2012 GODIŠNJI IZVEŠTAJ · Primljeni krediti 31 27.758.088 26.894.761 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata 32 54.715 43.198 Obaveze za poreze 33 20.021

GODIŠNJIIZVEŠTAJ

2012

Za izradu izveštaja korišćeni su crteži osoba sa L. Down sindromom, polaznika likovne radionice „Pohvala ruci“

GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2012.

3

Sadržaj:

Pregled godine .................................................................................................................................................................... 5Pismo akcionarima ...................................................................................................................................................................... 12Članovi Izvršnog i Upravnog odbora .................................................................................................................................. 14Finansijski pregled ....................................................................................................................................................................... 16

UPravljanje rizicima .............................................................................................................................................. 19

Poslovi sa stanovništvom .................................................................................................................................. 23Sektor za gotovinske i potrošačke kredite i kreditne kartice ......................................................................................25Sektor za stambene kredite ....................................................................................................................................................... 26Mali biznis ........................................................................................................................................................................................ 26

Poslovi sa Privredom ............................................................................................................................................... 27Sektor za privredno bankarstvo ................................................................................................................................................29

InvestIcIono bankarstvo I tržIšte kapItala ................................................................................ 31Sektor sredstava i likvidnosti .....................................................................................................................................................33Kastodi usluge ................................................................................................................................................................................. 34

ostale aktivnosti banke ....................................................................................................................................... 35Operativna efikasnost i podrška klijentima ..................................................................................................................... 37Briga o životnoj sredini ............................................................................................................................................................. 38Klimatske promene i sistem upravljanja zaštitom životne sredine ..................................................................... 38Odgovorno finansiranje – sistem upravljanja ekološkim i socijalnim rizicima ............................................. 38

Povezane komPanije grUPe .................................................................................................................................. 39ERB Property Services ............................................................................................................................................................... 41

Prilozi .......................................................................................................................................................................................... 41ERB Property Services ............................................................................................................................................................... 41

izveštaj o odgovornom PoslovanjU .......................................................................................................... 47Profil kompanije ............................................................................................................................................................................ 49Priznanja u 2012. godini ............................................................................................................................................................. 50Inicijative i mreže društvene odgovornosti ...................................................................................................................... 51Metodološki pristup ..................................................................................................................................................................... 52Strategija i opis ključnih uticaja, rizika i prilika ............................................................................................................ 54

korPorativno UPravljanje .................................................................................................................................. 61

radno okruženje .............................................................................................................................................................. 67

klIjentI I tržIšte ............................................................................................................................................................. 75

lokalna zajednica ......................................................................................................................................................... 83

ZaštIta žIvotne sredIne .......................................................................................................................................... 91

gri indeks i indikatori ............................................................................................................................................ 99

anketa ......................................................................................................................................................................................... 105

PREGRADNA

PREGLEDGODINE

1


7

Bilans uspeha u RSD hiljadama

note 2012 2011

Prihodi od kamata 6 12.269.722 13.397.936

Rashodi kamata 6 (5.178.550) (5.254.523)

dobitak po osnovu kamata 7.091.172 8.143.413

Prihodi od naknada i provizija 7 2.237.312 2.151.961

Rashodi naknada i provizija 7 (282.845) (277.376)

dobitak po osnovu naknada i provizija 1.954.467 1.874.585

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha 8 (5.279) (14.222)

Neto dobitak od prodaje HoV raspoloživih za prodaju 8 2.592 3.303

Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 9 (4.635.404) 347.578

Prihod od dividendi - 893

Ostali poslovni prihodi 10 124.084 134.253

Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 11 (2.107.644) (2.297.519)

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 12 (2.005.819) (2.080.335)

Troškovi amortizacije 13 (402.263) (392.190)

Operativni i ostali poslovni rashodi 14 (2.960.838) (2.962.913)

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 15 26.381.287 40.930.902

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 15 (21.539.419) (40.789.710)

rezultat perioda - dobitak pre oporezivanja 1.896.936 2.898.038

Porez na dobit 16 (94.411) (146.453)

Dobitak/(gubitak) od kreiranja/smanjenja odloženih pore-skih sredstava 16 (128.502) (79.511)

dobitak 1.674.023 2.672.074

zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji (u dinarima po akciji) 17 6.585 10.511


8 9

note 2012 2011

aktivaGotovina i gotovinski ekvivalenti 18 18.611.242 6.143.802

Opozivi depoziti i krediti 19 16.525.669 30.021.537

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 20 1.049.448 820.248

Dati krediti i depoziti 21 104.477.053 99.443.627

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 22 19.031.938 14.393.074

Udeli (učešća) 23 20.479 20.479

Ostali plasmani 24 1.820.807 1.556.098

Nematerijalna ulaganja 25 1.688.581 1.580.938

Osnovna sredstva 26 3.961.671 4.033.669

Odložena poreska sredstva 27 175.337 247.090

Ostala sredstva 28 1.565.279 2.214.175

Ukupno aktiva 168.927.504 160.474.737

Pasiva

Transakcioni depoziti 29 10.244.225 11.977.695

Ostali depoziti 30 82.647.147 74.558.308

Primljeni krediti 31 27.758.088 26.894.761

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata 32 54.715 43.198

Obaveze za poreze 33 20.021 17.689

Rezervisanja 34 295.251 258.713

Obaveze iz dobitka 35 700 700

Odložene poreske obaveze 27 110.200 28.397

Ostale obaveze 36 2.385.642 2.935.455

Ukupno obaveze 123.515.989 116.714.916

kapital

Kapital 37 31.481.926 31.481.926

Rezerve 37 9.558.335 9.558.335

Revalorizacione rezerve 37 141.979 18.930

Akumulirana dobit 37 2.555.252 28.556

Dobit tekućeg perioda 37 1.674.023 2.672.074

Ukupan kapital 45.411.515 43.759.821

Ukupno pasiva 168.927.504 160.474.737

vanbilansne pozicije

Poslovi u ime i za račun trećih lica 38 1.336.391 1.316.086

Preuzete buduće obaveze 38 31.487.699 27.183.868

Primljena jemstva za obaveze 38 32.457.763 36.452.591

Derivati 38 96.349.933 100.330.396

Druge vanbilansne pozicije 38 299.598.166 313.751.998

461.229.952 479.034.939

Bilans stanja u RSD hiljadama

1. bilans tokova gotovine 2012 2011Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti Prilivi od kamata 10.228.810 11.234.462

Prilivi od naknada 2.179.024 2.171.907

Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 376.761 573.496

12.784.595 13.979.865 odlivi gotovine iz poslovnih aktivnostiOdlivi po osnovu kamata (5.026.398) (4.710.023)

Odlivi po osnovu naknada (253.084) (283.788)

Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (1.919.893) (2.028.134)

Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (991.946) (924.061)

Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (2.909.341) (2.985.836)

(11.100.662) (10.931.842)neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 1.683.933 3.048.023

smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozitaSmanjenje kredita i plasmana bankama i komitentima 15.872.193 26.184.002

Smanjenje hartija od vrednosti 3.348.502 6.202.049

Povećanje depozita 250.796 -

19.471.491 32.386.051 povećanjenje kredita i plasmana, i smanjenja depozitaSmanjenje depozita - (27.978.349)

- (27.978.349)neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobitPlaćen porez na dobit (108.578) (226.144)

Isplaćene dividende - -

neto priliv gotovine od poslovnih aktivnosti 21.046.846 7.229.581

tokovi gotovine iz aktivnosti investiranjaPriliv od prodaje dugoročnih investicija 5.924.016 -

Priliv od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 2.464 21.486

5.926.480 21.486 odliv gotovine iz aktivnosti investiranja Odlivi po osnovu ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti (2.146.446) (6.035.383)

Odlivi po osnovu kupovine osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (412.679) (403.175)

(2.559.125) (6.438.558)neto tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja 3.367.355 (6.417.072)

tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranjaPovećanje primljenih kredita 5.259.065

- 5.259.065

Izveštaj o tokovima gotovine u RSD hiljadama


Izveštaj o tokovima gotovine u RSD hiljadama

10 11

bilans tokova gotovine 2012 2011odliv gotovine iz aktivnosti investiranjaSmanjenje primljenih kredita (1.505.242) -

Smanjenje subordiniranih obaveza - (517.976)

Odliv po osnovu hartija od vrednosti (10.174.642) (1.737.651)

(11.679.884) (2.255.627)neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (11.679.884) 3.003.438

svega priliv gotovine 38.182.566 51.646.467 svega odliv gotovine (25.448.249) (47.830.520)neto povećanje/(smanjenje) gotovine 12.734.317 3.815.947 Gotovina na početku godine 6.143.802 2.845.717 Pozitivne kursne razlike 20.948.026 26.851.070

negativne kursne razlike (21.214.903) (27.368.932)

gotovina na kraju perioda 18.611.242 6.143.802

Izveštaj o promenama na kapitalu u RSD hiljadama

Promene na kapitalu

akcijski i drugi kapital

emisiona premija

revalorizacione rezerve

ostale rezerve

akumulirani dobitak/

(gubitak)Ukupno

stanje1. januar 2011. godine

25.429.927 6.051.999 - 6.937.520 2.649.371 41.068.817

Revaluacija portfolija raspoloživog za prodaju

- - 18.930 - - 18.930

Raspodela dobiti - - - 2.620.815 (2.620.815) -

Dobit tekućeg perioda - - - - 2.672.074 2.672.074

stanje31. decembar 2011. godine

25.429.927 6.051.999 18.930 9.558.335 2.700.630 43.759.821

Revaluacija portfolija raspoloživog za prodaju

- - 148.104 - - 148.105

Odloženi porezi po osnovu revalorizacionh rezervi

- - (25.055) - (25.055)

Raspodela dobiti - - - - (145.378) (145.378)

Dobit tekućeg perioda - - - - 1.674.023 1.674.023

stanje31. decembar 2012. godine

25.429.927 6.051.999 141.979 9.558.335 4.229.275 45.411.515

12 13


poštovani akcionari,

Godina za nama je nesumnjivo bila veoma izazovna i za regionalna tržišta i za privredu Republike Srbije. Dugotrajni globalni ekonomski izgledi u kombinaciji sa krizom javnog duga u Evrozoni uz nestabilnost lokalnog tržišta, doveli su do pogoršanja ekonomije u Srbiji.

Postepeni ekonomski oporavak koji je u srpskoj privredi započet tokom 2010. i 2011. godine nije bio dovoljan da se obezbedi brži izlazak iz krize. Domaća privreda je stoga bila pogođena dvostrukom recesijom u ranoj fazi drugog kvartala 2012. godine. Treba napomenuti da je recesija u 2012. godini bila neznatno blaža (1,7%) od očekivanja Vlade, s obzirom na to da je bilo predviđeno smanjenje od oko 1.8-1.9%.

U pozitivnijem svetlu, četvrti kvartal je doneo neke ohrabrujuće znake: nova Vlada je uvela niz mera fiskalne konsolidacije koje bi, ukoliko se uspešno sprovedu, trebalo da prepolove prošlogodišnji rekordno visoki budžetski deficit od 6,7%. Ove mere uključuju povećanje PDV-a, poreza na dobit i kapitalnu dobit, ukidanje nekoliko agencija i generalno čvršću kontrolu nad potrošnjom Vlade.

Finansijsko tržište u Srbiji je iskusilo ozbiljne finansijske nevolje nekih banaka, što je negativno uticalo na ukupnu profitabilnost sektora u 2012. godine. Očekuje se da će bankarski sektor nastaviti da se postepeno konsoliduje tokom 2013. godine, zbog činjenice da je veliki broj državnih banaka na prodaju, dok neke strane banke traže potencijalne kupce za svoje filijale u Srbiji. Pored toga, u 2013. godini novi igrači mogu ući na domaće tržište.

Zvanični podaci pokazuju da je lokalni bankarski sektor i dalje adekvatno kapitalizovan, uprkos padu pokazatelja adekvatnosti kapitala na kraju 2012. godine na 19.9 % (koji je još uvek iznad regulatornog praga od 12% i znatno iznad međunarodnog minimuma od 8,0%), što je uglavnom posledica povećanja rezervisanja za kreditne gubitke. Profitabilnost za bankarski sektor u 2012. godini bila je na granici nivoa rentabilnosti.

U ovom veoma nepovoljnom okruženju, Eurobank se uspešno nosila sa velikim izazovima u 2012. godini i postigla glavne prioritete zadate na početku godine.

• Održali smo jaku poziciju kapitala i likvidnosti. Pokazatelj adekvatnosti kapitala od 22,7% održao se znatno iznad proseka bankarskog sektora od 19,9% (podaci iz decembra). Takođe smo uspeli da dodatno ojačamo našu poziciju likvidnosti povećanjem depozita stanovništva (i pored negativnog publiciteta koji se odnosi na Grčku), da produbimo naše odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama (IFC i EBRD) kao i da dodatno smanjimo našu zavisnost od finansiranja matične banke.

• Naša ukupna aktiva je na međugodišnjem nivou porasla za 5% i dostigla 169 milijardi dinara (oko 1,5 milijardi evra) i ostvareno je međugodišnje povećanje od 4% u ukupnom kapitalu od 45 milijardi dinara (oko 399 miliona evra).

• profitabilnost u 2012. godini je iznosila 1,7 milijardi dinara (oko 16 miliona evra). Poslovni prihodi su bili pod pritiskom usled regulatornih promena (npr. novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i revizije propisa u vezi sa obaveznom rezervom), i smanjenja marži.

• I tokom ove godine uspešno smo kontrolisali troškove, koji su se smanjili za više od 10% u 2012. godini donoseći kumulativno smanjenje u periodu 2009.-2012. od preko 30%.

• Rezultati našeg kreditnog portfolija i dalje su bolji od tržišta.

• kreditne aktivnosti su bile usmerene na segmente sa optimalnim odnosom rizika/zarade. Postignut je snažan učinak u finansiranju potrošača (izdato je 38.000 kreditnih kartica, što je najbolji učinak od 2008. godine). Krediti privredi su porasli za 4% uz porast kredita za korporativne klijente od 22 miliona evra.

• Aktivno smo podržavali državne programe subvencionisanja i dodatno produbili naš odnos sa glavnim međunarodnim finansijskim institucijama (IFC, EBRD i EIB). Važno je napomenuti da je Eurobank pokrenula proces za prvi valutni svop sa EBRD-om u regionu.

I dalje smo sistemska banka na srpskom tržištu sa vodećom poziciju među stranim investitorima i finansijskim institucijama i 1.500 zaposlenih koji ispunjavaju svakodnevne potrebe skoro pola miliona klijenata (450.000 fizičkih lica i više od 31.000 pravnih lica) kroz mrežu od preko 100 filijala i poslovnih centara. Zajedno sa ostalim povezanim kompanijama Eurobank Grupe, “ERB Leasing” i “ERB Property Services”, nudimo širok spektar usluga za stanovništvo i privredu.

Društveno odgovorne poslovne prakse predstavljaju osnovnu vrednost Eurobank još od njenog osnivanja na srpskom tržištu. To je svestan izbor napravljen u kontekstu naše strategije za postizanje održivog rasta organizacije paralelno sa daljim uvećanjem našeg društvenog doprinosa.

Nakon što je osvojila mnoge prestižne nacionalne nagrade u oblasti društveno odgovornog poslovanja u prethodnim godinama, Eurobank je u 2012. godini prihvatila poziv Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) da učestvuje u prvoj srpskoj probnoj CSR sertifikaciji. Prošli smo zahtevan proces sertifikacije u periodu od šest meseci, sa ciljem da dodatno poboljšamo naše interne procese i procedure. Nakon tog dostignuća, Eurobank je postala prva finansijska organizacija u Srbiji koja može da garantuje svojim klijentima, dobavljačima i poslovnim partnerima da u potpunosti posluje u skladu sa zakonom, nacionalnim i međunarodnim standardima i principima društvene odgovornosti. U skladu sa preporukama NALED sertifikacije, po prvi put ćemo izdati zajednički godišnji i CSR izveštaj za 2012. godinu korišćenjem međunarodno priznatih principa Inicijative globalnog izveštavanja (GRI).

Pored toga, kao jedan od osnivača Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija u Srbiji, Eurobank je sa velikim entuzijazmom nastavila da učestvuje u aktivnostima i odborima u 2012., pruživši proaktivan doprinos organizaciji sastanka Evropske mreže u Beogradu, koji je održan u oktobru u Privrednoj komori Srbije. Kao rezultat toga, nastavili smo sa aktivnom primenom deset principa Globalnog dogovora u oblasti ljudskih prava, rada, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije, principa koje prihvatamo, podržavamo i promovišemo u svakodnevnom poslovanju.

Kroz opšte poznat i opšte prihvaćeni program društveno odgovornog poslovanja pod nazivom “Investiramo u evropske vrednosti”, koji je podeljen na sledeće stubove: obrazovanje, zdravstvo, zaštita životne sredine, socijalno uključivanje i kultura, Eurobank je od svog osnivanja na srpskom tržištu uložila preko 3,6 miliona evra u lokalne zajednice širom Srbije. Čvrsto poštujući svoje obaveze i pored krhkog poslovnog okruženja u 2012. godini, nastavili smo da podržavamo inovativne projekte i inicijative usmerene za postizanje važnih ciljeva:

• Rekonstrukcija 13 igrališta u državnim obdaništima širom Srbije, zahvaljujući MasterCard “Veliko srce” karticama, izdatim u saradnji sa fondom „Ana i Vlade Divac“;

• Otvaranje 10. Eurobank parka u Pirotu;• Nudimo jedinstveni sistem zdravstvene zaštite kroz MediFree® program za klijente i zaposlene u

saradnji sa bolnicom BelMedic;• Unapređenje obuke za naše zaposlene kroz realizaciju programa obuke; • Podrška Fondaciji za obrazovanje Njegovog kraljevskog visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra II

Karađorđevića i mnogim drugima.

I ubuduće ostajemo verni našoj viziji da postanemo banka prvog izbora za Srbiju, dok istovremeno poslujemo sa osećajem odgovornosti prema svim akterima i podržavamo razvoj srpske privrede.

Beograd, jun 2013.

PISMO AKCIONARIMA

theodoros karakasis Predsednik Upravnog odbora

Filippos karamanolis Predsednik Izvršnog odbora

14


15

FilipposKaramanolis

PredsednikIzvršnog odbora

Theodoros KaraKasis

Predsednik

sTaVros ioannou

niKolaos alipranTis

eVangelos KaVValos

slobodan sloVić

angelos TsichrinTzis

iVan Vujačić

slaVica paVloVić

Finansijski direktor

predrag janKoVić

Direktor Sektora zaupravljanje rizicima

VuKzečeVić

Direktor Sektorasredstava i likvidnosti

anTonioschaTzisTamaTiou

Direktor Sektoraza poslove sa privredom

georgiosmichalaKopoulos

Direktor bankarskihoperacija i organizacije

naTaša sTrugareVić

Direktor Sektoraljudskih resursa

ČLANOVI IZVRŠNOG ODBORA UPRAVNI ODBOR

Članovi

Nezavisni članovi

16 17


Nakon umerenog, ali vidnog oporavka privrede u 2011. godini, prethodna godina je verovatno bila najteža po našu zemlju od početka krize. U 2012. godini, Srbija je iskusila dvostruku recesiju u drugoj polovini godine koja se završila s nepovoljnim rezultatima, a koju su uglavnom izazvali loši rezultati u pogledu poljoprivredne proizvodnje i efekti prelivanja dužničke krize iz evrozone. Bankarski sektor u Srbiji suočio se s ozbiljnim finansijskim neprilikama nekih banaka što je uticalo na sveukupnu profitabilnost sektora u 2012. godini. Istovremeno, inflacija je neprestano bila u porastu, stopa nezaposlenosti je dostigla drastičan nivo, domaća valuta je deprecirala 8.7% u odnosu na 2011. godine (u odnosu na evro), a uzimajući u obzir i fiskalni i spoljnji deficit zemlje, banke su imale znatno manje manevarskog prostora.

U ovom veoma nepovoljnom poslovnom okruženju, Eurobank je pokazala da poseduje snagu da se prilagodi izuzetno promenljivim uslovima na tržištu, a da pri tom održi svoju vitalnu ulogu jedne od sistemskih banaka u zemlji uz sledeća postignuća:

• snažna pozicija likvidnosti i kapitala: pokazatelj adekvatnosti kapitala 22.7%; četvrto mesto na tržištu po ukupnim depozitima i šesto po ukupnom kapitalu;

• šesta pozicija na tržištu po ukupnoj aktivi sa tržišnim udelom od 6%

• smanjenje troškova ispravki vrednosti za 8% kao rezultat oprezne politike upravljanja rizicima;

• dalje smanjenje operativnih troškova uz kumultivno smanjenje u prethodne tri godine od 30%;

• neto dobitak od 1.7 milijardi dinara;• uspešan nastavak projekata društveno

odgovornog poslovanja.

SNAŽNA POZICIJA LIKVIDNOSTI I KAPITALA

Banka je održala veoma dobru poziciju likvidnosti u 2012. godini. Ukupni depoziti su porasli za 5% i dostigli iznos od 90 milijardi dinara. Banka je u širokom obimu nastavila saradnju sa najznačajnijim međunarodnim finansijskim institucijama.

Eurobank a.d. Beograd i dalje je jedna od najbolje kapitalizovanih banaka na tržištu u Srbiji. Ukupan akcijski kapital na kraju 2012. godine iznosio je 45 milijardi dinara.

Ukupno depozita (u milionima)

5%

2011 2012

86,27690,310

Izuzimajući depozite od lokalnih i inostranih ba-naka i kratkoročne pozajmice od matične kompanije

BEZ SMANJENJA PLASMANA

Iako nešto odmerenijim korakom, Banka je nastavila da povećava svoj kreditni portfolio. Ukupni (bruto) krediti porasli su za 5% u odnosu na prošlu godinu (uključujući i prekogranične kredite) na 124 mili-jarde dinara.

Ukupno kredita (u milionima)

5%

2011 2012

118,256123,766

Izuzimajući plasmane lokalnim i inostranim banka-ma i kratkoročne plasmane matičnoj kompaniji, i uključujući prekogranične kredite

FINANSIJSKI PREGLED

18

UPRAVLJANJERIZICIMA

2

POBOLJŠAN KVALITET KREDITNOG PORFOLIJA

Pažljivo osmišljena politika proširenja kreditnih aktivnosti dovela je do smanjenja troškova kredit-nog rizika u 2012. godini. Shodno tome, rashodi rezervisanja smanjeni su za 8%, što ukazuje na ohrabrujući ishod u 2013. godini.

Troškovi umanjenja vrednosti (u milionima)

-8%

2011 2012

2,298

2,108

OČUVANA PROFITABILNOST

Uprkos nepovoljnim okolnostima koje su preovla-davale većim delom 2012. godine, Banka je uspela da posluje profitabilno tokom cele godine. Neto profit dostigao je 1.7 milijardi dinara (15 miliona evra), što se smatra dobrim postignućem s obzirom na makroekonomske i tržišne uslove.

Dobitak posle oporezivanja (u milionima)

-37%

2011 2012

2,672

1.674

STALNE INICIJATIVE ZA SMANJENJE TROŠKOVA Banka i dalje postiže odlične rezultate u pogledu smanjenja troškova kao deo svoje sveobuhvatne incijative upravljanja troškovima. Operativni troškovi su se smanjili za 10% u protiv vrednosti u evrima, uz kumulativno smanjenje od preko 30% u prethodne 3 godine.

20 21


Uspešno upravljanje rizicima jedan je od glavnih prioriteta Eurobank, a istovremeno je izvor njene konkurentske prednosti. Banka je uložila značajne napore da poboljša svoje politike, procedure, me-todologije i infrastrukturu upravljanja rizici-ma u cilju njihove efektivnosti i usaglašenosti s propisima Narodne banke Srbije i najboljom međunarodnom praksom iz oblasti kreditnog, tržišnog i operativnog rizika.

Eurobank u Srbiji sprovodi jasno definisan pro-ces odobravanja kredita, uspostavljanja limita i kontrole. Kreditni rizik se konstantno prati, a izveštaji se svakog kvartala podnose Komitetu za rizik Upravnog odbora. Nakon odobrenja, kvalitet kreditne izloženosti prema privredi i stanovništvu prati i procenjuje Služba kreditne kontrole, čime se obezbeđuje kvalitet sredstava Banke.

U skladu s najboljom praksom u ovoj oblasti, Banka je poslednjih nekoliko godina značajno ojačala tim zadužen za upravljanje nenaplativim kreditima. Odeljenje za nenaplative kredite je deo Sektora za upravljanje rizicima i zaduženo je za upravljanje problematičnim izloženostima čime u velikoj meri doprinosi razrešenju slučajeva nenaplativih kredita i očuvanju kvaliteta portfolija.Da bi se Banka zaštitila od nepredviđenih tržišno-indukovanih gubitaka i da bi se doprinelo stabil-nosti prihoda putem nezavisne identifikacije, pro-cene i razumevanja tržišnih rizika koji proizilaze iz bankarskog poslovanja, Eurobank je razvila i spro-vodi politike upravljanja tržišnim rizikom. Politika i procedure Banke u pogledu likvidnosti imaju za cilj održavanje adekvatnog nivoa likvidnih sredstava za pokrivanje obaveza čim one dospeju, kao i ublažavanje rizika likvidnosti.

Eurobank smatra da je upravljanje operativnim rizikom od suštinskog značaja za njeno poslovanje. Strateški ciljevi upravljanja operativnim rizicima jesu očuvanje sigurnosti Banke i njenih resursa na prihvatljivom nivou putem tekućeg procesa zaštite od prevarnih radnji, smanjenja operativnih gubi-taka i očuvanja kapitala Banke, kao i poboljšanje sistema blagovremenog reagovanja i adekvatnosti preduzetih aktivnosti Banke u tom pogledu.

UPRAVLJANJERIZICIMA

22

POSLOVI SA STANOVNIŠTVOM

3

24 25


sektor Za GotovInske I potrošaČke kredite i kreditne kartice

Situaciju na tržištu je obeležio napor Narodne banke Srbije da aktivnosti banaka učini transparentnijim i obezbedi punu podršku stanovništvu koje koristi bankarske usluge. Takvo stanje je rezultat donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (na snazi od 5. decembra 2011.), koji je doneo mnoge izmene u relacijama na tržištu kredita za fizička lica. Jedna od glavnih posledica novog Zakona ide u prilog apsolutnom favorizovanju domaće valute, što je vodilo ka „dinarizaciji tržišta”. Tokom cele godine referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije imala je rastući trend, što je doprinelo rastu kamatnih stopa proizvoda na tržištu. Ovu godinu je obeležila dinamična borba banaka na lokalnom tržištu, što je takođe bilo praćeno intenzivnim medijskim kampanjama. Tokom 2012. Eurobank je održala korak sa glavnim konkurentima na tržištu i još jednom potvrdila poziciju među vodećim bankama u oblasti potrošačkih kredita i kreditnih kartica. Uprkos snažnim pritiscima sa tržišta, Eurobank je uspela da održi svoj portfolio u pogledu veličine i kvaliteta. Eurobank je posebnu pažnju posvetila svojoj ponudi i prilagođavanju proizvoda potrebama različitih kategorija klijenata. U oblasti potrošačkih kredita Eurobank je još jednom potvrdila svoju vodeću poziciju među bankama na srpskom tržištu. Dobra kombinacija proizvoda, praćena snažnim, kreativnim i upečatljivim medijskim kampanjama, obezbedila je plasman od 57 miliona evra potrošačkih i gotovinskih kredita u 2012. godini.Takođe, Eurobank je završila još jednu uspešnu godinu sa tržišnim učešćem od 10,62% u oblasti poslovanja sa kreditnim karticama. Nadasve poznata funkcionalnost svih kreditnih kartica Eurobank „kupovina na rate bez kamate” zajedno sa poznatom maskotom „Secko”,napravila je od Eurobank snažno ime u svetu kreditnih kartica. Eurobank je bila prva banka na tržištu koja je uvela ovu funkcionalnost, posle čega su ostale banke počele da slede naš primer. Još jedan stub poslovanja Eurobank je čvrsta saradnja sa trgovcima, koja je prerasla u aktivno kreditiranje njihovih ponuda u preko 300 lokacija širom Srbije.

Tokom 2012. godine, Eurobank je nastavila da unapređuje nivo usluga i tako obezbedila visok stepen zadovoljstva klijenata. Pored toga, u okviru programa društvene odgovornosti, nastavljena je i uspešna saradnja sa fondacijom Ana i Vlade Divac (HOD) u pogledu izdavanja i promocije humanitarne kartice „Veliko srce”. Deo naknada prikupljenih od ove kartice je korišćen za obnavljanje dečjih igrališta širom Srbije.

Služba depozita i personalnog bankarstva, koja se nalazi u nadležnosti sektora poslovanja sa stanovništvom, nastavila je da posluje u skladu sa strateškom odlukom da se Eurobank pozicionira kao banka prvog izbora za štednju građana u Srbiji. U 2012. godini, Eurobank je uspela da poveća nivo depozita za 17 miliona evra, uz istovremenu racionalizaciju troškova kamata. Pored toga, Odeljenje personalnog bankarstva je nastavilo dalji razvoj segmenta imućnijih klijenata u okviru strateške orijentacije Banke ka poslovnom modelu orijentisanom na klijenta. U skladu s tim, 77 ekspozitura ima savetnika zaduženog za personalno bankarstvo, dok su preostale ekspoziture obučene za pružanje savetodavnih usluga putem posebnih proizvoda namenjenih ovom segmentu klijenata. U skladu sa poslovnom strategijom Banke usme-rene ka kontinuiranom unapređenju proizvoda i usluga i poboljšanju nivoa zadovoljstva klijenata, uvedena je moderna CRM aplikacija LINK koja je omogućila povećanje našeg znanja o klijentima, kao i unapređenje prodaje. Takođe, unapređene su postojeće usluge, kao što su izdavanje debitnih kar-tica, trajni nalozi i usluga SMS obaveštavanja. U okviru segmenta tekućih računa (PY), tokom 2012. održali smo profitabilnost, indeks unakrsne prodaje je porastao za 0,12, a uvećana je baza klijenata uprkos smanjenju tržišta tekućih računa, neredovnoj isplati plata i porastu nezaposlenosti. Otvorili smo 20.000 novih tekućih računa, a naša baza aktivnih klijenata tekućih računa porasla je za 3.300, dok je tržište obeležilo mali pad u iznosu od 2 odsto.Aktivnosti koje smo preduzeli podržale su naše do-bre performanse, ne samo u cilju pronalaženja novih klijenata već i održavanja zadovoljstva postojećih. Mnogo novih programa je započeto tokom 2012 (organizovanje Medifree dana u filijalama, vaučeri

POSLOVI SASTANOVNIŠTVOM

za postojeće klijente ukoliko preporuče nove PY kli-jente, paket za penzionere, itd.).Proširena je i produbljena saradnja sa Wiener Städtische osiguranjem u 2012. godini.Osim proizvoda osiguranja koji su neophodni za odobravanje kredita (npr. imovinska osiguranja i kasko osiguranje), Banka je proširila svoju ponudu uvodeći mnoštvo novih proizvoda kao što su: riziko osiguranje života za korisnike stambenih kredita, mešovito (štedno) osiguranje života, putno osigu-ranje i osiguranje kuće/stana.Na ovaj način, uz proizvode osiguranja, Eurobank je u mogućnosti da svojim klijentima pruži kompletnu uslugu u skoro svim ekspoziturama širom Srbije. U planu je unapređenje ponude postojećih proizvo-da, kao i uvođenje novih proizvoda kao što su osigu-ranje otplate kredita u slučaju gubitka posla, nove vrste štednog životnog osiguranja, itd.

sektor za stambene kredite

Tržište stambenih kredita u Srbiji je tokom čitave 2012. pokazivalo znake oporavka, nakon drastičnog pada započetog udarom svetske ekonomske krize u oktobru 2009. godine. Cene nekretnina su pod uticajem krize značajno opale, iako su u periodu visoke aktivnosti ovog tržišta i konstantnog rasta zabeleženog tokom 2007. i 2008. godine beležile i do 3 puta veću vrednost od realne. Iako je, donekle, pad cena nekretnina praćen jakim marketinškim kampanjama i uključivanjem države u oživljavanje ovog tržišta putem ponude povoljnih subvencionisanih kredita, tražnja je tek neznatno porasla, te se u skladu sa tim Eurobank opredelila za oprezan pristup upravljanja portfolijom.Eurobank je i tokom 2012. uzela aktivno učešće u državnom programu subvencionisanih stambenih kredita, ali je, takođe, zadržala raznovrsnost ponude klijentima. Do 2009. većinski deo odobrenih kredi-ta bio je indeksiran u švajcarskim francima (CHF), što je zbog oscilacija u kursu i jačanja švajcarskog franka uslovilo turbulencije na tržištu i ujedno se odrazilo na sposobnost klijenata da blagovremeno otplaćuju rate stambenih kredita. Imajući to u vidu, Eurobank se može pohvaliti činjenicom da u odno-sima sa klijentima održava redovnost naplata na za-vidnom nivou. U prilog tome govori podatak da je kašnjenje klijenata na nivou od 3,05%, što je znatno ispod proseka tržišta (7,46%).

Danas banka ulaže velike napore da saradnjom sa relevantnim institucijama pronađe najprikladnije rešenje za olakšavanje otplate ovih kredita u nared-nom periodu. Prioritet su kako klijenti koji su već ostvarili saradnju sa Bankom u prethodnom peri-odu, tako i novi klijenti. Zadržavajući raznovrsnost i proširujući ponudu, redovno osluškujemo potrebe klijenata da bi im pružili zadovoljstvo.

mali biznis

Tokom 2012. godine tržište malog biznisa (SBB) u Srbiji je nastavilo da se oporavlja posle kriznog perioda. Tržište se stabilizovalo u pogledu broja kompanija, a kvalitet poslovanja je postao osnovni prioritet za klijente. Sektor malog biznisa je nastavio da prati ovaj trend pružajući potpunu podršku dobrim klijentima putem kredita i drugih finansijskih usluga, čime zadržava visoku poziciju na tržištu malog biznisa, ostajući među prve 3 banke u Srbiji već petu godinu zaredom. Na osnovu kontinuirane saradnje sa Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC), ponudili smo posebne uslove kreditiranja i dodatno razvili novi program kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom u lokalnoj i stranoj valuti, a na osnovu sarad-nje sa Fondom za razvoj Republike Srbije.Naš osnovni cilj je da nastavimo da unapređujemo sveukupne bankarske usluge za klijente stalnim raz-vojem proizvoda za podršku transakcionog bankarst-va. U skladu sa tim, objedinili smo nekoliko tran-sakcionih proizvoda u paket tekućeg računa i tako uspeli da podignemo prihode od naknada. Takođe, obezbedili smo efikasniji proces dokumentarnog poslovanja na osnovu koga smo povećali portfolio dokumentarnog poslovanja za 30%.Trudeći se da pomognemo klijentima da prevaziđu probleme nasleđene iz kriznog perioda, ponudili smo raznovrsne programe restrukturiranja kako bis-mo omogućili klijentima da prevaziđu trenutne fi-nansijske poteškoće i vrate se na staze uspeha putem reorganizacije, nastavljajući saradnju sa Bankom na obostrano zadovoljstvo i korist.Sa tradicionalnom reputacijom jedne od vodećih ba-naka na tržištu, Sektor malog biznisa nastavlja da nastupa u ulozi isturenog igrača, sa obavezom da podrži sve finansijske potrebe kompanija i profe-sionalaca sa prihodima do 1 milion evra.

