine. Utoliko prije, što je do faktičkog umanjenja plaća sud-aca, samo na godišnjoj razini i time naiz-gled neizravno, dolazilo i za primjene ranijih propisa o oporezivanju. Treba istaći da je u ovom predm-etu u odnosu na presuđeni predmet br-oj: U-12/14 od 09.12.2014. godine zah-tjev za ocjenu ustavnosti proširen i na st. (2), (3) i (4) članka 10. osporenog Zakona (u predmetu broj: U-12/14 od 09.12. 2014. godine osporava se samo stavak 1. članka 10.), koji su samo dopunskog ka-raktera i njima se u stvari obrazlaže sta-vak 1. ovog članka. Sud smatra da nakon što je nave-denom Presudom broj: U-12/14 potvrđ-ena ustavnost stavka (1) članka 10. ospo-renog Zakona, ne postoje dokazi u pril-og eventualnoj neustavnosti odredaba st. (2), (3) i (4), kojima je precizno utvr-đen domet odredbe prvog stavka, koji važe jednako za sve obveznike poreza na dohodak. U zahtjevu su osporene i odred-be čl. 48. i 49. Zakona, što u predmetu broj: U-12/14 od 09.12.2014. godine nije bilo. Međutim, za neustavnost ovih spo-rnih članaka nije dano adekvatno obraz-loženje, niti su priloženi dokazi koji bi potvrđivali tu neustavnost. Člankom 48. je propisano ovlašt-enje resornog ministra za donošenje po-


dzakonskih akata neophodnih za provo-đenje Zakona o porezu na dohodak, što je u stvari i trebala biti njegova ustavna obveza. Članak 49. je provedbenog kara-ktera, kojim se daje obvezujuća instruk-cija za poslodavce u pogledu primjene odredbi članka 10. stavak 1. i članka 27. Zakona, kako bi se način obračuna mjes-ečne plaće uposlenika i njeno iskaziva-nje u poreznim evidencijama i izvješći-ma, usuglasili sa Zakonom. Ukoliko ne-ki poslodavac nije postupao prema ovoj odredbi, onda se radi o pogrešnoj primj-eni materijalnog prava a ne neustavnosti te odredbe Zakona. Ustavni sud Federacije nije se upuštao u metodologiju i način obraču-na poreza na dohodak, jer za to nije na-dležan, a niti je to bilo predmet zahtjeva.

Kako je Ustavni sud Federacije Presudom broj: U-12/14 od 09.12. 2014 godine već odlučio o ustavnosti čl. 4. i 9., članka 10. stavak 1. i članka 27. Zako-na o porezu na dohodak za koji se tako-đer traži ocjena ustavnosti, to je suklad-no članku 41. stavak 2 alineja 3. Poslov-nika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federa-cije BiH“, broj: 40/10) odlučio kao u st-avku 2. donesene odluke.

Ovu presudu Ustavni sud Fede-racije donio je većinom glasova u sasta-vu: dr. sc. Kata Senjak, Predsjednica Su-da, Sead Bahtijarević, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, Domin Malbašić i pr-of. dr. Edin Muminović, suci Suda.


..............................


246

Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине, одлучујући о уставн-ом питању које му је предочио Канто-нални суд у Горажду, у вези са утврђ-ивањем уставности одредаба чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на до-ходак, на основу члана IV.Ц.3.10.(4) Ус-тава Федерације Босне и Херцегови-не, на сједници без јавне расправе одр-жане дана 18.03.2015. године, донио је


1. Утврђује се да су одредбе члана 10. ст. (2), (3) и (4) и чл. 48. и 49. За-кона о порезу на доходак („Служ-бене новине Федерације БиХ“, бр.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13) у сагласности са Уставом Федераци-је Босне и Херцеговине.

2. Одбацује се захтјев на постављено уставно питање Кантоналног суда у Горажду за утврђивање уставно-сти одредби чл. 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 10/08, 9/10, 44/11, 7/13 и 65/13), јер је о уста-вности наведених одредби Суд од-лучио Пресудом у предмету број: У-12/14 од 09.12.2014. године.




Кантонални суд у Горажду (у

Broj 4 – strana 723 даљем тексту: подносилац захтјева) предочио је Уставном суду Федерац-ије Босне и Херцеговине (у даљем те-ксту: Уставни суд Федерације) дана 09.05.2014. године уставно питање у вези утврђивања уставности чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на до-ходак (у даљем тексту: оспорени За-кон). Подносилац захтјева је уставно питање предочио на основу члана IV.Ц.10.(4) Устава Федерације Босне и Херцеговине, а након одлуке Уставн-ог суда Босне и Херцеговине, број: АП-2840/13 од 12.02.2014. године. 2. Странке у поступку

Странке у поступку у овом пр-едмету су на основу члана 39. став 2. Закона о поступку пред Уставним су-дом Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр. 6/95 и 37/03) Кантонални суд у Горажду, Фатима Мрдовић из Сара-јева као тужилац у судском поступку пред Кантоналним судом у Горажду, Кантон Сарајево, као тужени у наве-деном судском поступку и Представ-нички дом и Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине, као доносилац оспорених чланова Закона. 3. Битни наводи на којима се заснива уставно питање

Подносилац захтјева наводи да се пред Кантоналним судом у Гораж-ду води парнични поступак по тужби Фатиме Мрдовић из Сарајева, коју за-ступају Мустафа Брачковић и Џемо Хаџиомеровић адвокати из Сарајева, против туженог Кантона Сарајево, ко- га заступа законски заступник Право-

Broj 4 – strana 724 бранилаштво Кантона Сарајево, ради исплате разлике плате у износу 4.334,19 КМ. Наводи да је Општински суд у Сарајеву пресудом број: 65 0 Рс 264073 12 Рс од 31.01.2013. године обвезао ту-женог да тужиоцу исплати износ од 4.331,32 КМ из основа умањења плате за раздобље од маја 2009. године до децембра 2011. године, са законским затезним каматама од доспјелости по-јединачних мјесечних износа до испл-ате, те да му накнади припадајуће тр-ошкове поступка у износу од 1.400,80 КМ, све у року од 15 дана.

Кантон Сарајево је путем зако-нског заступника изјавио жалбу, коју је Кантонални суд у Горажду одбио и првостепену пресуду потврдио својом пресудом број: 05 0 Рс 000458 13 Рсж од 12.06.2013. године. Против наведе-не пресуде Кантоналног суда у Гора-жду, Кантон Сарајево је изјавио апел-ацију Уставном суду Босне и Херцего-вине. Одлучујући о апелацији Канто-на Сарајево, Уставни суд Босне и Хер-цеговине је одлуком број: Ап-2840/13 од 12.02.2014. године утврдио повреду права на правично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине, укинуо другостепену пресуду и пред-мет вратио Кантоналном суду у Гор-ажду, с налогом да по хитном поступ-ку донесе нову одлуку и у року од шест мјесеци обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мј-ерама. Кантонални суд у Горажду је у поступку рјешавања по жалби тужен-ика, рјешењем број: 05 0 Рс 000458 14 Рсж 2 од 07.04.2014. године поступак прекинуо и предочио Уставном суду Федерације уставно питање које гла-си: „да ли су одредбе чл. 4., 9., 10., 27., 48. и 49. Закона о порезу на доходак у


сагласности са одредбама Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Хер-цеговине („Службене новине Федера-ције БиХ“, број: 72/05)“. Подносилац захтјева цитира наведени Амандман на Устав Федера-ције Босне и Херцеговине, затим цит-ира члан IV.Ц.7. став 1. Устава Феде-рације Босне и Херцеговине, којима је утврђено да плате и друге накнаде су-дији не могу бити умањене за вријеме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског поступка у складу са законом. Подносилац захтјева наводи висине плата судија, које су прописа-не Законом о платама и другим нак-надама судија и тужилаца у Федера-цији Босне и Херцеговине („Службе-не новине Федерације БиХ“, број: 72/05, 22/09 и 55/13), који је ступио на снагу 01.01.2006. године. Плате пр-описане наведеним законом су тужи-оцу исплаћиване до јануара 2009. го-дине, када је ступио на снагу Закон о порезу на доходак, који је касније ми-јењан и допуњаван. Примјеном оспо-рених одредаба Закона тужиоцу су исплаћиване умањене плате за мјесе-чне износе како је то утврђено првос-тепеном пресудом. Како би Кантонални суд у Го-ражду могао донијети одлуку по жа-лби туженика против првостепене пресуде, предлаже Уставном суду Фе-дерације да донесе пресуду којом ће утврдити да ли су оспорене одредбе Закона у сагласности са Уставом Фед-ерације Босне и Херцеговине. 4. Битни наводи одговора на захтјев

Уставни суд Федерације је да- на 27.05.2014. године у складу са чла-

24. april/travanj 2015. ном 16. Закона о поступку пред Уста-вним судом Федерације Босне и Хер-цеговине, позвао Кантон Сарајево, пу-тем Правобранилаштва Кантона, Фа-тиму Мрдовић из Сарајева и Предста-внички дом и Дом народа Парламе-нта Федерације Босне и Херцеговине, да као странке у поступку доставе од-говор на наводе захтјева Кантоналног суда у Горажду, у року од 30 дана. У одговору на захтјев који је дана 30.06.2014. године доставило Пр-авобранилаштво Кантона Сарајево, наводе да Закон о порезу на доходак, који је донесен скоро три године нак-он доношења Амандмана CVI на Уст-ав Федерације Босне и Херцеговине, није имао за циљ смањене плата пор-езних обавезника, а самим тим и туж-иоца као носиоца судијске функције. Истичу да је циљ Закона о порезу на доходак регулатива пореза на доход-ак, односно одређивање обавезе плаћ-ања пореза у оквиру усвајања финан-сијске политике Европске уније, а за чију основицу служи управо неумањ-ена плата. Наводе да се овдје заправо радило о преласку на нови обрачун исплате пореза као сасвим новом и до тада непознатом принципу по кoјем је исплата пореза увијек обaвеза онога ко остварује приход, односно запосл-еника.Наглашавају општепознату чи-њеницу да у Европској унији сви ос-твариоци плаtа сносе обавезу плаћа-ња пореза на доходак, те да нико не може бити ослобођен те обавезе. Сма-трају да, уколико би се мијењале одр-едбе Закона о порезу на доходак, из наведених разлога, дошло би до изла-ска из оквира правних правила Евро-пске уније. Правобранилаштво Кантона Сарајево је мишљења да одредбе осп-

Broj 4 – strana 725 ореног Закона нису несагласне са Ус-тавом Федерације Босне и Херцегови-не и наведеним Амандманом на Уст-ав Федерације Босне и Херцеговине. Наводе да се оспореним чланом 4. Закона регулише за које дјелатности се опорезују дохоци, а у које спадају и несамосталне дјелатности које подра-зумијевају и судијску функцију. Чла-ном 9. се третира постотак пореза, чл-аном 10. се појашњава шта се све см-атра приходом од несамосталне дјела-тности, чланом 27. се регулише посту-пак утврђивања наплате пореза, чла-ном 48. се регулише доношење подза-конских аката, а чланом 49. се дефин-ише правилна примјена члана 10. ст-ав 1. и члана 27. Истичу да из наведе-них одредби произлази да су порезни обавезници сва лица која остварују доходак од било које дјелатности, па и судијске. Наглашавају да оспорене одре-дбе Закона не дирају у плате. Плате представљају једну, а порез на доход-ак сасвим другу категорију. Позивају се на одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине АП-2840/13, односно цитирају дио образложења које гласи: „нити једном одредбом овог Закона није предвиђена могућност искључе-ња било које категорије запосленика од обавезе плаћања пореза на доход-ак, па тако ни судија“. Наводе још да у случају када би судије биле изузете од обавезе плаћања пореза на доход-ак, довела би се у питање примјена одредби Закона о порезу на доходак, које су предметом оцјењивања. На тај начин би преостали запосленици са својим субјективним грађанским пра-вима у погледу права из радног одно-са били доведени у неравноправан и дискриминирајући положај у односу

Broj 4 – strana 726 на судије, а што би било противно чл-ану II тачка 4. Устава Босне и Херце-говине, односно једнакости у прави-ма, без дискриминације, по било ком основу. Такођер би била повријеђена права из Конвенције о заштити људ-ских права и основних слобода са пр-ипадајућим Протоколима. На основу изложеног, Правобранилаштво Кант-она Сарајево сматра да су оспорени чланови Закона у цијелости у складу са Уставом Федерације Босне и Херц-еговине и амандманима на Устав Фе-дерације Босне и Херцеговине. Фатима Мрдовић, нити њени адвокати, Представнички дом и Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине нису доставили одгов-ор на наводе захтјева Кантоналног су-да у Горажду. 5. Сједница Суда без јавне расправе Уставни суд Федерације је у складу са чланом 13. став 1. Пословн-ика Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Фед-ерације БиХ“, број: 40/10), дана 18.03. 2015. године одржао сједницу без јав-не расправе на којој је размотрио чи-њенице и наводе у захтјеву и одговор на захтјев Кантона Сарајево. Исто та-ко, извршен је увид у Пресуду овог суда број: У-12/14 од 09.12.2014. годи-не, у вези које је дана 09.12.2014. годи-не одржана јавна расправа у овом уст-авносудском предмету и одлучено да одредбе оспорених чл. 4., 9., 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доход-ак нису у несагласности са Уставом Федерације Босне и Херцеговине. 6. Релевантно право


А. Устав Федерације Босне и Херцеговине

Члан IV.Ц.3.10.(4)

„(...) (4) Уставни суд одлучује и о уставним питањима која му предочи Врховни суд или неки кантонални суд а која се појаве у току поступка пред тим судом“. Б. Амандмани на Устав Федерације Босне и Херцеговине

Амандман LX Члан IV.Ц.7. мијења се и гласи: “1. Плата и друге накнаде су-дији не могу бити умањени за врије-ме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског посту-пка у складу са законом. 2. Плата и други услови обав-љања функције, укључујући и имуни-тет, за све судије судова Федерације утврђују се законом.“


Амандман LXIII Члан VI.7. Устава Федерације мијења се и гласи:

24. april/travanj 2015. ... „4. ...Плата и друге накнаде су-дији не могу бити умањени за врије-ме вршења судијске функције, осим као посљедица дисциплинског посту-пка у складу са законом.”



Члан IX.11.ф. (1) „Као изузетак од принципа из

става 1. члана IV.Ц.7. става 3., чла-на V.4.11. и става 4. члана VI.7. ов-ог Устава, плата и/или друге нак-наде судији могу бити умањени законом донесеним до 10. јануара 2006. године.


(3) Ставови 1. и 2. овог члана не могу се тумачити тако да је на било ко-ји начин или у било којем облику, директно или индиректно, дозво-љено неко друго умањење плате и /или других накнада судији заш-тићених ставом 1. члана IV.Ц.7., ставом 3. члана V.4.11. и ставом 4. члана VI.7. овог Устава.“


Члан 4.

Порезом на доходак опорезују се дохоци које порезни обавезник оствари:

1) од несамосталне дјелатности;


2) од самосталне дјелатности; 3) од имовине и имовинских пр-

ава 4) од улагања капитала

Члан 9.

Порез на доходак плаћа се по стопи од 10%.

Члан 10.

(1) Приходом од несамосталне дјелат-ности сматра се бруто плата коју запосленику исплаћује послодав-ац по основу уговора о раду одно-сно радног односа или даје у ства-рима, користима, протууслугама или у виду премија и других при-хода, за рад обављен по његовим упутама, осим прихода из чл. 5. и 6. овог закона.

