BEOGRADSKI · 2012-04-11 · David Albahari BARMEN Svi mi samo gledaju sise, qutito pomisli devojka dok ju je doma}ica predstavqala gostima koji su stigli pre we. Stajali su ispred

leto

godina VI / broj 19/ 15. jun 2010.

BEOGRADSKIKWI@EVNI ÂSOPIS

SADR@AJ

David Albahari: Barmen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Neboj{a Vasovi}: Novi nara{taj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Ivana Dimi}: Strah od kenotafa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Milan \or|evi}: Plodovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Vule @uri}: Dani sira i vojne muzike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Sowa Atanasijevi}: Tri minijature . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Svetozar Vlajkovi}: Se}awe na Dekarta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Jovana Buqagi}: Ofelijin veo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Miroqub Todorovi}: Zamka i zver . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Ilija Baki}: Dvolica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Milica Pani}: Zapravo veoma obi~no . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

n n n SVETlarnik

Rolf Jakobsen: Jutarwe vrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Hugo Hamilton: Nezavr{ene pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Kerol En Dafi: Kraqica Kong . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

n n n@IVOTI PESNIKA

Grejem Rob: Bitka oko “Ernanija” (iz biografije V. Igoa) . . . . . . . . . . 69

n n n SE]AWA, GODI[WICE

Muharem Bazduq: Selimovi}ev dug Andri}u: jedna ilustracija . . . . . . 87

n n n TUMAÊWAKatarina Bugar~i}: Istorija u romanima Davida Albaharija . . . . . . . 95

Sem Slout: Prustovska rezonanca u Nabokovqevoj Loliti . . . . . . . . . 106

Adam Zagajevski: Ni~e u Krakovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

Pol Valeri: Problem muzeja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

n n n BEOGRADSKI SVEMIR

Momo Kapor: Halo, Beograd! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Spomenka Kraj~evi}: Krugom dvojke (II) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

Aleksandar Milosavqevi}: Stranci na Pozorju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

Slobodan Jovanovi}: Prole}no miksovawe na Dor}olu . . . . . . . . . . . . . 157

n n n KWIGEIvan Radosavqevi}: [ta sa ìvotom

(Preìvqavawe D. Mihailovi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

Dragana Stoli}: Sme{ne pobede i tu`ni porazi (]erka D. Albaharija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

Rastko Simi}: Hamer i opanci (Narodwakova smrt V. @uri}a) . . . . . 168

Sr|an Vu~ini}: Hristos na{eg doba (Prvi drugi dolazak A. Slapovskog) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

Stevan Tonti}: Melanholi~na poetska mapa Balkana i Evrope (Dinarski Buda D. Dedovi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174

Bojan Savi} Ostoji}: Dijalog o postojawu stvarnostiizvan okvira fotografije (Fotoalbum V. Stojni}a) . . . . . . . . . 177

Ibrahim Haxi}: ûvar obi~aja i jezika (Usudne re~i P. Stepanovi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

Marjan âkarevi}: Pri~e u (praznom) prostoru (Tonus I. Anti}a) . . 184

n n nAutori i prevodioci Beogradskog kwièvnog ~asopisa . . . . . 189

n n nFotografije u broju:

Radovi sa izlo`be UROBOROS – o mogu}nosti obnove,Galerija “Uroboros”, Beograd, maj–jun 2010.

n n n

Radovi sarajevskih fotografa u Galeriji “Artget”, Kulturni centar Beograda, maj 2010.

David Albahari

BARMEN

Svi mi samo gledaju sise, qutito pomisli devojka dok ju jedoma}ica predstavqala gostima koji su stigli pre we. Stajalisu ispred stola za kojim su sedela ~etiri mu{karca. Svi su biliobu~eni u sli~na odela i nosili sli~ne kravate, i devojka se pi-tala kako }e ih posle razlikovati, mada, kada boqe razmisli, za-{to bi ih uop{te pamtila, {ta }e joj oni? Preletela je nezain-teresovanim pogledom preko wih i jedino je upamtila da su svibili podjednako kratko o{i{ani, osim najnièg me|u wima, ko-ji je imao malo duù kosu, vezanu u kratak rep.

Ba{ me briga za wegov rep, mislila je devojka dok je poslu-{no i{la za doma}icom koja ju je vodila prema drugom stolu, zakojim su tako|e sedeli samo mu{karci, wih petorica, koji supotpuno otvoreno piqili u wene grudi. Samo jedan od wih nijeimao brkove, primetila je devojka i jedino joj je on gledao u o~idok ih je doma}ica upoznavala. Ako me bude gledao u o~i pet se-kundi, pomisli devojka, se{}u pored wega, me|utim, tri sekundekasnije wegov pogled je kliznuo niz devoj~ino grlo i zagwuriojoj se me|u dojke.

Devojka uzdahnu i upita doma}icu gde moè da dobije nekopi}e. Doma}ica mahnu rukom u pravcu bara i devojka se, iznenadasasvim sama, uputi prema wemu. Sise su joj bile te{ke od silnihpogleda i ona se zavetova da vi{e nikada, ali nikada, ne}e do}ina neku zabavu s toliko velikim dekolteom. Me|utim, znala je dabi i bez dekoltea, mu{karci piqili u wene grudi i pomisli dabi jedini lek bio da ih ~vrsto stisne nekom tkaninom, nekim

Beogradski kwièvni ~asopis, br. 19, leto 2010. 5

{alom od svile, ali onda se seti da je to ve} poku{ala i da su jeposle toga dojke danima bolele. I ja sam glupa, pomisli devojka,zar }u se jo{ stideti svojih ro|enih sisa? I, prkosno se uspra-viv{i, nastavi prema baru.

Auuu, ~ula je ne~iji {apat, kakve sise! To nisu sise, odvratio je drugi {apat, to su granate.Devojka je mogla da poùri, ali se bojala da ne izgubi rav-

noteù ako grudi po~nu da joj se wi{u. Mogla je, naravno, da ihpridrì rukama, ali to joj je delovalo nekako neprikladno, teona, umesto toga, stisnu zube i lagano produì daqe.

Barmen joj se dopao jo{ iz daqine, a kada je pri{la sasvimblizu, pomislila je da }e se sigurno zaqubiti u wega, pogotovozbog ~iwenice da joj on uop{te nije gledao u sise. Ni prvih petsekundi, ni potowih petnaest. Tek tada, dvadeset sekundi kasni-je, pogled mu je odlutao sa wenog lica, uputio se naniè i moglaje da vidi kako su mu se obrve izvile, ali to joj je bilo tolikosimpati~no da je poèlela da se ponovo desi. Nagnula se premawemu i rekla: Ne{to mi je skliznulo niz vrat, a ja se pla{im bu-ba, pa pogledaj i reci mi da li vidi{ ne{to crno?

Barmen je pogledao u prorez izme|u wenih dojki i osetiokako ga obliva znoj. Je l’ mora da bude crno, upitao je, jer kao davidim ne{to belo ili – protrqao je o~i – ù}kasto?

Belo, zami{qeno ponovi devojka, ili ù}kasto? Stvarnone znam. Bube su crne, pa sam mislila da...

Sad }emo da vidimo, re~e barmen i ugura ruku izme|u we-nih dojki.

Devojka se prvo malo trgla, potom je htela ne{to da kaè,da bi se na kraju odlu~ila da }uti.

Za to vreme oko bara se okupila povelika grupa gostiju,sve sami mu{karci, koji su, razroga~enih o~iju i ne di{u}i, pra-tili napredovawe barmenove ruke.

Niè, skandirali su okupqeni gosti, jo{ niè.Barmenovi prsti se tada skupi{e oko ne~ega, ali ga devoj-

ka zaustavi re~ima: To nije buba, to je moj pupak. Nego, reci mi,vidi{ li ti ne{to dole ili moè{ samo da pipa{?

Ne vidim ni{ta, morao je da prizna barmen.A kad bih se raskop~ala, upita devojka, da li bi boqe vi-

deo?Svi mu{karci oko bara zadrà{e vazduh u i{~ekivawu

barmenovog odgovora.Da, re~e barmen, kako da ne?

6 Beogradski kwièvni ~asopis, br. 19, leto 2010.

Buran aplauz proprati wegove re~i. âk je i devojka za-pqeskala. Onda mi ni{ta drugo ne preostaje, re~e devojka, iakonije znala kraj te re~enice.

Barmen se zagleda u wene o~i. Piqio je u wih toliko dugoda je devojka napokon poèlela da skrene pogled i zagleda joj se usise. Me|utim, barmen nije pokazivao na najmawu nameru da ne-{to promeni. Nije skidao pogled sa wenih o~iju ~ak ni dok jepripremao koktele ili otvarao novu fla{u viskija..

Dobro, rekla je devojka, idem ~askom do toaleta, a kada sevratim, budi spreman, ne}e vi{e biti nikakvih odlagawa.

Kada se dovoqno udaqila, barmen trepnu i re~e: Fantasti~-ne sise! Sise za koje, ako treba, i umret se zna. Nije imao predsta-vu odakle poti~u te re~i, ali bio je siguran da nisu wegove.

Znam ja odakle je taj citat, rekao je ne~iji glas, ali ne}u davam kaèm, jer ako biste to doznali, sve bi bilo druga~ije.

Ali, mi ho}emo da sve bude druga~ije, povika{e gosti okobara, tako nam je obe}ano! Jednoli~nost ubija!

I {ta ho}ete da mi kaète, upitao je ne~iji glas, da ste ov-de samo zbog promene?

Promena je smisao postojawa, oglasi{e se gosti, {to je bi-lo propra}eno èstokim aplauzom.

Nisam ja do{ao ovde, re~e jedan gost, da tro{im vreme nakojekakve pri~e i dogovore. Program je obe}avao brojna poznataimena, a nijedno poznato ime nije se pojavilo ovde ve~eras.

A ja, pomisli devojka, zar ja nisam dovoqno poznata? Kudgod pro|em {apat se {iri na sve strane kao more u koje je Mojsi-je zabio svoj {tap.

Tako ti je to, draga moja, {apnu joj neko na uvo, kad ima{ne{to {to drugi nemaju.

Devojka poku{a da se okrene i vidi ko joj se obra}a, aliqudi koji su pristizali potpuno su je potisnuli i morala je dasi|e na niì podijum, i vi{e ni{ta nije mogla da vidi. Okrenu-la se nekoliko puta oko sebe u poku{aju da prona|e barmena i dase orijenti{e, ali je na kraju morala da prizna da je zalutala isuze joj grunu{e na o~i.

Prosedi, stariji gospodin koji je stajao nedaleko od we,pri|e joj sa maramicom u rukama i blago je uhvati za levu mi{i-cu. Ta, nemojte plakati, re~e on i po~e maramicom da joj bri{esuze sa obraza. Kako da ne pla~em, odgovori devojka, kada sam seizgubila u pravouganoj prostoriji u kojoj nema ni la`nih ogle-dala ni tajnih prolaza. Pomislila je da bi bilo dobro da sada


brizne u glasniji pla~, ali tada oseti kako joj prosedi, starijigospodin vrhom prsta miluje levu dojku i odlu~i da jo{ malo sa-~eka. Osmehnula se gospodinu, i on odmah po~e da joj miluje dojkusa tri prsta. I daqe joj je stiskao mi{icu palcem i malim pr-stom, i posle nekoliko minuta devojka posta nestrpqiva, pogo-tovo {to su joj se bradavice na dojkama nakostre{ile a prstistarijeg gospodina potpuno izgubili ritam, i ona poku{a daproviri preko wegovog ramena u nastojawu da otkrije gde se bar-men sakrio.

Me|utim, barmen se nije krio, ve} je neumorno me{ao pi}aza gomilu okupqenu oko bara.

Mislila sam, rekla je devojka, da se vi{e nikada ne}e{vratiti.

Pa, nisam ja nigde i{ao, branio se barmen, nego si ti reklada traì{ toalet.

Devojka poku{a da se priseti, ali nije mogla da se prisetitoaleta, a onda je ipak negde u sebi ugledala gu`vu, ~ula ciku i ga-lamu, videla nozdrve koje {mr~u beli prah, i pomislila da ba{ ine mora tamo da ide. Zbog ~ega je uop{te htela tamo da ode? Ondase setila skandirawa i obe}awa da }e raskop~ati bluzu pred svimposetiocima bara, {to ju je navelo da pocrveni. Zar ona, kojoj jebilo toliko neprijatno kada bi joj se sise makar malo zaquqale,zar ona da se razgoliti pred gomilom nepoznatih mu{karaca?

Nikada, rekla je u sebi.Nikada, rekla je naglas kada se na{la pored barmena.Barmen joj se pribliì i spusti usne na wenu u{nu {koq-

ku: A u mojoj sobi, upita je, daleko od o~iju sveta?Devojka okrenu glavu i dota~e vrelim usnama wegovo uvo:

Ako ti bude{ gledao, onda ho}u. Dok je to govorila ose}ala jeprijatno golicawe du` butina i izme|u nogu. Eto dokle sam do-gurala, pomisli devojka, svr{avam kada pomislim na svoje ro|e-ne sise. Stisla je zube u strahu da bi mogla ponovo da zapla~e.Ne, ne}u to dozvoliti, nemo se zavetovala, ni{ta nije gore odmelodramati~ne sisate devojke.

Je li sve redu, upitao je barmen, mo`da ho}e{ ne{to da po-pije{?

Xin i tonik, re~e devojka. Stiè, re~e barmen.I dok je on odmeravao pi}e i sekao limun, devojka je zavi-

rivala u razne delove {anka. Do tada se uvek nalazila ispred{anka, nikada iza wega, i sve joj je bilo zanimqivo, pogotovo


stvari koje tu nije o~ekivala da vidi. Recimo, sme|i pli{animedvedi} sa natpisom “Nisi sam”. Mapa Barselone. Kompaktdisk na kojem se nije nalazila nikakva oznaka. Usna harmonika.Vunene rukavice.

Sva{ta ti ima{ ovde, re~e devojka, samo sam ti ja falila.Barmen nije mogao da joj odgovori jer je morao da obja{wa-

va qudima za{to ne}e mo}i da vide wene grudi. Me|utim, {tagod poku{ao da kaè, oni ga nisu slu{ali. Lupali su nogama popodu, udarali ~a{ama po glatkoj povr{ini bara, zvi`dali i me-ketali. Onda su po~eli da uzvikuju “Skidaj se! Skidaj se!” i bar-men pomisli da je posledwi trenutak da devojka ode odatle. Kozna u {ta to moè da se pretvori.

Upravo u tom trenutku devojka je postala svesna uzvika ko-ji su, no{eni sve sna`nijom mr`wom, pretili da joj sputaju rukei noge. I sve to zbog ovih sisa, pomisli devojka i iznenada osetikako je ispuwava ponos. Isprsila se kao da èli da ih pokaè upunoj veli~ini i na~as u velikoj sali zavlada ti{ina. Niko nezna sa sigurno{}u koliko je trajala, ali kada su ponovo progovo-rili, ni devojka ni barmen nisu vi{e bili iza bara.

[teta, re~e prosedi, stariji gospodin, ba{ {teta. Pomi-risao je ona tri prsta kojima je milovao devoj~inu dojku. Miri-sali su na ne{to, ali nije mogao sa sigurno{}u da kaè na {ta.Mo`da na kamilicu ili na travu vla`nu posle ki{e, a onda jeodjednom pomislio da tako, u stvari, miri{e bagremov med.

To jeste bagremov med, re~e devojka dok je stavqala med ubarmenov i svoj ~aj. âj je bio vreo i pekao im usne i grla, ali je,posle galame oko {anka, prijao u ti{ini sobe. Devojka popi jo{jedan gutqaj, obliza se kao ma~ka i odloì {oqu na sto~i}.Ostala mi je jo{ samo jedna stvar, pomisli devojka i polako po~eda otkop~ava dugmad na svojoj bluzi.

Barmen se nije usu|ivao da se pokrene. Nije ~ak ni disao.Tih kao mi{, piqio je u {are na tepihu

Pogledaj me, re~e devojka, mora{ da me gleda{, obe}ao si.Skinula je bluzu i prslu~e, i pribliìla mu se toliko blizu daje mogao da oseti kako joj miris dezodoransa izbija iz koè.

Barmen se bez re~i premesti s noge na nogu.Devojka se najeì kada joj struja hladnijeg vazduha kliznu

niz oblinu dojke i upita: [ta }emo sad?Ne znam, re~e barmen, samo sam dovde uspeo da smislim.A posle toga, upita devojka, {ta posle toga? Podigla se na

vrhove prstiju da bi poqubila barmena u nos.


Barmen zadrhta i {apnu: Posle toga je mrak.Devojka sleè ramenima, ~u~nu i po~e da mu otkop~ava ka-

i{. Kraji~kom oka videla je kako im se mrak pribliàva po-strance kao da je rak i stoga poùri da zavr{i ono {to je po~e-la. Kada je zavr{ila, nije vi{e mogla da vidi barmena, a ni on,slutila je, nije mogao da vidi wu. Iz nekog razloga ona osetiqutwu koja je bila ista kao onda dok je hodala izme|u stolova istewala pod pritiskom te{kih pogleda. Sada, bez tog pritiska,sise su joj se kao baloni podizale u vazduh. Kad bi sko~ila, pomi-slila je, odletela bi do tavanice, a mo`da bi, ukoliko bi se pro-vukla kroz prozor, stigla i do neba. Devojka, koja je volela da pu-tuje, napu}i usne i re~e naglas: Ne znam ko je sve ovo smislio, alinadam se da }e se sve zavr{iti u Argentini.

Za{to u Argentini, upita barmen iz kreveta, a ne ovde ilinegde drugde?

Ne znam, odgovorila je devojka, za{to bih ja sve morala daznam?

Dok je to govorila, prona{la je put do barmenovog leàja.Pomerala je sise levo-desno ili gore-dole i tako se kretalakroz prostor. Spustila se pored kreveta, uvukla se pod wegov po-kriva~ i ~ekala. A kada je malo posle barmen po~eo duboko da di-{e, ona pomisli da }e od sada morati sama da smi{qa svoje pri-~e. Mo`da bi mogla da ga probudi i da mu to kaè? Pruìla jeruku, dotakla mu rame i odmah ga pustila. U mojoj pri~i, rekla jemraku, on i daqe spava i, ko zna, mo`da se nikada ne}e probuditi.

Mrak, koji je bio odvi{e star da bi ga bilo {ta iznenadi-lo, nije ni{ta rekao. Ako je ne{to znao, onda su to bile koje{ta-rije koje usamqene ène govore u wegovom okruèwu.

Nisu to koje{tarije, {apnu devojka, ponovo besna. I da bipokazala da govori istinu, ona upali lampu na no}nom sto~i}u imraku, sateranom u }o{ak, pokaza vitko, blistavo se~ivo.

Hej, re~e mrak, koje sredstvo za sudove daje takav sjaj? Doja-dili su mi tawiri i escajg koji izlaze iz ma{ine za sudove bezikakve lepote, mutni i tamni kao ogledalo zamagqeno posle tu-{irawa.

Nemoj tako, re~e devojka, jo{ }e{ me rasplakati, a na sve-tu ni{ta nije tako grozno kao sisata devojka koja roni suze.

Nije ta~no, re~e mrak, ali ako ugasi{ tu lampu, sve }u tilepo objasniti.

Devojka glasno coknu. Mo`da imam velike sise, rekla je,ali nisam glupa. Ako ugasim svetlo, ode mi glava. Uzdahnula je idodala: Ne bih bila prva koju je pojeo mrak.


Taman posla, uzvrati mrak, pa ja sam vegeterijanac.Ba{ me briga, re~e devojka, naglo isko~i iz kreveta, pri-

tr~a do prekida~a, pritisnu ga i svetlost lustera ispuni sobu.Mrak, spqeskan, stewao je u }o{ku, ali to vi{e nikoga nije za-nimalo. ̂ ak ni mi{evi nisu obra}ali pa`wu na wega. Kasnije suga ipak malo grickali, ali to je druga pri~a. U ovoj pri~i devoj-ka se trkom vra}a do kreveta, pomalo posr}u}i pod teretom svo-jih sisa. Dok se ponovo uvla~i pod pokriva~, pomi{qa kako bimo`da trebalo da ih operi{e i na~ini mawim. Sve bi tada bilolak{e.

Ne dolazi u obzir, iznenada se oglasi barmen, i ako budetrebalo, brani}u ih svojim ìvotom.

Ba{ si sladak, odgovori devojka, ali volela bih tebe da vi-dim s wima, da oseti{ zavist i pohotu, ùdwu i qubomoru, da vi-di{ poglede od kojih izbijaju plikovi po celom telu i da zna{da, kada pomisle na tebe, qudi uop{te ne zami{qaju tvoj lik.

Nego {ta, upita barmen, nego {ta?

Devojka dotaknu prvo jednu sisu, potom drugu. Pogodi, re~eona, ali barmenu, iako je dugo piqio u wih, u svaku zasebno i obezajedno, ni{ta zgodno nije palo na pamet.


Maja Obradovi}, Uroboros, 2010, crte` na foliji, odlivci u poliesteru ilateksu, liveni materijal, 100 ¹ 100 cm

Neboj{a Vasovi}

NOVI NARA[TAJ

TRADICIJA JE ONO [TO IZABEREMO

Nikada nisam sebe video kaosrpskog pesnikajedno vreme sam hteo da budempesnik Ju Keja*ali deda mi nije bio ni bankarni pedofil iz ere êr~ila

potom se odlu~ih za ne{to skromnijeda budem pesnik Svazilenda**a to {to me nema u antologijamasvazilendske lirikemoè da zna~i da svojim pesni~kimizrazom jo{ nisam imao prilike

ili da poglavica Svazilenda ima neke posebne odnose sa bankarima iz “Ju Keja”koji mu (oprav{i ruke od vazelina){aqu precizna uputstva u vezi sorte moga genoma


** Ju Kej: United Kingdom** Svazilend: mala dràva na jugu Afrike

koji sam ja odavno zakopaopod jedno brdo gde ne dolazi nikoimam i jednog ~oveka koji to svakoga dana zaliva i neguje gledaju}i da ne proklija ni{ta {to bi me otkrilo

NOVI NARA[TAJ

Bog vam pomogao (pikavci na plaì) ne vredi sada èstiti se kao @estimir neki starijer ovi mladi }e sve to preuzetikonfiskovati apcigovati odbaciti svako se}awe na trenutke ispod topole u kojima za~eli su se ne samo genijalni-onive} su i neki drugi minuli jer od po~etka je mala }elijadavila svoje sestricerazvijaju}i svoje talente s one strane placenteo ~emu danas ne{to razmi{qam dok hodam ka ulazu glavne biblioteke~iji su fondovi ve} ispra`weni zbog mladih koji dolaze {vajcarskim vozom prve klase

HIMALAJI

Video sam to li~no visoko na Himalajima~lanovi sekte Iluminata bez imalo stida


zavla~ili su svoje glave u spiqe u najmawe rupe qubi~astog kamewara

traè}i qubavpoput prosjakaa ja im nisam mogao pomo}ijer traìo sam to isto

u podno`ju Himalajadok nije nai{la patrola Ujediwenih nacijau uniformama “Made in China”

SUSRET

Sreo sam je u Sao Luisu (Marawao)do{la je iz susednog mesta lepa i zbuwena

(sada seqan~ica a nekad bogiwa)

da u gradu poseti ginekologa a ja se ponudih da je po najve}ojvru}ini pratim do ishodi{ta

kada smo stigli u gradsku bolnicuugledah najve}i mogu}i red budu}ih majkipa spontano uzviknuh:

“@iveo Brazil!”

a trudnice me pogleda{ekao da ne znam {ta govorimi bile su u pravu da ne znamjer to su bile samo re~i

samo moj Brazil


BRDO

Ne znam da li sawamali nisam ni budan tek sedim sam na vrhu brdaa ispod u dolini vidimqudi skupqaju neke sjajne kamen~i}emogli bi biti zlatni

a onda ~ujem glas koji mi kaèda na tom brdu niko nije usnuood kada je tu otkriveno zlatokoje mora da se neprekidno skupqau xepove keceqe korpe iako niko ne zna dokle ni za{to

NOVI ZAVET

Samo ovce znaju – onako bele i mekane{ta je to {to ih mu~iako ih uop{te mu~ione o tome }ute

jer nemaju jezika osim dva trimeketava vokalaa onaj koji }e ih klatinaizust zna i Dantea i [ekspira

[TA ]E RE]I ...

[ta }e re}i svetako sazna da smo polugladnida nismo vodili qubav ve}sto godina


mogli bi nas jo{ i ogovarati a mi to nismo zasluìli

Mi smo zasluìli da nam an|elipruè rukumakar na tren

makar pre i posle togamorali da peremo ruke kao sav po{ten svet

OSNOVNA [KOLA

Jezik je ~ujemgwecavskoro te~an(“mo`da” “javi}u ti” “nisam siguran”)mogao bi skoro da se zahvationim poluzar|alimlon~etom plave bojeiz kojeg u osnovnoj{koli smo pilimlekou pauzi izme|u dvaratato smo zvali “pauza”

VENECIJA

Bio sam u jednom od onihmalih brodi}akojima se qudi prevozesa jedne strane Venecije na drugu,


i tada sam je video:prefiweno lice,kovrxava ri|a kosa,sedela je naspram mene i gledala ko zna kuda, na wenoj dowoj usni be{e oìqakcrven i zagonetan (putovao je i on)zajedno sa slikom gradakroz koji sam samo prolazio ba{ kao i ona no{ena talasima.Ima tome ve} preko trideset godina.


@eqko \urovi}, Otkrivawe neba, 2010, uqe na platnu ka{iranom nadrvo, 47,5 cm

Ivana Dimi}

STRAH OD KENOTAFA

BO@I]NA POSLANICA

Stiglo mi je pismo pred Boì} sa preciznim uputstvimakako da ̀ ivim. To me je veoma obradovalo, s obzirom da ~ovek ni-kad nije sasvim siguran {ta mu je ~initi. Budu}nost je neizvesnai s wom niko nikad nije na~isto. Sad kad imam uputstva, trebasamo da ih pa`qivo sprovodim, kako koje do|e na red. I mogu, ka-ko se to kaè, da nakrivim kapu. Ne moram vi{e ni o ~emu da mi-slim, imam pouzdan oslonac.

Me|utim, ubrzo posle sre}nog pristignu}a dragocenog po-slawa do{lo je do nepredvi|enog naglog obrta. Slova u poslanicipo~ela su da se deformi{u u nerazumqive znake nekog davno izgu-bqenog pisma. Uskoro je ceo sadràj li~io na }ilim iz Buhare inije mogao da se de{ifruje. U po~etku mi se ~inilo da to i nije ta-ko stra{no, su{tina uputa bila mi je sveà u pam}ewu, ~ovek je ustawu da zauvek zadrì u se}awu sve {to mu je va`no. Ko bi mogaobiti toliko smeten da zaboravi svoju budu}nost kad mu se ona, ma-kar jednom, potpuno razotkrila? Ali, kako se ̀ ivot odvijao, poda-ci su po~eli da se preklapaju, a se}awe da me izneverava. Posle iz-vesnog vremena pam}ewe na poslanicu me je potpuno izdalo. Popi-sana budu}nost se pretvarala u sada{wost, a taj alhemijski procesbi svaki put ponovo uni{tavao ste~eno znawe. Na kraju, kad se imoje pam}ewe pretvorilo u bezobli~nu supu i kad mi je budu}nostsasvim izmakla, po~nem da se pitam ko li mi je poslao to sre}nopismo? I kako mi to sve do sad nije palo na pamet da istraìm?


GOJINO BDEWE

Jedne no}i Fransisko de Goja sawao je quqa{ku na gubili-{tu. Ni~eg dodatnog nije bilo u tom snu: ni deteta da se na quqa-{ci quqa, ni streqa~kog voda da nekoga streqa, ni pogubqenihosu|enika. Ali Goja se probudio u pani~nom strahu. Danima je po-tom patio od nesanice. Verovatno se nije usudio da pri|e krevetuod strepwe da }e se neke utvare iz tajne zalihe vremena u slede}emsnu zawihati na praznom gubili{tu. Onda se, predugo budan, setiosvoje majke koja ga je podizala sa ne`no{}u bez topline i pomi-slio je da je sva wegova potreba za slikawem tu`no proistekla izte plodne izdaje. Tako je stekao novu zahvalnost prema woj ba{ utrenutku kad je na{ao dodatne ~vrste razloge da je namrzne. Da biodagnao te neprili~ne misli uzeo je da ~ita Laplasovu Nebeskumehaniku. Tako }e zbuniti nesanicu, pomislio je, urazumi}e je inajzad ukrotiti. U svetu znakova geometrija je jezik razuma, ali usvetu misli razum je sklon da se prepusti opseni iz koje ne moèda se izbavi. Odbacio je kwigu i po{to se upla{io da vi{e nika-da ne}e zaspati, Goja se okrenuo novoj strategiji, mislima o Mi-kelan|elu. Ubrzo se u wegovom mentalnom prostoru pojavila Pi-jeta. Sad je mogao da se odmori dive}i se draperijama koje su pori-cale teìnu mermera. Taman kad je napetost popustila i kada muse u~inilo da }e otpo~inuti, spopao ga je uàs. I kao da mu se u sr-ce uvukla neka hipnoti~ka hladno}a, Goja je, sli~an somnabulu,poslu{no seo ispred platna i po~eo da slika.

Mnogo godina kasnije jedan teoreti~ar je rekao da je najvi-{a sloboda data samo umetnicima koji su odbacili mitsko pore-klo sudbine, onima koji su pokorno prihvatili neumitnosti ma-terije i doga|aja. Ukoliko bi ga razumeo, Goja bi se sigurno slo-ìo sa tim pronicqivim obja{wewem. Ali ovako sam i bez po-dr{ke budu}nosti, slave i potvrde, u~inio je ono {to je jedinoumeo. Nasrnuo je na svoju nesanicu i poku{ao ~estito da odgovo-ri na izazov. Tako je nastala slika Streqawe 3. maja 1808.

NEIMARSKE MISLI

Stanovawe u sku~enom stanu sa malo prozora prinudilo meje svojevremeno da se pozicioniram naspram belo okre~enih zi-dova, da bih nadoknadila nedostatak svetlosti i prostora. Beliuglovi mi, me|utim, izazivaju kompulzivne strahove od smrti,kojih mogu da se ratosiqam samo tako {to }u gledati kroz pro-zor u osun~ano nebo.


Posle dvadesetak godina pruìla mi se prilika da sepreselim i tako se domognem sobe s pogledom. Sada sedim u po-lukru`noj prostoriji sa tri ovalna prozora koji je kupaju usvetlosti. Arkade i svetlost ispuwavaju me spokojem, sre}om isna`nim ose}awem boànskog prisustva. Ali, priliku da sepreselim, naàlost, pruìla mi je smrt, pa woj moram da zahva-lim za ujediwewe svih raspoloìvih misli i suprotstavqenihose}awa.

ODAVDE DO VE^NOSTI

Jednog dana minu}e me sva tuga, sve odbrambene misli i svistrahovi. Jednog dana sve{}u se na svoju su{tinu i mo}i }u daprestanem da nastojim. Prostor }e se razdesiti i vreme }e me ot-pustiti. Nasta}e sveopo{ti sklad i potpuni mir. A dotle }u tr-peti, jer nemam izbora. I trudi}u se da se sebi svidim, da me nebi posle u ve~nosti nervirala uspomena na moj nepotpun ìvot.

STRAH OD KENOTAFA

Svega }u se odre}i, i stvari, i misli i èqa. Samo mi tre-ba jo{ malo vremena. Ne, gre{im. Nije re~ o vremenu. Smirewemi je potrebno, pojednostavqewe i unutra{wi sklad. Onda mivi{e ni{ta ne}e nedostajati. Tako }u, pretpostavqam, tik predkraj ̀ ivota ste}i ve{tinu nevidqivog bitisawa u potpunoj slo-bodi. Samo da moja smrt ne promakne neopaèno. Ne bi mi bilopravo da moji zemni ostaci, svejedno usled kakve tehnikalije,ostanu nesahraweni. Glupo bi bilo da ne budem nigde kad ve}imam rezervisano mesto u porodi~noj grobnici, kao i potrebannovac za tro{kove sahrane. U mojoj najuòj porodici postojeprimeri nesahrawenih, takav je bio moj deda. Ali on je bio `r-tva politi~kog terora, a ja }u, u svojoj preteranoj te`wi za per-fekcijom, postati `rtva sopstvenog usavr{avawa. Obruka}u sepred licem smrti, i to posle tolikog truda da postignem sa womlepe bliske odnose, pride gra|ene iskqu~ivo na moju inicijati-vu. Smrt }e se ~uditi: ~emu toliko uloènog napora, potro{e-nog dubokog promi{qawa, ako }e nedostajati najelementarnijiuslovi za na{ prvi sastanak u ve~nosti.


USAMQENA IRUKANXI

Irukanxi je mala meduza, stala bi komotno u qudsku {akui potpuno je providna. Mogla bi da pro|e neprime}eno, ne samo uokeanskim dubinama u kojima ina~e obitava, nego bi je bilo te-{ko uo~iti i u ove}em lavabou, koliko je neznatna. Ali od we za-zire ceo ìvi svet. Ne {to bi ona htela nekom da nanese zlo,Irukanxi nije stvorena ni sa kakvim namerama, a ponajmawe ra-zornim. Ali, weno postojawe je jednostavno smrtonosno. Sve{to dotakne ona usmrti. Zato se ova meduza razmnoàva parte-nogenezom i ̀ ivi ceo svoj morski vek potpuno sama. Onog kobnogtrenutka kada se sudari sa drugim ìvim bi}em, ona ga ubija iistovremeno sama gine. Samo je smrt u svakom trenutku spremnada, velikodu{no i bez zazora, uzme u zagrqaj malu Irukanxi i iz-bavi je od usamqenosti. Zato legenda veli da se ova meduza ra|azaqubqena u smrt.

PROLE]E

Do{lo je prole}e. To je prilika koju ne treba ni po kojucenu propustiti. Svejedno {to prole}e ima sklonost da se pona-vqa i da svake godine ponovo do|e u, mawe vi{e, istom obliku.Tako|e treba zanemariti i to {to je ~oveku, kako je stariji, te-è da podnese klimatske promene. Da ne govorimo o tome da onajko se nagledao mnogih prole}a, ne}e ni{ta naro~ito novo imatida doìvi.

Ali, stvari ne stoje ba{ sasvim tako. Prvo, ìvot ne pru-à mnogo prilika da se ~ovek raduje, pa je nerazumno da preska~eone koje mu se bez nadoknade nude. Drugo, mo`da je ovo prole}eposledwe u ne~ijem ìvotu, pa }e to {to je propustio da mu seobraduje, doprineti ukupnoj rastuènosti kosmosa. I tre}e, kadse ve} toliko puta radovao prole}u, {to se ne bi potrudio da seobraduje i ovog puta. Od toga nikom ne}e biti gore, a ~ovek }e da-ti svoj mali, ali zna~ajan, doprinos da se zaceli raweni svemir.I mo`da }e, makar na trenutak, zaustaviti put kojim ~ove~an-stvo hrli u sunovrat.


Milan \or|evi}

PLODOVI

po wemu plovi plod, u kojizagrizao si pre mnogo godina...

Paul Celan, “Ve~e re~i”

Bademi, le{nici, {ipak, plodovi,kajsije, tre{we, vi{we, maline, {qive i bele dudiwe, obli plodovi,crveni, ùti, naranxasti i mrki.A {ta su, {ta su i ~ega su slike?@ivota, svega, pesni~ke slike?Ono so~no uzeto iz stvarnosti?Pitam se, {ta su, {ta su, {ta su?Probam ih jezikom i nepcima.Wihove jarke boje mrqampo toplim dlanovima ruku.Plodovi, zavr{etak ro|ewa,cvetawa, zelewewa i rastewa?Mo`da posledwe uto~i{te svega.Ono {to nestaje pre mraza i snega.[to tek tone pod crnom zemqom.Ono {to i{~ezava u najdubqoj tami.Gde su i oko i slepilo goli i sami. Snaga reke, damar ìle kucavice,àr tela, dodirivawe ènskih oblina.


Sawawe ìvih punina i plakawe, izbacivawe lave kao èstine.U prazninu, u hladni vazduh {to }e ga odmah progutati tmine.

CRVENO

Boja tre{awa, boja malina i latica cveta bulke,boja jagoda ili boja poznog sun~evog zalaska.Boja krvi koja curi iz posekotine na mojoj ruci.Pa grimiz, purpur, boje bobica usred zelenila.O boji ploda nara i boji {ipka da ne govorim.Svi su ne{to drugo a ne to opipqivo, ukusno.A nije li ta boja u stvari i glavna boja ìvota?Boja ogweva i kuqawa iz dubina vulkana?Kapqe u snovima ali i u se}awima na pro{lost.Ona je u svemu {to se doga|alo i {to se de{ava.Na kraju ona dobija mrku boju ili tek boju r|e.I umire kao tolika ìvahna bi}a i tolike stvaripod na{im plavim a punim ili praznim nebom.Sveì je miris crvenog {to hrani o~i i pam}ewe.A budi i radost koja nas tera na daqe putovawepo zemqi, {umi, po zatravqenim proplancimai pustiwama, kraj reka, mora i po gradovima.Boja vi{awa i razderanog mesa, jedna od bojaovog sveta qudi, zverki, biqa i malih insekata.Sveta koji nas na ro|ewu zarobqava, brzo hvataa u smrti pu{ta pa smo kao la|e {to isplovqavajuiz nekog gata i tonu u dalekim dubinama okeana.

PROKLETA SAMO]O

Prokleta samo}o, da li ima{ milosti?Odvaja{ me od onog {to je bilo blisko.[ta mi ostaje, da gledam kao gole kostiono {to su samo odrazi ne~ega {to je bilo,vlage, krvarewa, kapqawa soka, kao i onog


{to je sklisko poput zale|ene sne`ne padine ili mokrim alagama zatrpane obale mora?[ta je beli~asti smog, kakve je boje glog?Na sva pitawa ipak postoje odgovori a miloi drago ipak ostaje ono {to nam je korakoja postaje sve tvr|a, pa zaista ne znamoda li nas {titi ili gu{i ali, samo}o, ipak si hranqiva pustiwa svakoj qudskoj du{i.