ANNUAL REPORT 2012

12

POSLOVI SAPRIVREDOM

4

26

28 29


sektor za privredno bankarstvo

Uprkos recesiji u 2012. godini, Sektor za privredno bankarstvo zadržao je svoje tržišno učešće i postepeno širio poslovanje zahvaljujući saradnji sa novim kompanijama na koje recesija nije uticala.Naš glavni cilj početkom prošle godine bio je da svojim klijentima ponudimo kredite po povoljnim cenama kako njihovi finansijski troškovi ne bi bili dodatno opterećeni, ali i kako bismo uvećali profitabilnost Banke. U tom smislu smo do najvišeg obima unapredili saradnju sa međunarodnim finansijskim organizacijama kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodna finansijska korporacija (IFC), koje nude povoljna finansijska sredstva određenim ekonomskim sektorima. Uspeli smo da generišemo više naknada od postojećih klijenata tako što smo model našeg korisničkog servisa uskladili sa onima koje nudi naša konkurencija, i kao poslednje, ali ne i najmanje važno, bili smo među prvima koji su za dobrobit svojih klijenata učestvovali u programu subvencionisanih kredita Vlade Srbije. U odnosu na 2011. godinu, u skoro svim oblastima unapredili smo svoje poslovanje, a najupečatljivije je uvećanje prihoda od transakcionog bankarstva i to za 25 odsto. Ovakav trend nastojimo da nastavimo i u 2013. godini, posebno kada se uzme u obzir nekoliko novih usluga koje smo uveli u drugoj polovini 2012. godine, a čiji će efekat biti vidljiv u 2013. godini.

POSLOVI SAPRIVREDOM

30 31


INVESTICIONOBANKARSTVO

I TRŽIŠTEKAPITALA

5

Što se tiče kvaliteta portfolija u odnosu na prethodne godine, kreirali smo osnovu za bolju disperziju kredita i to tako što smo pratili strategiju: „manji iznosi velikom broju preduzeća, pre nego veliki iznosi malom broju preduzeća”. Kao rezultat ove strategije, naša Služba za mala i srednja preduzeća je uvećala kreditni obim za 20 odsto, dok je Služba za rad sa velikim klijentima zadržala nivo kao na kraju 2011. godine. Poslovna ekspanzija je pažljivo sprovođena, pri čemu su se striktno poštovali principi definisani kreditnom politikom Grupe. U kratkoročnom i srednjoročnom periodu planiramo da nastavimo sa uvećanjem naših kreditnih aktivnosti, usredsređujući se na izvozno orijentisana i/ili inovativna preduzeća koja su kao takva konkurentna na međunarodnom nivou. Pored toga što srednjim i velikim preduzećima nudimo proizvode za finansiranje izvoza kreirane po meri,

treba istaći da smo bili glavni sponzori na dodeli priznanja za najboljeg preduzetnika godine, koju je organizovala kompanija „Ernst&Young” i na kojoj je šest srpskih preduzeća nagrađeno za inovativnost i mogućnost međunarodne konkurentnosti. Na kraju treba naglasiti da se glavni princip naše strategije zasniva na razvoju kvalitativnih i tehničkih sposobnosti kreditnih saradnika zaposlenih u sektoru. Treninzi koji se za njih organizuju imaju za cilj da pomognu ostvarivanje godišnjih ciljeva sektora, kao i posebnih poslovnih potreba koje se javljaju s vremena na vreme. Saradnja naše Grupe sa „Harvard Business School”, koja nudi programe učenja na daljinu za razvoj menadžerskih sposobnosti, bila je jedna od glavnih trening inicijativa u 2012. godini, dok smo ujedno nastavili i sa obukama međunarodnog karaktera organizovanih od strane naše centrale na nivou Grupe.

32 33


sektor sredstava i likvidnosti

Godina 2012. bila je puna velikih izazova i dostignuća za Sektor sredstava i likvidnosti. Os-novni prioritet je bio osigurati likvidnost, zadržati i povećati profitabilnost i nastaviti sa daljim raz-vojem poslovanja koji je orijentisan prema potre-bama klijenata.Godina je počela sa nepovoljnom klimom usled daljeg trajanja svetske ekonomske krize, a završila je sa još većim izazovima, zahvaljujući teškoj ekonomskoj situaciji u Srbiji.Eurobank je i u 2012. nastavila sa vrlo jasnom i snažnom razvojnom strategijom, koja se zasnivala na povećanju depozita i jačanju pozicije likvidnos-ti. Koordinacija likvidnosti od strane Sektora sred-stava i likvidnosti bio je osnovni instrument kojim je Banka ulazila u sve izazove koji su stajali pred njom, uključujući i uspešno nastavljenu saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama. Učešće banke na tržištima međubankarskog trgo-vanja devizama, novcem i obveznicama bilo je više nego zapaženo, uzimajući u obzir nepovoljne us-love i turbulencije u ekonomiji.Nastojeći da diversifikuje rizik, odeljenje trgovanja je takođe uspelo da ostvari najznačajniji cilj u ovoj godini, a to je da obezbedi visok nivo likvidnosti sa odličnom kontrolom troškova sredstava.Konstantno unapređenje i proširivanje ponude različitih proizvoda i usluga za naše internacionalne i domaće klijente, velika, mala i srednja preduzeća, institucionalne klijente i fizička lica, bili su glavni ciljevi u 2012. godini, što je i dalo mogućnost našim klijentima da se zaštite od različitih vrsta rizika na finansijskim tržištima. Koristeći prisutnost naše grupacije u regionu, uspeli smo da odgovorimo na različite potrebe naših klijenata koje su vezane za poslovanje i izvan Srbije, kao i da obezbedimo finansijsku podršku regionalnom poslovanju.

INVESTICIONOBANKARSTVO

I TRŽIŠTEKAPITALA

34 35


kastodi usluge

Eurobаnk pruža kastodi usluge nа tržištu Srbije od 2007. godine. Kastodi odeljenje obezbeđuje klijentimа pristup kompletnoj lokalnoj infrastruk-turi nа tržištu, uključujući Beogradsku berzu i Centralni registar hartija od vrednosti. Kombinovаnjem rаzvoja visokih tehnologijа i sveobuhvаtnog iskustvа u pružanju usluga veza-nih za hartije od vrednosti, u mogućnosti smo da odgovorimo na potrebe velikog spektra klijenаtа, od finаnsijskih institucijа do individualnih inves-titora. Obezbeđujemo zaokružen sistem vrednosti koji uključuje kliring i saldiranje, čuvanje i uprav-ljanje hartijama od vrednosti.Aktivni kontakti sа tržišnim akterima i donosiocimа odlukа obezbeđuju da interesi klijenаtа budu adekvatno lokаlno predstаvljeni, kao i da klijenti budu informisаni o promenаmа nа tržištu koje utiču nа njihovo poslovаnje.U izаzovnom okruženju globаlnih investicionih tržišta, prepoznаjemo veomа specifičnа očekivаnjа

koja se stavljaju pred kastodi banke i veoma smo dobro pozicionirаni dok ispunjavamo očekivаnjа preko širokog аsortimаna nаših uslugа:

• homogen sistem i podrška u čitаvom regionu,• provereno iskustvo Grupe sа velikim obimom

trаnsаkcijа,• potpuna SWIFT osposobljenost,• proces saldiranja transakcija: visoki procenat

STP transakcija, veliko iskustvo na domaćem tržištu i dostupnost naših usluga,

• korporаtivne aktivnosti: uz visok ste-pen stručnosti i iskustvа koje uspešno obezbeđujemo,

• portfolio izveštаvаnje: prаvovremeni, tаčni i izveštaji po meri klijentа u definisаnim intervаlimа,

• obаveštavanje u roku od 24 časa od objаvljivаnjа korporаtivnih radnji,

• tržišne vesti.

OSTALEAKTIVNOSTI

BANKE

6

36 37


operativna efikasnost i podrškaklijentima

Ponuda usluga elektronskog bankarstva Eu-robank proširena je i obogaćena uvođenjem no-vog modula međunarodnog platnog prometa za pravna lica, što nam je omogućilo da svojom ponudom postanemo jedna od vodećih banaka na lokalnom tržištu u ovoj oblasti poslovanja. Osim toga, uvođenjem najnovijih tehnologija u pružanju usluga telefonskog bankarstva, imajući u vidu klijente koji nisu iskusni u primeni infor-macionih tehnologija, Eurobank je postala pionir na tržištu u segmentu alternativnih distribu-tivnih kanala.

Novi proces u finansiranju trgovine koji od početka do kraja podržava sve proizvode dokumentarnog poslovanja, rezultirao je direktnim pozitivnim uticajem tokom pripreme i izdavanja akreditiva / bankarskih garancija, pokrivajući povećanu tražnju za ovom vrstom proizvoda uz postojeće ljudske kapacitete. Dostignuta efikasnost je značajna i daje nam upečatljivu komparativnu prednost na srpskom finansijskom tržištu.Široko uvođenje digitalizacije dokumenata sa modernim i potpuno bezbednim sistemom upravljanja dozvolilo nam je transformaciju operacija od „zasnovanih na papiru” do „bez papira”, vodeći nas ka poboljšanom i bržem pružanju usluga našim klijentima, istovremeno čuvajući i troškove i životnu sredinu optimizacijom potrošnje papira i tonera.

OSTALEAKTIVNOSTI

BANKE

38 39


POVEZANEKOMPANIJE

GRUPE

7

briga o životnoj sredini

Zaštita životne sredine je preduslov za održivi razvoj i jedan od ključnih stubova korporativne društvene odgovornosti. U tom duhu, Eurobank neprekidno uvodi relevantne procese u poslovne operacije i preduzima akcije u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu.Težeći ka stalnom poboljšanju i promociji svojih inicijativa na polju zaštite životne sredine, Eurobank je učestvovala u programu sertifikacije organizovanom od strane Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, koji je obuhvatio nekoliko kompanija širom Srbije, i postala prva banka koja je sertifikovana kao društveno odgovorna kompanija.

klimatske promene i sistem upravljanja zaštitom životne sredine

Eurobank posvećuje posebnu pažnju potencijalnim ekološkim rizicima koji mogu nastati obavljanjem svakodnevnih bankarskih operacija. U tom smislu, Banka je implementirala Sistem upravljanja uticajima na životnu sredinu, koji je usklađen sa međunarodnim standardom ISO 14001:2004. Koristeći interne kanale komunikacije, Banka je edukovala svoje zaposlene i na taj način podigla svest zaposlenih o značaju uštede energije i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Pored toga, Banka je tokom 2012. godine pokrenula program uštede energije sa ciljem da poboljša energetsku efikasnost u svojim poslovnicama i smanji svoj karbonski otisak. Tokom ovog programa, u svim filijalama Eurobank, dekorativne halogene sijalice zamenjene su LED sijalicama, koje imaju neuporedivo manji negativan uticaj na životnu sredinu.

odgovorno finansiranje – sistem upravljanja ekološkim i socijalnim rizicima

Efikasan sistem upravljanja ekološkim i socijalnim rizicima je izuzetno važan deo razvoja poslovne strategije Eurobank. U tom smislu, Banka je implementirala sisteme procene, evaluacije i monitoringa ekoloških i socijalnih rizika, koji su usaglašeni sa zakonskim propisima Republike Srbije, kao i sa međunarodnim standardima i dobrom praksom.


40 41

erb Property services

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ERB Property Services je nastavila sa razvijanjem i proširenjem svojih usluga. U 2012. godini uveden je „REAL software”, koji je znatno unapredio nivo i kvalitet procena vrednosti objekata i opreme. Kao ekskluzivni procenitelj Eurobank Grupe, ERB Property Services je izvršio preko 1.700 procena za banku i treća lica. Svi izveštaji procena rađeni su u skladu sa IVSC standardima. Najveći projekti u 2012. godini uključuju procenu vrednosti objekata Big C, Ušće, Grand Casino, itd.

U toku protekle godine kompanija je u saradnji sa Odeljenjem razvoja poslovne mreže učestvovala u relokaciji 6 ekspozitura banke, kao i u definisanju cena zakupa poslovne mreže. ERB Property Services je ekskluzivni agent za prodaju i izdavanje nekretnina, kao i u pružanju konsultantskih usluga za kompletan IMO portfolio. Takođe, nastavljena je uspešna saradnja sa trećim licima: Ušće, Plaza Centers, Fashion Company, itd.

POVEZANEKOMPANIJE

GRUPE

42 43

PRILOZI

8

eUrobank a.d. beograd

FINANSIJSKI IZVEŠTAJIZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2012. GODINE

I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Vuka Karadžića 10, Beograd, Srbijawww.eurobank.gr; tel (+30) 210 333 7000

www.eurobank.rs; EuroPHONE: 0800 1111 44Registracija kompanije: 17171178

Poreski registracioni broj: 100002532

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

akcionarima eUrobank a.d. beogradIzvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja Eurobank a.d. Beograd (u daljem tekstu Banka) koji uključuju bilans stanja sa stanjem na dan 31. decembra 2012. godine i bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o novčanim tokovima za godinu završenu na taj dan, pregled značajnih računovodstvenih politika , druge napomene uz finansijske izveštaje i statistički aneks.

odgovornost rUkovodstva za Finansijske izveštajeRukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije i propisima Narodne banke Srbije i napomenom 2 uz ove finansijske izveštaje, kao i za interne kontrole za koje rukovodstvo smatra da su neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajno pogrešno prikazivanje nastalo usled pronevere ili greške.

odgovornost revizoraNaša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o ovim finansijskim izveštajima. Reviziju finansijskih izveštaja izvršili smo u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zahtevaju da postupamo u skladu sa načelima profesionalne etike i da planiramo da izvršimo reviziju na način koji nam omogućava da steknemo razumno uverenje da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajno pogrešno prikazivanje.

Revizija podrazumeva primenu postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima sadržanim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka zavisi od revizorskog prosuđivanja, uključujući procenu rizika od nastanka materijalno značajnog pogrešnog prikazivanja u finansijskim izveštajima, nastalog usled pronevere ili greške. Pri proceni ovih rizika revizor ceni interne kontrole relevantne za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje izveštaja Banke u cilju izbora adekvatnih revizorskih postupaka u datim okolnostima, a ne za potrebe izražavanja mišljenja o delotvornosti internih kontrola Banke. Revizija takođe obuhvata ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i prihvatljivosti računovodstvenih procena koje je izvršilo rukovodstvo, kao i ocenu opšteg rizika finansijskih izveštaja.

Verujemo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljan i adekvatan osnov za izražavanje mišljenja.

mišljenjePrema našem mišljenju, priloženi finansijski izveštaji u svim materijalno značajnim aspektima prikazuju realno i objektivno finansijski položaj Eurobank a.d. Beograd sa stanjem na dan 31. decembra 2012. godine, rezultate njenog poslovanja i novčane tokove za godinu završenu na taj dan, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije i obelodanjivanjima u Napomeni 2 uz finansijske izveštaje.

PricewaterhouseCoopers d.o.o. BeogradSaša Todorović Licencirani revizor

Beogradu 18. mart 2013. godine

sadržaj:

Izveštaj nezavisnog revizora .......................................................................................................................................................11. Opšte informacije ..............................................................................................................................................................................22. Pregled značajnijih računovodstvenih politika ..................................................................................................................23. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja ......................................................................................................... 154. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama .................................................................................................... 165. Politike upravljanja rizikom ..................................................................................................................................................... 166. Prihodi i rashodi od kamata ...................................................................................................................................................... 357. Prihodi i rashodi od kamata i provizija ............................................................................................................................... 368. Neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednosti .............................................................................................. 369. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika ....................................................................................................................... 3710. Ostali poslovni prihod ................................................................................................................................................................. 3711. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja .......................................................................................... 3812. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashoda ............................................................................................... 3913. Troškovi amortizacije................................................................................................................................................................... 3914. Operativni i ostali poslovni rashodi ..................................................................................................................................... 3915. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza ..................................................................................... 4116. Porez na dobit .................................................................................................................................................................................. 4117. Zarada po akciji ............................................................................................................................................................................... 4218. Gotovina i gotovinski ekvivalenti .......................................................................................................................................... 4319. Opozivi depoziti i krediti............................................................................................................................................................ 4320. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata

i druga potraživanja ...................................................................................................................................................................... 4421. Dati krediti i depoziti ................................................................................................................................................................... 4522. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) ..................................................................................................................... 4623. Udeli (učešća) ................................................................................................................................................................................... 4724. Ostali plasmani ............................................................................................................................................................................... 4725. Nematerijalna ulaganja .............................................................................................................................................................. 4826. Osnovna sredstva ........................................................................................................................................................................... 4927. Odložena poreska sredstva i obaveze ................................................................................................................................... 5028. Ostala sredstva ................................................................................................................................................................................ 5129. Transakcioni depoziti ................................................................................................................................................................... 5230. Ostali depoziti ................................................................................................................................................................................. 5331. Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze .................................................................................................................. 5432. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata ............................................................. 5733. Obaveze za poreze ......................................................................................................................................................................... 5734. Rezervisanja...................................................................................................................................................................................... 5735. Obaveze iz dobitka......................................................................................................................................................................... 5936. Ostale obaveze ................................................................................................................................................................................. 6037. Kapital ................................................................................................................................................................................................. 6138. Vanbilansne pozicije ..................................................................................................................................................................... 6339. Potencijalne obaveze .................................................................................................................................................................... 6440. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije ................................................................................................ 6541. Odnosi sa povezanim licima ..................................................................................................................................................... 6542. Devizni kursevi ............................................................................................................................................................................... 6843. Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima ......................... 6844. Upravni odbor .................................................................................................................................................................................. 6945. Događaji nakon perioda izveštavanja ................................................................................................................................... 69

Finansijski izveštajiza godinU završenU 31. decembra 2012. godine

46 1


2 3


2. „Vanbilansne pozicije“ su prikazane na obrascu bilansa stanja (Napomena 38). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

Priprema finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva upotrebu određenih ključnih računovodstvenih procena. Takođe, od rukovodstva Banke se očekuje da se osloni na svoje procene prilikom primene računovodstvenih politika Banke. Oblasti koje su kompleksnije ili u kojima se u većoj meri oslanja na takvu vrstu prosuđivanja, ili oblasti u kojima su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje, obelodanjene su u Napomeni 3.

Finansijski izveštaji Banke su pripremljeni pod pretpostavkom nastavka poslovanja tj. pod pretpostavkom da će nastaviti sa poslovanjem i u doglednoj budućnosti.

a) uticaj ekonomske krize i situacije u Grčkoj

Grčka je pristupila novom programu finansiranja i restrukturiranja dogovorenim sa Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i državama-članicama evrozone na sastanku Evrogrupe održanom 21. februara 2012. godine. Program za cilj ima smanjenje pokazatelja duga u odnosu na BDP na manje 120% do 2020. godine.

Novi program finansiranja i reformi poboljšao je finansijski položaj i izglede zemlje smanjenjem javnog duga i servisiranjem troškova od 2012. godine i nadalje.

Pored ovih kretanja, i nakon što grčka vlada sprovede/uredi zakonom čitav niz strukturnih reformi i mera fiskalne štednje u periodu 2013–16. godine, Evrogrupa je 26. novembra 2012. godine postigla dogovor o novom skupu mera za smanjenje javnog duga Grčke na 124,0% BDP-a do 2020. godine i 110,0% BDP-a do 2022. godine. Ovakvo kretanje duga u skladu je sa održivošću duga koje zahteva Međunarodni monetarni fond.

b) Pozicija grupe

Program zamene grčkog suverenog duga

Dana 21. februara 2012. godine, ministri finansija evrozone dogovorili su se o programu pomoći za Grčku, uključujući finansijsku pomoć od zvaničnog sektora kao i dobrovoljnu zamena duga dogovorenu sa privatnim sektorom koji je oprostio 53,5% nominalne vrednosti grčkog duga. Sve zamenjene obveznice isknjižene su, a nove obveznice priznate po fer vrednosti na osnovu kotiranih tržišnih cena na dan priznavanja.

Nakon odluke Evrogrupe od 27. novembra 2012. godine i kao jednu od mera za smanjenje duga, Grčka je 3. decembra 2012. godine uputila poziv svim vlasnicima novih obveznica grčke vlade da podnesu ponudu da zamene takve obveznice za šestomesečne obveznice bez kupona koje izdaje Evropski fond za finansijsku stabilnost. U okviru svog učešća u programu povratne kupovine grčkog duga, Eurobank Ergasias Grupa je podnela za razmenu 100% svojih novih obveznica grčke vlade u iznosu € 2,3 milijarde.

Okvir i proces rekapitalizacije

Uzimajući u obzir ozbiljnost uticaja programa zamene obveznica grčke vlade (PSI+), dana 21. februara 2012. godine, ministri finansija evro zone alocirali su ukupno € 50 milijardi za drugi program podrške Grčkoj za posebnu namenu rekapitalizacije grčkog bankarskog sistema, a ova sredstva prosleđena su kroz Helenski fond za finansijsku stabilnost (HFSF).

Centralna banka Grčke, nakon procene poslovnog plana i potreba za kapitalom Eurobanke, zaključila je 19. aprila 2012. godine da je Eurobank održiva banka, i donela zaključke u vezi sa tačnim iznosima u pogledu potreba za osnovnim kapitalom Banke.

Rukovodstvo Eurobank Ergasias S.A. ima osnovana očekivanja da će planirana rekapitalizacija biti uspešno izvršena u saradnji sa Centralnom bankom Grčke i Helenskim fondom za finansijsku stabilnost.

1. opšte informacije

Eurobank EFG a. d. Beograd nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a.d. Beograd i Nacionalne Štedionice Banke a.d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine.

Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslo-va u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Registrovano sedište Banke nalazi se u Vuka Karadžića 10, u Beogradu.

U decembru 2012. godine Banka je promenila pravni naziv u „Eurobank A.D. Beograd“. Prethodni naziv Banke bio je „Eurobank EFG A.D. Beograd“.

Na dan 31. decembar 2012. godine Banka je imala 1,512 zaposlenih (na dan 31. decembar 2012: 31 1,539 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 107 ekspozitura i filijala (31. decembra 2011: 107 ek-spozitura i filijala).

Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532.

Upravni odbor Banke Odobrio je finansijske izveštaje 27. februara 2013. godine.

2. pregled značajnijih računovodstvenih politika

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije dru-gačije naznačeno.

2.1. osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Navedeni propisi su: Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 74/2008, 3/2009, 12/2009 i 5/2010), Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 111/2009).

Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje zvaničan prevod osnovnih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda koje izdaje Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara 2009. godine, koji se upotrebljavaju na datum pripreme finansijskih izveštaja.

Do datuma pripreme finansijskih izveštaja Ministarstvo finansija Republike Srbija nije zvanično prevelo sve promene i dodatke postojećih standarda, revidiranih standarda i novih tumačenja koje izdaju Odbor za međunarodne računovodstvene standarde i Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda, koji su na snazi u tekućem izveštajnom periodu, tj. koji se prvi put primenjuju za finansijsku godinu započetu 1. januara 2011. godine. Pomenute izmene i dodaci i nova tumačenja koji nisu zvanično prevedeni u Republici Srbiji obelodanjeni su u Napomeni 2.1.a i Napomeni 2.1.b).Primenjene računovodstvene politike odstupaju od MSFI zahteva u sledećim značajnim oblastima:

1. Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1 - Prikazivanje finansijskih izveštaja budući da Narodna banka Srbije definiše formu sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu.

4 5


e) Standardi i interpretacije koje su objavljeni ali nisu još uvek u primeniu Evropskoj uniji

Banka nije prevremeno usvojila sledeće standarde i tumačenja standarda koji su objavljeni, ali nisu u primeni za obračunske periode koji počinju od 1. januara 2012.godine:

• MRS 1 (izmena) „Prikazivanje stavki ostale sveobuhvatne dobiti“ (na snazi od 1. januara 2013.)

• MRS 19 (izmena) „Naknade zaposlenima“ (na snazi od 1. januara 2013.)

• MRS 27 (izmena) „Odvojeni finansijski izveštaji“ (na snazi od 1. januara 2014.)

• MRS 28 (izmena) „Ulaganja u pridružene subjekte i zajedničke poduhvate“ (na snazi od 1. januara 2014.)

• MRS 32 (izmena) „Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze“ (na snazi od 1. januara 2014.)

• MSFI 7 (izmena) „Obelodanjivanja:prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze“ (na snazi od 1. januara 2013.)

• MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ (na snazi od 1. januara 2015, još nije usvojen u EU)

• MSFI 9 i MSFI 7 (izmena) „Obavezan datum primene i obelodanjivanja u vezi primene“ (na snazi od 1. januara 2015, još nije usvojen u EU)

• MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“ (na snazi od 1. januara 2013.)

• MSFI 11 „Zajednički aranžmani” (na snazi od 1. januara 2013.)

• MSFI 12, „Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima” (na snazi od 1. januara 2013.)

• MSFI 13, „Merenje fer vrednosti“ (na snazi od 1. januara 2013.)

• MSFI 10, 11 i 12 (izmena) - „Konsolidovani finansijski izveštaji“, „Zajednički aranžmani” i „Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima: Smernice za prelazak” (na snazi od 1. januara 2013., još nije usvojen u EU)

• Godišnja poboljšanja MSFI 2009–2011 (na snazi od 1. januara 2013., još nije usvojen u EU)

• MSFI 10, 12 i 27 (izmene) – Entiteti ulagači (na snazi od 1. januara 2014., još nije usvojen u EU)

Ne očekuje se da će novi standardi i tumačenja imati značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke s izuzetkom MSFI 9. MSFI 9 je deo IASB-ovog projekta zamene MRS 39 Finansijski instrumenti i još nije okončan, te nije moguće kvantifikovati njegov uticaj.

Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa računovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.

2.2. osnov za merenje

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi istorijskih vrednosti izuzev u sledećim slučajevima:

• Derivati se mere po fer vrednosti,• Finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti,• Finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju mere se po fer vrednosti iObaveze iz aktivnosti trgovanja mere se po fer vrednosti.

Spajanje Alpha Banke i Eurobanke

Dana 22. maja 2012. godine, na drugoj ponovljenoj vanrednoj sednici Skupštine akionara Alpha Bank odustala je od procesa pripajanja sa Eurobankom i povukla odluke Skupštine akcionara od 15. novembra 2011. godine.

Dobrovoljna tenderska ponuda Nacionalne banke Grčke

Nacionalna banka Grčke (NBG) objavila je 5. oktobra 2012. godine nameru o dobrovoljnoj ponudi zamene akcija kako bi preuzela sve akcije Eurobanke putem ponude 58 novih akcija NBG za svakih 100 akcija Eurobanke. NBG je takođe navela da su se akcionari Eurobanke koji imaju udeo od 43,6% običnih akcija u osnovnom kapitalu Eurobanke obavezali da će ponuditi svoje akcije u tenderskoj ponudi (Napomena 45).

c) Pozicija banke

Zaključno sa 31. decembrom 2012. godine, Banka se ne oslanja na sredstva finansiranja matične banke već uglavnom na depozite sa lokalnog tržišta, sopstveni kapital i u manjoj meri na sredstva finansiranja dobijena of međunarodnih finansijskih institucija kao što je obelodanjeno u Napomenama 29, 30, 31 i 37. Pokazatelj adekvatnosti kapitala (koji propisuje Narodna banka Srbije) takođe je značajno povećan tokom 2012. godine i bezmalo je dvostruko veći od propisanih minimalnih 12% (Napomena 40).

Dana 20. juna 2011. godine, Banka i matična banka zaključile su ugovor o netiranju. Stoga, neto bilansna izloženost Banke prema matičnoj banci, na dan 31. decembar 2012. godine iznosile je RSD 424.151 hiljada tj. plasmani Banke u matičnu kompaniju i potraživanja Banke veća su od zaduživanja i obaveza prema matičnoj banci. Na dan 31. decembar 2011. godine neto izloženost iznosila je RSD 330.917 hiljade. Struktura ove neto izloženosti na 31. decembar 2012. godine obelodanjena je u Napomeni 41.

Član 33 Zakona o bankama („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 107/05 i 91/10) propisuje da izloženost banke prema licu povezanom s bankom ne sme preći 5% regulatornog kapitala banke. Ukupna izloženost prema svim povezanim licima ne sme preći 20% kapitala Banke. Na dan 31. decembar 2012. godine, 31. decembar 2011. godine i na datum usvajanja ovih finansijskih izveštaja, izloženost Banke prema povezanim licima ne prelazi zakonom propisan iznos.

d) dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju u 2012. godini u evropskoj Uniji

Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na period koji počinje 1. januara 2012. godine:

• MSFI 7, izmena - Obelodanjivanja, transfer finansijskih sredstava

Ranije navedene izmena nema materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.

Ostali revidirani standardi i interpretacije na snazi u tekućem periodu. Izmene MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ koje se odnose na uslove izrazite hiperinflacije i koje eliminišu reference na fiksne datume za izvesne izuzetke i izuzimanja, nemaju uticaj na ove finansijske izveštaje. Izmene MRS 12 „Porezi na dobit“, koji su uveli oborivu pretpostavku da se investiciona nekretnina iskazana po fer u potpunosti može povratiti kroz prodaju, nemaju materijalni uticaj na ove finansijske izveštaje.

6 7


2.6. bilans uspeha

a) Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih klasifikovanih kao in-strumenti koji se drže radi trgovanja, ili određenih po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru „prihoda od kamata“ i „rashoda od kamata“ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope.

Metod efektivne kamatne stope je metod kojim se računaamortizovna vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškovi alociranja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja novčanih sredstava kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vre-menskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost prevremene otplate) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte.

Kada se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

b) Prihodi i rashodi od provizija i naknada

Prihodi i rashodi od naknada i provizija priznaju se po načelu nastanka događaja kada je usluga pruže-na. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na propor-cionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razli-kuje materijalno od primene metode efektivne kamatne stope. Naknade po osnovu odobrenih kredita prikazane su u okviru Prihoda od kamata (Napomena 6).

2.7. osnovna sredstva

Osnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i obez-vređenje po osnovu umanjenja vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisu-ju nabavci osnovnog sredstva.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali.

Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom nji-hovog procenjenog veka trajanja:

godineGrađevinski objekti 77Ulaganja u tuđe objekte do 18Računarska oprema 5-7Nameštaj i druga oprema 7-25Motorna vozila 5

2.3. Uporedni podaci

Uporedne finansijske informacije odnosno početna stanja predstavljaju finansijski izveštaji Banke na dan 31. decembar 2011. godine.

2.4. preračunavanje stranih valuta

a) transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz vršenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha. Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na datum bilansa stanja, a kursne razlike se priznaju u bilansu uspeha.

b) Funkcionalna valuta i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje se vrednuju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje („funkcionalna valuta’’).

Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu valuti i valutu prikazivanja.

2.5. derivati

Banka koristi derivate kao što su valutni derivati u cilju zaštite od rizika (hedžing) u vezi sa prom-enom kamatne stope i kurseva stranih valuta.

Derivati, uključujući valutne ugovore, terminske ugovore, valutne svopove i druge izvedene finan-sijske instrumente, prvobitno se priznaju po fer vrednosti u bilansu stanja na datum sklapanja ugov-ora i naknadno se ponovo mere po fer vrednosti. Informacije o fer vrednost se pribavljaju preko kotiranih cena i uključuju informacije o skorašnjim transakcijama na tržištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna.

Najbolji izvor procene fer vrednosti derivata prilikom inicijalnog priznavanja je transakciona cena (tj. fer vrednost date ili primljene naknade) osim ukoliko za fer vrednost instrumenta nije reprezen-tativnije poređenje sa drugim tekućim tržišnim transakcijama koje uključuju isti instrument (tj. bez modifikacija ili prepakivanja) ili je procena zasnovana na tehikama čije varijable uključuju isključivo podatke sa postojećih tržišta sa kojih su podaci dostupni.

Ugrađeni derivati

Banka ugovara sa svojim klijentima valutnu klauzulu. Vlautna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne se evidentira odvojeno od osnovnog ugovora s obzirom da su ekonomske karatkteristike i rizici ugrađenih derivata blisko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici/gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi/rashodi od kursnih razlika.

Prebijanje finansijskih intrumenata

Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju, a neto iznos se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

8 9


nastale kada bi finansijska sredstva bila vrednovana po amortizovanoj vrednosti, a derivati povezani sa finansijskim sredstvima bili svrstani u kategoriju finansijskih sredstava koja se drže radi trgovanja;

- određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju se i njima se upravlja na bazi fer vrednosti, a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima rukovodstvo izveštava na ovoj bazi;

- određeni finansijski instrumenti, kao što su dužničke hartije, koji sadrže jedan ili više ugrađenih derivata, značajno menjaju tokove gotovine.

b) krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu.

c) Finansijska sredstva koja se drže dospeća

Ulaganja koja se drže do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredivom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte i premije ostvarene pri kupovini.

d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su ona sredstva za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala.

e) računovodstveni tretman i obračun

Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, sredstava koja se drže do dospeća i sredstava raspoloživih za prodaju priznaje se na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se isknjižavaju u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha konsekventno se iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraživanja i sredstva koja se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kom su nastali. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju iskazuju se direktno u kapitalu, sve do isknjižavnja ili gubitka usled obezvređenja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala priznaje u bilansu uspeha. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvari-ti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja.

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstava utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i kn-jigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih operativnih rashoda.

2.8. nematerijalna ulaganja

Licence

Licence se inicijalno iskazuju po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 1 do 15 godina).

Računarski softver

Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotre-bu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom procenjenog veka upotrebe softvera (15 godina).

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u peri-odu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver.

Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe (koji nije duži od 10 godina).

2.9. Finansijska sredstva

Banka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, sredstva koja se drže do dospeća i sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo Banke pri inicijalnom priznavanju određuje klasifikaciju sredstava.

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija sadrži dve pod kategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha od trenutku priznavanja.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako su deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostva-renja profita. Derivati su takođe klasifikovani kao hartije koje se drže radi trgovanja osim ako nisu određeni kao instrumenti zaštite od rizika.

Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada:

- klasifikacija u navedenu kategoriju značajno smanjuje nedoslednosti u vrednovanju koje bi

10 11


Budući novčani tokovi, za grupu finansijskih sredstava kod kojih se vrši grupno utvrđivanje obezvređenja, se procenjuju na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvarivanju gubitaka kod sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka se koriguje za efekte tekućih uslova koji nisu uticali na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i otklanjaju se efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje.

Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno povezane sa promenama koje nastaju iz perioda u period (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, uslovima plaćanja, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razmere). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova, Banka redovno kritički preispituje da bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarno ostvarenih gubitaka.

Kada je kredit nenaplativ vrši se otpis kredita, isknjižavanjem kredita i odgovarajuće ispravke vrednosti.Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka.

Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog položaja), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos ukidanja rezervisanja se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja.

b) sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodaju

Banka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. U slučaju hartija od vrednosti koje su klasifikovane kao sredstva raspoloživa za prodaju, značajan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartije ispod njene nabavne vrednosti ukazuje da je takva hartija od vrednosti obezvređena. Ako postoji dokaz obezvređenja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubitak – utvrđen kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti – se priznaje u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, poveća fer vrednost dužničkih instrumenata priznatih kao rasploživim za prodaju, a povećanje može biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

2.11. procena potencijalnih gubitaka finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima narodne banke srbije

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije, Banka je dužna da klasifikuje krеdite, druge plasmane, garancije i ostale bilansne i vanbilansne izlоžеnоsti Bankе riziku u katеgоriје A, B, V, G i D u skladu sa prоcеnоm naplativоsti i izloženosti riziku krеdita i drugih plasmana a na osnovu urednosti izmirenja obaveza dužnika, finansijskog položaja dužnika i kvaliteta instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja. Iznоs rеzеrvе za procenjene gubitkе је оbračunat primеnоm sledećih prоcеnta: 0% na plasmanе klasifikоvanе u katеgоriјu A, 2% na plasmanе katеgоriје B, 15% na plasmanе katеgоriје V, 30% na plasmanе katеgоriје G i 100% na plasmane kategorije D (u 2011. godini: 0% na plasmane kategorije A, 2% na plasmane kategorije B, 15% na plasmane kategorije V, 30% na plasmane kategorije G i 100% na plasmane kategorije D).