(2) Опорезивим приходима од неса-мосталне дјелатности сматрају се и :

1) додатни приходи по основу накнада, помоћи и сл. које по-слодавац исплати запослениц-има изнад уноса утврђених Правилником о примјени За-кона о порезу на доходак


3) заостале плате односно разли-ке плата које се односе на про-текла порезна раздобља, а која се запосленику или бившем за-посленику исплаћују у текућ-ем порезном периоду на осно-ву судске пресуде, осим износа затезних камата које се у овом случају не сматрају опорезив-им приходом од несамосталне


дјелатности






3) одобрени бескаматни кредити или кредити са каматном стоп-ом која је нижа од тржишне каматне стопе,








3) смјештај који послодавац обез-бјеђује запосленику на мјесту гдје се обавља дјелатност, ако је неопходно коришћење смјешт-аја за запосленика ради обављ-ања радног задатка,




Члан 27.



24. april/travanj 2015. (2) Обрачун, обуставу и уплату акон-

тације пореза на доходак од неса-мосталне дјелатности врши посло-давац или сам обавезник пореза. Обавезник пореза на доходак је за-посленик.


(4) Аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатности, који се остварује код послодавца којем за-посленик није доставио своју пор-езну картицу, обрачунава се мјесе-чно од порезне основице коју чи-не сви опорезиви приходи од нес-амосталне дјелатности које је запо-сленик остварио код тог послода-вца у том мјесецу, умањени за пла-ћене расходе из члана 11. овога за-кона, примјеном стопе од 10%.

(5) Изнимно, запосленицима – резид-ентним порезним обавезницима из члана 2. става (4) овог закона, који доходак остварују код посло-даваца правних и физичких лица која имају сједиште на подручју Федерације, аконтација пореза на доходак од несамосталне дјелатно-сти обрачунава се и плаћа на по-резну основицу коју чине сви опо-резиви приходи од несамосталне

Broj 4 – strana 729 дјелатности које је запосленик ост-варио код тог послодавца у том мј-есецу, а умањени за плаћене рас-ходе из члана 11. овог закона и за износ мјесечних личних одбитака из члана 24. ст. (1) и (2) овог Зако-на.

(6) Порез на доходак по основи неса-мосталне дјелатности који се обра-чунава на остварени доходак за рад који у једном мјесецу није тра-јао дуже од 10 дана, односно 80 са-ти, а за који исплаћени доходак не износи више од 250,00 КМ, обрач-унава се по стопи од 10%, без ума-њења за личне одбитке из члана 24. овога закона.

(7) Обустављени, односно одбијени и уплаћени порез из става (5) овога члана сматра се коначно утврђен-им порезом за порезни период, те порезни обавезник за тај доходак није дужан поднијети годишњу порезну пријаву. Порезни обавез-ник, уколико жели остварити пра-во на лични одбитак, може тај до-ходак и уплаћене износе аконтац-ије пореза унијети у годишњу по-резну пријаву.

(8) Стране организације које не ужи-вају дипломатски имунитет у Фе-дерацији и запосленици тих орга-низација који имају сједиште, од-носно пребивалиште у Федераци-ји дужни су при исплати дохотка од несамосталне дјелатности запо-сленим грађанима или страним држављанима обрачунати порез по одбитку у складу са ст. (1) до (6) овога члана и уплатити га у закон-ом прописаноме року.

(9) Порезни обавезник који је запос-лен у дипломатском или конзула-рном представништву друге држ-


аве, у међународној организацији или у представништву или орган-изацији која на територију Федер-ације има дипломатски имунитет, када је обавезник пореза и према овому закону, дужан је сам обрач-унати аконтацију пореза на дохо-дак од несамосталне дјелатности према одредбама ст. (1) до (5) ово-га члана и уплатити је на пропи-сани рачун у законом прописаном року.

(10) Порезни обвезник који доход-ак од несамосталне дјелатности остварује изравно из иностранства дужан је на тај доходак сам обрач-унати аконтацију пореза од неса-мосталне дјелатности на начин из ст. (1) до (6) овога члана и уплати-ти је у року од пет дана од дана када је примио доходак.

Члан 48.


од дана ступања на снагу овога Зак-она донијети сљедеће подзаконске ак-те:



3) Пропис о утврђивању критер-ија за плаћање пореза на дохо-


дак у годишњем паушалном износу.

Члан 49.


примјене члана 10. става 1. и члана 27. овога закона, сви послодавци су дуж-ни до дана ступања на снагу односно најкасније до почетка примјене овога Закона мјесечне плате својим запосле-ницима обрачунавати и у порезним евиденцијама и извјештајима искази-вати у бруто-износима. Послодавци који до почетка примјене Закона о по-резу на доходак не пређу на утврђи-вање плата својих запосленика у бру-то износу, дужни су обрачун доприн-оса и пореза на плату вршити на ос-нову бруто износа плате који би се ут-врдио прерачунавањем постојеће уго-ворене нето плате у бруто плату по сљедећој формули:

Д. Пословник Уставног суда Феде- рације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, број: 40/10)


„Кад Суд на сједници без јавне

расправе доноси рјешење о одбацива-њу захтјева придржават ће се разлога наведених у члану 26. став 1. Закона и рјешење заснивати на само једном ра-

24. april/travanj 2015. злогу, уколико Суд не одлучи друга-чије.

Ако не постоје друге процесне претпоставке за одлучивање о бити ствари, осим оних изричито наведен-их у ставу 1. члана 26. Закона, у рјеш-ењу се изричито наводи о којим се процесним претпоставкама ради. Те друге претпоставке могу бити, посеб-но:




Кад Суд одбацује захтјев због ненадлежности, Суд може на пријед-лог судије извјестиоца одлучити да ли постоје разлози за поступање у складу са ставом 2. члана 26. Закона. Е. Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине број: АП-2840/13 од 12.02.2014. године Пресуда Уставног суда Федерац- ије Босне и Херцеговине број: У-12/14 од 09.12.2014. године 7. Чињенично стање и став Суда Уставни суд Федерације је у проведеном поступку размотрио нав-оде подносиоца захтјева, одговора на захтјев те чињенице из документације


у спису предмета. Овај суд је посебно имао у виду Пресуду Уставног суда Федерације, број: У-12/14 од 09.12. 2014. године, којом је након одржане јавне расправе 09.12.2014. године, те презентовања изјава и доказа страна-ка у поступку, утврђено да Кантона-лни суд у Сарајеву није сматрао у конкретном случају да се радило о оцјени усаглашености оспорених од-редаба Закона са Уставом Федерације Босне и Херцеговине, већ је исти Суд сматрао да се ради о тумачењу и пр-имјени, с једне стране Закона о плата-ма и другим накнадама судија и ту-жилаца у Федерацији Босне и Херце-говине, а с друге стране Закона о пор-езу на доходак, имајући у виду одред-бе о заштити плата судија. Управо је такво схватање и одлучивање на ње-му засновано, од стране Уставног суда Босне и Херцеговине, у горе спомену-тој одлуци оцијењено као излажење из оквира стварне надлежности и пр-востепеног и другостепеног суда и било разлогом да се апелација тужен-ика усвоји, а предмет врати подноси-оцу захтјева на поновно одлучивање. Према томе је предочавање овог уста-вног питања, с приједлогом да се утв-рди уставност оспорених одредаба Закона о порезу на доходак, директна посљедица спомињане одлуке Устав-ног суда Босне и Херцеговине, те пот-ом и Пресуде Уставног суда Федерац-ије број: У-12/14 од 09.12.2014. године. Неспорна је чињеница да подносилац захтјева у првобитном поступку по жалби није цијенио потребним прек-инути поступак и предочити предме-тно уставно питање Уставном суду Федерације, већ је жалбу туженика одбио као неосновану и потврдио пр-востепену пресуду.

Broj 4 – strana 732 Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, донесена поводом апел-ације туженика указује да такав став суда није био правно коректан, већ да је, као и поступак првостепеног суда, био заснован на "арбитрарној примје-ни процесног права", прецизније од-редаба о стварној надлежности, јер су одлуке тих судова биле засноване на њиховој оцјени да туженик није имао право умањити плату тужиоцу прим-јеном Закона о порезу на доходак, јер су оспорене одредбе тог Закона у не-сагласности са Амандманом CVI на Устав Федерације Босне и Херцегови-не, а та оцјена је, према правном стан-овишту Уставног суда Босне и Херце-говине из споменуте одлуке, била из-ван стварне надлежности редовних судова, чиме је апеланту повријеђено право на правично суђење. Уставни суд Федерације, као искључиво надлежан за такву оцјену, такођер констатује да захтјев почива на оцјени и схватању редовних судо-ва, по којем је примјена оспорених од-редаба Закона о порезу на доходак проузрочила умањење плате тужио-цу, а које умањење протуусловљава одредбама Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине. Пр-итом се, међутим, губи из вида како је ријеч о системском закону којим се проводи финансијска и фискална по-литика у Федерацији Босне и Херце-говине, те да његов ratio legis нити ње-гов циљ није ни изравно ни неизрав-но умањење плата било које категор-ије обавезника пореза на доходак, па тако ни плата судија. Предмет регул-исања тог Закона није одређивање ви-сине плата пореских обавезника, већ одређивање висине и начина наплате


пореза на доходак. Висина плата судија у Федера-цији Босне и Херцеговине утврђена је посебним законом, а то је Закон о пл-атама и другим накнадама судија и тужилаца у Федерацији Босне и Хер-цеговине и на тај се Закон реферише у првом ставу Амандмана CVI, па се управо зато заштитне одредбе тог Амандмана и односе на тај Закон, од-носно на законе чији би предмет рег-улисања биле плате судија и тужила-ца у Федерацији Босне и Херцегови-не. Тај је Амандман наиме и донесен како би се створио уставни основ за корекцију плата судија и тужилаца, након што је Управни одбор за имп-лементацију мира у свом Коминикеу од 24. јуна 2005. године исказао забри-нутост „због изазова фискалне одрж-ивости са којим се суочавају власти у Босни и Херцеговини, нарочито на ентитетском нивоу“, те након што је Високи представник УН за Босну и Херцеговину, прихватајући препору-ке Радне скупине, коју су чинили пр-едставници министарстава правде ен-титета и Босне и Херцеговине, Право-судне комисије Брчко Дистрикта, Ви-соког судског и тужилачког вијећа Бо-сне и Херцеговине, као и удружења судија и тужилаца у оба ентитета, пр-ема којима би плате за судије и туж-иоце требале бити „умјерено умање-не“, одлучио донијети Закон о плата-ма и другим накнадама судија и ту-жилаца у Федерацији Босне и Херцег-овине. Амандман је, дакле, било нео-пходно донијети како би се, са устав-не разине, омогућило једнократно умањење плата судија и тужилаца, које је у односу на ранији Закон о су-

24. april/travanj 2015. дској и тужилачкој функцији у Феде-рацији Босне и Херцеговине („Служб-ене новине Федерације БиХ“, број: 22/00, 20/01, 37/01, 57/01, 63/03 и 78/04) наступило доношењем Закона о платама и другим накнадама судија и тужилаца у Федерацији. Да је то та-ко, јасно свједочи чињеница да су оба акта Високог представника УН, онај којим је донесен Амандман CVI и онај којим је донесен Закон, објављена јед-ан иза другог, респективно, у истом службеном гласилу и то у „Службен-им новинама Федерације БиХ“, број: 72/05. Стога су одредбе Амандмана, разлогом њихова доношења, па тиме и својим смислом, у цијелости у вези са Законом о платама судија и тужи-лаца у Федерацији: став први зато што се у њему говори о умањењу „за-коном донесеним до 10. јануара 2006. године“, а то је несумњиво Закон о платама судија и тужилаца, а други и трећи став зато што се у њима рефе-рише на став први. Према томе се и будуће умањење („на било који нач-ин или у било којем облику, директ-но или индиректно“) од којег Аманд-ман заштићује плате судија очиглед-но односи на умањење које би наста-ло измјенама тога Закона или донош-ењем новог закона, али закона чији би предмет регулисања биле плате носилаца судске и тужилачке функц-ије, а не закона којим се регулише на-чин наплате пореза на доходак за све обавезнике тог пореза у Федерацији Босне и Херцеговине. Имајући у виду све изложено, Уставни суд Федерације сматра да се математички ефекти који настају у погледу висине плата судија примјен-


ом оспорених одредаба Закона о пор-езу на доходак, не могу сматрати ума-њењем плата у смислу у којем о томе говоре заштитне одредбе Амандмана CVI на Устав Федерације Босне и Хе-рцеговине. Утолико прије, што је до фактичког умањења плата судија, са-мо на годишњој разини и тиме наиз-глед неизравно, долазило и за прим-јене ранијих прописа о опорезивању. Треба истаћи да је у овом пре-дмету у односу на пресуђени предмет број: У-12/14 од 09.12.2014. године зах-тјев за оцјену уставности проширен и на ст. (2), (3) и (4) члана 10. оспореног Закона (у предмету број: У-12/14 од 09.12.2014. године оспорава се само ст-ав 1. члана 10.), који су само допунск-ог карактера и њима се у ствари обр-азлаже став 1. овог члана. Суд сматра да након што је на-веденом Пресудом број: У-12/14 потв-рђена уставност става (1) члана 10. ос-пореног Закона, не постоје докази у прилог евентуалној неуставности од-редаба ст. (2), (3) и (4), којима је прец-изно утврђен домет одредбе првог ст-ава, који важе једнако за све обавезн-ике пореза на доходак. У захтјеву су оспорене и одред-бе чл. 48. и 49. Закона, што у предме-ту број: У-12/14 од 09.12.2014. године није било. Међутим, за неуставност ових спорних чланова није дано адек-ватно образложење, нити су приложе-ни докази који би потврђивали ту не-уставност. Чланом 48. је прописано овла-шћење ресорног министра за донош-ење подзаконских аката неопходних за провођење Закона о порезу на дох-одак, што је у ствари и требала бити његова уставна обавеза. Члан 49. је проведбеног карактера, којим се даје

Broj 4 – strana 734 обавезујућа инструкција за послода-вце у погледу примјене одредби чла-на 10. став 1. и члана 27. Закона, како би се начин обрачуна мјесечне плате зaпосленика и њено исказивање у по-резним евиденцијама и извјештајима, ускладили са Законом. Уколико неки послодавац није поступао према овој одредби, онда се ради о погрешној примјени материјалног права а не не-уставности те одредбе Закона. Уставни суд Федерације није се упуштао у методологију и начин обрачуна пореза на доходак, јер за то није надлежан, а нити је то било пр-едмет захтјева.

Како је Уставни суд Федераци-је Пресудом број: У-12/14 од 09.12. 2014 године већ одлучио о уставности чл. 4. и 9., члана 10. став 1. и члана 27. Закона о порезу на доходак за који се такођер тражи оцјена уставности, то је у складу са чланом 41. став 2. алине-ја 3. Пословника Уставног суда Феде-рације Босне и Херцеговине („Служ-бене новине Федерације БиХ“, број: 40/10) одлучио као у ставу 2. донесе-не одлуке.

Ову пресуду Уставни суд Фед-ерације донио је већином гласова у саставу: др сц. Ката Сењак, Предсјед-ница Суда, Сеад Бахтијаревић, Весна Будимир, Мирјана Чучковић, Домин Малбашић и проф. др Един Мумино-вић, судије Суда.