MO@DA GOSPO\A SAMO]A

Mogao bih da je pesni~ki nazivam gospo|om.Mogao bih tako|e da kaèm ono veoma obi~no:svi se sami ra|amo ali sami isto tako i umiremo.O, znao sam da }e mi do}i otkada sam ovakav.Nekada je to bila samo korisna samo}a piscai samo}a posle beàwa od drugih qudi u ti{inu.A sada je jako neprijatna i prinudna i znam,dobro znam da }e mi na kraju postati sudbina. A svi qudi imaju svoje muke i razne tegobe.Svaki u svojoj samo}i ili sakriven u gomili.Da, treba sam i}i svojim putem sa radostima i àlostima, o~ajawem i uàsima, padovimai uza{a{}ima a da ipak ne bih upotrebqavaonerazumqive re~i, zavr{avam ovu pesmui gospo|i Samo}i se qubazno osmehujem.

POSLE SVEGA

Da li posle svega ipak znam {ta je stvarno smrt?I {ta je nestajawe voqenih qudi i bi}a ali i {ta surawavawe, povrede, krvarewe, patwe i bolovi,beda i ono {to ~esto zovemo qudska tragedija?Ne znam ali odjednom po~iwem to da razumem.To me opseda, gledam sve i znam, dobro znamda sam slab mada se sa neda}ama ìvota borim,mada pone{to razborito govorim, mada se, evo,


polako kre}em i zurim gore u paperjaste oblake,u de`mekasto belo, u sunce, plavet vedrog nebai zelenilo trava, raznih biqaka i ~etinarskih {uma.Gledam kao da je gledawe u ovo }utawe prirodeodgovor, kao da se ti{ina pretvara u govorewe,plamen u buktawe, kapi u brdsko hu~awe reke.

NEMO]

Svestan sam ove na{e nemo}i pred smr}u, qudske nemo}i da se smrti suprotstavqamo.A nekada sam naivno mislio da smo mo}ni.Ali brzo se ipak to moje uverewe raspr{ilo.Posle svih doìvqaja i doga|aja, evo, }utim.A znaju}i kako je, pomalo o tome i govorim.Gledam kako se brzo odavde u ni{ta odlazi,kako qudi nestaju, vreme nam sve brè isti~e.Vidim i odli~no znam da ovo moje znawe ne moè ni beli oblutak na tlu da pokrene,ni komad rude gvo`|a iz zemqe da iskopa.Ovo znawe je nemo}no i samo nemo ~eka.Kao da }u u toj svojoj gustoj {umi nemo}iuloviti nekakvu lutaju}u, kosmatu divqa~a sve to u vremenu koje je poznata reka.

UMESTO ONIH KOJIH NEMA

Da li govorim umesto onih kojih nema?Skoro kao vatru{tina koja tiwa i gasi se.Oìvqavam se}awa na pro{le doga|aje.Budim usnule i nejasne slike iz pro{losti.Ostao sam ovde, vreme polako prolazimeni ali i onima koji su mi dosta bliski.Pa, {ta, qudi, zapravo, ostaje od svega?Tek truwe, krhotine, iscepana pau~ina?Ali ne di{em umesto ve} i{~ezlih qudii blizu sam, blizu wihovog kratkog putakojim su svi ti qudi odavde brzo oti{li.


Vule @uri}

DANI SIRA I VOJNE MUZIKE

Ada Ciganlija potrbu{ke je trpela ègu, àmor i pregla-snu muziku. I dok je Beograd uglavnom }utao i trpeo, ovo par~ebetona, {qunka i zemqe pretilo je da se svakog ~asa preturi nale|a i spere sa sebe sve qude, pse i bicikle koji su i ovoga leta,iz dana u dan, navaqivali sa svih strana kao mravi na ba~enu ko-ricu hleba. Ipak, svakoga jutra, nekada{we ostrvo bi se urednopojavilo na svom mestu, razga}eni narod bi po~eo da pristiè izsvih }o{kova, naoruàn suncobranima, novinama, najlonskimkesama i mobilnim telefonima, plaà bi do podneva izgubilasvaki smisao a vedro nebo i posledwu {ansu da u zbr~kanoj povr-{ini savskoga jezera proveri svoj besprekoran ten.

Qudi su u vodu ulazili kao makaroni.Nedostajali su jedino krokodili, da iz hlada autohtonog

{ipra`ja posmatraju Srbe a onda i da ih, pa`qivom selekcijomi vrednim zarawawem, krkaju onoliko koliko je potrebno da bise oslobodio prostor za nove kupa~e ̀ eqne {anse da makar kaùda im je tu lepo, iako je sunce prejako, plaà prezauzeta, ceneogromne a spasioci na svojim mestima.

I dok je sa one strane Ade reka tekla samo da bi se prekowe masa iz Blokova u prduckavima ~amcima prebacila na taj po-{umqeni {leper snabdeven pqeskavicama i komarcima, jezerosamo {to ne be{e prokqu~alo.

To joj je i rekao, mre{kaju}i vodu ve} sparu{enim jagodi-cama duga~kih dlakavih prstiju.

“Jebo te, voda samo {to ne provri!”


Ona se nasmejala {iroko raspustiv{i nakarminisaneusne i ispustiv{i tanak ali dovoqan zvuk.

Leàli su u velikom gumenom ~amcu gotovo na samoj nevi-dqivoj liniji koja je vodu jezera delila na levu i desnu stranu.Dodirivali su se no`nim prstima, listovima i kolenima, dok jesunce obavqalo svoj deo zadatka: wihova koà be{e pregorena,glave vru}e a misli gotovo i{~ilele.

Nedaleko od wih projuri jaha~ na skuteru, stvori{e se ta-lasi}i koji zaquqa{e wihov ùti gumeni splav.

Kroz stakla jeftinih sun~anih nao~ara ugleda goli trbuhaviona koji je sletao u grad. Pomisli, kako se ne bi iznenadiokada bi odatle po~eli da iska~u padobranci u kupa}im ga}ama,bikinijima, sa decom, psima, rolerima i gajbama piva.

Odlu~i da isprati avion do linije visokih topola, izvi se,temenom gotovo dotaknu vru}u vodu i ugleda svoje bermude, kakoplutaju dva-tri metra iza ~amca.

“Uh!” vi{e uzdahnu nego re~e, uspravi se, ~amac po~e opa-sno da se quqa pa i ona podiè prvo pogled, onda glavu, zatimznojave grudi, ste{wene u korpicama gorweg dela kupa}eg u deze-nu leopardovog krzna.

“Aaaaaa”, on viknu i po~e da vesla ka bermudama koje su ve}tonule.

I ona je radila rukama koliko je umela a on se gotovo pre-vali preko vrele oble ograde ~amca i nakon nekoliko trenutakadohvati krpu koja nije davala znake ìvota.

“Pa to su tvoje bermude?!” re~e plavu{a i htede da se na-smeje kroz nos.

“Jebote”, re~e on, podigav{i bermude u visinu o~iju.Voda je jo{ uvek curila iz kratkih nogavica u ~amac.“Pa gde si ih bio stavio?”Pipao je po xepovima, kojih je bilo i napred i nazad i sa

strane.“Pa kad su ispale?”Jo{ jedan aeroplan se sjuri preko ûkari~ke padine, a on

se jo{ jednom nagnu preko ograde ~amca, sasvim se prevali i bu}-nu u vodu, kao da beì od eventualnog vazdu{nog napada.

“Mi{o!” upla{eno ga zovnu èna, jo{ uvek sede}i u svomuglu plutaju}e platformice. “Mi{o?!”

On najzad izroni nekoliko metara daqe, mo`da ba{ na me-stu gde je spasao bermude.

“Mi{o!”


Zaronio je opet, kasnije jo{ jednom i jo{ jednom, dok je onakle~ala na sredini ~amca, znoje}i se i gledaju}i ~as u povr{inujezera, ~as na jednu, ~as na drugu obalu.

“Mi{o!” viknu kada on jo{ jednom izroni.“[ta se, bre, dere{?” dreknu, dolaze}i do vazduha.Doplivao je do ~amca u nekoliko pravilnih zamaha slobod-

nog stila, {~epao gumu i nekako se prebacio unutra.“Mi{o...”“Sve mi je bilo u wima”, re~e, uzimaju}i bermude jo{ jed-

nom u ruke a onda se seti jo{ ne~ega. “Jebemti!” Lupi se desnimdlanom u ~elo.

Kosa mu sad be{e tanka i slepqena, dok su sa vrha wegoveneizbrijane brade kapi skakale na glavu u baricu na dnu ~amca.

“Pa {ta je sad?!”“A?”“Zaronio sam sa nao~arima na nosu.”Ona po~e da se smeje, dok je on opet posmatrao vodu.“Koji sam ja bizgov!”Grudi u kostimu leopardovog dezena jo{ uvek su se tresle

od smeha.“Sve mi je ispalo”, odmeri je grubo. “I nov~anik i kartice

i li~na i kinta.”“A mobilni?” jo{ uvek se smejala.“Pa kod tebe je, u torbi.”“Torba mi je u kolima.”On opet zgrabi bermude i jo{ jednom ih dobro pregleda.“I kqu~evi od kola su mi ispali.”On je gledao na jednu, ona na drugu obalu.“Koliko je duboko dole?”“Ma”, odmahnu on rukom i nastavi da gleda qude u pli}aku,

na plaì i u ba{tama kafi}a. “Tri-~etiri metra. Ali ni{ta sene vidi i muq je.”

“Muq?”“Muq”, ponovi on tu sve besmisleniju re~.“A kako }emo ku}i?”Umesto odgovora, on prvo slabo a onda mu{ki po~e da ve-

sla dlanovima. Smetalo mu je sunce sa kojim se sada gledao o~i uo~i. Na oblom licu upekle zvezde ne be{e nijedne bore, dok se onmr{tio a znoj se me{ao sa ostacima vode koja se u kapima razme-stila po celoj teritoriji wegove koè. [ume dlaka, breùqci iravnice sa mladeìma umesto ovaca na sebi, sitna min|u{a u


levome uhu, neveliko dupe i ono napred u plavo-belim kupa}imga}icama.

Spasilac ih je primetio tek kada je veliki ùti ~amackrenuo kroz gu`vu u vodi pravo na wega.

Prvo je pa`qivo pregledao povr{inu jezera za koju je od-govarao a onda se posveti osmatrawu plovila koje mu se pribli-àvalo.

Sredove~ni par mu je li~io na one iz filmova o pomor-skim katastrofama. Ovo dvoje se, me|utim, nisu nimalo radova-li {to su preìveli brodolom i najzad se do~epali kopna.

Mu{karac isko~i u pli}ak i, ne obaziru}i se na klincekoji su prskali, skakali, ronili i vri{tali, ~amac izvu~e do sa-me obale, a onda pomognu plavu{i. Pre nego {to se spasilac spu-sti ka wima sa svoje osmatra~nice, èna se nagnu a onda ba{ na-guzi, poku{avaju}i da dohvati ne{to iz ~amca.

Behu to sandalice sa visokim petama od ve{ta~ke plute.ôvek je prvo disao, a onda pokaza na jezero, udahnu i iz-

dahnu jo{ nekoliko puta i re~e mu o ~emu se radi.“Pa kako su vam ispale?”“A, pitaj boga?! Vaqda sam ih nogom...”“I jeste probali da ih na|ete?”Dok je mu{karac dohvatao bermude iz ~amca, spasilac

kratko `draknu ènu a onda izve`banim pogledom proveri sta-we na dodeqenoj mu povr{ini vode.

“Sve mi je iz wih ispalo.”“Kaì mu za kola”, sugerisala je èna.I kola su vam ispala u jezero, na tren htede da kaè mla-

di}, ali se ~ak ni ne nasmeja.“I kqu~evi kola su mi ispali. A u kolima mi je mobilni.”“U mojoj torbi”, doda ona.Spasilac ju je gledao pravo u grudi.“Odve{}u vas u upravu.”“A ~amac? Gde }u sa ~amcem? Nije moj, posudio sam ga od

kolege sa posla. To je ~amac wegovog sina.”Spasilac sa zadovoqstvom slegnu ramenima.Dok su hodali ka upravnoj zgradi, probijaju}i se kroz gu-

`vu, propu{taju}i prepune vozi}e da prozuje kraj wih, ona gauhvati za ruku, a onda poqubi u mi{icu.

“Ne brini”, re~e mu, pa dlanom protrqa mesto vla`no odpoqupca.

On obu~e bermude pre nego {to ih spasilac uvede u uprav-nikovu kancelariju.


U rano jutro slika na Adi je u boji bez tona.Sveì vazduh se bodro raspore|uje unaokolo, visoke kro-

{we se bude bez dosadnog bola u le|ima. Ptice tek tu i tamo pro-cvrku}u neku povoqnu vest iz sporta.

Sunce podse}a na socijalizam sa qudskim likom, dok naobali, zacementiran i zastakqen, Beograd hr~e.

U onim istim bermudama, zelenim plasti~nim papu~ama icrnoj majici, gleda gustu povr{inu jezera, puste plaè, vadi ku-tiju morave iz xepa na desnoj nogavici, vadi i upaqa~, pripaqujecigaretu i pu{a~ki pribor vra}a odakle ga je i uzeo.

Nogu pred nogu gazi mimo uske betonske staze, pewe se uzbetonske kru`ne stepenice i pokuca na te{ka limena vrata sakojih je, ~inilo mu se, svetloplava farba otpala jo{ pre ratova.

Pokuca jo{ jednom, pa dohvati kvaku.Vrata behu zakqu~ana.Uzdahnu, nasloni se na betonsku ogradu i nastavi da pu{i,

pepeo tresu}i ~ak dole, u debelu hladovinu.I druga cigareta be{e pri kraju kada se uz stepenice pope

krupan plavokosi ~ovek u crvenim kupa}im i sa crnom torbicompreba~enom preko desnog ramena.

“Dobro jutro”, re~e mu ~ovek nalak}en na betonsku ogradui frknu opu{ak u prizemqe.

“Zdravo.”ôvek mu pruì desnu ruku.“[aqe me upravnik.”Na crnoj majici pisalo je NIRVANA, NEVERMIND.“Sino} mi je rekao da do|em jutros”, nastavqao je ~ovek da

mrmqa. “Sino} niste bili tu.”“Nisam”, re~e plavu{an, izvadi sveàw kqu~eva iz torbi-

ce i otkqu~a te{ka limena vrata.Rukom potraì prekida~ i gola sijalica osvetli ostavu.Tri ronila~ka odela visila su na golom zidu. Sa police su

ih gledale ronila~ke maske.Plavu{an se otarasi torbice i po~e da petqa oko okrwe-

nih boca sa kiseonikom.“Ju~e poslepodne mi se desio peh. Bio sam sa prijateqicom

u ~amcu i onda su mi bermude ispale u jezero.”Plavu{an odvrnu ventil na jednoj boci i vazduh divqe za-

{i{ta.On je stajao kod vrata i gutao knedlu za knedlom.“Slu{am vas. I?”


“To su ove bermude. Uspeo sam da ih dohvatim, ali iz wihmi je ispalo sve. I nov~anik i mobilni i kqu~evi od kola.”

“Gde vam je to sve ispalo?”“Tamo, otprilike”, rukom pokaza ka jezeru. “Bili smo na

sredini jezera. Tako”, uperi kaìprst ka odabranoj ta~ki, “u tojvisini.”

Gledali su se. Plavu{an je video svoje lice i telo u veli-kim staklima sun~anih nao~ara.

“I kako mogu da vam pomognem?”Skide nao~are.Wegove sitne o~i se jo{ skupi{e, sitne odoma}ene bore

rasporedi{e se po ustaqenom rasporedu.“Jedan de~ko, spasilac, odveo me je do upravnika i on mi je

rekao da vas jutros potraìm.”Plavu{an se vrati u ostavu iz koje iznese nekoliko pari

velikih crnih peraja, koje onda ~u~e}i po~e da uspravqa uz ogra-du, tik do ivice stepenica.

“To }e da vas ko{ta.”Sada su obojica ~u~ali. Wihova preplanula kolena behu

kvrgava i dlakava.“Zna~i, voqni ste to da uradite?”Plavu{an klimnu i re~e mu cenu.On ponovi naglas.“Tako je”, potvrdi plavu{an i opet ode u ostavu.“Ali...”, po~e, pa ipak sa~eka da ovaj iza|e praznih ruku.

“To je vi{e nego {to vredi mobilni i sve {to imam u nov~ani-ku.”

Plavu{an slegnu ramenima.“A ne biste mogli, onako, za trening, ~astio bih vas ne-

{to.”Uz stepenice su se pela dva mladi}a.“Jedino da vam iznajmimo opremu. Umete li da ronite?”“Dobar dan”, pozdravi ga jedan mladi}.“Zdravo”, re~e mu drugi.“Nosite ovo”, pokaza im opremu plavu{an.“Onda, umete li ili ne umete?”Vratio je sun~ane nao~are na nos.“Hvala vam, bez obzira.”Plavu{an jo{ jednom ode u ostavu a on pripali novu ciga-

retu.Kroz kro{we i senke mogao je da vidi stazu, kafanice i ne-

koliko qudskih glava u vodi. Sa razglasa je cepao doma}i rok.


Iza le|a mu odjeknu zvonak zvuk naglog zatvarawa limenihvrata.

Otrese pepeo i okrenu se.Plavu{an je sada bio u ronila~kom odelu. Upravo je sta-

vqao ronila~ku masku, a onda dohvatio preostali par peraja ikrenuo niz stepenice.

“Da ti jebem mater”, promrmqa kroz nos, baci opu{ak podnoge i zgazi ga zelenom papu~om.

Udahnu duboko, zatvori o~i. Otvori ih.Ni{ta nije bilo kao pre.Odlu~i da ode na kraj sveta, si|e niz stepenice pa preko

poko{enog travwaka izbi na {iroku stazu sa ~ije druge stranebe{e {qun~ana plaà na kojoj je ve} leàlo mnogo qudi.

Ostali su hodali kao vojska, snabdeveni letwim torbama,ru~nim friìderima, slamnatim asurama i suncobranima. Tikoji su nosili suncobrane li~ili su na pu{komitraqesce.

Narod je vukao papu~e po stazi, sporo napreduju}i ka mestukoje {to pre vaqa zaposesti i dràti ga ceo bogovetni dan.

Sa rukama na le|ima, novom moravom me|u usnama, tim ve-likim staklima sun~anih nao~ara i majicom na kojoj je pisaloNIRVANA, NEVERMIND, li~io je na pelikana koji bi da je ~o-vek.

Avion je preletao ostrvo i on zabaci glavu, izvi vrat i is-pusti dim.

Koliko je to jo{ qudi dolazilo na ovo mesto?Be{e to jedna od prvih stvari koju re~e ro{tiqxiji Mar-

ku kada najzad do|e do kafane koja se zvala “Kraj sveta”.Marko je bio Bosanac, davno su radili na jednom gradili-

{tu, u pustiwi.“Nije lijepo kad je samo nekom lijepo”, zakqu~i sedi viso-

ki ~ovek uredno pod{i{anih brkova i zulufa.“A kad je ru`no? Koliko qudi treba da je ru`no?”Marko se nasmeja, ode do velikog zidanog ro{tiqa, potpa-

li ve} pripremqena drvca i }umur, produì do klozeta i vratise za drveni sto na kome su stajala dva piva i pepeqara.

“Danas }e biti vru}e.”Sedeli su i pijuckali.“Gledaj to ovako”, opet prvi progovori izbeglica. “Mogo

si ju~e i ne ostat bez dokumenata i love.”“I ènske”, doda kroz nos i skloni pogled u stranu.“Ja sam ti odma reko da ti je Sla|a bezvezna.”


“A ja sam, kao, s vezom?!”“Dobro, ho}e{ ti mene da saslu{a{? Nisi tabano dovde da

pije{ pivo?! Tog ima i tamo”, Marko pokaza rukom ka {ipra`jukoje se sijalo na sve ja~em suncu.

“Ti si ju~e samo preturio preko glave ono {to drugi nefasuju ni za dvajes godina.”

“Ba{ si me ute{io! ôve~e, i ja kaèm, neka ide i lova iènska do |avola, ali sin mi je u zatvoru a ja nisam mogao da gavidim jer nemam dokumenta. Prvo nisam imao kola da odem do za-tvora a onda mi nisu dali da ga vidim.”

“Ne bi ga vidio i da je druga~ije.”Besno je ugasio opu{ak u pepeqari.“Idem da ro{tiqam”, re~e brka i ustade. “Da ti bacim ko-

ji }evap na re{etku?”“Ne mogu.”“Jesi jeo ti {ta od ju~e? A?”On zavrti glavom.“Ne mogu.”“Sjedi tu danas. Sa~ekaj, bar, da ogladni{, pa jedi. Zna{

kake sam }evape sino} umijesio.”Spusti mu dlan na rame, potap{a ga i ode ka ro{tiqu.Kelnerica mu donese jo{ jedno hladno pivo.“ûla sam {ta ti se desilo”, re~e.“[ta si ~ula?”“Da ti je u jezero pao nov~anik, mobilni, kqu~evi od kola.”On se nasmeja kroz nos i povu~e novi dim.“Nije mi mobilni pao u jezero. Mobilni su mi ukrali sa

kolima. Onda me je {utnula riba.”“Ona...”“Sla|ana. Ta. Onda sam oti{ao kod biv{e ène i tamo na-

leteo na miliciju.”“Na{li ti kola?”On zavrte glavom.“Ribu?”Smejali su se.“Ne. Do{li da mi uhapse sina. On je narkoman, noèm je na-

pao majku, tu moju biv{u.”“ôve~e!”“Ona je pozvala policiju, tvrdi da je hteo da je ubije.”“Pa je li stvarno hteo?”On slegnu ramenima.


“Nisu mi dali da ga vidim. Nisam imao dokumenta.”“Pa {ta }e{ sad?”“êkam da ogladnim.”“Molim?”“Zazam te. Nemam pojma. Pitao sam ronioce da probaju da

izrone ali traè mnogo.”“Koje serowe ti ronioci!”Dan je rastao a on sedeo, pu{io i ~ekao da ogladni.Pri|o{e mu mladi} i devojka.“Ho}ete da igrate odbojku?” pitala ga je ona.“Fali nam jedan igra~”, re~e mladi}.On klimnu, skide majicu, izu se i krete ka ogra|enom pe-

{~anom terenu.Tamo su tek name{tali crevo da vodom poliju pesak.Druga~ije nije moglo da se igra.Ne bi moglo da se izdrì.


Milan Tucovi}, Uroboros, 2010. uqe na drvetu, 100 ¹ 100 cm

Sowa Atanasijevi}

TRI MINIJATURE

META

Volite li [opena? pisalo je na koricama programa, si-vim i belim slovima na crvenoj podlozi. U sali prijatno kome-{awe pred po~etak koncerta. Jo{ malo re~i ostaje da se razme-ni, ali {apatom. Sedim u prvom redu. Stigla sam na vreme. Desnood mene je neki mladi}, pored wega je wegova devojka. Tiho ~avr-qaju. Levo od mog sedi{ta jo{ uvek je prazno mesto. Pitam se ko}e ga popuniti. Kao u igri slagalice. I, pribliàva se jedanstarac dosta izboranog lica, obrijane glave, upadqivo glatkekoè, kao da jo{ samo taj deo wega nije ostario, s nao~arima nanosu, u mantilu. Mo`da je smatrao da nema vremena da ostavimantil na garderobi, ili je zaboravio, ili se boji da }e mu bitihladno u sali, takvi su stari qudi. Pogledav{i me, slegnu obr-vama, {to je moglo zna~iti, a, evo, napokon i mene, i spusti se nasedi{te. Krajevi mantila opruì{e se po crvenom tepihu. Zvu-ci se prore|uju, ba{ kao da se more umiruje, bista kompozitora udnu podijuma, okrenuta je ka nama, ali je pogled usmeren ka pro-zoru. Pomislih da se u tome simboli~no ukrstila muzi~arevaprisutnost i odusutnost. Dva klavira kao dve velike crne kutijesa blagom ~ekaju. Ba{ tako, ~ekaju. I, pojavquje se pijanista. Be-log lica i jakih crnih obrva.

Po~e koncert. Poloneza u B-duru. Prepustih se kompozi-ciji, utonuv{i dubqe u svoje sedi{e, a onda shvatih da se pored


mene ne{to pomera. Ne{to se ritmi~no pomera. Ne okre}u}iglavu, suvi{e obuzeta muzikom, kraji~kom oka pogledah u starca.^vrsto je drào program u desnoj ruci i wime upadqivo takti-rao. Verovatno se nekada bavio muzikom, pomislih. Polonezusmeni{e ~etiri mazurke, jedan skerco, pa jedna balada, zatim dvavalcera zbog kojih zasuzih, zaboravqaju}i na dedicu pored menekoji neprekidino taktira, ve} sam to prihvatila kao deo ovogkoncerta: dva velika crna klavira, pijanista u crnom odelu, be-log lica i jakih ve|a, crveni tepih pod na{im nogama i ostarelimuzi~ar koji neprestano taktira. Nokturno nas prili~no razga-li, aplauz je bio gromoglasan. Nekoliko sekundi dobi ti{ina,za vlastiti nastup, ona mo}na i gusta, a onda po~e impromptu. Iba{ kao da je razgrnu, tu ti{inu, na~as stvorenu, podiù}i jekao maglu, te otpo~e{e brzi, usitweni zvuci koji ispod prividaradosti – jer za{to bi zaboga tuga bila tako glasna? – nose upra-vo tugu, najdubqu, i ne samo {to je nose, ve} je i bude, lako i brzo.Mo`da ba{ zato {to se du{a, preplavqena tim razigranim to-novima koji nekuda lete, kao da vremena imaju malo, za ne{to, neznamo za {ta – suvi{e otvara, mal~ice prevarena, jer o~ekuju}iradost dobija tugu.

Opet kraji~kom oka okrznuh starca koji taktira i prime-tih da mu se u uglu oka nakupqa suza. Zatim naglo ustade, ispu-stiv{i program iz ruke. Pomislih da }e po~eti da diriguje,okrenu}e se ka nama, publici, i dirigova}e bez palice, dok }emu se suze slivati niz zgu`vane obraze, ali umesto toga, on sa-mo produì crvenom stazom ka izlazu, pognute glave, meniokrenut le|ima. Nije izdrào, pomislih, nije izdrào im-promptu! Jedan kraj kai{a od mantila ne~ujno je klizio tepi-hom za wim. Ispred sedi{ta ostade da leì program. Voliteli [opena? I ostade jo{ i praznina na star~evom sedi{tu. Kaopogo|ena meta.

KRIK

Rukavice, ko`ne rukavice, rukavice ko`ne, ponavqala jestarica na uglu îka Qubine i Zmaj Jovine. Rukavice, rukaviceko`ne, govorila je zapevaju}i, udahwuju}i re~ima ritam i into-naciju nekakve pesmice koju sama, tog ~asa, komponuje. Mo`da i


neke razbrajalice koju su wena ~ula davno i zapamtila i zabora-vila, a koju joj je deda pevao drè}i je u krilu, cupkaju}i nogama,dok napoqu veje sneg, i pucketa vatra u {poretu. Ona se sme{i,zagledana u dedine vunene rukavice, na maloj drvenoj klupi. Ikad deda umre, jo{ dugo }e ~uvati oblik wegovih prstiju i {aka,velikih {aka. Posle }e devoj~ica zaboraviti i te rukavice, idedu, i pesmicu, vreme }e joj ve} naneti nekakav ̀ ivot, kao nepo-godu, oduva}e joj osmeh, zgu`vati joj lice i dovesti je tu, u pre-stonicu. Da prodaje rukavice. Ali ko`ne. Pevaju}i istu melodi-ju, samo s novim tekstom.

Jedna ruka joj je od lakta ispruèna napred, preko nadla-nice vise sve`wevi rukavica. Ko`nih. Sijuckaju se na bledomdecembarskom suncu, mada }e ih starica prodavati i leti. Visekao prazne, beìvotne {ake koje se vi{e ne mole, ili koje sejo{ uvek ne mole. Mada, nekako u nadi da }e se ubrzo na}i na ne-~ijim rukama, napuniti se toplim mesom i krvqu, dobiti oblikkoji }e biti samo wihov. Ba{ ta ~iwenica doprinosi utisku danisu sasvim neìve, te rukavice, ko`ne, koje vise poput palmi-nog li{}a niz ruke starice koja nepomi~no stoji, li~e}i ba{na stablo nekog drveta. Pored wenih nogu je korpa od pru}a pu-na istih rukavica. U drugoj, opu{tenoj ruci, drì jo{ jedansveàw.

Rukavice, rukavice ko`ne, ~uh i jutros kada sam prolazila,na putu ka po{ti. Bilo je jako hladno, provejavao je sneg. Wenglas mi se u~ini nepoznatim na trenutak, te se prenuh i pogledahje. Pogledah je u lice, i ona mene. Ista bakica, to je ipak ista ba-kica, zakqu~ujem, samo joj je glas ne{to dubqi, lice mra~nije ne-go ina~e. Mada je nikada nisam ni videla osmehnutu. Mo`da bitrebalo da malo za|e okolo, u skupe radwe, i nau~i od mladih qu-baznih prodava~ica da se osmehuje. Mo`da bi tako ne{to i pro-dala. Jutros je ba{ mrgudna. Mo`da je prehla|ena, pomislih. Ni-je ni ~udo, kad stoji tu... nièm misli grabe}i svojim putem, kadza~uh kako poja~ava glas: rukavice ko`ne, ko`ne rukavice! Ovo-ga puta re~i nisu bile intonirane kao pesma, ve} dozivawe. Onanekoga doziva, obra}a se nekom odre|enom prolazniku, pomi-slih. Ko`neee! ~uh kako vi~e. Osvrnuh se. Rukavice, rukavice,ko`neee! povika pruàju}i ruke u mom pravcu. Okrenuh joj le|a inastavih put. Pa, da, pomislila je da sam zainteresovana, da samje zato pogledala u o~i. To mi ne}e oprostiti. Rukavicee, ko`ne,ko`nee! Ovo je ve} li~ilo na krik. Neka jeza mi pro|e niz le|a ipoùrih da u|em u zgradu.


REKVIZIT

Da li ta mlada Romkiwa, pitam se, koja prosi u Knez Miha-ilovoj, zna koliko je u ~ar{iji poznata wena re~enica daj nekidinar, vidi kako si {aramantan. Da, tako, {aramantan! Popu-larnost joj je upravo doneo taj jedan vokal u vi{ku. Qudi se obi~-no, kada to ~uju, nasmeju, {to ona pogre{no tuma~i – da ih jeosvojila, te jo{ upornije nastavi s moqakawem. Vi|am je ve} vi-{e godina, istu. Ista frizura, neuredna, duga~ka kosa leèrnosvezana u rep, ni lice se ne mewa, kao da ne stari, kao da sloj pr-qav{tine na koì prikriva bore, a mo`da je i rano za bore, neznam, ne mogu da joj procenim godine, ne zagledam je preterano.Ono {to je ~udno jeste to {to u naru~ju uvek ima bebu staru ne-koliko meseci, uzgred, nikada je nisam ni videla trudnu. I takove} godinama. Da ̀ ena nije poznata u ~ar{iji, da o woj ne ~uh ve}toliko puta, mogla bih da pomislim da je privi|ewe. Ne stari,ne mewa se, beba ne raste. Beba kao rekvizit.

Zami{qam kako, s vremena na vreme, odlazi u neku fabri-~icu naherenog krova – gde se proizvode bebe. Tamo su zaposlenewene ro|ake koje ra|aju, odnosno, proizvode. U fabri~ici se do-du{e radi po zastareloj tehnologiji, s loncima vode na {poretu,bez babica i doktora, tako da ima malo vi{e krvi i umirawa, aliizlaze i sasvim dobri, ìlavi primerci, otporni na svakakvevremenske uslove, sposobni da ve} sa dva meseca ìvota prili~-no u~vrste vratove, {to ih ~ini pogodnim za no{ewe. Zami-{qam tu ènu, poznatu po vlastitom epitetu {aramantan, kakoulazi u mra~nu prostoriju, odlaè na neku policu bebu koja je su-vi{e izrasla, te{ka mi je, brate, ne mogu vi{e da je nosim! go-vori nabusito, daj neko mawe! Ro|aka joj pruà jedno malecno,taze. Jo{ uvek vru}e. Sitno, a ~vrsto. Ba{ joj takvo treba. Zatimèna-proizvo|a~ stavqa bebi crvenu kapicu na glavu, de, nosi,evo ti je, opet re~i u mraku. A pare, pizda ti materina! ponovore~i, èna se vra}a i pruà joj deo zarade. U prostoriji zaudarana bebe}u kaku. Dok ona izlazi iz fabri~ice, opremqena da pro-duì s poslom, razmi{qam {ta biva s primercima koji tamo na-stavqaju da rastu. Sr~u}i mleko. [ta biva kad progovore, proho-daju, kad iskaù svoja bi}a. Qudska bi}a.

Jutros je videh ponovo. Zbog klizavog betona morala samda hodam sasvim sporo, kao i svi oko mene, li~e}i na ma~ke kojese oprezno {uwaju, dok je sunce, pod kosim uglom, pravilo finu


glazuru od snega koji se ubrzano topio. Tako mi ̀ ena veza pa`wumalo duè nego obi~no, dok sam joj se pribliàvala. Kao i uvek,prilazila je iskqu~ivo mu{karcima i ponavqala svoj tekst, dokje glava bebe u wenom naru~ju, s crvenom kapicom, blago podrhta-vala. Za hleb, za mleko, neki dinar, vidi kako si {aramantan,klizile su mi lagano u susret te re~i, poznate re~i, sada uz sli-ku we kako se nagiwe poku{avaju}i da poqubi nadlanicu nekom~oveku koji ne uspeva da se i{~upa iz wenih ruku. Osmehuje se, neèle}i da bude grub, ali i oklevaju}i da pruì novac, poku{avada sve to izbegne, vrlo je iznena|en onim {to ga je sna{lo. O~i-gledno je sre}e prvi put. I onda, to ve} i ja videh prvi put, ènase savi sve do zemqe i po~e da mu miluje cipelu slobodnom ru-kom. Sad je beba ve} skoro ispadala iz olabavqenog stiska drugeruke. ôvek poku{a da je spre~i u tome, odguruju}i je, ali opre-znim pokretima, vode}i ra~una o bebi, dok mu je i daqe drhturioosmeh neprijatnosti, {to je ona doìvela kao ohrabrewe, te iz-nenada kleknu na mokar beton povijaju}i se celom gorwom polo-vinom tela ka wegovim stopalima. Izgledalo je kao da èli daspusti lice na cipelu, mo`da ~ak i da je poqubi, te se ta cipela,obi~na zimska cipela od ù}kaste koè, na|e u centru pa`wenas prolaznika. ôvek nekoliko sekundi bespomo}no gleda okosebe, onda napokon otrgnu stopalo iz wene ruke, a zatim i osta-tak tela, sav crven u licu, vidno uzbu|en. Nije psovao kao {tomnogi rade. Namr{etnog ~ela, samo se jo{ jednom okrenu i besnoje pogleda, te produì svojim putem. Nekako obeleèn, zaprqan,posti|en. Kao da je javno silovan. Videh wu, zatim, kako prilazislede}em prolazniku. Nepromewenog lica. Sa bebom koja ne pla-~e, ~ija glavica tek blago podrhtava, i koja, gle ~uda, upravo do-bija svoju prvu ìvotnu bitku: uspe{no u~i da u~vrsti vrat i dasama drì svoju glavu. Ponosno pravo.


Svetozar Vlajkovi}

SE]AWE NA DEKARTA

ENCIKLOPEDIJE

Ponekad sebe uhvatimKako traìm na internetuJesam li stavqen ili nisamU tu paukovu mreù kojaLovi qude da budu isisaniSopstvenom sujetomPotragom za sobom izvan sebeBeàwem od sebe u druge

Izmi{qene veli~ineUdenute neveli~ineManekenke i filozofiPoliti~ari i peva~i,Akadamici i majmuni,Minerali i nau~niciTako nam i treba, Svi smo zajedno

Nedavno sam prelistao tomBritanske enciklopedije Na srpskom jezikuIzdawe na roto-papiru Bio je dopuwen imenima


Ro|aka, drugova, kom{ijaTrojice urednika ovog izdawa Koje li~no poznajemI drago mi je {to im nisamRo|ak, drug, ~ak ni kom{ija

Na sli~an na~in nastao je originalTe ~uvene Enciklopedije britanikeA onaj Oldos Haksli se jo{ hvalioDa nikad ne kre}e na putBez svih 36 tomova i nosa~aVaqda da mu ne ponestanePouzdani izvor laìU kojem je i wegovo imeBlago wemu

QUDI

Iako vas dobro znamPrvi put vas vidimQudi mojiI zato uzdràvam seDa oka~im natpisNa vratima svog stana“Zaobi|ite me, molim!”Jer mogu}e je da Bar neko od vas Koje sam toliko voleoPojavi se svetao i lakNadoknada za svo ga|eweKakav bi to gubitak bioDa se okrene i odeMo`da je taj pro{aoBeskrajan put do meneZar da ga odbijem

I zatoNastavite da varateDa tonete preda mnom


Nemo}nim da pomognemPodme}ite kradite udarajteVaqajte se u svom blatuZaogrnuti jadnim sujetamaStavqajte om~u dosadeOko svojih krhkih vratovaVapijte za novim uspesimaînite i druga nevaqalstvaGleda}u vasOsta}u va{ bratUprkos svemu Ako mi vi oduzimate sebeNe smem da vas oduzmemSamome sebi

SE]AWE NA DEKARTA

Jo{ jednom vidimKoliko je dobro[to nisam pederMason dou{nikVlasnik vileNa obodu {umeBankar zelena{Doktor nauka^lan neke partijePropagator zlaDvorska budalaPrijateq nacizmaVojnik demokratije

Jo{ jednom vidim Koliko je dobro[to li{en samTih bqe{tavih dobaraZauzvrat dobitnik samNajve}e nagrade:Nisam postao miqenikNobelovog komiteta


Ne moram da odemNa noge kraqu [vedskeDovoqno mi je se}aweNa nazeb Renea DekartaZadobijen u hladnom dvoruTog severnog kraqevstva

UVRE\ENI BOGATA[

Boravio je i te no}i u snuSa nepoznatim qudimaObi~ni, neugledni, svojevoqniNiko mu nije pridao va`nostPoku{avao je da skrene pa`wuNa svoje bogatstvo i rodOstao je neprime}en

Setio se ogor~en daJednu tre}inu ìvotaSvako prespava pa i onTada se napori da bude iznadRu{e bez izgleda na pomo}Ba~en je me|u obi~neNeugledne, nepoznate

O{te}en je za jednu tre}inuMo}i koju pruà bogatstvoKa`wen je nepravednoBlizinom onih koje prezireZa{to u snovima nije me|uSvojom bra}om po novcuTada ni{ta ne bi izgubio

[ta vredi to bogatstvo dawuKad se no}u sve ru{i êmu zgrtawe naporne bitkePodvale naru~ena ubistvaPosramqen opet }e se na}iMe|u obi~nima neva`nimaAj-aj aj-aj aj-aj aj-aj aj-aj


Jovana Buqagi}

OFELIJIN VEO

***

Kroz mene pro|e udar zvukatalas – i opet sam tune sawamjer san je u sebi zaboravqennesanica, jer ne sawam mirisotkinut je dijalog, i luta zvuk

*Zamah – pitawepod nebo padamre~ (je) za re~to samoudar po~iweputawe uzdah u suprotnom smeruvetru je okozabodeno u ki~mu – smelo

*Svu no} je senkausred stihazar-poqubac dràlasve~anim stiskomre~ – u imenu


slomiti vrat je k’o zrakom ki~mu(u beskrvno svitawe){ta ako su sve re~i bezbojne

*Zbog tebe drìm {umu u rucicvet sam na obronkuna ivici, tvog ~elauz tvoj koraksam glas, celau ritmu pogledaja sam vokal produènitvog imenatu`na sam slika,ali sam re~ tu`nija.