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke obračunava se kao razlika između ukupne rezerve izračunate u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije i ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika, u skladu sa politikom opisanom u Napomeni 2.9. Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke predstavlja odbitnu stavku u obračunu adekvatnosti kapitala (Napomena 5.5).

berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike vrednovanja.

2.10. obezvređenje finansijskih sredstava

a) sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti

Banka procenjuje na svaki izveštajni datum da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja tj. da li je sredstvo obezvređeno. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji može biti pouzdano procenjen.

Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju:

• Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate;• Dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (npr. pokazatelji kapitala, procenat neto prihoda od

prodaje);• Kršenje ugovornih obaveza;• Započinjanje postupka stečaja;• Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika;• Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja.

Procenu perioda između pojavljivanja gubitka i njegove identifikacije vrši rukovodstvo, posebno za svaku vrstu portfolija. Ovaj period se u načelu kreće od tri do dvanaest meseci, mada u izuzetnim slučajevima period može biti i duži.

Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinačnom obezvređenju za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, to sredstvo uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređenje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja.

Iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi primenjivoj za dato finansijsko sredstvo.Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se umanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za utvrđivanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna kamatna stopa.

Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena instrumentima obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći iz instrumenta obezbeđenja umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije aktiviranje instrumenta obezbeđenja verovatno.

Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu interne klasifikacije Banke koja uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova navedenih sredstava jer ukazuju na sposobnost dužnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje.

12 13


2.16. porez na dobit i odloženi porez

Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit koji se plaća unapred, mesečno.

Porez na dobit u iznosu od 10% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u Poreskom bilansu. Računovodstvena dobit se, da bi se došlo do iznosa oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine. Godišnji poreski bilans se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine.

Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih vrednosti u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka.

Tekući i odloženi porezi priznaju se u bilansu uspeha tekućeg perioda.

2.17. Primanja zaposlenih

a) naknade zaposlenima

Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i doprinose za socijalno osiguranje i priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale.

Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u pravnoj ili iz nje izvedenoj obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade ukoliko Fond nema dovoljna sredstva da isplati svim zaposlenima naknade u vezi zaposlenja u tekućem i prethodim periodima. Doprinosi se evidentiraju se kao ra-shod naknada zaposlenima perioda na koji se odnose.

b) ostala primanja zaposlenih

Banka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza se procenjuje na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iska-zane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije.

c) otpremnine

Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao

2.12. obezvređenje nefinansijskih sredstava

Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji već se na godišnjem nivou vrši provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknađena. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od, fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje, i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

2.13. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini

Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; obaveza druge ugovorne strane uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji („obrnuti repo“) se evidentiraju kao opozivi krediti i depoziti (Napomena 19). Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.14. Uzeti krediti

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po amortizovanoj vrednosti.Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.15. lizing

Banka kao zakupac

Lizing koji Banka koristi je prevashodno operativni lizing. Kod operativnog lizinga značajan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu. Ukupne isplate učinjene po osnovu operativnog lizinga se evidentiraju u bilansu uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.

Kada se operativni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata, koju zahteva zakupodavac kao kaznu, se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa.

Banka kao zakupodavac

Ugovor o zakupu je ugovor kojim zakupodavac prenosi na zakupca, u zamenu za isplatu, ili niz isplata, pravo da upotrebljava sredstvo u toku ugovorenog perioda.

Banka daje sredstva u zakup po osnovu operativnog lizinga. Sredstvo pod zakupom po osnovu operativnog lizinga uključeno je u bilans stanja Banke na osnovu prirode samog sredstva.

Prihodi po osnovu lizinga priznaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.

14 15


2.23. gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima Centralne banke, blagajničke zapise i ostale odgovarajuće hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja od drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti.

2.24. poslovi u ime i za račun trećih lica

Banka obavlja poslove u vezi obveznica stare devizne štednje izdate od strane Republike Srbije, a u ime Republike Srbije u ulozi agenta u tim poslovima.

3. ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će vrednosti sredstava i obaveza iskazani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano evaluiraju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. Procene i prosuđivanja koje bi mogla da izazovu materijalne promene knjigovodstvenih iznosa sredstava i obaveza u toku sledeće finansijske godine izneta su u daljem tekstu.

a) Gubici zbog obezvređenja potraživanja

Banka vrši analizu kreditnog portfolija u cilju procene obezvređenja potraživanja na mesečnom nivou. U procesu utvrđivanja da li u bilansu uspeha treba priznati gubitak zbog obezvređenja, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija, pre obezvređenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju. Dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovne analize s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

b) Porez na dobit

Banka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Utvrđivanje poreske obaveze zahteva primenu određenih procena. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreske obaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena.

c) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost investicija kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma merenja. Na datum bilansa uspeha, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način odslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže.

rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.

2.18. oduzeta imovina

Zemljište i građevinski objekti nad kojima je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenih kredita, uključeni su u „Ostala sredstva“ osim ukoliko nije drugačije naglašeno. Takva sredstva se privremeno drže u svrhu likvidacije i iskazuju po nižoj od nabavne i prodajne cene umanjene za troškove prodaje. Svi prihodi ili rashodi od otuđenja sredstava uključeni su u „Ostale operativne prihode“.

2.19. transakcije sa povezanim licima

Povezana lica uključuju saradnike, ćerke-kompanije, direktore, njihovu najbližu rodbinu, kompanije koje oni poseduju ili kontrolišu i kompanije na čije finansijske i operativne politike mogu da utiču. Transakcije slične prirode obelodanjuju se agregatno. Sve bankarske transakcije sa povezanim licima se ostvaruju u uobičajenom toku poslovanja i na principu transakcija između nezavisnih strana.

2.20. rezervisanja

Rezervisanja se priznaju kada Banka ima važeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će izmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

2.21. akcijski kapital

a) troškovi emisije akcija

Troškovi izdavanja akcija koji se mogu direktno pripisati emisiji akcija, direktno umanjuju kapital.

b) dividende na akcije

Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

2.22. Finansijske garancije

Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izmiri svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom. Takve finansijske garancije Banka daje bankama, finansijskim institucijama i drugim organizacijama, za račun svojih klijenata, radi obezbeđenja kredita, prekoračenja po tekućem računu, i drugih bankarskih usluga.

Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon početnog priznavanja, Bančine obaveze po garancijama se odmeravaju kao veće od inicijalno priznate vrednosti umanjene za amortizaciju obračunatu da bi se u bilansu uspeha na pravolinijskoj osnovi tokom trajanja garancije priznao prihod od naknade i najbolje procene izdataka da bi se izmirila svaka eventualna finansijska obaveza postojeća na dan bilansa stanja. Neophodne procene u vezi sa odmeravanjem se utvrđuju na bazi iskustva iz sličnih transakcija i prošlih gubitaka, uz odgovarajuću procenu rukovodstva Banke. Svako povećanje obaveza u vezi garancije se priznaje u bilansu uspeha.

16 17


Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa u saglasnosti sa limitima koje je Odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji sa jedne strane primenjuju poslovne jedinice, a sa druge Sektor za upravljanje rizikom za sve rizike koji prevazilaze odobrene limite poslovnih jedinica. U slučaju plasmana koji odobrava poslovne jedinice u skladu sa svojim ovlašćenjima, data poslovna jedinica je odgovorna da obezbedi primenu principa „dva para očiju“.

Poslovne jedinice, u okviru Sektora za poslove sa privredom uključuju sledeća odeljenja:

• Odeljenje za poslove sa velikim preduzećima• Odeljenje za poslove sa malim i srednjim preduzećima

Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva uključuju sledeća odeljenja:

• Sektor za kredite fizičkim licima • Sektor za preduzetnike i mala preduzeća

Sektor za upravljanje rizicima uključuje sledeća odeljenja koja se bave kreditnim rizikom:

• Odeljenje za kreditni rizik• Odeljenje za kreditnu kontrolu • Odeljenje za problematične kredite

Odeljenje za kontrolu kredita i Odeljenje za kreditni rizik nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće poslove:

• U konsultaciji sa poslovnim jedinicama formuliše kreditne politike koje definišu sredstva obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i statutornim zahtevima. Ove zadatke obavlja Odeljenje za kreditnu kontrolu.

• Ograničava sektorsku i geografsku koncentraciju izloženosti riziku, kao i izloženosti prema jednom komitentu za plasmane bankama i komitentima, a takođe i izloženost prema kreditnom rejtingu i tržišnoj likvidnosti (za investiciona ulaganja).

• Razvoj i ažuriranje politike rangiranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz toga proizilaze. Odeljenje za kreditnu kontrolu zaduženo je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloženosti kreditnom riziku. Trenutno rangiranje rizika za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza) koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedostupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstva za umanjenje kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno revidiraju.

• Praćenje usaglašenosti poslovnih jedinica sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Odeljenja kontrole rizika. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolija i preduzetim odgovarajućim korekcijama redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka je pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u celoj Banci promovisao model dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Svaka poslovna jedinica ima obavezu da implementira kreditnu politiku i procedure Banke, na osnovu svojih ovlašćenja za odobravanje kredita delegiranih od strane Upravnog Odbora. Svaka poslovna jedinica odgovorna je za kvalitet i uspeh svog kreditnog portfolija, kao i za nadgledanje i kontrolu svih kreditnih rizika u svojim portfolijima, uključujući i one koji podležu centralom odobrenju.

4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama

Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama prikazana su u tabeli:

2012 2011Krediti i potraživanja 104.477.053 99.443.627

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 13.093 511.756

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 6.315.976 17.560.640

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 12.702.869 1.837.064

Ukupno 123.508.991 119.353.087

5. Politike upravljanja rizikom

Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu, prihvatanje i upravljanje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti riziku. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebnog Sektora za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke.

Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema.

Banka je izložena sledećim najvažnijim vrstama rizika:

5.1. Kreditni rizik5.2. Tržišni rizik5.3. Rizik likvidnosti5.4. Operativni rizici

Tržišni rizici uključuju:

• devizni rizik• rizik promene kamatnih stopa• ostale rizike od promena cena.

5.1. kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik od gubitka u slučaju da dužnici nisu u mogućnosti da ispune svoje ugovorne obaveze prema Banci, i proističe u najvećoj meri iz kredita i plasmana klijentima i bankama i investicionih hartija od vrednosti. U svrhu izveštavanja o upravljanju rizicima, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloženosti kreditnom riziku (kao što je izloženost riziku od neispunjenja obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate itd.).

5.1.1. Upravljanje kreditnim rizikom

Banka odobrava kredite u skladu sa svojom poslovnom politikom usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita i kamatne stope sa namenom kredita, tipom kredita ili klijenta i kreditnom sposobnošću svojih klijenata.

U procesu upravljanja kreditnim rizikom, nezavisno se upravlja kreditnim rizikom koji proizilazi iz hartija od vrednosti kojima se trguje, ali se izveštavanje o ovim rizicima vrši u okviru izloženosti tržišnom riziku.

18 19


U cilju obezbeđenja poslovnih aktivnosti, i na osnovu procenjenih rizika od potencijalnih gubitaka, Banka vrši obračun rezervisanja, a na osnovu izloženosti riziku koje proizilaze iz kredita i vanbilansnih potraživanja. Nivo rezervisanja je uslovljen stepenom rizičnosti plasmana.

Sistem rangiranja privrednih klijenata

Sistem rangiranja koji se sastoji iz 11 nivoa bazira rejting dužnika (a ne rejting pojedinačnog kredita) na ponderisanom proseku sledećih parametara rizika:

• Finansijski rezultat• Sektor• Upravljanje• Poslovanje

Pored toga, i drugi faktori kao što je redovnost izmirivanja obaveza, promena vlasničke strukture dužnika i slično, mogu da utiču na krajnji rejting klijenta.

Kreditni rejting se zasniva na detaljnoj analizi kvalitativnih i kvantitativnih faktora:

Kvalitativni faktori su oni koji uzimaju u obzir upravljanje, obasti poslovanja dužnika, uslove u kojima se posluje i slično.

Kvantitativni faktori su oni koji se odnose na niz različitih pokazatelja (glavni pokazatelji: profitabilnost, leveridž, likvidnost) koji proizilaze iz finansijskih izveštaja dužnika (bilans stanja, bilans uspeha, napomene uz finansijske izveštaje, itd.).

Preuzete i potencijalne obaveze

Osnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita je da se osigura brza i jednostavna dostupnost sredstava klijentima.

Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti.

5.1.2. obezvređenje i politika rezervisanja

Obezvređni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu / hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja je pojedinačno procenjena da su obezvređena i za koja su priznati procenjeni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz da je nastao procenjeni gubitak. Stavke u portfoliu homogenih kredita tretiraju se kao obezvređene u slučaju kašnjenja od 90 ili više dana za preduzetnike, mala preduzeća, potrošačke i gotovinske kredite, a 180 ili više dana za hipotekarne kredite.

Neobezvređena dospela potraživanja

Pod neobezvređenim dospelim potraživanjima podrazumevaju se krediti i hartije od vrednosti za koje je dospela ugovorena kamata ili glavnica a za koje Banka veruje da ne podležu obezvređivanju s obzirom na nivo obezbeđenja i/ili na osnovu postignutog istorijskog stepena naplate dugovanja. Termin „dospelo finansijsko sredstvo“ definiše se kao „zakašnjenje od 1 dana“. To je slučaj kada komitent nije izvršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća. Grupe koje Banka koristi u ovom obelodanjivanju su sledeće:

• Krediti stanovništvu: 1 – 89 dana po dospeću• Hipotekarni krediti: 1 – 179 dana po dospeću • Krediti preduzetnicima i malim preduzećima: 1– 89 dana po dospeću (plasmani za koje su

određena rezervisanja priznata nisu uključeni)• Plasmani privredi: 1– 359 dana po dospeću interno rangirani ocenom manjom od osam

(plasmani koji su pojedinačno obezvređeni nisu uključeni).

Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank EFG a.d. (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i duge izloženosti riziku.

Kreditna politika definiše:

• Ciljeve kreditne politike,• Osnovne koncepte kreditne politike,• Principe kreditiranja,• Organizaciju kreditnog poslovanja,• Odgovornosti i donošenje odluka,• Procedure za odobravanje kredita i drugih plasmana,• Kreditni rizik,• Instrumente obezbeđenja,• Proceduru za naplatu neizmirenih dugovanja.

U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure itd.

Prilikom preuzimanja kreditnog rizika, Banka primenjuje sledeća osnovna pravila:

Preduslov svake finansijske transakcije je razumevanje ekonomske pozadine date transakcije.

Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposobnosti dužnika. Banka ne odobrava kredit (odnosno ne povećava iznos već postojećeg kredita) klijentu koji nije voljan ili nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno informacija.

Sredstva obezbeđenja se prihvataju jedino u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku i ne mogu služiti kao zamena za sposobnost dužnika da ispuni svoje obaveze (izuzeci: lombard krediti, krediti sa gotovinskim sredstvima obezbeđenja, itd.).

Velika i najveća izloženost riziku prema svakom dužniku (ili grupi povezanih dužnika), izloženost riziku prema povezanim licima kao i ukupna izloženost Banke (i bilansna i vanbilansna), održava se u okviru limita propisanih Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije.

Banka odobrava novi kredit ili odlučuje da produži ili ne produži postojeći kredit na osnovu rejtinga i promena rejtinga dužnika, kao i na osnovu detalja i karakteristika date transakcije.

Svi plasmani Banke se zasnivaju na relevantnim odobrenjima, koja određuju odredbe i ostale uslove njihove implementacije. Relevantnom Odlukom Upravnog odbora o nivoima odobrenja definišu se nivoi i limiti za odobravanje plasmana.

Za plasmane privredi, postoji 7 nivoa ovlašćenja za odobravanje plasmana, od kojih je najviši Upravni odbor (ili druga ovlašćena instanca) u slučajevima visokog rizika i rizika prema povezanim licima.

Za plasmane stanovništvu takođe postoje različiti nivoi ovlašćenja u zavisnosti od sektora (krediti stanovništvu, hipotekarni krediti ili krediti preduzetnicima i malim preduzećima), pri čemu je najviša instanca specifični Kreditni odbor svakog od navedenih sektora.

Sektor upravljanja rizicima ima pravo glasa u svakom odboru. Sve odluke moraju biti jednoglasne.

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije.

20 21


Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije gore navedenih instrumenata) koju smatra neophodnim.

Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom.

5.1.4. praćenje plasmana

Banka je u svakom trenutku upućena u poslovanje dužnika i svaku promenu njegove kreditne sposobnosti. S tim u vezi, pored redovne procene finansijskih izveštaja, odgovorni sektori sprovode redovne provere poslovanja dužnika.

Praćenje dužnika je institucionalizovano kroz redovne izveštaje o kreditima. Izveštaje o kreditima pripremaju sektori, a odobravaju relevantne ovlašćene instance Banke. Kada su u pitanju dužnici iz privrede, frekventnost izveštaja zavisi od njihovog ranga rizičnosti.

Maksimalna izloženost Banke kreditnom riziku izražena je krozknjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava u Bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

5.1.5. Plasmani

Pregled plasmana prikazan je u tabeli:

31. decembar 2012. 31. decembar 2011.Plasmani

komitentima Plasmani bankama

Plasmani komitentima

Plasmani bankama

Neobezvređena potraživanjabez kašnjenja 72.389.754 17.826.598 69.248.660 16.031.413

Neobezvređena dospelapotraživanja 7.104.122 - 10.692.612 -

Obezvređena potraživanja 16.026.708 - 10.181.970 -

Ukupni bruto plasmani 95.520.584 17.826.598 90.123.242 16.031.413

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja

Banka vrši ispravku vrednosti potraživanja koja predstavljaju procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliju. Glavne komponente ove ispravke su pojedinačne ispravke koje proizilaze iz pojedinačno značajnih izloženosti i opšte ispravke na nivou portfolija koji sadrži homogene izloženosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana privredi

Za izloženosti prema dužnicima sa rejtingom 8 ili lošijim, u skladu sa zahtevima MRS 39, obračunava se neto sadašnja vrednost procenjenih novčanih tokova za konkretni plasman. Ova vrednost se dodaje iznosu ispravke obračunatom u skladu sa odgovarajućom stopom ispravke, a ta suma predstavlja ukupnu ispravku vrednosti.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvu

Klasifikacija potraživanja od stanovništva se zasniva na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza. U slučaju pojedinačne ispravke vrednosti kredita, budući procenjeni tokovi gotovine se diskontuju u skladu sa zahtevima MRS 39, kako bi se došlo odgovarajućeg iznosa ispravke vrednosti.

Posebne rezerve za procenjene gubitke

Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantnim propisima Narodne banke Srbije.

Politika otpisa potraživanja

Banka otpisuje kredite/hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti nastale u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti/hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. Ovakav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika/izdavaoca i to na način da dužnik/izdavalac ne može da izmiri obaveze, ili da prilivi od sredstava obezbeđenja neće biti dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Relevantni organ Banke odobrava svaki otpis, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora.

5.1.3. Instrumenti obezbeđenja

Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zahteva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede:

• Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti; • Garancije izdate od strane države, državnih fondova ili banaka prve klase; • Garancije izdate od strane matične kompanije, drugih pravnih i fizičkih lica; • Pismo podrške izdato od strane matične kompanije; • Hipoteka nad nekretninom; • Zalog nad pokretnom imovinom; • Sopstvene blanko menice; • Zalog nad akcijama i vlasničkim udelima; • Zalog nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima; • Prenos potraživanja (sa ili bez obaveštenja); • Preuzimanje prava iz polise osiguranja.

22 23


Na dan 31. decembar 2011. godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose:

stanovništvo, preduzetnicii mala preduzeća Privreda

31. decembar 2011. stambeni krediti stanovništvo

Preduzetnici i mala

preduzećapreduzeća Ukupno

U kašnjenju do 29 dana 33.308 958.246 511.655 3.801.902 5.305.111

U kašnjenju 30 - 89 dana 570.811 929.395 1.221.243 1.704.235 4.425.684

U kašnjenju 90 dana – manje od 1 godine 335.914 - - 625.903 961.817

Ukupni bruto plasmani 940.033 1.887.641 1.732.898 6.132.040 10.692.612

c) pojedinačno obezvređeni plasmani

Pregled bruto iznosa pojedinačno obezvređenih plasmana po vrsti na dan 31. decembar 2012. godine prikazan je u tabeli koja sledi:


31.decembar 2012. stambeni krediti

Preduzetnici i mala


Pojedinačno obezvređeniplasmani, bruto 545.735 10.858.805 2.532.726 13.937.266

Pregled na dan 31. decembar 2011. godine je kao što sledi:

stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća

Privreda

31.decembar 2011. stambeni krediti

Preduzetnici i mala


Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto 345.563 7.540.851 959.357 8.845.771

a) neobezvređena potraživanja bez kašnjenja

Procena kvaliteta kreditnog portfolia neobezvređenih potraživanja bez kašnjenja na dan 31. decembar 2012. godine može se izvršiti primenom standardnog sistema rangiranja koji je u upotrebi u banci, kao što sledi:

31. decembar 2012. 31. decembar 2011.Plasmani

komitentima Plasmani bankama


Plasmani bankama

Neobezvređena potraživanjabez kašnjenja - rangiranje:

Zadovoljavajući rizik(rang 1 do 6 za privredu) 27,710,035 17,826,598 20,350,882 16,031,413

Plasmani na listi za praćenje (rang 7 za privredu) 264,169 - 594,985 -

Ukupno stanovništvo 44,415,550 - 48,302,793 -

Ukupni bruto plasmani 72,389,754 17,826,598 69,248,660 16,031,413

b) neobezvređena dospela potraživanja

Neobezvređeni dospeli iznos potraživanja predstavlja ukupan iznos takvog kredita, a ne samo pojedinačne rate koje su u kašnjenju.

Na dan 31. decembar 2012. godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose:


31. decembar 2012. stambeni krediti stanovništvo

Preduzetnici i mala


U kašnjenju do 29 dana 24.535 1.146.194 1.361.391 569.084 3.101.204

U kašnjenju 30 - 89 dana 706.917 979.994 1.366.452 400.340 3.453.703

U kašnjenju 90 dana – manje od 1 godine 403.476 - - 145.739 549.215

Ukupni bruto plasmani 1.134.928 2.126.188 2.727.843 1.115.163 7.104.122

24 25


5.1.8. koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom rizika

a) geografska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema geografskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

srbija Grčka zapadna evropa Ukupno

Potraživanja za kamatu i naknadu 1.047.948 1.500 - 1.049.448

Plasmani bankama 390.000 17.315.242 121.356 17.826.598


- Preduzeća 30.562.023 - - 30.562.023

- Stanovništvo 19.023.050 - - 19.023.050

- Hipotekarni krediti 24.089.849 - - 24.089.849

- Preduzetnici i mala preduzeća 12.975.533 - - 12.975.533

Hartije od vrednosti(isključujući sopstvene akcije) 19.025.352 - 6.586 19.031.938

Ostali plasmani 1.820.807 - - 1.820.807

Ostala sredstva 1.401.567 102.438 7.080 1.511.085

stanje na dan 31. decembar 2012. 110.336.129 17.419.180 135.022 127.890.331

stanje na dan 31. decembar 2011. 107.853.730 15.924.858 123.590 123.902.178

d) Finansijski efekat sredstava obezbeđenja

Portfelji poslova sa privredom i poslova sa preduzetnicima i malim preduzećima pokriveni su kolateralom od 42% odnosno 75% (u 2011. godini: 45% i 68%). Potrošački krediti generalno ne zahtevaju pokriće instrumentima obezbeđenja sa izuzetkom gotovinskih depozita koji se u određenim slučajevima uzimaju kao kolateral. Stambeni krediti su u potpunosti pokriveni instrumentima obezbeđenja. Pokriće obelodanjenim instrumentima obezbeđenja zadovoljava kriterijume predviđene relevantnim propisima i uključuju: gotovinske depozite, hartije od vrednosti visokog kvaliteta i hipoteke ukoliko ispunjavaju propisane kriterijume. Banka takođe prihvata i druge instrumente obezbeđenja koji nisu obelodanjeni kao što su: zaloge nad potraživanjima, sopstvene menice, pokretna dobra i druge instrumente obezbeđenja koji ne ispunjavaju ranije navedene kriterijume i čiju je fer vrednost teško izmeriti.

5.1.6. Hartije od vrednosti, blagajnički zapisi i obveznice

Na dan 31. decembar 2012. godine Banka poseduje državne zapise Trezora Ministarstva Finansija u iznosu RSD 10.141.453 hiljada, hartije od vrednosti kojima se trguje izdate od strane Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 8.870.806 (Napomena 22). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang. Standard and Poor’s rang zemlje je BB.Na dan 31. decembar 2011. godine, repo transakcije kupovine i prodaje hartija od vrednosti sa Narodnom bankom Srbije iznose RSD 5.516.385 hiljada (Napomena 19), Banka takođe poseduje državne zapise Trezora Ministarstva Finansija u iznosu RSD 12.989.638 hiljada i hartije od vrednosti kojima se trguje izdate od strane Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 1.378.883 (Napomena 22). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang.

5.1.7. Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja

Na dan 31. decembar 2012. godine, Banka ima sledeća sredstva koja su pribavljena po osnovu naplate potraživanja:

vrsta sredstva knjigovodstvena vrednost

2012 2011

Stambeni objekti 11.510 11.510

26 27


5.2. tržišni rizik

Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cenama kapitala.

5.2.1. devizni rizik

Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanjem limita rizika propisanim od strane NBS kao i limita sadržanim u internim aktima donetim od strane rukovodstva i Odbora za upravljanje rizicima. Za merenje deviznog rizika Banka primenjuje analizu scenarija.

5.2.2. rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa je izloženost finansijske pozicije Banke riziku usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Rizik od promene kamatnih stopa može se javiti u različitim oblicima kaorizik promene cena, rizik krive prihoda, bazni i opcioni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što je cena rizika, očekivani nivo ispravke vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje.

Aktivnost upravljanja rizikom od promene kamatnih stopa za cilj ima optimizaciju neto prihoda od kamate i održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na ročnoj usklađenosti sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.

U cilju merenja rizika od promene kamatnih stopa, Banka upotrebljava analizu osetljivosti primenom pondera osetljivosti zasnovanih na trajanju, praćenu testiranjem opterećenja („stres testiranje”) koje podrazumeva različite promene varijabilnih elemenata kamatne stope. Banka upravlja rizikom od promene kamatnih stopa preko skupa limita izloženosti riziku.

5.2.3. analiza osetljivosti

Upravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine.

b) sektorska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema industrijskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

trg

ovin

a i

usl

užn

e de

latn

osti

G

rađe

vin

a Fi

nan

-si

jske

u

slu

ge

Pro

izvo

d- nja

P

riva

tna

lica

o

stal

o U

kupn

o

Potr

aživ

anja

za

kam

atu

i nak

nadu

300.

259

96.4

13

20.7

10

147.

231

426.

198

58.6

37

1.04

9.44

8

Pla

sman

i ban

kam

a-

-17

.826

.598

-

--

17.8

26.5

98

- P

redu

zeća

17.5

80.7

42

1.45

3.85

2 4.

549

7.62

6.29

9 -

3.89

6.58

1 30

.562

.023

- St

anov

ništ

vo

--

--

19.0

23.0

50

-19

.023

.050

- H

ipot

ekar

ni k

redi

ti-

--

-24

.089

.849

-

24.0

89.8

49

- P

redu

zetn

ici i

mal

a pr

eduz

eća

4.20

7.31

6 62

7.17

1 -

2.11

8.21

7 5.

562.

585

460.

244

12.9

75.5

33

Har

tije

od

vred

nost

i(i

sklju

čuju

ći s

opst

vene

ak

cije

) -

-18

.773

-

-19

.013

.165

19

.031

.938

Ost

ali p

lasm

ani

--

--

-1.

820.

807

1.82

0.80

7

Ost

ala

sred

stva

-

--

--

1.51

1.08

5 1.

511.

085

stan

je n

a da

n31

. dec

emba

r 20

12.

22.0

88.3

17

2.17

7.43

6 17

.870

.630

9.

891.

747

49.1

01.6

82

26.7

60.5

19

127.

890.

331

stan

je n

a da

n31

. dec

emba

r 20

11.

20.8

11.1

95

3.81

9.36

7 21

.684

.990

8.

716.

325

48.7

94.2

16

20.0

76.0

85

123.

902.

178

28 29


ne–derivatni tokovi gotovine

Iznosi prikazani u tabeli koja sledi prikazuju ugovorene nediskontovane tokove gotovine za 2012.i 2011. godinu.

a) bilans stanja

na

dan

31. d

ecem

bar

2012

do

1 m

esec

a1-

3m

esec

a3-

12m

esec

i1-

5go

dina

Prek

o5

godi

naU

kupn

o

Tran

sakc

ioni

i os

tali

dep

ozit

i 33

.392

.907

8.85

8.64

150

.083

.864

1.65

6.42

8

-

93

.991

.840

Oba

veze

po

kred

itim

a 17

0.85

334

1.70

71.

566.

155

27.6

51.8

17

6

81.8

81

30.4

12.4

13

Ost

ale

obav

eze

318.

958

318.

958

Uku

pno

obav

eze

(ugo

vore

ni

datu

mi d

ospe

ća)

33.8

82.7

189.

200.

348

51.6

50.0

1929

.308

.245

681

.881

12

4.72

3.21

1

sred

stva

koj

a se

drž

e ra

di u

prav

ljan

ja r

izik

om

likv

idno

sti (

ugov

oren

i da

tum

i dos

peća

)

55.7

28.9

6917

.226

.356

42.5

92.5

2525

.674

.787

21.9

73.6

8916

3.19

6.32

6

na

dan

31. d

ecem

bar

2011

.d

o 1

mes

eca

1-3

mes

eca

3-12

mes

eci

1-5

godi

naPr

eko

5 go

dina

Uku

pno

Tran

sakc

ioni

i os

tali

dep

ozit

i

40

.602

.152

7.84

7.99

8

37.

942.

531

3.70

3.19

3

-

90.

095.

874

Oba

veze

po

kred

itim

a

25

8.67

6

337

.846

2

.125

.025

26.

762.

823

6

6.26

8

29.

550.

638

Ost

ale

obav

eze

153.

436

-

-

-

-

15

3.43

6

Uku

pno

obav

eze

(ugo

vore

ni

datu

mi d

ospe

ća)

41

.014

.264

8.1

85.8

44

4

0.06

7.55

6 3

0.46

6.01

6

66.

268

119.

799.

948

sred

stva

koj

a se

drž

e ra

di u

prav

ljan

ja r

izik

om

likv

idno

sti (

ugov

oren

i da

tum

i dos

peća

)

67.0

75.0

4717

.559

.408

19.4

03.4

3124

.321

.419

26.2

53.7

3415

4.61

3.03

9

Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevima je prikazana u sledećoj tabeli (uz pretpostavku nepostojanja asimetričnih promena u krivi prihoda i nepromenjene pozicije bilansa stanja:

osetljivost bilansa uspeha

Osetljivost na promenu kamatnih stopa 2012 2011Povećanje u baznim poenima

+100 paralelna promena (257.385) (758.071)

Promena kurseva valuta

10% depresijacija dinara (884) (14.524)

5.3. rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

• depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća;• depozite sa tržišta novca i dostupne kredite finansijskih institucija; • dostupne kredite većinskog akcionara; • dostupne kredite međunarodnih finansijskih institucija; • akcijski kapital.

Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i trajanja.

Usklađenost odnosno kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa sredstava i obaveza od suštinskog je značaja za upravljanje poslovanjem. Banke obično nisu u potpunosti ročno usklađene, s obzirom da su poslovi često neizvesnog trajanja i različitih tipova. Neusklađena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali takođe povećava i rizik od gubitka.

Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da zameni, po prihvatljivom trošku, kamatonosne obaveze kako dospevaju, bitni su faktori u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloženosti riziku od promena kursa i kamatnih stopa.

Diverzitet i stabilnost osnovne depozitne baze podrazumeva analizu koja omogućava Banci da uspešno kontroliše i meri likvidnost depozitne baze i preciznije meri rizik likvidnosti definisanjem unosa depozita.

Zahtevi za likvidnost, neophodnu da bi se pokrilo aktiviranje garancija i stand-by akreditiva, su znatno manji od iznosa obaveza jer Banka uopšteno gledano ne očekuje da će treća lica povlačiti sredstva po ovom osnovu. Ukupna ugovorena suma potencijalne obaveze, ne predstavlja neophodno buduće zahteve za gotovinom, s obzirom da će mnoge od ovih obaveza isteći ili biti otkazane bez odliva gotovine.

Merenje rizka likvidnosti uključuje procene rizika pod normalnim tržišnim uslovima i prema scenarijima opterećenja. Scenarija, koja se definišu na osnovu istorijskih podataka i analize slučaja, trebalo bi da Banci omoguće da proceni potencijalni negativni uticaj koji takvi faktori mogu da imaju na poziciju likvidnosti. Rizik likvidnosti se prati preko skupa kratkoročnih limita. U skladu sa metodologijom Narodne banke Srbije, Banka je definisala minimalni nivo likvidnosti izražen u vidu kratkoročnog pokazatelja likvidnosti. U svrhe interne metodologije, limiti uključuju pokazatelje u vidu definisanih ograničenja prihvatljivih nivoa kratkoročne neusklađenosti likvidnosti.

30 31


Tabela prikazuje ugovorene nediskontovane tokove gotovine na dan 31. decembar 2011. godine:

Finansijske obaveze na dan 31. decembar 2011.

manjeod 1 meseca

Između1 i 3 meseca

Između3 i 12 meseci

Između1 i 5 godina

Preko5 godina

Valutni svopovi 23.441.640 - - - -

Ukupno 23.441.640 - - - -

Finansijska sredstva na dan 31. decembar 2011.

manjeod 1

meseca

Između1 i 3 meseca

Između3 i 12

meseci

Između1 i 5 godina

Preko5 godina

Valutni svopovi 23.344.710 - - - -

Ukupno 23.344.710 - - - -

5.4. operativni rizik

Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke prouzrokovan ljudskom greškom, neadekvatnim internim procedurama i procesima, neadekvatnim upravljanjem informacionim sistemom i drugim sistemima banke, kao i usled nepredviđenih eksternih događaja (ekonomska sredina, promene u bankarskom sistemu, tehnološki razvoj itd). Deo ovog rizika je i pravni rizik, koji proističe iz nemogućnosti banke da se usaglasi sa pravnim ili ugovornim odredbama, što može imati negativan uticaj na operacije ili status banke.

Rizici se prate po poslovnim sektorima i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno se analiziraju kako bi se preduzele neophodne korektivne akcije.

5.5. Upravljanje kapitalom

Banka održava i aktivno upravlja kapitalom kako bi pokrila inherentne rizike poslovanja. Ciljevi Banke u upravljanju kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, su da:

• obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koje je definisala Narodne banke Srbije,• da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po principu „nastavka poslovanja”,• da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke.

Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:• Minimalni iznos kapitala od EUR 10 miliona• Pokazatelj adekvatnosti kapitala od 12%

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki.

Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti i neraspoređeni dobitak/gubitak. Odbitne stavke osnovnog kapitala su nematerijalna ulaganja i regulatorna usklađivanja odnosno potrebna rezerve za procenjene gubitke u skladu sa relevantnim propisima Narodne banke Srbije.

Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve proistekle iz promena fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava, hibridni instrumenti kapitala do 35% osnovnog kapitala, subordinairani dug do 50% osnovnog kapitala i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao odbitna stavka dopunskog kapitala.

b) vanbilansne pozicije

na dan 31. decembar 2012. ne dužeod 1 godine 1-5 godina Preko

5 godina Ukupno

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 3.783.926 5.807.192 1.025.766 10.616.884

Garancije i akreditivi 1.589.640 6.849.835 10.822.979 19.262.454

Ostale neopozive obaveze 981.107 627.253 - 1.608.360

Operativni lizing 114.554 78.938 104.671 298.163

Kapitalne obaveze 20.532 20.532

Ukupno 6.489.759 13.363.218 11.953.416 31.806.393

na dan 31. decembar 2011. ne dužeod 1 godine 1-5 godina Preko

5 godina Ukupno

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 2.850.220 4.602.671 1.092.321 8.545.212

Garancije i akreditivi 1.168.336 5.571.778 11.044.728 17.784.842

Ostale neopozive obaveze 66.151 648.406 - 714.557

Operativni lizing 78.938 - - 78.938

Kapitalne obaveze 34.331 - - 34.331

Ukupno 4.197.976 10.822.855 12.137.049 27.157.880

derivatni tokovi gotovine

Derivati koji se izmiruju na bruto osnovi uključuju valutne OTC svopove. Kamatni OTC svopovi se izmiruju na neto osnovi.

U tabeli koja sledi predstavljena je analiza derivatnih finansijskih sredstava i obaveza koji će biti izmireni na bruto osnovi, podeljenih u grupe po vremenu novčanog toka, a na datum bilansa stanja. Iznosi obelodanjeni u tabeli predstavljaju ugovorene nediskontovane tokove gotovine.

derivati koji se izmiruju na osnovu bruto iznosa

Finansijske obaveze na dan 31. decembar 2012.

manjeod 1 meseca

Između1 i 3 meseca

Između 3 i 12

meseci

Između1 i 5 godina

Preko5 godina

Valutni svopovi i forvardi 21.552.591 22.744 - - -

Ukupno 21.552.591 22.744 - - -

Finansijska sredstva na dan 31. decembar 2012.

manjeod 1 meseca

Između1 i 3 meseca

Između 3 i 12

meseci

Između1 i 5 godina

Preko5 godina

Valutni svopovi i forvardi 21.578.543 24.760 - - -

Ukupno 21.578.543 24.760 - - -

32 33


5.6.1. sredstva i obaveze po fer vrednosti

a) Hijerarhija fer vrednosti

MSFI 7 navodi redosled tehnika vrednovanja zasnovanih na pretpostavkama upotrebljenim u tim tehnikama a koje mogu biti pretpostavke koje se mogu ili ne mogu posmatrati. Pretpostavke koje se mogu posmatrati odražavaju tržišne podatke dobijene iz nezavisnih izvora; pretpostavke koje se ne mogu posmatrati odražavaju pretpostavke Banke o tržištu. Ove dve vrste pretpostavki oformile su sledeću hijerarhijsku strukturu fer vrednosti:

- Nivo 1 – Kotacija cena na aktivnim tržištima (bez modifikacija) za identična sredstva i obaveze; - Nivo 2 – Pretpostavke, izuzimajući kotirane cene iz nivoa 1, koje se mogu posmatrati za

sredstvo ili obavezu, bilo direktno (tj. u vidu cena) ili indirektno (tj. izvedene iz cena);- Nivo 3 – Pretpostavke za sredstvo ili obavezu koje se ne zasnivaju na tržišnim podacima koji

se mogu posmatrati (tj. pretpostavke koje se ne mogu posmatrati).

31. decembar 2012. nivo 1 nivo 2 nivo 3 Ukupno

Finansijska sredstva po fer vrednostikroz bilans uspeha

Akcije (Napomena 22) 13.093 - - 13.093

Derivati(Napomena 20) - 48.047 - 48.047

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Obveznice stare devizne štednje(Napomena 22) 8.870.806 - - 8.870.806

Akcije (Napomena 22) 6.586 - - 6.586

Trezorski zapisi (Napomena 22) - 3.825.477 - 3.825.477

Ukupna sredstva 8.890.485 3.873.524 - 12.764.009

Derivati (Napomena 32) - 49.284 - 49.284

Ukupne obaveze - 49.284 - 49.284

Odbitne stavke od ukupnog kapitala čine: direktna ili indirektna učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže, iznos dopunskog kapitala koji prevazilazi osnovni kapital i druge stavke. Kapital se umanjuje na sledeći način: 50% ukupnog iznosa odbitnih stavki od dopunskog kapitala, a ostatak od osnovnog kapitala.

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva se utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uvećavaju za procenjene tržišne rizike.

U tabeli je prikazana struktura kapitala Banke na dan 31. decembar 2012. godine, kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala:

2012 2011

osnovni kapital 39.403.148 39.488.430

Odbitna stavka osnovnog (16.669.633) (18.053.764)

dopunski kapital 155.131 21.837

odbitne stavkeUčešće u kapitalu preko 10% (20.479) (20.479)

Ukupan propisani kapital 22.868.167 21.436.024 rizična aktivaKreditni i rizik druge ugovorne strane 87.416.932 76.265.841

Tržišni rizik 657.979 844.683

Operativni rizik 12.837.721 13.616.892

ukupno rizična aktiva 100.912.632 90.727.416

adekvatnost kapitala 22,7% 23,6%

5.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti, odnosno obaveza izmiriti, u nezavisnoj transakciji između obaveštenih i voljnih strana. Tržišna cena, gde postoji aktivno tržište (kao što je priznata berza), nabolji je dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta. Međutim, tržišne cene nisu dostupne za niz finansijskih sredstava i obaveza koje Banka ima. Stoga, kada tržišna cena finansijskih instrumenata nije dostupna, fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza procenjuje se koristeći sadašnju vrednost ili druge tehnike procena zasnovane na trenutno preovlađujućim tržišnim uslovima.

Na vrednosti dobijene upotrebom ovih tehnika značajno utiču pretpostavke koje se tiču i iznosa i vremena budućih tokova gotovine i upotrebljenih diskontnih stopa. Sledeće metode i pretpostavke ukazuju da je fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza približna njihovim neto sadašnjim vrednostima:

a) sredstva kojima se trguje, derivati i druge transakcije preduzete u svrhu trgovanja, kao i štedni zapisi, HoV raspoložive za prodaju i sredstva i obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, mere se po fer vrednosti, oslanjajući se na kotirane cene na berzi ukoliko su dostupne. Ukoliko vrednosti kotirane na berzi nisu dostupne, onda se fer vrednosti procenjuju upotrebom tehnika procene zasnovanih na postojećim tržišnim podacima.

b) sva ostala sredstva i obaveze Banke su iskazana po varijabilnim kamatnim stopama, kojima se u redovnim intervalima ponovo određuje cena. Stoga Banka nije značajnije izložena riziku promene fer vrednosti, a sadašnja vrednost finansijskih sredstava i obaveza je u značajnoj meri ista kao i njihova fer vrednost, osim ako nije drugačije naznačeno.

34 35


6. Prihodi i rashodi od kamata

2012 2011Prihodi od kamataPrihodi od kamata po osnovu sredstava u dinarima

Krediti 9.034.599 9.518.825

Depoziti 275.837 185.699

Hartije od vrednosti 1.265.616 1.511.175

Ostali plasmani 461.305 1.005.865

Prihodi od kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti

Krediti 338.311 448.326

Depoziti 554.679 563.408

Hartije od vrednosti 298.643 116.596

Ostali plasmani 40.732 48.042

12.269.722 13.397.936 rashodi kamata Rashodi kamata po osnovu sredstava u dinarima

Krediti - (351)

Depoziti (774.242) (741.779)

Ostale obaveze (759) (967)

Rashodi kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti

Krediti (893.481) (880.616)

Depoziti (3.485.935) (3.622.461)

Ostale obaveze (24.133) (8.349)

(5.178.550) (5.254.523)

dobitak po osnovu kamata 7.091.172 8.143.413

31. decembar 2011. nivo 1 nivo 2 nivo 3 Ukupno

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Akcije (Napomena 22) 18.372 - - 18.372

Trezorski zapisi (Napomena 22) - 493.384 - 493.384

Derivati(Napomena 20) - 29.765 - 29.765

-

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Obveznice stare devizne štednje (Napomena 22) 1.378.883 - - 1.378.883

Akcije (Napomena 22) 6.180 - - 6.180

Trezorski zapisi (Napomena 22) - 452.001 - 452.001

Ukupna sredstva 1.403.435 975.150 - 2.378.585

Derivati (Napomena 32) 38.167 - 38.167

Ukupne obaveze - 38.167 - 38.167

Fer vrednost finansijskih instrumenata koji se drže radi trgovanja na aktivnim tržištima zasniva se na kotiranim tržišnim cenama na datum bilansa stanja. Tržište se smatra aktivnim ako su kotirane cene lako i blagovremeno dostupne sa berze, od dilera, brokera, industrijske grupe, procenitelja, ili regulatorne agencije i ako te cene predstavljaju stvarne i redovne transakcije na tržištu u nezavisnim transakcijama. Kotirana tržišna cena koja se upotrebljava za finansijska sredstva Banke je trenutna cena tražnje.Ovi instrumenti su uključeni u Nivo 1.

36 37


9. neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika

2012 2011Pozitivne kursne razlike 70.158.625 81.258.229

Negativne kursne razlike (74.794.029) (80.910.651)

neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika (4.635.404) 347.578

10. ostali poslovni prihod

2012 2011Naplaćeni otpisani plasmani 78.580 84.407

Izdavanje poslovnog prostora 7.310 6.584

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematrijalnih ulaganja 330 4.251

Prihodi po osnovu iznajmljivanja sefova 35 21

Prihodi od naplaćenih šteta i sudskih sporova 6.488 3.186

Ostali prihodi 31.341 35.804

Ukupno 124.084 134.253

7. Prihodi i rashodi od kamata i provizija

2012 2011Prihodi od naknada i provizijaNaknade za bankarske usuge 1.651.705 1.450.250

Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 446.211 524.807

Ostale naknade i provizije 139.396 176.904

2.237.312 2.151.961

rashodi od naknada i provizijaNaknade za usluge platnog prometa u zemlji (26.448) (21.981)

Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (17.725) (12.297)

Provizije za primljene garancije i jemstva (18.851) (10.216)

Ostale naknade i provizije (219.821) (232.882)

(282.845) (277.376)

dobitak po osnovu naknada i provizija 1.954.467 1.874.585

8. neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednosti

Neto dobitak / (gubitak) od prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha:

2012 2011Dobitak od prodaje HoV 9 2.540

Gubitak od prodaje HoV (5.288) (16.762)

neto (gubitak)/dobitak (5.279) (14.222)

Neto dobitak / (gubitak) od prodaje hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju:

2012 2011Dobitak od prodaje HoV 2.601 3.320

Gubitak od prodaje HoV (9) (17)

neto (gubitak)/dobitak 2.592 3.303

38 39


12. troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashoda

2012 2011

Zarade 1.417.111 1.462.616

Porezi na zarade i naknade zarada 223.168 232.730

Doprinosi na zarade i naknade zarada 314.210 320.034

Naknade za privremene i povremene poslove - 5.493

Ostali lični troškovi 51.330 59.462

Ukupno 2.005.819 2.080.335

13. troškovi amortizacije

2012 2011

Nematerijalna ulaganja (Napomena 25) 177.444 155.097

Osnovna sredstva (Napomena 26) 224.819 237.093

Ukupno 402.263 392.190

14. operativni i ostali poslovni rashodi

2012 2011

Administrativni troškovi 1.566.920 1.573.052

Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 732.255 720.993

Doprinosi 323.518 332.074

Materijali 158.118 165.249

Porezi 93.348 81.566

Otpis potraživanja 16.187 9.461

Otuđenja i otpisi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 10.790 23.654

Sudski troškovi i takse 32.512 37.275

Ostali troškovi 27.190 19.589

Ukupno 2.960.838 2.962.913

11. neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

2012 2011

prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana, rezervisanja i naplaćene suspendovane kamate

Ukidanje indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija

Potraživanja po osnovu kamata i naknada (Napomena 20) 3.353 339

Dati krediti i depoziti (Napomena 21) 11.047 19.334

Ostali plasmani (Napomena 24) - 16

14.400 19.689

Ukidanje rezervisanja za penzije (Napomena 34) - 1.743

Ukidanje rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) - 29.178

Ukidanje rezervisanja za vanbilansne pozicije (Napomena 34) 400 64.160

Ukidanje rezervisanja za bonuse (Napomena 34) 89.250 -

Ukidanje rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) 1.474 -

Ukidanje rezervisanja za ostale bilansne pozicije (Napomena 34) - 15.117

Ukupno 105.524 129.887

rashodi indirektnih otpisa plasmana i rashodi rezervisanja

Indirektni otpisi plasmana bilansnih pozicija

Potraživanja po osnovu kamata i naknada, promena u fer vrednosti derivata i drugih potraživanja (Napomena 20) (198.702) (226.745)

Dati krediti i depoziti (Napomena 21) (1.699.939) (1.924.414)

Ostali plasmani (Napomena 24) (164.653) (261.245)

Ostala sredstva, avansi i razgraničeni prihodi (Napomena 28) (64.380) (3.497)

(2.127.674) (2.415.901)

Rezervisanja za vanbilansne stavke (Napomena 34) (27.617) -

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) (7.293) (4.283)

Rezervisanja za penzije (Napomena 34) (4.696) (7.222)

Ostala rezervisanja (Napomena 34) (45.888) -

Ukupno (2.213.168) (2.427.406)

neto prihodi/(rashodi) po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (2.107.644) (2.297.519)

40 41


15. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

2012 2011Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza Plasmani i potraživanja – prihodi od kursnih razlika 25,721,839 38,341,087

Obaveze - prihodi od kursnih razlika 632,448 2,560,050

Povećanje tržišne vrednosti derivata 26,766 29,765

Ostali prihodi 234 -

26,381,287 40,930,902

rashodi od promene vrednosti imovine i obavezaPlasmani i potraživanja – gubici od kursnih razlika (20.632.795) (38.199.408)

Obaveze – gubici od kursnih razlika (887.024) (2.547.138)

Smanjenje tržišne vrednosti derivata (19.600) (42.260)

Obezvređenje ostalih sredstava - (904)

(21.539.419) (40.789.710)

neto prihodi/(rashodi) od promene vrednosti imovine i obaveza 4.841.868 141.192

16. Porez na dobit

Porez na dobit se sastoji od sledećih poreza:

2012 2011Tekući porez (94.411) (146.453)

Odloženi poreski rashod (128.502) (79.511)

Ukupno (222.913) (225.964)

Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne poreske stope i bio bi kao što sledi:

2012 2011Dobit/(Gubitak) pre oporezivanja 1.896.936 2.898.038

Obračunati porez po stopi 10% (189.693) (289.804)

Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansu 871 (3.102)

poreski efekat rezultata tekućeg perioda (188.822) (292.906)Poreski efekat promene poreskih stopa (28.381) -

Poreski efekat privremenih razlika (23.184) (25.169)

Priznavanje/(ukidanje) odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita (76.937) (54.342)

Iskorišćeni poreski krediti 94.411 146.453

Ukupan poreski rashod iskazan u bilansu uspeha (222.913) (225.964)

Detaljan pregled administrativnih troškova prikazan je u tabeli:

2012 2011

Transportne usluge 79.137 81.018

PTT usluge 102.799 106.733

Telefon 29.517 31.441

Održavanje softvera 367.754 357.550

Održavanje hardvera 47.713 40.192

Održavanje osnovnih sredstava 36.060 33.455

Održavanje mreže bankomata 16.940 16.343

Reklama i propaganda 227.230 290.485

Donacije 19.168 19.065

Zakupnina 521.074 498.382

Ostale usluge 119.528 98.388

Ukupno 1.566.920 1.573.052

Na dan 31. decembar 2012. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 732.255 hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 315.779 hiljade, troškove prevoza zaposlenih u iznosu RSD 46.558 hiljada, troškove pravnih usluga u iznosu RSD 60.469 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 24.628 hiljada, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 22.339 hiljade, troškove čišćenja u iznosu od RSD 29.769 hiljada, troškove usluga naplate potraživanja u iznosu RSD 22.503 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 25.885 hiljada, troškove intelektulanih usluga u iznosu od RSD 9.320 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.

Na dan 31. decembar 2011. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 720.993 hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 301.601 hiljade, troškove prevoza zaposlenih u iznosu RSD 46.809 hiljada, troškove pravnih usluga u iznosu RSD 31.248 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 30.313 hiljada, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 33.915 hiljade, troškove čišćenja u iznosu od RSD 30.365 hiljada, troškove usluga naplate potraživanja u iznosu RSD 28.004 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 27.088 hiljada, troškove intelektulanih usluga u iznosu od RSD 19.029 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.

42 43


18. gotovina i gotovinski ekvivalenti

2012 2011U dinarima

Žiro račun 12.782.831 4.065.757

Gotovina u blagajni 871.652 669.303

U stranoj valuti

Devizni računi 2.482.641 119.870

Gotovina u blagajni 2.458.187 1.272.736

Ostala novčana sredstva 15.931 16.136

Ukupno 18.611.242 6.143.802

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, 12/2009, 39/2009, 44/2009, 47/2009, 111/2009, 12/2010 78/2010, 3/2011 i 8/2011), obavezna rezerva u dinarima se izdvaja na žiro račun, te se stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembar 2012. godine, obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 7.985.929 hiljada (2011. godine: RSD 3.752.652 hiljada). Banka može da koristi obaveznu rezervu za održavanje likvidnosti.

19. opozivi depoziti i krediti

2012 2011Obrnute repo transakcije sa NBS koje se drže do dospeća - 5.516.386

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti 16.525.669 24.505.151

Ukupno 16.525.669 30.021.537

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi, Banka je dužna da obračuna i izdvoji obaveznu rezervu u stranoj valuti na posebnom račun kod Narodne banke Srbije.

Dana 9. avgusta 2012. godine doneta je izmena Odluke o obaveznoj rezervi, a rezultat izmene jeste da iznos obavezna rezerva u stranoj valuti za deposite s rokom dospeća do 2 godine iznos29%. Rezerva se izdvaja na sledeći način: 32% rezerve izdvaja se u dinarima, a 68% u evrima.

Iznos obračunate obavezne rezerve u stranoj valuti na depozite sa rokom dospeća preko 2 godine je 22%. Rezerva se izdvaja na sledeći način: 24% rezerve izdvaja se u dinarima, a 76% u evrima.

Od 7. septembra 2012. godine Banka više nije dužna da izdvaja rezervu u stranoj valuti po osnovu sredstava koja pružaoci lizinga daju u zalog. Banka je izdvajala rezerve u iznosu od 100% u te svrhe.

Na dan 31. decembar 2012. godine, obaveza za porez na dobit preduzeća iznosi RSD 0 i sastoji se od poreske obaveze u iznosu od RSD 94.411 hiljade za dobit realizovanu u 2012. godini koja se prebija sa unapred plaćenim porezom na dobit preduzeća u iznosu od RSD 94.411 hiljade kao što je prikazano:

2012 2011Obaveza za tekući porez na dobit 94.411 146.453

Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza na dobit (94.411) (146.453)

Ukupno - -

17. zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine.

Na dan 31. decembar 2012. godine, Banka ima 48 prioritetnih akcija. Nije bilo objave prioritetnih dividendi, te nema ni efekta na osnovnu zaradu po akciji.

2012 2011Dobit 1.674.023 2.672.074

Ponderisan prosečan broj običnih akcija izdatih tokom godine 254.224 254.224

osnovna zarada po akciji (izražena u rsd po akciji) 6.585 10.511

44 45


21. dati krediti i depoziti

2012

2011

dom

aće

bank

e Fi

nans

ijske

or

gani

zaci

jepr

eduz

eća

Pred

uzet

nici

stan

ovni

štvo

stra

na li

cao

stal

i kl

ijent

iU

kupn

oU

kupn

o

Dep

oziti

dat

i u

dina

rima

Ost

ali d

ati d

epoz

iti39

0.00

0 -

- -

- -

- 39

0.00

0 63

0.00

0

Dep

oziti

dat

i u

stra

noj v

alut

i

Ost

ali d

ati d

epoz

iti-

- -

- -

17.3

15.2

42

- 17

.315

.242

15

.287

.565

Ost

ali n

amen

ski

depo

ziti

- 4.

549

- -

- 12

1.35

6 -

125.

905

118.

035

Kre

diti

dati

u di

narim

a

Inve

stic

ioni

kre

diti

- -

2.02

2.11

3 56

4.03

3 -

- -

2.58

6.14

6 2.

905.

145

Doz

volje

na

prek

orač

enja

- -

1.49

0.13

1 36

.350

78

4.00

9 -

- 2.

310.

490

3.59

0.97

0

Kre

diti

za o

brtn

a sr

edst

va-

- 28

.312

.053

6.

696.

695

- -

38.9

76

35.0

47.7

24

29.0

57.8

92

Stam

beni

kre

diti

- -

- -

23.9

66.9

80

- -

23.9

66.9

80

23.0

52.0

34

Ost

ali k

redi

ti-

- 6.

208.

541

938.

566

20.4

42.0

28

- 11

3.74

5 27

.702

.880

25

.113

.109

Kre

diti

dati

u st

rano

j va

luti

Kre

diti

za u

voz

- -

955.

242

- -

- -

955.

242

2.60

0.60

5

Ost

ali k

redi

ti-

- 10

0.23

0 -

- -

2.84

6.34

3 2.

946.

573

3.79

9.30

0

dat

i kre

diti

i de

pozi

ti, b

ruto

390.

000

4.54

9 39

.088

.310

8.

235.

644

45.1

93.0

17

17.4

36.5

98

2.99

9.06

4 11

3.34

7.18

2 10

6.15

4.65

5

Min

us: I

spra

vka

vred

nost

i -

- (4

.078

.483

)(2

.673

.058

)(2

.080

.119

)-

(38.

470)

(8.8

70.1

30)

(6.7

11.0

27)

dat

i kre

diti

i de

pozi

ti, n

eto

390.

000

4.54

9 35

.009

.828

5.

562.

586

43.1

12.8

98

17.4

36.5

98

2.96

0.59

4 10

4.47

7.05

3 99

.443

.627

20. potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

2012 2011Potraživanja u dinarima

Kamate 1.278.952 1.007.749

Naknade 214.752 180.846

Prodaja 740 34

Povećanje fer vrednosti derivata 97 44

Ostala potraživanja 240.893 142.442

Potraživanja u stranoj valuti

Kamate 54.109 51.046

Naknade 40.052 4.376

Povećanje fer vrednosti derivata 47.950 29.721

potraživanja za kamatu i naknadu, bruto 1.877.545 1.416.258 Minus: Ispravka vrednosti (828.097) (596.010)

potraživanja za kamatu i naknadu, neto 1.049.448 820.248

Promene na ispravkama vrednosti prikazane su u sledećoj tabeli:

2012 2011

početno stanje 596.010 367.392

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 198.702 226.745

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (3.353) (339)

Neto kursne razlike 38.491 3.130

Otpis (1.753) (918)

stanje na 31. decembar 2012. 828.097 596.010

Potraživanja po osnovu promene vrednosti derivata:

31. decembar 2012. 31. decembar 2011.Fer vrednosti Fer vrednosti

ugovorni/nominalni

iznossredstva obaveze

ugovorni/nominalni

iznossredstva obaveze

derivati koji se drže radi trgovanjaValutni svopovi 21.553.942 19 1.334 23.324.457 44 8.447

Valutni derivati 45.487 77 - - - -

Kamatni svopovi 5.850.969 47.950 47.950 4.581.179 29.721 29.721

Ukupno 27.450.399 48.046 49.284 27.905.635 29.765 38.168

46 47


Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“ br. 36/2002). Obveznice su emitovane bez kupona, glase na ime i preno-sive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registrovane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti se aktivno trguje na Beogradskoj berzi.

23. udeli (učešća)

2012 2011Udeli (učešća) 20.479 20.479

20.479 20.479

Na dan 31. decembar 2012. godine, Banka ima učešće u kapitalu EFG Leasing-a od 25,56% (31. decembar 2011. godine: 25,56%).

24. ostali plasmani

2012 2011ostali plasmani u dinarimaFaktoring 137.500 117.500

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i iz-vršenih plaćanja po garancijama 37.295 10.654


Pokriveni akreditivi i druga jemstva 1.024 960

ostali plasmani u stranoj valutiPlasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i iz-vršenih plaćanja po garancijama 1.969.273 1.573.889


ostali plasmani, bruto 2.480.544 2.008.895 Minus: Ispravka vrednosti (659.737) (452.797)

ostali plasmani, neto 1.820.807 1.556.098

Promene na ispravkama vrednosti predstavljene su u sledećoj tabeli:

2012 2011

početno stanje 452.797 185.307 Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 164.653 261.245

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) - (16)

Neto kursne razlike 42.287 6.285

Otpis - (24)

stanje na dan 31. decembar 659.737 452.797

Kamatne stope na indeksirane kredite pravnim licima kreću se od 3,50% i 27,00% na godišnjem nivou i 10,50% i 35,50% godišnje na dinarske kredite.

Banka fizičkim licima odobrava dinarske kredite sa valutnom klauzulom, pri čemu se kamata kretala u rasponu od 4,22% – 18,72% na godišnjem nivou i dinarske kredite sa kamatom of 11,05% i 35,34% godišnje.

Pomene na ispravkama vrednosti za kredite i depozite klijenata predstavljene su u sledećoj tabeli:

Privreda stanovništvo stambenikrediti

Preduzetnici i mala

preduzeća Ukupno

početno stanje 1.1.2011. 561.645 1.246.741 141.596 2.816.269 4.766.251

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 192.520 270.370 25.502 1.436.022 1.924.414

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (4.559) (9.092) - (5.683) (19.334)

Neto kursne razlike 8.155 (7.079) 7.269 35.807 44.152

Otpis - (1.909) - (2.547) (4.456)

stanje na dan01.01. 2011. 757.761 1.499.031 174.367 4.279.868 6.711.027

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 256.274 313.423 41.533 1.088.709 1.699.939

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) - (8.889) - (2.158) (11.047)

Neto kursne razlike 57.295 51.542 16.939 361.976 487.752

Otpis - (7.827) - (9.714) (17.541)

stanje na dan 31.12.2011. 1.071.330 1.847.280 232.839 5.718.681 8.870.130

22. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

2012 2011Hartije od vrednosti u dinarima HoV po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije - 493.384

Akcije 13.093 18.372

HoV raspoložive za prodaju

Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 3.825.477 452.001

Hartije od vrednosti koje se drže do dospećaObveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 6.315.976 12.044.254

Hartije od vrednosti u stranoj valuti HoV raspoložive za prodaju

Obveznice stare devizne štednje 8.870.806 1.378.883

Akcije 6.586 6.180

19.031.938 14.393.074

48 49


26. osnovna sredstva

zemljište i građevinski

objekti

oprema i ostala

osnovna sredstva

osnovna sredstva u

pripremi Ukupno

stanje na dan 1. januar 2011. Nabavna vrednost 4.121.104 1.876.280 39.958 6.037.342 Akumulirana amortizacija i obezvređenje (706.224) (1.136.166) - (1.842.390)neotpisana vrednost 3.414.880 740.114 39.958 4.194.952 godina završena na dan 31. decembar 2011.Početno stanje neotpisane vrednosti 3.414.880 740.114 39.958 4.194.952 Nove nabavke - - 105.554 105.554 Prenos 42.636 83.666 (126.302) -Smanjenja/Prodaja (22.701) (6.708) - (29.409)Otpis - - - -Donirana sredstva - (103) - (103)Ostalo (232) - - (232)Amortizacija (Napomena 13) (89.759) (147.334) - (237.093)neotpisana vrednost na dan 31. decembar 2011 3.344.824 669.635 19.210 4.033.669

stanje na dan 1. januar 2012.Nabavna vrednost 4.107.569 1.861.279 19.210 5.988.058 Akumulirana amortizacija i obezvređenje (762.745) (1.191.644) - (1.954.389)neotpisana vrednost 3.344.824 669.635 19.210 4.033.669

godina završena na dan 31. decembar 2012. Početno stanje 3.344.824 669.635 19.210 4.033.669 Nove nabavke - - 151.160 151.160 Prenosi 61.624 45.390 (107.014) - Prenos sa avansa uključenog u ostala sredstva 15.177 15.177

Smanjenja/ Prodaja - - - Otpis (8.064) (5.452) (13.516)Donirana sredstva - Ostalo - Amortizacija (Napomena 13) (89.272) (135.547) (224.819)neotpisana vrednost 3.309.112 574.026 78.533 3.961.671

stanje na dan 31. decembar 2012.Nabavna vrednost 4.095.628 1.825.463 78.533 5.999.624 Akumulirana amortizacija i obezvređenje (786.516) (1.251.437) - (2.037.953)neotpisana vrednost 3.309.112 574.026 78.533 3.961.671

Neotpisana vrednost osnovnih sredstva ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti.Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 521.074 hiljada (2011. godine: RSD 498.382 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina, uključeni su u operativne troškove (Napomena 14).

Na dan 31. decembar 2012. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.

25. nematerijalna ulaganja

licence i softver

sredstva u pripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2011.

Nabavna vrednost 2.312.868 49.636 2.362.504

Akumularina amortizacija (923.525) - (923.525)

neotpisana vrednost 1.389.343 49.636 1.438.979 godina zavšena na dan 31. decembar 2011.Početno stanje neotpisane vrednosti 1.389.343 49.636 1.438.979

Nove nabavke - 297.057 297.057

Smanjenja (1) - (1)

Prenosi 310.057 (310.057) -

Amortizacija (Napomena 13) (155.097) - (155.097)

neotpisana vrednost 1.544.302 36.636 1.580.938 na dan 31. decembar 2011. godine Nabavna vrednost 2.622.924 36.636 2.659.560

Ispravka vrednosti i obezvređenje (1.078.622) - (1.078.622)

neotpisana vrednost 1.544.302 36.636 1.580.938

godina završena na dan 31. decembar 2012. Početno stanje neotpisane vrednosti 1.544.302 36.636 1.580.938

Nove nabavke - 285.087 285.087

Prenosi 262.728 (262.728)

Amortizacija (Napomena 13) (177.444) - (177.444)


na dan 31. decembar 2012.Nabavna vrednost 2.885.652 58.995 2.944.647

Ispravka vrednosti i obezvređenje (1.256.066) - (1.256.066)


Neotpisana vrednost nematerijalnih ulaganja ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti.

50 51


28. ostala sredstva

2012 2011aktivna vremenska razgraničenja u dinarimaRazgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 552.643 599.096

Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode 37.793 39.833

Razgraničeni ostali troškovi 111.512 139.717

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 497.794 1.030.906

aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valutiRazgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 65.659 14.210

Razgraničeni rashodi kamata 144.209 204.696

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 1.895 1.641

1.411.505 2.030.099 ostala potraživanja u dinarimaOd zaposlenih 46 167

Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 15.873 8.136

Po osnovu avansa datih za trajna ulaganja 751 16.492

Po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa 227 1.388

Potraživanja za više plaćen porez na dobit 41.869 25.670

Potraživanja po osnovu kartica 37.517 18.804

Prolazni i privremeni računi (20.702) (5.338)

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 62.859 101.776

ostala potraživanja u stranoj valutiOd zaposlenih 1.805 398

Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 4.348 4.158

Prolazni i privremeni računi 5.034 1.070

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 66.456 9.571

216.083 182.292 zaliheSredstva stečena naplatom potraživanja 12.415 12.808

Zalihe materijala 2.843 2.947

15.258 15.755

ostala sredstva – bruto 1.642.846 2.228.146 Minus: Ispravka vrednosti potraživanja (76.664) (12.673)

Minus: Ispravka vrednosti materijalnih vrednosti primljenih po osnovu naplate potraživanja (903) (1.298)

ostala sredstva - neto 1.565.279 2.214.175

27. odložena poreska sredstva i obaveze

Odložena poreska sredstva i obaveze na dan 31. decembar:

2012 2011Odložena poreska sredstva 175.337 247.090

Odložene poreske obaveze (110.200) (28.397)

65.137 218.693

Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike, prenete poreske gubitke i neiskorišćene pore-ske kredite.

2012 2011Odložena poreska sredstva na osnovu neiskorišćenih poreskih kredita

- iz 2007. godine 175,337 247,090

Odložene poreskeobaveze po osnovu privremenih razlika (110,200) (28,397)

neto odložena poreska sredstva 65,137 218,693

Promene odloženih poreskih sredstava:

2012 2011početno stanje odloženih poreskih sredstava 218.693 298.204

Promene u toku godine:

Promena poreske stope (28.381) -

Smanjenje /(povećanje) odloženih poreskih obaveza i (smanjenje)/povećanje odlođenih poreskih sredstava po osnovu privremenih razlika

(23.184) (25.169)

Odložena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita (76.937) (54.342)

ukupan odloženi poreski prihod/(rashod) za godinu (128.502) (79.511)odložena poreska sredstva po osnovu revalorizacionih rezervi (napomena 37) (25.054) -

odložena poreska sredstva 65.137 218.693

Odloženi poreski prihod/(rashod) nastao je po osnovu:

2012 2011Promene poreske stope (28.381) -

Amortizacije (28.366) (25.169)

Dugoročnih rezervisanja 5.182 -

Poreskih kredita (76.937) (54.342)

(128.502) (79.511)

52 53


30. ostali depoziti

2012

2011

ban

kars

ki

sekt

or

u z

emlj

i i

osta

le

fin

ansi

jske

in

stit

uci

je

javn

i se

ktor

pre

duze

ćaP

redu

zetn

ici

stan

ovn

ištv

ost

ran

a li

cad

rugi

ko

mit

enti

Uku

pno

Uku

pno

Ost

ali d

epoz

iti u

di

nari

ma

Šted

ni d

epoz

iti

- -

- -

319.

631

6.06

0 -

325.

691

370.

773

Nam

ensk

i de

pozi

ti-

- 31

.679

20

7 20

.499

15

.346

-

67.7

31

194.

716

Dep

ozit

i ka

o sr

edst

vo

obez

beđe

nja

dati

h kr

edit

a

- -

29.6

59

300

2.90

7 -

3.65

5 36

.521

25

4.80

9

Ost

ali d

epoz

iti

898.

007

391.

735

2.43

4.30

0 58

.476

-

- 2.

872.

999

6.65

5.51

7 7.

499.

992

Ost

ali d

epoz

iti u

st

rano

j val

uti

Šted

ni d

epoz

iti

- -

- -

65.8

35.0

62

1.39

0.46

1 -

67.2

25.5

23

59.9

75.7

32

Nam

ensk

i de

pozi

ti-

- 26

1.94

1 -

44.4

37

56.1

15

30.2

23

392.

716

1.20

1.02

8

Dep

ozit

i ka

o sr

edst

vo

obez

beđe

nja

dati

h kr

edit

a

- -

311.

151

2.55

9 76

7.97

0 19

.913

-

1.10

1.59

3 1.

402.

968

Ost

ali d

epoz

iti

1.04

3.17

5 -

2.06

5.04

0 14

.215

-

3.45

3.55

1 26

5.87

4 6.

841.

855

3.65

8.29

0

Uku

pno

1.94

1.18

2 39

1.73

5 5.

133.

770

75.7

57

66.9

90.5

06

4.94

1.44

6 3.

172.