Број: У-27/14 Предсједница 18.03.2015.год. Уставног суда Федерације С а р а ј е в о Босне и Херцеговине Ката Сењак,с.р.


247

Na temelju članka 90. Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju („Slu-žbene novine Bosansko-podrinjskog ka-ntona Goražde“ broj: 5/04, 6/09 i 1/15), ministar za obrazovanje, mlade, znano-st, kulturu i sport Bosansko–podrinjskog kantona Goražde, d o n o s i :

P R A V I L N I K o postupku i proceduri izbora

direktora osnovnih škola na području Bosansko–podrinjskog kantona

Goražde

Članak 1.

(1) Ovim se Pravilnikom propisuje post-upak i procedura izbora direktora osnovnih škola na području Bosans-ko - podrinjskog kantona Goražde, koje imaju status javne ustanove (u daljem tekstu: škola).

(2) Terminološko korištenje muškog ili ženskog roda u ovom Pravilniku po-drazumijeva uključivanje oba spola.

Članak 2.

(1) Školski odbor donosi odluku o ras-

pisivanju natječaja za izbor direktora škole.

(2) Natječaj za izbor direktora škole se objavljuje u dnevnom listu najmanje tri mjeseca prije isteka mandata dire-ktora.

(3) Natječaj za izbor direktora škole ost-aje otvoren najmanje 15 dana od da-na objavljivanja.

(4) Natječaj za izbor i imenovanje direk-tora škole sadrži:


a) naziv škole sa adresom, b) kratak opis pozicije direktora šk-

ole, c) opće uvjete za imenovanje direk-

tora škole, d) posebne uvjete za imenovanje di-

rektora škole, e) kriterijume koji se u postupku

imenovanja uzimaju u obzir, f) spisak potrebnih dokumenata,

rok i mjesto podnošenja prijava, g) način i rok obavještavanja kandi-

data o rezultatima natječaja, h) rok za podnošenje prijava na na-

tječaj, i) naznaku da se nepotpune i neb-

lagovremene prijave neće uzeti u razmatranje.

Članak 3.

Direktor škole obavlja sljedeće

poslove:

a) rukovodi radom škole; b) zastupa i predstavlja školu pre-

ma trećim licima i odgovara za zakonitost rada škole;

c) predlaže program odgojno – obr-azovnog rada i preduzima odgo-varajuće mjere za njihovu realiz-aciju;

d) odlučuje o raspoređivanju uposl-enika škole na određene poslove i zadatke te utvrđuje ocjenu o njihovom radu, sukladno općim aktima škole;

e) prima u radni odnos ostale upos-lenike,

f) podnosi školskom odboru, Peda-goškom zavodu i Ministarstvu za obrazovanje, mlade, znanost, kulturu i sport (u daljem tekstu Ministarstvo) izviješće o uspjehu


i postignutim rezultatima odgoj-no-obrazovnog rada u školi;

g) realizira nastavu ili druge oblike neposrednog odgojno-obrazovn-og rada sukladno nastavnom pl-anu i programu u obimu utvrđe-nom godišnjim programom rada škole;

h) odgovara školskom odboru za svoj rad i rezultate rada škole;

i) izvršava odluke stručnih organa i organa upravljanja;

j) predlaže pravilnik o unutarnjoj organizaciji škole i druge opće akate škole;

k) odlučuje o pravima i obvezama uposlenika iz radnog odnosa u školi;

l) podnosi polugodišnja izviješća o izvršenju odobrenog proračuna škole po vrstama troškova i izvo-rima sredstava,

lj) vrši i druge poslove sukladno Za- konu i pravilima škole.

Članak 4.

(1) Školski odbor će razmotriti sve pris-

tigle prijave i provjeriti da li su kan-didati, sukladno uvjetima natječaja, dostavili valjane dokaze o ispunjava-nju općih i posebnih uvjeta.

(2) Školski odbor će odbaciti prijave koj-ima nedostaju neki od dokaza o isp-unjavanju uvjeta iz natječaja (nepot-pune) i prijave sa nevalidnim dokaz-ima (neuredne). Neblagovremene pr-ijave školski odbor neće razmatrati te će o istom obavijestiti podnositelja prijave.

(3) Nakon izvršene provjere, sukladno stavu (1) ovog članka, školski odbor će sačiniti spisak prijavljenih kandi-data čije su prijave prihvaćene i isti

Broj 4 – strana 736 sa kompletnom dokumentacijom do-staviti Pedagoškom zavodu.

(4) Pedagoški zavod će, sukladno Krite-rijumima za izbor i imenovanje dire-ktora osnovnih škola na području Bosansko-podrinjskog kantona Gor-ažde, dati stručno mišljenje za svak-og kandidata posebno, odnosno ko-mpletnu dokumentaciju proslijediti Ministarstvu na davanje suglasnosti.

(5) Nakon pribavljenog mišljenja Peda-goškog zavoda i suglasnosti Minist-arstva, školski odbor sačinjava spis-ak kandidata koji ispunjavaju uvjete natječaja, odnosno spisak kandidata koji mogu nastaviti proceduru izbo-ra direktora.

(6) Školski odbor za direktora škole im-enuje onog kandidata koji je dobio najveći broj glasova birača koji su iz-ašli na izbore.

(7) U slučaju da dva ili više kandidata dobiju isti broj glasova, organizovat će se drugi krug izbora za kandidate sa istim brojem glasova u roku od se-dam dana od dana održanih izbora.

(8) Ako se na natječaj prijavio samo jedan kandidat koji ispunjava uvjete natječaja i koji je dobio pozitivno st-ručno mišljenje Pedagoškog zavoda i suglasnost Ministarstva, školski odb-or će imenovati kanidata za direkto-ra škole bez provođenja izbora.

Članak 5.

(1) Organ za provođenje izbora za dire-

ktora škole je birački odbor. (2) Birački odbor se sastoji od predsjed-

nika i dva člana. (3) Imenovanje biračkog odbora i njiho-

vih zamjenika vrši školski odbor naj-manje 15 dana prije izbora.

(4) Birački odbor direktno rukovodi izb-


orima i preuzima potpunu odgovor-nost za poštivanje Zakona i procedu-ra koje se odnose na izbor.

(5) Predstavnike roditelja i staratelja u birački odbor predlaže vijeće rodite-lja škole, predstavnike uposlenika pr-edlaže nastavničko vijeće, a predsta-vnike utemeljitelja predlaže Minista-rstvo.

(6) Vršenje dužnosti članstva biračkog odbora i ostalih pododbora je dobro-voljno i bez naknade.

Članak 6. Poslovi i zadaci koji se odnose na organizaciju izbora su:

a) predstavljanje kandidata kroz pr-edstavljanje njihovih programa (u daljem tekstu: forum kandida-ta),

b) informisanje i pozivanje na izbo-re,

c) provođenje izbora na izborni dan kada se glasa.

Članak 7.

Birački odbor vodi računa o:

a) datumu, vremenu i mjestu održ-avanja izbora,

b) sačinjavanju biračkih spiskova, c) datumu, vremenu i mjestu održ-

avanja foruma kandidata, d) kontroli rada prilikom izbora, e) određivanju osobe prilikom ide-

ntifikacije birača, f) određivanju osobe za izdavanje

glasačkih listića, g) određivanju kontrolora rada pri-

likom izbora, h) određivanju kontrolora glasačke

kutije,


i) evidentiranju posmatrača koje nominuju kandidati, NVO.

Članak 8.

(1) Direktora osnovne škole biraju dire-ktnim tajnim glasanjem svi roditelji i staratelji i uposlenici škole koji imaju biračko pravo.

(2) Birački spisak se sačinjava na teme-lju evidencije učenika upisanih u šk-olskoj godini u kojoj se provode izb-ori i uposlenika uposlenih kod posl-odavca u momentu raspisivanja nat-ječaja.

(3) Jedan roditelj/staratelj ima pravo je-dnog glasa, bez obzira na broj učeni-ka čiji je roditelj/staratelj u jednoj os-novnoj školi i nalazi se samo jedan-put na biračkom spisku.

(4) Ukoliko ista osoba ima status rodite-lja/staratelja u više osnovnih škola u kojima se provode izbori za direkto-ra škole, ista osoba ima pravo glasa u svim školama u kojima ima status roditelja/staratelja.

(5) Ukoliko je uposlenik ujedno i rodit-elj, ima pravo jednog glasa.

Članak 9.

Pozivanje roditelja, staratelja i uposlenika na izlazak na izbore (izborni dan je u principu subotom) i za prisust-vovanje forumu kandidata (forum kan-didata je u principu srijedom), obavlja se usmenim i pisanim pozivom koji se uru-čuje učenicima i uposlenicima, javnim pozivom koji će biti istaknut na oglasnoj ploči škole i oglasnoj ploči mjesne zajed-nice.

Članak 10.

(1) Glasanje se provodi na određenom

Broj 4 – strana 737 biračkom mjestu u školi.

(2) Biračka mjesta određuje birački odb-or.

(3) Birački odbor može donijeti odluku da se organizuju biračka mjesta i u područnim školama te će imenovati odbor od najmanje tri člana (predst-avnike roditelja, staratelja i uposleni-ka) koji će biti zaduženi za to biračko mjesto.

(4) U prostoriji određenoj za glasanje (jednoj ili više) posebno se uređuje prostor za glasanje, u kojem se osig-urava tajnost glasanja.

Članak 11.

(1) Roditelji, staratelji i uposlenici škole

glasaju na dan izbora nakon dokazi-vanja svog identiteta (lična karta, pa-soš, vozačka dozvola itd.) i nakon što se provjeri njihovo ime na biračk-om spisku.

(2) Svaki birač se potpisuje pored svoga imena. Po označavanju glasačkog li-stića, birač glasa na za to određenom mjestu i glasački listić ubacuje u gla-sačku kutiju. Listić se smatra isprav-nim ako je zaokružen ili označen sa-mo jedan kandidat sa liste.

Članak 12.

(1) Tokom procesa glasanja vodi se zap-

isnik o radu biračkog odbora. Zapis-nik o radu biračkog odbora je pisani dokument u koji se upisuju svi pod-aci u vezi sa glasanjem, kao i drugi događaji koji se dešavaju na biračk-om mjestu od otvaranja biračkog mj-esta do utvrđivanja izbornih rezulta-ta.

(2) U zapisnik se unose posebno sljedeći podaci:


a) popis i količina izbornog materi-

jala (glasačkih listića prema bro-ju birača na biračkom spisku)

b) ime i prezime kontrolora izbora, c) ime i prezime osobe za identifik-

aciju birača d) ime i prezime osobe za izdavanje

glasačkih listića, e) ime i prezime kontrolora glasač-

ke kutije, mišljenje i primjedbe članova biračkog odbora i posm-atrača o procesu glasanja i dr.

Članak 13.

(1) Birački odbor će prije početka glasa-

nja:

a) izložiti praznu glasačku kutiju i zapečatiti je,

b) prebrojati i upisati u odgovara-jući obrazac ukupan broj birača, na temelju evidencije koja se vo-di o upisanim učenicima,

(2) Ukoliko se izbori organizuju na više biračkih mjesta u školi, pripremiti potreban materijal iz alineja 1. i 2 za svako biračko mjesto.

(3) Glasanje traje neprekidno tokom da-na u pravilu od 9.00 do 15.00 sati, a najdalje do 17.00 sati. Ako dođe do narušavanja reda, predsjednik birač-kog odbora može prekinuti glasanje dok se red ne uspostavi. Razlozi i uzroci prekida glasanja unose se u zapisnik o radu biračkog odbora

(4) Nakon zatvaranja biračkog mjesta, birački odbor obavlja prebrojavanje glasova i objavljuje rezultate glasa-nja i zapisnik dostavlja školskom od-boru istog dana. Ako se izbori održ-avaju i u područnim školama, preb-rojavanje se vrši u centralnoj školi


nakon što se završi glasanje.

(5) Školski odbor će, u pravilu, istog da-na održati sastanak na kojem će for-malno imenovati direktora škole. Sl-užbeni dopis o imenovanju će uputi-ti resornom ministarstvu, nakon če-ga je završena procedura izbora dir-ektora.

(6) Školski odbor će, pisanim putem, obavijestiti sve učesnike natječaja o odluci o imenovanju direktora u ro-ku od osam (8) dana od dana dono-šenja odluke školskog odbora.

(7) Učesnik natječaja koji je nezadovo-ljan odlukom o izboru direktora šk-ole ima pravo pokrenuti spor pred nadležnim sudom.

(8) Mandat direktora škole počinje od dana donošenja odluke školskog od-bora o imenovanju direktora.

Članak 14.

(1) Direktor škole imenuje se na period

od četiri godine. Isto lice može biti imenovano za direktora škole čiji je utemeljitelj Skupština Kantona najvi-še dva puta uzastopno u istoj školi.

(2) Kandidat za direktora, ukoliko je čl-an školskog odbora, ne učestvuje u izboru i imenovanju direktora škole. Član školskog odbora koji se prijavi na natječaj i bude izabran za direk-tora škole dužan je prije preuzima-nja dužnosti direktora u pisanoj for-mi dati ostavku na mjesto člana škol-skog odbora.

(3) Odluka o imenovanju direktora ško-le je konačna.

(4) Licu koje je imenovano za direktora druge škole, škola u kojoj je bio upo-slen, dužna je, na njegov zahtjev, osi-gurati mirovanje njegovih prava iz radnog odnosa za vrijeme trajanja

24. april/travanj 2015. mandata.

(5) Na prava i obveze uposlenika iz sta-va (4) ovog članka primjenjuju se od-govarajuće odredbe zakona i kolek-tivnog ugovora, kojim se se uređuju prava i obveze iz radnog odnosa, a koje nisu utvrđene zakonom i ovim Pravilnikom.

(6) Ukoliko direktor škole prije isteka mandata ispuni uvjete za penzioni-sanje, dužan je najmanje tri mjeseca prije prestanka radnog odnosa zbog penzionisanja pokrenuti proceduru raspisivanja natječaja za izbor i ime-novanje novog direktora škole.

Članak 15.

(1) Ukoliko procedura imenovanja dire-

ktora nije okončana do isteka mand-ata, školski odbor će, bez natječaja, imenovati vršitelja dužnosti direkto-ra iz reda nastavnog osoblja škole.

(2) Vršitelj dužnosti direktora ima sva prava i dužnosti direktora.

(3) Vršitelj dužnosti direktora rukovodi osnovnom školom do imenovanja direktora, a najduže šest mjeseci.

Članak 16.

(1) Školski odbor može razriješiti direk-

tora škole koja ima status javne ust-anove ili se financira iz Proračuna Kantona i prije isteka vremena na koje je imenovan:

a) na zahtjev direktora, b) ako utvrdi da je rad direktora ne-

uspješan u realizaciji godišnjeg programa rada škole,

c) ako organizacija rada škole nije usklađena sa Pedagoškim stand-ardima,


d) ako ne predloži financijski plan

na vrijeme sukladno smjernica-ma za izradu financijskog plana koji donosi Vlada Kantona,

e) ako ne sprovodi odluke Minista-rstva, Vlade Kantona i utemeljit-elja,

f) ako utvrdi da je odgovoran za neuspješan ili nezakonit rad ško-le,

g) ako prikuplja sredstva i raspola-že istim suprotno odredbama pr-opisa o mjerilima za korištenje prihoda proračunskih korisnika iz oblasti osnovnog obrazovanja,

h) ako ne obustavi od izvršenja akt školskog odbora koji je u supro-tnosti sa Ustavom ili zakonom, kao i pojedinačni akt kojim se nanosi šteta školi,

i) ako se izvrši imenovanje suprot-no odredbama ovog Pravilnika,

j) ako ispunjava zakonske uvjete za prestanak ugovora o radu,

k) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom ili pravilima škole.