*Ako ti je te{ko govoritire~ bivaj, kao talas tkawe vetrai sam po~etak slu{awa, slika budijer sva sam ti{ina.

***

Srebrna koà tamno-mesec grlonije li proziran potoka likne Ofelija, ve} jedan listwenog cveta, a veood talasa je nepokretnognije posteqa, lak{a od nebo-zrakasawam je, u pono} preobraènu~istu kao ~elik-okosawam je pevu }utqivom sli~nusawam topli labud-beli vazduh, trepavicane mese~ina, ve} ki{a svetlostia ona, ne Ofelija, san o wenom velu.


***

Tebe pi{em na jeziku morana mom, na jednomTebe, na svim jezicimamene nemu pi{em tena jeziku moraGluv talas obara me

***

Jer nema lebdewasem u zalivu zvezdamoj svaki pogled je zvukpospani jer nema lebdewa,ja ~ekam da se zvezdesamotne spuste u sjajutako da jedna postanetuàn let, u moju tihu pesmu

***

Sa drsko{}u no}i zvezda sam i vetroputpesak tamne magnolijevodenih orguqa penati si hod po glasu mese~ine


Miroqub Todorovi}

ZAMKA I ZVER

SNOVI

Senka krvava. Na tvomlicu. Strah neizre~ni.Moj jedini trag. Divqi misnovi. U pesmama. Pono}niobajnici. Budim se. Uzlatnom zamku. Sa noèmu ustima. Leden vetarduva.

POD MRAZNIM UZGLAVQEM

Si{ao sam duboko. U tamnitrbuh zemqe. To je novpo~etak. Svilen mi gajtanu ruci. Znamewe ~udotvorno.Crvenom bojom. Premazani sumrtvi. Wihova re~ osvaja.Tamo gde leì{. Pod mraznimuzglavqem. Jarosni krik se ~uje.Jezik izvu~en iz kanije.Qubavna popevka.


I ZAMKA I ZVER

Vidim svetiwu. U plamenu.Sa obronka grada. Zvezdanevisitore. Ti si semenka.Isklijala. Iz crnog kamena.Grom raspevan. Postoji{. Od iskoni. I zamka. I zver.Granice se rasta~u. Gujinnam jed. U srcu. Kriloan|ela. Otkinuto.Na raspelu.

BASMA

Cvetala je zemqa. U paklenojtmu{i. Kresnice nevidqive.Hteo si nenadano. Slepogoruàra. Re~ zlopaku. Tihorazven~avawe. Napu{teni su zamkovi. Velikih sneva~a.Tajni jezik. Iz mene progovara.Sve je privid. Nad `rtvenimodrom. I{~ekuj nezlobivo.Rasap krvi. Basmu blagovesti.

JEZIK SE IZ LAVINE IZLIVA

Ivawski kresovi. U tvom oku.Psalmi ruì~asti. Iznad mene. Mir. Grimizni zov }ilibara.U znojnim {akama. Drhti.Svetlost jutra. Sve postajesan. Rascvala tratin~ica.Kaèm ti. U poverewu. Svepostaje re~. Bagrem i belou{ka.Jezik se iz lavine izliva.Gordi gorolomnik.


Ilija Baki}

DVOLICA

obe{en na tavanicu gledam kako niti opti~kih vlakana, mojproduèni ìv~ani sistem, izlaze iz prikqu~aka na koì patonu, kroz slani rastvor, do zakrivqenog zida sfere te~nogmetala i ulaze u wu.odraz je mutan, izobli~en kolonijama mehurova kiseonika kojeplutaju kroz vodu ili su se staloìle na lice ìve.struje {to odlaze iz mene gr~e se i udaraju o prepreku apovratni talas donosi mi, s one strane, samo mirno}uvakuumskog ogledala.i vi{e ne ose}am strah.

(Nastavi}e se...)

***

no{eni sun~anim vetrom sakupqanim {irokim jedrima,plutamo kroz apsolutnu nulu vakuuma

i{~itavawe signala koji prolaze kroz nas uverava da je haosjedina konstanta

ure|eni odnosi kratkotrajno se opirutakve su i spoqne qu{ture s kojima smo povezani

na{a tela jo{ su tro{nijaipak, uprkos, nastavqamo da traìmo Raj iz koga nas progna{e

(Nastavi}e se...)


***

prazno oko zjapi u mrakzmije crvoto~ina uvijaju se, palacaju jezicima malihsingularnosti i prosecaju tkivo prostorvremenawihovi uvrtaji otkrivaju meke stomake toplotepozadinsko zra~ewe je eho ne~ijeg glasane mogu susti}i samog sebe, videti se sa strane, u pro{lostiili budu}nosti jer one ne postojeposvuda je samo {upqe mesto, kalup za moje teloja jesam zbir svih praznina koje traju u odsutnosti

(Nastavi}e se...)

***

ne znam vodedolaze ali ne doseù moje lice

magnetna poqa ih odbijajuipak, senzori, na brzim provodnicima ohla|enim do apsolutne

nule, beleè pomake okoline, specifi~an, prepoznatqivotisak talasa koji nadiru odasvud

obrasci nereda pokaù i pravilnosti, trenutne, izolovane i,sude}i po re~nicima analognog, odredive kao prijatnost,

blagost

(Nastavi}e se...)

***

tkiva srastaju u zagrqaju magnetnih talasa koji nose toplotu sakoè do sjajnih koronavrtlozi svetlosti ple{u

(Nastavi}e se...)


Milica Pani}

ZAPRAVO VEOMA OBI^NO

KUKA

Neprimetno sam uzela kqu~ od skladi{ta, otkqu~ala ga, iisto tako ga vratila. Znala sam da zavr{avaju smenu i da ne}eulaziti tamo.

Sa sobom sam ponela dug lanac. Upalila sam neko ~kiqavosvetlo, trebala mi je samo}a, za zlo~in.

Sedela sam na betonu, i pu{ila u ti{ini. Strah – ima liìvota posle smrti… volela bih da ga nema… Mislila sam: akoovo u~inim i govno }e biti vrednije od mene; i da ne u~inim, ose-}am se kao izmet…

Mnogi to ne razumeju; nisam sigurna ni da ja u potpunostirazumem sebe. Prijateqi mi kaù: to je u tvojoj glavi, pa znam jato. Osu|uju me, razumem ih, verovatno bih i ja wih da su obrnuteuloge. Postala sam dosadna i sebi sa tom mi{qu: odlu~i se jebe-no govno! Uradi to ili se bori sa bolom!

Posledwi udah cigare, gasim pikavac i uzimam stolicu beznaslona. Pewem se na wu i ~vrsto vezujem lanac za kuku na pla-fonu. Sklonim stolicu i svom masom se naka~im na lanac – dr-ì. Vra}am stolicu ispod kuke i obmotavam lanac oko svog vra-ta; jedan, drugi, tre}i, ~etvrti, peti, mnogo krugova… Hladan je.

Pomislim da bih popu{ila jo{ jednu cigaru, i àlim {toje nisam stavila u xep.

Stojim. Odgurnem stolicu, ali je ne oborim.


Telo mi visi, lanac mi zateè vrat, ose}am kako mi dah ne-staje. Trenuci misli, ne}u! Ne}u da budem govno i da to uradimnajbliìm! Treba se pla{iti smrti, ne ìvota! Stoko bezvred-na! Zar }e ovo biti moj ìvot?!!

Gotovo da ne mogu vi{e da udahnem, hvatam se za lanacoko vrata, ne mogu da provu~em prste. Podièm ruke, ne ose}amih, samo ih podièm i hvatam lanac iznad glave. Svom snagompodièm telo a nogom poku{avam da dohvatim stolicu. Padnemi na pamet – {ta ako je oborim, obesi}u se. Dohvatila sam je,ne mogu da odveèm lanac a stegao me je, di{em plitko i ubrza-no, vrti mi se; skinem ga sa kuke i si|em tako s lancem oko vra-ta. Padam na pod i brzo poku{avam da ga odveèm jer i daqe nemogu da udahnem onoliko koliko mi treba. Postajem nervozna,cimam, setim se da mogu da ga odmotam odozgo, taj ~vor mi jelak{i.

Razlabavim lanac i sedim na podu. Moram brzo da se vra-tim u ku}u, sramota me je da me ovako zateknu, nisam smela, ka-èm vam – govno sam!

Besno skinem lanac i teturavim korakom ga stavim u ugao,stolicu vratim na mesto.

Radwa je zatvorena, ostavqam skladi{te otkqu~anim.Vrata od ku}e su zakqu~ana. Da! Mislila sam da mi kqu~ ne}etrebati. Otkqu~ava mi mama i pita gde sam bila. Kaèm: tu, podvori{tu, bistrila sam misli. Zakop~ala sam xemper do kraja dami se ne vide tragovi lanca i crvenilo. Sedam u kuhiwu i palimcigaretu. Mama me gleda… pita me {ta mi je, kaè da joj izgle-dam uàsno tu`no, “brine{ me”.

Ma sve je u redu, ne{to sam neraspoloèna, odgovaram, nezavr{avam cigaru i leèm u krevet, u ti{ini. Ne razmi{qam,samo se ose}am kao govno.

Bio je 19. novembar ’09. godine.

ÛDNO... ÛDNO… A ZAPRAVO VEOMA OBI^NO

Pre par godina jedna osoba je dugo i histeri~no plakalazato {to je Tesla mrtav; ne poznajem je.

Devojku koju poznajem bila je izuzetno inteligentna aliemotivno nestabilna. Sada je xanki kojem se abnormalno tresu


ruke, dan ne proìvqava bez piva i tableta. Svi su je napustili,bilo da su overili bilo da su oti{li zato {to ne mogu vi{e. Ka-da joj ne{to ispri~am znam da }u to ispri~ati jo{ par puta ne bili upamtila. Tu sam, kraj we, trudim se. Sebe joj dajem koliko mo-gu, ostalo onoliko koliko mi savest dopu{ta, a ona ta srawasmatra neophodnim da bi preìvela dan; klasika: ne mogu joj po-mo}i kada ona sama ne èli da pomogne sebi. Ona: “Pajdo je mojaprva qubav.” Meni je draga, jer je u su{tini dobra, a naàlostima puno takvih qudi. Izjeda me to {to gledam kako iz dana u danumire, a pitam se da li }u i ja prestati da se druìm s wom prenego {to ode zauvek...

Jednom je jedan privatni profesor informatike na svojojgajbi poku{ao da me zadavi zato {to sam ga “~udno” gledala i za-to {to ne spu{tam poklopac na WC {oqi, i ko zna jo{ zbog ~ega...

Znam jednog filozofa, ìvi u Beogradu. Upoznala sam gakada je imao 32 godine, bila sam ta~no duplo mla|a od wega. Ko gasretne i razume ne}e ostati isti, ̀ ele}e da zadre u wegov mozak.Mene je on pokrenuo i daqe je to u stawu; razbudi me... Trenutnone znam da li je mrtav ili ìv.

Poznajem jednu osobu koja drì pu{ku pod krevetom a met-ke kraj uzglavqa.

Poznajem osobu koja je zaklala svoju ènu pred o~ima wi-hova dva klinca. Iza{ao je iz zatvora i ìvi s mojom sestromkao otac wenog muà. Ne mogu da ga gledam druga~ije nego kaoubicu…

Jednom sam gledala devojku koja je gola sekla sebi vene ismejala se…

U ìvotu sam stopirala (u sumanuto doba) oko pedesetakputa, ako ne i vi{e, a od toga su “samo” dva puta poku{ali da mesiluju. Ni{ta traumati~no, jer nisam to dozvolila – nisam sepostavila kao `rtva nego kao osoba koja bi mu odgrizla, svimawima, i penis i u{i i...

Crna hronika, novine mi nisu ni potrebne, ru`nih pri~aima na pretek, a opet...


Moj pas, “lesi”, je draèsno bi}e. Moja majka je jaka i presvega dobra osoba. Moj otac je uspeo u onome ~emu je ~itav ìvotteìo i izgleda jako zadovoqno. Moja drugarica je an|eo. @alo-sna vrba izgleda tako ~udesno. Orhideja je predivno perverzna.Oblake mogu satima da posmatram. Haustori su uvek zanimqivi,kao i igra svetlosti. Svitawa nose poseban miris, koji draìmozak. Cigaretu prvo udahne{ pa izdahne{...

Tako je i sa svime oko nas od kada smo prvi put udahnuli:ne{to nam se dopada a ne{to ne, ali to ne zna~i da je ono {to namse ne dopada bolesno. A i da jeste ne treba to-wu-wega-wih mrze-ti... Mr`wa nije nikad ni{ta dobro donela. Lak{e je mrzeti ne-go razumeti, a mr`wa najvi{e truje onog ko mrzi. Barem ja takomislim, a ti se, îtao~e, svakako ne mora{ sloìti sa mnom; jato po{tujem.


Sa{a Marjanovi}, âs ezoterije, 2010, uqe na pleksiglasu, akril, ugqen i suvi pastel na kartonu, 60 ¹ 50 cm

SVETlarnik nnn

Rolf Jakobsen

JUTARWE VRANE

PITAJ PONOVO

Niska brojeva nam se sme{istoji nam na raspolagawu.Ima vilicu od gvo`|ai zube koji zveckaju.

Mi pitamo i pitamoa oni odgovaraju,ali ni{ta o violinamaili o sre}i u naru~ju.Tada ekran ka{qe:– nejasno pitawe.Pitaj ponovo.

U GRMQAVINI

U grmqavini, u ki{nim kapima,ispod trotoara, u brazdama,zavesama, u re~nom buku,i u crnilu zemqe, ba{ ispod mese~ine~ekaju oni nero|eni,


stisnuti, u tkivu,nestrpqivo i{~ekujusvoje vreme za ìvot, svetlo,u stablu breze, ~a{ici kolena,pesmi ptice. Sve, sve je ispuwenotime {to }e do}i –{to ~eka na svoj redda di{e, gura se na ulici,mar{ira, mar{ira,seca plasti~ne kese, pla~e ili se smejeu blatu ili tropskom suncu,slu{a zapovesti, bude prijateqili neprijateq, besno vi~e,umre i zaboravqen budena zemqi, kao miu grobovima.

JUTARWE VRANE

Vrane su te {to bude zemqupreko poqa sawivom bukomkao zvekom metalnih kofa u svanu}e.Kra, kra.

U gradu to su ~ista~ice,kra, kra,{to preko perona, stepeni{ta i podovastiù kloparaju}i svojim prtqagom,

kofama te{kim od krpa i ~etkikroz jutarwe oblake od sapunice,

me|u sobom {apu}upa opet lepr{aju ku}ama i sedajuda se odmore malosa glavom pod krilom.Kra, kra, kra.


STAZA U TRAVI

Jedna staza u traviizlizana kao dr{kai bleda kao srebro.Te neme stvari{to grade mostove po svetu,puteve za mrtvima, dr{ka,staza u poquide kao nestvarnost kroz leto,mese~evi mostovi preko zelenih mora.

SRE]EMO SE

Sre}emo se na pokretnom stepeni{tuti uzbrdoja nizbrdonepokretni kao statuemnogi u tvojoj kolonimnogi u mojoj koloniniko nikoga ne gledaniko se ne okre}ekva-kvak, kva-kvak, kva-kvak,~angrqaju stepenice

Preveo s norve{kog Marko Vukovi}


Hugo Hamilton

NEZAVR[ENE PRIÊ*

O, kakav je to samo utisak na mene ostavilo... Sloboda doksam bio tamo, na moru. âmac kako pluta i talasi koji ga sa dnazapquskuju. Odsjaj sunca koji nas zaslepquje i voda prepunaiskri~avih ~estica. Linija kopna koja i{~ezava sve daqe i daqekako dolazi plima, i sve zaboravqeno, sve {to smo za sobom naobali ostavili.

Ciknuli bismo svaki put kad bi sku{a po~ela da grize.Mogao sam da osetim trzaj, kao kad bi elektri~ni talas prostru-jao ìcom. To besteìnsko podrhtavawe u prstima dok ispliva-vam, dok me ruke, vrtloè}i, nose ka povr{ini.

Pri~amo o morima prepunim sku{e. Kevin je rekao da suprakti~no pqu{tale u unutra{wost ~amca. Sve vi{e i vi{ewih, dok su iskakale iz vode sa svojim prugastim crnozelenimle|ima koja su izgledala kao snimak ki~me na rendgenu. Sa sre-brnim trbusima koji su {qapkali po ~amcu. Krqu{t sku{e bilami je svuda po rukama i po ode}i, ~ak i u kosi. Kad smo se vratilina kopno plasti~ne kese bile su pune drhturave ribe.

Na{e prijateqstvo preraslo je ve} u vezanost koja }e ì-veti zauvek. Svuda smo i{li zajedno. Znao sam sve o wemu i on jeznao sve {to se o meni moglo znati. Napijali smo se zajedno, dabi se na kraju na{li na mestima na kojima ni on ni ja nikada prenismo bili. Opijali smo se do te mere da je pred kraj jedne no}ipo zavr{enom ribarewu on potpuno izgubio svest o samom sebi.


* Naslov odlomka je redakcijski. (prim. red.)

Okrenuo se ka meni i ugurao mi jezik duboko u usta, kao {to jeelektri~areva }erka imala obi~aj, da bi ga zatim smesta izvu-kao. “[ta ja to, jebote, radim?” Nasmejao se. To nije na wega li-~ilo, zakqu~io je bez okoli{awa. Bilo je to samo eksperimenti-sawe. Zezawe. Da se nikad ne ponovi. Jer ovo je bilo ~isto mu{koprijateqstvo, i nikakvom zabunom nije se trebalo dovesti u vezusa seksualnim nagonom.

Do{lo je ~ak do toga da sam postao deo wegove prevare, onesa Helen. Bio sam s wim kad je to neverstvo po~elo.

Hodao je ve} po tankom ledu, kada je jedne no}i do{ao kodmene sa ènom po imenu Elinor, pretvaraju}i se pred Helen daje ostao da preno}i kod svoje majke.

Hteo sam da mu kaèm za pismo koje mi je Brajdi pokazao, otome kako }e na kraju ostati bez Helen ako je ne bude ~uvao, a po-sle }e do kraja ìvota àliti.

Elinor je bila od onih {to se smeju svemu {to on kaè.Weno telo govorilo je sve. Nosila je dowi deo trenerke na kojemje pozadi velikim slovima pisalo “Pink”, a kada je hodala uli-com slova su se pomerala i postajala tako lako ~itqiva i takone~itka u isti mah. To mu je potpirivalo ma{tu. Nosilo za weganeku novu pri~u. A {to je pozama{nija pripoveda~ica, boqa je iqubavnica, nije li tako?

Pitao sam se za{to Elinor nije imala svoju gajbu, u koju bimogli da se sakriju a ne da mene uvla~e u ovo kao svedoka. Kad samslede}i put video Helen s wim osetio sam se tako providno. Umojim o~ima mogla je da pro~ita istinu kao da je bila rukom na-pisana.

“Jel’ on to voli da isprobava?” pitala me je kad je Kevinoti{ao do bara po pi}e.

Pravio sam se da ne razumem, {to je bilo moje pravo do-{qaka, da igram na kartu nedu`nosti i zaostalosti.

“S nekim se kre{e, jel’ da?”Posle ovog pitawa nisam vi{e imao kud. âk i kao autsaj-

dera, do koga nije bilo da se me{a u wihove li~ne stvari, satera-la me je u }o{ak. On je umeo isuvi{e dobro da sloì pri~u da biga neko otkrio. A moje }utawe bilo je kao puno priznawe. Vi{eod toga nije ni morala da ~uje.

Tek {to su me ostavili na miru, po~eo sam da se ose}amkrivqim nego ikada.

Nastavio sam da radim na svom velikom poslu, postavqawupoda, i dolazio sam i odlazio iz ku}e kao wihov ~lan porodice.


Jednog dana krenuo sam do dobavqa~a gra|e i na{ao sam se ba{ uglavnoj ulici u Don Liriju kad sam naleteo na Ritu. I{la je pre-ma meni nose}i pija~ne torbe. Ba{ kad sam se spremao da joj se ja-vim i pitam da li joj treba pomo}, okrenula se i pogledala premaizlogu. Mora da je prethodno videla kako joj prilazim. Sve {tosam mogao bilo je da pro|em pored we i nastavim kao da je nisamni video. Htela je malo privatnosti, pomislio sam. Ili je mo-`da o meni ne{to otkrila i nije ̀ elela da bude javno vi|ena ka-ko sa mnom pri~a, jer stajala je i prikovanog pogleda zurila u iz-log radwe za iznajmqivawe mu{ke ode}e.

Tek kada sam od dobavqa~a pokupio materijal i vratio se uku}u, shvatio sam za{to nije htela da razgovara sa mnom predsvima. Preko kuhiwskog stola bile su ra{irene novine s izve-{tajem, i to posle toliko godina, o patwama qudi i ratu koji seodvijao u mojoj zemqi dok sam odrâstao.

Nisam ga celog pro~itao. Bio sam isuvi{e zauzet posta-vqawem sloja za izolaciju od vlage, ne~ega o ~emu se nije ni raz-mi{qalo u vreme kad su ove ku}e gra|ene. Ali nisam mogao da iz-begnem pitawa koja je podstakao taj novinski ~lanak. Pri~a `r-tava jo{ nije bila sasvim ispri~ana.

Osetio sam se kao da sam bio u ne~emu otkriven. Kasnije, kad nam je skuvala ~aj, ni re~ nije pomenula o na-

{em mimoilaèwu na ulici. A mo`da je to upravo bio ovda{wina~in pona{awa, mislio sam. Ovde ~esto nije ni postojao for-malni na~in opho|ewa na javnim mestima. Kao u samoposlugamagde su qudi jedni druge izbegavali pretvaraju}i se da su nevi-dqivi. âk i na kasi kao da nisu mogli da kaù jedni drugima do-bar dan, {to bi vam ostavqalo potpunu slobodu da se {etate oko-lo po ceo dan kao da niko i ne moè da vas primeti.

“Jesi li znao za sve te bosanske izbeglice {to ìve ovde uDablinu?” pitala me je.

“Da, ~uo sam”, rekoh.Uprla je prstom na ~lanak u novinama koje su stajale otvo-

rene na stolu. Nisam mogao da pobegnem od wenog optuùju}egpogleda.

“Jo{ uvek tragaju za telima”, rekla je. “Prvo su ih sahrani-li u jednu masovnu grobnicu, a onda su ponovo kopali i skrivaliih na drugim mestima da bi zata{kali zlo~in. Koriste DNK dabi obavili identifikaciju, ali }e im za to biti potrebne godi-ne. Do sada su na{li delove jednog tela ni mawe ni vi{e nego na~etiri razli~ita mesta.”


Jo{ jednom sam bacio pogled na novine. U wima su bileslike bosanskih èna koje su ovde prihva}ene kao izbeglice po-sle masakra u Srebrenici. Izbledele fotografije ~lanova po-rodica koje su ubili srpski vojnici dok trupe mirotvoraca nisumogle ni{ta da u~ine da bi ih spasle. Bila je tu i fotografijajednog de~aka koji je preìveo samo zahvaquju}i tome {to ga jemajka sakrila ispod sedi{ta autobusa, ina~e bi bio ubijen kao iwegov otac i ostali mu{karci. Odrastao je u Dablinu, nije biomnogo mla|i od mene, i ìveli smo u istom gradu.

“Trebalo bi da pro~ita{“, rekla je. “Ostavi}u ti ih ovde.”Ose}ao sam se kao kriminalac. Odvukao sam se natrag na

posao, ali mi je srce bilo na drugom mestu. Po~istio sam pre ne-go {to sam zavr{io radni dan i oti{ao ku}i. Na kraju nisam po-neo novine sa sobom, a mo`da ni ona to od mene nije o~ekivala.

Ne{to kasnije javio se Kevin rekav{i da }e do}i da me po-kupi, i najavio mi da idemo na [enon za vikend, kod wegovih pri-jateqa koji su na reci imali veliki ~amac. Kazao sam mu da namene ne ra~una ali je on ostajao nepopustqiv i nikako nije pri-hvatao moje izgovore. Hteo je da me upozna sa svim svojim prija-teqima i da me poveè s gomilom èna.

Helen je i ovog puta bila s wim. Izgledalo je da su zakrpi-li stvari izme|u sebe, jer je on neprestano uzvikivao re~ suas,{to na irskom zna~i “samo napred”. Helen je nosila plisiranusukwu i vuneni xemper na zakop~avawe, sa dvadesetak-tridese-tak sitnih dugmadi. Svetlost se odbijala od wenih golih kolena.

Izlaze}i iz grada vozio je tako brzo da se na kru`nom tokuzaneo i izgubio kontrolu nad volanom. Kola su se okrenula zasto osamdeset stepeni i zavr{ila na travi. Miris nagorelih gu-ma probijao se kroz pod automobila dok se na kraju nismo tako-re}i graciozno zaustavili, ostavqaju}i za sobom dve {irokeuse~ene pruge na cve}em ukra{enom uli~nom ostrvu nasred ras-krsnice.

Nije to bilo ni{ta. Ali sila inercije koja me je na trenu-tak li{ila svakog pokreta vratila me je u vreme saobra}ajnogudesa kad su moji roditeqi poginuli. Osetio sam kao da se nisamni pomakao u vremenu od tog dana, i da jo{ uvek sedim na zadwemsedi{tu sa mrtvim telima mojih roditeqa napred, i sa ogormnimsvadbenim kola~em prigwe~enim le|ima sedi{ta na kome je se-deo otac. Mogao sam da osetim muklu ti{inu, izostale odgovorekojima bi uzvratili na moje pozive. Samo tanak mlaz krvi koji sepojavio na o~evoj glavi, cure}i u wegovo uho i kapqu}i na le|a


sedi{ta, gotovo iste boje kao cve}e koje smo poneli na brod. ̂ uose i zvuk motorcikla negde u daqini. I zvuk insekata koji su zu-jali. Mogao sam da se setim vru}ine koja je nastajala u kolima ikako nisam mogao da se pokrenem, kao da sam bio zauvek zarobqenzajedno sa svojom mrtvom porodicom. Bilo mi je jasno da sam ̀ iv,ali nisam bio siguran da li je upravo to bilo ono {to sam ̀ eleo.êkaju}i i ~ekaju}i na zvuk kola hitne pomo}i koji je izdalekadolazio, kroz doline, sve bliè i bliè ali kao da nikada ne}edo}i do nas, dok nisu na kraju stigli i prvo mene izvukli, jer biosam jedini preìveli. Vra}en iz mrtvih, mogli biste re}i, a li-ce bolni~ara bilo je napoqu dok je pruào ruke u zelenim ruka-vicama da mi oseti puls, dok me je pitao da li sam pri svesti.

“Hej”, uzviknu Kevin. A onda se nasmejao i ponovo nagaziopapu~icu za gas, nastavqaju}i da vozi kao da se ni{ta nije dogo-dilo, izazivaju}i sudbinu. Na pameti mu je bilo jedino to kolikoje ìvota imao u sebi, dok sam ja mislio samo o tome kako nije nitrebalo da budem ìv.

“Jebiga”, bilo je sve {to je Helen izustila. Uspeli smo da do|emo do Karika na [enonu pre nego {to

je potpuno pao mrak. Proveli smo ve~e na ~amcu i predstavili sume svim svojim prijateqima, mada je bilo ne~eg ~udnog u vezi saovim skupom {to je u~inilo da se osetim veoma izdvojeno. Nisamimao {ta da im kaèm. Mo`da sam bio jo{ uvek o{amu}en zbogonog novinskog ~lanka o preìvelima iz Bosne koji sam ranijetog dana pro~itao. Nisam bio u stawu da se uklopim. Nisam mo-gao da se napijem. Nisam mogao da se smejem. Nisam ~ak ni nala-zio da je ma {ta {to bi oni rekli uop{te sme{no, a verovatnosam i suvi{e na silu to poku{avao.

Vlasnik ~amca kojim smo krstarili sve vreme je optuì-vao jednu od èna kako dozvoqava svom psu da spopada wegovu ke-ru{u. Nastavili su neko vreme sa vicevima o psima, a ja sam u se-bi rekao da je do{lo vreme da se oraspoloìm. Ali nisam mogaoda odrìm pa`wu i svaki put kad bi se nasmejali imao sam uti-sak da se meni smeju. Neke su mi viceve ~ak i ponovili, iz pukequbaznosti, kao da sam bio u~enik specijalnog odeqewa.

Napili su se i naduvali. I daqe su uzvikivali “suas” i“opet suas”. Onda su spontano po~eli da se takmi~e ko }e smisli-ti boqu ideju za film, kao predlog holivudskim producentima.Tome su pristupili s velikim àrom i prvi je takmi~ar po~eoizmi{qawem pri~e o psu koji eksplodira. Izvesna èna stièna aerodrom i wen pas iznenada eksplodira, tako da se komadi}i


ìvotiwe raspr{e svuda okolo. Policajci i nau~nici u belimodelima smesta postave kordon da bi za{titili ugroèni deoaerodroma, i posle obimne istrage ustanove da je u pitawu novazaraza. Zatim po celom gradu qudi po~iwu da eksplodiraju.

Kao slede}i je usko~io Kevin, sa idejom o de~aku koji od-lazi na {kolsku ekskurziju u Wugrenx, arheolo{ko nalazi{tesa divovskom kamenom gra|evinom. De~ak padne na zemqu i neka-kav opiqak mu se zabode u ruku, posle ~ega mu rana zagnoji. Tadase iz pro{losti pojave qudi kamenog doba i kidnapuju ga, tako daneko onda mora da ga spase.

Uglavnom su sastavqali pri~e o qudima koji su jedni dru-ge jurili ili je neko nekoga spasavao. Helen je imala ideju o è-ni koja poludi jer je mu` vara. Ona onda ostavqa porodicu i pre-tvara se u ludu prosvetiteqku-za{titnicu ~ovekove sredine, be-somu~no prave}i {tetu na privatnim posedima i protestuju}ipo ~itavom svetu, sve dok je mu` kona~no ne ugleda na televizijii krene da je spasava u sred zime, ~ak iz Sibira, gde se mafija dr-vose~a upravo spremala da je ubije.

Po{to je zavr{ila s pri~awem zavladala je potpuna ti{i-na, jer su qudi mislili kako sve to i nije bilo tako daleko odistine.

Kad je do{ao red na mene nisam imao ni{ta posebno da imponudim. U glavi sam po~eo da smi{qam pri~u o saobra}ajnomudesu u kojem gine porodica na putu na svadbu, svi osim jednogpreìvelog. Bilo je tako o~igledno. Nisam bio u stawu da bilo{ta izmislim. Imao sam samo stvarne ~iwenica s kojima sam mo-gao da se igram. Nisam mogao ni{ta da u~inim nego da iznova za-mi{qam isti udes, prolaze}i jo{ jednom kroz isti raspored oso-ba i stvari unutar automobila. Glava mog oca pritisnuta uz pro-zor. Glava moje majke nagnuta na stranu. I kola~, veliki svadbe-ni kola~ zgwe~en sedi{tem ispred mene.

Onda mi je opet do{lo do svesti da ovo nije bila fikcija.Po prvi put shvatio sam da su kola zapravo bila na boku. Silinaudarca mora da ih je okrenula, jer sam iznenada mogao da se setimkako je kola~ bio pored moje glave. Za{to mi ovo nikada ranijenije po{lo za rukom? I za{to mi niko nije rekao? Mo`da neko ijeste, ali je bilo toliko toga na meni da zapamtim, i toliko togada zaboravim, da mi u pam}ewu nije ostalo ni{ta od takvih deta-qa. Tek sad, poku{avaju}i da to ponovo zamislim i smestim ufikciju, mogao sam jasno da vidim po prvi put. Svoju majku veza-nu sigurnosnim pojasem sa rukom koja visi. Zvuk zadweg to~ka


koji se okre}e, {to mi se pri~inilo kao zvuk insekata koji zuje iptica koje klik}u. To nije mogao biti predwi to~ak, jer mewa~ jesigurno ostao u brzini, ali je zadwi to~ak nastavqao da se nakratko slobodno okre}e, da bi se nedugo potom potpuno zausta-vio, ili je samo postao ne~ujan. Bilo je ovo zakasnelo otkrove-we, tako dugo po{to je sâm doga|aj ostao iza mene. Kola su defi-nitivno bila okrenuta na stranu. Za{to bih ina~e video bolni-~ara iznad sebe, sa plavim nebom u pozadini i wegovom rukom ka-ko se pruà prema meni?

êkali su da im ispri~am svoj film, ali nisam bio u stawuda na|em ta~ku od koje bih po~eo.

(odlomak)

Prevela sa engleskogIvana Milivojevi}

***

Posledwi roman irskog pisca Huga Hamiltona, Ruka u vatri (Hand in the fi-re, Fourth Estate, London, 2010), iz kojeg objavqujemo odlomak, govori o ì-votu mladog Beogra|anina koji u vreme nedavnog ekonomskog blagostawa uIrskoj dolazi u Dablin u potrazi za poslom. Pod teretom istorije ratovakoji su usledili po raspadu Jugoslavije i teretom porodi~ne istorije obe-leène pogibijom roditeqa, on kroz intenzivno prijateqstvo sa KevinomKonkanonom poku{ava u isto vreme da redefini{e svoj identitet u novojsredini i da shvati identitet te sredine. (I. M.)


Kerol En Dafi

KRAQICA KONG

Virila sam kroz prozor oblakodera i gledala mog usnulog ~ove~uqka.Ve} nedequ celu bejah na Menhetnu, u Vilixu, u tihom hotelu, gde svet,navikao na sva{ta, ne postavqa pitawa.Jo{ tada zavoleh specijalitet ~uveni – s riòm na hlebu pe~enu govedinu.

Digresija. Na ostrvo ovo rajsko stigli on i tim da snime film dokumentarni.(Jedna vrsta àba samo ovde leè jaja.)Na|oh ga samog na proplanku, kaoka{ikom ga zgrabih i stavih na dlan.Koprcao se, vri{tao i na kraju pribrao.Istog trena izgubih glavu za wim.

Usamqena bejah. Duge no}i u vru}inisvog krzna, kr~ala sam bluz ìvotiwski.On maju{an be{e, ali oblikovan savr{eno,predivan. Sva{ta je umeo tim rukama,slatkim, vitkim, {to nijedan gorila znaonije. Zakleh se u srcu svom golemom:na sam kraj sveta prati}u ga ja.


Jer nije mogao ostati. Nervozan posta.Svake bih mu ve~eri dolazila u kamp,pred tananim {atorom ~u~ala, ~ekala.Kolege bi ga brzo izbacile van.Popeo bi se i seo na moj ispruèni dlan.Ne`no bih mu dotakla odelo pa ga qu{tila,stavila vrh jezika na sr` mu bi}a.

Sre}a! Kad zavr{i snimawe filma,spakova se; skakutaju}i mi po liniji srca opona{ao je let ku}i u Wujork. Velikametalna ptica. Zar nije znao da muavion mogu zgwe~iti kao mu{icu?Ali pustih ga, ~oveka mog. Ka suncuon polete, poludela, udarah se po grudima.

Mesec dana pro{lo. Prespavala celu nedequ,potom pijan~ila naredne dve. Prala se nisam.Klepetava pesma papagaja zada mi glavoboqu.Majmuni na granama gun|ahu. U groznici, ispih par reka gde se on nekad kupao. Na krovu xungle izvalismo se debeli crveni mesec i ja,prokrvarih, tad odlu~ih da ga vratim.

Zaplovih Hadson rekom jedne letwe no}i,wujor{ka panorama kao betonska xunglasvetlosti; zaqubqena i ogromna osetih prvitra~ak nade. Diskretno se {uwah ulicamamr~nim, zavirivah kroz hiqade prozora, u svakom od wih skromna predstavadosade, boli, drame, utehe, kajawa.

Na|oh ga, naravno. U tri ujutru, u nedequ,sawao je sâm na krevetu; nad lepom glavomstaja{e moja slika. Posmatrah ga dok mi o~i ne zasuze; zatim otabanah kroz Centralnipark, pod zvezdanim nebom. On je moj sav!Sutradan oti|oh u {oping. Odelo za mog ~ovui par stvar~ica za mene iz tr`nog centra.