751

82.6

47.1

47

74.5

58.3

08

Promene ispravke vrednosti prikazane su u tabeli:

2012 2011

početno stanje 12.674 19.958

Nove ispravke (Napomena 11) 64.380 3.497

Neto kursne razlike 911 -

Isknjižavanje (1.302) (10.781)

stanje na dan 31. decembar 76.663 12.674

29. transakcioni depoziti

2012 2011

transakcioni depoziti u dinarima

Banke i druge finansijske organizacije 103.904 41.015

Preduzeća 1.418.850 2.316.402

Preduzetnici 667.727 621.594

Stanovništvo 1.119.427 1.172.018

Strana lica 82.679 19.631

Drugi komitenti 280.525 227.735

transakcioni depoziti u stranoj valuti

Banke i druge finansijske organizacije 11.521 220.050

Preduzeća 2.036.516 3.958.949

Preduzetnici 23.191 20.676

Stanovništvo 4.133.809 2.962.174

Strana lica 342.545 393.080

Drugi komitenti 23.531 24.371

Ukupno 10.244.225 11.977.695

54 55


Na dan 31.decembar 2012. godine iznos primljenih kredita od RSD 27,708,390 hiljada sastoji se od:

komitent datum pozajmice

datum dospeća

kamatna stopa valuta

iznos u originalnoj

valuti (u hiljadama)

iznos u dinarima (u hiljadama)

Evropska investiciona banka 5/20/2010 5/20/2016 1,50% EUR 7.464 848.765




Evropska investiciona banka 12/10/2012 12/10/2019 1,35% EUR 200 22.744

Evropska investiciona banka 2/10/2011 2/10/2018 1,09% CHF 6.956 655.157

Evropska investiciona banka 5/11/2010 5/10/2017 1,14% CHF 5.160 486.010

Međunarodna finansijska korporacija 4/26/2011 6/15/2015 3,57% EUR 38.390 4.365.646

Evropska banka za obnovu i razvoj 11/15/2010 10/8/2014 3,68% EUR 24.000 2.729.239

EFG Eurobank Ergasias 3/26/2010 12/31/2013 2,38% EUR 150.000 17.057.745

Ukupno 27.708.390

Godišnja kamatna stopa do 12,50% se obračunava na depozite po viđenju kompanija u dinarima, dok kamatna stopa na depozite u stranoj valuti iznosi do 5,50% godišnje. Oročeni depoziti kom-panija u dinarima nose kamatnu stopu od 4,4% do 12,50% godišnje dok oročeni depoziti kompani-ja u stranoj valuti nose kamatnu stopu od 1,00% do 6,75% godišnje.

Godišnja kamatna stopa na tekuće i depozite po viđenju stanovništva iznosi do to 4,89% u zavisnosti od valute i dospeća. Kamatna stopa na oročene depozite u stranoj valuti varira od 2,35% do 7,00% dok godišnja kamatna stopa na oročene depozite u dinarima stanovništva kreće se u rasponu od 8,53% do 12,98%.

31. primljeni krediti i ostale finansijske obaveze

2012 2011primljeni krediti i ostale finansijske obaveze u dinarima Ostale finansijske obaveze u dinarima 16.045 17.618

Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti

Krediti 27.708.390 26.870.315

Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 33.653 6.828

Ukupno 27.758.088 26.894.761

56 57


32. obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata

2012 2011Obaveze u dinarima

Kamate 324 285

Naknade i provizije 4.774 4.410

Smanjenje tržišne vrednosti derivata 1.334 8.447

Obaveze u stranoj valuti

Kamate 333 335

Smanjenje tržišne vrednosti derivata 47.950 29.721

54.715 43.198

33. obaveze za poreze

2012 2011Porez po odbitku 7.197 3.502

Porez na dodatu vrednost 7.334 10.824

Drugi porezi i doprinosi 5.490 3.363

Ukupno 20.021 17.689

34. rezervisanja

2012 2011Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 101.794 67.204

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 39 b) 57.925 53.587

Rezervisanja za penzije 34.548 31.929

Rezervisanja za bonuse 55.000 105.993

Rezervisanja za štete 45.984 -

Ukupno 295.251 258.713

Na dan 31. decembar 2011. godine iznos primljenih kredita od RSD 26.870.315 hiljada sastoji se od:

komitent datum pozajmice

datum dospeća

kamatna stopa valuta

iznos u originalanoj

valuti (u hiljadama)

iznos u dinarima (u hiljadama)

Evropska investiciona banka 20.05.2010 20.05.2016 2,09% EUR 9.596 1.004.160

Evropska investiciona banka 11.05.2010 10.05.2017 0,65% CHF 6.306 541.794

Evropska investiciona banka 10.02.2011 10.02.2018 0,60% CHF 8.220 706.213

Evropska investiciona banka 28.07.2010 28.07.2016 2,19% EUR 5.494 574.915



Međunarodna finansijska korporacija

26.04.2011 15.06.2015 4,67% EUR 38.390 4.017.164

Evropska banka za obnovu i razvoj 15.11.2010 08.10.2014 4,75% EUR 30.000 3.139.227

EFG Eurobank Ergasias 26.03.2010 31.12.2013 3,62% EUR 150.000 15.696.135

Ukupno 26.870.315

58 59


Glavne aktuarske pretpostavke upotrebljene u obračunu rezervisanja za penzije(izražena kao ponderisane prosečne vrednosti):

2012 2011% %

Diskontna stopa 9% 8,50%

Povećanje prosečne zarade na nacionalnom nivou 2% 4,00%

Stopa inflacije 4% 3,50%

35. obaveze iz dobitka

2012 2011Obaveze iz dobitka 700 700

Ukupno 700 700

Promene na rezervisanjima prikazane su u narednoj tabeli:r

ezer

visa

nja

za

šte

ter

ezer

visa

nja

za

bon

use

rez

ervi

san

ja

za p

enzi

jer

ezer

visa

nja

za

suds

ke s

poro

ve

rez

ervi

san

ja z

a st

aru

dev

izn

u

šted

nju

rez

ervi

san

ja p

o va

nbi

lan

snoj

ev

iden

ciji

Uku

pno

stan

je n

a da

n

01.0

1.20

11.

70

,945

30

,554

81

,758

15

,417

13

0,18

9 32

8,86

3

Kor

išće

nje

reze

rvis

anja

-

plać

anja

-(7

0.94

5)(4

.104

)-

- -

(75.

049)

Nov

a re

zerv

isan

ja-

105.

993

7.22

2 4.

283

- -

117.

498

Uki

danj

e re

zerv

isan

ja(N

apom

ena

11)

--

(1.7

43)

(29.

178)

(15.

117)

(64.

160)

(110

.198

)

Net

o ku

rsne

raz

like

--

- (1

.730

)-

- (1

.730

)

stan

je n

a da

n

31.1

2.20

11. g

odin

e-

- -

(1.5

47)

(300

)1.

175

(672

)

stan

je n

a da

n

01.0

1.20

11.

10

5.99

3 31

.929

53

.587

-

67.2

04

258.

713

Kor

išće

nje

reze

rvis

anja

-

plać

anja

-(1

6.74

3)-

(5.4

64)

--

(22.

207)

Nov

a re

zerv

isan

ja(N

apom

ena

11)

45.8

89

55.0

00

4.69

6 7.

293

-27

.617

14

0.49

5

Uki

danj

e re

zerv

isan

ja(N

apom

ena

11)

-(8

9.25

0)-

(1.4

74)

-(4

00)

(91.

124)

Rez

ervi

sanj

a za

pen

zije

-

plać

anja

--

(2.0

77)

-(2

.077

)

Net

o ku

rsne

raz

like

95

--

3.98

3-

7.37

3 11

.451

stan

je n

a da

n

31.1

2.20

12. g

odin

e45

.984

55.0

00

34.5

48

57.9

25-

101.

794

295.

251

60 61


37. kapital

Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak/dobitak ranijih godina:

2012 2011Akcijski kapital - obične akcije 25.422.400 25.422.400

Akcijski kapital - prioritetne akcije 4.800 4.800

Emisiona premija 6.051.999 6.051.999

Ostali kapital 2.727 2.727

31.481.926 31.481.926

Rezerve banke iz dobiti i ostale rezerve 9,558,335 9.558.335

9.558.335 9.558.335 Revalorizacione rezerve

Revalorizacione rezerve - promene vrednosti HoV 167.034 18.930

Odloženi poreski gubitak - HoV raspoložive za prodaju (25.055) -

Akumulirana dobit i gubitak 2.555.252 28.556

Dobit tekuće godine 1.674.023 2.672.074

4.229.275 2.700.630 Ukupno kapital 45.411.515 43.759.821 broj izdatih akcija 254.272 254.272

Nominalna vrednost akcija iznosi RSD 100.000 po pojedinačnoj akciji.

36. ostale obaveze

2012 2011Obaveze po osnovu zarada i naknada

Za neto zarade 42 7.520

Za poreze na zarade i naknade zarada - 1.237

Za doprinose na zarade i naknade zarada - 170

Po osnovu privremenih i povremenih poslova 397 326

Ostale obaveze prema zaposlenima 15.793 398

16.232 9.651 Ostale obaveze u dinarima

Po komisionim poslovima 5.897 5.935

Po osnovu primljenih avansa 20.176 302

Prema dobavljačima 103.790 72.572

Prolazni i privremeni računi 17.797 4.867

Finansijski lizing 9.974 13.903

Ostale obaveze 28.358 27.402

Ostale obaveze u stranoj valuti

Po osnovu primljenih avansa 10.898 83.261

Prema dobavljačima 30.127 47.794

Prolazni i privremeni računi 973 584

227.990 256.620 Pasivna vremenska razgraničenja u dinarima

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 39.774 49.617

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 43.100 50.006

Razgraničeni prihodi po osnovu naknada 627.322 652.350

Razgraničeni prihodi kamata 458.806 646.092

Ostala pasivna vremenska razgraničenja 130.762 617.182

Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 797.558 591.906

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 25.179 19.574

Ostala pasivna vremenska razgraničenja 18.919 42.457

2.141.420 2.669.184

Ukupno 2.385.642 2.935.455

62 63


38. vanbilansne pozicije

a) poslovi u ime i za račun trećih

2012 2011Plasmani po poslovima u ime i za račun javnog sektora – poljoprivreda

- Kratkoročni 391.677 421.597

- Dugoročni 642.170 636.021

Dugoročni krediti za mlade 302.544 258.468

Ukupno 1.336.391 1.316.086

b) Garancije, jemstva i preuzete neopozive obaveze

2012 2011Preuzete buduće obaveze u dinarima

Date garancije i druga jemstva 2.246.486 3.001.063

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 8.487.822 6.854.075

Ostale preuzete neopozive obaveze 1.585.681 671.522

Preuzete buduće obaveze u stranoj valuti

Date garancije i druga jemstva 17.015.967 14.783.779

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 2.129.063 1.691.138

Ostale preuzete neopozive obaveze 22.680 182.291

Ukupno 31.487.699 27.183.868

c) Primljena jemstva za obaveze

2012 2011Osiguranje stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita 28.285.941 25.859.221

Hartije od vrednosti primljene u zalog 4.171.822 10.593.370

Ukupno 32.457.763 36.452.591

d) derivati

2012 2011Derivati 96.349.933 100.330.396

Ukupno 96.349.933 100.330.396

Akcionari Banke na dan 31.12.2012. godine predstavljeni su u tabeli koja sledi:

akcionar obične akcije % Prioritetne

akcije % Ukupne akcije %

Eurobank Ergasias 141.868 55,80% 17 35,42% 141.885 55,80%

Berberis Investments Limited 3.690 1,45% - 0,00% 3.690 1,45%

ERB N.E. BV Holding Company Holland 108.666 42,74% - 0,00% 108.666 42,74%

Agromerkantilija zemljoradnička zadruga - 0,00% 3 6,25% 3 0,00%

AKT - 0,00% 1 2,08% 1 0,00%

Bambi banat - 0,00% 3 6,25% 3 0,00%

Buducnost - 0,00% 2 4,17% 2 0,00%

Dunav AD - 0,00% 1 2,08% 1 0,00%

Habit pharm - 0,00% 5 10,42% 5 0,00%

Kopaoničanka ZP - 0,00% 2 4,17% 2 0,00%

Saobraćajni institut CIP - 0,00% 3 6,25% 3 0,00%

Siemens IT solutions and service - 0,00% 2 4,17% 2 0,00%

Stem - 0,00% 1 2,08% 1 0,00%

TP Beogradelektro - 0,00% 6 12,50% 6 0,00%

Trustex - 0,00% 1 2,08% 1 0,00%

ZZ Bajina Bašta - 0,00% 1 2,08% 1 0,00%

Ukupno 254.224 100,00% 48 100,00% 254.272 100,00%

Promene u broju običnih i prioritetnih akcija prikazane su u tabeli:

obične akcije Prioritetne akcijestanje na dan 31.12.2011. 254.224 48stanje na dan 31.12.2012. 254.224 48

emisija akcija i promene strukture kapitala eurobank

Banka u toku 2012. godine nije povećavala kapital.

emisiona premija

Emisiona premija obuhvata razliku između tržišne cene akcija i njihove nominalne vrednosti. Na dan 31. decembar 2012. godine emisona premije Banke iznosila je RSD 6.051.999 hiljada (31. decembar 2011. godine: RSD 6.051.999).

rezerve iz dobiti

Rezerve iz dobiti i ostale rezerve u iznosu od RSD 9.558.335 hiljada (31. decembar 2011. godine: RSD 9.558.335 hiljada) formirane su u skladu sa regulativom i statutom Banke.

64 65


40. Usaglašenost sa pokazateljima narodne banke srbije

Banka je dužna da se uskladi sa pokazateljima koje definiše Zakona o bankama i drugom finansijskim institucijama. Na dan 31. decembra 2012. godine, pokazatelji Banke bili su u propisanim okvirima:

Pokazatelji poslovanja Propisani pokazatelji 2012Adekvatnost kapitala min 12% 22,66%

Dugoročna ulaganja max 60% 17,32%

Izloženost prema licima povezanim sa bankom max 20% 4,28%

Zbir velikih izloženosti banke max 400% 45,16%

Pokazatelj likvidnosti:

- u prvom mesecu izveštajnog perioda min 1 1.41

- u drugom mesecu izveštajnog perioda min 1 2.52

- u poslednjem mesecu izveštajnog perioda min 1 3.02

Pokazatelj deviznog rizika max 20% 0,29%

Banka je na dan 31. decembra 2012. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.

41. odnosi sa povezanim licima

Eurobank EFG je ćerka-kompanija EFG Eurobank Ergasias, registrovane na Atinskoj berzi.

Do 23. juna 2012. godine, Eurobank Ergasias S.A. bila je član EFG Grupe čija je operativna matična kompanija „European Financial Group EFG (Luxembourg) S.A.” dok je krajnja matična kompanija „Private Financial Holdings Limited”, koja je u vlasništvu i nad kojom indirektnu kontrolu ima porodica Latsis. Pre svega, EFG Grupaje držala 44,70% običnih akcija i glasačkih prava EFG Eurobank Ergasias preko ćerki-kompanija koje su u njenom potpunom vlasništvu. Preostale obične akcije i glasačka prava držali su investitori – institucije i pojedinici od kojih niko, prema saznanjima koje Banka poseduje, nije imao više od 5%.

Dana 23. jula 2012. godine, 43,55% običnih akcija i glasačkih prava koje je držala EFG Grupa prenete su na deset pravnih entiteta, od kojih je svako steklo približno 4,4%, dok je EFG Grupazadržala preostalih 1,15%. Ovi entiteti su formalno objavili da su nezavisni jedni od drugih. Rezultat toga bio je da je od 23. jula 2012. godine i nadalje, Eurobank prestala da bude pod kontrolom EFG Grupe i više neće biti prikazivana u konsolidovanim finansijskim izveštajima EFG Grupe. Pored toga, korporativni i pravni naziv Banke već je izmenjen kako više ne bi uključivao sufiks „EFG”.

Banka obavlja brojne transakcije sa povezanim licima u toku svog redovnog poslovanja.

e) druge vanbilansne obaveze

2012 2011Primljene hipoteke 99.875.078 87.174.207

Primljene garancije i akreditivi 4.526.580 6.950.926

Obveznice građana u Centralnom registru 101.365.452 117.055.460

Hartije od vrednosti po osnovu obrnutih repo transakcija sa NBS - 5.500.000

Hartije od vrednosti NBS i Ministarstva finansija 1.800.000 4.523.900

Druga vanbilansna aktiva 92.031.056 92.547.505

Ukupno 299.598.166 313.751.998

39. Potencijalne obaveze

a) obaveze po osnovu operativnog lizinga

Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga:

2012 2011U periodu ne dužem od 1 godine 114.554 78.938

U periodu od 1 do 5 godina - - U periodu preko 5 godina - - Ukupno 114.554 78.938

b) sudski sporovi

Na dan 31. decembar 2012. godine, protiv Banke se vode četiri spora po osnovu isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima sa falsifikovanim dokumentima. Iako u poslu servisiranja obveznica stare devizne štednje Banka ima ulogu agenta koji poslove servisiranja obveznica vrši u ime i za račun Vlade Repubike Srbije, Banka je izvršila rezervisanja po osnovu obveznica stare devizne štednje u iznosu od RSD 54.619 hiljada (na dan 31. decembar 2011. godine: RSD 45.498 hiljade).

Na dan 31. decembar 2012. godine Banka je izvršila rezervisanja po osnovu ostalih sudskihsporova u ukupnom iznosu od RSD 3.306 hiljada (31. decembar 2011.godine: RSD 8.090 hiljade) – Napomena 34.

66 67


Transakcije sa povezanim licima za godinu završenu 31. decembra 2012 godine prikazane su u tabeli:

eu

roba

nk

e

rgas

ias

imo

er

b

Pro

pert

y se

rvic

es

er

b

leas

ing

re

co r

eal

Pro

pert

ye

rb

ass

et

Fin

er

b

bu

sin

ess

serv

ices

er

b n

ew

eu

rope

Fu

ndi

ng

bv

er

b n

ew

eu

rope

H

oldi

ng

bv

er

b i

t

shar

ed

serv

ices

akt

iva

Dev

izni

rač

un11

6.12

9-

--

--

--

-Po

traž

ivan

ja z

a ka

mat

u i

nakn

adu

2.91

8-

--

--

--

-P

lasm

ani k

omit

enti

ma

15.9

17.5

65-

--

--

--

-

Uče

šća

u ka

pita

lu-

--

20.4

79-

--

--

Ost

ala

potr

aživ

anja

4.37

64

6-

--

--

-

Uku

pno

akti

va16

.040

.988

46

20.4

79-

--

--

Pasi

vaO

bave

ze p

rem

a ko

mit

enti

ma

3.33

541

5.11

956

.687

3.22

5.99

917

4.59

910

8.03

93.

036

5.47

439

.909

-O

bave

ze z

a uz

ete

kred

ite

15.6

96.1

35-

--

--

--

-

Subo

rdin

iran

i kre

dit

--

--

--

--

-

Oba

veze

za

kam

atu

9.12

0-

--

--

--

-

Ost

ale

obav

eze

1.48

1-

-13

.903

--

-17

.942

Uku

pno

obav

eze

15.7

10.0

7141

5.11

956

.687

3.23

9.90

217

4.59

910

8.03

93.

036

5.47

439

.909

17.9

42

Pri

hodi

Pri

hodi

po

osno

vu k

amat

a95

4.57

671

.192

--

--

--

-P

riho

di p

o os

novu

HoV

--

--

--

--

-

Pri

hodi

od

nakn

da47

.302

329

521.

033

3.46

017

09

2.27

2-

Pri

hodi

od

zaku

pnin

e-

678

3.33

62.

930

--

--

-

Uku

pno

prih

odi

1.00

1.87

872

.199

3.38

83.

963

3.46

017

09

2.27

2-

ras

hodi

Ras

hodi

kam

ata

804.

214

-2.

592

99.8

9590

82.

418

378

--

Zaku

p-

--

--

--

--

Ras

hodi

nak

nada

31.3

10-

1.77

4-

-2.

238

3.02

6-

-

Usl

uge

9.84

8-

9.96

8-

-86

5-

--

Uku

pno

rash

odi

845.

372

-14

.334

99.8

9590

85.

521

3.40

4-

-

van

bila

ns

Akr

edit

ivi

--

--

361.

545

--

--

Der

ivat

i-

--

--

--

--

Ost

ale

vanb

ilan

se s

tavk

e -

--

41-

--

--

eu

roba

nk

erg

asia

s

imo

Pro

pert

y in

vest

men

ts

er

b

Pro

pert

y se

rvic

ese

rb

lea

sin

gr

eco

rea

l P

rope

rty

er

b a

sset

Fi

n

er

b

bu

sin

ess

serv

ices

er

b n

ew

eu

rope

Fu

ndi

ng

bv

er

b n

ew

eu

rope

H

oldi

ng

bv

er

b i

t

shar

edse

rvic

esa

ktiv

a

Dev

izni

rač

un18

2.11

0 -

--

--

--

-

Potr

aživ

anja

za

kam

atu

i na

knad

u55

.913

-

- -

579

- -

38.4

14

- -

Pla

sman

i kom

iten

tim

a17

.315

.242

-

13

- 68

.231

-

2.81

8 -

- -

Uče

šća

u ka

pita

lu-

- -

20.4

79

- -

- -

- -

Ost

ala

potr

aživ

anja

- 35

37

3 32

6 -

- -

- -

-

Uku

pno

akti

va17

.553

.265

35

38

6 20

.805

68

.810

-

2.81

8 38

.414

-

- Pa

siva

O

bave

ze p

rem

a ko

mit

enti

ma

62.5

82

570.

985

53.9

35

679.

351

220.

174

120.

268

- -

43.3

66

-

Oba

veze

za

uzet

e kr

edit

e 17

.057

.745

-

- -

- -

- -

- -

Oba

veze

za

kam

atu

4.19

6 -

- -

- -

- -

- -

Ost

ale

obav

eze

4.59

1 -

959

- -

- 26

8 -

- 15

.060

U

kupn

o ob

avez

e17

.129

.114

57

0.98

5 54

.894

67

9.35

1 22

0.17

4 12

0.26

8 26

8 -

43.3

66

15.0

60

Pri

hodi

P

riho

di p

o os

novu

ka

mat

a69

9.97

9 -

- -

2.40

1 -

109

- -

-

Pri

hodi

po

osno

vu H

oV35

.469

-

- -

- -

- -

- -

Pri

hodi

od

nakn

da-

262

57

693

140

206

33

39.9

75

- -

Pri

hodi

od

zaku

pnin

e-

353

3.71

0 3.

247

- -

- -

- -

Uku

pno

prih

odi

26.7

66

Pri

hodi

735.

448

615

3.76

7 3.

940

2.54

1 20

6 14

2 39

.975

-

- r

asho

diR

asho

di k

amat

a70

3.41

8 40

.447

3.

432

48.0

73

3.33

6 3.

829

39

- -

- R

asho

di n

akna

da38

.137

-

3.58

9 -

- -

- -

- -

Usl

uge

19.9

68

- 5.

070

- -

2.54

8 3.

444

- -

239.

473

Ost

ali t

rošk

ovi

19.6

00

- -

- 16

.202

98

4 -

- -

Uku

pno

rash

odi

781.

123

40.4

47

12.0

91

48.0

73

19.5

38

7.36

1 3.

483

- -

239.

473

van

bila

ns

Akr

edit

ivi

- -

- -

- -

- -

- -

Der

ivat

i21

.553

.193

-

- -

- -

- -

- -

Ost

ale

vanb

ilan

se s

tavk

e-

- 28

7 41

-

- 2.

182

- -

- U

kupn

o va

nbi

lan

s21

.553

.193

-

287

41

- -

2.18

2 -

- -

68 69


44. Upravni odbor

Članovi Upravnog odbora Eurobank EFG a.d. na dan 31. decembar 2012. godine navedeni su sledećoj tabeli:

Predsednik ČlanoviKarakasis Theodoros Stavros Ioannou

Nikolaos Aliprantis

Evagelos Kavvalos

Angelos Tsichrintzis

Slobodan Slović

Ivan Vujačić

45. događaji nakon perioda izveštavanja

Nacionalna banka Grčke - dobrovoljna tenderska ponuda (DTP)

Nacionalna banka Grčke (NBG) objavila je 5. oktobra 2012. godine nameru o dobrovoljnoj ponudi zamene akcija kako bi preuzela sve akcije Eurobanke putem ponude 58 novih akcija NBG za svakih 100 akcija Eurobanke. NBG je takođe navela da su se akcionari Eurobanke koji imaju udeo od 43,6% običnih akcija u osnovnom kapitalu Eurobanke obavezali da će ponuditi svoje akcije u tenderskoj ponudi.

Dana 11. januara 2013. godine, Upravni odbor Eurobank Ergasias S.A. nakon razmatranja informacija iz dobrovoljne tenderske ponude i izveštaja finansijskih savetnika Banke, u svom zaključku izneo je da ponuda za razmatranje ispunjava zakonske odredbe i da predstavlja fer ponudu sa finansijske strane.

Dana 15. februara 2013. godine, NBG je objavila da su dobijena sva neophodna odobrenja od regulatornih organa.

Dana 18. februara 2013. godine, NBG je objavila da su u toku perioda prihvatanja ponude za akcionare Eurobanke, 84,35% akcionara Eurobanke pravno prihvatili dobrovoljnu tendersku ponudu čime NBG drži 84,38% uplaćenog osnovnog kapitala Eurobanke.

Na dan 31. decembar 2012. godine, krediti zaposlenima iznosili su RSD 2.564.872 hiljada (31. decembar 2011. godine: RSD 2.358.276 hiljada). Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom politikom banke, a kamatne stope se kreću u rasponu od 0,91% do 8,04% za stambene kredite, i u rasponu od 6,0% do 13,6% za potrošačke dinarske kredite sa valutnom klauzulom i od 11,9% do 33,8% za dinarske kredite.

U toku redovnog poslovanja, u situacijama kada klijent nije u mogucnosti da izvrši otplatu kredita, Banka inicira aukcijske i prodaje preko suda nekretnina koje su uzete za obezbeđenje kredita. U toku 2012. godine nekretnine prodate na ovaj nacin u iznosu od EUR 3.293 hiljada (RSD 374.487 hiljada) su prodate preduzeću IMO Property Investments a.d. (2011: EUR 4.090 hiljada tj. RSD 428.027 hiljada).

a) naknade ključnom osoblju

2012 2011Troškovi plata i drugih naknada 136.831 157.399

136.831 157.399

42. devizni kursevi

Kursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembar prikazani su u narednoj tabeli:

31. decembar2012 2011

Usd 86,1763 80,8662

eUr 113,7183 104,6409

cHF 94,1922 85,9121

43. usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima

Prema odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji, Banka je usaglasila potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima na dan 30. novembar 2012. godine.

70

IZVEŠTAJ ODRUŠTVENO

ODGOVORNOMPOSLOVANJU

9

48 49


eurobank u srbiji – odgovorno uz vas

Eurobank a.d., Beograd u Srbiji posluje od marta 2003. godine, i danas predstavlja jednog od vodećih stranih investitora i finansijskih organizacija u zemlji. Nakon decenijskog uspešnog poslovanja, Banka se konstantno nalazi među vodećim po kapitalu, visini depozita i poseduje kreditni portfelj vredan preko 1,2 milijarde evra. Kao univerzalna finansijska institucija, Eurobank zajedno sa povezanim kompanijama za lizing i upravljanje nekretninama nudi široki asortiman standardnih i inovativnih bankarskih proizvoda/ usluga svojim klijentima, fizičkim i pravnim licima, kroz nacionalnu pokrivenost poslovne mreže od 100 ekspozitura/ privrednih centara, gde 1.472 bankarskih eksperata servisira 500.000 računa. Eurobank je svoje strateško opredeljenje pokazala i vlasništvom nad modernom poslovnom zgradom u srcu Beograda – „Eurobank Centrom“, kao i 16.000 m2 poslovnog prostora na najatraktivnijim lokacijama širom zemlje.Kao 11-ti investitor prema pokazateljima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Banka pruža izuzetan doprinos razvoju ekonomije organizacijom i podrškom važnih privrednih manifestacija koje imaju za cilj da utiču na jačanje konkurentnosti srpske ekonomije i privlačenje stranih investicija. Posebno se izdvaja ogranizacija poslovnog foruma „Go International - Multilateralna trgovina & regionalna sinergija“ koji je održan 2011. godine u Beogradu, okupivši više od 300 kompanija iz šireg regiona centralne i jugoistočne Evrope.Kontinuirano posvećena ulaganju u zajednicu u koju sa uspehom posluje, Eurobank je uložila više od 3,6 miliona evra u podršku obrazovanju, zdravstvu, kulturi, socijalnoj inkluziji i zaštiti životne sredine, kroz svoj sveobuhvatni DOP program pod nazivom „Investiramo u evropske vrednosti“. Eurobank je prva finansijska institucija u Srbiji koja je oktobra 2012. godine dobila sertifikat za odgovorno poslovanje od strane Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Ovaj sertifikat predstavlja garanciju za klijente i poslovne partnere da kompanija u potpunosti posluje u skladu sa zakonom, domaćim i međunarodnim standardima i principima društvene odgovornosti. Pored toga, Eurobank je i proteklih godina bila nosilac najprestižnijih priznanja u oblasti društveno-odgovornog poslovanja, poput nacionalne nagrade „Virtus“, Najbolje iz Srbije“, Privredne komore Srbije, Udruženja ekonomskih novinara, Pejzažnih arhitekata Srbije i Društva Srbije za odnose sa javnošću.

PROFILKOMPANIJE

50 51


InIcIjatIve I Mreže društvene odGovornostIglobalni dogovor Ujedinjenih nacija u srbiji

Banka se nalazi među osnivačima Globalnog dogovora Ujedinjenih Nacija i u Srbiji, koji je na inicijativu Narodne banke Srbije i Programa razvoja Ujedinjenih Nacija (UNDP) osnovan decembra 2007. godine. Eurobank aktivno i kontinuirano sprovodi deset principa Globalnog dogovora iz oblasti zaštite ljudskih i radnih prava, životne sredine i borbe protiv korupcije, koje prihvata, podržava i promoviše u svakodnevnom radu. Izveštaj o napretku Globalnog dogovora Ujedinjenih Nacija dostavljamo od 2010. godine. Eurobank je aktivna u sledećim telima/Radnim grupama Globalnog dogovora u Srbiji:

• Upravni odbor (drugi mandat)• Radna grupa za socijalno uključivanje• Radna grupa za životnu sredinu • Radna grupa za DOP u finansijama i bankarstvu

Takođe, Eurobank je podržala i pomogla organizaciju Trećeg godišnjeg sastanka evropskih mreža Globalnog dogovora, koji je po prvi put održan u Beogradu u oktobru 2012. godine. Primer dobre prakse Eurobank predstavljen je i u Nacionalnoj publikaciji na Svetskom samitu o održivom razvoju RIO+20, koja je predstavljala zvaničnan dokument i strategiju državne delegacije Republike Srbije koju je prevodio Predsednik Tomislav Nikolić.

10 PrinciPa globalnog dogovora

Banka prihvata, podržava i promoviše u svakodnevnom radu Deset principa Globalnog dogovora iz oblasti zaštite ljudskih i radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije. ljudska prava:Princip 1: Privredni subjekti treba da poštuju i podržavaju zaštitu međunarodno priznatih ljudskih pravaPrincip 2: Privredni subjekti treba da obezbeđuju da se, tokom njihovog poslovanja, ne krše ljudska prava

radna prava:Princip 3: Privredni subjekti treba da podržavaju slobodu udruživanja i efektivnu primenu prava na kolektivno pregovaranjePrincip 4: da podržavaju eliminaciju svih vrsta prinudnog i prisilnog rada,Princip 5: da zabranjuju zapošljavanje dece,Princip 6: da eliminišu diskriminaciju na radnom mestu.

Zaštita životne sredine:Princip 7: Privredni subjekti treba da odgovorno pristupaju životnoj srediniPrincip 8: da promovišu projekte koji odgovornosti prema životnoj sredini,Princip 9: da učestvuju u razvoju tehnologije neškodljivih za životnu sredinu.

borba protiv korupcije:Princip 10: Privredni subjekti treba da podržavaju borbu preduzeća protiv korupcije na svakom nivou, uključujući iznuđivanje i podmićivanje.

udruženje banaka srbije, radna grupa za odgovorno poslovanje

Na inicijativu Eurobank, 2012. godine osnovana je Radna grupa za odgovorno poslovanje banaka u sklopu Odbora za marketing, čije je osnivanje podržao Upravni odbor UBS-a. Kao jedina banka iz Srbije koja je članica Programa zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija među finansijskim organizacijama UNEP FI, Eurobank je preuzela na sebe predsedavanje ovom Radnom grupom koja broji 7 članova, predstavnika banaka koje su najviše angažovane na polju doprinosa društvenoj zajednici Srbije.

Priznanja U 2012. godini

prva finansijska kompanija u srbiji dobitnik sertifikata za društveno odgovorno poslovanje

Eurobank je prva finansijska kompanija u Srbiji kojoj je dodeljen sertifikat društveno odgovornog poslovanja od strane Nacionalne organizacije za lokalni ekonomski razvoj (NALED). NALED, kao organizacija koja je poznata po sertifikaciji gradova i opština sa povoljnom investicionom klimom i poslovnim okruženjem, uz podršku USAID-a, SMART Kolektiva , Balkanskog fonda za lokalne inicijative i Instituta za održive zajednice, pokrenula je 2012. godine pilot projekat u Srbiji, sa ciljem da ukaže na značaj odgovornog poslovanja među kompanijama koje uspešno posluju u različitim oblastima.

Ovo priznanje predstavlja potvrdu da Eurobank posluje u skladu sa najvišim standardima korporativne društvene odgovornosti i predstavlja garanciju za sve zainteresovane strane da poslujemo u potpunosti u skladu sa zakonom, domaćim i međunarodnim standardima i principima DOP-a.U procesu sertifikacije koji je trajao 6 meseci, kompanije su morale da ispune najmanje tri četvrtine od ukupno 119 kriterijuma (procenat ispunjenosti 83,6%), podeljenih u 5 podjednako važnih oblasti oblasti:

• korporativno upravljanje (transparentan i etičan sistem vođenja i nadziranja kompanije), • tržište (fer odnos prema dobavljačima, konkurentima i kupcima), • lokalna zajednica (podrška ekonomskom i društvenom razvoju lokalne zajednice), • životna sredina (miniminizovanje negativnih uticaja na prirodno okruženja), i • radno okruženje (bezbedni i motivišući uslovi za rad).

nagrada za dugoročno partnerstvo

Opšta bolnica i Dom zdravlja Bel Medic dodelili su Eurobank priznanje za dugoročno partnerstvo i saradnju. Kao društveno odgovorno preduzeće, veliku pažnju posvećujemo očuvanju zdravlja naših klijenata i zaposlenih, omogućavanjem besplatnih sistematskih pregleda u cilju zdravstvene prevencije u ovoj renomiranoj medicinskoj ustanovi.

Članstva banke

• američka privredna komora (amcham), članica Upravnog odbora

• Forum stranih investitora (FIc), članica poreskog, pravnog, komiteta za nekretnine, ljudske resurse

• Helensko poslovno udruženje (Hbas), Predsednik IO Eurobank je i Predsedavajući HBAS

• srpska asocijacija menadžera (saM)

• nacionalna alijansa za lokalni ekononomski razvoj (naled)

• Privredna komora srbije (Pks)

• udruženje banaka srbije (ubs) učešće u Upravnom odboru, odborima za rizike, usaglašavanje, pravne poslove, marketing i informisanje

CSRDruštveno odgovorna kompanija

CSRDruštveno odgovorna kompanija

NACIONALNA ALIJANSA ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ (NALED)

reg. broj 02/2012, kojim se potvrđuje da je kompanija

ispunila standarde društvene odgovornosti (CSR) u pet ključnih oblasti poslovanja: korporativno upravljanje, tržište, radno okruženje, lokalna zajednica i životna sredina

U Beogradu, 02. 10. 2012. Certi� kat važi do: 02. 10. 2014.