(2) Ukoliko školski odbor ne razriješi di-

rektora, a Ministarstvo procijeni, na temelju izviješća inspektora, da su se stekli uvjeti za razriješenje iz stavka (1) ovog članka, Ministarstvo je duž-no predložiti Vladi Kantona raspuš-tanje školskog odbora i imenovanje privremenog školskog odbora.

Član17.

(1) Prijedlog za prijevremeno razrješenje

direktora u postupku utvrđivanja od-govornosti iz razloga utvrđenih čla-nkom 16. stavak (1), točke b) do k) ovog Pravilnika može dati utemelji-telj, Ministarstvo ili najmanje tri čl-

Broj 4 – strana 740 ana školskog odbora.

(2) Školski odbor može donijeti odluku o prijevremenom razrješenju direkt-ora do okončanja postupka utvrđiv-anja odgovornosti i uz suglasnost Ministarstva.

Članak 18.

Stupanjem na snagu ovog Pravil-nika prestaje sa primjenom Pravilnik o uvjetima i kriterijumima za izbor i ime-novanje direktora osnovnoh škola na području Bosansko–podrinjskog kanto-na Goražde (“Službene novine Bosans-ko–podrinjskog kantona Goražde” broj: 2/14).

Članak 19.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja, a naknadno će se ob-javiti u „Službenim novinama Bosans-ko–podrinjskog kantona Goražde”.

Broj:10-02-995-3/15 M I N I S T A R 10.04.2015 godine Damir Žuga,v.r. G o r a ž d e

248

Na temelju članka 90. Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju („Služ-bene novine Bosansko-podrinjskog kan-tona Goražde“ broj: 5/04, 6/09 i 1/15), te uz prethodnu suglasnost Vlade Bosa-nsko–podrinjskog kantona Goražde, mi-nistar za obrazovanje, mlade, znanost, kulturu i sport Bosansko – podrinjskog kantona Goražde, d o n o s i :

KRITERIJUME ZA IZBOR I IMENOVANJE DIREKTORA

OSNOVNIH ŠKOLA NA PODRUČJU BOSANSKO - PODRINJSKOG

KANTONA GORAŽDE


Članak 1. (1) Ovim se Kriterijumima utvrđuju uv-

jeti za izbor i imenovanje direktora osnovnih škola na području Bosans-ko-podrinjskog kantona Goražde ko-je imaju status javne ustanove (u da-ljem tekstu: škola).

(2) Terminiloško korištenje muškog ili ženskog roda u ovim Kriterijumima podrazumijeva uključivanje oba spo-la.

Članak 2.

(1) Školski odbor donosi odluku o rasp-

isivanju natječaja za izbor direktora škole.

(2) Natječaj za izbor direktora škole se objavljuje u dnevnom listu najmanje tri mjeseca prije isteka mandata dire-ktora.

(3) Natječaj za izbor direktora škole ost-aje otvoren najmanje 15 dana od da-na objavljivanja.

(4) Natječaj za izbor i imenovanje direk-tora škole sadrži:

a) naziv škole sa adresom b) kratak opis pozicije direktora šk-

ole, c) opće uvjete za imenovanje direk-

tora škole, d) posebne uvjete za imenovanje di-

rektora škole, e) kriterijume koji se u postupku

imenovanja uzimaju u obzir, f) spisak potrebnih dokumenata,

rok i mjesto podnošenja prijava, g) način i rok obavještavanja kandi-

data o rezultatima natječaja, h) rok za podnošenje prijava na nat-

ječaj, i) naznaku da se nepotpune i neb-


lagovremen prijave neće uzeti u razmatranje.

Članak 3.

Kandidati za direktora škole su

dužni ispunjavati sljedeće opće uvjete:

a) da su državljani Bosne i Herceg-ovine,

b) da su stariji od 18 godina, c) da su zdravstveno sposobni za ob-

avljanje poslova direktora škole.

Članak 4.

Za direktora škole može biti ime-novano lice koje, pored općih uvjeta, is-punjava i uvjete:

a) za nastavnika ili pedagoga škole, b) ima odgovarajuću razinu obraz-

ovanja – visoka stručna sprema VII stupanj, odnosno I, II ili III ci-klus bolonjskog visokoobrazovn-og procesa i stručno zvanje u od-ređenoj oblasti,

c) ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima nastavni-ka ili pedagoga škole poslije sti-canja odgovarajuće stručne spre-me potrebne za imenovanje dire-ktora,

d) ima zvanje nastavnik mentor, od-nosno samostalni stručni suradn-ik,

e) ima program rada i razvoja škole za period na koji se imenuje dire-ktor,

f) ističe se organizacionim sposob-nostima.

Članak 5.

Za direktora škole ne može biti

Broj 4 – strana 741 imenovana osoba:

a) koja je pravosnažno osuđivana za krivično djelo koje ju čini nep-odobnom za rad sa djecom,

b) protiv koje se vodi krivični post-upak,

c) na koju se odnosi član IX.(1) Us-tava Bosne i Hercegovine,

d) koja je član ili obavlja poslove u organima političkih stranaka ili fondacijama koje su povezane sa političkim strankama,

e) koja ima izravan financijski ili drugi osobni interes u školi u kojoj se kandiduje, koji bi mogao dovesti do sukoba interesa sa njenom dužnošću direktora,

f) koja obavlja dužnost predsjedni-ka ili člana upravnog odbora dr-uge javne ustanove koja se finan-cira iz Proračuna utemeljitelja,

g) kojoj je u posljednje tri godine prije dana objavljivanja oglasa bio otkazan ugovor o radu zbog disciplinske odgovornosti ili koj-oj je u istom periodu izrečena di-sciplinska mjera otpusta iz drža-vne službe,

h) koja je zbog svoje krivice bila ra-zriješena dužnosti direktora neke od odgojno-obrazovnih ustanova u posljednjih deset godina.

Članak 6.

Uz prijavu na natječaj kandidat treba priložiti izvorne ili od nadležnog organa ovjerene sljedeće dokumente:

a) Prijava kandidata na natječaj sa kraćom biografijom, adresom i kontakt-telefonom

b) Uvjerenje o državljanstvu (ne st-arije od 6 mjeseci ili ovjerenu pr-


esliku CIPS-ove osobne iskazni-ce),

c) Izvod iz matične knjige rođenih, d) Uvjerenje o nevođenju krivičnog

postupka izdato od strane nadl-ežnog Općinskog i Kantonalnog suda (ne starije od tri mjeseca),

e) Diplomu o odgovarajućoj razini obrazovanja,

f) Uvjerenje o radnom iskustvu u struci,o dnosno dokaz o posjedo-vanju zvanja nastavnik mentor, odnosno samostalni stručni sura-dnik,

g) Ovjerene izjave kandidata koje se odnose na članak V. alineje c, d, e, f, g, h ovih Kriterijuma,

h) Program rada i razvoja škole za period na koji se imenuje direktor.

Članak 7.

(1) Kriterijumi na temelju kojih Pedago-ški zavod daje mišljenje o kandida-tima za direktora škole su:

a) Dostavljeni program rada i razv-oja škole za period na koji se im-enuje director,

b) Ocjena o dosadašnjem radu na poslovima nastavnika ili pedago-ga, a za kandidata koji je već na poziciji direktora škole, ocjena o radu direktora, ako je posljednjih pet godina vršen stručni nadzor nad kandidatom,

c) Intervju samo u slučaju kada se na natječaj prijavio samo jedan kandidat.

1) Intervju je razgovor predstavni-ka Pedagoškog zavoda sa kandi-datom za direktora škole. Cilj in-tervjua je da se utvrdi stručnost i osposobljenost kandidata za oba-

24. april/travanj 2015. vljanje propisanih poslova te kr-ajnja i sveukupna ocjena kandi-data. Broj predstavnika Pedagoš-kog zavoda na intervjuu je tri, od kojih je jedan predstavnik obvez-no direktor Pedagoškog zavoda.

2) Od kandidata će se prije intervj-ua zahtijevati da saopći podatke o ranijim rukovoditeljima od koj-ih je moguće dobiti preporuke te prezentira program rada i razvo-ja škole za period na koji se ime-nuje direktor.

3) Kandidat je obvezan otkriti bilo koju činjenicu koja bi mogla dov-esti do sukoba interesa u slučaju njegovog imenovanja.

4) Pitanja na intervjuu se mogu od-nositi na provjeru, odnosno poja-šnjenje podataka iz biografije, po-jašnjenje u svezi sa ispunjavanj-em uvjeta natječaja, dodatnim, po-sebnim, stručnim znanjima, vješ-tinama i ostvarenim rezultatima, priznanjima i iskustvima, te afi-nitetima kandidata. Pitanja mo-gu biti vezana za sukob interesa kandidata, opća znanja koja ne moraju biti u direktnoj vezi sa pozicijom za koju je raspisan nat-ječaj, ali mogu pomoći predstav-nicima Pedagoškog zavoda prili-kom davanja stručnog mišljenja.

5) Osim pitanja za razjašnjenje po-dataka iz prethodnog stavka, sv-aki predstavnik Pedagoškog zav-oda ima obvezu postaviti po je-dno pitanje iz svake oblasti nave-dene u članku 8. stavak (1) ovih Kriterijuma.

Članak 8.

(1) Prijavljeni kandidati za izbor direk-

24. april/travanj 2015. tora ocjenjuju se i boduju od 0 do 5 iz pokazanog znanja iz oblasti

a) ustavno-pravnog poretka BiH, b) znanja iz oblasti osnovnog odgo-

ja i obrazovanja, c) oblasti koje su relevantne za ru-

kovođenje školom. (2) Pored pitanja iz stavka (1) ovog čla-

nka, Pedagoški zavod ocjenom od 0 do 5 vrši ocjenjivanje programa ra-da i razvoja škole za mandatni peri-od.

(3) Pedagoški zavod utvrđuje obrazac za ocjenjivanje, prema kriterijumima iz stavka (1) ovog članka, koji popu-njavaju predstavnici Pedagoškog za-voda nakon obavljenog intervjua.

(4) Ocjene predstavnika Pedagoškog za-voda pojedinačno se sabiraju i zbir se dijeli sa brojem prisutnih predsta-vnika. Dobijeni količnik je ocjena ka-ndidata.

(5) Kandidat koji je dobio manje od polovine maksimalnog broja bodova svih predstavnika Pedagoškog zavo-da neće dobiti pozitivno stručno mi-šljenje.

Članak 9.

Kriterijume na temelju kojih Mi-nistarstvo za obrazovanje, mlade, znan-ost, kulturu i sport Bosansko–podrinjsk-og kantona Goražde (u daljem tekstu: Ministarstvo) daje suglasnost na spisak kandidata za direktora škole su:

a) dostavljeni program rada i razv-oja škole za period na koji se im-enuje direktor;

b) mišljenje Pedagoškog zavoda iz članka 7. ovih Kriterijuma. Miš- ljenje Pedagoškog zavoda nije el-


iminatorno.

Članak 10.

(1) Kandidatu koji je u prethodnom ma-ndatu obavljao dužnost direktora šk-ole Ministarstvo će dati suglasnost na ponovno imenovanje i to:

a) ako ispunjava uvjete iz članaka 3. i 4. ovih Kriterijuma,

b) ako se na temelju stručnog nadz-ora utvrdi:

1) da je rad direktora škole u pogle-du realizacije godišnjeg progra-ma rada škole u prethodnom pe-riodu uspješan,

2) da je u prethodnom periodu org-anizacija rada bila usklađena sa Pedagoškim standardima,

c) ako se na temelju izviješća o ins-pekcijskom nadzoru utvrdi:

1) da direktor nije činio prekršaje za koje su Zakonom o osnovnom odgoju i obrazovanju utvrđene sankcije

2) da je direktor škole postupao pr-ema nalozima inspekcije, uputa-ma Ministarstva i provodio odlu-ke Vlade Bosnsko – podrinjskog kantona Goražde

3) da nije pravosnažnom sudskom presudom utvrđen nezakonit rad direktora

4) da je direktor predložio financijs-ki plan na vrijeme i sukladno sm-jernicama za izradu financijskog plana

5) da je škola namjenski koristila do-značena sredstava iz Proračuna Kantona

6) da je zapošljavanje osoba na po-slovima u školi vršeno sukladno


odredbama zakona, podzakons-kih akata, akata Ministarstva i Vlade Bosansko–podrinjskog ka-ntona Goražde

7) da direktor činjenjem ili nečinje-njem postupaka nije izvršio štetu za školu ili Proračun Bosansko–podrinjskog kantona Goražde, koja se objektivno mogla izbjeći

(2) Kandidat koji nije dobio suglasnost za direktora od strane Ministarsva, ne može na ponovnom natječaju biti imenovan za direktora, odnosno vrš-itelja dužnosti direktora.

Članak 11.

Za tumačenje odredbi Kriteriju-ma za izbor i imenovanje direktora osn-ovnih škola na području Bosansko-pod-rinjskog kantona Goražde nadležno je Ministarstvo za obrazovanje, mlade, zn-anost, kulturu i sport Bosansko–podri-njskog kantona Goražde.

Članak 12.

(1) Kriterijumi za izbor i imenovanje di-rektora osnovnih škola na području Bosansko-podrinjskog kantona Gor-ažde stupaju na snagu danom dobi-janja suglasnosti od strane Vlade Bo-sansko–podrinjskog kantona Goraž-de.

(2) Na Kriterijume za izbor i imenova-nje direktora osnovnih škola na pod-ručju Bosansko-podrinjskog kantona Goražde suglasnost je dala Vlada Bo-sansko–podrinjskog kantona Goraž-de svojom Odlukom broj:03-05-476/ 15 od 09.04.2015 godine.

Broj:10-02-995-2/15 M I N I S T A R 10.04.2015.godine Damir Žuga,v.r. G o r a ž d e


249

Na temelju članka 81. Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju (“Služ-bene novine Bosansko-podrinjskog kan-tona Goražde” broj: 5/04, 6/09 i 1/15), članaka 129. i 181. Zakona o srednjem obrazovanju i odgoju (“Službene novine Bosansko-podrinjskog kantona Goraž-de” broj: 10/11) te člana 49. Zakona o predškolskom odgoju i obrazovanju Bo-sansko-podrinjskog kantona Goražde (“Službene novine Bosansko-podrinjsk-og kantona Goražde” broj:15/09 i 7/14), Ministarstvo za obrazovanje, mlade, zn-anost, kulturu i sport Bosansko-podrinj-skog kantona Goražde d o n o s i :

P R A V I L N I K o izmjenama i dopunama Pravilnika

o praćenju, ocjenjivanju rada i sticanju stručnih zvanja nastavnika, stručnih suradnika i suradnika u osnovnim

i srednjim školama te odgajatelja u ustanovama za predškolski odgoj

i obrazovanje Bosansko-podrinjskog kantona Goražde

Članak 1.

U Pravilniku o praćenju, ocjenji-

vanju rada i sticanju stručnih zvanja na-stavnika, stručnih suradnika i suradnika u osnovnim i srednjim školama te odga-jatelja u ustanovama za predškolski od-goj i obrazovanje Bosansko-podrinjskog kantona Goražde („Službene novine Bo-sansko – podrinjskog kantona Goražde“ broj: 15/11) obrasci PZ5, PZ 5.a i PZ 11.a se mijenjaju i glase:

24. april/travanj 2015. Broj 4 – strana 745

Broj 4 – strana 746 24. april/travanj 2015.