Uzeh ga kao ~okoladnu bombowericu,jednog petka uve~e, iz wegove sobice,koprcao se dok ga dràh izme|u prsta i palca, qubavno, zavodni~ki. Na vrhnajvi{e zgrade smo seli, pozdravili se od bruklinskog mosta, ùtih taksija,helikoptera nad rekom, kowica.

Tuce sre}nih godina. Spavao mi je na krznu, rano ustajao i masirao mi te{ke kapke. Ah!Voleo je kad bih ne`no dunula i pa`qivomu ~e{kala le|a noktom. Potom bi sviraona drvenoj fruli koju be{e davno napravio. Sedeo bi, prekr{tenih nogu, blizu mog uhasatima: wegova bi me balada uvek rasplakala.

Kad je umro, dràh ga celu no}, drmala gakao lutku, lizala lice, grudi, noge, pete, telo.malu mu alatku. Potom, bolna, prionuh na posao.Wemu bi se svidelo. Sad ga nosim oko vrata:savr{enog, o~uvanog, s draguqima umesto u~iju.Najvoqeniji ~ovek na svetu. Sigurno, u tihoj smrtina velikim mi grudima on ~uje riku moju.

Prevela sa engleskog Milena Bori}


Marina Nika~evi}, Udaqena grmqavina, 2005, kombinovana tehnika,drvo, metal, {lag metal, uqe, 100 ¹ 100 cm

Sergej Aparin, Uroboros, 2010, kombinovana tehnika, metal, plastika,uqana plastika, 120 ¹ 140 ¹ 20 cm

@IVOTI PESNIKA nnn

Grejem Rob

BITKA OKO “ERNANIJA”

IGOOV DRAMSKI URAGAN

Po{to je zauzeo najistaknutije mesto u poeziji, prozi ikwièvnoj teoriji, Igo se ponovo okrenuo sceni – ili ta~nije,nacionalnoj instituciji poznatoj pod nazivom Comédie Française.

Trojanski kow po imenu baron Tejlor – novi upravnik ovogpozori{ta i Nodijeov prijateq – ve} je bio na mestu, sklon ro-manti~arima i nestrpqiv da prihvati {ta god Viktor Igo budehteo da napi{e. Prvi put je romanti~arska kwièvnost steklaupori{te u establi{mentu. Uz vladu koja je bila sve starija inervoznija, to je imalo velike politi~ke konotacije: romanti-zam, koji je Igo definisao kao “liberalizam u umetnosti”, pred-stavqao je glas mla|e, republikanske generacije. Ozna~avao jeslobodu, ma{tu i besni strah od dosade, kao i odlu~nost da nikadne postanu stari i konzervativni.

Eksplozija do koje je do{lo zato {to je Igo u{ao uComédie Française poznata je pod nazivom “Bitka oko Ernanija”.Taj izraz prvenstveno se odnosi na tu~e prilikom prvih izvo|e-wa ovog Igoovog komada; no, tako|e ozna~ava i simboli~ki obra-~un starijeg, pravilima pokornog oblika kwièvnosti sa kwi-èvno{}u koja se zasnivala na senzibilitetu pojedinca – dru-gim re~ima, sa onim {to danas smatramo kwièvno{}u. Ovo jeverovatno naj~uveniji i najnejasniji trenutak u istoriji evrop-skog romantizma, a obi~no se o wemu govori na osnovu veoma ro-mantizovanog izve{taja koji nam daje Gotje, ~etrdeset dve godi-ne posle samog doga|aja. U tom doga|aju ustanovqen je Igoov jav-


ni lik, u orbitu se vinula ve}ina mladih pisaca i likovnihumetnika, i nastalo je toliko mnogo mitova da je prakti~no za-boravqeno na koji je ta~no na~in on izveo taj najve}i kulturniudar veka.

Od kqu~ne va`nosti za ovaj Igoov “dràvni udar” bila jecentralizacija. “Francuska kwièvnost” u ve}ini prilika za-pravo zna~i “pariska kwièvnost”, a àri{te pariske kwièv-nosti bilo je u pozori{tu Comédie Française: to je veliko zvonou srcu francuske kulture. U ve}ini pozori{ta u sredi{tu pa-`we bila je modna parada na sceni i socijalna drama u gledali-{tu. Od trideset jedne fraze u odeqku “Pozori{te” u Blagdono-vom Francuskom tuma~u, kwizi namewenoj engleskim poslov-nim qudima (1816), petnaest se odnosi na “prelepu damu” u loì,“~iji su zubi beli poput slonove kosti”. Me|utim, smatralo seda je Comédie Française druga~ije pozori{te. Vilijem Hezlitgledao je tamo 1825. godine izvo|ewe jednog Rasinovog komada, ibio je odu{evqen redom i pristojno{}u “kakvi bi postidelisvaku londonsku publiku”:

Ose}ao se dah profesionalizma, postojana ozbiq-nost u pogledima i pona{awu sveg tog okupqenog mno{tva,kao da je svakome u neposrednom interesu bio karakter na-cionalne poezije... Ne samo {to je zavladala najstroà ti-{ina ~im se digla zavesa, nego se niko nije ni pokretao,niti je to poku{avao.

To je onaj ìvi muzej koji }e Igoov komad Ernani uskoropretvoriti u bokserski ring i javni toalet, pet meseci pre nego{to revolucija iza|e na ulice.

Po{to je bojno poqe izabrano, u narednom koraku trebaloje gurnuti u pozadinu sve takmace i prete~e. Iz pozori{taComédie Française jo{ odranije stizale su neke ~udne vibracije.Dima i Viwi tamo su 1829. godine postavqali romanti~arskedrame koje su u nekim aspektima bile isto toliko zapaqive iinovativne kao Ernani. Nakon toga, dogodilo se ono nezamisli-vo. Izvi`dana je Rasinova Atalija, jedan od krunskih draguqafrancuske kwièvnosti. Obrazovana publika po~ela je da se od-liva u mawa bulevarska pozori{ta, u kojima su ve} vrile popu-larne forme romantizma. Omiqena predstava te godine na bule-varima bila je Besni, u kojoj junakiwu qubavnik ujede, pa onaumre od besnila.


Najve}i deo tih prvih znakova nadolaze}ih doga|aja danaspamte samo specijalisti. Igo se obi~no smatra usamqenim pre-te~om, ba{ kao {to se savremeni omladinski pokreti svode namali broj pojedinaca sna`no istaknutih u javnosti. Wegovi po-stupci predstavqaju pravu lekciju o tome kako se prisvaja revo-lucija.

Najpre, bezbroj puta je isticao da je upra`weno mesto re-volucionarnog junaka, pa se onda povukao sa liste kandidatafrazom koja predstavqa biser skromnosti: “Drugi narodi kaù:Homer, Dante, [ekspir. Mi kaèmo: Boalo.”* Izgledalo je sa-svim slu~ajno to {to najvi{e izgleda da bude pozvana da mestopopuni ima upravo osoba koja je na najupe~atqiviji na~in ukazi-vala na to da upra`weno mesto uop{te postoji. Igo bira takvereference da bi bilo kakvo druga~ije tuma~ewe podrazumevaloneverovatnu aroganciju (mada se u tome mo`da prera~unao): “Za-{to ne bismo danas o~ekivali pesnika”, pita on 1831. godine,“koji bi u odnosu na [ekspira bio ono {to je Napoleon bio u od-nosu na Karla Velikog?” Svejedno da li je neko Viktora Igoadoìvqavao kao Isusa Hrista koji je samome sebi Jovan Krsti-teq, ta asocijacija je napravqena, te }e ubudu}e napadi na wegamorati da se upu}uju pod wegovim uslovima.

U narednom koraku on }e napade svojih neprijateqa obasu-ti takvom epskom veli~ajno{}u kao da Carstvo i daqe traje.Kriti~ar Ijasint de Latu{ objavio je 1829. godine ~lanak o“Kwièvnoj kamaraderiji”. On se u{uwao iza onoga ko pokre}emarionete kako bi razotkrio da je Igoov kruòk nekakva osigu-ravaju}a kompanija okrenuta umetni~kim delima: ono {to ~la-novi tog kruòka proizvedu dobija pohvale u novinama i drugimumetni~kim delima; francuska kwièvnost }e se na kraju pre-tvoriti u jedno divovsko pismo lanca sre}e, pa }e kriti~ari ko-ji jo{ nisu ni ro|eni morati da obja{wavaju kako to da su toli-ki osredwi pisci uìvali toliku va`nost. “Otkako smo svi po-stali genijalni”, pi{e Latu{, “darovitost je postala izuzetnoretka.”

Taj ~lanak, pun {tetnih trivijalizacija, Igo je odmah za-vitlao u olujno nebo koje se nadnosilo nad borbenim romanti~a-rima:


* Nikola Boalo-Depreo (1636–1711), nazvan “zakonodavac Parnasa”. Wegova Poeti-

ka smatrala se najboqim klasi~nim priru~nikom.

Ti jadnici, @anen i Latu{, zauzeli su poloàje usvim novinama, odakle prosipaju zavist, mr`wu i bes. Kob-no su postupili, napu{taju}i na{e redove u odlu~nom tre-nutku. Nada mnom se sprema strahovita oluja... Protiv me-ne se plete dvostruka intriga, a na Otelu samo o{tre ma-~eve koje spremaju za Ernanija.

Ovo suptilno postavqawe Viwijevog Otela u ulogu pre-te~e, osveàvaju}eg povetarca koji najavquje Igoov uragan, ti-pi~no je za wegov o~igledno besprekoran oportunizam.

U pore|ewu s tim, otvoreni napad bio je sasvim direktan.Igo je isprva nameravao da postavi jedan drugi komad. Prvog ju-na 1829, na temu koju je uzeo iz Viwijevog istorijskog romana Pe-ti mart, napisao je peto~inku u stihu pod naslovom Dvoboj podRi{eqeom, kojoj je kasnije izmenio naziv u Marion de Lorm. Po-zori{ni komitet je prihvatio tekst, zatim ga prosledio cenzo-ru, a ovaj ga je odbacio. Problem nije bio u kontroverznoj “reha-bilitaciji” prostitutke po imenu Marion de Lorm, pa ~ak ni uskandaloznom stihu “Qubav mi je dala novo devi~anstvo”. Pro-blem je bio u ~etvrtom ~inu. U wemu je prikazan uzrujani, malo-du{ni Luj XIII pod kojim zemqa klizi u apsolutizam, a on ùdiza lovom. Ba{ kao tada{wi kraq Francuske.

Igo se sastao sa Martiwakom, ministrom unutra{wih po-slova – ~ovekom koji tek {to nije ostao bez posla, pa je utolikobio osetqiviji na politi~ke aluzije. Igo se pobunio {to onosu|uje umetni~ka dela koja sadrè podrugqive aluzije na savre-meni trenutak, a Martiwak mu je rekao ono {to je ve} znao: tihdana, pariska pozori{na publika bila je poput nekog divovskoguha u kojem odjekuje i najslabiji nagove{taj subverzije.

Igo je iz Ministarstva iza{ao ose}aju}i da mu se sme{ipobeda. Zatraìo je prijem kod kraqa. Prijem mu je odobren, pase 7. avgusta 1829. baron Viktor Igo pojavio u palati Sen-Klu uode}i po dvorskom propisu, koju je dobio od brata Abela, sa ko-pijom ~etvrtog ~ina na skupocenom, najfinijem pergamentu, iveoma nervozan. Kraq je otmeno izjavio da se divi Igoovim de-lima i obe}ao je da }e pro~itati taj sporni ~etvrti ~in.

Nedequ dana kasnije, objavqena je presuda: komad se ne mo-è izvesti. Za utehu, Igou su ponu|eni dodatak od 4000 franakana wegovu kraqevsku penziju i poloàj dràvnog savetnika: bioje to snishodqivi poku{aj da se pridobije mla|a generacija.Ako se reìm ne promeni, to bi mu garantovalo udoban ìvot.


Dok je kurir ~ekao, Igo je napisao jedno razmetqivo dostojan-stveno pismo. Pomenuo je svoje plemenite pretke (nasuprot sko-rojevi}kim aristokratima kojima je plemstvo nedavno poklonio[arl X), rojalisti~ke ode, o~evo izgubqeno bogatstvo, velikibroj osoba koje izdràva, kao i ~iwenicu da ìvi od svog pera.“Traìo sam da se moj komad izvede, i ne treba mi ni{ta drugo.”

U roku od nekoliko sati, ovo Igoovo pismo bilo je pozna-to svim novinama u gradu. Ovaj prvi, simboli~ki sukob mladihromanti~ara sa generacijom koja je dràla vlast na~inio je juna-ka od Viktora Igoa: “Francuska mladost”, pisao je Le Constituti-

onnel, “ne da se tako lako potkupiti kao {to se ministri nadaju.”Slede}a zabrana nekog Igoovog komada mogla bi da ima ozbiqneposledice.

Umesto da izmeni ~etvrti ~in, Igo je odabrao novu temu:Ernani, ili kastiqanska ~ast. Ernani, {panski bandit i ple-mi} li{en nasledstva, uìva u qubavi sa gospo|icom Sol, kojojse tako|e udvara i wen ostareli starateq, kao i budu}i vladarSvetog Rimskog Carstva, Don Karlos – otuda podnaslov origi-nalnog izdawa, Tres Para Una, “Trojica za jednu”.

Subjektivno gledano, to je pri~a o lepoj, mladoj devojcikoja voli nao~itog, progowenog junaka, ali je primorana da trpisenilna udvarawa odvratnih staraca. Ova bezobrazno nereali-sti~ka drama, u kojoj se qubavnici na kraju bez potrebe me|usob-no potruju (takva je “kastiqanska ~ast”), pruàla je Igou savr-{enu priliku da predstavi svoje neobi~ne stihove. Ironi~no jeto {to je pa`qivo stvarani kwièvni tekst bio mawe sceni~anod wegovog svakodnevnog govora, tako da se uop{te nije dopaoglumcima pozori{ta Comédie Française kad im ga je dvadesetsed-mogodi{wi autor prvi put pro~itao. Kako je mogu}e da u istojsceni budu i komi~ni i tragi~ni? Za{to je jezik tako sramotnoprisan i pun idioma? êsto se ~uje da je Ernani predstavqao sa-svim slaba{nu pobunu, jer je napisan u stihu. U stvari, stih je de-lovao kao poja~alo. Bilo je mnogo {okantnije ~uti romanti~ar-ska ose}awa izraèna francuskim jezikom u wegovom najboqemizdawu. Gospo|ici Mars, veteranki klasi~ne drame, koja je usvojoj pedeset prvoj godini glumila tek zadevoj~enu gospo|icuSol, Igo je morao da laska i preti da bi pristala da “uvaènoggospodina @oanija” (glumca koji je igrao Ernanija) nazove svo-jim “hrabrim i velikodu{nim lavom” – {to je fraza za koju joj se~inilo da nagove{tava prili~no sumwiv odnos. Me|utim, upra-vo se ta kombinacija ironije i strasti dopadala Igoovoj mladoj


publici: kao da je dokazivala da jeste mogu}e ìveti u prozai~-nom, savremenom svetu bez emocionalnih kompromisa.

Ovoga puta, gledaoci skloni politi~kim tuma~ewimaimali su mnogo vi{e materijala nego u Marion de Lorm. U prvojsceni, poùdni vladar po imenu [arl skriva se u tesnoj gardero-bi, a dok ulazi u wu pita sobaricu gospo|ice Sol: “Da nije slu-~ajno ba{ ovo {tala u kojoj krije{/ Metlu koju ja{e{ kao ko-wa?” Cenzori – ~etvorica dramskih pisaca, od kojih trojica tek{to se nisu penzionisali ili umrli – veselo su trqali dlanove.Ernani je bio obi~no |ubre: “Bandit se prema kraqu odnosi kaoda je razbojnik, k}er {panskog velika{a je bestidna devoj~ura, itako daqe.” Treba ga izvesti ta~no kako je Igo napisao, i “pu-blici }e biti jasno koliko daleko qudski um moè da ode kad seoslobodi svakog pravila i svakog oblika pristojnosti”.

îm su po~ele probe u jesen 1829, objavqen je rat. Udruè-we klasicisti~kih dramskih pisaca, na ~ijem je ~elu bio Kazi-mir Bonùr, bezuspe{no je kraqu poslalo peticiju u kojoj ga mo-li da u pozori{tu Comédie Française zabrani sve romanti~arskedrame. U listu Le Figaro to su nazvali “zahtevom za monopolomnad uspavqivawem publike”. Jedan po jedan, u akciju su stupali~lanovi Akademije, smetnuv{i s uma ~iwenicu da wihove paro-dije i epigrami samo dokazuju sposobnost nove kwièvnosti dapokrene umove. U Baur-Lormianovom Topu za uzbunu ~itamo zlo-kobnu re~enicu: “Igoi neka`weno pi{u pesme.” Drugi, poputAkademika iz Stendalovog romana Crveno i crno, preporu~ujutelesno ka`wavawe u slu~ajevima kad kwièvna kritika omane.Vijene, autor ~udesno dosadne epske pesme od 30.000 stihova (ne-ko je rekao da je potrebno 15.000 qudi da bi se to pro~italo), iz-neo je sumwu da se radi o inostranoj zaveri da se diskreditujefrancusko pozori{te. Arsenal akademi~ara bio je beznade`nozastareo. Wihove uvrede zvu~ale su kao nerazumqivo okoli{a-we: “îni se, kad ih ~ujem kako grok}u preda mnom,/ da u mojoj ru-ci spazi{e Kirkin {tap.” Da je Baur-Lormian bio romanti~ar,mogao je prosto da ih nazove sviwama.

Na drugoj strani bojnog poqa, ~itava armija umetnika i pe-snika danono}no je egzercirala po stepeni{tu, na uàs stano-davke Igoovih. Igo je ostvario kontakt sa mla|om generacijom.Ti “igolatri”* bili su “vojnici” koji su hteli da spre~e da


* Hugolâtre, re~ na~iwenu na osnovu re~i idolâtre (idolopoklonik), francuski re~-nik Littré odre|uje na slede}i na~in: “Osoba koja slepo podràva dela i kwièvneteorije Viktora Igoa.”

Ernani bude povicima oteran sa scene, kao Ami Robsar u Odeonudve godine ranije. Bio je to vaàn resurs, “dare`qiva dana{waomladina – iznutra razjedana neshva}enom genijalno{}u, dok jespoqa gu{i r|avo organizovano dru{tvo”. U Igoovom savesnovo|enom ku}nom kwigovodstvu, gde je upisivao svako {i{awe,svaku kupqenu metlu, komad sapuna ili pla}enu opravku ki{o-brana, nalazimo dokaze da je ose}ao sna`nu odbojnost prema ra-sipawu, bilo da je re~ o qudima ili o ~emu drugom. “Kakve se ve-like stvari mogu posti}i”, razmi{qao je, “uz pomo} te legijeumova, samo ako bude voqe!”

Taj neiskori{}eni resurs bi}e prokrijum~aren u pozori-{te Comédie Française kao poja~awe pla}enim tap{a~ima, za ko-je se znalo da ih je mogu}e potkupiti.* Propusnice {tampane nacrvenom papiru, na kojima je pisao Hierro (“êlik”) podeqene su“vo|ama bataqona”, koji su zatim regrutovali sopstvene odredepo kafeima i studijima u Latinskom kvartu.

Na taj na~in, kako se pribliàvala premijera, predstavaErnani postala je zastava pod kojom se ujediwavala generacija~iji mnogi pripadnici jo{ nisu imali ni dvadeset godina: Gotje,koji je tvrdio da se odrekao slikarstva u korist poezije kad jepro~itao Orijentalke, Petrus Borel zvani Likantrop, koji seobla~io poput {panskog velika{a i naizust recitovao odlomkeiz “Predgovora drami Kromvel”, likovni umetnik i pisac melo-drama @ozef Bu{ardi, koji je napamet nau~io svih pet ~inovaErnanija, zatim skulptor poznat pod imenom Jehan du Seigneur({to je sredwovekovni oblik imena @an Disewer), koji se obla-~io u crno, a kosu sa obe strane za~e{qavao navi{e tako da for-mira {iqatu krestu nad ~elom, koja je simbolizovala “plamengenija”. Najpoznatiji “ernanista” bio je @erar de Nerval, kojije upravo bio adaptirao Hana Islan|anina za scensko prikazi-vawe, a vi|ali su ga kako sedi u restoranu “Mali Mulen ru`”, dr-è}i lobawu za koju je bila pri~vr{}ena mesingana dr{ka odfijoke, gde je naru~ivao morsku vodu, jer to je bilo omiqeno pi-}e Hana Islan|anina.

Ta grupa, koja je postala poznata kao Mali kruòk, pred-stavqala je ìvi dokaz da su Igoove sredwovekovne i orijental-ne fantazije bile realisti~ne pre nego {to ih je stvarnost


* Postoje pri~e da se Igo razi{ao sa tap{a~ima, ali iz wegovih ra~una vidi se da jewihovom predvodniku od januara do juna 1830. isplatio ukupno 280 franaka. Zna~a-jan prekid tradicije sastojao se u tome {to je doveo tap{a~e iz jednog od popular-nijih, jeftinih bulevarskih pozori{ta.

dostigla. Merovin{ke kovrxe, ogrta~i, bodeì, lobawe i nargi-le bili su predmet sva~ije ùdwe. Prvi put u posledwih 400 go-dina u provincijskim gradovima vi|ene su cipele sa izduènim,za{iqenim vrhovima. [panski duvan pu{en je u obliku koji supoznavaoci nazivali “cigarete”. Potpisivana je peticija u kojojse od vlade zahtevalo da u Parizu uvede borbe bikova. Sa plafo-na po studijima visile su vise}e leàqke. Mladi}i iz uvaènihporodica pretvarali su se u ìva remek-dela, a imena su mewaliu umetni~ke nazive: Avgustus MakKit (Ogist Make), Napol Tom(Napoleon Toma) i Teofil Donde, autor jednog broja upadqivobodlerovskih pesama, koji je anagramski preuredio slova svogimena, te je u kwièvnu istoriju u{ao – i iz we nestao – kao Fi-lotej O’Nedi. Za ve}inu pripadnika Malog kruòka, Bitka okoErnanija predstavqala je prvi i posledwi ~as slave.

*

U ~etvrtak, 25. februara 1830, u jedan popodne ve} se bioformirao duga~ak red ispred pozori{ta Comédie Française, kojije zakr~io Ulicu Ri{eqe. Ve}ina onih koji su stajali u redu iz-gledala je kao da }e sad oti}i da pozira Velaskezu – dugokosi, bra-dati, u ode}i staroj nekoliko vekova. Jedna zastra{uju}a prilikanosila je {e{ir {irokog oboda, svetlo zelene pantalone sa cr-nim somotskim prugama, {iroke revere i – posle nekoliko probakod zbuwenog kroja~a – tesni dublet-prsluk, postavqen tako daizgleda poput grudnog oklopa, od purpurno crvenog satena. Bilaje to va`na nijansa. Da je bio svetlocrven, to bi imalo politi~kozna~ewe, ali ovaj dublet je izraàvao ~ist, militantni esteti-zam. Bio je to Teofil Gotje u svom ~uvenom crvenom prsluku, kojinije bio ni crven, niti prsluk (prsluke su nosili burùji).

Postalo je o~igledno da je Igoova taktika mo`da bila sa-mo isuvi{e blaga. Policija je naloìla da se ulaz u gledali{tezatvori u tri sata, ~ime je primorala romanti~arsku ruqu da do-|e ~etiri sata ranije. Vlasti su se nadale da bi moglo da do|e donekakvih nereda, koje bi onda, razume se, herojskim naporimasnage reda savladale. Postupaju}i po prastarom instinktu opsa-|enih, radnici pozori{ta ga|ali su sa krova qude u redu otpaci-ma iz pozori{ne kuhiwe.

Qudi iz reda nisu odgovorili na provokaciju, ve} su pro-{li kroz {ibu gardista naoruànih sabqama i u{li u mra~nukatedralu pozori{ta Comédie Française. Sa sobom su nosili


hleb, kobasice, sir, table ~okolade i naranxe. Pevali su subver-zivne pesme, raspravqali o stihovima kojima }e pobedonosnoklicati i, kako su to u svojoj ma{ti videli oni koji nisu bili tu,bludni~ili su sa svojim devojkama, pripadnicama radni~ke kla-se. Pozori{ne razvodnice, koje su dràle kqu~eve od toaleta,na posao su stigle pred sam po~etak predstave. Nimalo zastra-{ena, Igoova armija ru~ala je u pet sati, ispruìla se po sedi-{tima poput Rimqana na gozbi, a onda se razi{la po tamnimuglovima. Jo{ uvek su jeli kad je ostala publika po~ela da pri-stiè, sme{taju}i se u loè, dok su papu~ama gazili i skutoveve~erwih haqina vukli kroz ne{to vla`no i o{trog mirisa.

Dok je pozori{te Comédie Française bilo iznova kr{tava-no, Igo je proveo popodne prikupqaju}i podr{ku, obilaze}i no-vinske redakcije, pozivaju}i kriti~are da se pridruè revolu-ciji. Jedna svadqiva starica koja je prodavala karte podrivalaje wegove napore tako {to ih je prodavala wegovim neprijateqi-ma, a bilo je od ìvotne va`nosti da obezbedi da kriti~ari nepadnu pod uticaj organizovanog negodovawa. Jedan sat pre po~et-ka ve~erao je sa Sent-Bevom u jednom restoranu u Pale-Rojalu.Onda je pe{ke oti{ao do pozori{ta, gde se baron Tejlor uzruja-vao zbog improvizovanih toaleta. Igoa su odveli do garderobegospo|ice Mars, koju je zatekao polunagu i besnu, {to je predsta-vqalo zastra{uju}i prizor. “Fine prijateqe imate, gospodineIgo”, navodno mu je kazala. “Gospo|o”, odgovorio je Igo, “moè-te biti veoma zadovoqni {to su vam ve~eras ovde moji prijate-qi, jer ve~eras su moji neprijateqi i va{i neprijateqi.”

U sedam sati, Igo je stajao sam iza kulisa. ûo je kako in-spicijent daje znak da se zavesa digne i osetio ne{to {to }e1852. godine opisati variraju}i temu kwièvne nevinosti:“Osetio sam kako se podiè sukwa moje du{e.”

Hiqadu {esto preterano uzbu|enih gledalaca zagledalose u zamra~enu spava}u sobu gospo|ice Sol, u Saragosi. Neko jekucao na wena tajna vrata...

Serait-ce déjà lui?

(Un nouveau coup)... C’est bien à l’escalier

Dérobé.*


* Je li to on ve} stigao?/ (Ponovo se ~uje kucawe)/ ... Neko dolazi skrivenim/ stepe-

ni{tem.

*

Nasuprot popularnoj legendi, prvi stih, sa svojih hrabrimopkora~ewem u sintagmi “skriveno stepeni{te” ({to predsta-vqa ozbiqno kr{ewe klasicisti~kih pravila), pro{ao je bezkomentara – kao i prva scena, i deo druge. Zatim dolazi Ernani-jev govor o starom, pohotqivom staratequ gospo|ice Sol – “Idida te izmere za kov~eg, star~e.” To je udarilo u ̀ icu. Romanti~a-ri su klicali i trupkali nogama. Javila se briga za zgradu, kojanije bila projektovana da izdrì u~e{}e publike.

Nakon pet ~inova, bilo je o~igledno da su na prvoj pred-stavi pobedu odneli romanti~ari. Mi{lo (Don Karlos) se ce-rio i glumatao, da neko ne bi slu~ajno pomislio da sve to ozbiq-no shvata. List Gusar javio je da su glumci delovali “kao epilep-ti~ari”. No, gospo|ica Mars odgovorila je izazovu (mada je upo-trebila bezazlenu re~ “gospodin” umesto re~i “lav”). Klicaweje zagu{ilo povike neodobravawa, kao i deo predstave. Nekoli-ko nezadovoqnika dobilo je pesnicu u lice, a pri kraju tre}eg~ina izbila je quta sva|a kad se neko podsmehnuo re~ima Vieil-

lard stupide! (matori glupak), koje je pogre{no ~uo kao Vieil as de

pique! (matori skandal-majstor). Igoovu smelu sliku “StarogAsa Pika” publika je ùstro branila – dokazav{i, prvo, da jeuìvawe u tekstu sada po~ivalo mawe u prepoznavawu, a vi{e uizazivawu duhovnog stawa u kojem se ~ak i proizvoqni elementipreobraàvaju u poetsku lepotu; i drugo, da se slabo ~ulo ono{to se de{avalo na sceni.

Vesti o borbi brzo su se ra{irile. Neko je povikao: “Jajo-glavce na giqotinu!”, izjedna~avaju}i }elavost sa oronulim kla-sicizmom. “Svuda su bili neki stra{ni qudi koji su ispitiva~-kim zurewem poku{avali da otkriju {ta uistinu mislite”, pi-sao je jedan ~lan Akademije ~iji je ne}ak, slikar Amori-Dival,klicao romanti~arima, “a ako su vam se na licu slu~ajno ogleda-li dosada ili ga|ewe, nazivali su vas piqarom”, {to je u roman-ti~arskom re~niku, objasnio je, ozna~avalo uàsno glupog ~ove-ka. Mladi varvari plesali su oko Rasinove biste u predvorju, vi-~u}i: “Evo ti ga pravo u oko!” Vra}aju}i se ku}i, Teofil Gotje idrugovi po zidovima ku}a ispisivali su: “@iveo Viktor Igo!”

Sli~ne bitke vo|ene su i pre Ernanija. U Odeonu je 1809.godine Nepomisen Lemersje lukavo podrio jedinstvo mesta tako{to je svoj komad Kristofer Kolumbo postavio na brod: ne-koliko hiqada miqa kasnije, likovi su se, tehni~ki, i daqe


nalazili na istom mestu. Studenti u publici – koji su se u tovreme protivili inovacijama – nisu bili zadovoqni. Glumci suizvodili predstavu iza stroja vojnika. Druge no}i, po{to su na-srnuli na scenu, deo publike napadnut je bajonetima, a preìve-le je Napoleon odaslao na Isto~ni front, da bi im dao kona~nulekciju o artificijelnosti pravila o jedinstvu mesta.

Najva`nija razlika u odnosu na 1830. godinu bila je u tome{to je revolucionarna groznica poga|ala jedino mlade. Svojom{okantnom me{avinom plebejskog i dvorskog jezika, dramu Er-nani “jajoglavci” su automatski doìvqavali kao subverzivnuretoriku. âk i u Engleskoj, politi~ke konotacije bile su o~i-glednije negoli samom Igou dok je pisao komad. Prevod lorda Ga-uera iz 1838. godine sadrào je i prolog u kojem je on od publiketraìo da oprosti wegovoj “liberalnoj muzi” – {to je bila ra-zumna mera opreza, po{to je jednom prilikom predstavu gledalai britanska kraqevska porodica:

Protiv svih jedinstava na{a Muza podigla jeTa~no ispred wih savr{enu branu;Jer ona bodeòm i bo~icom otrovaBode Voltera i ga|a Aristotela!

Skoro svaki izve{taj o premijeri Ernanija zapravo pred-stavqa saètak svih trideset devet izvedbi – {to je neobi~nodugo trajawe predstave, u doba kad pruge jo{ nisu bile pro{iri-le obim pozori{ne publike. Istinska Bitka oko Ernanija tra-jala je nekoliko nedeqa, degeneri{u}i se u trostranu borbu iz-me|u glumaca i dvopartijske publike. U pozori{tu veli~ineComédie Française romanti~ari su uvek bili u mawini. Jedne no-}i u martu Igo je pratio predstavu sa tek od{tampanim primer-kom prvog izdawa u rukama, u kojem je na marginama beleìo sva-ku reakciju: “smeh” (109 puta), “zvi`duci” (30), “kikotawe” (9),“buka” (5), “nemir u publici” (2), jedan “smeh unapred” i jednom“buka – ne ~uje se ni{ta”, zabeleèno pored carevog govora o na-rodu, tom “ogledalu u kojem se kraq retko prikazuje u laskavomsvetlu”.

Glumac koji je igrao starateqa gospo|ice Sol bio je izgu-bio dva prsta kao vojnik pod komandom generala Igoa; pod ko-mandom generalovog sina i{lo mu je malo boqe. Dok su Ernani igospo|ica Sol umirali jedno drugom na rukama na kraju petog~ina, ne{to mnogo tragi~nije de{avalo se iza podnih svetala:


istovremeno negodovawe i klicawe, pesni~ewe i hap{ewa.Igrawe predstave nikad nije izgledalo tako uzaludno. “Ovde jeizgleda na delu nekakva protivre~nost”, zapisao je glumac u svojdnevnik 5. marta. “Ako je komad lo{, za{to dolaze da ga gledaju?A ako im je toliko stalo da do|u, {to zvi`de?” Ose}ao je opa-snost. Samo je tanka linija delila plemenito protivqewe odve~ne poruge. Izbegavali su ga ~ak i scenski radnici. U pono},kad je do{ao ku}i, pisao je svom prijatequ Polu Lakroa:

Zarada od prve dve ve~eri ve} je dostigla 9000 fra-naka, {to je u pozori{tu apsolutno bez presedana (odno-si se na Comédie Française). Ali ipak ne smemo da zadrema-mo, jer neprijateq ne spava... Stoga, u ime kwièvne slobo-de, do koje nam je toliko stalo, pozovite za ponedeqak ba{svakog od na{ih sna`nih i vernih prijateqa. Ra~unam da}ete mi pomo}i da izvadimo i ovaj posledwi zub iz gubicestarog, klasicisti~kog Pegaza... Nisam ja u pitawu, negojedna va`na ideja.

Polovinom marta, stigla su neo~ekivana poja~awa. U~eni-ci koleà Burbon i koleà Karlo Veliki ({kole koje su ranijepoha|ali Nerval i Gotje) zahtevali su posebnu izvedbu. Dvanae-sti put Ernani je odigran pred parterom prepunim {kolaracakoji su klicali. Kad se zavesa spustila, poku{ali su da vrate nascenu gospo|icu Mars. Me|utim, zakonom je bilo zabraweno daglumci posle predstave iza|u da se poklone pred zavesom. Upalaje policija i sve ih izbacila napoqe, a oni su zatim poùrili nadrugu stranu pozori{ne zgrade, do scenskog ulaza, gde su glasnopozdravqali “gospo|icu Sol” sve dok se nije smestila u ko~ije.

U nekoliko dana posle premijere izrasla je ~itava indu-strija parodija na Ernanija, pokazuju}i da i taj komad, poputmnogih inovativnih umetni~kih dela, sadrì elemente samopa-rodije. Samo u martu postavqene su ~etiri takve parodije: N, E,zna~i Ne!, Romanti~na glupost u pet ~inova, napisana uzvi{e-nim stihovima natruwenim sme{nom prozom, Ernani – roman-ti~na glupost u pet slika, Oh, ne! i komad pod nazivom Arnali,koji je sadrào prekrasne rime, a u kojem je glavni junak tapka-ro{ zaqubqen u }erku jednog od vlasnika pozori{ta. Nastala je~ak i Bitka oko Arnalija, kad su se druge ve~eri pojavile Igoo-ve pristalice i bacale petarde na scenu. Kad je Ernani prestaoda se prikazuje, parodije su i daqe cvetale. Tokom juna, u pozori{tu


Gaîté prikazivala se ve} druga parodija: Masakri, cerebralnagroznica u tri napada.

Mnogi novinari oklevali su da izraze sopstveno mi{qe-we dok ne vide na koju }e stranu stvari pretegnuti. Kako su ja~a-li povici negodovawa, poja~avale su se i uvrede. Konzervativna{tampa pomiwala je ludake i |avolove podanike. Nekoliko ne-deqa pred Julsku revoluciju, nasiqe se ose}alo u vazduhu. Jedneno}i, vrativ{i se ku}i, Igo je u prozoru zatekao rupu od metka.Tako|e mu je stiglo i pismo u kojem je pisalo: “Ako ne povu~e{svoj prqavi komad, ubi}emo te.” List Univerzal osudio je tupretwu smr}u, uz predlog da se malo ublaì kazna. U pojedinimglavama Ernani je sada bio ~vrsto vezan sa svime {to je trulo uotaxbini.

U vreme kad je Ernani prestao da se igra, bilo je jasno da jeIgo prorok. Ernani je bio kwièvni virus koji je mewao svet okosebe. Na sceni, bila je to [panija u {esnaestom veku; u publicije vladao doìvqaj predstave – pa ~ak, u nekim glavama, i direkt-nog izazivawa – onoga {to }e se ubrzo de{avati na ulicama.


Premijera Ernanija (1830), Granvil

*

Ako je Ernani predstavqao Igoovu bitku kod Austerlica(kako se izrazio Sent-Bev), wegova stanodavka bila je seqanka~ija se koliba slu~ajno zatekla na bojnom poqu. Tokom nekolikomeseci, ~itav romanti~arski pokret lupao je nogama iznad wenetavanice. Igoovi su bili fini par, “veoma vole svoju decu”, aligospodin Igo odabrao je “ba{ mu~nu profesiju”. Jadna gospo|aIgo. Mora}e da se sele.

Tokom Igoovog ìvota, populacija Pariza pove}ala se za45 posto, i sad se izlivala na livade sa obe strane Jelisejskihpoqa. Igo je odabrao stan na drugom spratu u ulici @an Guòn.Iako je nosila broj 9, to je jo{ uvek bila jedina ku}a u ulici.Preselili su se u maju 1830: “Drve}e, vazduh, travwak ispod pro-zora, odrasla deca u ku}i koja mogu da se igraju s na{im mali{a-nima... mnogo samo}e, i vi{e nema ernanista.”

Sada je bilo troje malih Igoa: Leopoldina, [arl i Vik-tor, koji je svojim ro|ewem nakratko prekinuo pisawe Posled-

weg dana osu|enika na smrt Adela je ponovo bila trudna; ovogputa nosila je devoj~icu, koju su obi~no nazivali Adela Druga.