Vladimir ČupićPredsednik UO NALED-a

dodeljuje

CSR CERTIFIKATEurobank EFG a.d. Beograd

52 53


Parametri izveštaja

Od 2006. godine Eurobank započinje sa aktivnijim obaveštavanjem javnosti o sprovedenim DOP aktivnostima, u formi saopštenja za javnost i publikacija. Prvi izveštaj o društveno odgovornom poslovanju Banke objavljen je 2009. godine kao zasebno izdanje (za prethodnu, 2008. godinu), prateći dinamiku izdavanja Godišnjeg finansijskog izveštaja.Izveštaj za 2012. godinu po prvi put postaje integralni deo Godišnjeg finansijskog izveštaja, unapređen i usklađen sa „GRI“ metodologijom izveštavanja.Povratne informacije o ovom izveštaju su dobrodošle, i biće iskorišćene u cilju unapređenja budućih aktivnosti i izveštaja Banke u strategiji DOP-a.Za sva pitanja, komentare i sugestije u vezi sa Izveštajem o odgovornom poslovanju , možete se obratiti g-đi Mileni Stupar, Specijalisti za DOP u Sektoru korporativnih komunikacija Eurobank, na e-mail [email protected], ili putem telefona +381 11 308 2863.

Anketu možete pronaći na strani 106.

Principi izveštavanja prema gri metodologiji

Svesni smo činjenice da je sprovođenje principa DOP-a veoma značajno za održivo poslovanje kompanije na tržištu. Stoga, Eurobank je kompanija koja društvenu odgovornost u potpunosti integriše u svoje poslovanje kroz 5 oblasti:

- korporativno upravljanje, kao transparentan sistem vođenja i nadziranja kompanije,- lokalna zajednica, podrška njenom ekonomskom i društvenom razvoju,- radno okruženje, u vidu bezbednih i motivišućih uslova za rad, - životna sredina, kroz minimiziranje negativnih uticaja na životnu sredinu i tržište- fer odnos prema dobavljačima i konkurenciji.

Za svaku od navedenih oblasti primenjeni su principi izveštavanja prema GRI metodologiji, kako bi se obezbedio kvalitet: materijalnost, uključenost zainteresovanih strana, održivost, uravnoteženost, uporedivost, potpunost. Takođe, želeli smo da izveštaj bude jasan, pregledan i lako dostupan svim zainteresovanim stranama, kao i da informacije sadržane u njemu budu tačne i verodostojne . Sve informacije iznete u izveštaju odnose se isključivo na aktivnosti Eurobank, Finansijski i ekonomski pokazatelji deo su godišnjeg finansijskog izveštaja Eurobank.

Radna grupa je aprila 2012. godine održala i konferenciju pod nazivom „Marketing i društvena odgovornost u bankama“, uz prisustvo predstavnika banaka, medija, stučnjaka iz oblasti društveno odgovornog poslovanja. Na poziv naše banke, g-din Harry Papageorgiou, Član UO UNEP FI i Direktor Sektora za životno okruženje i kvalitet Eurobank Grupe, održao je predavanje na temu: “Tranzicija ka održivom/odgovornom poslovanju, Pregled trenutnih trendova u finansijskom sektoru”.

program za finasijsku inicijativu u oblasti životne sredine ujedinjenih nacija unep FI Sledeći primer svoje matične centrale, Eurobank je postala i prva finansijska institucija u Srbiji koja je postala pridružena članica Programa za Finansijsku inicijativu u oblasti životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP FI), sa namerom i željom da se ta međunarodna institucija, koja je ogranak UN i promoviše održivi razvoj i ekološke projekte kod bankarsko-finansijskih institucija, približi celokupnom bankarskom sektoru u Srbiji. Pojmovi poput zelenih nabavki, zelenog finansiranja, ekološkog rizika, razvoja bankarskih proizvoda/usluga koji podržavaju zaštitu životne sredine, praćenje i dovođenje potrošnje energetskih resursa na minimalni nivo nisu dovoljno poznati u Srbiji i Eurobank želi kroz svoje članstvo i ekspertizu da doprinese edukaciji finansijskog sektora u cilju unapređenja ovih oblasti.

Forum poslovnih lidera (FPl)

Forum poslovnih lidera je prva koalicija društveno odgovornih kompanija u Srbiji, ustanovljena s misijom da stimuliše razvoj društveno odgovornog poslovanja i uspostavi trajne i stabilne DOP prakse u domaćem poslovnom sektoru.Forum sprovodi niz aktivnosti koje su usmerene na promovisanje društveno odgovornog koncepta u poslovnom sektoru i celokupnoj javnosti Srbije, edukativne aktivnosti, konferencije i okrugle stolove. Eurobank se priključila Forumu septembra 2010. godine i aktivno participira u njegovim aktivnostima usmerenim ka promovisanju principa društveno-odgovornog poslovanja i volonterskim akcijama.

metodološki PristUP

Izveštaj o društveno odgovornom poslovanju Eurobank a.d., Beograd za 2012. godinu, je po prvi put urađen prema međunarodno priznatoj Globalnoj metodologiji za izveštavanje (Global reporting Initiative - GRI), ujedno prihvaćen i kao izveštaj o napretku za Globalni dogovor Ujedinjenih nacija. „GRI” metodologija predstavlja pouzdan, globalno prihvaćen, sveobuhvatni okvir izveštavanja o održivosti, sa doslednom terminologijom i standardnim merama učinka, koji mogu koristiti sve organizacije bez obzira na veličinu, sektor ili lokaciju. Kao kompanija sa strateškim pristupom ka društveno-odgovornom poslovanju, uvrstili smo Izveštaj o održivosti uz naš Godišnji izveštaj, sa namerom da ga stavimo na uvid svim zainteresovanim stranama, na koje utičemo direktno ili indirektno svojim poslovanjem. Ovaj izveštaj sačinjen je i u skladu sa najnovijom tendencijom Evropske komisije, koja je u aprilu 2013. godine objavila zakonski predlog po kome velike kompanije imaju obavezu da pored finansijskih, izveštavaju i po ne-finansijskim parametrima, odnosno o svom uticaju na životnu sredinu i društvo (Više informacija o tome nalazi se na linku: http://ec.europa.eu/internal_market/accounting/non-financial_reporting/index_en.htm.)Pored toga, u Izveštaju se mogu pronaći naša misija i vizija, načini sprovođenja principa DOP-a, strateški ciljevi banke kao dobrog korporativnog građanina, postignuti finansijski rezultati i njihov učinak na društveni proizvod zemlje.

kako bi se zainteresovanim stranama osigurao jasan uvid u stepen korišćenja „GrI” okvira u pripremi izveštaja, opredeljena su 3 nivoa njegove primene (c,b i a nivo). eurobank je samo-stalno odredila da ispunjava b nivo izveštavanja, sa ciljem da proširi primenu ove metodologije u nastupajućem periodu.

C C+ B B+ A A+

Obavezno Samostalno određivanje nivoa

Izveštaj verifikovan od strane eksternog izvora

✔



Dobrovoljno

Provereno od treće strane

Provereno od strane GRI-a

Misija Eurobank je:

“Da budemo banka prvog izbora za naše klijente, fizička i pravna lica, poslujući sa osećanjem odgovornosti prema klijentima, akcionarima, zaposlenima i zajednici”

Kamen temeljac u ostvarivanju ove vizije je stvaranje klime

poverenja i razumevanja među zaposlenima u Banci, što

predstavlja neophodan element za nastavak dinamičnog

rasta.

Vezano za to, Eurobank je bazirala svoj razvoj na jakim

principima i vrednostima, kao što su: meritokratija, timski rad, kvalitet, poverenje, efikasnost, kreativnost, poštovanje prema ljudima i doprinos društvenoj zajednici.

54 55


strateGIja I opIs kljuČnIH utIcaja, rIZIka I prIlIka

Od svog osnivanja u Srbiji 2003. godine, Banka teži ka tome da ne bude samo finansijska institucija sa svrhom prikupljanja i plasiranja novca, već i da postane prepoznata kao sistemska i odgovorna, tj. dobar korporativni građanin. Društveno-odgovorno poslovanje i posvećenost ka održivom razvoju negujemo kroz dvosmerni i partnerski odnos prema našim zaposlenima, klijentima, akcionarima i zajednici, ali i putem sveobuhvatnog programa DOP-a pod nazivom „investiramo u evropske vrednosti“, koji je podeljen u pet osnovnih oblasti:

Kroz pomenute programe, do danas smo u društvenu zajednicu Srbije uložili blizu 4 miliona evra.

Uprkos izazovnom poslovnom okruženju u Srbiji u 2012. godini, kao i nepovoljnim ekonomskim okolnostima na globalnom nivou, Eurobank je nastavila da razvija i unapređuje svoju strategiju i posvećenost ka društveno-odgovornom poslovanju. Nastavili smo sa realizacijom niza aktivnosti i projekata širom Srbije, sa ciljem unapređenja zajednice u kojoj sa uspehom poslujemo, kao i poboljšanja internih procesa i performansi, u svrhu njihove dugoročne održivosti. Zahvaljujući uloženom trudu iz proteklih nekoliko godina, možemo se pohvaliti da naši napori usmereni na kontinuirano ulaganje u zajednicu nailaze na društveno priznanje i dodatno motivišu zaposlene u Eurobank da nastave u tom pravcu.

Strategiju opredeljenosti ka društveno odgovornom poslovanju, Banka nastoji da razvija i implementira uz podršku i posvećenost 1.472 naša zaposlena, istovremeno aktivno radeći na tome da odgovorno poslovanje postane imperativ korporativne kulture Banke. Poseban akcenat stavljen je na intenziviranje uključivanja zaposlenih u DOP aktivnosti. Pored toga, u koncipiranju i sprovođenu projekata DOP-a, Banka aktivno sarađuje i sa lokalnom samoupravom (gradovima u kojima se realizuju konkretne aktivnosti), resornim ministarstvima, organizacijama civilnog društva, itd.

odnosi sa zainteresovanim stranama

Društveno odgovorno poslovanje Eurobank podrazumeva sistem vrednosti, pristup i način razmišljanja u rukovođenju, sa namerom da donese pozitivne promene u živote ljudi u sredinama u kojima Banka posluje, predstavljajući istovremeno podsticaj za klijente i naše zaposlene. Ujedno, ovim putem želimo da osnažimo i razvijemo dvosmerne odnose sa zainteresovanim stranama na koje vršimo uticaj našim poslovanjem.

doprinos banke društvenom proizvodu

Društveni proizvod pokazuje koliki deo naših ukupnih prihoda ulažemo u društvenu zajednicu, a koji deo zadržavamo u vidu dobiti. Ulaganja u društvenu zajednicu reflektuju se na različite načine, npr. kroz direktne i indirektne troškove zaposlenih, dobavljačima za razne usluge, troškove poreza i doprinosa koji se plaćaju državi itd, čime se zapravo pokazuje doprinos banke razvoju društvene zajednice.

društveni proizvod

doprinos Grupe “društvenom proizvodu” U rsd milionima 2012

Promet banke 14,835

Troškovi kamata&naknada -5,461

Rashodi ispravke vrednosti -2,108

društveni proizvod i distribucija 7,266

Ι. Zaposleni

Bruto zarada 2,006

Zdravstveno i socijalno osiguranje 638

Porez na zarade 223

2,867

Ukupno

II. Dobavljači dobara i usluga 3,028

ΙΙI. Donacije/Sponzorstva 19

ΙV. Država

Porez na dobit i različiti porezi 223

PDV

Osiguranje depozita 316

Zdravstveno i socijalno osiguranje -638

Porez na zarade -223

-322

V. Banka

Dobit 1,674

društveni proizvod 7,266

odnosi sa zainteresovanim stranama

Društveno odgovorno poslovanje Eurobank podrazumeva sistem vrednosti, pristup i način razmišljanja u rukovođenju sa namerom da donese pozitivne promene u život ljudi u sredinama u kojima Banka posluje, predstavljajući istovremeno podsticaj za klijente i naše zaposlene. Ovim putem ujedno želimo da osnažimo i razvijemo dvosmerne odnose sa zainteresovanim stranama na koje vršimo uticaj našim poslovanjem.

stejkholderi su sve zainteresovane strane (pojedinci, grupe ili organizacije) koje utiču/trpe uticaj od Eurobank i njenog poslovanja

Eurobank se trudi da aktivno konsultuje svoje zainteresovane strane u procesu donošenja strateških odluka.

Koristimo različite metode uključivanja zainteresovanih strana, kao deo svojih redovnih aktivnosti, pomoću kojih prikupljamo mišljenja korisna za donošenje odluka, u formi ispitivanja javnog mnjenja, istraživanja o zadovoljstvu klijenata, učešćem u radu organa lokalne zajednice i poslovnim udruženjima, te intenzivnom i starteški usmerenom internom komunikacijom sa zaposlenima.

Mapa zainteresovanih strana (stejkholdera) predstavlja deo godišnjeg plana korporativnih komunikacija Banke i sastavni deo ovog izveštaja.

56 57


MA

PA Z

AIN

TE

RE

SOV

AN

IH S

TR

AN

A

Zap

osle

ni

Kli

jen

tiA

kcio

nar

i i

inve

stit

ori

Drž

ava

Loka

lna

zaje

dnic

aPo

slov

na

zaje

dnic

aM

edij

iN

evla

din

sek

tor

Ruk

ovod

stvo

Fiz

ička

lica

M

anjin

ski

Drž

avni

orga

ni

Loka

lna

sam

oupr

ava

Posl

ovne

aso

cija

cije

i ud

ruže

nja

Štam

pani

Nev

ladi

ne o

rgan

izac

ije

Ost

ali z

apos

leni

Pra

vna

lica

V

ećin

ski

Min

ista

rstv

a R

egio

naln

e pr

ivre

dne

kom

ore

Ele

ktro

nski

Nep

rofit

ne o

rgan

izac

ije

Stal

ni r

adni

odn

os P

redu

zetn

ici

Reg

ulat

orna

tel

a D

obav

ljači

/pos

lovn

i pa

rtne

riO

n li

ne

Ugo

vor

o de

lu D

ržav

a D

ržav

ne

agen

cije

Sind

ikat

Kan

ali

kom

un

ikac

ije

Inte

rni m

agaz

in „

Eur

o N

EW

S“, k

oji s

e kv

arta

lno

obja

vlju

je,

i u k

ojem

su

zast

uplje

ne a

ktue

lne

tem

e,

nova

imen

ovan

ja, p

reds

tavl

janj

e se

ktor

a/od

elje

nja,

dr

uštv

eno

odgo

vorn

i pro

jekt

i, pr

ofes

iona

lni r

azvo

j za

posl

enih

, akt

ueln

i pro

izvo

di i

uslu

ge, i

nici

jati

ve

bank

e, in

tere

sova

nja

zapo

slen

ih it

d.

Kor

isni

čki

serv

isE

uroP

HO

NE

080

0 11

444

4;e-

mai

l adr

esa

office

@eu

roba

nk.r

s

Inte

rnet

pr

ezen

taci

ja

bank

ew

ww

.eur

oban

k.rs

Sast

anci

i ko

nsul

taci

jeSa

stan

ci i

kons

ulta

cije

Sa

stan

ci i

kons

ulta

cije

Kon

fere

ncije

za

med

ijeSa

stan

ci i

kosu

ltac

ije

Int

erni

por

tal

„Eur

o P

OR

T“,

koj

i sad

rži

sve

akti

vne

poli

tike

, pro

cedu

re, o

rgan

izac

ionu

šem

u, k

alen

dar

važn

ih d

ogad

jaja

, kon

kurs

e za

pos

ao, p

opus

te z

a za

posl

ene

kod

doba

vlja

ča b

anke

, i d

ruge

bit

ne

info

rmac

ije,

Kor

pora

tivn

i Fa

cebo

ok i

Tw

itte

r pr

ofili

Red

ovne

pu

blik

acije

i G

odiš

nji i

zveš

taji

bank

e

Kon

fere

ncije

Sa

opšt

enja

za

javn

ost

Obr

azac

za

dona

cije

i s

ponz

orst

va n

a in

tern

et s

tran

ici

ww

w.e

urob

ank.

rs/

dopr

inos

zaje

dnic

i

Kor

pora

tivn

i pro

fili

Face

book

i T

wit

ter

Posl

ovna

mre

ža o

d 10

0 ek

spoz

itur

a i p

rivr

edni

h ce

ntar

aIn

terv

jui,

PR

te

ksto

vi

Ele

ktro

nska

pis

ma

o no

vim

im

enov

anjim

a,

orga

niza

cion

im p

rom

enam

a, s

trat

egiji

, fin

ansi

jski

m r

ezul

tati

ma,

nov

osti

ma

iz G

rupe

, dr

uštv

eno

odgo

vorn

im a

ktiv

nost

ima

i rek

lam

nim

ka

mpa

njam

a

Inte

rnet

pre

zent

acija

ban

kew

ww

.eur

oban

k.rs

Pre

ko o

vlaš

ćene

PR

ag

enci

je

Inte

rni s

ekto

rski

sas

tanc

i

Kan

cela

rija

za

odno

se s

a kl

ijent

ima,

koj

a bl

isko

sar

ađuj

e sa

N

arod

nom

ban

kom

Srb

ije, o

dnos

no

Cen

trom

za

zašt

itu

potr

ošač

a,ka

ko

bi o

bezb

edil

a tr

ansp

aren

tnos

t i o

bjek

tivn

ost

u u

prav

ljanj

u od

nosi

ma

sa k

lije

ntim

a, n

jihov

im

prim

edba

ma,

sug

esti

jam

a i

pohv

alam

a

Izja

ve z

a m

edije

Služ

ba

korp

orat

ivni

h ko

mun

ikac

ija,

zadu

žena

za

plas

iran

je t

ačni

h i p

ravo

vrem

enih

in

form

acija

Nač

in u

klju

čiva

nja

Red

ovni

sas

tanc

i i d

irek

tni

dija

log

sa

ruko

vods

tvom

ban

ke (r

adni

dor

učci

sa

Pre

dsed

niko

m I

O, p

olug

odiš

nji

sast

anci

sre

dnje

g i

viso

kog

ruko

vods

tva,

obi

lasc

i reg

iona

lnih

cen

tara

)

Istr

aživ

anja

o z

adov

oljs

tvu

(po

segm

entu

kli

jena

ta i

po

eksp

ozit

uram

a)

Sedn

ice

Skup

štin

e ba

nke

Sast

anci

i ko

nsul

taci

je

Don

acije

i sp

onzo

rstv

a,

pute

m o

bras

ca n

a in

tern

et p

reze

ntac

iji

bank

e w

ww

.eur

oban

k.rs

/dop

rino

szaj

edni

ci

Akt

ivno

uče

šće

u od

bori

ma

razl

ičit

ih

udru

ženj

a SA

M,N

ALE

D,

PKS,

UN

DP,

UN

EP

FI,

UB

S

Uce

šće

na

pane

lim

a, s

truč

nim

pr

edav

anjim

a I

konf

eren

cija

ma

Inte

rne

nagr

adne

igr

e i p

rizn

anja

za

zapo

slen

e (i

nter

ni k

onku

rs “

Dob

ar o

seća

j za

dobr

a de

la”,

pr

edlo

zi z

a re

kons

truk

ciju

igra

lišt

a u

drža

vnim

vr

tići

ma

širo

m S

rbije

u o

kvir

u pr

ojek

ta “

Vel

iko

srce

”, d

avan

je im

ena

novi

m p

roiz

vodi

ma/

uslu

gam

a, p

rizn

anja

za

ostv

aren

e re

zult

ate

u pr

odaj

i i u

služ

ivan

ju k

lija

nata

, itd

)

Ode

ljenj

e za

bri

gu o

kli

jent

ima,

ko

je p

rim

enju

je m

ere

za

unap

redj

ivan

je o

dnos

a i

podi

zanj

e us

luge

na

kval

itet

niji

nivo

Spor

azum

i o s

arad

nji

Uce

šće

u ra

dnim

gr

upam

a i O

dbor

ima

Istr

aživ

anje

o

zado

voljs

tvu

sara

dnjo

m s

a E

urob

ank,

kao

i p

redl

ozi z

a po

boljš

anje

„Ide

a bo

x“ i

li o

nlin

e pl

atfo

rma

port

alu,

gde

za

posl

eni

pred

lažu

idej

e za

una

pređ

enje

pos

lova

nja

Dav

anje

m m

oguć

nost

i da

put

em

Mas

terC

ard

kart

ice

“Vel

iko

srce

”,

dopr

inos

e be

z ik

akvi

h do

datn

ih

troš

kova

rek

onst

rukc

iji i

gral

išta

u

drža

vnim

vrt

ićim

a

Uče

šće

u ra

du o

dbor

a R

egio

naln

ih k

omor

a

Vol

onte

riza

m (u

češć

e u

volo

nter

skoj

akc

iji „

Naš

B

eogr

ad“

i „N

aš G

ornj

i M

ilan

ovac

“, s

akup

ljanj

e kn

jiga

za b

ibli

otek

u ig

rača

ka u

mes

tu A

da, o

deće

za

naj

ugro

ženi

je, b

espl

atne

rad

ioni

ce z

a gr

ađan

e na

te

mu

plan

iran

ja i

upra

vlja

nja

ličn

im fi

nans

ijam

a)

Ukl

juči

vanj

e kl

ijena

ta u

akc

ije

DO

P-a

ban

ke

Tend

ersk

i zah

tevi

za

doba

vlja

če

Uče

šće

u sp

orts

kim

tak

mič

enjim

a (L

iga

bana

ka u

m

alom

fud

balu

, koš

arka

ški t

urni

r u

okvi

ru U

nice

f pr

ogra

ma

“Ško

la b

ez n

asil

ja”)

Usl

uga

zdra

vstv

ene

prev

enci

je

DO

P p

rogr

am

”Inv

esti

ram

o u

evro

pske

vre

dnos

ti”

Part

icip

acija

u p

oslo

vnim

, nev

ladi

nim

i ne

profi

tnim

org

aniz

acija

ma

(Odb

ori

Am

erič

ke

priv

redn

e ko

mor

e u

Srbi

ji, S

avet

a st

rani

h in

vest

itor

a, N

acio

naln

e al

ijans

e za

loka

lni

ekon

omsk

i raz

voj,

Srps

ke a

soci

jaci

je m

enad

žera

, Fo

ndac

ija z

a na

uku

i ku

ltur

u Sr

pske

aka

dem

ije

nauk

a i u

men

tost

i, U

prav

ni o

dbor

i r

adne

gru

pe

Glo

baln

og d

ogov

ora,

For

um p

oslo

vnih

lide

ra)

Oče

kiva

nja

201

3

Akt

ivni

ji pr

ogra

m o

buka

Is

traž

ivan

je o

zad

ovol

jstv

u kl

ijena

ta

Tran

spar

entn

a i e

fikas

na

kom

unik

acija

Podr

ška

prog

ram

ima

Vla

de z

a un

apre

đenj

e ek

onom

ije i

posl

ovne

kli

me

Dvo

smer

ni d

ijalo

g sa

pr

edst

avni

cim

a lo

kaln

e sr

edin

e (s

asta

nci

sa p

reds

tavn

icim

a lo

kaln

e sa

mou

prav

e,

učes

tvov

anje

u R

adni

m

teli

ma

na lo

kalu

i s

l.)

Pro

dubl

jivan

je

part

ners

tva

i po

kret

anje

zaj

edni

čkih

in

icija

tiva

Jača

nje

i pr

odub

ljiva

nje

odno

sa s

a lo

kaln

im

med

ijim

a kr

oz

dire

ktan

kon

takt

Inic

ijaci

je n

ovih

pr

ojek

ata

put

em

unak

rsne

, sek

tors

ke

sara

dnje

Uvo

đenj

e pr

oced

ure

za v

olon

tira

nje

zapo

slen

ihD

odat

no

ojač

avan

je o

kvir

a up

ravl

janj

a

Akt

ivni

je u

češć

e pr

edst

avni

ka lo

kaln

e za

jedn

ice

u pr

ojek

tim

a B

anke

u f

orm

i pa

rtne

rsta

va

Raz

vija

nje

part

ners

tva

sa m

ediji

ma

u do

men

u D

OP

ak

tivn

osti

ban

ke,

radi

kre

iran

ja

„jav

nog

mnj

enja

“ o

potr

ebam

a dr

uštv

a i z

ajed

nice

Pro

dubl

jivan

je

part

ners

tava

u

cilju

zaj

edni

čke

iden

tifik

acija

pot

reba

Pri

men

a kl

auzu

le

o za

štit

i živ

otne

sr

edin

e ka

o ob

avez

nu

u st

anda

rdni

m

ugov

orim

a sa

do

bavl

jači

ma

58 59


zaposleniklijenti

akcionarii investitori

država

lokalnazajednica

Poslovnazajednica

mediji

Nevladin sektor

stepen ispunjenosti očekivanja za 2012. godinu prema oblastima u kojima su primenjeni principi izveštavanja prema gri metodologiji

radno okruženje

¡unapređenje programa obuka (prodajne veštine, pružanje usluge klijentima/Customer service, opšte bankarsko znanje/General Banking knowledge, trening o korišćenju informacionih tehnologija, učenje na daljinu/e-Learning)¡volonterske aktivnosti, potrebno je sistematizovati i pratiti volonterske sate,◊ istraživanje zadovoljstva i angažovanja zaposlenih prema utvrđenoj dinamici● kompenzacije i beneficije iznad zakonskog minimuma

tržište

● primena principa etičkog i odgovornog oglašavanja● implementacija platforme” Vaše mišljenje nam je važno”, sprovođenje ankete“ Koliko smo usmereni na pružanje kvalitetne usluge“ u cilju većeg zadovoljstva klijenata● obuka za zaposlene koji se bave kontrolom kvaliteta dobavljača i etičkim pitanjima u vezi sa dobavljačima¡uključivanje socijalnih preduzeća u lanac nabavke, gde je primenljivo● primena principa zelenih nabavki

životna sredina

● kontrola upravljanja otpadom◊ specificirati godišnje troškove i investicije koje se odnose na životnu sredinu u okviru godišnjeg budžeta● implementacija programa uštede energije i davanje preporuka zaposlenima kako bi se ublažila potrošnja energetskih resursa i smanjio karbonski otisak

korporativno upravljanje

● odgovorno rukovođenje koje uključuju etičko poslovanje, pravovremeno i tačno finansijsko izveštavanje, usklađenost sa zakonima zemlje i pravilima Grupe● zaštita interesa svih zainteresovanih strana održivim sistemom upravljanja rizicima, adekvatnim programom nagrađivanja

lokalna zajednica

◊ unapređenje saradnje sa lokalnim gradskim strukturama i civilnim sektorom u sprovodjenju projekata DOP-a● izveštavanje o aktivnostima DOP-a prema međunarodnoj GRI metodologiji● nastavak programa “Investiramo u evropske vrednosti”◊ politika o ulaganjima u zajednicu koja bi definisala oblasti i standarde DOP-a Eurobank u Srbiji

◊ nije ispunjeno● ispunjeno¡ delimično ispunjeno

60 61


KORPORATIVNOUPRAVLJANJE

10

62 63


korPorativno UPravljanje

Efektivno i održivo upravljanje je važan deo identiteta i korporativnih vrednosti Eurobank gde su transparentnost i odgovornost jedni od osnovnih postulata poslovanja koji u krajnjoj instanci štite interese i prava akcionara.

Odgovorno rukovođenje i kontrola poslovanja Banke osigurava se primenom dobrih praksi korporativnog upravljanja, koje uključuju neke od sledećih aspekata kao što su: etičko poslovanje, zdrava i stabilna poslovna praksa, pravovremeno i tačno finansijsko izveštavanje, usklađenost sa zakonima zemlje i pravilima Grupe, zaštita interesa svih zainteresovanih strana, održivim sistemom upravljanja rizicima, adekvatnim programom nagrađivanja i promocijom ljudskog talenta.

Banka poštuje najviše standarde poslovanja i poslovnog ponašanja u svom univerzumu, koji se temelje na principima zdravog korporativnog upravljanja i pravilima utvrđenim od strane lokalnih regulatornih tela i naše bankarske Grupe. Posebna pažnja je usmerena na usaglašenost sa regulatornim propisima i odredbama lokalnih supervizora, kao i na grupne smernice i pravila, u sveprisutnom prilagođavanju najboljim upravljačkim i poslovnim praksam Evropske unije.

Upravni odbor Banke, uz pomoć službe za korporativno upravljanje, stalno nastoji unaprediti i razraditi upravljačke procese, strukture i politike Banke, kako bi se ne samo osigurala usklađenost sa zakonima i propisima, već i obezbedio transparentan proces donošenja odluka i odgovornosti, i razvila korporativna kultura utemeljena na zdravoj poslovnoj etici koja je vođena interesima akcionarima i šire zajednice.

Kontrolne funkcije Banke, kao i ostale pomoćne jedinice, omogućavaju neometanu primenu najboljih poslovnih praksi i preporuka za stalno poboljšanje, vodeći računa o:

• usaglašenosti sa zakonima i propisima • jasnim linijama upravljanja i nadležnostima• transparentnosti i odgovornosti • pravovremenom objavljivanju značajnih informacija i podataka• efikasnoj saradnji i komunikaciji sa svim zainteresovanim stranama

Temelj sveukupne organizacione strukture i upravljanja Banka uspostavlja kroz priručnik o internom upravljanju. kodeks ponašanja Banke objedinjuje kako osetljiva tako i opšta pravila i smernice etičkog poslovanja, a Politika sukoba interesa reguliše sprečavanje sukoba interesa i pravila obavljanja ličnih transakcija, koji se odnose i primenjuju na sve zaposlene i rukovodstvo podjednako.

Banka nastoji da obezbedi balansiran i održiv rast lokalnih poslovnih aktivnosti istovremeno ostvarujući odnos poverenja sa zajednicom u kojoj posluje.

Banka je usaglašena sa lokalno propisanim modelom upravljanja koji propisuje nacionalni bankarski regulator – Narodna banka Srbije, u Zakonu o bankama. Upravljačka tela Banke su Upravni odbor i Izvršni odbor dok je najviše telo banke Skupština koju čine akcionari Banke.Procenat žena u najvišem rukovodstvu Banke iznosi 43.75 %.

64 65


upravljačka struktura i sastav upravljačkih tela

skupštinaakcionara

Upravniodbor

Izvršniodbor

Odbor zareviziju

Kreditniodbor

Odbor zaupravljanjeaktivom i pasivom

Odborza rizike

Odbor za naknade

Sistem upravljanja

Skupština Banke imenuje članove Upravnog odbora1 u skladu sa propisima. Upravni odbor se sastaje četiri puta godišnje, a po potrebi i češće. Jedna od najvažnijih dužnosti Upravnog odbora je da osigura da su bankarske operacije usaglašene sa zakonima, propisima i aktima Narodne banke Srbije, kao i unutrašnjim aktima Banke. Upravni odbor je odgovoran za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli u Banci.

Upravni odbor se sastoji od sedam članova, uključujući i predsednika, od kojih su tri neizvršni nezavisni članovi. U toku 2012. godine Upravni odobor je održao ukupno deset sednica. Među najvažnijim temama u kontekstu strateških i poslovnih odluka, bile su redovno praćenje finansijskog učinka i pozicije Banke, strateške poslovne inicijative, usaglašenost poslovanja sa novim zakonima, pitanja iz domena upravljanja rizicima, usklađenosti poslovanja i revizije, harmonizacije i implementacije Bazel II okvira kao i redovna revizija politika i procedura iz domena primene Bazel II okvira i internih kontrola.

Izvršni odbor, kao upravljački organ koga imenuje Upravni odbor, se sastoji od trenutno sedam članova uključujuči i predsednika. Od sedam članova Izvršnog odbora, dva člana su žene (28.6%), a pet članova su muškarci (71.4%). Izvršni odbor se sastaje nedeljno i kada god se za to ukaže potreba. U toku prošle godine održano je ukupno 45 sednica Izvršnog odbora. Jedna od osnovnih nadležnosti Izvršnog odbora je da nadzire svakodnevne poslovne aktivnosti Banke, primenjuje i izvršava odluke Upravnog odbora i Skupštine Banke, i osigura da ukupna organizacija Banke adekvatno podržava poslovnu strategiju i ciljeve Banke.

Jasan okvir upravljanja i nezavisnost pri obavljanju svojih dužnosti Upravni odbor postiže putem adekvatnog sastava i ekspertskog znanja svojih članova, pri čemu članovi Upravnog odbora ne mogu biti članovi Izvršnog odbora.

Formirano je pet specijalizovanih pod-odbora Upravnog odbora: Odbor za praćenje poslovanja tj. Odbor za reviziju, Odbor za naknade, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), Odbor za rizike i Kreditni odbor, koji pomažu Upravnom odboru u sprovođenju njegovih aktivnosti iz domena nadzora, upravljanja finansijama i rizicima i unutrašnje kontrole, a u skladu sa lokalnim zakonskim okvirom, unutrašnjim aktima banke i politika i smernica Eurobank Grupe.

Izvršni odbor takođe imenuje svoje funkcionalne komitete koji mu pomažu pri vršenju dužnosti na raznim poslovnim poljima. Trenutno postoji devet takvih komiteta koji su posvećeni ekspertskom razmatranju pitanja iz domena upravljanja rizicima, praćenja rada i ponašanja zaposlenih, informacionih tehnologija, operativnih poslova i nabavke.

Dužnosti i odgovornosti gore navedenih odbora su određeni zasebnim pravilima poslovanja i opisima dužnosti koje usvajaju upravljačka tela koja ih imenuju. Ova pravila poslovanja se ažuriraju blagovremeno. Banka je uvela i jednogodišnje izveštaje o oceni rada Upravog odbora i Odbora za reviziju, sa ciljem da identifikuje i unapredi optimalni nivo usklađenosti sa regulatornim okvirom i osigura adekvatan sistem korporativnog upravljanja.

1 Sastav upravljačkih tela i pododbora dat je u zasebnoj tabeli.

sistem unutrašnjih kontrola i upravljanja rizicima

Sistem unutrašnjih kontrola Banke, pored upravljačkih tela, uključuje i funkciju kontrole usklađenosti poslovanja (Compliance) i funkciju unutrašnje revizije, obe nezavisne u svom radu odgovorne upravljačkim telima Banke kao i Odboru za reviziju koji pomaže Upravnom odboru u vršenju nadzora i relevantnim nivoima Eurobank Grupe.

Banka primenjuje sveobuhvatan pristup upravljanja rizicima2 kroz strategije, politike, procedure, instrukcije i druga interna akta kojima se definišu principi upravljanja rizicima, metode i mehanizmi za identifikaciju, praćenje, merenje, izveštavanje i ublažavanje potencijalnih rizika. Upravljanje rizicima je predmet redovnog praćenja Izvršnog odbora, Upravnog odbora, Odbora za rizike i Odbora za reviziju Banke.

Povezanost nadoknada i rezultata

Politika zarada i ostalih primanja Banke je sastavni deo dobrog korporativnog upravljanja, definisana u skladu sa operativnim modelom i poslovnom strategijom Banke kao i strategijom za upravljanje rizicima Banke, čije je osnovno načelo da uskladi pojedinačne ciljeve zaposlenih sa dugoročnim poslovnim ciljevima i strategijom Banke, kao i dugoročnim stvaranjem vrednosti za akcionare. Nadoknade imaju značajnu ulogu u privlačenju i zadržavanju ljudskog talenta čiji je učinak i doprinos u ukupnom rezultatu Banke od izuzetne važnosti. Mehanizmi naknada uključuju principe koje uzimaju u obzir veštine zaposlenih i performanse, dok istovremeno podržavaju dugoročne poslovne ciljeve. Ukupna zarada zaposlenih se sastoji od fiksne i promenljive komponente.