Članak 2.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl-užbenim novinama Bosansko-podrinjsk-og kantona Goražde“, a primjenjivat će se od školske 2015/2016.godine.

Broj: 10-02-1152 /15 M I N I S T A R 20.04.2015.godine Damir Žuga,v.r. G o r a ž d e

250

Ministarstvo za pravosuđe, upra-vu i radne odnose Bosansko–podrinjsk-og kantona Goražde, rješavajući po zah-tjevu UDRUŽENJA ZA OČUVANJE LI-KA I DJELA ZAIMA IMAMOVIĆA I SABORACA, na osnovu članka 33. Zak-ona o udruženjima i fondacijama (“Služ-bene novine Federacije BiH”, broj:45/02), d o n o s i,

R J E Š E NJ E 1. U Registar udruženja Ministarstva

za pravosuđe, upravu i radne odno-se Bosansko – podrinjskog kantona Goražde pod registarskim brojem R-

I-5/2014 u prvu Knjigu registra upis-ano je UDRUŽENJE ZA OČUVA-NJE LIKA I DJELA ZAIMA IMA-MOVIĆA I SABORACA.

2. Upisuje se u Registar udruženja koji

se vodi kod Ministarstva za pravos-uđe, upravu i radne odnose Bosans-ko-podrinjskog kantona Goražde, pr-omjena lica ovlaštenog za zastupanje i predstavljanje udruženja, tako što Fadilu Mujagiću – Predsjedniku Upravnog odbora udruženja, prest-aje ovlaštenje za zastupanje i predst-


avljanje udruženja, a novo lice ovla-šteno za zastupanje i predstavljanje udruženja je: Selim Imamović – Pr-edsjednik Upravnog odbora udru-ženja.

3. Upis promjene iz tačke 2. dispozitiva

ovog Rješenja izvršena je dana 23.04.

2015. godine. 4. Udruženje djeluje na području Bosa-

nsko–podrinjskog kantona Goražde, i danom upisa, kod ovog Ministarst-va, stiče svojstvo pravnog lica, čiji nadzor nad radom vrši nadležni ka-ntonalni organ u čije područje spada praćenje stanja u oblasti na koju se odnosi djelatnost udruženja.


Udruženje za očuvanje lika i dje-

la Zaima Imamovića i saboraca upisano je u Registar udruženja, koji se vodi kod Ministarstva za pravosuđe, upravu i ra-dne odnose BPK-a Goražde, dana 27.03. 2014. godine, pod registarskim brojem R-I-5/2014 u prvu Knjigu registra.

Zahtjevom broj:UP-1:05-05-10/15 od 17.04.2015. godine, obratilo se Udru-ženje za očuvanje lika i djela Zaima Ima-movića i saboraca za upis u registar pro-mjene lica ovlaštenog za zastupanje i pr-edstavljanje udruženja.

Uz zahtjev je priložena Odluka broj:01-I-10/2015 od 16.04.2015. godine, o razrješenju starog i imenovanju novog predsjednika Upravnog odbora udruže-nja i Zapisnik sa vanredne sjednice Sku-pštine udruženja. U postupku razmatranja zahtje-va i priloženih dokaza Ministarstvo za pravosuđe, upravu i radne odnose Bosa-nsko-podrinjskog kantona Goražde, ocj-

24. april/travanj 2015. enilo je da su ispunjeni uslovi za upis u registar promjena, stoga je na osnovu čl-anka 33. Zakona o udruženjima i fonda-cijama (“Službene novine F BiH”, broj: 45/02), odlučeno kao u dispozitivu ovog Rješenja.

Ovo Rješenje je konačno u uprav-nom postupku i protiv istog se ne može izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upr-avni spor tužbom kod Kantonalnog su-da u Goraždu u roku od 30 dana od da-na dostavljanja Rješenja. Tužba se pod-nosi u dva istovjetna primjerka i uz istu se prilaže ovo Rješenje u orginalu ili pre-pisu.

Administrativna taksa u iznosu od 2,00 KM i 15,00 KM uplaćena je po Tarifnom broju 1. i 83. Zakona o admi-nistrativnim taksama („Službene novine Bosansko–podrinjskog kantona Goraž-de“, broj: 12/13), i dokaz o njenoj uplati nalazi se u spisu predmeta.

Naknada za upis promjena udru-ženja u registar udruženja u iznosu od 100,00 KM uplaćena je na odgovarajući račun u skladu sa Rješenjem, broj: 05-14-120/14 od 12.03.2014. godine i dokaz o uplati nalazi se u spisu predmeta.

Broj:UP-1:05-05-10/15 M I N I S T A R 23.04.2015.godine Radmila Janković,v.r. G o r a ž d e

251

Na temelju članka 89. Zakona o obrtu i srodnim djelatnostima FBiH te članka 26. Statuta Obrtničke komore Bosansko-podrinjskog kantona Goražde, Skupština Obrtničke komore Bosansko-podrinjskog kantona Goražde, na sjed-nici održanoj u Goraždu dana 17.03.


2015. godine, d o n o s i:

O D L U K U o objavi zatvaranju depozitnog računa

i otvaranje novog računa Obrtničke komore Bosansko-podrinjskog

kantona Goražde

Članak I.

Ovom Odlukom objavljuje se za-tvaranje depozitnog računa Obrtničke komore Bosansko-podrinjskog kantona Goražde broj:1020070000024609 i otvara-nje novog računa broj:1020070000036152 kantona Goražde“.

Članak II.

Za sprovođenje Odluke zadužuje se Upravni odbor Obrtničke komore.

Članak III.

Odluka stupa na snagu danom donošenja a naknadno će biti objavljena u „Službenim novina Bosansko-podri-njskog kangtona Goražde“.

Broj:29.077/15 Predsjednik Skupštine 18.03.2015.godine OK BPK Goražde G o r a ž d e Sejo-Rehad Deljo,v.r.

252

Na temelju članka 7., a sukladno članku 32. Zakona o proračunima Fede-racije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 102/13, 9/14 i 13/14) i članka 100. Statuta Opći-ne Foča („Službene novine Bosansko-po-drinjskog kantona Goražde“ broj 8/08, 11/08 i 16/13), Općinsko vijeće Općine Foča, na 20 redovitoj sjednici održanoj dana 02.04.2015.godine, d o n o s i:


P R O R A Č U N OPĆINE FOČA

za period od 01.01. do 31.12.2015.godine I OPĆI DIO

Članak 1.

Proračun Općine Foča za 2015. godinu sastoji se od:

PRIHODI .......................... 1.841.270 KM RASHODI ......................... 1.841.270 KM

Članak 2.

Prihodi i rashodi po grupama utvrđuju se u iznosu od 1.841.270 KM, kako slijedi:

A. PRIHODI

Kod POZICIJA Izvršenje Proračuna

2013.godinu

Proračun 2014.

Proračun 2015.

Indeks 4/3

1 2 3 4 5

700000 PRIHODI 748.165,00 1.286.200,00 1.841.270,00 1,43

710000 PORESKI PRIHODI 252.245,00 235.800,00 237.100,00 1,01

711000 Porez na dobit pojedinaca i poduzeća

2.498,00

3.600,00

2.000,00

1,25

711110 Porez na dobit pojedinaca (zaostale obveze)

0,00

600,00

0,00

0,00

711200 Porez na dobit poduzeća 2.498,00 3.000,00 2.000,00 0,67

711211 Porez na dobit 2.498,00 3.000,00 2.000,00 0,67

714000 Porez na imovinu 17.730,00 5.000,00 7.500,00 1,50

714111 Porez na imovinu od fizičkih osoba

2.343,00 2.000,00

2.500,00

1,50

714121 Porez na naslijeđe i darove 1.353,00 1.000,00 -

714131 Porez na promet nepokretn-osti od fizičkih osoba 14.034,00 3.000,00 4.000,00 1,33

715000 Domaći porez na dobra i usluge (zaostale uplate) 14,00 100,00

0,00 0,00

716000 Porez na dohodak 37.668,00 32.000,00 37.000,00 1,16

717000 Prihodi od neizravnih poreza 194.317,00 195.000,00 190.500,00 0,98

717131 Prihodi od neizravnih pore-za koji pripadaju Direkciji za ceste

8.414,00 10.000,00

9.500,00

0,95

717141 Prihodi od neizravnih pore-za koji pripadaju jedinicama lokalne samouprave

185.903,00

185.000,00

181.000,00

0,98

24. april/travanj 2015. Broj 4 – strana 755 719000 Ostali porezi 18,00 100,00 100,00 1,00

719114 Poseban porez na plaću za za-štitu od prir. i dr. nesreća (zaostale obveze)

18,00

100,00

100,00

1,00

720000 NEPORESKI PRIHODI 90.552,00 70.100,00 124.170,00 1,77

721000 Prihodi od preduzetničkih aktivnosti i imovine i prih-odi od pozitivnih kursnih razlika

10.699,00

8.000,00

10.550,00

1,32

721122 Prihodi od iznajmljivanja prostora i ostale materijalne imovine

10.501,00

7.000,00

10.500,00

1,50

721211 Prihodi od kamate na depozite u banci

198,00

1.000,00

50,00

0,05

722000 Naknade i takse i prihodi od pružanja javnih usluga

79.853,00

62.100,00

113.620,00

1,83

722131 Općinske adm. takse 8.508,00 5.000,00 10.000,00 2,00

722321 Općinske komunalne takse 6.669,00 7.000,00 10.000,00 1,43

722431 Naknada za dodijeljeno zemljište

1.517,00

7.000,00

2.000,00

0,29

722515-1 Naknada za korištenje podataka katastra

27.839,00

10.000,00

25.000,00

2,50

722515-2 Naknada za korištenje poda-taka katastra – neutrošena namjenska sredstva iz 2014.g

12.700,00 -

722531 Naknada za upotrebu cesta za vozila pravnih osoba

1.728,00

2.000,00

2.000,00

1,00

722532 Naknada za upotrebu cesta za vozila građana

4.394,00

4.000,00

4.000,00

1,00

722541 Naknada za korištenje opće korisne funkcije šuma (zaostale uplate)

8.485,00

100,00

12.000,00

120,00 722581-1 Poseban porez za zaštitu od

prirodnih nesreća - osnovica neto plaća

5.008,00

5.000,00

5.000,00

1,00 722581-2 Poseban porez za zaštitu od

prirodnih nesreća – neutro-šena namjenska sredstva iz 2014.g.

5.470,00

722582 Posebna naknada za zaštitu od prirodnih nesreća – druge samostalne djelatnosti

377,00

2.000,00

400,00

0,20

722583 Naknada za vatrogasne jedinice

28,00

50,00

722584 Naknada iz funkcion. Premi-je osiguranja od autoodgo-vornosti za vatrogas.jedinice

7,00

0,00

722791 Ostale neplanirane uplate 15.293,00 20.000,00 25.000,00 1,25

Broj 4 – strana 756 24. april/travanj 2015. 730000 TEKUĆI TRANSFERI 405.368,00 585.300,00 1.080.000,00 1,84

732112 Primljeni tekući transferi od Federacije BiH

59.020,00

37.500,00

50.000,00

1,33

732114 Primljeni tekući transferi od BPK Goražde

336.348,00

500.000,00

1.000.000,00

2,00

732116 Primljeni tekući transferi od općina

10.000,00

47.800,00

30.000,00

0,62

740000 KAPITALNI TRANSFERI 400.000,00

742111 Primljeni kapitalni transferi od Federacije

300.000,00

742114 Primljeni kapitalni transferi od Kantona

100.000,00

810000 KAPITALNI PRIMICI 385.238,00 395.000,00

812200 Kapitalni transferi od ostalih razina vlasti

15.622,00

812212 Primljeni transferi od Federacije

322.446,00

295.000,00

812214 Primljeni transferi od Kantona

47.170,00

100.000,00

UKUPNO 1.133.403,00 1.286.200,00 1.841.270,00 1,43

B. RASHODI

Kod POZICIJA Izvršenje Proračuna

2013.godina

Proračun 2014.

Proračun 2015.