Po{to je Igo dozvoqavao posetiocima da ga ~ekaju u wego-voj radnoj sobi, i po{to su neki od wih preturali po wegovimhartijama, sobu u kojoj je napisao jedan od velikih romanti~ar-skih romana moèmo da opi{emo prili~no detaqno: pet stolicapresvu~enih crvenom koòm, dva kau~a i nekoliko stolova nakojima stoje veoma uredno naslagane gomile kwiga; dve kwige ve-likog formata o istoriji i antikvitetima Pariza, ozna~avanena mnogo mesta. ûdna zbirka predmeta: dve kuke za obuvawe ~i-zama, bode`, bronzana glava, preparirana ptica bele boje, i ne-kakvi neobi~ni, mali zemqani sudovi (verovatno ostav{tinagenerala Igoa). Bile su tu slike wegove dece i “krvave scenesmrti – Masakr na dan svetog Vartolomeja, ili slika na kojoj nanekom usamqenom mestu jedan kowanik ubija drugog”. Osim toga,litografije Igoovog prijateqa Luja Bulanèa, i slika Ve{ti-

ce iz “Magbeta”. Novinar Merkura protuma~io je tu sliku kaoalegoriju mladih romanti~ara: “Pozdravqamo Igoa, koji }e od-sad biti kraq!”

Te kwige sadràle su materijal za Igoovu pri~u iz petnae-stovekovnog Pariza, roman Zvonar Bogorodi~ine crkve u Pari-

zu. Trebalo je da rukopis preda izdava~u Goslenu 15. aprila 1829.


Dvadeset osmog maja 1830, kad je najgora faza Bitke pro-{la, Igo je sedeo kraj prozora, slu{aju}i zvuke koje je najvi{evoleo – pesmu ptica i de~iji àgor – i pisao je jednu od svojihvizionarskih pesama, “La pente de la rêverie”, u kojoj se um povla-~i pred snom i spiralom izvrnute Vavilonske kule spu{ta se unevidqivi svet – pesmu koja pripada istoriji “toka svesti”; womje pokazao da je mogu}e pesmu organizovati na principu namer-nog vrludawa uma. Za to vreme, u gorwem svetu, Amede Pi{o,urednik Pariske revije, za wega je ugovarao jedan kompromis.Dat mu je novi rok: 1. decembar 1830. Ovog puta, za svaku nedequzaka{wewa Igo je pla}ao kaznu od 1.000 franaka.

Kupio je sivi, vuneni unterciger, novu bo~icu mastila, za-kqu~ao ode}u u orman i “stupio u roman kao u zatvor”.

Ti sporadi~ni izlivi samodiscipline govore nam da Igo-ove ~este àlbe na sopstvenu lewost nisu puki poku{aj projek-tovawa slike romanti~arske lewosti. Posmatra~ kwièvnogìvota po imenu Antoan Fontane video je Igoa kako se brijejednog avgustovskog jutra 1831:

Izuzetno neobi~an prizor: on prevla~i brija~empreko lica sa neverovatnom sporo{}u, a zatim ga ~etvrtsata drì u xepi}u, da ga ugreje; onda po~ne sa umivawem, ana kraju na glavu prospe ~itav bokal ruìne vodice.

Tokom dana, Igo je od kartona deci pravio ko~ije, brodove,zamkove i lutkarska pozori{ta. Ponekad je sedeo pod drve}em naJelisejskim poqima, ili se polagano {etao terasom u vrtu Tije-ri, posmatraju}i Senu, pi{u}i u glavi. Nerval je rekao jednomprijatequ da bi trebalo da bude presre}an {to je primio porukuod Igoa, jer on “ne voli da pi{e”. Umesto da odgovara na pisma,drào je otvorena vrata. Imaju}i u vidu broj posetilaca, te{koda je na taj na~in {tedeo vreme.

No, kao {to }e se videti u romanu, poku{aji da prevazi|elewost i izgledi da }e mo}i da joj se prepusti kad zavr{i romannadahwivali su ga da ispi{e duga~ke deonice i da sa efikasno-{}u vr{i istraìvawa, dok ga je sama lewost spre~avala da di-è buku kad proizvod bude gotov. Igoova opsesija da rekonstrui-{e sopstvenu pro{lost lako je mogla da pokvari wegovo najboqedelo. Umesto toga, kako je rekao Fontaneu, ose}ao je “religijskopo{tovawe prema inspiraciji. âk i za jedan zarez, uvek bih sevratio da vidim kako stoji u prvoj verziji!” “Autorski je metod”,otkrio je u “Predgovoru za dramu Kromvel”, da jedno delo ispra-


vqa samo unutar drugog. To je zna~ilo da je u stawu da preciznoprora~una koliko }e mu trebati da zavr{i svaku kwigu. Fonta-ne se {okirao kad je saznao da se Igo prema pisawu odnosi poputfarmera koji meri livadu. Wegova finansijska budu}nost bilaje obezbe|ena. “Posle dvadeset drama, zavr{i}e svoju kwièvnukarijeru dvama velikim delima – jednim u prozi, i drugim koje }ebiti divovski ep o Napoleonu, u svim oblicima i metrima.” Ustvarnosti, Igo je praktikovao neku vrstu mentalnog smewiva-wa useva, naizmeni~no pi{u}i poeziju, prozu i drame. Ina~e,wegov dugoro~ni plan grani~io se sa proro{tvom, nagove{tava-ju}i nekakav drugi ìvot posle “kwièvne karijere” i epa o Na-poleonu – razume se, ne o onom Napoleonu na koga je mislio tri-desetih godina devetnaestog veka.

Malo se prera~unao sa Zvonarom Bogorodi~ine crkve uParizu. Petog avgusta 1830. ve} je znao da ga ne}e zavr{iti navreme. Ali, imao je odli~an izgovor. Usled borbi na Jelisejskimpoqima, morao je da premesti svoje rukopise u ku}u svog zeta, namirnijoj Levoj obali. Pri tom je zagubio svesku u koju je dva me-seca beleìo rezultate istraìvawa. “Nema sumwe da je ovo je-dan od onih slu~ajeva kad je na delu vi{a sila, kakvi su predvi|e-ni na{im ugovorom”, uveravao je Goslena, koji je pristao da muproduì rok za dva meseca.

Da je Goslen pro~itao izdawe Hana Islan|anina iz 1823.godine pre nego {to je 1829. objavio tre}e izdawe, mo`da bi dvaputa razmislio pre nego {to je na ovo pristao; u jednoj bele{citamo se obja{wava da je autor bio primoran da pi{e ovaj ozbi-qan roman “po{to je imao nesre}u da izgubi svesku – u bliziniFontane nevinih – u koju je imao obi~aj da zapisuje dosetke iigre re~ima koje }e da upotrebi”.

Hiqadu osamsto tridesete godine, Igoov izgovor bila jeJulska revolucija, nakon koje je [arl X izgnan, a Igoovi su be-àli, dok su im meci razbijali crepove na krovu, da se sklone ujednu seosku kr~mu u Monfor-Lamoriju. Prakti~no izvr{iv{idràvni udar, [arl X je 25. jula 1830. raspustio Parlament iukinuo slobodu {tampe. Narednog dana izbio je op{ti {trajk.Kraq je – poput Luja XIII u drami Marion de Lorm – oti{ao daprovede dan u lovu. Novine su iza{le kao i obi~no. Kad je vojskapoku{ala da zatvori jednu {tampariju, podignute su barikadepo ~itavom centru Pariza. Bogorodi~inu crkvu osvojili su po-buwenici, me|u kojima je bio veliki broj studenata i intelek-tualaca.


U tom trenutku, izgledalo je da je pobedu u krvavoj tro-dnevnoj revoluciji (“Tri slavna dana: 27–29. jul 1830.”) odnelageneracija koja je klicala na prvoj izvedbi Ernanija. Luj-Filipkrunisan je kao “kraq svih Francuza”, a odmah je bilo o~iglednoda Julska monarhija predstavqa trijumf novca, birokrata i bur-òazije.

O~ekivalo se da Igo dâ neku izjavu. Ona je stigla u formióde nazvane “Mladoj Francuskoj”. Pozdravqao je plemenite stu-dente koji su pomogli ponovnom uspostavqawu slobode, ali ih jesve svrstao pod o~inski ki{obran svoje retorike, zajedno saostalim junacima skora{we francuske istorije: studenti su bi-li pti}i velikoga Orla, Napoleona, koji je i sam bio dete Revo-lucije. Ni{ta iz pro{losti ne treba brisati; neka “oìqci izborbi” ostanu na licu grada. Ikonoklasta iz Ernanija, liberalsa manirima rojaliste, on se sada trudio da sa~uva idole. âk niostarelom [arlu X, “koji vuku}i noge odlazi u izgnanstvo”, nebi trebalo na “osedelu glavu” nabijati “trnov venac”.

Drugim re~ima, istorija je sila koja ne obra}a pa`wu napoliti~ku odanost. Nastupaju}i sa prili~no uzvi{enog polo-àja, kada je slavio krunisawe [arla X, Igo kada je uzdizao Na-poleona, i kada je pozdravio Julsku revoluciju, taj isti ViktorIgo – Sofijin i Brutov sin – uvek je bio u pravu.

Kad je objavqena u Globusu, 19. avgusta 1830, ova Igoovadvosmislena oda imala je kratak, nepotpisan predgovor ~iji jeautor bio Sent-Bev. Poput slu`benika zaduènog za odnose sajavno{}u na nekoj konferenciji za novinare, on je tu odu pred-stavqao kao znak Igoove podr{ke slobodnoj i liberalnoj Fran-cuskoj. Izraz kojim je Sent-Bev kasnije opisao tu svoju bele{kuprili~no je brutalan: “Ja sam ga derojalizovao.” “Hteo sam da tuodu provedem kroz tesnace pobedni~kog liberalizma.” Po{to susvi mladi romanti~ari èleli da veruju da je Igo u srcu repu-blikanac, to mu je po{lo za rukom preko svakog o~ekivawa.

Uz Sent-Bevovu pomo}, Igo je mirno uplovio u novu zoru,istakav{i zastavu kakvu je trebalo, nesvestan toga da wegov na-vigator za to vreme u potpalubqu raskiva daske.

Preveo s engleskog Ivan Radosavqevi}

(Izvornik: Graham Robb, Victor Hugo, W. W. Norton & Company, New York – London,Naslov i podnaslov prevoda ovog dela biografije V. Igoa su redakcijski.)


Vladimir Duwi}, Uroboros, 2010, uqe i akril na prepariranom papiru,100 ¹ 71 cm

SE]AWA, GODI[WICE nnn

100 godina od ro|ewa Me{e Selimovi}a

Muharem Bazduq

SELIMOVI]EV DUG ANDRI]U: JEDNA ILUSTRACIJA Motivi ratnog nasiqa u “Mustafi Maxaru” i Tvr|avi

Me{a Selimovi} nikad nije skrivao svoj dug prema IviAndri}u. Primjerice, u intervjuu NIN-u iz 1969. godine, na di-rektno pitawe o “paraleli Andri}-Selimovi}” odgovorio jeovako: “U kritikama se ~esto govori o sli~nosti Andri}a i Se-limovi}a prije svega zbog ambijenta, vremena u kojem se radwade{ava, zbog izvjesne sli~nosti filozofije i pogleda na svijet,zgusnutog iskustva; i to je ta~no. Jedina je razlika u tome {to jeAndri}ev zahvat daleko {iri i dubqi. On je, zaista, velikisvjetski pisac. (...) [to se ti~e Dervi{a, taj moj roman zahvaqu-je dosta Andri}u, jer polazi od pretpostavke, od op{tih osnovakoje je Andri} inaugurisao, mada se u daqem razvoju moj i Andri-}ev put razilaze. Ne treba re}i da ja nisam ni ̀ elio da idem An-dri}evim putem, jer to bi bila kopija, preslikavawe, uzaludanposao.”1

Selimovi}eva autopoeti~ka ispovijest o odnosu spramAndri}a izre~ena je, kako je vidqivo, u kontekstu romana Der-vi{ i smrt. Ne{to sli~no, me|utim, vrijedi i za Tvr|avu. Uovom malom prilogu }u poku{ati djelomi~no osvijetliti temurata i ratnih stradawa u konkretnim djelima Ive Andri}a i


1 “Boja Dervi{a”, u Me{a Selimovi}, Pisci, mi{qewa i razgovori, Sloboda, Beo-grad, Otokar Ker{ovani, Rijeka, 1975, str. 357-358.

Me{e Selimovi}a. Paralelno }u analizirati Andri}evu pri-povjetku “Mustafa Maxar” i “Dwestarske mo~vare”, prvo pogla-vqe Selimovi}evog romana Tvr|ava. Andri}eva kwiga Pripo-vetke, u kojoj se nalazi i “Mustafa Maxar” objavqena je 1924. go-dine. Selimovi} Tvr|avu objavquje 1970. godine. Dvije godinenakon objavqivawa Tvr|ave, u prigodnoj besjedi povodom Andri-}evog osamdesetog ro|endana, sam Selimovi} direktno referi-ra na “Mustafu Maxara”, kazav{i doslovce ovo:

“(...) Andri} je pritisnut mu~nom idejom o sveprisu-stvu zla. ’Svijet je pun gada!’ – neprestano misli i ponavqaMustafa Maxar, za koga ne znamo da li je ve}i grije{nikili nesre}nik; koji s ga|e-wem i strepwom misli nabesanicu kao i na san; gu-{e ga nepodno{qiva tego-ba i uàs, egzistencijal-nog koliko i iskustvenogporijekla.”2

Pogledajmo najprije po~e-tak pripovijetke: “Sa svitawemsi|o{e bubwari iz mahala i sta-do{e se sakupqati kowanici ko-ji }e i}i na sretawe.”3 Narednare~enica nam andri}evski pre-cizno otkriva mjesto radwe, na-govje{tavaju}i, iznova andri-}evski suptilno, naro~ito ukontekstu wegovih pripovijetki, vrijeme radwe. “Ovo je ~etvrtidan da Doboj {enlu~i i slavi pobjedu nad Austrijancima kod Ba-waluke.”4 Lokacija je, zna~i, Doboj, a za identifikaciju vremenaradwi potrebno je makar i rudimentarno poznavawe historije.Bitka kod Bawaluke, odnosno pobjeda nad Austrijancima kod Ba-waluke, zbila se, naime, 1737. godine . Daqe Andri} kaè: “Li-kovala je sva Bosna, ali Doboj naro~ito, jer je wihov mje{tanin


2 Izme|u istoka i zapada; u Ibid., str. 214.3 Ivo Andri}, Pripovijetke, Matica Hrvatska, Svjetlo rije~i, Sarajevo, 2007,

str. 29.4 Ibid.

Mustafa Maxar bio najve}i junak u bawalu~kom boju. Stigle sunevjerovatne vijesti o wema~koj pogibiji, o sje~i raje i juna-{tvu Mustafe Maxara.”5

Andri} nas zatim podsje}a na ratni~ku predistoriju Mu-stafe Maxara. Imao je dvadesetak godina “kad stade da se popi-suje prva vojska, on se naoruà, zakqu~a ̂ ardak i ode s Delali}abarjakom na Rusiju”.6 Prvo se bilo ~ulo da je tamo poginuo, a za-tim da se “proslavio mimo sve Bo{wake”.7 Vratio se u Doboj po-slije {est godina, fizi~ki jako promijewen, mr{av, blijed, pu-{tene brade. Nakon toga opet je i{ao u rat, prvo u Slavoniju, asada, evo, i pod Bawaluku. Ipak, ono {to je nepovratno obiqe-ìlo Mustafu Maxara jest wegov prvi rat, onaj u Rusiji. Upravo

uo~i kqu~ne “akcije” u boju podBawalukom, Mustafi “odjednomiza|o{e na san neka djeca saKrima. To je bilo prije tolikogodina i nikad ih se vi{e nijesjetio. I{ao je s odredom kowi-ce. Progone}i neprijateqa, bi-jahu zano}ili u nekom napu{te-nom qetnikovcu na Krimu. Kadhtjedo{e da polijegaju, otkri{eiza nekih ormana skriveno ~e-tvero djece. Bijahu dje~aci, pla-ve pod{i{ane kose, bijeli i go-spodski odjeveni. Wih bija{epetnaest kowanika, ve}inomAnadolaca. Dokopa{e ih me|use. Tako su dje~aci, polumrtvi od

straha i bola, i{li od ruke do ruke. Kad svanu jutro, djeca bijahupodbula i pomodrila i nijedno nije moglo da stoji na nogama.Uto nai|e ja~i ruski odred i oni pobjego{e ne stigav{i ni dapokoqu djecu.”8

Jo{ }e jedanput, u toku pri~e, Mustafi na san izi}i istadjeca: “Najzad zaspa, ali tada najednom, kao uvijek kad se najmawenada, izi|o{e preda w ona djeca s Krima, plava i pod{i{ana,


5 Ibid.6 Ibid., str. 30.7 Ibid.8 Ibid., str. 31.

ali nekako kruta i glatka i sna`na, pa se izmi~u kao ribe. I uo~ima im nema one zamrlosti, nit im zjenice u strahu zapadaju,nego su uporne i nepomi~ne. On se zadihao i neprestano ih hvata,ali zapaà svaku i najmawu promjenu. I dok se tako mu~i i srdi{to nema snage da ih uhvati i zadrì, ~uje kako mu neko iza le|agovori:

Trebali ste ih pe}i, pohvatati pa na àru... ali sad je doc-kan.

Bjesni od muke. To je trebalo: pe}i! I ponovo se diè da ihhvata, ali samo uzalud ma{e rukama, jer je nejak i smije{an, a dje-~aci se izmi~u i, najednom, lete kao oblaci.”9

No}na mora iznova zavr{ava jednako: “Budi se vas u znoju itegobi, dah}u}i i lome}i hasuru pod sobom.”10

Izme|u ove dvije more koje sje}aju na isti doga|aj je jednakoja Mustafu vra}a na jedno drugo ratno stradawe: “(...) gdje sepje{~ana ravnica spaja s nebom, vidi gdje se pomaqa ̀ ena u crni-ni, s rukama na grudima i iskrivqena lica. On je zna i zna za{torukama dojke priti{te i za{to joj je lice bolno iskrivqeno. (...)gleda u ̀ enu i sje}a se kako ju je, u Erzerumu, zatekao samu u sara-fovoj ku}i i kako se o~ajno otimala.”11

I ova mora okon~ava sli~no: “Budi se ostudenio, s gr~em ipsovkom u slijepqenim ustima, vas protrnuo.”12

Mustafu Maxara u snovima progone, suvremenim ̀ urnali-sti~kim vokabularom kazano, ratni zlo~ini koje je po~inio nadcivilnim stanovni{tvom.

Prema iskazima iz nekoliko intervjua, a i po napomeni{tampanoj uz prvo izdawe Tvr|ave, Me{a Selimovi} je isprvaplanirao pisati roman o Mula Mustafi Ba{eskiji. Roman o Ah-metu [abi naposqetku je, me|utim, ispao ne{to sasvim drugo,no nadahnu}e Ba{eskijinim Qetopisom ostalo je vidqivo, na-ro~ito u nekim poglavqima. Sli~no kao i boj pod Bawalukom u“Mustafi Maxaru”, historijska pozadina odlaska Sarajlija urat u Rusiju, pod Ho}in, pomaè nam u vremenskom pozicionira-wu Tvr|ave. Nije tu nu`no pozivati se na Ba{eskiju. U svojojkwizi “Srpski pravoslavni narod i crkva u Sarajevu u 17. i 18.vijeku” Vladislav Skari} kaè: “16. aprila [1769. godine] ode na


19 Ibid., str. 37.10 Ibid.11 Ibid., str. 36.12 Ibid.

Rusiju oko 1200 qudi. – U prvo su vrijeme stizale sa boji{ta po-voqne vijesti o turskim pobjedama, naro~ito od opsjednutog Ho-tina, pa se muslimanski svijet u Sarajevu vrlo radovao.”13

Ve} u prvoj re~enici Selimovi} priziva Ho}in: “Ne moguda pri~am {ta je bilo u Ho}inu, u dalekoj zemqi ruskoj. Ne zato{to ne pamtim, ve} {to ne}u. Ne vrijedi pri~ati o stra{nomubijawu, o qudskom strahu, o zvjerstvima i jednih i drugih, ne bitrebalo pamtiti, ni àliti, ni slaviti. Najboqe je zaboraviti,da umre qudsko sje}awe na sve {to je ru`no, i da djeca ne pjevajupjesme o osveti.”14

Odmah, dakle, primije}ujemo kqu~nu formalnu razlikuizme|u Andri}evog i Selimovi}evog pristupa. “Mustafa Ma-xar” je pripovijetka ispisana u tre}em licu jednine, uz sveznaju-}eg pripovjeda~a, uz Mustafu kao glavnog fokalizatora. “Dwe-starske mo~vare” su (kao i Tvr|ava u cjelini) ispisane u prvomlicu, a Ahmet [abo je i narator i glavni protagonist.

I [abino sje}awe na rat se, me|utim, primarno koncen-trira na dva doga|aja. “Iz tog ~uda {to se zove rat, zapamtio sambezbroj sitnica i samo dva doga|aja, i pri~am o wima ne zato {tosu teì od ostalih ve} {to ih nikako ne zaboravqam.”15

Ovako se [abo prisje}a prvog od dva: “Prvi se ti~e jednebitke, me|u mnogima. Otimali smo se o jedno utvr|ewe, pleternabijen zemqom. Mnogo je qudi poginulo u mo~varama oko utvr-|ewa, i na{ih i wihovih, crna voda ritova postala je zagasitosme|a od krvi, zaudaralo je na pradavno barsko korijewe, i natrule le{eve koje niko nije vadio. A kad smo zauzeli nasip, kadsmo ga raznijeli topovima i glavama, zastao sam, umoran; kakavbesmisao! [ta smo mi dobili, a {ta su oni izgubili?”16

Ovdje Selimovi} na neki na~in varira jednu od staja}ihtema ju`noslavenskih kwièvnosti. U tom kontekstu, u jednomsvom eseju Ivan Lovrenovi} navodi: “Doista, o ~emu govore svasje}awa na{ih otaca ako su ìva u nama? O ~emu pi{u najto~ni-ji na{i pisci od Ba{eskije, do Selimovi}a, koji od wega takoingeniozno uze iskustvo dwestarskih mo~vara i klawa pod Ho-}inom; od anonimnog sastavqa~a Duvawskog arzuhala do Miro-


13 Vladislav Skari}, Srpski pravoslavni narod i crkva u Sarajevu u 17. i 18. vijeku,Veselin Masle{a, Sarajevo, 1967, str. 169.

14 Me{a Selimovi}, Tvr|ava, Oslobo|ewe, Sarajevo, 2000, str. 19.15 Ibid., str. 20.16 Ibid.

slava Krleè s iskustvom Galicije? O besmislenom, krvavomratovawu daleko od praga, uvijek za tu|e interese neke carske,vladarske ku}e, bila ona u Stambolu ili Be~u, u Berlinu iliMoskvi (...)”17

Za razliku od Andri}a, kod Selimovi}a se u razmatrawurata javqaju, dakle, i skoro intelektualne autorefleksije, noto je u dobroj mjeri i posqedica razli~itosti glavnih protago-nista: fokalizatora Andri}eve pripovijetke i naratora Seli-movi}evog romana.

Ipak, kad je rije~ o drugom ratnom doga|aju koji [abo pam-ti, sli~nost sa “Mustafom Maxarom” je ve}a. “Drugi doga|aj jeruàn, i uzalud poku{avam da ga izbacim iz sebe. ̂ esto je u menii kad ne èlim. Sve ga ponovo vrati (...).”18

Sli~nost sa “Mustafom Maxarom” postoji, dakle, ve} i naformalnom planu. Kao {to Mustafu prizori ratnog nasiqaprogone u snovima, protiv wegovog budnog “ja”, dakle, i Ahmetu[abu se ovo sje}awe vra}a kad (on) ne èli, protiv wegove voqe“sve ga ponovo vrati”.

Ovaj doga|aj, drugi koji [abo pamti, zapravo kao da je naneki na~in kombinacija dvaju prizora koji u no}nim moramaprogone Mustafu Maxara. Kao {to su Mustafa i suborci mu(“ve}inom Anadolci”) zano}ili u nekom qetnikovcu, tako su[abo i wegovi suborci (Sarajlije), zano}ili u ku}i u kojoj je uto vrijeme èna ìvjela sama s djecom. Ovako Selimovi} [abi-nim glasom uvodi motiv tog kona~i{ta: “Sa straè sam se predve~e vratio kona~i{tu, stopi ~vrste zemqe me|u barama, s koli-bom u kojoj je ìvjela jo{ mlada èna, s troje djece (...).”19

Samog “ru`nog doga|aja” [abo se prisje}a ovako: “Obi-{ao sam ku}u i stog {a{e, u{ao u staju. Na zemqi je leàla è-na. Ibrahim Paro se otresao od slame i pau~ine, i pritegav{ikai{ iza{ao, ne pogledav{i me. @ena je leàla mirno golih bu-tina, nije ni poku{ala da se pokrije, ~ekala je da sve pro|e.”20

Kao kod Andri}a u “Mustafi Maxaru” kvintesencija rat-nog nasiqa koncentrira se u momentu, kaìmo to opet poznatomfrazom, ratnog zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom, konkret-no u silovawu.


17 Ivan Lovrenovi}, Tu|i vijek, OKF, Cetiwe, 2008, str. 85.18 Me{a Selimovi}, Tvr|ava, Oslobo|ewe, Sarajevo, 2000, str. 21.19 Ibid., str. 24.20 Ibid., str. 25.

I Andri} i Selimovi} tu zapravo rat tretiraju na na~inve} poznat u vizuelnim umjetnostima, u slikarstvu i fotogra-fiji. U tom smislu zanimqivo je razmotriti posqedwu kwigukoju je Suzan Zontag (Susan Sontag) objavila prije svoje smrti,Regarding the Pain of Other, odnosno O boli drugih. Pozivaju}i sena djela @aka Kaloa (Jacques Callot), Hansa Ulriha Franka(Hans Ulrich Frank) i wihovog nasqednika koji je prizore ratnihstrahota kao takvih nepovratno povezao sa svojim imenom, a ri-je~ je, naravno, o Goji, umjetniku u kojem Andri}, {to je vidqivoiz glasovitog Razgovora s Gojom, vidi i paradigmu umjetnika ivlastiti uzor, Zontagova kaè: “Praksa predstavqawa zvjer-skih patwi kao ne~ega {to treba osu|ivati i, ako je mogu}e, za-ustaviti u istoriju prizora unosi osobitu temu: patwu koju jecivilima nanijela pobje{wela pobjedni~ka vojska. To je kvin-tesencijalno sekularna tema koja se javqa u sedamnaestom sto-qe}u, kada su onda{we preraspodjele mo}i postale tema zaumjetnike. (...) Najva`niju fokusiranost na uàse rata i naogavnost razularenih vojnika je po~etkom devetnaestog stoqe-}a ostvario Goja. Los Desastres de la Guerre (Ratne nesre}e), nu-meriran niz od osamdeset tri bakroreza na~iwenih izme|u1810. i 1829. (...), prikazuju uàse koje su po~inili Napoleonovivojnici, kad su 1808. napali [paniju da bi ugu{ili pobunuprotv francuske vladavine. Gojine slike posmatra~u pribli-àvaju uàs. (...) Gojina umjetnost, kao kod Dostojevskog, jesteprekretnica u istoriji moralnih osje}awa i tuge – podjednakodubokih, izvornih i zahtjevnih. S Gojom u umjetnost ulazi jedannovi standard reagirawa na patwu.”

Andri} je zbiqski blizak Goji. Rat niti je spektakl nitise politi~ki ili antropolo{ki kontekstualizira. Rat je jedno-stavno – uàs. Kod Selimovi}a, me|utim, postoji implicitnahistorijska kritika rata za tu|i ra~un daleko od ku}nog praga.Za Mustafu Maxara rat se ne ukazuje kao besmisao, nego tek kaojedna od brojnih ilustracija ~iwenice da je “svijet pun gada”.Ahmet [abo pak, kao u parafrazi finalne misli Ahmeda Nuru-dina o smrti i ìvotu, u ratu prvenstveno vidi besmisao.

I kad je rije~, dakle, o prikazu ratnih strahota kod An-dri}a i Selimovi}a u dva razmatrana wihova djela, relacija seuklapa u na po~etku citiranu Selimovi}evu autopoeti~ku ocje-nu. Selimovi} polazi od Andri}eve vizije, ali nastavqa svojimputem.


Slavko Kruni}, Sezonska nevesta, 2009, akrilik na platnu, 100 ¹ 80 cm

TUMAÊWA nnn

Katarina Bugar~i}

ISTORIJA U ROMANIMADAVIDA ALBAHARIJA

Poricawe istorije je prvi korak na putu koji vodido potpunog poricawa drugih qudskih bi}a.

(David Albahari, Dijaspora i druge stvari)

David Albahari je do devedesetih godina, kao pisac i kaointelektualac, bio nezainteresovan za politi~ka i istorijskade{avawa i o{tar protivnik angaòvawa kwièvnosti u ideo-lo{ke svrhe. Metanarativni iskazi, intelektualni skeptici-zam i ironija bili su prepoznatqivi delovi Albaharijeve pro-ze, dok je istorijski kontekst unutar kojeg se odvijaju pojedina~-ne sudbine bio izvan granica wegovog kwièvnog interesovawa.U sredi{tu pri~e bio je pripoveda~ki subjekt. “Pri~a sam ja.Ukoliko ne govori o meni, pri~a ne govori ni o kome. Ukolikogovori o drugom, to nije pri~a.”1

U Cinku pripoveda~ je distanciran od istorijskih fakto-ra koji jo{ uvek ne poseduju mehanizam kojim bi uticali na ̀ ivotpripovednog subjekta. Kako sam Albahari prime}uje u komentarudatom u izdawu Cinka iz 1996, ovaj roman “pripada vremenu kojeje nepovratno okon~ano” jer “stoji na izmaku razdobqa u kojem severovalo da je mogu}e ìveti bez istorije”.2 Me|utim, kasnije,po prvi put u Sne`nom ~oveku, istorija }e u}i u Albaharijevfikcionalni svet i uneti novine na tematskom planu, ali i kada


1 David Albahari, Cink, Filip Vi{wi}, Beograd, 1988, str. 44.

je re~ o narativnim strategijama koje pisac koristi. Kratkakwiga moè se posmatrati kao grani~ni tekst izme|u ta dva pe-rioda, u kojem se o aktuelnom istorijskom stawu moè naslutitine na osnovu pi{~evih iskaza ve}, naprotiv, potpuno neodre|e-nim hronotopom i, u Albaharijevom stilu, odsustvom pri~e.

Rat i raspad zemqe u kojoj je rastao uneli su promene i uautorovu poetiku. Prvi roman koji je Albahari napisao posleodlaska u Kanadu, Sne`ni ~ovek, predstavqa odgovor na novona-stale istorijske ~iwenice od kojih se vi{e nije moglo uma}i. Uautorovoj bele{ci koja prati ovaj roman Albahari navodi: “Mojdodatni poraz je u tome {to sam, kao neko ko odavno govori pro-tiv istorijskih tema kao kwièvnih predloàka, napisao kwigukoja pri~a o istoriji. Pa`qivi ~italac }e verovatno osetitida sam pisao o istoriji tako {to sam beào od we, ali to nije do-voqno opravdawe. ... Moj poraz je, u stvari, izraz mog novog razu-mevawa, onog koje mi kazuje da je istorija ipak glavni kroja~ mo-je sudbine, kao i sudbine svih nas, {to sam, sve do pre nekolikogodina, uporno odbijao da prihvatim.”3

Da se od istorije ne moè pobe}i, svedo~i i junak Sne`nog~oveka koji odlazi na drugi kontinent, ali i pored distance ko-ju poku{ava da uspostavi, ne moè da umakne istorijskim doga|a-jima koji se de{avaju tamo odakle je oti{ao, u wegovoj, kako ka-è, biv{oj zemqi. On je prinu|en da o tim zbivawima slu{a ko-mentare koje izri~u wegovi doma}ini na univerzitetu, a koji gasamo jo{ vi{e razdraùju i vre|aju jer su re~eni lagodnim aka-demskim tonom i pokazuju da se iza svih tih re~i krije su{tin-sko nerazumevawe problema. “Svaki ~ovek je svoja zemqa”,4 kaèjunak romana. On svoju sudbinu u potpunosti poistove}uje sa sud-binom svoje zemqe – ako se ona raspada i wegov ̀ ivot je samo nizslabo povezanih scena. Pripoveda~ Sne`nog ~oveka i narator uromanu Gec i Majer na isti na~in reaguju kada prvi, hteo to iline, mora da u~estvuje u istoriji, a drugi poku{ava da je oìvi. Ijedan i drugi imaju utisak da vi{e nisu jedna osoba ve} da se u wi-ma krije mno{tvo qudi. Proìvqavawe istorije, stvarno ilizami{qeno, ostavqa posledice, pri ~emu kod oba junaka prazni-na ubrzo zamewuje mno{tvo i oni ostaju prazni poput qu{tureili olupine. Albahari na vi{e mesta, u vi{e razli~itih tek-


2 David Albahari, Cink, Narodna kwiga, Beograd, 1996, str. 128.3 David Albahari, Sne`ni ~ovek, Rad, Beograd, 2000, str. 99-100.4 David Albahari, Sne`ni ~ovek, Stubovi kulture, Beograd, 2007, str. 62.

stova varira tu ideju “praznih” qudi koja se, na izvestan na~in,moè povezati sa motivom smrti. “Otkako sam ovde, hodam kaoprazna {koqka, kao pu` iz kojeg dopire huk nepostoje}eg mora,nosim ode}u kao najteì teret, povijam se pod udarima vetra, za-prepa{}en sam {to imam toliko snage da mogu da drìm {oqicukafe”,5 re~i su koje izgovara junak Mamca, a koje se u potpunostiodnose i na pripoveda~a Sne`nog ~oveka. On je naj~e{}e prinu-|en da slu{a komentare profesora politi~kih nauka koji mu po-klawa Istorijski atlas Sredwe i Isto~ne Evrope. Kao {toDonald zna mnogo toga o pisawu i ne dvoumi se kada odgovara naneko pitawe koje je u vezi sa poetikom kwièvnog dela, tako iprofesor politi~kih nauka samouvereno i nepogre{ivo iznosistavove o teritoriji koju nikada nije posetio i o kojoj sve {to jesaznao poti~e iz istorijskih uxbenika i atlasa. Junak Sne`nog~oveka gaji neskriveni animozitet prema univerzitetu uop{te,ali i prema profesoru kao wegovom najboqem, ili mo`da je bo-qe re}i, najgorem predstavniku. Kada o wemu razmi{qa, nara-tor ne moè a da ne pribegne krajwe ironi~no intoniranim re-~enicama. “On je bio profesor, on je znao, on je poticao iz hramanauke, on je jedini imao slobodan pristup u tajnu odaju iza olta-ra znawa. Kad on odmahne rukom, svet se zatvara, ili otvara u za-visnosti u kojem smeru se ruka kre}e, ali posle tog pokreta, ...re~i vi{e nisu zna~ile ni{ta.”6 Svaki razgovor sa profesorompoliti~kih nauka, ili ta~nije re~eno, svaki wegov monolog, kodpripoveda~a izaziva sna`nu psihi~ku, ali i telesnu reakciju.“Kada je profesor politi~kih nauka upotrebio re~ ’eksperi-ment’, ’va{a zemqa je bila neuspe{ni eksperiment’, (...) pomi-slio sam da }u se onesvestiti.”7 Istu misao, neku vrstu autocita-ta ili parafraze sopstvenog teksta, nalazimo u romanu Mamac.“Naime, jednom mu je neko rekao da je wegova zemqa, wegova biv-{a zemqa, trebalo bi da kaè, bila neuspe{ni eksperiment, teda je stoga bilo sasvim prirodno da jednog ~asa odleti u vazduh,kao {to se doga|a, rekao je, sa pogre{no sme{anim i krajwe ne-postojanim hemijskim jediwewima, gde je jedna suvi{na kap, re-kao je, dovoqna da raznese celu laboratoriju”.8 Po profesoro-vom mi{qewu, logi~no je da neuspe{na zemqa ra|a neuspe{ne


5 David Albahari, Mamac, Stubovi kulture, Beograd, 2005, str. 26.6 David Albahari, Sne`ni ~ovek, Stubovi kulture, Beograd, 2007, str. 32-33.7 Isto, str. 37.8 David Albahari, Svetski putnik, Stubovi kulture, Beograd, 2004, str. 87.

qude koji ne mogu da se sna|u ni u druga~ijoj sredini, u znatno po-voqnijim uslovima, nego su neminovno osu|eni na propast.Ostaje pitawe da li zavr{etak romana potvr|uje ove re~i, odno-sno, da li se u odre|enim istorijskim okolnostima moè stavi-ti znak jednakosti izme|u ~oveka i zemqe u kojoj ̀ ivi. “Sne`nog~oveka” ne napu{ta ose}aj da je samo zbir fragmenata koji se ne-kim ~udom drè na okupu. On u jednom trenutku postaje svestanda je wegovo tiho pevu{ewe i mrmqawe preraslo u glasno peva-we himne. Na osnovu ovoga je mogu}e izvesti neku vrstu analogi-je. Jo{ samo sve~ana pesma objediwuje krhku i ve{ta~ku tvorevi-nu kao {to je naratorova zemqa koja ipak ne odoleva dugo snazicentrifugalnih sila. Isto tako, pevaju}i himnu, pripoveda~ po-ku{ava da odrì na okupu delove svoga bi}a. Ni wemu to ne po-lazi za rukom. Istorija od koje poku{ava da umakne, sa~ekuje ga umraku podruma u vidu geografskih karata. Kada mapama ispunigotovo sve zidove u ku}i, u nekoj vrsti grozni~ave aktivnostiucrtava linije podela, granice, i poku{ava da uspostavi zakonlogike i dâ smisao istorijskoj nestalnosti i ~estim promenama.Kao {to junak Geca i Majera ne dobija nikakav odgovor dok poku-{ava da proìvi ili oìvi istoriju, tako ni junak Sne`nog ~o-veka ne doìvqava razre{ewe unutra{wih trauma ni spokoj.Mape ostaju samo slike, a istorija koja se predaje mapama, po na-ratorovom shvatawu je mrtva. Wega ipak mu~i ìva istorija.