Politika zarada i ostalih primanja Banke podstiče razumno i oprezno preuzimanje rizika, a sistem naknada zaposlenih se zasniva na ostavrenju poslovnih ciljeva i simetričan je (tj. ukupan fond promenljive komponente zarade se određuje u skladu sa ostvarenjem poslovnih ciljeva, koji predviđa bonus – malus princip). Politika Banke se primenjuje na sve zaposlene Banke. Naknade određenih kategorija zaposlenih odobrava Upravni odbor, na predlog Odbora za naknade, a nakon ratifikacije od strane Odbora za naknade Eurobank Grupe i Nadzornog odbora za naknade Eurobank Grupe. Upravni odbor priprema i podnosi Skupštini predlog o naknadama svojih nezavisnih članova za njihovo angažovanje i nakon predloga Nadzornog odbora za naknade Eurobank Grupe. Ovaj predlog je pripremljen na osnovu Politike Banke i najboljih bankarskih praksi, na način koji uzima u obzir posvećeno vreme i učinak članova Upravnog odbora.

upravljanje održivošću Misija i vizija Banke uključuje prinicipe društvene odgovornosti u svoje poslovanje. Banka definiše principe društveno odgovornog poslovanja (DOP-a) i glavne pravce delovanja u DOP strategiji koja je sastavni deo strategije korporativnih komunikacija. Za implementaciju DOP aktivnosti zadužen je Sektor za marketing i korporativne komunikacije, koji odgovara direktno predsedniku Izvršnog odbora Banke, i po potrebi izveštava Upravni odbor Banke o planiranom strateškom pristupu iz oblasti društveno odgovornog poslovanja.

U ovim izazovnim vremenima, rukovodstvo Banke će nastaviti sa razvojem i praćenjem najboljih praksi kao i daljim osnaživanjem struktura i veština kako bi omogućilo postizanje zacrtanih ciljeva i praćenje rezultata, i njihovu dugoročnu održivost.

Banka će i u narednom periodu nastojati da dodatno ojača strukture i okvire upravljanja kako bi osigurala strateško upravljanje, nastavila razvoj i praćenje najboljih praksi i postavila što merljiivije ciljeve sa posebnom brigom i pažnjom za najviši interes zaposlenih, akcionara i zainteresovanih strana.

2 Više informacija na strani 19.

66 67


RADNOOKRUŽENJE

11

3 Upravni odbor usvaja Pravilnike poslovanja svojih pod’odbora, koji delom čine i bančin Priručnik o internoj kontroli/upravljanju.4 Postao član januara 2013. godine

Upr

avni

od

bor3

izvr

šni

odbo

r o

dbor

za

revi

ziju

odb

or z

a ri

zike

kre

ditn

i od

bor

alc

oo

dbor

za

nak

nad

e

Nei

zvrš

nidi

rekt

ori

T. K

arak

asis

Pre

dsed

nik

x

S. I

oann

oux

xx

Pre

dsed

avaj

ući

E. K

avva

los

x

N. A

lipr

anti

sx

A. D

elik

oura

Pre

dsed

avaj

uća

x

C. K

omio

pulo

sP

reds

edav

ajuć

i

D. P

sich

ogio

sx

Nez

a-vi

sni&

N

eizv

ršni

A. T

sich

rint

zis

xx

xx

S. S

lovi

ć x

I. V

ujač

ićx

L. S

cara

man

gaP

reds

edav

ajuć

a

Izvr

šni

dire

ktor

i

F. K

aram

anol

isP

reds

edni

kx

x

S. P

avlo

vić

xx

V. Z

ečev

ićx

Pre

dsed

avaj

ući

G. M

icha

lako

pou-

los

x

N. S

trug

arev

ićx

A. C

hatz

ista

mat

iou

xx

x

P. J

anko

vić

4 x

xx

x

A. B

ursa

ćx

68 69


naši zaPosleni

Globalni trendovi u toku 2012 godine u oblasti bankarstva doneli su nastavak procesa prilagođavanja novim uslovima i izazovima na tržištu. Za postizanje uspeha u poslovanju, od ključnog značaja je doprinos svih zaposlenih. Eurobank Grupa je od svog osnivanja odredila unapređenje ljudskih resursa kao jedan od osnovnih prioriteta i u skladu sa tim, u toku 2012 nastavila sa selekcijom kadrova visokog nivoa, razvojem i obukom i ocenjivanjem i nagrađivanjem zaposlenih.

zapošljavanje

Eurobank ima jasne procedure koje se primenjuju prilikom zaposljavanja i napredovanja zaposlenih. Jednake mogućnosti zapošljavanja svim licima za bilo koju poziciju u okviru banke garantovane su Politikom i procedurom zapošljavanja, sa kojom su svi rukovodioci upoznati. Prilagođavajući se uslovima na lokalnom tržištu, Eurobank je u 2012. godini održala broj zaposlenih (1472 zaposlena u 2012. naspram 1436 u 2011). Prosek godina u Eurobank u 2012. godini iznosi 40. U skladu sa savremenim trendovima u oblasti pružanja finansijskih usluga, žene preovlađuju u odnosu na broj muškaraca zaposlenih u Banci- 65 % žena i 35 % muškaraca. Takođe, na 48% rukovodećih pozicija nalaze se žene, što govori o izbalansiranoj zastupljenosti polova među rukovodstvom banke. Ključni kriterijum pri izboru novih zaposlenih je stručnost i profesionalni pristup poslovnim obavezama.Centrala Banke je u Beogradu gde radi 65% zaposlenih. Pored Beograda, poslovanje je podeljeno u još tri regiona (Novi Sad, Niš, Kragujevac). Preko 99% zaposlenih čini domaće stanovništvo. Praksa Eurobank je da zapošljava lokalnu radnu snagu, tako u regionima (regionalnim centrima) radi isključivo lokalna radna snaga iz većih centara (Novi Sad, Niš, Kragujevac) i okolnih gradova.

Ukupan broj zaposlenih

Prema lokaciji (regionu)Beograd 1026

Kragujevac 150

Niš 139

Novi Sad 157

Prema poluŽena 1013

Muškaraca 459

Prema vrsti ugovora i tipu zaposlenjaUgovori na određeno 125

Rukovodioci 110

starosna struktura zaposlenih Do 30 godina 206

30-40: 750

40-50: 279

50-60: 222

Preko 60 15

Zaposlenima u Eurobank garantuje se pravo na udruživanje, bez diskriminacije po osnovu članstva u udruženjima ili sindikatu.

U Eurobank postoji sindikat sa kojim su u toku pregovori oko zaključenja kolektivnog ugovora i u tom smislu postoji redovna komunikacija i održavaju se sastanci sa predstavnicima sindikata. Do zaključivanja kolektivnog ugovora, prava zaposlenih regulisana su Pravilnikom o radu. Eurobank poštuje zakonske obaveze iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i sprovodi adekvatne mere u cilju zaštite, kao što su npr. Adekvatna obuka zaposlenih za bezbedan rad, obuka iz protivpožarne zaštite, obuka iz prve pomoći, redovna kontrola potencijalnih rizika u radnom okruženju. Eurobank ima donet

ukupan broj i stopa fluktuacije zaposlenihPenzionisanje 14 (0,9%)

Primljeno u radni odnos muškarci– 25 (1,65%); žene – 56 (3,7%)

Raskid radnog odnosa 63 (4,17%)

70 71


sistem procene postignuća

Rezultati koje je Banka postigla određeni su pojedinačnim doprinosima, sposobnostima i naporima zaposlenih. Iz tog razloga, objektivnom procenjivanju doprinosa svakog zaposlenog pridat je veliki značaj. Proces evaluacije osmišljen je tako da omogući transparentno ocenjivanje i zasnovan je na jasno definisanim procedurama. Sistem procenjivanja odnosi se na nivo postignutosti ciljeva, gde objedinjeni kvantitativni i kvalitativni kriterijumi daju celovitu sliku postignuća. Procena postignuća se vrši za sve zaposlene (100% zaposlenih) koji su u godini na koju se procena odnosi, radili minimum tri meseca. Svi zaposleni koji se nalaze u ulozi ocenjivača u procesu godišnje evaluacije prošli su obuku o primeni objektivnog ocenjivanja učinka zaposlenih, u skladu sa politikom godišnjeg ocenjivanja.

trening

Obuka u Eurobank namenjena je svim zaposlenima i prilagođena je specifičnostima poslova koji se obavljaju u Banci. Programi su osmišljeni tako da doprinose stalnom unapređenju znanja i veština u skladu sa godišnjim planom obuka koji se kreira u saradnji sa svim sektorima Banke. Obuke se baziraju na kombinovanju teorijskog i praktičnog znanja a u obuci učestvuju i kolege iz različitih sektora koji svoje znanje prenose polaznicima obuka.

U cilju brzog i efikasnog uklapanja novih zaposlenih u radnu sredinu, uspostavljen je prilagodljiv uvodni program obuka (induction program) koji pokriva više tema u zavisnosti od prirode posla koje će novi zaposleni obavljati. Programi koji su jedinstveni su: osnove bankarskog poslovanja (general banking knowledge), osnovni principi rada sa klijentima (customer service), veštine prodaje (selling skills), obuke za rad u operativnim sistemima Banke (IT training) i specijalizovane obuke koje su propisane zakonskom regulativom poput obuka iz oblasti iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

U toku 2012 godine, povećan je udeo obuka koje se izvode putem interneta (e-learning) u odnosu na tradicionalne metode predavanja u učionicama. Korišćenjem novih metoda, obuka je u kraćem roku bila dostupna svim zaposlenima uz značajno smanjenje troškova. Neke od obuka koje su bile dostupne u elektronskoj formi su: sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, podizanje nivoa informacione bezbednosti, kodeks ponašanja, proizvodi i procedure. Vodeći se praksom odgovornog poslodavca koji vodi računa o svojim zaposlenima, i u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije, uz pomoć eksternih stručnih predavača i instruktora izvedene su obuke iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i protivpožarne zaštite.

Zaposleni koji su prošliminimum jednu obuku u toku godine

Zaposleni koji su prošliminimum jednu obuku u toku godine

% internih obuka u odnosuna % eksternih obuka

% internih obuka u odnosuna % eksternih obuka

2011 20110 0

20 20

40 40

60 60

80 80

100 100

2012 2012

dokument Akt o bezbednosti, Akt o proceni rizika, kao i osobu zaduženu za poslove bezbednosti o čemu su obavešteni svi zaposleni. Akt o proceni rizika je formulisan na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, koji je usaglašen sa međunarodnim standardima tako da banka posluje u skladu sa njima iako ne poseduje OHSAS 18001 standard.

S obzirom da Aktom o proceni rizika nisu utvrđena mesta sa povećanim rizikom u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, u toku 2012. godine nije bilo smrtnih slučajeva povezanih sa nesrećama na radu niti profesionalnih oboljenja koja bi rezultovala dužim odsustvom sa posla. Ukupno je u 2012. godini zabeleženo 13 povreda na radu, od čega se 9 povreda na radu odnosi na beogradske regione, 2 povrede na region Niš i po jedna povreda na radu u regionima Kragujevac i Novi Sad. Usled pomenutih 13 povreda na radu u toku 2012. godine, zaposleni su na bolovanju proveli ukupno 2.496 radnih sati. Svim zaposlenima koji su usled eventualnih povreda na radu ili u vezi sa radom bili prinuđeni da odu na bolovanje, u periodu trajanja bolovanja isplaćen pun iznos zarade, bez odbitka koji postoji kod drugih vrsta bolovanja.

U toku 2012. godine, na nivou Banke ostvareno je 80 porodiljskih odsustava. Svi slučajevi porodiljskog odsustva odnosili su se na koleginice (žene) tako da u toku 2012. nije bilo kolega (muškaraca) koji su koristili porodiljsko odsustvo. Svih 80 koleginica (100%) nakon završetka porodiljskog odsustva vratilo se na posao i to na svoja radna mesta na kojima su bile i pre započinjanja odsustva. Radom sektora za upravljanje ljudskim resursima, pokrivene su sledeće oblasti:

• selekcija kadrova• trening• procena uspešnosti rada zaposlenih• kompenzacije i beneficije zaposlenih

selekcija kadrova

U skladu sa poslovnim potrebama u toku 2012, Banka je ponudila određeni broj novih radnih mesta sa ciljem da privuče nove buduće kolege sa kojima će ostvariti obostrano uspešan odnos. Osobine koje je Banka zahtevala od kandidata su stručno znanje, timski duh, dinamičnost i spremnost za proces konstantnog usavršavanja.

Obrazovni profil kandidata je visok tako da 75% čine kadrovi sa višim i visokim obrazovanjem, 22% sa srednjom školom, dok magistraturu ima 3% zaposlenih.

U oblasti selekcije kadrova, Banka je nastavila saradnju sa eminetnim fakultetima, bilo da su u pitanju lokalne ili međunarodne obrazovne institucije. Proces selekcije kadrova bazira se na vrednostima Eurobank Grupe dok kriterijumi za odabir obuhvataju pismenu procenu, intervjue i psihometrijske metode.

Pripravničke programe banka je u toku 2012.godine realizovala sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Do sada je kroz ove programe prošlo 417 osoba, a tokom 2012. godine prošlo je 110 osoba, od koji je 70 zaposleno u banci. Aktivnu saradnju imamo i sa ostalim relevantnim institucijama poput Udruženja banaka Srbije, Centra za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu i Akademije za bankarstvo i finansije osnovane od strane Narodne banke Srbije. Pružajući mogućnost stručne prakse učenicima srednjih škola ekonomskog i pravnog usmerenja, Banka je omogućila budućim stručnjacima uvid u praktična znanja i na taj način olakšala njihov dalji izbor obrazovnih profila. Tokom 2012.godine na praksi je bilo ukupno 34 učenika srednjih škola i studenata.

Tokom 2012. godine, Banka je svojim zaposlenima ponudila interne konkurse za otvorena radna mesta čime su zaposleni ohrabreni da aktivno učestvuju u transferima između odeljenja ukoliko žele da promene sadržaj svog posla, dalje razviju svoje veštine i svoju karijeru nastave u okviru Banke. Internim zapošljavanjem popunjeno je 68% novih pozicija, u poređenju sa 2011. kada je taj postotak bio oko 80%.

72 73


Procenat zaposlenih koji se prošli barem jednu od obuka u toku 2012. povećan je na 94,77% u odnosu na 91,5% u 2011. godini. Imajući u vidu da je povećan udeo obuka koje se izvode u elektronskoj formi u odnosu na tradicionalne metode obuke u učionicama (55,6% u 2012. naspram 13,67% u 2011. godini), smanjeni su i troškovi obuke po zaposlenom . Udeo internih obuka povećan je na 82,37% u odnosu na 45,31% koliko je iznosio procenat internih obuka u toku 2011. godine. Takođe, povećan je i broj izvedenih obuka-105 izvođenja naspram 72 izvođenja u toku 2011. godine. U toku 2012. godine, od ukupnih 17.949 sati obuke, 28% se odnosi na obuke koje su namenjene rukovodiocima dok se 72% izvedenih obuka odnosi na ostale zaposlene koji nisu na rukovodećim pozicijama.

broj izvedenih obukaProcenat obuka koje se izvodeu elektronskoj formi

Broj izvedenih obuka Procenat obuka koje se izvodeu elektronskoj formi

2011 20110 0

20 20

4040

6060

80

80

120

100

100

2012 2012

Harvard business school program

Zahvaljujući rezultatima i činjenici da su dosadašnji polaznici program ocenili kao odličan, u 2012. godini nastavljena je saradnja sa prestižnom obrazovnom institucijom Harvard Business School Publishing koja je započeta 2008 godine. Program je pohađalo 19 polaznika i svi su uspešno završili teorijske module i sertifikacione testove. Na raspolaganju im je bio bogat izbor naslova vodećih svetskih autora iz oblasti kao što su liderstvo, menadžerske veštine, koučing (coaching). Nakon uspešnog završetka programa, svi polaznici dobijaju diplome sa sertifikatom Harvard Business School Publishing-a.

specijalizovani seminari

U toku 2012. godine nastavljena je praksa učestvovanja zaposlenih u Eurobank na specijalističkim seminarima i konferencijama koje organizuju strukovne organizacije poput Udruženja banaka Srbije i Akademije za bankarstvo i finansije. Uviđajući poslovne potrebe Sektora poslovne mreže, organizovan je niz obuka iz oblasti upravljanja vremenom i prioritetima za rukovodioce ekspozitura.

sertifikacioni programi

U skladu sa praksom Grupe, Eurobank pomaže svojim zaposlenima u obezbeđivanju neophodnih sertifikata za obavljanje određenih vrsta poslova. U toku 2012 godine, Banka je pokrila troškove obuke i sertifikata poput ACCA (Association of Chartered Certified Accountants), CIA (Certified Internal Auditor) i sertifikata koji su neophodni za kolege iz IT sektora.

stipendije

U toku 2012. završen je postdiplomski akademski program za dvoje zaposlenih na prestižnom univerzitetu ALBA iz Atine. Troškove postdiplomskih studija snosila je Banka u saradnji sa ALBA univerzitetom, a stipendije su dodeljene najboljim kandidatima koji su izbarani na konkursu koji je bio dostupan svim zaposlenima.

kompenzacije (novčane nadoknade) i ostale beneficije

Politika kompenzacije i beneficija zasnovana je na principima konkurentnosti i nagrađivanju prema postignuću. Kompenzacije zaposlenih u Eurobank čine fiksni deo i varijabilni deo tamo gde je to primenljivo. Fiksni deo određuje se na osnovu stručne spreme (obrazovnog nivoa) zaposlenog, pređašnjeg radnog iskustva i značaja pozicije na lokalnom tržištu rada. Varijabilni deo čine bonusi i nagrade za izvanredna postignuća. Kao odgovorni poslodavac, Banka nudi zaposlenima prava koja su nešto preko zakonskog minimuma.U toku 2012. nastavljena je saradnja sa renomiranom opštom bolnicom Bel Medic koja je omogućila svim zaposlenima besplatan sistematski pregled i ukoliko je potrebno, dalje preglede za zaposlene i članove njihovih porodica uz posebne cene i popuste. Dodatno, svi zaposleni u Eurobank osigurani su u slučajevima operacije i/ili ozbiljnog obolenja, u slučaju povrede i/ili trenutne ili trajne radne nesposobnosti i kod nesrećnih slučajeva u skladu sa polisom osiguranja koju plaća Banka.Takodje,za decu zaposlenih koji su preminuli isplaćuju se stipendije tokom redovnog školovanja, omogućeno je fleksibilno radno vreme u posebnim slučajevima, npr. zaposleni u centrali Banke u Beogradu, a čije je prebivalište van Beogradu imaju mogućnost da deo radne nedelje provedu u mestu stanovanja.

interna komunikacija

Kvalitetna interna komunikacija u značajnoj meri može da doprinese povećanju motivisanosti, produktivnosti, osnova je dobrih odnosa u organizaciji i održava odnos razumevanja između rukovodstva i zaposlenih. Ukoliko interna komunikacija pravilno funkcioniše, zaposleni su više posvećeni organizaciji i imaju izgrađen osećaj pripadnosti jer kompaniju doživljavaju kao svoju. Jedan od osnovnih ciljeva interne komunikacije u Eurobank je da kod svih zaposlenih ojača sliku Banke kao društveno odgovorne kompanije koja vodi računa o zaposlenima, klijentima, akcionarima i sredini u kojoj posluje.

kanali komunikacije sa zaposlenima i način uključivanja u 2012. godini predstavljeni su u uvodnom delu, u okviru mape zainteresovanih strana na str 58.

74 75


KLIJENTII TRŽIŠTE

12

76 77


klijenti

Eurobank, kao stabilna i sistemska banka koja uspešno posluje u Srbiji od 2003. sa širokom bazom klijenata od 500.000 fizičkih lica, kompanija svih veličina, preduzetnika i državnih isnstitucija, strateški je orijentisana na izgradnju efikasne brige o klijentima. Eurobank ulaže stalne napore kako bi omogućila klijentima prilagođenja i individualna rešenja, zadržala njihovo poverenje i posvetila se stvaranju i održavanju zdravih i dugotrajnih uzajamnih odnosa.

Proizvodi i UslUge

Eurobank svojim raznovrsnim proizvodima i uslugama pokušava da na najefikasniji i najbolji način odgovori na različite potrebe klijenata. Pored standardnih bankarskih proizvoda, poseban naglasak se stavlja na tzv „socijalno odgovorne“ proizvode, od kojih treba izdvojiti:

Podrška klijentima

• Subvencionisani stambeni krediti – stambeni krediti uz subvenciju države Srbije, za mlade bračne parove i klijente koji do sada nisu posedovali imovinu u svom vlasništvu.

• Krediti za energetsku efikasnost – Subvencionisani krediti namenjeni su za finansiranje izvođenja radova i nabavku opreme kojima se unapređuje energetska efikasnost porodičnih kuća ili stanova.

• Besplatne zdravstvene usluge za klijente koji primaju platu ili penziju preko Eurobank – Jedinstveni Medifree program napravljen u saradnji Eurobank i klinike Bel Medic.

• MasterCard kartica “Veliko srce” - humanitarna kartica Eurobank i Fondacije “Ana i Vlade Divac” čijim korišćenjem klijenti Banke pomažu rekonstrukciju dečjih igrališta u državnim obdaništima širom Srbije.

• Obveznice stare devizne štednje - Eurobank je klijentima omogućila da bez čekanja u redovima, jednostavnim davanjem naloga za prenos, direktno prebace novac sa svojih računa stare štednje na štedni račun (Slobodna štednja) sa mogućnošću korišćenja sredstava kad god požele.Takođe treba napomenuti da je Eurobank kao podršku angažovala dodatno uslužno osoblje tokom prvih nedelja isplate u ekspoziturama sa najvećom ferkvencijom starih štediša, sa ciljem da pomognu klijentima, smanje vreme čekanja i učine ovaj postupak što je moguće efikasnijim.

• Štednja za decu - Račun dečije štednje namenjen je onima koji u periodu odrastanja svoje dece želite štednjom da planiraju i obezbede sigurnu budućnost svoje dece

• Hipotekarni krediti - Za sve klijente koji iz objektivnih razloga ne mogu da otplaćuju svoje hipotekarne kredite (smrt ili gubitak posla) Eurobank nudi period mirovanja od 12 meseci (plaća se samo kamata). Naš zajednički cilj je da izgradimo partnerske odnose sa našim klijentima i pokušamo da pronađemo rešenje koje je najbolje za njih.

Podrška privredi

• Subvencionisani krediti za likvidnost - U skladu sa Vladinom uredbom, Eurobank je uzela aktvino učešće u programu isplate subvencionisanih kredita privredi, koji mogu biti upotrebljeni za održavanje likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava i izvoznih poslova u 2012. godini. Banka je tokom 2012. godine u sklopu ovog programa odobrila subvencionisane kredite kompanijama (malim, srednjim, velikim) u ukupnoj vrednosti od 41,9 miliona evra

alternativni kanali

• elektronsko bankarstvo (e–b@nking) - Elektronsko bankarstvo je savremeni način komuniciranja klijenata sa svojom bankom. Bez odlaska u banku, brzo i jednostavno klijent može obaviti veliki broj poslova.

78 79


• elektronski izvod – Eurobank omogućava svojim klijentima da mesečni izvod po računu /kreditnoj kartici dobijaju na e-mail adresu i na taj način smanjuje količine štampanih papira i deluje odgovorno prema prirodi. Uz dvostrano štampanje, digitalizaciju dokumenata i uvođenjem elektronskog izvoda smanjena je ukupna potrošnja papira za 12.26% u 2012. godini u poređenju sa ukupnom potrošnjom papira u 2011. godini.

• telefonsko bankarstvo - Servis koji klijentima omogućava da putem telefonskog razgovora sa operaterom Call centra, obavljaju transakcije i pristupaju informacijama o različitim proizvodima koje imaju u Banci

• aPs - Uređaj koji omogućuje da klijenti otplaćuju rate kredita i kreditnih kartica, kao i da prenesu gotovinske uplate na tekući račun bez čekanja u redovima.

briga o klijentima

Pružanje kvalitetne usluge je ključ za organizacioni uspeh, a zadovoljan korisnik direktno utiče na prihod i povećanje profitabilnosti. Eurobank je strateški orijentisana na pružanje kvalitetne usluge klijentima i u potpunosti opredeljena ka građenju konkurentske prednosti na toj osnovi.

• razvijena poslovna mreža - Usluge se pružaju stanovništvu i firmama preko poslovne mreže od 100 filijala i 9 poslovnih centara širom Srbije, lociranih u 57 gradova.

subotica

novi sad

šabacsmederevo

kragujevac

Čačak

novi Pazarniš

beograd

• Posebno odeljenje u banci koje se bavi brigom o klijentima - Odgovornost ovog odeljenja je upravo na procesima i aktivnostima koje imaju uticaj na zadovoljstvo klijenata, a glavni cilj je postavljanje usluge ka klijentu na nivo koji će biti naša konkurentna prednost.

• dosptupnost proizvoda i usluga osobama sa invaliditetom - kroz prilagođavanje svojih filijala i centrale banke, i uklanjanja fizičkih barijera

• projekat „vaše mišljenje nam je važno“ - sveobuhvatna platforma koja zapravo povezuje sve mreže i kanale za pružanje usluga i obezbeđuje klijentima jednostavan pristup i komunikaciju sa bankom.

• Kontakt centar – EuroPHONE, 080 1111 44 • Zvanična web prezentacija i mail adresa banke - www.eurobank.rs; [email protected]• Mreža od 100 ekspozitura• Eurobank Centar, Vuka Karadžića 10, Beograd

• anketa odeljenja za brigu o klijentima „koliko smo usmereni na pružanje kvalitetne usluge“ – Rezultati istraživanja služe za definisanje akcionih planova posmatranih odeljenja, čije bi ispunjenje na visoko zadovoljavajućem nivou, obezbedilo najviši mogući standard kada govorimo o pristupu koji se odnosi na brigu o klijentima.

• Personalno bankarstvo - U 84 filijale Eurobank (oko 75%) klijentima je na raspolaganju lični bankar kao i specijalno obeležen prostor koji omogućava ekskluzivno i diskretno usluživanje dobrostojećih klijenata. Lični bankari su isključivo odgovorni za usluživanje dobrostojećih klijenata i proaktivno ispunjavanje svih njihovih potreba.

• transaparentna komunikacija sa klijentima

• Svi marketing materijali su usaglašeni sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga; Banka je usvojila sve prigovore iz izveštaja Narodne Banke Srbije i korigovala sve nepravilnosti u kratkom roku.

• Zvanična Facebook strana koja predstavlja važan kanal u komunikaciji sa klijentima, sa osnovnim ciljem da se ostvari bliža veza sa klijentima kao i da se razvije jedinstvena platforma koja će pomoći banci u daljem unapređenju svog imidža kao moderne, transparentne i ka klijentima orijentisane institucije.

• Informacije o proizvodima i uslugama banke dostupne su na web site-u banke. Kodeks odgovornog oglašavanja – Eurobank je razvila interni dokument koji predstavlja osnovni standard etike, kojeg se treba pridržavati u praksi oglašavanja i marketinškog komuniciranja. Njegovi standardi primenjivi su u svim vidovima oglašavanja. U slučajevima kada oglasna poruka za depozite ili kredite sadrži kamatnu stopu ili bilo koji numerički podatak koji se odnosi na cenu ili prihod, na reprezentativnom primeru se navode sledeće informacije - vrsta depozita ili kredita, ukupan iznos, visina i promenljivost godišnje nominalne kamatne stope, visina efektivne kamatne stope, period ugovora, troškovi koji padaju na teret korisnika.

• kancelarija za odnose sa klijentima (client relationship office, cro) - blisko sarađuje sa Narodnom bankom Srbije (Centar za zaštitu potrošača), kako bi se obezbedila transparentnost i objektivnost u upravljanju odnosima sa klijentima Banke.

80 81


vreme potrebno za rešavanje prigovora

još nerešeno

do 5 dana

6-15 dana

16-30 dana

preko 31 dan

21%

8%

43%

21%

0%

Istraživanje „tajni kupac“

Cilj istraživanja je obuhvatanje svih važnih aspekata koji doprinose stvaranju konačne vrednosti za klijente; utisak o filijali, stanje u filijali, prodajni kao i završni razgovor.Na osnovu dobijenih rezultata, dokazan je visok nivo kvaliteta usluge koju pružaju zaposleni u Eurobank svojim klijentima, imajući u vidu da su glavni nalazi pokazali da:

• filijale eurobank izgledaju uredno, kako izvan tako i unutar filijale, sa jasno vidljivim i uredno izloženim reklamnim materijalom u skladu sa standardima Eurobank;

• organizacija u filijalama je na visokom nivou i pomaže klijentima da lako reše i efikas-no završe sve svoje poslove bez preteranog čekanja u redu;

• zaposleni pokazuju visok nivo profesionalnosti, u potpunosti su fokusirani na klijente i orijentisani na prodaju, dajući jasne i sveobuhvatne informacije klijentima, čime se dokazuje njihova kompetentnost i obučenost.

Detaljna anketa o zadovoljstvu klijenata sprovodi se na godišnjem ili dvogodišnjem nivou u saradnji sa agencijom za istraživanje tržišta GFK. Pored stepena zadovoljstva, ova anketa prati i indikatore vezane za pojedinačne usluge. Finasijski omnibus-istraživanje koje se sprovodi dva puta godišnje, u kome Eurobank, pored ostalih parametara, prati i nivo opšteg zadovoljstva klijenata banke.Rezultati pokazuju da je 84% klijenata zadovoljno uslugom banke, 2% nije, dok 14% nema stav.

odnos sa poslovnim partnerima i dobavljačima

Eurobank neguje transparentne odnose sa svojim poslovnim partnerima i dobavljačima, postavlja transparentne uslove tendera i obezbeđuje ravnopravan tretman svih učesnika u skladu sa usvojenom Politikom nabavke.

Na osnovu tenderskih zahteva i poziva na ponudu, koji su u skladu sa navedenom politikom, utvrđuju se obaveze dobavljača koje su, uz poštovanje specifičnosti robe/usluga koja se nabavlja, iste za sve čime se izbegava diskriminacija ili favorizovanje dobavljača. Banka koristi elektronsku platformu za tendere –Ariba, kako bi ceo postupak nabavke bio automatizovan, transparentan i u

broj prigovora na mesečnom nivou

2011 91 85 96 82 118 156 131 115 138 135 183 283

2012 246 184 244 178 191 160 183 188 154 199 157 153

0

100

200

300

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

učešće u ukupnom broju prigovora - po sektorima banke

Sektor za kreditefizičkim licima

65%

Ostali1,9%

Mali biznis5,3%

Poslovna mreža23,6%

Sektor zastambene

kredite3,1%

Sektor bankarskihoperacija

1,1%

način dostavljanja prigovora

Mediji

2011 818 532 103 160 0

2012 1194 797 171 75 0

0

400

800

1200

1600

Pisane Usmene NBS Kontakt

82 83


LOKALNA ZAJEDNICA

13

cilju smanjenja potrošnje papira. Nakon izbora dobavljača, ugovor je forma kojom se regulišu svi neophodni detalji.

Evaluacija dobavljača sa kojima banka ima sklopljen ugovor radi se kvartalno, uz učešće odeljenja koje je krajnji korisnik određene usluge/proizvoda. Internom procedurom nije obuhvaćena dvosmerna evaluacija, što je planirano za 2013. godinu. Procedurom za evaluaciju dobavljača, kao i ugovorom o nabavci definišu se pitanja vezana za žalbe i reklamacije od strane dobavljača. U nekim slučajevima od dobavljača traži se ispunjenje dodatnih uslova, kao što su, npr. da u poslovanju primenjuju ekološke standarde, da redovno isplaćuju doprinose, i sl. Kao društveno odgovorna kompanija Eurobank promoviše društveno odgovorne prakse i među svojim poslovnim partnerima, uključuje neke svoje dobavljače u DOP aktivnosti. OD 2012. godine u pozivima na tender, osim ekonomskih i tehničkih kriterijuma na kojima se zasniva izbor dobavljača, uključuje i druge kriterijume kao što su posvećenost zaštiti životne sredine, poštovanja ljudskih prava i sl. Takođe, određene proizvode kupuje od socijalnih preduzeća, čime ih uključuje u lanac nabavke.

Lokalni dobavljači su dominantno zastupljeni. Eurobank inostrane dobavljače angažuje uglavnom kada je u pitanju IT oprema čija je nabavka centralizovana na nivou Grupe.

84 85


lokalna zajednica

Uprkos činjenici da je 2012. godina bila izuzetno teška za globalno društvo i ekonomiju, Eurobank je nastavila sa strategijom kontinuiranog ulaganja u zajednicu u kojoj sa uspehom posluje.Tome u prilog govori sertifikat društveno odgovornog poslovanja dodeljen našoj banci od strane Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i epitet“„Šampion društvene odgovornosti“, koji sa ponosom nosimo.

Poslujući u 57 gradova širom Srbije, Eurobank prilikom donošenja strateških odluka uvažava interese svih zainteresovanih strana, i posebno razmatra uticaje koje njeno poslovanje ima na lokalnu zajednicu. Kao dobar korporativni građanin, trudimo se da maksimiziramo pozitivne i minimiziramo negativne uticaje poslovanja u lokalnoj zajednici. Eurobank ima misiju da podstiče ekonomski i društveni razvoj lokalne zajednice u kojoj posluje, jer upravo uključenost u lokalnu zajednicu stvara šire ekonomske i društvene rezultate, poboljšava kvalitet života zajednice, i oblikuje uređenu sredinu povoljnu za sve stejkholdere.

Eurobank, od svog osnivanja u Srbiji 2003. godine, insistira na dobro osmišljenom i kontinuiranom programu društvene odgovornosti, kao veliki investitor i sistemska banka za koju je tržište Srbije od strateškog značaja. Sveobuhvatni program korporativne društvene odgovornosti pod nazivom „Investiramo u evropske vrednosti“ grupisan u 5 osnovnih oblasti kroz koje Banka kontinuirano podržava obrazovanje, zdravstvo, zaštitu životne sredine i integraciju osoba sa invaliditetom u normalne životne i radne tokove i unapređenje srpske kulture. Do danas, u ove projekte je uloženo skoro 4 miliona evra, sa namerom da se srpska zajednica i društvo podrži tamo gde je to najneophodnije.

eurobank Parkovi

Kontinuirano ulažemo u projekte revitalizacije i rekonstrukcije centralnih gradskih parkova u gradovima sa kojima sa uspehom poslujemo. Velika satisfakcija za sve nas u Eurobank je da vidimo kako su sinule nekadašnje zelene oaze, koje su do tada bile oronule i zapuštene. Do sada smo u 7 gradova u Srbiji preuredili 10 parkova i to: Narodna bašta u Pančevu, uređen Evropski vrt u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ u Beogradu, park Učiteljskog fakulteta u Jagodini, Dunavski park u Novom Sadu, park Čair u Nišu, Sunčani park u Požarevcu, Park za venčanja na Adi Ciganliji u Beogradu, inkluzivni Park duginih boja na Bežanijskoj kosi na Novom Beogradu, park u Vrnjačkoj banji i Inkluzivni park u Pirotu.