Indeks4/3

1 2 3 4 5

600000 RASHODI 831.706,00 1.008.970,00 -

610000 Tekući rashodi 831.706,00 855.700,00 1.008.970,00 1,18

611000 Plate i naknade troškova uposlenih

495.036,00

507.800,00

510.300,00

1,00

611100 Bruto plaće i naknade plaće 417.275,00 430.000,00 430.000,00 1,00

611200 Naknade troškova uposlenih 77.761,00 77.800,00 80.300,00 1,03

611211 Naknade za prevoz sa posla i na posao

11.451,00

11.500,00

11.500,00

1,00

611221 Naknada za topli obrok tijekom rada

46.096,00

50.000,00

50.000,00

1,00

611224 Regres za godišnji odmor 11.286,00 11.300,00 11.300,00 1,00

611225 Otpremnina za odlazak u penziju

8.928,00 4.000,00

5.000,00

1,25

611227 Pomoć u slučaju smrti 1.000,00 1.000,00 1,00

611229 Pomoć u slučaju ostalih bolesti 1. 500,00 -

612000 Doprinosi poslodavca 43.814,00 45.000,00 45.000,00 1,00

612110 Doprinosi na teret poslodavca 43.814,00 45.000,00 45.000,00 1,00

613000 Izdaci za materijal i usluge 193.288,00 186.400,00 272.300,00 1,46

613100 Putni troškovi 5.702,00 9.000,00 10.600,00 1,18

24. april/travanj 2015. Broj 4 – strana 757 613111 Troškovi prevoza u zemlji

javnim sredstvima

200,00

200,00

1,00

613113 Putovanja – osobna vozila u zemlji

300,00

500,00

1,67

613115 Troškovi dnevnica u zemlji 2.261,00 7.000,00 7.000,00 1,00 613115-1 Troškovi dnevnica

– općinske službe

2.207,00

6.000,00

6.000,00

1,00 613115-2 Troškovi dnevnica

– Općinsko vijeće

54,00

1.000,00

1.000,00

1,00

613121 Troškovi prevoza u inozem-stvo javnim prevozom

256,00

300,00

613125 Troškovi dnevnica i prevoza u inozemstvu

2.930,00

1.000,00

2.000,00

2,00

613191 Ostale naknade putnih i dr. troškova

255,00

500,00

600,00

1,20

613200 Izdaci za energiju 30.564,00 40.500,00 40.350,00 1,00

613211 Izdaci za električnu energiju 26.399,00 35.000,00 35.000,00 1,00

613214 Izdaci za ugalj 3.833,00 5.000,00 5.000,00 1,00

613215 Izdaci za drvo 234,00 200,00 250,00 1,25

613216 Izdaci za plin 98,00 300,00 100,00 0,33

613300 Izdaci za komunalne usluge 38.456,00 26.000,00 29.000,00 1,11

613310 Izdaci za komunikacije 12.256,00 12.000,00 13.000,00 1,08

613321 Izdaci za vodu i kanalizaciju 3.866,00 5.000,00 5.000,00 1,00

613324 Izdaci za usluge održavanja čistoće

10.280,00

0,00 -

613329 Ostale komunalne usluge 12.054,00 9.000,00 11.000,00 1,22

613400 Nabavka materijala 14.902,00 15.400,00 22.700,00 1,47

613411 Izdaci za obrasce i papir 7.787,00 7.000,00 2.500,00 0,36

613412 Izdaci za računarski materijal 3.803,00 5.000,00 5.500,00 1,10

613413 Izdaci za obrazovanje kadrova 670,00 700,00 2.500,00 3,57

613415 Materijal za dekoraciju službenih prostorija

200,00

500,00

2,50

613416 Sitni inventar 870,00 500,00 1.000,00 2,00

613417 Uredski materijal 3.000,00 -

613418 Autogume 1.000,00 -

613482 Hrana i prehrambeni materijal 1.152,00 1.000,00 2.000,00 2,00

613484 Materijal za čišćenje 620,00 1.000,00 1.200,00 1,20

613487 Poseban materijal za potrebe CZ 2.000,00 -

613488 Matične knjige i ostali obrasci 1.500,00 -

613500 Izdaci za usluge prevoza i goriva 13.290,00 12.000,00 15.000,00 1,25

613510 Gorivo za prevoz 8.205,00 8.000,00 8.000,00 1,00

613522 Prevoz robe 705,00 1.000,00 2.000,00 2,00

613523 Registracija motornih vozila 1.729,00 2.000,00 2.000,00 1,00

613524 Izdaci za prevoz ljudi 2.651,00 1.000,00 3.000,00 3,00

613700 Izdaci za tekuće održavanje 3.343,00 3.500,00 41.000,00 11,71

613711 Materijal za popravku i održavanje zgrada

1.109,00

1.000,00

2.000,00

2,00

Broj 4 – strana 758 24. april/travanj 2015. 613712 Materijal za popravku

i održavanje opreme

662,00

1.000,00

2.000,00

2,00

613713 Materijal za popravku i održavanje vozila

1.572,00

1.500,00

2.000,00

1,33

613724 Usluge popravke i održava-nja puteva (zimsko i ljetno održavanje puteva)

35.000,00 -

613800 Izdaci osiguranja i bankarske usluge

8.167,00

8.300,00

8.500,00

1,02

613811 Osiguranje imovine 2.779,00 2.800,00 2.900,00 1,04

613813 Osiguranje vozila 1.488,00 1.000,00 1.500,00 1,50

613814 Osiguranje uposlenih 1.680,00 2.000,00 1.600,00 0,80

613822 Izdaci platnog prometa 2.220,00 2.500,00 2.500,00 1,00

613900 Ugovorene usluge 78.864,00 71.700,00 105.150,00 1,47

613912 Tiskovne usluge 638,00 1.000,00 1.000,00 1,00

613913 Usluge javnog informiranja i odnosa sa javnošću

3.648,00

3.000,00

2.000,00

0,67

613914 Usluge reprezentacije 4.173,00 5.000,00 6.000,00 1,20

613915 Ostale stručne usluge 6.511,00 1.500,00 0,00

613916 Usluge objavljivanja tendera i oglasa

3.000,00

-

613919 Ostali izdaci za informiranje 0,00 1.000,00 -

613922 Usluge stručnog obrazovanja 750,00 700,00 2.000,00 2,86

613924 Izdaci za stručne ispite 308,00 500,00 500,00 1,00

613932 Pravne usluge 1.000,00 -

613934 Izdaci za hardverske i softverske usluge

9.000,00 -

613934-1 Održavanje računovod-stvenih programa

1.000,00 -

613934-2 Održavanje programa za Općinski matični registar DATA NOVA

1.700,00 - 613934-3 Vektorizacija katastarskih planova 5.700,00 - 613934-4 Servisiranje i kalibracija

geodetske opreme

600,00 - 613974 Izdaci za rad povjerenstava 6.105,00 13.150,00 - 613974-1 Izdaci za rad povjerenstava

– općinske službe

3.766,00

4.000,00

6.000,00

1,50 613974-2 Izdaci za rad povjerenstava

– općinsko vijeće

2.339,00

3.000,00

3.000,00

1,00 613974-3 Općinsko izborno povjerenstvo 4.150,00 -

613975 Izdaci za naknade skupštinskim zastupnicima

48.972,00

47.500,00

49.000,00

1,03

613976 Ostali izdaci za druge samo-stalne djelatnosti i povre-meni samostalni rad

5.043,00

7.000,00

5.000,00

0,71

613983 Porez za zaštitu od nepogoda 1.656,00 2.500,00 2.500,00 1,00

24. april/travanj 2015. Broj 4 – strana 759 613991 Ostale nepomenute usluge 1.060,00 4.000,00 10.000,00 2,50 613991-1 Obilježavanje značajnih datuma 6.000,00 0,00 613991-2 Ostale nepomenute usluge 4.000,00 0,00

614000 Tekući transferi i drugi tekući rashodi

99.568,00

116.500,00

181.370,00

1,56

614100 Tekući transferi i drugim razinama vlasti

49.056,00

50.500,00

2.000,00

0,04

614111 Tekući transferi državi – deminiranje

2.000,00

614117 Tekući transferi mjesnim zajednicama

2.000,00

6.000,00

0,00

614121 Transfer za kulturu 32.821,00 28.000,00 0,00 614121-1 Transfer za manifestaciju

“Ustikoljansko ljeto”

28.982,00

20.000,00

0,00

614121-2 Ostale kulturne manifestacije 1.000,00 0,00 614121-3 Grebak, Zebina Šuma,

Reintegracija Općine

3.573,00

6.000,00

0,00 614121-4 KUD „Polet“ 266,00 1.000,00 0,00 614122 Transfer za sport 7.000,00 3.000,00 0,00 614122-1 Autotrka na brdskim stazama 0,00 0,00 614122-2 NK „Kolina“ 7.000,00 2.000,00 0,00 614122-3 Ostali transferi za sport 1.000,00 0,00

614124 Transfer za općinsko izborno povjerenstvo

4.112,00

13.500,00

0,00

614129 Ostali namjenski transferi drugim razinama vlasti

3.123,00

0,00

0,00

614200 Tekući transferi pojedincima

24.910,00

14.000,00

23.000,00

1,64

614232 Izdaci za invalide, ranjene borce i obitelji

3.000,00

6.000,00

2,00

614233 Izdaci za raseljene osobe 2.850,00 5.000,00 6.000,00 1,20

614234 Isplata stipendija 1.560,00 3.000,00 3.000,00 1,00

614239 Ostali grantovi pojedincima 1.680,00 2.000,00 3.000,00 1,50

614241 Tranfer za posebne namjene – elementarne nepogode

18.820,00

1.000,00

5.000,00

5,00

614300 Tekući transferi neprofitnim organizacijama

19.302,00

9.000,00

50.000,00

5,55

614311 Tekući transferi neprofitnim organizacijama (javni poziv)

4.000,00

15.000,00 3,75

614324 Transfer udruženjima građana 19.302,00 5.000,00 1,25

614324-1 Transfer udruženju razvojarčenih branitelja

19.302,00

5.000,00

5.000,00

1,00

614329

Ostali transferi neprofitnim organizacijama

30.000,00

0,00

614329-1 Obilježavanje manifestacije „Ustikoljansko ljeto“

25.000,00

0,00

Broj 4 – strana 760 24. april/travanj 2015. 614329-2 Transferi za sport 3.000,00 0,00 614329-3 Transferi za kulturu 2.000,00 0,00

614400 Subvencije javnim poduzećima i poljop. proiz.

6.300,00

43.000,00

43.900,00

1,02

614411 Subvencije javnim poduzećima 3.500,00 35.000,00 35.900,00 1,03 614411-1 Subvencija JKP “Ušće“ 23.000,00 23.900,00 1,04 614411-2 Subvencija Domu zdravlja

Ustikolina

2.000,00

10.000,00

10.000,00

1,00 614411-3 Subvencija JU obdanište 1.500,00 2.000,00 2.000,00 1,00

614414 Subvencije poljopriv. Proizv. 2.800,00 8.000,00 8.000,00 1,00 614414-1 Podsticaj za poljoprivredu 2.800,00 5.000,00 5.000,00 1,00 614414-2 Učešće u projektu

navodnjavanja Cvilina

3.000,00

3.000,00

1,00

614800 Drugi tekući rashodi 62.470,00 -

614819 Ostali tekući rashodi 62.470,00 - 614819-1 Tekući transferi MZ 6.000,00 - 614819-2 Namjenski transferi MZ 6.000,00 - 614819-3 Rashodi u slučaju elementar-

nih nepogoda (iz namjenskih sredstava CZ)

5.470,00

614819-4 Ostali tekući rashodi 20.000,00 - 614819-5 Tekući rashodi JKP Ušće 25.000,00

821000 Kapitalni izdaci 466.253,00 426.500,00 822.300,00 1,93

821111 Nabavka zemljišta 8.000,00 -

821225 Obnova gradske geodetske mreže 1.000,00 -

821311 Nabavka namještaja za Općinu 0,00 5.000,00 -

821312 Računarska oprema 500,00 -

821314 Servisiranje i kalibracija geodetske opreme

1.000,00 -

821315 Nabavka i održavanje softverskih aplikacija

403,00

2.000,00 -

821340 Elektron. i fotograf.oprema 1.000,00 -

821361 Nabavka mašina, uređaja i alata 0,00 3.000,00 -

821372 Inventar 7.576,00 1.000,00 -

821383 Nabavka opreme za CZ 1.900,00 2.000,00 -

821521 Studije izvodljivosti, projek-te pripreme i projektovanja

42.198,00

10.000,00

40.100,00

4,10

821521-1 Izrada prostornoplanske do-kumentacije (iz namjenskih sredstava katastra)

12.700,00 821521-2 Ostale studije izvodljiv., pro-

jekte pripreme i projektov.

27.400,00

821600 Rekonstr.i investic.održav. 414.176,00 395.000,00 774.200,00 1,96 821600-1 Zimsko održavanje puteva 5.000,00 0,00

531100 Proračunska rezerva Općine 4.000,00 10.000,00 2,50

UKUPNO

1.297.959,00

1.286.200,00

1.841.270,00

1,42


Članak 3.

Izdaci u iznosu od 1.831.270,00 KM raspoređuju se po funkcionalnoj klasifikaciji kako slijedi:

Fu

nk

cio

n-

aln

i k

od

Opis Ukupni rashodi

Plaće i naknade 611000

Dopri-nosi

poslod-avca

612000

Izdaci za materijal i usluge 613000

Tekući transferi 614000

Nabavka stalnih

sredstava 821000

1 2 3 4 5 6

Ukupni rashodi (zbir funkcija)

1.831.270,00

510.300,00

45.000,00

272.300,00

181.370,00

822.300,00

01 Opće javne usluge 595.310,00 314.190,00 27.450,00 181.670,00 64.000,00 8.000,00

02 Odbrana

03 Javni red i sigurnost

39.910,00

18.110,00

1.620,00

7.710,00

12.470,00

04 Ekonomski poslovi

622.875,00

35.190,00

3.150,00

44.335,00

8.000,00

532.200,00

05 Zaštita životne sredine

60.000,00

60.000,00

06 Stambeni i zajednički poslovi

259.035,00

126.350,00

11.310,00

35.375,00

23.900,00

62.100,00

07 Zdravstvo 10.000,00 10.000,00

08 Rekreacija, kultura i religija

227.640,00

16.460,00

1.470,00

3.210,00

46.500,00

160.000,00

09 Obrazovanje 3.000,00 3.000,00

10 Socijalna zaštita 13.500,00 13.500,00

Članak 4.

Način zvršavanja Proračuna Općine Foča, prioriteti plaćanja, obim zaduživanja i izdavanja garancija, upravljanje dugom te financijskom i nefinancijskom imovinom, prava i obveze korisnika proračunskih sredstava, ovlaštenja općinskog načelnika, kazne za neispunjavanje obveza, kao i druga pitanja izvršavanja Proračuna za tekuću godinu utvrđuju se odlukom o izvršenju Proračuna Općine Foča za 2015. godinu, koju donosi Općinsko vijeće.

Članak 5. Proračun stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u „Službenim no-vinama Bosansko-podrinjskog kantona Goražde“ .

Broj:01-14-265/15 Predsjedatelj 06.04.2015.godine Općinskog Vijeća Foča-Ustikolina Mihajlović Petar,v.r


253

Na temelju članka 7. stavak 2. Zakona o proračunima u Federaciji BiH (“Službene novine F BiH”,broj: 102/13, 9/14 i 13/14), a u svezi sa člancima 15. i 17. Zakona o principima lokalne samo-uprave u Federaciji BiH (“Službene nov-ine F BiH “, broj 49/06) i člancima 94. i 95. Statuta Općine Foča (“Službene no-vine Bosansko–podrinjskog kantona Go-ražde”, broj:8/08, 11/08 i 16/13), Opći-nsko vijeće Općine Foča, na 20. sjednici, održanoj dana 02.04.2015.g., d o n o s i :

O D L U K U o izvršavanju Proračuna

Općine Foča za 2015.godinu I – OPĆE ODREDBE

Članak 1.

Utvrđuje se način izvršavanja Pr-oračuna Općine Foča za 2015.godinu u iznosu:

UKUPNO PLANIRANI PRIHODI............................ 1.841.270 KM UKUPNO PLANIRANI RASHODI......................... 1.841.270 KM

Članak 2.

Ovom se Odlukom uređuje stru-ktura prihoda i primitaka, rashoda i izd-ataka i izvršavanje Proračuna Općine Fo-ča, prioriteti plaćanja, upravljanje dug-om te financijskom i nefinancijskom im-ovinom, prava i obveze korisnika prora-čunskih sredstava, ovlaštenja općinskog načelnika, kazne za neispunjavanje obv-eza, kao i druga pitanja izvršavanja Pro-računa za tekuću godinu.


Članak 3.

Proračun je akt kojim se planira-ju prihodi i primici te rashodi i izdaci Općine za period od jedne fiskalne go-dine. Proračun donosi Općinsko vijeće. Proračun se odnosi na fiskalnu 2015.godinu, koja počinje 01. siječnja, a završava 31. prosinca 2015.godine.

Izrada i donošenje proračuna se temelji na principima jedinstva, točnosti, uravnoteženosti i zakonitosti proračuna, principu jedne godine, principu univer-zalnosti, efikasnosti, ekonomičnosti, tra-nsparentosti i participativnosti. II STRUKTURA PRIHODA I PRIMITAKA TE RASHODA I IZDATAKA

Članak 4.

Proračun se sastoji od računa pr-ihoda i rashoda. U računu prihoda prikazani su prihodi od poreza, neporezni prihodi, potpore i grantovi, dok se računi rasho-da sastoje od tekućih izdataka, grantova, kapitalnih izdataka i tekuće rezerve.

Članak 5.

Svi javni prihodi i primici Prora-čuna, uključujući i prihode koje korisnici Proračuna ostvaruju obavljanjem osnov-ne djelatnosti po posebnim propisima, uplaćuju se na račun javnih prihoda pr-oračuna Općine i iskazuju po izvorima iz kojih potiču.

Članak 6.

Proračunsko računovodstvo se

24. april/travanj 2015. zasniva na računovodstvenim načelima: točnosti, istinitosti, pouzdanosti, sveob-uhvatnosti, pravovremenosti i pojedina-čnom iskazivanju poslovnih događaja te međunarodnim računovodstvenim stan-dardima za javni sektor. Proračunsko računovodstvo vo-di se po načelu dvojnog knjigovodstva i na računima kontnog plana proračuna.

Članak 7.