Uloga koju u Sne`nom ~oveku imaju mape, moè se uporedi-ti sa ulogom koju u Mamcu imaju tonski zapisi. Vladislava Rib-nikar prime}uje da “istorija u Mamcu funkcioni{e kao citira-na pripovest i kao predmet kontemplacije, dijaloga i pisawa”.9

Junak Mamca ne moè da iza|e na kraj sa svojim doìvqajemistorije. On u maj~inom svedo~anstvu, datom sa izvesne vremen-ske distance, poku{ava da prona|e odgovore na pitawa koja seodnose kako na pro{lost, tako i na sada{wost. Maj~ino svedo-~anstvo sadrì upozorewa da istoriju, ba{ kao i ìvot, ne ka-rakteri{e promena ve} ponavqawe. Da se istorija zasniva naponavqawu, misli i jedan od junaka Svetskog putnika. On sma-tra da je potpuno neta~no ono prili~no ukoreweno mi{qewe dase istorija prvi put odigrava kao tragedija, a drugi put kao far-sa.10 Albaharijevi junaci shvataju da za farsu nema mesta, uvek je


19 Vladislava Ribnikar, “Istorija i trauma u romanima Davida Albaharija”, Zbor-

nik Matice srpske za kwièvnost i jezik LIV/3, Novi Sad, 2006, str. 627.10 David Albahari, Svetski putnik, Stubovi kulture, Beograd, 2004, str. 22.

re~ o tragediji. Novi gra|anski rat predstavqen je kao nastavakpedesetak godina ranije zapo~ete pri~e: “Dok sedim ovde, u ku}i-ci koju sam iznajmio od mr{ave, stare Kineskiwe, tamo odaklesam do{ao, vodi se novi rat, odnosno okon~ava se onaj stari, do-vr{avaju se neostvarene namere, kao da je neko izvukao pro-{lost iz filmskog arhiva i podstakao glumce da nastave zapo~e-tu scenu”.11 Gotovo istu misao junaku Sne`nog ~oveka saop{tavaanonimna ̀ ena koja je prisustvovala wegovom predavawu: “Isto-rija je mrtva, rekla je, i ono {to se doga|a u toj zemqi, odigravase, u stvari, u pro{losti, u filmu iz kinoteke, u predstavi kojuvi{e niko ne ̀ eli da gleda.”12 Majka iz romana Mamac shvata ko-liko je opasno prisustvo pro{losti koja zamagquje i potiskujesada{wost jer “onaj ko ìvi sa istorijom, ne ìvi sa ìvo-tom”.13 Deo wene ispovesti odnosi se na Drugi svetski rat koji jena taj na~in predstavqen iz pozicije pojedinca, kao li~no isku-stvo, a ne kao niz bezli~nih podataka i niz brojki kako to nala-zimo u istorijskim kwigama. Tako|e, pripoveda~ev otac ratnovreme provodi u nema~kom logoru. Tema koja je samo nagove{te-na u Mamcu, posta}e, nekoliko godina kasnije, sredi{te romanaGec i Majer. Albahariju je verovatno bilo potrebno izvesno vre-me da prona|e adekvatnu izraàjnu formu kojom bi reprezento-vao holokaust koji predstavqa suvi{e neshvatqivo i u svojojstrahoti nezamislivo iskustvo da bi se opisalo uz pomo} tradi-cionalnih sredstava. Danilo Ki{ je smatrao da se problemu je-vrejstva uvek prilazi sa “izvesnom nelagodno{}u, manihejski,ili sa hipokrizijom ili sa osetqivo{}u”. Kada razmi{qa o je-vrejskim temama u literaturi, Ki{ kaè: “Naprosto sam se bo-jao da mi ne zaka~e etiketu ’jevrejskog pisca’, a svaki adjektiv uzimenicu pisac u principu zna~i minimizirawe zna~ewa imeni-ce, weno suàvawe. A ja nisam ̀ eleo, a ni sad ne ̀ elim, da budempiscem mawina.”14 Taj strah Ki{ pravda ~iwenicom da “u svimtakozvanim literaturama mawina, kao i u literaturi holokau-sta postoji latentna opasnost patetike i grandilokvencije”.15

Postavqa se pitawe kako pisati o ne~emu toliko stra-{nom da deluje nestvarno i nemogu}e a samim tim, na neki na~in,


11 David Albahari, Mamac, Stubovi kulture, Beograd, 2005, str. 18.12 David Albahari, Sne`ni ~ovek, Stubovi kulture, Beograd, 2007, str. 64.13 David Albahari, Mamac, Stubovi kulture, Beograd, 2005, str. 96.14 Danilo Ki{, “Traìm mesto pod suncem za sumwu”, u: @ivot, literatura, prire-

dila Mirjana Mio~inovi}, BIGZ, Beograd, 1995, str. 150.15 Isto, str. 155.

i neizrecivo. S druge strane, o holokaustu se mora govoriti ipisati kako bi to drasti~no iskustvo bilo zapam}eno i zabele-èno da se nikada vi{e ne bi ponovilo. Moralni imperativ na-laè da se problem holokausta reprezentuje verno, na osnovu po-uzdanih ~iwenica. S druge strane, takav pristup se zasniva nabezli~nom, dokumentarnom metodu koji zanemaruje sve subjek-tivne doìvqaje i emocije. Albahari veoma uspe{no miri ovadva pristupa i ~ini da jedan drugog dopuwuju. Pripoveda~ Geca iMajera je, za razliku od junaka Sne`nog ~oveka i Mamca koji suu~esnici istorijskih de{avawa, u poziciji sekundarnog svedo-ka. Kako prime}uje Mihajlo Panti}, Gec i Majer je “najkonkret-niji, najpredmetniji i najdokumentarniji Albaharijev roman”.16

Doga|aji o kojima se pripoveda, a koji su zasnovani na istorij-skim podacima i arhivskoj gra|i, odigrali su se u Beogradu od je-seni 1941. do prole}a 1942. godine. U periodu od nekoliko mese-ci otvoren je, ali i zatvoren logor na Sajmi{tu, jer su gotovosvi zarobqenici ̀ ivot zavr{ili u gasnom kamionu. To su {turiistorijski podaci kojima pripoveda~ raspolaè, sve ostalo jeprinu|en da zamisli. Wegovu svest naro~ito okupiraju nema~kipodoficiri i voza~i gasnog kamiona, Gec i Majer. Osim imena i~ina u vojsci o wima ne zna vi{e ni{ta. Uz sav imaginativni na-por pripoveda~ ne moè da zamisli osobe toliko udaqene od we-gove ideje qudskosti. Kako god poku{avao, narator ne moè usvesti da stvori crte wihovih lica, oni uvek ostaju bezli~ni.Kao {to su Gec i Majer smatrali da su sve wihove `rtve bezli~-na stvorewa bez du{e kojima ne treba pamtiti lik, tako i onibivaju praznih lica u pripoveda~evoj svesti. Autor ~esto pribe-gava ironiji kada poku{ava da predstavi Geca i Majera, ali i ka-da poku{ava da opi{e svakodnevni posao koji obavqaju. To je je-dan od na~ina da se opi{e ~isto zlo i destrukcija, a da se pri to-me ne sklizne u osudu, mr`wu i patetiku. Oni logor na Sajmi{tudoìvqavaju samo kao posao koji je potrebno {to brè i efika-snije obaviti. “Iako se nije radilo o tako velikom zadatku – re~je tek o nekih pet hiqada du{a – ekonomi~nost posla je zahteva-la da u wegovom izvr{avawu u~estvuju provereni saradnici.”17

Paradoksalno i ironi~no, logorom upravqaju biv{i hotelijeri turisti~ki vodi~ koji svoj novi posao smatraju vrlo bliskimsa starim – bilo je potrebno obezbediti sme{taj, dnevni i ne-deqni jelovnik, transport – samo {to ovde nisu primane àlbe


16 Mihajlo Panti}, Aleksandrijski sindrom 4, Prosveta, Beograd, 2003, str.139.17 David Albahari, Gec i Majer, Stubovi kulture, Beograd, 2005, str. 5.

i nije bila re~ o gostima. Ironija se nastavqa i pripoveda~ kon-statuje da je {teta {to pitawe toaleta nije bilo boqe re{eno,jer bi Sajmi{te moglo da postane “uzorni model nacisti~koglogora”.18

Istorija se obi~no poima kao sveobuhvatna pojava kojauti~e na veliki broj ìvota, ali istovremeno ne moè da zabe-leì te pojedina~ne sudbine. U tri romana (Mamac, Gec i Majer,Svetski putnik) Albahari postavqa pitawe da li je mogu}euticati tako da se tok istorijskih zbivawa izmeni i koja je i ko-lika uloga pojedinca u tim zbivawima. Junak Mamca se prise}adana koje je proveo u vojsci i shvata da je nekoliko meseci nosioneispravno oru`je, neupotrebqivo gvo`|e. Naizgled bezna~ajna~iwenica pokre}e ga na razmi{qawe kako se od sitnih pukotinasistema vremenom stvori provalija u kojoj nestaje ~itava drà-va. On se pita da li pojedinac svojim postupcima, ma koliko onisitni bili, moè, na neki na~in, da uti~e na istorijska de{ava-wa. “Da sam tada bio snala`qiviji ili uporniji, ili bar maweposlu{an, i izdejstvovao da se oru`je popravi, mo`da do svegatoga ne bi do{lo. U tom sitnom kvaru trebalo je da prepoznampukotinu koja moè sve da ugrozi, {to se i obistinilo, jer je odte pukotine nastala jama u koju je propala cela dràva.”19 Saistom idejom susre}emo se u Gecu i Majeru. Kada se sagleda {irikontekst i kada se imaju na umu sva de{avawa tokom Drugog svet-skog rata, zadatak (posluìmo se wihovom terminologijom) kojisu imali Gec i Majer predstavqa samo sitan deo, detaq znatnove}e celine. “Nekada su takvi mali poslovi, kao {to je bio wi-hov, prava osnova goleme gra|evine; od wihove vaqanosti zavisisigurnost temeqa.”20 Kao {to se junak Mamca pita da li bi se ne-{to odigralo druga~ije da je on sâm druga~ije postupio, ~italac,iako zna da odgovora ne}e biti, moè postaviti pitawe {ta bibilo da su Gec i Majer mawe savesno vr{ili svoju du`nost. Da-niel Atijas, junak romana Svetski putnik, za vreme svog borav-ka u Banfu pose}uje tamo{wi muzej u kojem razgleda kwigu pose-tilaca. Prime}uje kitwasti potpis Ivana Matuli}a koji je istomesto posetio 1924. godine i koji je u kwizi posetilaca napisaoda dolazi iz Hrvatske. Atijas tako|e u ovom bezna~ajnom doga|a-ju prepoznaje sitnu pukotinu koja je doprinela kasnijem raspar-~avawu zemqe. Pita se za{to Ivan Matuli} nije napisao da po-


18 Isto, str. 27. 19 David Albahari, Mamac, Stubovi kulture, Beograd, 2005, str. 50.20 David Albahari, Gec i Majer, Stubovi kulture, Beograd, 2005, str. 6.

ti~e iz Jugoslavije kad se u to vreme dràva ve} nekoliko godinatako zvala. “Ovde, rekao je, ba{ sa ovog mesta, mo`da ta~no samesta na kojem stojimo, rekao je, polazi jedna od onih linija kojesu, kada su se dovoqno zategle, razvukle tu zemqu kao da je nika-da nije bilo.”21 Daniel Atijas tako|e ne moè da se odupre pita-wu {ta bi se desilo da je Matuli} umesto Hrvatska napisao Jugo-slavija. “Re~ je stvorila svet i re~ moè da ga uni{ti”,22 obra-zlaè svoju sumwu junak romana. Ni jedan od ovih romana ne mo-è dati odgovor na pitawe {ta je trebalo uraditi pa da se nekaistorijska de{avawa izbegnu. Dovoqno je {to unose sumwu ipodsti~u na preispitivawe.

Lik unuka Ivana Matuli}a ima dodirnih ta~aka i sa juna-kom Mamca i sa profesorom iz Geca i Majera. Kao i junak Mam-ca, on je neposredni svedok ratnih de{avawa devedesetih godinau kojima u~estvuje u sklopu humanitarne organizacije. S drugestrane, dok boravi u Hrvatskoj, kao i narator Geca i Majera, po-ku{ava da sazna ne{to o svojim precima, naro~ito o dedi. On po-se}uje arhive, poku{ava da stupi u kontakt sa ro|acima, upotpu-wuje svoje znawe o istorijskim prilikama. Potreba da se doznane{to o porodi~nom stablu, kao i u Gecu i Majeru, je zapravo po-traga za sopstvenim identitetom. Unuk Ivana Matuli}a saznajeda je wegov deda bio pripadnik usta{kih jedinica tokom Drugogsvetskog rata, a da je godinama po dolasku u Kanadu bio dou{niktamo{wih vlasti. Potraga za samim sobom ne daje rezultate, ju-nak Svetskog putnika zauvek ostaje samo unuk Ivana Matuli}a.Wegova smrt, koja je predstavqena kao nesre}ni slu~aj, u simbo-li~kom smislu moè se protuma~iti kao nemogu}nost da se pri-hvati porodi~na istorija i osmisli ìvot u novoj sredini, vanistorije.

Junake Sne`nog ~oveka, Mamca, Geca i Majera i Svetskogputnika povezuje spoznaja da ne postoji mesto koje je van doma-{aja istorije, da onaj ko jednom u|e u istoriju vi{e iz we ne iz-lazi. Otuda poti~e su{tinsko nerazumevawe izme|u junaka ovihromana i profesora politi~kih nauka, Donalda, kanadskog sli-kara. Zemqa (Kanada) u kojoj ìve nudi uverewe da je istorijamrtva, nepotrebna, suvi{na. Nasuprot tome, junaci romana dola-ze iz sredine u kojoj je pro{lost ~esto mnogo va`nija od sada-{weg trenutka i budu}nosti. Dok razgovara sa svojim novim ka-


21 David Albahari, Svetski putnik, Stubovi kulture, Beograd, 2004, str. 30. 22 Isto, str. 30.

nadskim poznanikom, Daniel Atijas kaè: “U wegovom svetu, re-kao je, ne postoji ni{ta osim sada{weg trenutka, a u tom trenut-ku se, zapravo, ìvi za pro{lost, koju svako èli da promeni,dok ovde, ukoliko ne gre{i, sada{wi trenutak je samo predvorjeza budu}nost, a pro{lost je, kako i treba da bude, nepromenqivapoput planina koje nas okruùju”.23 Istorija u “biv{oj zemqi”Albaharijevih junaka nije, kao {to je logi~no i o~ekivano, ne-promenqiva kategorija. To je jo{ jedan paradoks sa kojim se su-sre}u likovi ovih romana. Ona se mewa u zavisnosti od novihistorijskih okolnosti u kojima je mogu}e da poraèni i pobe|e-ni zamene mesta. Stalno se iznova preispituje ko su krivci zastare doga|aje i pri tome se, umesto re{ewa, stvara jo{ krivaca,ali za neka nova istorijska zbivawa. Junaci Albaharijevih ro-mana, ma koliko se tome ispo~etka opirali, na kraju shvataju dase od usuda istorije ne moè pobe}i.


23 Isto, str. 25.

Midhad Poturovi}, Mahalski biciklista (Artget)

Sem Slout

PRUSTOVSKA REZONANCA U NABOKOVQEVOJ LOLITI

Sumiraju}i one detaqe iz svoje pro{losti koji nisu biliu vezi sa nimfetama, Hambert Hambert prise}a se kako je, dodu-{e ne bez spoticawa, stupio u svet pariske akademske boemije,uspev{i na kraju ~ak i da objavi jedno svoje delo: “Nad mojim ra-dom pod naslovom ’Prustovska tema u Kitsovom pismu Benxami-nu Bejliju’ smejuckalo se {est ili sedam u~ewaka koji su ga pro-~itali.” (L: 16)1 U bele{kama o romanu Lolita, Alfred Apelprime}uje Nabokovqevo divqewe prema Kitsu i Prustu, i to po-sebno prema Prustu, ali ne navodi koje bi Kitsovo pismo Bejli-ju moglo sadràti prustovsku temu. Pretpostavimo da je deo izKitsovog pisma Bejliju koji sledi, a pismo je datirano 22. no-vembra 1817, fragment kojim se Hambert mogao posvetiti u svom~lanku:

Ali, kako sam rekao, prost imaginativni um mogaobi se zadovoqiti ponavqawima svog tihog delawa koja seneprestano vra}aju duhu sa finom iznenadno{}u – upore-dimo samo male stvari sa velikima – niste li nekada i sa-mi bili iznena|eni nekom starom melodijom – na nekomdivnom mestu – divnim glasom, i ponovo doìveli iste mi-


1 Sve citate iz romana Lolita navodimo prema srpskom izdawu, u prevodu BrankaVu~i}evi}a; Vladimir Nabokov, Lolita, Narodna kwiga, Beograd, 1984, i ovde ikasnije ozna~eno skra}enicom L. – (Prim. prev.)

sli i nagove{taje iz vremena kada vam je tako ne{to po pr-vi put dotaklo du{u – zar se ne se}ate kako ste u sebi zami-{qali peva~eve crte lica lep{im nego {to su uop{te mo-gle izgledati, a opet, u uzvi{enosti trenutka, niste takomislili – ~ak ni onda kada su vas krila imaginacije uzne-la tako visoko – da bi prototip morao da traje i daqe – da}ete opet videti to divno lice. Kakav je to samo bio ~as!Sve vreme beìm od teme – ovako svakako ne bi moglo bitiu slu~aju sloènog uma – takvog koji je imaginativan ali uisti mah svestan opasnosti svojih plodova – koji bi po~i-vao delom na ose}awu a delom na mislima – i koji bi godi-ne zacelo pretvorile u filozofski um – kao {to je, sma-tram, va{ (sic), te je dakle neophodno u ciqu va{e ve~nesre}e ne samo da pijete ovo staro vino nebesko, a {to }u janazvati ponovnim saìmawem na{ih najvazdu{astijih ze-maqskih zabava, ve} i da pro{irujete znawe i upoznajetesve stvari.2

Verujem da se ose}awa o kojima Kits ovde govori mogu do-vesti u vezu sa koliko vam je voqa fragmenata Prustovog Traga-wa za izgubqenim vremenom; ja }u uzeti za primer ovaj iz Na|e-nog vremena, iako bi i drugi jednako dobro posluìli:

Da, iako uspomena, usled zaborava, nije mogla da us-postavi nikavu vezu, da veè nekakav beo~ug izme|u sebei sada{weg trenutka (...) ona nam odjednom daje da udahne-mo jedan nov vazduh, ba{ zato {to je to vazduh koji smo ne-kada udisali (...) jer istinski rajevi jesu oni koje smo iz-gubili.3

Ideja u vezi s kojom se Kits i Prust slaù jeste u tome da je~in se}awa, retrospekcije, sam po sebi ponavqawe, preslikava-we pro{losti u sada{wosti, koje je samim tim ~ini novom. Se-}awe je iznova stvarawe (ono {to Kits zove “ponovno saìma-we”).4 Ponavqawe je, dakle, zajedni~ko i se}awu i stvarawu. Ve-


2 John Keats, John Keats, ed. Elizabeth Cook, Oxford: Oxford University Press, 1990, 366.3 Citate iz Prustovog romana navodimo prema srpskom izdawu, u prevodu @ivojina

@ivojnovi}a ; U tragawu za i{~ezlim vremenom (Kwiga dvanaesta : Na|eno vreme,str. 202, Matica srpska, Novi Sad, 1983. (Prim. prev.)

4 Engl. redigestion, ova re~ ima nekoliko zna~ewa, bukvalno: ponovno varewe. (Prim.prev.)

`ba koja mi zaokupqa pa`wu, barem u ovom trenutku, i sama bibila tome primer: u poku{aju da rekonstrui{em argument studi-je koju je fikcionalni Hambert napisao o Kitsu i Prustu – stu-dije koja kao takva nikada nije ni postojala – ja zapravo stvaramne{to novo.

Mene, me|utim, mawe zanima prustovska tema kod Kitsanego pitawe kako ta tema – ili ukr{tawe tema – figuri{e uNabokovqevom romanu. Ono {to, naravno, upada u o~i u vezi sanaslovom Hambertovog eseja jeste da on preokre}e hronologiju:esej je o prustovskoj temi u Kitsovom pismu, zna~i o ne~emu ~egaKits verovatno nije mogao biti ni svestan, mada je na “krilimaimaginacije” mo`da i mogao odleteti do Kombrea. Prustovskatema kod Kitsa bila bi ne{to {to je zamislivo jedino putem re-trospekcije. Pre Prusta nije moglo biti ni prustovske teme,ali posle Prusta ona je itekako mogla biti sveprisutna. KakoHambert kaè, po{to je primio pismo od Lolite – {to je biloweno prvo javqawe po{to je oti{la s Kiltijem – “moja ma{ta jeujedno prustirana i prokrustirana” (L: 262).5 U eseju “Kafka iwegovi prethodnici” Borhes kaè kako “svaki pisac stvarasvoje prethodnike. Wegovo delo mewa na{u koncepciju pro{lo-sti, kao {to }e promeniti i budu}nost.”6 Drugim re~ima, Ham-bertova (a verovatno i moja) rasprava o jednoj prustovskoj temikod Kitsa jeste po sebi savr{ena ilustracija ove prustovske te-me koja se ti~e se}awa u poklapawu sa stvarawem. Videti pru-stovsku temu kod Kitsa zna~i stvoriti ovakvog prethodnika, paje to dakle po sebi i ~in umetni~ke kreacije.

Ovo se, naravno, povezuje sa varqivo{}u se}awa i pripo-vedawa, varqivo{}u koja je svakako jedna od Hambertovih izra-ènijih osobina. Kako kaè na po~etku romana: “Prepu{tam sesvojevrsnoj retrospektivnoj uobraziqi koja analiti~ku sposob-nost hrani neograni~enim alternativama i ~ini da se svaki do-~arani put ra~va i ponovo bez kraja grana, u razlu|uju}e sloè-noj perspektivi moje pro{losti” (L: 14). Se}awe nikad nije neu-tralno: ono predstavqa ne{to {to je uvek ve} konstruisan men-talni horizont. Kqu~na fraza u ovom pasaù – “retrospektivnauobraziqa” – svakako ve} i sama predstavqa se}awe na frazumnogo puta iskori{}enu, s varijacijama, u Xojsovom romanu


5 Engl: “My fancy was both Proustianized and Procrusteanized” (L: 264) (Prim. prev.)6 Jorge Luis Borges, Selected Non-Fictions, ed. Eliot Weinberger, tr. Esther Allen, Suzanne

Jill Levine, and Eliot Weinberger, New York: Viking, 1999, 365.

Ulis: “vra}ati se slêde}i retrospektivni na~in postavqawa”.7

U Ulisu je ova fraza, kroz svoja ponavqawa, i sama predmet re-trospektivnog postavqawa, dok mewa vektore svojih zna~ewa usvakom slede}em pojavqivawu. Se}awe je ponovno stvaraweupravo zahvaquju}i retrospektivnom postavqawu.8

Me|utim, Hambertovi ~inovi retrospekcije, koji nisuograni~eni samo na pri~awe pri~e, odaju razli~it pojavni ob-lik iznenadnog ponovnog oìvqavawa ne~ega {to je pro{lo. Onje re{en da iznova i iznova ponavqa pro{lost, ali kroz varija-cije, pri ~emu su te varijacije i same budu}i zalog za ponavqawa.Stoga }e moj osnovni predmet razmatrawa ovde biti takve “pru-stirane i prokrustirane” retrospekcije u Loliti.

Udvostru~avawe i imitacija jesu kqu~ni ponavqaju}i mo-tivi u toku romana Lolita, a u prili~noj meri i ostalih Nabo-kovqevih dela.9 Pisac, nesumwivo, i samog sebe uvodi u roman, ito na razli~ite na~ine, kao recimo kroz karakter Vivijan Dar-kblum, Kiltove prijateqice, ~ije je ime anagram Vladimira Na-bokova. Pogovor po~iwe ovakvom kvalifikacijom: “Po{to samglumio ugla|enog Xona Reja, jedan lik iz Lolite koji pi{epredgovor, svaka opaska koja poti~e od mene moè delovati – mo-è, zapravo i meni samom delovati – kao glumqewe VladimiraNabokova koji govori o svojoj kwizi.” (L: 307). Ova ideja o Nabo-


7 James Joyce, Ulysses, ed. Hans Walter Gabler et al, London: The Bodley Head, 1993,11.798; cf. 6.150, 10.783, 14.1044, 15.443, 16.1401, 17.1907.

8 Sli~na tema proìma Nabokovqeve memoare koji pokrivaju vreme do wegove emi-gracije u Ameriku, Govori se}awe. U ovoj kwizi on stavqa znak ekvivalencije iz-me|u izgnanstva iz Rusije i izgnanstva iz detiwstva (u svakom slu~aju, s obzirom damu je bilo dvadeset godina kada je kona~no napustio Rusiju, ovaj raskid se zgodnopoklopio). U pitawu je, me|utim, retrospektivna veza, po{to on beleì da je uvreme svog odlaska izjedna~avao gubitak domovine s gubitkom tada{we devojke Ta-mare (Vladimir Nabokov, Speak Memory, New York: Knopf, 1999, 191). Nabokov pi-{e kako se pla{io gubitka ruskog jezika jer je to bilo jedino od Rusije {to mu jejo{ ostalo: “Moj strah od gubitka ili kvarewa, kroz strani uticaj, jedine stvarikoju sam spasao iz Rusije – wen jezik – postajao je zasigurno morbidan i mnogo mu~-niji od straha koji }u iskusiti dve decenije kasnije, a to je da nikada ne}u biti ustawu ni da pribliìm svoju englesku prozu nivou na kome sam pisao na ruskom”(Nabokov 1999, 207). Ali on jeste bio po~eo da pi{e ne drugom jeziku: pisawe na en-gleskom nije bio raskid s pro{lo{}u, ve} pre samo nastavak uz pomo} druga~ijihsredstava. Pisawe na engleskom je neposredan simptom izgnanstva i otu|ewa, ali~ija je svrha utoliko promewena {to je postalo sredstvo po{tovawa prema ne~emu{to je izgubqeno unutar ne~ega {to je novo. Pisawe o ruskoj pro{losti na engle-skom ~ini tu pro{lost novom.

9 Vidi, na primer, Michael Boyd, The Reflexive Novel, Lewisburg, PA: Bucknell Univer-sity Press, 1983, 146–67.

kovu koji glumi Nabokova dovedena je do krajnosti u pi{}evojautobiografiji Govori se}awe.10

Neprekinuta podzemna struja dvojnika i la`nih dvojnikaprovla~i se ~itavim tokom romana Lolita. Hambertovo ime,koje je pseudonim, i samo je udvojeno: Hambert Hambert. Daqe,wegov rukopis ima dva naslova, kako saznajemo iz predgovoraXona Reja: “Lolita ili Ispovest obudovelog belca” (L: 5).Hambert tako|e kaè da bi mogao postojati jo{ jedan naslov:I{~ezla Dolores (L: 251), {to bi o~igledno bio eho PrustoveNestale Albertine. âk je i Hambertov dnevnik – koji otkriva[arlot i kroz ~ije otkri}e te~e daqe razgranavawe – proizvoddvostrukog pisawa, kao nevinog dnevnika i kao dnevnika koji jeiskren i jedva ~itqiv (L: 41).

Ova kwiga je, dakle, puna, kako bi Hambert rekao, “onih za-sewuju}ih, slu~ajnih podudarnosti koje logi~ari mrze, a pesnicivole” (L: 32). Koincidencija na koju se Hambert nakon ove re~e-nice poziva govori sama za sebe: posle bele{ke o Kler Kilti uizdawu Ko je ko me|u slavnim li~nostima iz 1946, jedne od teknekoliko kwiga u zatvorskoj biblioteci, dolazi bele{ka o glu-mici po imenu Dolores Kvin, koja je, sude}i po toj bele{ci, “i-stupila u (ovde sledi lista od oko tridesetak drama)” (L: 32).Oma{ka kojom je re~ “istupila” zamenila re~ “nastupila”11 o~i-gledno predskazuje, u Hambertovoj retrospektivnoj uobraziqi,nestanak same Lolite pod okriqe Kiltija.

Prvo udvostru~avawe kojim bih hteo bliè da se posvetimjeste ono izme|u Anabel i Lolite. Na mnogim mestima Lolita je


10 Nabokov je, recimo, napisao Apendiks za Govori se}awe koji je u obliku prikazakwige Govori se}awe (pod wenim ranijim naslovom Kqu~ni dokaz), kao da ga jenapisao anonimni predava~ univerziteta, i izmi{qenu kwigu, Dok traje jorgo-

van, rukom gospo|ice Braun. Pisac ovog sadràjnog “prikaza” izgrdi}e Naboko-va {to o svom pseudonimu Sirin govori kao da je u pitawu posebna li~nost ~ijeje to ime, i beleì kako je “Nabokov oti{ao jo{ korak daqe i pod maskom Siri-na projektovao i tercijarnu li~nost pod imenom Vasilij [i{kov” (Nabokov

1999, 254). Godine 1936. Nabokov je iskoristio druga~iji pseudonim, [i{kov, ko-jim je potpisao jednu objavqenu pesmu, a posle ~ega je napisao pri~u naslovqenu“Vasilij [i{kov” pod pseudonimom Sirin. Ovo je bila posledwa pri~a koju jenapisao na ruskom (Brian Boyd, Vladimir Nabokov: The Russian Years, Princeton:

Princeton University Press, 1990, 509–10). Tako da je postavio prili~no sloèn,spiralni hodnik sa ogledalima koja su reflektovala wegove razli~ite persona-litete, a poenta je ovde u tome {to na taj hodnik s ogledalima ukazuje opet jedannabokovqevski zamenik.

11 Igra re~i na engleskom: disappeared / appeared, tako da je u pitawu verovatno bi-la {tamparska gre{ka. (Prim. prev.)

opisana kao nova verzija, ili ponavqawe, ili dvojnica Anabel.Kako Hambert kaè na samom po~etku, Lolite mo`da ne bi nibilo, da nije bilo Anabel, “izvesne po~etne devoj~ice-deteta”(L: 9). I kada prvi put vidi Lolitu u ba{ti, on kaè da je istaAnabel: “Bilo je to isto dete – ista krhka ramena boje meda istasvilasta, gipka, gola le|a, ista kestewasta kosa” (L: 40). Narav-no, deo iskustva sa Anabel jeste u tome {to je ono ostalo neo-stvareno. Taj nedostatak ostvarewa pokre}e kod Hamberta lan-~anu ùdwu: on èli da ponovi to iskustvo ali tako da ponavqa-we uspe{no izvede i to ga kona~no vodi do Lolite, mada putemnekoliko me|uli~nosti (kao {to je Monik, mlada francuskaprostitutka). Valerija, wegova prva èna, tako|e je, u svoje vre-me, bila funkcionalni ekvivalent ove manije, kao metadon he-roinskom ovisniku. On Valeriju zove “bednim kompromisom” i“podraàvawem male devoj~ice” (L: 26) – ona nije ba{ pravastvar, ali je najboqe {to sebi u tom trenutku moè priu{titi.I tako, kona~no tek sa Lolitom, kako kaè, on moè da prekineoma|ijanost Anabelom, “oteloviv{i je u drugoj” (L:15). Izgleda,ipak, da u ne~emu Lolita ~ak i prevazilazi svoj original poHambertovoj zamisli. Kako on pi{e u svom dnevniku: “najneo-bi~nije jeste ~iwenica da je ona, ova Lolita, moja Lolita, indi-vidualizovala pi{~evu drevnu poùdu, tako da iznad i pre svegapostoji – Lolita” (L: 45-46). [to bi Derida mo`da rekao, na tra-gu svog ~itawa Rusoa u De la grammatologie, ona predstavqa opa-snu dopunu.

Na neki na~in Lolita bi jednostavno mogla biti konstru-isana kao ponavqawe ili derivat Anabel. Ali u tom smislu onaje ponekad i nezadovoqavaju}e ponavqawe, ono koje ne uspeva dadostigne standard koji je wena prethodnica postavila. Sa izve-snom sentimentalno{}u Hambert pi{e: “Duhovno i telesno suse u nama bili stopili sa savr{enstvom koje mora ostati nepojm-qivo prozai~nim, sirovim, standardnim mozgom opremqenimmladima dana{wice. Dugo nakon wene smrti ose}ao sam kako we-ne misli lebde kroz moje. Davno pre no {to smo se sreli sawalismo iste snove. Upore|ivali smo svoja iskustva. Ustanovili smo~udne srodnosti. Istog juna iste godine (1919) zalutali kanari-nac ulepetao je u wenu ku}u i u moju, u dvema udaqenim zemqama.Oh, Lolita, da si me ti tako volela!” (L: 14) Na ovom mestu, uHambertovoj retrospektivnoj uobraziqi, naklonost prema Ana-bel opisana je kroz weno odraàvawe wega, pri ~emu se glavnidoga|aj odigrao 1919, godine sa ponavqaju}im elementom kao


{to je i ime Hambert Hambert. Anabel, original, poseduje izve-snu mo} jer, na neki na~in, ona je tako|e i dvojnica Hambertu,{to nije oblik povezanosti koji Hambert deli i sa Lolitom.

Tako|e, po{to Hambertova veza sa Lolitom po definici-ji mora da ima kraj – {to zna~i kad ona dostigne izvestan stepenzrelosti – on zami{qa da }e biti u stawu da je iznova stvori iponovi opet i opet: “ do pomisli da bih, uz strpqewe i sre}u, mo-gao posti}i da kona~no proizvedem nimficu s mojom ro|enomkrvqu u predivnim ìlama, Lolitu II, koja bi imala osam ilidevet godina oko 1960, kada bih ja jo{ bio dans la force de l’âge;*

zapravo, teleskopija mog uma, ili neuma, be{e dovoqno mo}na dau daqini vremena razazna jednog vieillard encore vert** – ili je tozelena trule` – bizarnog, ne`nog, slinu lu~e}eg doktora Ham-berta kako na prevashodno divnoj Loliti III upra`wava ve{tinukako da se bude deka.” (L: 172).12 Lolita je, dakle, na jedan na~inserijska: jedna karika u lancu prethodnica i, kako se Hambertnada, naslednica. Ako ona moè biti stvorena tako da ozna~iAnabel i prizove se}awe na wu, onda }e mo`da i one koje sledebiti u stawu da u~ine to isto.

Hambert izdràva i svoj brak sa [arlot zahvaquju}i tome{to zami{qa majku kao ponavqawe k}eri: “uspevao sam da do~a-ram dete dok sam milovao majku (…) i mada je osvetqewe biloporge{no a haqine li{ene qupkosti, uspeo sam da razaberemmutnu prvu verziju obrisa Lolite, noge, jagodice, pr}ast nos.”(L: 77). U Hambertovim o~ima, dete je ne{to {to ne dozvoqavaispoqavawe majke.

Ako je Hambertov motiv da se oèni [arlot obeleèn iokarakterisan ponavqawem (on èli Lolitu koja predstavqaponavqawe Anabel, a [arlot je pribli`no ponavqawe Lolite,“bedni kompromis”, ne mnogo razli~it od Valerije), onda i [ar-lotin motiv da se uda za Hamberta podrazumeva ponavqawe: onaèli sina kojim bi zamenila onog koga je nekada imala i koji jeumro (L: 81). Hambert nije svestan emocionalne rane koju [ar-lot nosi zbog umrlog sina jer on prepoznaje samo sopstveni bol.Postoji ovde jo{ jedno ponavqawe u razvoju: mi znamo vrlo maloo Haroldu, [arlotinom biv{em muù i Lolitinom ocu, ali zna-


** U punoj snazi (franc.)** Jo{ krepkog (bukvalno: zelenog) starca (franc.)12 L’Art d’être grand-père je naslov kwige pesama za decu koju je 1877. izdao Viktor

Igo. Xojs ovo pomiwe u Ulisu (Joyce 1993, 9.425–26).

mo to da je bio dvadeset godina stariji od [arlot (L: 69), a Ham-bert je dvadeset pet godina stariji od Lo (L: 9, 33); dakle, na nekina~in veza izme|u Hamberta i Lo predstavqa eho veze izme|uHarolda i [arlot, iako moèmo pretpostaviti da [arlot nijebila toliko mlada kada je upoznala Harolda.

Postoji, zna~i, lanac ponavqawa i supstitucija, gde seAnabel javqa kao navodna po~etna ta~ka. Ali postoje dva glavnarazloga da sumwamo u deo narativa posve}en woj. Prvi je povezansa Hambertovim boravkom u sanatorijumu, ba{ pre wegovog pre-seqewa u Ramsdejl, kada govori o tome kako je podbadao svoje la-koverne analiti~are: “dra{kaju}i ih la`nim ’prapo~etnimprizorima’” (L: 35).13 Na~in na koji se on odnosi prema pri~i oAnabel u svom narativu jeste upravo kao da je u pitawu prapo~et-ni prizor: doga|aj iz detiwstva koji uslovqava formirawe we-gove li~nosti i postavqa ono {to }e on ose}ati potrebu da iz-nova i iznova ponavqa. Ako on, dakle, navodi kako je izmi{qaoprapo~etne prizore za svoje analiti~are, mo`da je jedan od wihizmislio i za svoje porotnike.