86 87


Septembra 2012.godine završen je prvi inkluzivni park u Pirotu i jugoistočnoj Srbiji, koji je ujedno i 10-ti jubilarni u okviru velikog projekta zaštite životne sredine „Eurobank PARKOVI“. Ovaj park nalazi se u najvećem gradskom naselju koje broji preko 6000 stanovnika. Zahvaljujući donaciji naše banke, a uz podršku opštine Pirot i Udruženja osoba sa hendikepom „Feniks“opremljen je mobilijarom i gimnastičkim spravama prilagođenim potrebama dece i osoba sa invaliditetom. Realizacija ovog projekta omogućena je zahvaljujući internom nagradnom konkursu „Dobar osećaj za dobra dela“, koji je Banka organizovala sa ciljem podizanja svesti zaposlenih o značaju ulaganja u projekte društvene odgovornosti. Prednost su imali projekti koji uključuju veći broj aktera (npr. zaposlene, banku, medije, državne ili organe lokalne samouprave, nevladin sektor), kao i oni koji rešavaju neki od gorućih društvenih problema.Među više od 40 pristiglih predloga Inkluzivni park u Pirotu je izabran za pobednički društveno odgovoran projekat, a poslala ga je naša koleginica rukovodilac filijale u Pirotu. Sađenjem pitomog kestena, simbola blagostanja i dugovečnosti, dali smo primer ekološke svesnosti i doprinos ozelenjavanju inkluzivnog parka.

„Naš grad je danas dobio izuzetan dar od Eurobanke, prvi inkluzivni park u Pirotu i u celom regionu jugoistočne Srbije, koji će pružiti jednake mogućnosti za igru svoj deci. Njihova radost je merilo našeg uspeha i kada na ovakav način doprinesemo dečijim osmesima, možemo biti sigurni da smo uradili veliku stvar za budućnost čitave zajednice. “

Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot

Facebook stranica “eurobank parkovi”

U sklopu projekta obnove parkova u gradovima Srbije, sa ciljem da širu javnost informiše i podstakne da razmišlja o zaštiti životne sredine, Eurobank je početkom oktobra otvorila i Facebook fun stranu “Eurobank Parkovi”. Na stranici je tokom jeseni 2012. organizovan nagradni foto-konkurs na temu “Razlog da budem u parku”, gde su fanovi mogli da postave autorske fotografije iz parkova koje je banka obnovila. Konkurs je trajao 2 meseca, a rezultat akcije je zaista bio veoma zapažen, jer je privukao više od 5.000 ljubitelja parkova, učinivši teškim posao za specijalni žiri da nagradi najbolje 3 fotografije.

www.facebook.com/eurobankparkovi

Zajednička akcija eurobank i klinike bel Medicmedifree® usluga

Stavljajući u fokus svog odgovornog poslovanja očuvanje zdravlja i zdravstvenu prevenciju, Eurobank je sa opštom bolnicom Bel Medic pokrenula jedinstveni sistem zdravstvene zaštite Medifree®, namenjen njenim klijentima i zaposlenima.

Medifree® omogućava klijentima koji primaju platu ili penziju preko Banke neograničen broj besplatnih specijalističkih pregleda u toku godine u bolnici Bel Medic, kod lekara određenih specijalnosti. U pitanju je jedinstvena usluga na bankarskom tržištu Srbije i pokazatelj njene uspešnosti jeste oko 9.000 zadovoljnih klijenata koji koriste ovu vrstu usluge.

Korisnici Medifree usluge jednom mesečno dobijaju SMS poruke kojim ih Banka obaveštava o dostupnim besplatnim pregledima za taj mesec. U nameri da dodatno promovišemo zdravstvenu prevenciju i izađemo u susret klijentima koji obavljaju svoje transakcije u ekspozituri, bili su organizovani besplatni pregledi u 15 filijala beogradskog regiona. Pomenuta akcija imala je veoma pozitivne komentare, pa prenosimo jedan od utisaka našeg kolege:

„Ovo je bio zaista zanimljiv i uspešan dan u našoj filijali.Smatram da je ova akcija uspela,imajući u vidu da je na razgovoru i pregledu kod doktorke bilo oko 20 klijenata.“

Kako bi zaposlenima pružila mogućnost da redovno i kvalitetno kontrolišu svoje zdravlje Banka je pokrenula i program besplatnih sistematskih pregleda, a omogućila je i niz popusta za članove uže porodice zaposlenih.

Humanitarna mastercard kartica “velIko srce”

Nakon što je banka podržala i sprovela niz projekata društvene odgovornosti u sredinama u kojima posluje, po prvi put je odlučila da ponudi jedan svoj proizvod - kreditnu karticu u humanitarne svrhe. Eurobank i Fondacija „Ana i Vlade Divac“ lansirali su početkom februara 2010. godine humanitarnu MasterCard karticu „Veliko srce“, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Vlade Republike Srbije. Kroz saradnju sa lokalnom samoupravom, primećeno je da je mnogim igralištima potrebno održavanje ili popravljanje, a lansiranjem donatorske kartice želja Banke bila je da popravi stanje u kome se ona nalaze i ponudi deci Srbije bolje i sigurnije mesto za igru. Istraživanje o individualnoj i korporativnoj filantropiji potvrdilo je da je spremnost za podršku kod kompanija najviše izražena kada su u pitanju deca kao najosetljivija kategorija, dok je Fondacija Ana i Vlade Divac prepoznata kao jedna od najvećeg poverenja.

88 89


Upotreba jedinstvene MasterCard kartice pruža priliku klijentima Banke da podrže obnovu dečjih igrališta u državnim obdaništima širom Srbije, bez dodatnih troškova. Prilikom svake transakcije karticom „Veliko srce“, Banka izdvaja 1 odsto od svoje zarade i 50 odsto od troškova za mesečno održavanje računa i usmerava ih za obnovu dečjih igrališta.

Klijenti koji se odluče za MasterCard karticu „Veliko srce“, ne snose nikakve dodatne troškove i mogu da je koriste kao bilo koju standardnu kreditnu karticu – za kupovinu i podizanje gotovine. O uspehu ovog projekta govore cifre: više od 25.000 korisnika „Velikog srca“ ili 32% od ukupno izdatih kartica), zahvaljujući kojima je obnovljeno 13 igrališta u dečjim vrtićima širom Srbije, u kojima boravi više od 9.000 mališana. Sva igrališta ujedno su prilagođena i bezbednoj igri dece sa invaliditetom, čime doprinosimo njihovoj socijalnoj inkluziji.

U sprovođenu ovog projekta, kao što je gore spomenuto, Banka sarađuje sa lokalnom samoupravom (gradovima u kojima se realizuju konkretne aktivnosti), resornim ministarstvima, roditeljima i menadžmentom predškolskih ustanova u svim gradovima u Srbiji gde je do sada projekat sproveden: Beograd, Niš, Nova Pazova, Vlasotince, Čačak, Pančevo, Bor, Rujišnik, Prokuplje, Novi Pazar, Kraljevo, Inđija, Kragujevac, te nevladinim organizacijama , istaknutim humanitarnim radnicima.

Poseban akcenat u tim projektima stavljen je na intenziviranje uključivanja zaposlenih u Banci u aktivnosti i sprovođenje strategije društveno odgovornog poslovanja, kroz njihovo učešće u konkretnim projektima. U martu 2012, godine organizovan je interni nagradni konkurs za Rukovodioce filijala koje smo pozvali da šalju predloge za rekonstrukciju igrališta u vrtićima. Selekciona komisija u kojoj su se nalazili predstavnici, Fondacije Ana i Vlade Divac i menadžmenta Eurobank,na osnovu bodovne liste odabrala je one vrtiće koji su zadovoljili unapred definisane kriterijume, a sa kojima su sve kolege bile upoznate.

Na internom konkursu pobedili su predlozi kolega i tokom 2012. g.renovirana su sledeća igrališta vrtića:

• „crvenkapa“ u Kragujevcu, koje pripada jednoj od najstarijih i najbrojnijih Predškolskih ustanova u okviru koje boravi više od 4.500 dece (maj).

• „sunce“ u Inđiji, sa više od 520 dece raspoređenih u 18 grupa, (jun)• „Mladost“ u Kraljevu, koje pohađa 270 dece, u kome postoji i razvojna grupa celednevnog

boravka dece sa invaliditetom, (septembar) • Vrtić „Moje dete“ i Regionalni centar za dnevni boravak dece sa invaliditetom, koji zajednički

dele ovo igralište, Novi Pazar (oktobar)

Zajednička misija Eurobank i Fondacije je da obezbedimo brigu, obrazovanje i zdravu sredinu za svu decu bez obzira na njihovu nacionalnu, rasnu, versku, ili bilo koju drugu pripadnost, što smo nadamo se i uspeli. Partnerstvo sa Fondacijom Divac komunicirano je svim ciljnim grupama:

• klijenti - svakog meseca korisnik kartice Veliko srce dobija mesečni izveštaj šta je urađeno u okviru projekta “Veliko srce“, kao i SMS obaveštenja. Banka pred Novu godinu i Božić šalje zahvalnicu i poklon klijentima koji najviše koriste ovu karticu.

• zaposleni - svi zaposleni su putem e- maila, internih novina ili Euro PORT-a bili pravovremeno upoznati sa aktivnostima na projektu “Veliko srce”, te su i sami učestvovali u odabiru vrtića za rekonstrukciju putem internog konkursa.

• lokalna vlast/opština - nadamo se da smo pomogli i lokalnoj vlasti/opštinama, koja nije morala da izdvaja sopstvena sredstva da bi rekonstuisala igrališta koja su bila u jako lošem stanju, te podstakli i druge kompanije da posluju društveno odgovorno.

• javnost - Putem lokalnih/nacionalnih medija javnost je bila pravovremeno informisana. Nakon svakog otvaranja igrališta banka je slala saopštenje za medije i fotografije predstavnicima lokalnih/nacionalnih medija. Svečanom otvaranju prisustvuovali su gradonačelnici gradova, rukovodstvo vrtića, lokalne nevladine organizacije, mediji, a dokumentarni film o projektu distribuirao se medijima sa ciljem da obezbedi osnovne informacije o projektu i podigne svest potencijalnim korisnicima kartice.

Veliko srce je jedan od najuspešnijih društveno odgovornih projekata Eurobank koji je privukao veliku pažnju medija sa ukupno 333 objave od pokretanja projekta, , dok je samo tokom 2012. godine ostvareno 70 objava. Kao istaknuti humanitarni radnik, bivši košarkaš I Predsednik OK-a Vlade Divac obilazi sve vrtiće, posvećuje svoje vreme mališanima u igri i u priči, te ih podstiče da se bave sportom i na taj način od najranijeg detinjstva brinu o svom zdravlju.

„Promovisanje sporta od najmlađeg doba i upućivanje dece na timski duh i pravilan razvoj. Takođe, ovo je jedan od najjednostavnijih načina da poslovni ljudi i drugi korisnici kreditnih kartica podrže lepše detinjstvo dece koja pohađaju državne vrtiće

Vlade Divac

„Šaljem vam sliku svoje dece,jer nisam znao kako drugačije da vam se zahvalim.Mislio sam da će vam osmeh na licima moje dvoje dece biti jedno VELIKO HVALA, za vaše VELIKO SRCE.

Poruka porodice Delimeđac, Novi Pazar

veliko srce na socijalnim mrežama

Sredinom 2012. godine zajedničkim snagama pokrenuli smo FB fun stranicu „Veliko srce“ koja broji više od 5.000 pratilaca. Pored predstavljanja projekta i pojedinačnih akcija, krajem 20102. godine, organizovali smo nagradni konkurs „Mali crtež za veliku nagradu“, putem kojeg je pristiglo 50 prelepih dečijih radova, sa opisom kako bi voleli da izgleda njihovo dvorište u vrtiću. Prva 3 pobednička crteža, koja su odabrali predstavnici Banke, Fondacije i medija dobila su kao nagradu rekonstrukciju igrališta u svojim vrtićima, tako da će tokom 2013. svečano biti otvorena igrališta u Dimitrovgradu, Beogradu/Zvezdari i Pečenjevcu, opština Leskovac.

https://www.facebook.com/velikosrce

90 91


nagrađivanje najboljih maturanata srednjih škola srbije pod pokroviteljstvom njegovog kraljevskog visočanstva aleksandra II karađorđevića

Eurobank je u junu 2012. godine, šestu godinu zaredom, finansijski podržala program podrške talentovanim učenicima srednjih škola Srbije, koji Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević priređuje na Belom Dvoru u vidu tradicionalnog prijema za 500 najboljih maturanata iz svih srednjih škola u Srbiji. Podržavajući taj program, Eurobank, doprinosi adekvatnom školovanju i usmeravanju mladih ljudi koji predstavljaju budućnost Srbije.

podrška programu „upoznajte biznis iz prve ruke“

Američka privredna komora u Srbiji i Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu organizovali su posetu studenata i mladih diplomaca našoj banci. Studenti i diplomci sa pravnog i ekonomskog fakulteta, kao i oni sa FON-a imali su priliku da provedu ceo dan u Banci, i u direktnom kontaktu sa rukovodiocima banke steknu nova znanja o savremenom poslovanju jedne finansijske institucije. Studentima je dobrodošlicu poželeo Predsednik IO Filippos Karamanolis, potom Ivan Vujačić, Član UO koji ih je kratko upoznao sa poslovanjem banke u Srbiji, Danijela Milić, Rukovodilac službe za poslove sa velikim klijentima koja im je predstavila Sektor za korporativno bankarstvo, a videli su kako funkcioniše Sektor sredstava i likvidnosti u praksi.Od 2008.godine, od kada se program sprovodi realizovano je 15 poseta kompanijama članicama, a do sada je više od 500 studenata imalo priliku da upozna biznis iz prve ruke.Evaluacioni podaci nakon posete govore da je poseta ispunila očekivanja studenata, da su govornici bili pristupačni i otvoreni za pitanja i diskusiju, te da će im saveti koje su dobili od stručnjaka koristiti prilikom daljeg planiranja karijere.

generalni pokrovitelj pozorišta “atelje 212“

Eurobank je u sezoni 2011/2012. bila generalni pokrovitelj beogradskog pozorišta Atelje 212. Odlukom o sponzorstvu jednog od najeminentnijih srpskih pozorišta, na čijoj se sceni izvode moderni komadi domaćih i stranih autora, Eurobank je potvrila opredeljnost da pruži podršku društvu i kulturi, koji su stožeri našeg društva.Saradnja banke i pozorišta ostvarena je na inicijativu glumaca Ateljea 212, u želji da zajedničkim snagama razvijaju i promovišu umetnost i kulturu u Srbiji.

donacije i sponzorstva banke

Aktivnosti Eurobank obuhvataju dobrotvorne inicijative širom Srbije pokrivajući potrebe društveno socijalnih i vaspitnih institucija u lokalnim sredinama gde Banka posluje. Vredno je spomenuti neke od njih:

• Sponzorstvo”Noći knjige” u saradnji sa izdavačkom kućom Laguna i knjižarama Delfi • Akcija poklanjanja novogodišnjih paketića deci oboleloj od raka u saradnji sa NURDOR-om• Donacija za Košarkaški klub “Radnicki“ iz Kragujevca • Donacija za Beogradski bebi klub • Donacija beogradskom udruženju za pomoć osobama sa autizmom

Takođe, vredno je napomenuti i da su namenski otvoreni humanitarni računi u našoj banci oslobođeni troškova održavanja računa i platnog prometa u zemlji i inostranstvu.

sve zainteresovane strane prijavne aplikacije za sponzorstva i donacije mogu pronaći na internet stranici www.eurobank.rs/doprinos zajednici. sve prijave se šalju na e mail adresu [email protected], koja odgovara na iste u roku od 30 dana.

ZAŠTITAŽIvOTNESREDINE

14

ZaštIta žIvotne sredIne

Zaštita životne sredine je preduslov za održivi razvoj i jedan od ključnih stubova korporativne društvene odgovornosti. U tom duhu, Eurobank neprekidno uvodi relevantne procese u svoje poslovne operacije i preduzima akcije u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu.

Politika zaštite životne sredine usvojena je na nivou Grupe 2003. godine od strane najvišeg menadžmenta. Ciljevi Banke u oblasti životne sredine definisani su u Politici, a detaljno obrazloženi u smernici „Sistem upravljanja životnom sredinom” zajedno sa preporukama za implementaciju i primerima dobre prakse. Za ovu oblast nadležno je Odeljenje za zaštitu životne sredine, u okviru Sektora bankarskih operacija. Rukovodilac ovog odeljenja odgovara direktno članu najvišeg manadžmenta (član Izvršnog odbora). Banka upoznaje sve novozaposlene sa svojom politikom, smernicima i procedurama zaštite životne sredine kroz distribuciju internog dokumenta Smernice za upravljanje ekološkim i soijalnim rizicima u kreditnom procesu i Program uštede energije koji su dostupni na internom portalu.

Svakodnevne bankarske operacije imaju direktan uticaj na životnu sredinu, prvenstveno zbog korišćenja energije, vode, papira kao i ostalih prirodnih resursa. U toku 2012. godine, Eurobank je intezivirala aktivnosti u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu.

klimatske promene i sitem upravljanja zaštitom životne sredine

Eurobank posvećuje posebnu pažnju potencijalnim ekološkim rizicima koji mogu nastati obavljanjem svakodnevnih operacija. U cilju smanjenja ovih rizika, Banka kontinuirano radi na razvoju i pravilnoj primeni sistema upravljanja životnom sredinom koji je u skladu sa međunarodnim standardom ISO 14001.

sistem upravljanja zaštitom životne sredine

U skladu sa našom posvećenošću ekološki odgovornom poslovanju, i naporima da razvijemo i implementiramo Sistem upravljanja zaštitom životne sredine, analizirani su ukupni uticaju koje Banka tokom obavljanja svakodnevnih operacija ima na životnu sredinu. Rezultati analize poslužili su kao osnova za definisanje ključnih inicijativa koje za cilj imaju smanjenja uticaja na životnu sredinu:

1. Racionalizacija utroška energije i smanjenje gasova sa efektom staklene bašte2. Upravljanje papirom i papirnim otpadom3. Racionalna upotreba prirodnih resursa (voda i energija)4. Principi “Zelenih nabavki”5. Smanjenje otpada koji je generisan obavljanjem svakodnevnih aktivnosti6. Ponovna upotreba materijala, odnosno tonera za štampače7. Proces ponovne upotrebe proizvedenog otpada8. Sigurno i bezbedno odlaganje otpada9. Reciklaža svih vrsta otpada (papir, električni i elektronski otpad, ambalažni otpad,

istrošene baterije i ostalo)10. Procena uticaja na životnu sredinu u toku donošenja odluka o sponzorstvu/odluka o finansiranju11. Razvoj “Zelenih proizvoda i usluga”

očuvanje energije i prirodnih resursa

Široko uvođenje digitalizacije dokumenata, sa modernim i potpuno bezbednim sistemom upravljanja, dozvolilo nam je transformaciju operacija iz “zasnovanih na papiru” u operacije “bez papira”, vodeći nas ka poboljšanom i bržem pružanju usluga našim klijentima, istovremeno čuvajući i troškove i životnu sredinu optimizacijom potrošnje papira i tonera.

93


94 95


Upravljanje energijom

Implementacija efikasnog sistema za upravljanje energijom i smanjenje potrošnje energije je vrlo značajna komponenta smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. U tom cilju, Banka je pre-duzela sledeće akcije:

• Distribuiranje saveta za uštedu energije na radnom mestu svim zaposlenima putem elektronske pošte, internih novina i intraneta

• Zamena dekorativnih halogenih lampi ekološki prihvatljivim LED lampama u svim filijalama• Instalacija energetski efikasnih sistema grejanja, ventilacije i hlađenja u svim renoviranim

poslovnim prostorijama

Ekologija

Ove akcije su bile prva faza naših napora da kontinuirano povećavamo energetsku efikasnost, što će rezultirati pozitivnim uticajem na klimatske promene.

Uprkos činjenici da Banka uglavnom indirektno utiče na emisiju gasova staklena bašte (kroz potrošnju električne energije), značaj praćenja uticaja na klimatske promene svrstan je u jedan od naših prioriteta u borbi za očuvanje životne sredine, što je rezultiralo praćenjem potrošnje energije svih vrsta, kao i nastalih emisija gasova.

Direktna potrošnja energije se odnosi na sagorevanje prirodnog gasa i nafte za potrebe grejanja, dok se indirektna potrošnja odnosi na električnu energiju koja se upotrebi u toku obavljanja poslovnih operacija Banke.Banka prati i vodi evidenciju o potrošnji energije u svim poslovnim prostorima u kojima obavlja delatnost (pet administrativnih zgrada, magacin i 100 filijala). U 2012. godini potrošnja električne energije iznosila je 7,173,447.67 kWh, što je, u poređenju sa ukupnom potrošnjom električne energije u 2011. godini smanjene za 11.24%.

Detaljnije, totalna potrošnja direktne energije u 2012. godini iznosila je:

• Prirodni gas (40,380 m3), odnosno 394,609 kWh• Nafta (23,000 l), odnosno 241,500 kWh

ukupna potrošnja električne energije (kWh)

2009 2010 2011 2012

8,200,000

7,822,774

7,626,355

7,173,448

8,081,760

8,000,000

7,800,000

7,600,000

7,400,000

7,200,000

7,000,000

6,800,000

6,600,000

totalna direktna i indirektna emisija gasova po težini

U 2012. godini Eurobank je nastavila svoje napore da smanji emisije CO2 preduzimajući akcije u cilju smanjenja potrošnje energije:

• Zamena dekorativnog osvetljenja ekološki prihvatljivijim sijalicama• Instalacija energetski efikasnih sitema grejanja, ventilacije i hlađenja prilikom renoviranja

poslovnih prostora

Ukupna emisija CO2 merena je na osnovu potrošnje direktnih i indirektnih oblika energije. Konverzija utrošene energije u emisiju ugljen dioksida izračunata je na osnovu zvaničnih kalkulatora WRI/WBCSD GHG Protokola.

96 97


Ukupna emisija gasova staklene bašte nastalih utrošenom energijom iskazana u ekvivalentu ugljen dioksida u 2012. godini iznosila je:

energetski resurs emisije co2 (t)

Prirodni gas 73.09

Nafta 75.59

Električna energija 4,812.48

Ukupno 4,961.16

emisija co2 iz utrošene energije (u tonama)

2009 2010 2011 2012

6,000

5,5985,457

4,961

5,940

5,500

5,000

4,500

4,000

Potrošnja vode u 2012. (m3) 23,370.00

upravljanje ČvrstIM otpadoM

Finansijske institucije u svakodnevnom poslovanju najviše koriste kancelarijsku opremu i potrošni materijal. Najznačajnije kategorije kancelarijskog materijala su papir, kartonska ambalaža, kompjuteri, električna i elektronska oprema, toneri i kertridži. Imajući u vidu navedeno, Banka generiše uglavnom neopasan otpad prilikom obavljanja delatnosti, ali i električni i elektronski otpad, koji spada u kategoriju opasnog otpada. Uzimajući u obzir sve kategorije otpada, Eurobank je implementirala Sistem upravljanja opasnim i neopasnim otpadom.

reciklaža i upravljanje potrošnjom papira

U skladu sa osnovnim principima upravljanja otpadom (smanji, ponovo iskiristi i recikliraj), Eurobank je implementirala Sistem upravljanja papirom i otpadnim papirom sa ciljem da smanji potrošnju papira, kao i otpada nastalog ovom potrošnjom. Tokom 2012. godine, Eurobank je preduzela niz akcija:

• elektronski izvod • digitalizacija dokumentacije• sistem upravljanja štampanjem, odnosno obostrano štampanje papira, pri čemu je ušteda u

potrošnji papira 25%

Preduzete akcije smanjile su ukupnu potrošnju papira za 12.26% u 2012. godini u poređenju sa ukupnom potrošnjom papira u 2011. godini.

Potrošnja papira (t)

2009

87.82

2011

89.22

0.00

20.00

40.00

80.00

120.00

100.00

60.00

2010

105.56

2012

77.06

Pored toga, Banka je kreirala procedure za upravljanje papirnim otpadom. Specijalne korpe za sakupljanje papirnog otpada postavljene su u svim administrativnim zgradama.U 2012. godini, Banka je reciklirala 24.8 tona papira, što iznosi 32.18% ukupne godišnje nabavke papira.

Reciklaža papira (t)

2009

9.00

2011

31.58

0.00

5.00

10.00

15.00

25.00

35.00

30.00

20.00

2010

30.00

2012

24.80

reciklaža tonera

U 2011. godini Banka je implementirala sistem upravljanja istrošenim tonerima. Svi istrošeni toneri i kertridži iz filijala i administrativnih zgrada šalju se na reciklažu. U 2012. godini, 766 tonera je reciklirano, što je u poređenju sa 244 reciklirana tonera u prethodnoj godini, porast od 213.93%.

98 99


upravljanje elektronskom i električnom opremom

U skladu sa zakonskim propisima o odlaganju opasnog otpada, Eurobank je sklopila ugovor sa kompanijom koja poseduje sve neophodne dozvole za transport, odlaganje i tretman opasnog otpada. U 2012. godini, Banka je reciklirala 3.27 tona električnog otpada (IT oprema, monitori, laptopovi, štampači, skeneri i ostali elektronski uređaji).

Ukupan iznos recikliranog opasnog otpada po godinama (t)

godina

2010 11.36

2011 6.30

2012 3.28

Ukupno 20.94

odgovorno finansiranje – sistem upravljanja ekološkim i socijalnim rizicima

Efikasan sistem upravljanja ekološkim i socijalnim rizicima je izuzetno važan deo razvoja poslovne startegije Eurobank. U tom smislu, Banka je implementirala sisteme procene, evaluacije i monitoringa ekoloških i socijalnih rizika, koji su usaglašeni sa zakonskim propisima Republike Srbije, kao i sa međunarodnom dobrom praksom i standardima.

Investicije u cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu

U svim filijalama Banke halogene sijalice zamenjene su LED lampama, koje, imajući u vidu tehničke karakakteristike, imaju daleko manji negativan uticaj na životnu sredinu.Ukupna investicija u zamenu dekorativne rasvete u filijalama iznosila je 12,400 eura. Očekivan pozitivan uticaj na životnu sredinu prikazan je u tabeli:

Halogene led

Potrošnja energije WAT 35 ✘ 4 ✔8.75

puta manja

efikasnost lm/W 22 ✘ 107 ✔4.86

puta većatrajanjebroj radnih sati 3000 ✘ 30-50000 ✔

11.67puta duže

Zagađenje živ. sredineizraženo u CO2 kg/god. 175 ✘ 35 ✔

5 puta manje

GRI INDEKSI INDIKATORI

15

100 101


1. strategija i analiza Status

1.1 Uvodna reč Predsednika Izvršnog odbora ●

1.2 Strategija i opis ključnih uticaja, rizika i prilika ●

2. profil 2.1 Naziv organizacije ●

2.2 Osnovna delatnost,proizvodi i usluge ●

2.3 Operativna struktura organizacije ●

2.4 Lokacija ●

2.5 Broj zemalja u kojima organizacija posluje ●

2.6 Pravna forma i priroda vlasništva ●

2.7 Tržišta na kojima organizacija posluje ●

2.8 Veličina organizacije ●

2.9 Značajne promene u periodu izveštavanja ●

2.10 Nagrade u periodu izveštavanja ●

3. Parametri izveštaja3.1 Period izveštavanja ●

3.2 Datum poslednjeg izveštaja ●

3.3 Ciklus izveštavanja ●

3.4 Kontakt osoba ●

3.5 Metodologija izrade izveštaja, materijalnost i određivanje sadržaja izveštaja ●

3.6 Granice izveštaja ●

3.7 Relevantnost izveštaja ●

3.8 Principi kvaliteta izveštaja ●

3.9 Tehnike merenja i izračunavanja ●

3.10 Matrica materijalnosti ●

3.11 Izmene u odnosu na prethodni izveštaj koje se tiču granica, opširnosti ili metoda izveštavanja ●

3.12 Verifikacija izveštavanja ●

4. upravljanje, obaveze i uključenost zainteresovanih stranaUpravljanje

4.1 Upravljačka struktura, mandat i sastav najvišeg upravljačkog tela i njegovih odbora ●

4.2 Procenat žena u upravljačkim telima ●

4.3 Da li predsednik najvišeg upravljačkog tela ujedno ima i izvršnu funkciju ●

4.4 Kako zaposleni i akcionari komuniciraju sa najvišim upravljačkim telima ●

4.5 Povezanost između nadoknada za najviša upravljačka tela, više rukovodstvo i performansi preduzeća ●

4.6 Sukobi interesa ●

gri indeks i indikatori

102 103


4.7 Procedura za imenovanje članova najviših upravljačkih tela ●

4.8 Politike i strategije ●

4.9 Kako nadzorni organ kontroliše upravljanje održivošću ●

4.10 Kako se evaluira rad najvišeg upravljačkog tela ●

Obaveze prema spoljnim inicijativama

4.11 Upravljanje rizicima ●

4.12 Privrženost eksterno razvijenim principima ●

4.13 Članstvo u udruženjima ●

Uključenost zainteresovanih strana

4.14 Lista uključenih zainteresovanih strana ●

4.15 Proces za definisanje zainteresovanih strana ●

4.16 Pristup uključivanju zainteresovanih strana ●

4.17 Glavne teme koje su pokrenule zainteresovane strane ●

5. oblasti i indikatoriEC Ekonomski indikatori

EC1Core Direktna generisana i distribuirana ekonomska vrednost ●

EC7Core

Postupci za zapošljavanje lokalne radne snage i udeo domaćeg stanovništva u redovima višeg rukovodstva ●

en životna sredinaEN 4Core

Indirektna potrošnja energije prema primarnom izvoru energije ●

EN 5 Ad

Ušteda energije usled smanjene upotrebe i povećanja energetske efikasnosti. ●

EN 7Ad

Inicijative za smanjenje indirektne potrošnje energije i ostvarena smanjenja. ●

EN8Core Ukupna potrošnja vode, prema izvoru ●

EN16Core

Ukupne direktne i indirektne emisije gasova staklene bašte po težini (CO2) ●

EN22Core Ukupna težina otpada prema vrsti i metodi zbrinjavanja ●

EN26Core

Inicijative za ublažavanje uticaja proizvoda i usluga na životnu sredinu i opseg ublažavanja uticaja ●

la radna prava i zaposleniLA1 Core Ukupna radna snaga ●

LA 2Core Ukupan broj i stopa fluktuacije zaposlenih ●

LA 3Ad

Beneficije osigurane zaposlenima sa punim radnim vremenom ●

LA 7Core

Stopa povreda, profesionalnih bolesti, izgubljenih dana i izostanaka i broj smrtnih slučajeva povezanih sa nesrećama na radu prema regiji

●

LA 8Core

Programi obrazovanja, obuke, savetovanja, prevencije i kontrole rizika namenjeni pružanju pomoći članovima radne snage, njihovim porodicama ili članovima zajednice u vezi sa ozbiljnim bolestima.

●

LA 10Core Ukupan broj sati obuke prema kategoriji zaposlenih. ●

LA 11 Ad

Programi za sticanje veština i učenje tokom celog životnog veka koji podržavaju stalnu mogućnost zapošljavanja zaposlenih i pomažu im u uspešnom okončanju radnog veka.

●

LA 12 Ad

Procenat zaposlenih koji dobijaju redovnu ocenu radnog učinka i individualnog razvoja. ●

LA 15Core

Povratak na posao i stopa zadržavanja radnog mesta posle porodiljskog odsustva,prema polu

Hr ljudska pravaHR 4Core

Ukupan broj slučajeva diskriminacije i preduzete korektivne mere. ●

HR 5Core

Delatnosti prepoznate kao one ukojima bi u značajnoj meri moglo bitiugroženo ostvarivanje prava na sloboduudruživanja i kolektivno pregovaranje temere poduzete u cilju podržavanja tihprava.

●

so lokalna zajednica

SO 1Core

Procenat lokaliteta i operacija/aktivnosti kompanije na kojima postoje programi uključivanja lokalne zajednice, procene uticaja i razvoja.

●

Pr odgovornost za proizvod ●

PR 3Core

Vrsta podataka o proizvodu/usluzi definisanih kompanijskim pravilima i procedurama ●

PR 5 Ad Kompanija sprovodi istrazivanja zadovoljstva klijenata ●

PR 6Core

Programi za poštovanje zakona,standarda i dobrovoljnih kodeksa koji se odnose na marketinške komunikacije ●

● ispunjeno

104

Poštovani,

Stavili smo vam na raspolaganje prvo izdanje izveštaja o društveno odgovornom poslovanju Eurobank a.d., Beograd, urađeno prema međunarodno priznatoj Globalnoj metodologiji za izveštavanje - GRI. Trudili smo se da obuhvatimo sve relevantne teme koje se tiču naših poslovnih operacija i finansijskih performansi, sa osećajem odgovornosti prema zaposlenima, akcionarima, korisnicima bankarskih usluga i zajednici u kojoj poslujemo od 2003. godine. U cilju unapređenja komunikacije sa Vama – našim zainteresovanim stranama na koje utičemo direktno ili indirektno svojim poslovanjem, te Vašeg većeg stepena uključenosti u naše poslovanje, ovim putem želimo da uspostavimo otvorenu i transparentnu komunikaciju.

Drugim rečima, Vaše mišljenje nam je važno!

Ukoliko izdvojite malo vremena, i popunite anketu koja sledi, pomoći ćete nam da unapredimo naredni proces izveštavanja, i da shvatimo koje su to bitne teme i aktivnosti koje treba da poboljšamo i/ili istaknemo.

1. kojoj grupi zainteresovanih strana pripadate?

Investitori i akcionari Klijenti Zaposleni Dobavljači Nevladina organizacija Mediji

2. da li ste upoznati sa društveno odgovornim inicijativama i projektima eurobank? (izaberite bilo koji od ponuđenih odgovora)

Ne Da, putem Izveštaja o odgovornomposlovanju Da, preko donacija/sponzorstava Da, preko medija Drugo (navesti):................................................................................................................................................................................................................................................

3. za koju inicijativu ili projekat smatrate da je bio izuzetno zapažen?................................................................................................................................................................................................................................................

4. navedite oblasti ili teme u kojima smatrate da je banka pokazala nedovoljan stepen rezumevanja za potrebe zainteresovanih strana ................................................................................................................................................................................................................................................5. da li smatrate da postoje određene oblasti ili aktivnosti koje bi banka mogla da sprovodi, kako bi dodatno unapredila svoju strategiju korporativne društvene odgovornosti? (ukoliko je odgovor potvrdan, navedite koje)................................................................................................................................................................................................................................................

6. koji je po vama nakorisniji kanal komunikacije sa eurobank? (označite jedan ili više)

Telefonski poziv Internet (e-mail) Zaposleni u Eurobank (ekspoziture banke) Zvanični događaji u organizaciji banke Drugo (navedite)................................................................................................................................................................................................................................................

7. da li su informacije u izveštaju postavljene na sistematičan i jasan način? Ne Da

a n k e t a

popunjenu anketu možete poslati na:Eurobank a.d., BeogradVuka Karadžića 10, BeogradMilena Stupare-mail: [email protected]

Za pravna lica

Ime i prezime: _______________________________________________

Kompanija: ___________________________________________

Adresa: _______________________________________________________

Telefon: ______________________________________________________

E-mail: ______________________________________________________

Za fizička lica

Ime i prezime: _______________________________________________

Adresa: _______________________________________________________

Telefon: ______________________________________________________

E-mail: ______________________________________________________

www.eurobank.rs

Ovaj izveštaj je štampan na FSC sertifikovanom papiru koji je proizveden kontrolisanim rastom šuma

Documents

2012 GODIŠNJI IZVEŠTAJ · Primljeni krediti 31 27.758.088 26.894.761 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata 32 54.715 43.198 Obaveze za poreze 33 20.021