Priznavanje prihoda i primitaka e rashoda i izdataka putem sustava gla-vne knjige provodi se po načelu modifi-ciranog nastanka događaja. Prihodi i primici priznaju se u onom periodu kad su mjerljivi i raspo-loživi, tj.kad su uplaćeni na račun prora-čuna. Rashodi i izdaci priznaju se u on-om periodu kada je nastala obveza plać-anja. II - IZVRŠAVANJE PRORAČUNA

Članak 8.

Sredstva Proračuna koriste se za financiranje poslova, funkcija i progra-ma Općine, kao i drugih korisnika Pro-računa u visini koja je neophodna za njihovo obavljanje i izvršavanje.

Proračunska sredstva će se koris-titi srazmjerno prilivu sredstava po svim kodovima.

Članak 9.

Korisnici koriste proračunska sr-edstva samo za namjene koje su određe-ne Proračunom i to do visine utvrđene u njegovom posebnom dijelu. Naredbodavac po izvršavanju


Proračuna je općinski načelnik.

Članak 10.

Proračun se izvršava sukladno njegovim likvidnim mogućnostima po sljedećim prioritetima:

1. Materijalni i drugi troškovi neo-phodni za rad općinskih službi

2. Plaće, naknade uposlenih i nak-nade općinskim vijećnicima

3. Naknade za rad u radnim tijeli-ma, povjerenstvima i po temelju drugih samostalnih djelatnosti i povremenog samostalnog rada

4. Subvencije javnim poduzećima 5. Kapitalni izdaci 6. Ostalo

Članak 11.

Namjenski prihodi i primici koji

nisu iskorišteni u prethodnoj godini pre-nose se u proračun za tekuću godinu. Namjenske donacije i transferi koji ni-su planirani ili su planirani u iznosu ma-njem od ostvarenog, a ostvare se tijekom 2015.godine, namjenski ćebiti utrošeni odlukom načelnika. Sredstva iz prethodnog stavka na-knadno će biti uvrštena u Proračun Op-ćine Foča za 2015.godinu odlukom o iz-mjenama i dopunama Proračuna Općine Foča za 2015.godinu, koju donosi Općin-sko vijeće.

Članak 12.

Hitni i nepredviđeni izdaci koji nisu planirani u Proračunu ili su plani-rani u nedovoljnom iznosu podmiruju se iz sredstava tekuće rezerve utvrđene u Proračunu.

Broj 4 – strana 764 O korištenju sredstava tekuće re-zerve na temelju zahtjeva odlučuje opći-nski načelnik. Služba za gospodarstvo, komun-alne poslove, društvene djelatnosti, op-ću upravu i financije obvezna je trom-jesečno izvješćivati općinskog načelnika o korištenju sredstava proračunske rez-erve. Općinski načelnik polugodišnje izvještava Općinsko vijeće o korištenju sredstava tekuće rezerve iz stavka 1. ov-og članka.

Članak 13. Ako se tijekom godine, na teme-lju zakona ili drugih propisa umanji na-dležnost korisnika, što zahtijeva smanje-nje sredstava ili se korisnik ukine, neut-rošena sredstva za njegove troškove pre-nose se u tekuću rezervu Proračuna ili na korisnika koji preuzme njegove pos-love.

Članak 14.

Ako se tijekom proračunske god-ine zbog nastanka novih obveza za pro-račun ili promjena gospodarskih kreta-nja povećaju rahodi i /ili izdaci, odnos-no smanje prihodi i/ili primici Proraču-na, općinski načelnik može na prijedlog Službe za gospodarstvo, komunalne po-slove, opću upravu i financije, donijeti odluku o obustavljanju izvršavanja poje-dinih rashoda i /ili izdataka u trajanju od 45 dana.

Mjerama privremenog obustav-ljanja izvršavanja općinski načelnik mo-že:

1. Zaustaviti preuzimanje obveza i /ili

24. april/travanj 2015. 2. Predložiti produženje ugovoren-

ih rokova plaćanja i/ili 3. Zaustaviti preraspodjelu prora-

čunskih sredstava potrebnu radi preuzimanja obveza.

Iznimno, uz mjere iz stavka 2. ov-og članka, načelnik Općine može donije-ti odluku da proračunski korisnici mogu sklapati ugovore o nabavci roba i uslu-ga, uz prethodnu suglasnost Službe za gospodarstvo, komunalne poslove, opću upravu i financije.

Članak 15.

Ako se za vrijeme provođenja mjera privremene obustave izvršavanja Proračuna proračun ne može uravnote-žiti, ili se u toku godine povećaju priho-di i/ili primici, vrše se izmjene i dopune Proračuna. Općinski načelnik mora u roku od 15 dana prije isteka roka za privrem-enu obustavu izvršavanja Proračuna pr-edložiti Općinskom vijeću izmjene i do-pune Proračuna.

Izmjene i dopune Proračuna se vrše po istom postupku koji se primje-njuje kod donošenja Proračuna. Tijekom postupka izmjena i dop-una Proračuna, općinski načelnik može na prijedlog Službe za gospodarstvo, ko-munalne poslove, opću upravu i finan-cije produžiti privremenu obustavu izv-ršavanja pojedinih izdataka. Izmjenama i dopunama Proraču-na ponovo se uravnotežuju prihodi i pr-imici, odnosno rashodi i izdaci Proraču-na.

Članak 16.

Preraspodjela sredstava na pro-

24. april/travanj 2015. računskim stavkama na zahtjev prorač-unskog korisnika može se izvršiti najvi-še do 10% ukupno odobrenih rashoda i izdataka za tog proračunskog korisnika na temelju rješenja Službe za gospodar-stvo, komunalne poslove, opću upravu i financije. Iznimno, u okviru odobrenog Pr-oračuna preraspodjela sredstava je doz-voljena između proračunskih korisnika. O preraspodjeli iz prethodnog sta-vka odlučuje općinski načelnik na prije-dlog Službe za financije.

Članak 17.

Pogrešno ili više uplaćeni javni prihodi vraćaju se uplatiteljima iz teku-ćeg priliva uplatnog računa na koji su is-ti pogrešno ili više uplaćeni a sukladno Pravilniku o procedurama za povrat vi-še ili pogešno uplaćenih javnih prihoda sa jedinstvenog računa trezora FBiH („Službene novine F BiH“ broj 47/04).

Članak 18.

Sredstva utvređena za isplatu pl-aća i naknada za uposlene u Općini Foča bit će utrošena sukladno Pravilniku o pl-aćama i drugim primanjima državnih sl-užbenika i namještenika uposlenh u or-ganu uprave Foča.

Članak 19.

Sredstva predviđena za dnevnice za službena putovanja u zemlji i inoze-mstvu bit će utrošena na temelju Uredbe o naknadama troškova za službena put-ovanja („Službene novine Federacije Bo-sne i Hercegovine“ broj 63/10, 9/11 i 80/11) i Odluke o visini dnevnice za sl-užbena putovanja („Službene novine Fe-


deracije Bosne i Hercegovine“ broj 50/07, 16/09 i 13/10).

Članak 20.

Postupak nabavke roba, usluga i radova obvezno se vrši sukladno Zako-nu o javnim nabavkama Bosne i Herce-govine („Službeni glasnik BiH“ broj 39/14).

Članak 21. Sredstva utvrđena za isplatu nak-nada za rad u Općinskom vijeću i radn-im tijelima Općinskog vijeća isplaćuju se na temelju odluke koju donosi Općinsko vijeće.

Članak 22.

Sredstva utvrđena na ekonomsk-im pozicijama:

614411-1 Subvencija JKP “Ušće“

614411-2 Subvencija Domu zdravlja Ustikolina

614411-3 Subvencija JU Obdanište

realiziraju se kao tekući transferi za po-moć u radu nevedenih ustanova i podu-zeća, a na temelju odluke općinskog na-čelnika.

Članak 23. Sredstva planirana u Proračunu Općine Foča utvrđena na pozicijama

Transferi mjesnim zajednicama

KUD „POLET“

NK „KOLINA“

realiziraju se kao tekući transferi za po-moć u njihovom radu, a na temelju odl-uke općinskog načelnika.


Članak 24.

Sredstva utvrđena na ekonomsk-im pozicijama:

614311 Tekući transferi neprofitnim organizacijama

614414 Subvencije poljoprivredn- oj proizvodnji

realiziraju se po javnom pozivu, a na te-melju odluke općinskog načelnika.

Članak 25.

Sredstva utvrđena na ekonomsk-im poziciji 614329-1 Obilježavanje mani-festacije „Ustikoljansko ljeto“ realiziraju se sukladno programu obilježavanja ma-nifestacije koji donosi organizacijski od-bor, a na temelju odluke općinskog nač-elnika.

Članak 26.

Sredstva utvrđena u proračunu Općine Foča na pozicijama:

1. Grantovi pojedincima - Izdaci za invalide, ranjene borce i porodice poginulih boraca

2. Grantovi pojedincima – Izdaci za raseljene osobe

3. Isplata stipendija 4. Transfer udruženjima građana i

neprofitnim organizacijama

koriste se na temelju odluka i programa raspodjele sredstava za svaku poziciju usvojenih od strane općinskog načelni-ka, a na prijedlog nadležne službe suk-ladno utvrđenim kriterijumima.


III – NADZOR I FINANCIJSKO IZVJEŠĆIVANJE

Članak 27.

Nadzor nad financijskim, materi-

jalnim i računovodstvenim poslovanjem proračunskog korisnika te nad zakonito-šću i svrsishodnom upotrebom proraču-nskih sredstava vrši općinski načelnik.

Članak 28.

Služba za gospodarstvo, komun-

alne poslove, društvene djelatnosti, op-ću upravu i financije dužna je podnositi Općinskom vijeću i kantonalnom mini-starstvu za financije kvartalna izviješća za periode od 01.siječnja do 31. ožujka, od 01.siječnja do 30. Lipnja i od 01. sije-čnja do 30.rujna u roku od 20 dana po isteku obračunskog perioda, a za period od 01.siječnja do 31.prosinca do 5.ožujka tekuće godine.

Članak 29.

Služba za gospodarstvo, komu-nalne poslove, društvene djelatnosti, op-ću upravu i financije obvezna je dosta-viti godišnje izviješće o izvršenju Prora-čuna kantonalnom ministarstvu za fina-ncije do 5.ožujka tekuće godine za pret-hodnu godinu.

Služba za gospodarstvo, komu-nalne poslove, društvene djelatnosti, op-ću upravu i financije obvezna je dosta-viti godišnje izviješće o izvršenju Prora-čuna općinskom vijeću do 31.ožujka tek-uće godine za prethodnu godinu.

24. april/travanj 2015. IV- KAZNENE ODREDBE

Članak 30.

Odgovorna osoba proračunskog korisnika, nositelj izvršne vlasti Općine nadležan za Proračun, kao i druga osoba odgovorna za Proračun kaznit će se za prekršaj koji napravi sukladno člancima 102. i 103. Zakona o proračunima Fede-racije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj:102/13). V -ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 31.

Na sva pitanja koja nisu regulira-na ovom Odlukom, a tiču se načina iz-rade, donošenja, izvršavanja Proračuna, zaduživanja, duga, računovodstva, nad-zora i revizije Proračuna i dr. primjenji-vat će se odredbe važećih Zakona.

Članak 32.

Ova Odluka stupa na snagu dan-om donošenja, naknadno će biti objav-ljena u „Službenim novinama Bosansko-podrinjskog kantona Goražde“ i primje-njivat će se za fiskalnu 2015.godinu.

Broj:01-14-266/15 Predsjedatelj 06.04.2015.godine Općinskog vijeća Foča-Ustikolina Petar Mihajlović,v.r.

254

Na temelju članka 19. stavak 8. Statuta Općine Foča („Službene novine Bosansko-podrinjskog kantona Goraž-de“ broj: 8/08, 11/08 i 16/13), Općinsko vijeće Općine Foča, na 20. redovitoj sje-dnici, održanoj 02.04.2015.g., d o n o s i:


O D L U K U

o davanju suglasnosti za sudužništvo

Članak 1.

Ovom se Odlukom odobrava su-dužništvo Općine Foča po dva kredita JKP „Ušće“ Ustikolina u Union banci d.d. Sarajevo, podružnica Goražde, u ukupnom iznosu od 25.000 KM.

Članak 2.

Struktura kredita iz članka 1. ove Odluke je sljedeća:

Nenamjenski kredit u iznosu od 15.000 KM

Revolving kredit u iznosu od 10.000 KM

Krediti iz stavka 1. Ovog članka namijenjeni su za održavanje solventno-sti JKP „Ušće“ Ustikolina.

Članak 3.

Daje se suglasnost općinskom načelniku da u ime Općine Foča potpiše mjenice na ime sudužništva po temelju kredita iz članka 1. ove Odluke pod slje-dećim uvjetima:

1) Iznos kredita: a) Nenamjenski kredit u iznosu od

15.000 KM b) Revolving kredit u iznosu od

10.000 KM

2) Rok otplate: a) Nenamjenski kredit – 10 mjeseci b) Revolving kredit – 1 godina

Članak 4.

Ova Odluka stupa na snagu dan-

Broj 4 – strana 768 om donošenja, a naknadno će biti obja-vljena u „Službenim novinama Bosans-ko-podrinjskog kantona Goražde“.


255 Na temelju članka 2.12. Izbornog

zakona Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“, broj: 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/04, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10 i 18/13) i članka 19. Statuta Opći-ne Foča („Službene novine Bosansko-podrinjskog kantona Goražde“, broj: 8/08), Općinsko vijeće Foča, na svojoj 20. Sjednici, održanoj 02.04.2015. godine, d o n o s i:

O D L U K U

o razrješenju predsjednika i člana Općinskog izbornog

povjerenstva Foča

Članak 1.

Dragolj Muvedin - predsjednik i Kunovac Amela - član, razrješuju se du-žnosti članova u Općinskom izbornom povjerenstvu Foča, zbog isteka mandata.

Članak 2.

Ova Odluka stupa na snagu dan-om davanja suglasnosti od strane Centr-alnog izbornog povjerenstva BiH, a obj-avit će se u „Službenim novinama Bosa-nsko-podrinjskog kantona Goražde“.



256

Na temelju članka 2.12. Izbornog zakona Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“, broj: 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/04, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10 i 18/13) i članka 19. Statuta Opći-ne Foča („Službene novine Bosansko-podrinjskog kantona Goražde“, broj: 8/08), Općinsko vijeće Foča, na svojoj 20. Sjednici, održanoj 02.04.2015. godine, d o n o s i:

O D L U K U o imenovanju predsjednika i člana Općinskog izbornog

povjerenstva Foča

Članak 1.

U Općinsko izborno povjerenst-vo Foča imenuju se Gabela Amina – pre-dsjednik, i Borović Admir- član.

Članak 2.

Ova Odluka stupa na snagu dan-om davanja suglasnosti od strane Cent-ralnog izbornog povjerenstva BiH, a ob-javit će se u „Službenim novinama Bosa-nsko-podrinjskog kantona Goražde“.


257

Na temelju članka 45. Zakona o građevinskom zemljištu („Službene no-vine F BiH“, broj: 25/03, 16/04 i 67/05), članka 3. Odluke o građevinskom zemlj-ištu („Službene novine Bosansko-podri-

24. april/travanj 2015. njskog kantona Goražde“, broj: 7/08), i članka 19. Statuta Općine Foča-Ustikoli-na („Službene novine Bosansko-podrinj-skog kantona Goražde“, broj: 8/08, 11/08 i 16/13), Općinsko vijeće Općine Foča-Ustikolina, na 20. Sjednici, održan-oj dana 02.04.2015. godine, d o n o s i :

O D L U K U o raspisivanju javnog natječaja

za dodjelu neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na korištenje

radi građenja poslovnih objekata u centru grada Ustikolina

Članak 1.