Pored problemati~nog statusa koji ima kao deo Hamber-tovog “prapo~etnog prizora,” Anabel pati i od boqke zvanekwièvni pedigre: ime “Anabel Li” je i naslov posledwe pesmeEdgara Alana Poa. U woj izvesna osoba govori o prelepoj Ana-bel Li koja je umrla mlada, ~ime je obezbe|ena jasna analogija saHambertovom Anabel. Postoji jo{ mnogo drugih referenci iodjeka ove pesme u Loliti. Ime devoj~ice kod Poa napisano jekao “Lee”, dok je Hambertove napisano kao “Leigh”, ali u jednomkqu~nom momentu Hambert koristi Poov raspored slova: “Spo-sobni psihijatar koji prou~ava moj slu~aj – i koga je doktor Ham-bert do sad, uzdam se, ve} bacio u stawe ze~je hipnotisanosti –nesumwivo bi ̀ arko ̀ eleo da svoju Lolitu odvedem na more i ta-mo napokon na|em ,zadovoqewe’ ìvotnog poriva i oslobo|eweod ,podsvesne’ opsesije nepotpune detiwe qubavi s po~etnom ma-lom gospo|icom Li.” (L: 165) Kori{}ewe Poovog na~ina pisawaimena na ovom mestu i u ovom kontekstu sugeri{e da Poova Ana-bel Li predstavqa (ili ne predstavqa) odre|eni prapo~etniprizor. Tako, s jedne strane Anabel moè predstavqati prapo-~etni prizor Hambertovih ùdwi, a opet on ovde nastavqa da


13 Nabokovqeva odbojnost prema Frojdu bila je ~uvena. U kwizi Govori se}awe onFrojda u {ali zove “Sigismund Lejoyeux” (Nabokov 1999, 120); vidi tako|e Apelo-vu bele{ku u L: 325–26.

eksplicitno opovrgava onaj wen uticaj koji na drugim mestimasugeri{e. Original, Hambertova Anabel, nije original, ve} je isama ponavqawe nekoga drugog.

Anabel nije jedini tekstualizovani prethodnik u tekstu.Tokom udvarawa koje te~e izme|u Hamberta i [arlot, oni se,pri~aju}i o svojim qubavima iz pro{losti, oslawaju na kwièv-ne arhetipove: Hambert pronalaze}i u wima supstancu, [arlotpronalaze}i u wima stil (L: 80-81). Hambert tako|e opisuje svojprvi poqubac sa Lolitom kao “opona{awe nekakvog simulakru-ma la`ne romanti~ne qubavi” (L: 113). ̂ ak je i prvi poqubac po-navqawe, i to lo{e ponavqawe.

Slede}e va`no udvostru~avawe koje bih hteo da pomenemjeste ono izme|u Hamberta i Kiltija. Iako Kilti nije vidqivtokom najve}eg dela romana, on sve vreme vreba iz pozadine. Uizvesnom smislu, Kilti postaje vi{e nego tek individua, onpredstavqa ~itavu oblast Hambertove paranoje, oblast kojom onputuje sa Lo, koju zove “od krpica sa{ivenim prekriva~em14 ~e-trdeset osam dràva” (L: 150)15 Kilti tako|e predstavqa i sta-we uma.

Kad Hambert isprva posumwa da tokom drugog putovawa sLolitom (koje je tako|e neka vrsta ponavqawa wihove prve eks-kurzije automobilom) wegov auto neko prati, “kako drugi Ham-bert ùdno prati Hamberta i Hambertovu nimficu jupitrov-skim vatrometom, kroz goleme i ru`ne ravnice.” (L: 215) Ham-bert zove svog progoniteqa “moj brat” (L: 245), priznaju}i ~ak iizvesnu naklonost prema wemu. Daqe, prilikom potere Kiltikoristi sve mogu}e pseudonime koji proizvode rezonancu na li~-nom planu za Hamberta (a ne treba zaboraviti da je i Hambertpseudonim); jer, kaè, “wegov ànr, wegov tip humora – bar usvom najboqem vidu – ton wegovog duha, imali su srodnosti s mo-jim vlastitim. On me je izigravao i ismevao” (L: 247). Ako upo-trebimo izraz apropos ~oveka u makinto{u iz Ulisa, Kilti je zaHamberta “sobom zaokupqena enigma”,16 odnosno refleksija we-gove egocentri~nosti.


14 Engl. quilt (Prim. prev.)15 Na drugim mestima Kiltija zove “vatirani Kilti,” engl. “quilted Quilty” (L: 306).16 Joyce 1993, 17.206-3. Nabokovqeva sugestija da je ~ovek u makinto{u sâm Xojs iz-

gleda da je pre odraz wegove nego Xojsove estetike. Odatle poti~e i ideja o ma-kinto{u kao “sobom zaokupqenoj enigmi” za Nabokova. (Vladimir Nabokov, Lectu-

res on “Ulysses,”: A Facsimile of the Manuscript, Bloomfield Hills, MI: Bruccoli-Clark,1980, n.p.).

Ima mnogo povr{nih sli~nosti izme|u Hamberta i Kil-tija: obojica su qudi od pisane re~i, s naklono{}u prema malimdevoj~icama, posebno prema Loliti, mada je tako|e prisutanutisak da je Kilti superiorniji u odnosu na Hamberta. Ipak, po-stoji bar jedna kqu~na razlika izme|u wih: Kilti nije emi-grant, nije izgnanik. On ima prednost {to je na sopstvenoj rod-noj grudi.

Modeli ponavqawa i podse}awa ukr{taju se i umnoàvajusloènim na~inima, {to za uzvrat generi{e daqa umnoàvawase}awa i ponavqawa. Kada Hambert i Lo odsednu u motelu Za~a-rani lovac, wihova soba ima isti broj kao i wihova ku}a, 342 (L:119). U hotelu, ona vidi ~oveka koji izgleda “isto, ama istackokao Kilti” (L: 121), a razlog ovoj sli~nosti je naravno taj {to jegospodin o kome je re~ upravo Kilti. A Kilti, sa svoje strane,daje naslov komadu koji pi{e upravo po tom hotelu. Kasnije, ne-svestan ove veze, Hambert razmi{qa o sli~nosti izme|u naslovakomada i imena hotela:

Podudarawe naslova s imenom jednog nezaboravnoghotela beja{e prijatno na neki tuàn na~in~i} (…) Pret-postavqao sam da je taj pozori{ni komadi} samo jo{ jednaprakti~no anonimna verzija neke banalne legende. Razumese, ni{ta nas ne spre~ava da pretpostavimo da je, u potraziza privla~nim imenom, na osniva~a hotela neposredno iiskqu~ivo uticala slu~ajna fantazija drugorazrednogfresko-slikara koga je najmio, i da je potom ime hotela na-govestilo naslov komada. Ali zgodilo se da ja, u svom lako-vernom, bezazlenom, dobronamernom umu to okrenem nao-pa~ke, te sam zapravo mnogo ne razmi{qaju}i o celoj stva-ri, pretpostavio da freska, ime i naslov poti~u iz istogizvora, neke lokalne tradicije za koju se nije moglo pret-postaviti da je poznajem ja, stranac, neupu}en u predaweNove Engleske. (L: 198–199)

Hambert se suo~ava sa problemom koko{ke i jajeta, po pi-tawu {ta je original a {ta je iz wega izvedeno, komad, hotel, mu-ral u hodniku, ili je mo`da re~ o nekakvom zajedni~kom, banal-nom izvoru koji je posluìo kao prapo~etni prizor razli~itimvarijetetima Za~aranog lovca. Zbog umnoènih ponavqawa,identitet i autenti~nost ma kog tobo`weg originala ostaju


otvoreni, ba{ kao {to je bio slu~aj sa Anabel i Lolitom, gde jeponavqawe podrivalo original.

Da se vi{e ne bih ponavqao na temu ponavqawa u kwizi na-slovqenoj Lolita, poku{a}u da istraìm implikacije i rezo-nance u ~itavom ovom zapetqanom ponavqawu. Mislim da se mo-è slobodno re}i da je Hambertov najozbiqniji nedostatak taj{to je on zapawuju}e samozaokupqen i egocentri~an i da je wego-va pedofilija sigurno mogla nastati kao deo ili kao simptomtog egoizma. On ima potrebu da svuda okolo traì sebi ogledala,bio to Kilti, ili Lolita, ili Anabel. Prikladan izraz ovogsveobuzimaju}eg egoizma moè se na}i u slede}oj re~enici, zakoju Nabokov u svom pogovoru kaè kako mu je trebalo mesec da-na da je napi{e (L: 312):

U Kesbimu me je jedan veoma star berberin vrloosredwe pod{i{ao: blebetao je o svom sinu koji igra bej-zbol, sa svakim praskavim suglasnikom pquvao mi za vrat,i svaki ~as brisao nao~are o moj ~ar{av, ili bi prekidaodrhturavo baratawe makazama da ispovrti izbledele no-vinske ise~ke, a ja sam bio toliko nepa`qiv da je delovalokao udar kad sam shvatio, dok je pokazivao uramqenu foto-grafiju, me|u drevnim, sedim losionima, da je mladi brka-ti igra~ bejzbola ve} trideset godina mrtav. (L: 211)

Hambert nije svestan – ili je, kako sâm kaè, “toliko nepa-`qiv” – ~iwenice da je berberinov sin davno umro i da berberi-na misao o tome jo{ uvek progawa. Berberin je, dakle, ba{ kao i[arlot, pogo|en preranom smr}u sina. I, kao i u slu~aju [ar-lot, Hambert ne obra}a pa`wu na bilo {ta osim na sopstveneopsesije. Tako|e, ~italac kome ovo promakne rizikuje da budejednako nepa`qiv kao i Hambert. Ri~ard Rorti dao je lep komen-tar na ovaj pasus, a u vezi sa wegovim zna~ajem u romanu: “îta-lac se iznenada sam sebi otkriva kao, ako ne hipokriti~an, ondabarem grubo nezainteresovan, i prepoznaje sebi sli~nog, svogabrata, u Hambertu i Kinbotu. Iznenada, Loliti tr~i ’moral zapetama’.” Ali moralna pouka nije u tome da ~ovek treba da sekloni devoj~ica, ve} da pazi {ta ~ini, i da obra}a posebnu pa-`wu na ono {to mu qudi govore. Jer moè se ispostaviti, a vrlo~esto se i ispostavqa, da qudi poku{avaju da vam ne{to saop{teo svojoj patwi. Sve dok je ~ovek zaokupqen svojim narastaju}im,privatnim seksualnim blaènstvom, kao Hambert, ili svojim


privatnim esteti~kim zadovoqstvom, kao ~italac Lolite komeje pri prvom ~itawu promakla ova re~enica o berberinu, qudi}e i daqe i sve vi{e patiti.”17 Rorti smatra da je Nabokov posta-vio zamku svojim ~itaocima: saose}aju}i sa Hambertom, ~ovekrizikuje da izgubi saose}awe prema bilo kome drugom, postaju}itako i sâm kao Hambert, ne u smislu pedofilije nego u smislusvoje manije za nostalgijom. Nagon za re-kreirawem, ako se se}a-te, reinkarnizuje Anabel ne samo u Loliti, i ne samo u sirotoj[arlot, nego i u bilo kome ko bi po Hambertu mogao predsta-vqati wegovu `rtvu. On je blizu toga da uni{ti Valeriju i nemoè ~ak ni da zamisli da je ovo jednostavno stvorewe koje ~itaParis-Soir (L: 27) dovoqno nezavisnog uma i dovoqnog smisla zarasu|ivawe da bi ga ostavila.18

Hambertova egocentri~nost se neposredno vezuje za temeponavqawa i za op{tu strukturu romana. Svi ovi modeli pona-vqawa i udvostru~avawa u romanu odraàvaju i ponavqaju Ham-bertovu èqu da ponovi Anabel, a, kao u odnosu izme|u Kiltijai Hamberta, ova su ponavqawa svaki put ponavqawa wega samog,ponavqawa kojeg je on o~igledno nesvestan: “Mogu}e je da bi, dasam se obratio nekom mo}nom hipnotizeru, on iz mene izvukao irazvrstao u neki logi~an red slu~ajna se}awa koja sam kroz svojukwigu protkao znatno nametqivije no {to se ukazuju mom umu~ak i sada kad znam za ~ime da tragam u pro{losti.” (L: 253) ZaHamberta, retrospektivna postavka je sama po sebi retrospek-tivno postavqena, ~ak i ako on ne uspeva da je razume. U petqavi-ni ponavqawa, Hambert ne moè da vidi ni{ta osim samog sebe.Zbog toga ova ponavqawa svedo~e o Hambertovom luda~kom so-lipsizmu. I stvarno, na po~etku, kada Hambert pipaju}i traìLo on zapisuje: “Lolita je bila bezbedno solipsizirana” (L: 61):on je vidi kao produètak svojih fantazija i opsena, a ne kao ne-zavisno qudsko bi}e. Wegov mentalitet je potpuno hermeti~an iokrenut ka unutra, a kwiga ispoqava, ili prikazuje, ili pona-vqa solipsizam bivaju}i i sama tako hermeti~na, tako okrenutaka unutra.

Hambert kona~no shvata, kada je ve} itekako prekasno, dawegova èqa za nametnutim ponavqawem nikada ne}e doneti


17 Richard Rorty, “The Barber of Kasbeam: Nabokov on Cruelty,” Contingency, Irony, and

Solidarity, Cambridge: Cambridge University Press, 1989, 141–68, 163–64.18 Valerijin odlazak iz Hambertovog ìvota, sa ruskim taksistom s kojim je bila u

qubavnoj vezi (L: 27–28), predstavqa eho, ili anticipaciju, kra|e Lo od Hamber-ta, koju je izveo ~ovek koji je vozio auto.

ploda. Ovo je prustovsko osve{}ewe: ono {to Marsel na poslet-ku shvata jeste da ga poriv za prizivawem pro{losti neizbe`nopodse}a upravo na to da je u pitawu pro{lost, i na udaqenostpro{losti. Pri pretvarawu u ne{to novo, pri wenom ponovnomsaìmawu, kako to Kits kaè, pro{lost je ne{to {to je ve} oti-{lo, veza sa pro{lo{}u je prekinuta umetni~kim stvarala~kim~inom koji se odvija u sada{wosti. U Tragawu za izgubqenimvremenom ovo se jasno vidi kada se Marsel vrati u Balbek otpri-like godinu dana po{to mu je baka umrla. U trenutku u kome ose-}a kako se vra}a svome mla|em ja, u prisustvu svoje izlapele ba-ke, on kona~no shvata da je ona mrtva. Trenutak u kome on ose}aweno prisustvo upravo je trenutak kada saznaje da je ona oti{lazauvek:

(…) tek sam sada to otkrio, zato {to sam, osetiv{ije sad prvi put ìvu, stvarnu, kako mi se od we grudi nadi-maju da prsnu, na{av{i je najzad ponovo, spoznao da sam jezauvek izgubio. Zauvek izgubio: nisam mogao da shvatim,dovijao sam se da podnesem bol te protivre~nosti (…)19

Se}awe naratora u isto vreme predstavqa doìvqaj bli-skosti kakvu nikada ranije nije doìveo (“osetiv{i je sad prviput ìvu”) i potpune, àlosne odsutnosti. Se}awe je “bol teprotivre~nosti” izme|u uspomene i odsutnosti. Hambert dolazido ne~ega sli~nog ovome, mada u veoma niskom stepenu, na po~et-ku. U ise~ku iz dnevnika on se se}a kako je gutao o~ima Lo dok jega|ala kamen~i}ima limenku i, posle po~etni~kog uspeha, pro-ma{ivala: “Ping. Drugi put ne moè{ – ne moè{ je pogoditi –ovo je mu~ewe – drugi put. Ping” (L: 42). Samo da je ovakvu vezuuspostavio izme|u sebe i bitnijih stvari: ne moè{ po drugiput, pro{lost je pro{la. Anabel je oti{la da bi se umesto weprobudila Lolita, ali, u smislu nastavqawa, sve {to Lolita ~i-ni jeste da otkriva Anabelinu odsutnost.20 A opet, Lolita je vi-{e nego prazni ozna~iteq, ona je qudsko bi}e koje je uni{teno u


19 Marsel Prust, U tragawu za i{~ezlim vremenom (Kwiga sedma: Sodoma i Gomora 1),str. 180; Matica srpska, Novi Sad, 1983. (Prim. prev.)

20 Brajan Bojd pi{e da bi Lolita mogla da se ~ita kroz Nabokovqevo zapaàwe ka-ko je predmet Pu{kinove kwièvnosti bila “trostruka formula qudskog ìvo-ta: neponovqivost pro{losti, nezasitost sada{wosti i nepredvidqivost budu}-nosti” (Brian Boyd, Vladimir Nabokov: The American Years, Princeton: Princeton Uni-versity Press, 1991, 237–38).

ovom procesu, ne{to {to Hambert prekasno shvata, pa ~ak i on-da tek polovi~no. Prilikom posledweg susreta sa Lolitom, onprime}uje: “i meni je sinulo, dok su se moja kolena automata po-merala gore-dole, da naprosto pojma nemam o umu svoje mile, i daje sasvim mogu}e da iza groznih mladala~kih kli{ea u woj posto-je i vrt i suton, i kapija palate – mutni i predivni predeli kojisu meni, s mojim opogawenim ritama i bednim gr~evima, lucidnoi potpuno zabraweni.” (L: 282) Izgleda da on kona~no prepozna-je da u Lo postoji ne{to vi{e nego {to je tek ponavqawe neka-kve nepovratne avanture iz detiwstva. Me|utim, na~in na kojikoristi re~ “predivno” kao i za wega tipi~no samouzdizawe pu-tem samouniàvawa, sugeri{u da je on jo{ uvek solipsizira.

Postoji ovde jo{ jedna prustovska tema na delu: slagaweizme|u qubavi i se}awa u tome {to se i jedno i drugo zasnivajuna odsutnosti i razdvojenosti. Kada se se}ate, se}ate se doga|ajaili scene koja je pro{la, i to pro{la zauvek, koja je ne{to {tose od vas odvojilo a opet, kroz se}awe, de{ava se ne{to sli~nowenom ponovnom vra}awu, ponovnom predstavqawu, ako ho}ete.Tako|e, kad volite vi volite nekoga ko je od vas odvojen, od vasrazli~it, nekoga ko je od vas udaqen, a ipak ste nekako vas dvojezajedno. I qubav i se}awe krhke su veze razapete nad odsutno{}ui razdvojeno{}u, i te veze intimno asociraju na razdvojenost.[tavi{e, ~in povezivawa u qubavi kao i u se}awu – a {to Kits udruga~ijem registru zove “ponovno saìmawe” – jeste ~in stva-rawa. A se}awe, kao i qubav, moè da vas izda: zna~aj te veze jeupravo u lako}i kojom je podlo`na kidawu.

Prevela sa engleskogIvana Milivojevi}


Adam Zagajevski

NIÊ U KRAKOVU

Ni~eove spise sam otkrivao tokom studentskih dana. Tra-ìo sam ih po krakovskim antikvarijatima, gde sam relativnolako nalazio divna izdawa glavnih Ni~eovih dela – u poqskomprevodu – iz prvih godina XX veka, u izdawu Jakuba Mortkovi~a,u prevodu istaknutih pisaca i pesnika. Me|utim, u kwiàramakoje su prodavale teku}u izdava~ku produkciju, Ni~ea nije bilo.Jer, Ni~e je zvani~no bio osu|ivan – pretpostavqam i u ostalimzemqama realsocijalizma – kao “prete~a fa{izma”. A ko nijebio osu|ivan?! Prema tome, Ni~e se nalazio u dobrom dru{tvu.Osu|ivani su bili i êslav Milo{, i Xorx Orvel, i Artur Ke-stler, i Hana Arent, i Rejmon Aron i mnogi drugi. Onaj ko nijevoleo totalitarizam i stvari nazivao pravim imenom, dospevaoje na crnu listu. Ve} ~ujem glas penzionisanog cenzora koji miobja{wava gre{ku – Ni~e se nalazio na drugoj listi, na listipored Selina, Gebelsa i Mein Kampfa, s radovima ideologa ita-lijanskog fa{izma et cetera. îwenica je bila da ga u obi~nimkwiàrama nije bilo, mada je bilo dovoqno ~itati kwièvnostdvadesetog veka, prozu ili poeziju, da bi se nailazilo na tragovetajanstvenog pisca, druga~ijeg od svih ostalih, koji je spadao uposebnu kategoriju, na tragove majstora koji nije napisao nije-dan roman, a ako je i bio pesnik, bio je to na druga~iji na~in od“obi~nih” pesnika, bio je pisac koji je od eseja u~inio glavnooru`je, umetnik koji je umro lud, lutaju}i pre toga po zemqamaju`ne Evrope. Dostupne enciklopedije onog vremena nisu ni{taobja{wavale. Govorile su svojim lapidarnim, la`qivim jezi-


kom: “bio je prete~a fa{izma, utro je put gra|anskom iraciona-lizmu”, ili ne~em sli~nom, idiotskom. Kako se enciklopedijamakoje su objavqivali komunisti nije moglo sasvim verovati, tre-balo je traìti negde drugde, vra}ati se starim, dobrim kwiga-ma, objavqivanim po~etkom XX veka. S vremena na vreme, pone-gde je promicala uvek ista fotografija, brkati mu{karac, buj-ne, tamne kose, veoma ozbiqan, usredsre|en i mal~ice pozer.

[ezdesetih godina Ni~e je za mene i moje vr{wake bio ta-janstvena li~nost. Ne{to se pri~alo o wegovoj neuspeloj quba-vi s lepom Ruskiwom Lu Salome, o bolesti, o alpskim {etwama,o uàsnim migrenama. S obzirom da su nedostajali detaqi, u sveto nismo bili sasvim sigurni. Naravno, stvar je potpuno druga-~ije stajala na Zapadu, gde su postojale stru~ne studije, biogra-fije i bibliografije, gde se vodio i spor oko Ni~eovog mesta unasle|u devetnaestog veka, gde osnovne ~iwenice nisu ni za kogapredstavqale tajnu. Ka{wewe Isto~ne Evrope – izazvano ratomi komunisti~kom cenzurom, jer ranije ni{ta nije onemogu}ava-lo istraìvawa ili ~itawe Ni~ea – u izvesnom smislu je biloblago ka{wewe, jer je omogu}avalo doìvqavawe istih ̀ maracaemocija, koje su po svoj prilici ose}ali prvi ~itaoci, predstav-nici prve generacije koja se nalazila pod uticajem autora kwigeTako je govorio Zaratustra, pisca koji je izronio iz anonimno-sti posledwih godina XIX veka, o kome se tada, u prvom tenutku,veoma malo znalo. Komunisti~ka cenzura, oduzimaju}i Ni~eupravo na postojawe u kwièvnosti, na svoj na~in ga je zatvorilau du{evnu bolnicu i – nehotice – povratila mu nimb poèt maudit.

[ta me je ipak {okiralo u samim Ni~eovim tekstovimaosim pi{~eve legende? Po~eo sam da ga ~itam od Ro|ewa trage-dije iz duha muzike, od Qudskog, odvi{e qudskog, od Osvita –pri ~emu je redosled ~itawa zavisio od toga koje sam tomove na-lazio u antikvarnici, a kasnije u ve}im bibliotekama, ali se za~udo to mawe vi{e poklapalo s hronolo{kim redom nastajawatih kwiga. Prva ~itawa Ni~ea ostala su mi u se}awu kao festi-val slobode; u wihovim porukama je bilo ne~eg osloba|aju}eg.Uostalom, ko vi{e od mladog pesnika reaguje na dela mladog Ni-~ea, ~ije je najja~e oru`je bilo ose}awe vlastitog genija, unutra-{we slobode, opijenost usamqeno{}u i na kraju – mo`da najva-`nije – ose}awe da fundamentalna energija ~ovekovog kultur-nog i svakog drugog stvarala{tva izmi~e pa`wi nau~nika, auto-riteta epohe. Oni veliki nau~nici koji tobo` sve znaju, koji suizbrojali pr{qenove ki~mewaka, slogove u Arhilohovim stiho-


vima, ne umeju da kaù ko pokre}e umove i qude; analizirajustvarala{tvo, me|utim slepi su u odnosu na su{tinu stvarala-{tva, studiraju vatru, me|utim jedino su u stawu da opi{u pepeo.

Ne moram da podse}am da }e Ni~e na~elo koje su nau~nicizaboravili nazvati – kakve radosti! – ìvot.

Ali, i ne{to drugo moglo se dopasti mladom pesniku: pre-zir koji je taj filolog i filozof ispoqavao prema dràvi, iza-zov koji je bacio sveè ustanovqenom nema~kom Rajhu, suvere-nost tog uma koji se podsmevao mo}i Nema~ke koju je ujedinio Bi-zmark. To mi se dopadalo iz dva razloga: prvo, dopadalo mi sepodsmevawe dràvi, meni koji sam ìveo pod totalitarnom vla-davinom hru{~ovqevsko-bre`wevqesko-gomulkinskog sistemai polusvesno traìo saveznike u te{koj akrobatici osloba|awaod pogleda na svet i administracije diktata marksizma. I drugirazlog: tu je postojao neko ko je najpotpunije, direktno prokla-movao nezavisnost intelektualnog ìvota, neko ko nije brinuoo istorijskom dekoru, neko ko je govorio iz unutra{wosti vla-stitog duha i to blago, sjajno, fenomenalno plasti~nim, ~istim,celovitim jezikom. Buniti se protiv automatizma dominacijeodre|ene istorijske stvarnosti – u Ni~eovom slu~aju protiv Bi-zmarkovog Rajha – zna~ilo je ne{to vi{e od politi~kog izazova;bila je to i deklaracija – poput carinske deklaracije – vlasti-tih duhovnih zaliha, vlastitog bogatstva, kojem uop{te nisu bi-li potrebni uredi i politi~ke strukture. Da li sam mogao da na-|em boqeg saveznika? To je bio filozof koji nije brinuo o ri-ziku, niti je ra~unao s bilo kakvim spoqa{wim autoritetom,ve} je bacao izazov Levijatanu, i to bezbri`no, uop{te ne o~eka-ju}i odgovor a`daje.

Danas, me|utim, nisam siguran da li sam tokom prvog ~ita-wa dobro razumeo Ro|ewe tragedije iz duha muzike, tu te{kukwigu koja zahteva solidnije obrazovawe od onog koje sam tadaimao. Paradoks Ni~ea, jednog od najobrazovanijih Evropejacasvoga vremena koji ne slavi erudiciju ve} ìvot, nije morao bi-ti o~igledan i lako uhvatqiv za nekog ko je, naàlost, spadao ujednu od najgore obrazovanih generacija u savremenoj istorijitog kontinenta (uostalom, ne samo na Istoku, ve} i na ZapaduEvrope). Ni danas ne znam da li sam onda shvatio suptilnost Ni-~eove vizije tragedije, te o~ajni~ke, a istovremeno sre}ne po-tvrde krhkosti ~ovekove egzistencije. Znao sam, domi{qao samse, vibrirao ~itaju}i o dionizijskoj su{tini tragedije, kao i dami se sve apolonovsko mawe dopadalo, u to sam bio siguran. Me-


|utim, podsmevawe Sokratu izazivalo je u meni otpor. Sokratasam voleo i divio sam mu se, premda mi nije delovalo odvi{euverqivo da je od wega zapo~eo pad gr~ke i evropske kulture. Se-}am se da sam tada pomislio – kakav xinovski snobizam, locira-ti po~etke dekadencije u Atinu! To se ipak ne opra{ta oboàva-nom piscu kome se pripisuju nadqudska snaga i titanska pronic-qivost. Trebalo je – tada – staviti u zagradu pitawe Sokrata ine zaustavqati se u saznavawu u~iteqeve misli. U saznavawu?Nisam sasvim siguran da se radilo o saznavawu; Ni~ea sam pre~itao zbog inspiracije, zbog odràvawa vatre, radi ja~awa. Ta-ko po svoj prilici ~itaju mladi, a mo`da i ne samo mladi pesni-ci – egoisti~no, nezasito, mawe se pitaju}i – da li je ovaj u pra-vu? Ne pitaju}i se zbog ~ega optuùje Sokrata, ili hri{}an-stvo? – pre usmeravaju}i se na recepciju ~isto “energetskog”. UNi~eovom slu~aju to je jo{ {okantnije, jer je pomenuto “ener-getsko” sadràno i slavqeno u samom tekstu, odnosno predsta-vqa jezgro wegove misli, ~ak stila.

Takvi su bili po~eci – slatki po~eci! – mog upoznavawa sNi~eovim delom. Mada, nije bio jedini intelektualni u~iteqmoje mladosti. Nemam nameru da ~itaocu dosa|ujem sa svojim li-stama ranih u~iteqa – èlim samo da podvu~em da nisam bio ni-~eanac u pravom smislu. âk ako mu nisam bio veran, moji doì-vqaji su bili dosta sna`ni da bih razumeo sve one strasne ~ita-oce brkatog filozofa koji su posledwih godina XIX i prvih go-dina XX veka gutali wegove kwige s apetitom kao da pre weganije postojao nijedan pisac, filozof, umetnik, kao da se iznena-da pojavio – tako re}i niotkuda, iz praznine – intelektualni za-konodavac, prorok, na koga se dugo ~ekalo!

Kasnije – {to sam se vi{e udaqavao od rane mladosti, po-~eo sam da sti~em utisak da Ni~e stari zajedno sa mnom. Upoznaosam wegova kasnija dela – S one strane dobra i zla, Genealogijumorala i pompezno Tako je govorio Zaratustra, nesnosno, neo-prostivo Ecce homo i posmrtno objavqenu, opasnu Voqu za mo}.To je bio druga~iji Ni~e, nimalo lak i prijatan, kao na po~etkuputa (prijatan – premda svestan mnogih opasnosti). Jer je bio sveslabiji glas umetnika, a sve ja~i ton osniva~a sekte, moraliste,opsednutog obra~unima s hri{}anstvom, socijalizmom, mora-lom. Sam pojam ìvota koji je u ranim radovima jo{ uvek okru-èn poetskim oreolom, nedore~enostima, i zahvaquju}i tome jebitno sli~an kreativnoj, veseloj iskri koja pali papirnate pa-late filistarskih nau~nika i zakonike viktorijanskog morala,


kasnije je izmenio karakter, postao je – doslovno – ~eki} za ubi-jawe protivnika, te{ko, opsesivno, monotono zloupotrebqava-no oru|e (uprkos neprestanim himnama lako}i!). Opasnosti odsamo}e, na koje je ukazivao u mladala~kom eseju “[openhauer kaovaspita~”, izvesna ogor~enost, tvrdo}a ne samo {to ga nisu mi-moi{li ve} su poprimili esktremniju formu nego u slu~ajevimadrugih usamqenika. Tako|e mi se ~ini da kasnijeg Ni~ea nije po-{tedela ni zlokobna sklonost svojstvena nekim misliocima de-vetnaestog veka (a kasnije i wihovim u~enicima i naslednicimakoji su delovali u slede}em veku), naime sklonost ka dono{ewucelovitih ideolo{kih zakqu~aka, li{enih bilo kakvog ose}a-wa za humor i sumwe u vlastitu vidovitost.

Sve kompleksnije sam sagledavao Ni~eove u~enike – legi-on u~enika, opijenih lekcijama “usamqenika iz Sils-Marije”.Usamqenik iz Sils-Marije sada se kretao u ogromnoj gomili –Danuncio mu je nosio ki{obran, Andre @id mu je ukazivao po-{tovawe, Kami mu je pravio bele{ke, Hamsun se trudio da upam-ti svaku u~iteqevu re~, Malro je neprestano govorio o wemu, D.H. Lorens je slavio ~ari seksa, Tomas Man se kolebao izme|u we-ga i [openhauera, Robert Muzil je zbog wega nosio svoje najbo-qe odelo, Rilke se okretao za mladom damom koja je prolazila.Ima li ~ega karikaturalnijeg od gomile velikih qudi kojaokruùje jo{ ve}eg ~oveka! Na trenutke ~inilo se da V. I. Le-win, pristalica iznenadnih akcija, par excellence ~ovek ~ina, ko-ga uop{te nisu sputavala pravila ovog ili onog morala, nijeiza{ao iz drvene ku}e u Simbirsku ve} iz veoma ~itanih i umr-qanih stranica kasnijih Ni~eovih spisa (ne sasvim apsurdna hi-poteza, jer [ta da se radi?, manifest Lewinove voqe za mo},poti~e iz 1902. godine, kada je ni~eanska groznica obuzela celuEvropu). Gomila koja je okruìvala ve} mitskog Ni~ea u ve}inislu~ajeva se sastojala od najtalentovanijih pisaca i mislilacaEvrope (i ne samo Evrope). U Poqskoj su to bili StanislavBòzovski,* kasnije Iva{kjevi~, Gombrovi~ i mnogi drugi. Ni-je bilo zemqe gde nije bilo ni~eanizma, u kojoj nije elektrisaointelektualnu atmosferu. Naravno, nije u pitawu samo Ni~e;trezveni priru~nici podse}aju nas na neoromanti~arski pre-lom, na o~ajni~ko tragawe za novom ravnoteòm izme|u odvi{erazularene nauke i wenog uskog pojma racionalnosti i potrebametafizi~ke prirode, radikalno modifikovanim s obzirom napromene u tradicionalnom sistemu religijskih verovawa. I po-red svega, iako znamo koliko se neko kao {to je Ni~e mogao – ne-


svesno ili polusvesno – o~ekivati, moglo ~eznuti za wim, nika-da ne}e prestati da nas fasciniraju razmere tog oboàvawa, {i-rina tog uticaja i strasnost tog kulta.

Svi ti pisci i mislioci koji su okruìvali Fridriha Ni-~ea, ve} u~aurenog u legendi, odnosili su se prema wemu s po{to-vawem – predstava za koju se moè re}i da je mal~ice komi~na,premda ni danas nije li{ena izvesnih ~ari starinskosti. Kadaje re~ o meni, moj Ni~e iz prvih lektira ustupao je mesto druga-~ijem misliocu. Bunio sam se protiv ~iwenice da je bilo tolikoni~eanaca – bila je to nekakva zavist, kao u slu~aju prijateqakoji se ne druì samo s nama ve} ima jo{ sto kolega, dvesta po-znanika i trista oboàvalaca. S druge strane, po~eo sam da seupoznajem sa kriti~kim i analiti~kim ocenama Ni~eovih rado-va, s wihovim podelama na faze, s nabrajawem uticaja na wega ipreteranim podrobnostima. U po~etku ih nisam prihvatao. Do-ìvqavao sam {ok, vide}i kako dela tog nadahnutog autora pada-ju pod udarcima razumnih ili samo razboritih argumenata, kao{to nestaje veliko drvo pod sekirama ili elektri~nim testera-ma drvose~a. Jer, jedno je nesumwivo: to je nadahnuto delo, napi-


Fridrih Ni~e

sano u ushi}ewu, blaènstvu i nije rezultat kalkulacija i pre-domi{qawa – kao, recimo, u slu~aju britanske analiti~ke fi-lozofije. Zbog toga su, po svoj prilici, pesnici i romanopisciodavali ~ast genijalnom piscu koji je ~ak ~inio stilske gre{kekoje su se temeqile na nametqivosti motiva – jer, koliko putase, na primer, samo ponavqa re~ “dostojanstven”. Ipak je u pita-wu nadahnu}e. Taj filozof, obdaren sjajnim perom, istinski jepraznik za pisce, a mo`da nesre}a za filozofe.

Ni u slu~aju kwièvnosti nisam siguran da li je uticajNi~ea bio sre}an. Misao da mladi Malro ne bi hvalio strasnu islepu akciju ve} ne{to drugo (nisam siguran da li bi se Malroonako odu{evqavao da mu nisu bila dostupna Ni~eova dela), amo`da Lafkadio ne bi morao da izvede ubistvo u brzom vozu, D.H. Lorens mo`da bi tragao za ne~im drugim umesto {to je vero-vao u spasonosni uticaj seksa, Danuncio bi mo`da redukovao svo-ju retoriku, ne bi mu bila drago, ~ak ni kao hipoteza, da izvesneekstravagancije savremene francuske misli nikada nisu ugleda-le svetlost dana (ili svetlost bibliote~kih lampi). Zbog togarazmi{qam kakav bi bio intelektualni XX vek da je Ni~e uosmoj godini umro od {arlaha? Nisam siguran da li bih – i po-red ~ari i intenziteta mojih ~itala~kih doìvqaja u ranoj mla-dosti, ~ak i pored odbojnosti prema ubijawu sinova pastora, ma-kar samo u ma{ti – i taj hipoteti~ki vek voleo bez Ni~ea, vek ukojem bi mo`da sna`nije odjeknuli glasovi drugih mislilaca –na primer, Simon Vejl, koja je, me|u mnogima, bila pod wegovimuticajem. Znam, jer nam se ~esto govori, da se odgovornost za lu-dirawe u~enika ne moè svaqivati na le|a u~iteqa, me|utimnemogu}e je ne postavqati pitawe {ta bi bilo da je Ni~e re|ekoristio termine kao “dostojanstven”, “gajewe”, “nat~ovek”, “vo-qa za mo}” ili “s one strane dobra i zla” – neko je pravilno pri-metio da s one strane dobra i zla postoji samo zlo – da li bi du-hovna atmosfera na{eg veka bila ~istija pa ~ak i dostojanstve-nija. Da Ni~eov slavni skepticizam prema pojmu istine nijeimao toliko pristalica, ~ak i posledwih decenija, mo`da ne bido{lo do katastrofe?

Ni~e bi trebalo da bude – mo`da bi rekao neko filozof-ski mawe usmeren nego ja – zahvalan za svoj kasni i neverovatanuspeh i tome {to svojim ~itaocima do kraja nije bio ubedqiv,zbog ~ega bi mogli posumwati u vrednost istine. U suprotnom,wegova dela mogli su tretirati isto kao {to, na primer, treti-raju Mopasanove novele; mogu da budu cewena i voqena, ali niko


ne bi poku{avao da prema wima organizuje svoj ìvot ili svojauverewa. Nota bene, oni koji su ìveli u totalitarnim zemqama,na vlastitoj koì su se uverili da ne treba preterano spekuli-sati tako opasnom temom kao {to je istina i da se nepostojaweistine smesta, ~ak do bola prepoznaje.

Kad Ni~ea ne bi bilo, naravno da Gotfrid Ben mo`da nebi napisao izvesne eseje, pa ni neke pesme; Ulrih, junak Muzilo-vog ôveka bez svojstava mo`da bi imao druge brige i intereso-vawa, a neki fragmenti Devinskih elegija bi zvu~ali mal~icedruga~ije, dok bi Tonio Kreger razgovarao druga~ije sa Lizave-tom. (Mo`da }e biti izmi{qen tako jak kompjuter, na kojem semoè izvesti simulacija pod sloganom “Intelektualni dvadese-ti vek bez Ni~ea”; mnoge stranice va`nih i mawe va`nih kwigana{eg veka tada bi doìvele snaàn zemqotres, slova bi u wimatr~ala na sve strane, {tamparska farba bi brzo i{~ezla sa sto-tina bri`no od{tampanih stranica – ~ak i sa one koju u datomtrenutku bri`no pi{em).