Raspisuje se javni natječaj za do-

djelu neizgrađenog gradskog građevins-kog zemljišta u državnom vlasništvu i to:

dio parcele označene kao k.č. br. 1052/1 zv. „Napuštena pruga“ površine 248 m2, upisana u PL 90, K.O. Ustikolina, Općina Foča.

Članak 2.

Zemljište se dodjeljuje u svrhu

izgradnje poslovnih objekata u centru grada Ustikolina, uz magistralnu cestu M-20 u naselju Ustikolina, a prema uv-jetima utvrđenim rješenjem o davanju suglasnosti JP Direkcija cesta Federacije Bosne i Hercegovine br.UP-1-02.2-23-396 /14-AP od 07.01.2015.godine.

Članak 3.

Pravo prvenstva za dodjelu zem-ljišta utvrdit će se primjenom kriteriju-ma na način i po postupku utvrđenom Odlukom o građevinskom zemljištu.


Članak 4.

Javni natječaj iz članka 1.ove Od-

luke raspisuje Općina Foča. Natječaj će se objaviti u dnevnom listu „Dnevni av-az“ i to po objavljivanju ove Odluke u „Službenim novinama Bosansko-podri-njskog kantona Goražde“.

Članak 5.

Postupak po javnom natječaju provest će povjerenstvo imenovano rje-šenjem općinskog načelnika, na način i po postupku utvrđenim Odlukom o gra-đevinskom zemljištu.

Članak 6. Ova Odluka stupa na snagu dan-

om objavljivanja u „Službenim novina-ma Bosansko-podrinjskog kantona Gor-ažde“.

Broj:01-31-270/15 Predsjedatelj 06.04.2015.godine Općinskog vijeća Foča-Ustikolina Petar Mihajlović,v.r

258

Na temelju članka 3. Zakona o proračunima u Federaciji Bosne i Herce-govine („Službene novine FBiH“, broj: 102/13, 9/14, 13/14), uz primjenu Zako-na o trezoru u Federaciji Bosne i Her-cegovine („Službene novine FBiH“, br. 19/03, 79/07), Pravilnika o utvrđivanju I načinu vođenja registra proračunskih korisnika proračuna u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine FBiH“, broj 30/14), članka 13. stavak 2. Zakona o principima lokalne samouprave u Fe-deraciji Bosne i Hercegovine („Službene novine FBiH“, br.49/06 i 51/09) i članka 19. stavak 2. Statuta Općine Foča („Služ-bene novine Bosansko-podrinjskog kan-

Broj 4 – strana 770 tona Goražde“, 8/08, 11/08 i 16/13), Općinsko vijeće Općine Foča, na 20. re-dovitoj sjednici, održanoj 02.04.2015.go-dine, d o n o s i:

O D L U K U O USPOSTAVI REGISTRA

PRORAČUNSKIH KORISNIKA OPĆINE FOČA

I OPĆE ODREDBE

Članak 1.

Odlukom o uspostavi registra proračunskih korisnika Općine Foča ut-vrđuju se način uspostave Registra pro-računskih korisnika Općine Foča, kriter-ijumi za definiranje proračunskih koris-nika, sadržaj Registra, način vođenja Re-gistra i obveze i odgovornosti za vođe-nje Registra.

Članak 2.

Registar se uspostavlja u Službi

za gospodarstvo, komunalne poslove, društvene djelatnosti, opću upravu i fin-ancije (u daljnjem tekstu: Služba). Služ-ba je obvezna da vodi Registar i odgovo-rna je za ispravnost, ažurnost i točnost svih podataka unesenih u Registar. II UTVRĐIVANJE PRORAČUNSKIH KORISNIKA

Članak 3.

Proračunski korisnici proračuna Općine Foča su oni korisnici kod kojih su ispunjeni svi sljedeći uvjeti:


a) da je utemeljitelj Općinsko vijeće Op-ćine Foča;

b) da je aktivnost, prema Standarnoj kl-asifikaciji djelatnosti, dio aktivnosti za koje je odgovorna Općina po Sta-tutu Općine Foča;

c) da je za funkcioniranje aktivnosti, odnos između prihoda proračuna Općine Foča i drugih izvora prihoda (vlastiti prihodi) više od 50% u kori-st prihoda iz Proračuna, a da te akti-vnosti predstavljaju javnu funkciju koja mora biti dio rada javnih insti-tucija i da:

– koriste kontni plan za proračun i proračunske korisnike

- su navedeni u Registru. III REGISTAR PRORAČUNSKIH KORISNIKA

Članak 4.

Registar je popis proračunskih korisnika koji sadrži podatke utvrđene člankom 5. stavak 1. Pravilnika o utvr-đivanju i načinu vođenja registra prora-čunskih korisnika proračuna u Federaci-ji Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Pravilnik).

Podatke iz Registra (RBK broj, naziv, adresa, ID broj) Služba objavljuje u “Službenim novinama Bosansko-pod-rinjskog kantona Goražde” svake godi-ne, najkasnije do kraja svibnja tekuće go-dine za sljedeću proračunsku godinu.

Ako se status proračunskog kori-snika utvrdi nakon isteka roka iz stavka 2. ovog članka, podaci o proračunskom korisniku objavljuju se sljedeće godine.

Podaci iz Registra koji se ne ob-

24. april/travanj 2015. javljuju u službenim novinama javni su i dostupni u Službi.

Proračunski korisnici čiji podaci nisu navedeni i objavljeni sukladno stavku 2. ovog članka smatraju se brisanim iz Registra.

Članak 5.

Podaci o proračunskim korisnici-

ma upisuju se u Registar na temelju obr-asca Registar proračunskih korisnika Općine Foča (Obrazac RBK), čiji su for-ma i sadržaj utvrđeni Pravilnikom.

Proračunski korisnici dostavljaju obrazac RBK Službi u roku od osam da-na od dana utemeljenja.

Služba je dužna da u roku od os-am dana od prijema obrasca RBK odluči o davanju suglasnosti za upis proračun-skog korisnika u Registar, a nakon utvr-đivanja ispunjavanja uvjeta propisanih člankom 3. ove Odluke.

Služba će uskratiti suglasnost za upis proračunskog korisnika u Registar ukoliko nema dovoljno financijskih sre-dstava u proračunu za godinu za koju se podnosi zahtjev.

Služba potpisivanjem obrasca RBK daje suglasnost za upis proračun-skog korisnika u Registar.

Dodjelom broja iz Registra (RBK broj) Služba utvrđuje status proračunsk-og korisnika na temelju članka 3. ove Odluke.

Obrazac RBK popunjava se i pre-daje samo jednom.

RBK broj je neponovljiv i ne mo-že se mijenjati.

Članak 6.

Promjena podataka unesenih u

Broj 4 – strana 771 Registar vrši se sukladno članku 9. Prav-ilnika. IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 7.

Rok za uspostavu Registra, sukl-adno ovoj Odluci, je 30 dana od dana st-upanja na snagu ove Odluke.

Članak 8.

Ova Odluka stupa na snagu dan-om donošenja, a naknadno će biti objav-ljena u „Službenim novinama Bosansko-podrinjskog kantona Goražde“.


259

Na temelju članka 10. stavak 3. Zakona o cestama Federacije Bosne i He-rcegovine („Službene novine FBiH“, br-oj:12/10), članka 19, a sukladno članku 100. stavak 2. Statuta Općine Foča-Usti-kolina („Službene novine Bosansko-po-drinjskog kantona Goražde“, broj: 8/08, 11/08 i 16/13), Općinsko vijeće Općine Foča, na 20. redovitoj sjednici, održanoj dana 06.04.2015. godine, d o n o s i :

O D L U K U o utvrđivanju statusa

napuštenog dijela javne ceste

Članak 1.

Ovom Odlukom utvrđuje se pre-

Broj 4 – strana 772 stanak statusa javnog putnog dobra dije-la puta u naselju Ustikolina u općini Fo- ča-Ustikolina i uspostavljanje statusa na-puštenog dijela javne ceste.

Članak 2.

Dio javnog puta označen kao k.č. 585 u K.O. Ustikolina u površini od 32 m2 i dio javnog puta označenog kao k.č. 1064 u K.O. Ustikolina u površini od 55m2 gubi status javnog dobra i dobija status napuštenog dijela javne ceste.

Sastavni dio ove Odluke je pres-lika katastarskog plana sa ucrtanim gra-nicama dijela javnog puta koji postaje napušteni dio puta.

Članak 3.

Stupanjem na snagu ove odluke dijelovi ceste iz članka 2. koji su dobili status napuštenog dijela javne ceste upi-sat će se u katastarskom operatu općine Foča kao neizgrađeno građevinsko zem-ljište i njime općina može raspolagati u druge svrhe na temelju pozitivnih zako-nskih propisa.

Članak 4.

Odluka stupa na snagu danom donošenja, a naknadno će biti objavljena u „Službenim novinama Bosansko-pod-rinjskog kantona Goražde“.


260

Na temelju članka 55. stavak 2. Zakona o građevinskom zemljištu („Slu-

24. april/travanj 2015. žbene novine FBiH“, broj:25/03, 16/04 i 67/05), članka 19. stavak 1. točka 7, a su-kladno članku 100. stavak 2. Statuta Op- ćine Foča-Ustikolina („Službene novine Bosansko-podrinjskog kantona Goraž-de“, broj: 8/08,11/08 i 16/13), Općinsko vijeće Općine Foča, na 20. redovitoj sjed-nici, održanoj dana 02.04 2015. godine, d o n o s i :

O D L U K U o dopunama Odluke o uvjetima

i načinu uspostave stvarne služnosti u oblasti komunalne infrastrukture

I.

U Odluci o uvjetima i načinu us-postave stvarne služnosti u oblasti kom-unalne infrastrukture („Službene novine Bosansko-podrinjskog kantona Goraž-de“, broj:7/13) u članku IV. iza riječi 1,5 KM dodaju se riječi „Za prvu godinu na-knada se plaća u punom obračunatom iznosu, dok se za svaku narednu godinu plaća naknada u vrijednosti od 50% obr-ačunatog godišnjeg iznosa za prvu god-inu“.

II.

Ova Odluka stupa na snagu dan-om donošenja, a naknadno će biti objav-ljena u „Službenim novinama Bosansko-podrinjskog kantona Goražde“.


.............................


K A Z A L O

240 Presuda Ustavnog suda broj:U-21/14 od 18.03.2015.godine, bosanski jezik............ 509 240 Presuda Ustavnog suda broj:U-21/14 od 18.03.2015.godine, hrvatski jezik............. 519 240 Presuda Ustavnog suda broj:U-21/14 od 18.03.2015.godine, srpski jezik................ 528 241 Presuda Ustavnog suda broj:U-26/14 od 18.03.2015.godine, bosanski jezik............ 539 241 Presuda Ustavnog suda broj:U-26/14 od 18.03.2015.godine, hrvatski jezik............. 549 241 Presuda Ustavnog suda broj:U-26/14 od 18.03.2015.godine, srpski jezik................ 559 242 Presuda Ustavnog suda broj:U-22/14 od 18.03.2015.godine, bosanski jezik............ 569 242 Presuda Ustavnog suda broj:U-22/14 od 18.03.2015.godine, hrvatski jezik............. 579 242 Presuda Ustavnog suda broj:U-22/14 od 18.03.2015.godine, srpski jezik................. 589 243 Presuda Ustavnog suda broj:U-28/14 od 18.03.2015.godine, bosanski jezik............ 600 243 Presuda Ustavnog suda broj:U-28/14 od 18.03.2015.godine, hrvatski jezik............. 612 243 Presuda Ustavnog suda broj:U-28/14 od 18.03.2015.godine, srpski jezik................. 624 244 Presuda Ustavnog suda broj:U-23/14 od 18.03.2015.godine, bosanski jezik............ 637 244 Presuda Ustavnog suda broj:U-23/14 od 18.03.2015.godine, hrvatski jezik............. 648 244 Presuda Ustavnog suda broj:U-23/14 od 18.03.2015.godine, srpski jezik................. 659 245 Presuda Ustavnog suda broj:U-25/14 od 18.03.2015.godine, bosanski jezik............ 671 245 Presuda Ustavnog suda broj:U-25/14 od 18.03.2015.godine, hrvatski jezik............. 681 245 Presuda Ustavnog suda broj:U-25/14 od 18.03.2015.godine, srpski jezik................. 690 246 Presuda Ustavnog suda broj:U-27/14 od 18.03.2015.godine, bosanski jezik............ 701 246 Presuda Ustavnog suda broj:U-27/14 od 18.03.2015.godine, hrvatski jezik............. 712 246 Presuda Ustavnog suda broj:U-27/14 od 18.03.2015.godine, srpski jezik................. 723 247 Pravilnjik o postupku i proceduri izbora direktora osnovnih škola na području

Bosansko-podrinjskog kantona Goražde....................................................................... 734 248 Kriterije za izbor i imenovanje direktora osnovnih škola na području Bosansko-

podrinjskog kantona Goražde.......................................................................................... 740 249 Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o praćenju, ocjenjiv anju rada i

sticanju stručnih zvanja nastavnika, stručnih saradnika i saradnika u osnovnim i srednjim školama te odgajatelja u ustanovama za pedagoški odgoj i obrazovanje Bosansko-podrinjskog kantona Goražde........................................................................ 744

250 Rješenje broj:UP-1:05-05-10/15 od 23.04.2015.godine................................................... 752 251 Odluka o objavi zatvaranja depozitnog računa Obrtničke komore Bosansko-

podrinjskog kantona Goražde.......................................................................................... 753 252 Proračun Općine Foča za period 01.01. do 31.12.2015.godine..................................... 753 253 Odluka o izvršenju proračuna Općine Foča za 2015.godinu....................................... 762 254 Odluka o davanju saglasnosti za sudužništvo.............................................................. 767 255 Odluka o razrješenju predsjednika i člana Općinske izborne komisije Foča............ 768 256 Odluka o imenovanju predsjednika i člana općinske izborne komisije Foča........... 768 257 Odluka o raspisivanju javnog konkursa za dodjelu neizgrađenog gradskog

građevinskog zemljišta na korištenje radi građenja poslovnih objekata u centru grada Ustikolina................................................................................................................. 768

258 Odluka o uspostavi registra proračunskih korisnika................................................... 769 259 Odluka o utvrđivanju statusa napuštenog dijela javne ceste...................................... 771 260 Odluka o dopunama Odluke o uslovima i načinu uspostave stvarne služnosti u

oblasti komunalne infrastrukture.................................................................................... 772



Broj 4 – strana 776 24. april/travanj 2015. ________________________________________________________________________________________________ Izdavač: Bosansko-podrinjski kanton Goražde, Ul. M.Tita 13. - Glavni i odgovorni urednik Emir Sijerčić tel:038/221-212 - Redakcija i pretplata 038/224-262 - Akontacija pretplate se utvrđuje kvartalno, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa 10114-00000010735 – vrsta prihoda 722631 - štampa Svjetlost-Sarajevo - Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska lista.

Documents

2015. · 2019. 12. 8. · 24. april/travanj 2015. jevu presudom broj: 65 0 Rs 263689 12 Rs od 19.12.2012. godine obavezao tuže-nika da tužiocu isplati iznos od 4.295,04 KM. iz osnova