Postoje ku}e, klubovi, partije u kojima se ne sme slobodnoizgovoriti Ni~eovo ime. Sa druge strane, poznajem ~itaoce Ni-~ea koji mu se kao piscu, majstoru stila beskrajno dive i vole gakao bolesnog i slabog ~oveka, besku}nog umetnika koji se seliiz jednog sanatorijuma u drugi, krajwe osetqivog i bespomo}nog~oveka koji nije bio u stawu ni da se oèni, istovremeno uop{tene haju}i za filozofske ili politi~ke sadràje svojih dela.Drugi, opet, uop{te ne razmi{qaju o ìvotu sirotog filologaiz Bazela, malo pa`we posve}uju i wegovom pisawu, ̀ ivosti we-govog stila, ve} pqa~kaju wegove kwige u potrazi za filozof-skom municijom za vlastite topove ili intelektualne revolve-re. Moram da kaèm da vi{e volim one prve, {to ne zna~i da nebih obra}ao pa`wu na su{tinu Ni~eove poruke. O wemu ponekadmislim kao o posredniku u te{kim pregovorima izme|u razum-nosti i nerazumnosti – posredniku koji izneverava svoju misiju,stavqaju}i se na kraju na stranu nerazumnosti. Kao {to je pozna-to, kod wega postoje izvesni elementi racionalisti~ke misli –zahtevi za autonomijom ~oveka – me|utim oni nisu odlu~uju}i; ukrajwem ishodu dominiraju iracionalne intencije, a posrednikprelazi na stranu jednog od u~esnika velikog spora.

Poqe na kojem se odigrava to neuspe{no, iznevereno po-sredni{tvo mo`da je centralna teritorija zapadwa~ke mislikoja ve} vekovima bezuspe{no, mada s krajwim naporom pregova-ra u vezi s potpisivawem sporazuma – a mo`da samo primirja –


izme|u razuma i nerazuma, izme|u nauke i religije, izme|u ume-renosti u politici i duhovnog radikalizma, izme|u racionali-sti~kog humanizma i hri{}anstva, izme|u Setembrinija i Naf-te, izme|u tipi~nog “civilizovanog literate” na{eg vremena –liberalnog, opreznog, koji pre proklamuje “voqu za nemo}” negovoqu za mo}, koji, po svoj prilici, ne razume najboqe izvesneiracionalne strane stvarnosti – ~ak mislioca poput, recimo,Simon Vejl. Prosve}enost je donela koristi racionalnoj stra-ni, dok su romanti~ari, kao {to nam je poznato, pre predstavqa-li stranu nerazuma. Ta neravnoteà se odràva do danas, dobija-ju}i samo druge vidove; danas imamo {iroku nau~no-pozitivi-sti~ku kulturu, koja je tako re}i bila sasvim nezainteresovanaza mra~no i iracionalno, a s druge strane Wu Ejx s wegovim su-jevernim odnosom prema kosmosu, kao i masovnu kulturu kojaprihvata sentimentalizam ili otvoreno izraàva fascinacijunasiqem, krvqu i |avolom.

Oni {to ne èle da ~uju za Ni~ea, wegovo ime ~esto pove-zuju s najgorim u istoriji XX veka, s crnim SS uniformama, sideologijom hitlerizma. Nije lako odvojiti klevete od istine –posledwa Ni~eova dela, s wihovom monumentalnom ideolo{komstilistikom (~udimo se kako je do toga uop{te do{lo, pitamo seda li je to jo{ uvek isti Ni~e koji je napisao Nesavremena raz-matrawa, ~italac Montewa) mogla su i morala su da se dopadajunacistima, tako da deli} odgovornosti pada i na wihovog pisca,i to se ne moè zaboraviti; dok senka Au{vica pada i na evrop-ske biblioteke. Pri tom, naravno, treba sa~uvati i prili~nuopreznost i trezvenost uma, ne ìgosati ga, ne nazivati ga impe-rijalistom, reakcionarom, fa{istom. Tomas Man je uvek branioNi~ea od radikalnih optu`bi, kasnije pre iz sentimentalnihnego iz racionalnih razloga. Danas, toliko godina posle veli-kog rata, nesumwivo je da se Ni~e ne moè ni pomilovati ni osu-diti u politi~kom procesu, koji protiv wega vode ~as oni koji gavole, ~as oni koji ga mrze.

Jedan od neo~ekivanih elemenata nasle|a ni~eanske fi-lozofije predstavqa produbqivawe provalije izme|u unutra-{weg ̀ ivota i spoqa{weg sveta; Ni~eove opaske koje se odnosena neke elemente interiorizovane kulture ~ini se da su sa~uva-le neobi~nu sveìnu; wegov akcenat na onom {to je nadahnu}e,mo} duha, originalnost, sveìna ma{te, dosetka, potreba zaformom, distancom, elegancijom, ali i ekstazom, wegova kriti-ka istorijskog pozitivizma koju je primewivao u istraìvawi-


ma anti~ke Gr~ke, nisu zastareli, kao ni mnoge karakteristikepisaca i kompozitora koje je razmatrao. Me|utim, kada se wego-vi radovi razmotre kao projekat civilizacije, kao rezultatisprovo|ewa utopije u ìvot, morali bi se pokazati kao kata-strofalni, i ve} su se u izvesnoj meri kao takvi i pokazali.Otud osnovana sumwa da Ni~ea ne treba ~itati dvostruko, se-lektivno, odvajaju}i bri`no, dobro zao{trenom olovkom ono{to je povezano s introspekcijom, poezijom, muzikom od onoga{to se odnosi na politi~ke sisteme, moral i pravo. Ovo nije la-ka ni bezbolna konstatacija – od we je samo korak do konstata-cije da je svet dvostruk, rascepqen, a tako|e i mi, da su nam po-trebni posebni mislioci za inventarizaciju politi~kog svetai za sudove o umetnosti i kwièvnosti. Takva podela se prak-ti~no ve} ispoqila – {to se vidi u slu~aju kada posegnemo zaesejima i raspravama Rejmona Arona, ne zbog toga da bismo u wi-ma otkrili opaske o iskustvu – doìvqaju – kulture, ve} da bi-smo se orijentisali u politi~koj i ideolo{koj mehanici na{eepohe. Zbog toga ni kod Hajdegera, ni kod Gotfrida Bena ili,recimo – ako neko vi{e voli drugi primer – Fukoa, ne o~ekuje-mo komentare koje bi, recimo, mogli da koriste parlamentari-sti zemaqa Evropske unije. Tu se ne radi o trivijalnom proble-mu specijalizacije nau~nika ili filozofa, ve} o dubokom ras-cepu na{e intelektualne osetqivosti, na{eg bi}a, koji je Ni~ehteo da zaceli, a samo ga je, dramati~no i dugotrajno, produbio.Hteo je da zaceli, jer su wegov projekat nat~oveka i ideja preva-zilaèwa nihilizma imali za ciq stvarawe novog, jedinstve-nog, univerzalnog kulturnog jedinstva. Me|utim, kolosalneopasnosti od wegovih vizija, na primer od amoralnosti, koja jemo`da i atraktivna – za neke ~itaoce, za mene nije – na papiru,u ma{ti bolesnog, krhkog filozofa, mu~enog migrenom, u prak-ti~noj primeni su uàsavaju}e, kao i temeqito upoznavawe srazvojnim tendencijama evropske politi~ke i socijalne stvar-nosti koje je doprinelo da se provalija produbi, postane monu-mentalna i bezdana.

Entuzijazam s kojim su wegova dela primali evropski pi-sci i umetnici moè se razumeti: nisu se rukovodili majmun-skom potrebom za oboàvawem Ni~ea, ve} ose}awem da se kriti-ka sada{wice, sadràna u wegovom delu, poklapa s wihovom in-tuicijom, strahovima i snovima. Ako dobro shvatam, posebnoprivla~na je mogla biti preformulacija – i zahvaquju}i wojspasewe – nasle|ene duhovnosti, iracionalnog, kreativnog i du-


hovnog elementa. Bog je umro, ali je religioznost ostala (barodre|ena htonska forma religioznosti); hri{}anstvo i “men-talitet judaizma” – jedno od sumwivih mesta ni~eanske retorike– tobo` bili su osu|eni na smrt, me|utim metafizi~ki obojenartizam se odrào. Transcedencija je morala biti odba~ena, dokje ne{to {to u ~oveku zahteva transcedenciju, energiju nekad“davanu” Bogu trebalo da bude riznica i kamen temeqac nove fa-ze civilizacije, s tim {to je trebalo da se okrene zemqi, a ne ne-bu ({to su stvari o~igledne za svakog ko je ~itao Ni~ea). Ko jeosim francuskih intelektualaca starije i sredwe generacijevi{e voleo ni~eanizam od hri{~anstva? Sekte od religije?Avanture s nejasnim ciqevima od “dostojanstvene” tradicije?

Hteo je da imenuje nepoznato. Ni~e je bio jedan od filozo-fa-pesnika koji operi{u na istom prostoru na kojem se sre}u iveliki pesnici. Me|utim pesnici – {to ih povezuje – uop{te neteè nalaèwu prasupstance, praelementa, niti tragaju za je-dinstvenim bi}em na artikulisan, diskurzivan, sistemati~anna~in. Zadovoqavaju se sugestijom, aluzijom, bogatom mreòmmetafora; strana im je misao o traèwu jedne, centralne meta-fore. Pesnici su, mo`da, i odvi{e ta{ti, ali im se u na~elu nemoè zameriti ambicija – ili hybris – spasavawa civilizacijeizborom jedne jedine metafore! Poezija je osu|ena na ìvot stajnom, a pored tajne i na ve~nu, podsticajnu nesigurnost. Ni~eje strasno teìo metodi~nom ~i{}ewu tajne sveta, odgonetawuvelike tajne. U tome je, naravno, opona{ao svoje velike prethod-nike, Kanta, Hegela i [openhauera; posledwi je, kao {to znamo,bio wegov u~iteq broj jedan i neprijateq broj jedan. Zvu~i para-doksalno, ali je opona{ao i pedante pozitiviste, koje je mrzeo,koji su izbrojali pr{qenove ki~mewaka i slogove u Ilijadi iOdiseji.

Ni~e danas nije zaboravqeni devetnaestovekovni filo-zof koga iskqu~ivo ~itaju specijalisti, kao {to je na primerFojerbah ili bête noire Nesavremenih razmatrawa, David [tra-us. Naprotiv, doìvqava renesansu za renesansom i sigurno da uzapadnom svetu nema dobre kwiàre u kojoj nema wegovih dela.îtaju ga mladi Amerikanci i Francuzi, u Poqskoj se pripre-maju novi prevodi wegovih kwiga, koji }e zasigurno zameniti ne-kada{we prevode s po~etka XX veka. Za wim poseè desnica –{to ne bi nikog trebalo da ~udi – ali i levica, {to je mawe o~i-gledno. Na wega se nadovezuju lingvisti i filozofi politike.Nedavno, pre tri godine, nekolicina istaknutih predstavnika


nove filozofske generacije u Francuskoj izdali su zbornik podnaslovom Pourquoi nous ne sommes pas Nietzschéens – uzbudqivo,mada negativno odavawe po{tovawa velikom, kontroverznomfilozofu. Neizmerqivi su nivoi aktuelnosti, koju wegova mi-sao jo{ uvek poseduje kroz spor izme|u racionalnog i iracio-nalnog, diskusiju “ìvota” s normama.

Hugo fon Hofmanstal je napisao o Napoleonu: znao je dane ume da hoda kao {to hodaju kraqevi. To se moè primeniti ina Ni~ea – mada nije bio svestan da ne ume da se kre}e kao {to sekre}u pravi aristokrati (ako bi mi neko, koga odvi{e poga|aproleterska osetqivost, to pore|ewe uzimao za zlo, rekao bihmu da o tome govorim samo u metafori~nom smislu). Wegove bes-kona~ne pohvale aristokratizmu, mo}i i eleganciji otkrivajunekog ko je u toj oblasti vi{e Napoleon nego ro|eni monarh.Premda je, naravno, tu manu umeo da prepoznaje kod drugih, npr. uSumraku bogova (Nesavremena razmatrawa, fragment 12), pi{u-}i o Karlajlu, kaè: “@udwa za sna`nom verom nije dokaz sna-`ne vere, ve} wena suprotnost. O n a j k o j e p o s e d u j e taj se-bi moè dopustiti skepticizam kao luksuz: pod uslovom da je ve-oma siguran, veoma krepak, veoma privrèn tome.”

Tomas Man je u svom eseju o Ni~eu opazio da je ovaj bio ge-nijalan psiholog, kome izmi~e samo jedan objekt – sam sebi. (Ni-~eova psihologija je, naravno, posebno i obimno poglavqe; samomoèmo àliti {to je bio vi{e demaskiraju}i, a mawe razume-vaju}i psiholog beskrajne sloènosti gotovo svakog psihi~kogstawa). Skepticizam kao luksuz je bio ne{to ~ega je Ni~eu u po-sledwoj fazi stvarala{tva dramati~no, radikalno ponestalo –i, mo`da se upravo u tome krije jedan od razloga Ni~eovog veli-~anstvenog, lepog poraza. Poraza za koji je kriv sam filozof, amo`da, u izvesnoj meri, i savremeni svet. Savremeni svet nijehteo da prihvati Ni~eovu kritiku onako kako je bila formuli-sana, ali nije prihvatao ni sli~nu korekciju ni onda kada bi bi-la izraèna delikatnije, ~ak kada bi Ni~e naivno i direktnoizjavio – {to uop{te ne li~i na wega! – da savremenom svetu ne-dostaju velikodu{nost, qubav prema ìvotu, spontanost, pleme-nitost i poezija.

S poqskog prevela Biserka Raj~i}

(Iz: Adam Zagajewski: Obrona z.arliwosci. – Kraków, Wydawnictwo a5, 2002, str. 55–68.)


Pol Valeri

PROBLEM MUZEJA

Ne volim mnogo muzeje. Puno ih ima divnih, a ni u jednomne moè da se uìva. Na~ela razvrstavawa, o~uvavawa i javnogzna~aja ispravna su i jasna, ali imaju malo veze sa uìvawem.

Na prvom koraku ka lepim stvarima jedna mi ruka oduzima{tap, jedan mi natpis zabrawuje da pu{im.

Ve} sam se sledio od tog zapovedni~kog na~ina i ose}awaprinude, a stièm u nekakvu salu vajarstva gde vlada hladna zbr-ka. Sjajno poprsje se pojavquje izme|u nogu jednog bronzanogatlete. Mir i sva ta nasiqa, ludorije, osmesi, gr~evi, najnesi-gurnije ravnoteè, sastavqaju mi nepodno{qiv utisak. Nalazimse u meteù zale|enih stvorova, od kojih svaki zahteva, a ne}e muse to priu{titi, nepostojawe svih drugih. Da ne govorim o haosusvih tih veli~ina bez zajedni~ke mere, o neobja{wivoj me{avi-ni patuqaka i xinova, ni o tom rezimeu evolucije koji nam pru-à takav skup savr{enih i nezavr{enih bi}a, osaka}enih i zakr-pqenih, nakaza i gospode...

Sa du{om spremnom na svaku muku kro~i}u u slikarstvo.Preda mnom se razvija u ti{ini ~udan organizovani nered. Hva-ta me nekakav sveti uàs. Stajem da kora~am pobo`no. Glas mi semewa i biva ne{to glasniji nego u crkvi, ali ti{i nego u svako-dnevnom ìvotu. Uskoro ne znam vi{e {ta traìm u tim uglan-canim samotiwama, koje su i kao hram i kao salon, i kao grobqe ikao {kola... Jesam li do{ao da ne{to nau~im, ili da se odu{e-vqavam, ili da ispunim zadatak zato {to je to red? A da nije toneka gimnastika posebne vrste, ta {etwa na neobi~an na~in spu-


tana lepotama, u kojoj se svakoga ~asa skre}e zbog tih remek-delalevo desno, kao pijanac me|u kafanskim stolovima?

Tuga, dosada, divqewe, lepo vreme koje be{e napoqu, za-merke moje savesti, uàsni ose}aj velikog broja velikih umetni-ka, kora~aju sa mnom.

Ose}am da postajem jezivo iskren. Kako je sve to zamorno,kaèm sebi, kakvo varvarstvo! Sve je to nequdski. Sve je to ne-~isto. Prosto je neverovatna ta bliskost nezavisnih a su~eqe-nih ~udesa, koja se ~ak najvi{e suprotstavqaju jedno drugom kadanajvi{e li~e.


Luvr

Samo civilizacija koja nije ni ~ulna ni razumna mogla jeda sazda taj dom nekoherencije. Ne{to tako besmisleno proizi-lazi iz tog susedstva mrtvih privida. Oni zavide jedan drugom iotimaju se o pogled koji im daje da postoje. Sa svih strana prizi-vaju moju nepodeqenu pa`wu; izlu|uju tu ìvu ta~ku koja ~itavuma{inu na{eg tela pokre}e ka onome {to ga privla~i.

Uho ne bi podnelo da odjednom slu{a deset orkestara. Duhne moè ni da preduzme ni da u~estvuje u vi{e razli~itih podu-hvata, i nema istovremenih rasu|ivawa. Ali oko mora kroz svojotvor da snimi i u istom trenutku opaàwa prihvati jedan por-tret i jedan morski pejza`, jednu kuhiwu i jedan trijumf, liko-ve u najrazli~itijim stawima i veli~inama; i vi{e od toga, tre-ba da obuhvati istim pogledom me|usobno neuporedive harmoni-je i slikarske stilove.

Kao {to je nad ~ulom vida izvr{eno nasiqe tom zloupo-trebom prostora koju ~ini jedna zbirka, tako ni pamet ni{ta ma-we ne vre|a sakupqawe va`nih dela na gomilu. [to su lep{a,{to su izuzetnija ta ispoqavawa qudske ambicije, to ih trebavi{e razdvojiti. To su retki predmeti koje su wihovi tvorcihteli da na~ine jedinstvenim. Ova slika, kaè se neki put, UBI-JA sve druge oko sebe...

Mislim da ni Egipat, ni Kina, ni Gr~ka, koji su bili mu-dri i istan~anog ukusa, nisu znali za taj sistem da se stavqaju na-poredo proizvodi koji jedan drugoga pro`diru. Oni nisu skladi-{tili jedinice nepomirqivih zadovoqstava sa inventarskimbrojevima, po nekakvim apstraktnim principima.

Nas me|utim na{e nasle|e pritiska. Moderni ~ovek je,kao {to je iscrpqen ogromnim razmerama svojih tehni~kih mo-gu}nosti, osiroma{en samom preterano{}u svojih bogatstava.Mehanizam poklawawa i zave{tavawa, neprestana proizvodwa ikupovina, – i taj drugi uzrok uve}avawa koji poti~e od mena modei ukusa, i wihovog vra}awa na dela koja behu prezrena, bez preda-ha doprinose akumulaciji kapitala preteranog, i prema tome ne-upotrebqivog.

Muzej svoje privla~no dejstvo rasprostire stalno na sve{to ~ine qudi. Opskrbquju ga ~ovek koji stvara i ~ovek kojiumire. Sve zavr{ava na zidu ili u vitrini... Neizbe`no mi padana pamet kockarnica koja stalno sve peqe{i.

Daleko od toga da mo} da se sluìmo tim sve ve}im mogu}-nostima raste uporedo sa wima. Na{a nas blaga oprhvavaju io{amu}uju. To {to je neophodno da ih sakupimo u jedan dom pre-


terano uve}ava wihovo zaglupquju}e i tu`no dejstvo. Kolikogod da su prostrane palate, koliko god da su podesne, dobro ure-|ene, uvek smo malo izgubqeni i oàlo{}eni u tim hodnicima,sami nasuprot tolikoj umetnosti. Proizvod tih hiqada sati ko-je su toliki majstori potro{ili da nacrtaju i da naslikaju delu-je za trenutak na na{a ~ula i na na{ duh, a svi su ti sati bili sa-ti optere}eni godinama istraìvawa, iskustva, pa`we, nadah-nu}a!... Neizbe`no moramo da podlegnemo. [ta da radimo? Po-stajemo povr{ni.

Ili }emo pak biti znalci. U umetnosti je znala{tvo nekavrsta poraza: ona baca svetlost na ono {to nije najdragocenije,produbquje ono {to nije bitno. Dobijamo wene pretpostavke me-sto ose}awa, i weno ~udovi{no pam}ewe mesto prisustva ~ude-snog; ona ogromnome muzeju pridodaje neograni~enu biblioteku.Veneru pretvorenu u dokument.

Izlazim pognute glave, sa nogama koje klecaju, iz tog hra-ma najplemenitijih ~ulnih zadovoqstava. Krajwi zamor neki putprati skoro bolna duhovna aktivnost. ̂ udesni haos muzeja ide zamnom i uklapa se u pokret ìve ulice. Moja tegoba traì svojuzrok. Prime}uje ili izmi{qa ne znam kakvu vezu izme|u te zbr-ke koja je opseda i napa}enog stawa umetnosti na{eg doba.

Nalazimo se i kre}emo u istoj vrtoglavoj sme{i, i umet-nost pro{losti podvrgavamo istom mu~ewu.

Prime}ujem namah neodre|enu svetlost. Jedan odgovor po-ku{ava da mi se nametne, polako se izdvaja iz mojih utisaka, itraì da se izjasni. Slikarstvo i Vajarstvo, kaè mi duh Obja-{wavawa, to su napu{tena deca. Wihova je mati mrtva, wihovamati Arhitektura. Dok je ona ìvela, omogu}avala im je da ima-ju svoje mesto, svoju upotrebu, svoje obaveze. Sloboda da lutaju iskitaju bila im je uskra}ena. Imali su svoj prostor, svoju nedvo-smisleno odre|enu svetlost, svoj predmet, svoje saglasje... Dok jeona ìvela, znali su {ta ho}e...

– Zbogom, kaè mi ta misao, ne}u i}i daqe.

Preveo s francuskogDeni St. Dobrosavqevi}

Iz: Paul Valéry, “Le problème des musées” (Le Gaulois, le 4 avril 1923; pre{tampano uŒuvres, tome II, Pièces sur l’art, Gallimard, Bibliothèque de la Pléiade, 1960, pp.1290–1293).


Mladen Pikuli}, Bez naziva (Artget)

Draèn Gruji}, Prozori i vrata (Artget)

BEOGRADSKI SVEMIR nnn

Momo Kapor

HALO, BEOGRAD!

***

“Prodaje amrele!” govore jo{ uvek stari Beogra|ani za ne-koga ko u ovim burnim vremenima gleda svoja posla i ne oprede-quje se ni na ~iju stranu.

U tragawu za poreklom ovog izraza, u pri~u mi sle}e, dr-è}i rastvoren ba{tovanski suncobran, }ir Mo{a Avram, zva-ni Maca, Srbin Mojsijeve vere, vlasnik nekada{we Prve srpskefabrike ki{obrana, nalik na kakvog [agalovog rabina palog saneba Vitebska...

Pod wegovim {irokim crnim ki{obranima i{li su do-stojanstveno sve{tenici da kr{tavaju i sahrawuju, wima su sesamouvereno po{tapali visoki dràvni ~inovnici, a nevesteodlazile pred oltar okre}u}i nestrpqivim prstima dr{ke sun-cobrana od bele ~ipke; u hladu }ir Mo{inih kafanskih amrelai perdeta pilo se Bajlonijevo i Vajfertovo pivo u beogradskimba{tama posutim {kripavim {qunkom, a seqaci su, tako|e, ra-do kupovali te{ke plave ki{obrane sa debelim dr{kama, zgod-nim da se opau~i stoka ili neposlu{no ~eqade.

“Amreli {tite ~oveka od vlage i nazeba – pisalo je na re-klamama Prve srpske fabrike amrela – oni ~uvaju odelo i samugled ~oveka, jer niko ne izgleda dobro kad pokisne; najzad, sva-ki Srbin i doma}in ~ovek treba da nosi amrel da ne bi izgledaokao adrapovac! ôvek moè i}i bez doweg rubqa, jer se to ne vi-di, ali ne i bez amrela, jer se to vidi!”


Zanesen izradom svojih amrela, me|u kojima se poput re-mek-dela isticao ~udesni “sunco-ki{obran”, koji je bio beo dokse ne pokvasi i sluìo kao suncobran, a postajao crn ~im seotvori na ki{i, Mo{a Avram, zvani Maca, posmatrao je u ~udubune, prevrate, atentate i politi~ke bitke koje su potresaleSrbiju po~etkom veka, ne ̀ ele}i da se me{a u stvari koje ne raz-ume ili na wih nema nikakvog uticaja. Jednostavno, èleo je dase bavi svojim zanatom i da bude koristan, ali mu to izgleda ni-ko nije dozvoqavao, jer je i tada bila na snazi ve~ita deviza “konije s nama, taj je protiv nas”.

Pitam se da li je ]ir Mo{a, taj fanati~ni Srbin Mojsi-jeve vere, bio mawe vredan Srbin zbog toga {to nije hteo da pri-pada ni jednoj partiji, jer je, pre svega, pripadao velikom svet-skom bratstvu amrelxija?

Uostalom, da li, mo`da, znate ko je bio predsednik Francu-ske onog leta kada je Van Gog u Arlu naslikao svoje suncokrete?

Kako se zvala politi~ka stranka koja je 1302. proteraladoìvotno boànstvenog Dantea Aligijerija iz Firence, pa jezbog toga umro u izgnanstvu, u Raveni 1321?

]ir Mo{a Avram je, dakle, vredno pravio svoje amrele, a upodne se zasluèno odmarao pred hotelom “Grand” piju}i kafusa mnogo {e}era, ali mu u tom spokojstvu nije davao mira neki


ober-kelner, koji ga je neprestano zapitkivao o politici, zbo-rovima i atentatima...

Jedanput, beleì jedan hroni~ar Beograda, Mo{i prekipii odbrusi konobaru:

“Ja sam Mo{a Avram, Prva srpska fabrika od amreli. Janemam nikakvi vezi so zavere! Ja prodajem amreli!”

Posle devedeset godina od tog razgovora ja jo{ uvek sma-tram da je }ir Mo{a bio u pravu i da su wegovi ki{obrani bilimnogo korisniji Srbiji nego ve} odavno zaboravqeni skandali,proglasi, intrige, strategije i politi~ki pamfleti. [to je naj-sme{nije, u Beogradu i dan-danas ima mnogo vi{e qudi koji sebave politikom nego amrelima. îme }emo se za{tititi od pro-vale gradonosnih i tmurnih politi~kih oblaka?

Vi{e nego gra|anskog, uàsavam se malogra|anskog rata!

***

Kada sam negde daleko u belom svetu ~esto mislim na jednodvori{te u Beogradu, na ûburi, u [umatova~koj ulici.

Nalazi se iza uskih gvozdenih vrata i niskog ku}erka neu-padqiva izgleda. Ne otkrivam broj te ku}e da stanari ne bi po-stali svesni lepote prostora koji kao da je za~aran, a takode nizbog toga da tamo ne pohrli svet bez unutra{weg sadràja, onavrsta sveta {to osvaja preko no}i svako mesto u gradu ~im mu ne-ko otkrije smisao i vrednost.

Ukratko, to je jedno dvori{te sa starim kestenom u sredi-ni, sa ~ijih se najniìh grana proteù u svim pravcima konopciza su{ewe rubqa. O jednu granu obe{ena je drvena quqa{ka.

Ispod kestena se nalazi crvoto~ni astal ispran mnogimki{ama, po sredini ulegao od lawskih snegova. Postoje jo{ i dveklupe – to je, dakle, neka vrsta anti~kog trga; za tim stolom sa-staje se kom{iluk da podeli tek ispe~enu gibanicu (u sre}nimjesewim danima), da popije po koju bocu piva (u leto) ili da za-jedni~ki raspravi neku dvori{nu dramu: slu~aj po{tareve k}er-ke, na primer, koja je ostala u drugom stawu, a ne zna s kim.

To dvori{te je grad za sebe i moè da izdrì i najduù ur-banisti~ku opsadu, po{to ima dovoqno vode za pi}e (~esma je nasredini), dovoqno hrane (zimnica je spremqena) i dovoqno al-kohola – u svakom prozoru zre vi{weva~a u teglama. Za vrememogu}e opsade, stanovnici dvori{ta bi mogli da {aqu poruke ibez telefona, jer u dnu postoji golubarnik sa oko pedesetak go-


lubova pismono{a i prevr-ta~a.

Za mene, to je najide-alniji prostor za ìvot.Pre svega, ~ovek u tom dvo-ri{tu nikada nije sam akoto ba{ izri~ito ne èli.Mada svako poseduje sop-stvenu ku}icu i svoj krovnad glavom, niko nije li-{en blagodeti kom{iluka.U desetak malih zgrada sobe strane dvori{ta svakoima na raspolagawu ~itavmali grad sa naj~udnovati-jim stanovnicima.

U jednoj ku}ici (ba{kao na nekom asteroidu izEgziperijevog Malog princa) ìvi legendarni Pijanac. U dru-goj, Sva|alica. U tre}oj, Poraèni. U ~etvrtoj ku}i ìve pri-vremeni Qubavnici. Pored wih samuje Silexija. U tom dvori-{tu stanuju jo{ i Zanovetalo, Cicija, Cve}arka, Biv{i, Golu-bar, Xuxa, înovnik, Kurva, Udovica, Drugi Grobar, Umetnik,Kuvarica, Automehani~ar, Herihter...

Ku}ice, uz ~ije zidove raste loza-puzavica sa kiselim ~u-burskim gro`|em, poseduju uglavnom po dve maju{ne prostorije:kuhiwu, koja je istovremeno i dnevna soba, i sobu za spavawe, ko-ja je istovremeno i za goste, a tako|e istovremeno i spremi{testarih stvari. Najbogatiji stanovnici dvori{ta imaju i {upu zadrva, ugaq, bicikl i de~ija kolica. U kuhiwu se ulazi pravo sadvori{ta, tako da ~oveka zimi zapahne sveì dah snega, a u pro-le}e miris lipa sa ulice.

Dva drvena klozeta su sasvim u dnu dvori{ta, a kupatila senalaze u Mi{arskoj ulici ili, kad je leto, na reci Savi. U prole-}e se svi kupaju u limenom koritu ili velikom hrastovom buretu,koje je uvek puno ki{nice po kojoj plovi golubije perje. To je div-na prilika da za trenutak zavirimo u rasko{ne, zrele grudi Ras-pu{tenice, koja se kupa u ruì~astom svilenom kombinezonu.

Kada se podigne pogled iz dvori{ta vidi se komad plavogneba, okruèn visokim stambenim zgradama, u kojima niko niko-ga ne poznaje. Stanari tih visokih ku}a gledaju sa svojih prozora


Momo Kapor

u dvori{te i saàqevaju wegove stanovnike zbog nedostatkaudobnosti. Oni pak, ispod kestena, obi~no govore da ni za {ta nasvetu ne bi dali svoje dvori{te, makar im ponudili ~ak i jedno-iposoban komforan stan u novogradwi, {to je san svakoga nor-malnog Beogra|anina.

Najlep{e je, u stvari, to {to sa ulice niko ne moè ni danasluti da iza zelenih gvozdenih vrata (koja cvile) postoji ~i-tav jedan svet, dovoqan sam sebi. Ali kada ~ovek jedanput zako-ra~i kroz tu kapiju, ~iji broj jo{ ne otkrivam, i koja se nikadane zakqu~ava, poèli da tamo ostane zauvek.

***

Tri stola u jednom starom, otmenom beogradskom kafeu,koji pamti i boqe dane.

Tri stola za kojima vi{e od ~etrdeset godina sede isti go-sti.

Tri zava|ena stola na tri kraja kafane.Za prvim stolom, stari Beogra|ani: leptir ma{ne, crni

{tapovi i strane novine, kupqene u kioskuna Terazijama. Oni piju kapucinere i pri~a-ju o balovima u Aero-klubu, o Vajfertu, Baj-loniju, Teokarevi}ima i Miti}ima...

Za drugim stolom, veterani: penzioni-sani visoki policajci, biv{i islednici iwihove `rtve... Vreme ih je izmirilo. îta-ju “Borbu” piju lozova~u “13. juli” i upravnoosvajaju Livno, Duvno, Glamo~, po{to suProzor i Kqu~ ve} pali do deset sati.

Za tre}im stolom penzionisani glum-ci. Ispijaju mala bela vina iz bokal~i}a.

Stara subreta pita ostarelog karakternog qubavnika: “Reci, je-smo li se mi ono tucali dvadeset i sedme?”

On se ne se}a.Povremeno sedim za svakim od tri stola.Veterani mi prebacuju: “[to sjedi{ s onom bandom?”Stari Beogra|ani se zgraàju: “[ta }ete sa onim ubica-

ma? Znate li samo, {ta su radili ~etrdeset i pete?”I jedni i drugi se qute kad sedim sa glumcima, jer su obi~-

ni “cirkusanti”, a neki od wih su igrali i za vreme okupacije.


Glumcima je svejedno: oni su dovoqni sami sebi – oni sejo{ uvek prepiru ko je imao vi{e aplauza trideset i neke.

Ima ne{to zajedni~ko za sva tri stola: kada neko umre, sviizbegavaju da ga pomenu i istog ~asa mewaju temu.

Tri stola, tri usamqena ostrva u moru koka-kole, nasreduznemirene modre pu~ine xinsa. Oko wih, mlada vitka tela, uz-budqivi bokovi, preplanula le|a, sjaj o~waka, blesak beowa~a...

Tri stola u kafani koju su osvojili de~aci i devoj~ice,{to se sporazumevaju nekim svojim tajnim, nemu{tim jezikom odpedesetak re~i. Niti piju, niti jedu, niti se se}aju pro{lostikoje nemaju. Mo`da ~ekaju budu}nost koja ni{ta ne obe}ava?Stoje i }ute, zadovoqni {to su na okupu.

Niko ne zna za{to, niko ne zna kako, niko ne zna kada, tekjednoga dana, jedne ve~eri, kao po pre}utnom dogovoru, beograd-ska mlade` osvaja neki ugao, neki trg, parki} ili kafanu u kojojje do tada ~amilo dvoje-troje gostiju. Jedne godine je to “Lovac”,druge “Maèstik”, tre}e “Galerija” ili “Mawe`”, “Stupica”ili “Madera”... Sada se talasaju oko tri stola koja jo{ uvek pro-daju akcije “Loyd’s”, oslu{kuju aplauze i ubijaju Nemce.

[to su stariji i zaboravniji, stari Beogra|ani sami sebiizgledaju sve otmenije i bogatije; glumci su sve slavniji, a vete-rani sve hrabriji i zaslu`niji za pobedu. Da nije wih, izgleda dabi Nemci dan-danas sedeli u ovoj kafani.

Po{to odsede svoje, starci se diù i odlaze ku}ama na ru-~ak. êkaju ih ~angrizave ène, qute {to uvek kasne.

îsta~ice tada ispod stola za kojim su sedeli veterani po-metu mitraqeske ~aure i neeksplodirane granate, mrtve i rawe-ne...

Iza starih glumaca ostanu uvele ruè i poùteli programi.Iza starih Beogra|ana ne ostane ni{ta, sem rasutog pepela.Gospo|a Smrt sedi u garderobi, pu{i i ~eka da im pridrì

mantile.

(Iz: Halo, Beograd, 011, Prosveta, Beograd, 1991)


Spomenka Kraj~evi}

KRUGOM DVOJKE (II)

P u t o p i s

Sitni slu~ajevi, mali uli~ni delovi stvarnosti.

Zbigwev Herbert

IZVESNOST

Kad se na po~etku Du{anove ~eka tramvaj koji vozi ka Vu-kovom spomeniku, pa se pod ogradom Zoolo{kog vrta kona~nougleda èqeni obris pristigao iz nevidqive dubine okretnice,to jo{ ne zna~i da je ~ekawu kraj. Ne zna se, naime, koliko }etramvaj stajati na po~etnoj stanici, ni da li }e, kad krene, na-staviti pravo, ili odmah skrenuti i, uko{en navi{e, prugom{to vodi uz Kalemegdan nestati iz vidnog poqa.

Kad se, me|utim, u dnu ulice ukaè tramvaj koji ulazi ukrivinu podno Kalemegdana, neizvesnosti nema: stiè dvojka.

TAJNA

To je zapravo nemogu}e naslutiti, ali ipak: dok se tramvajpribliàva ku}i u Du{anovoj koja nosi broj 10, prolazi poredwe i ostavqa je za sobom, pogled upije ne{to {to se kasnije mo-è prepoznati kao slutwa. Sivi zidovi odi{u memlom, fasada svencem tamnih tavanskih prozor~i}a i metalnim plo~ama ume-


sto vrata negostoqubiva je i odbojna, a do plo~nika pred zgra-dom, uvek u senci platana ili vi{espratnica s druge strane uli-ce, ne dopire sunce.

Tu ku}u smatraju najstarijom u Beogradu,* {to je dovoqnoda je izdvoji, no wu izdvajaju i se}awa, naga|awa i zami{qawakoja je vezuju za mreù hodnika podzemnog Beograda. Zgradu je,toliko se zna, 1727, dakle u vreme kad je Beograd bio u austrij-skim rukama a Srbi s dunavske padine bili proterani na savsku,podigao Elijas Flaj{man, tada{wi beogradski Nemac. Zna se,tako|e, da su tokom Drugog svetskog rata Nemci stanarima za-branili pristup podrumima i u wima ne{to bu{ili i kopali.Ko u podrumu bu{i i kopa, taj, razume se, ne{to traì, a kako jepoznato i to da je austrijska vojna doktrina nalagala da se sviva`niji objekti u gradu poveù podzemnim prolazima da bi, kadzatreba, imali i tajni izlaz – nije daleko pretpostavka da su na-slednici starih osvaja~a, upu}eni u wihovu praksu, traìlipristup hodnicima koji su zgradu povezivali s kalemegdanskimDowim gradom, ili pak sa austrijskom Komandaturom, na putu kaDunavu (kasnije, kad su grad ponovo osvojili Turci, nazvanomPirin~ana). Pretpostavku potkrepquju se}awa najstarijih sta-nara zgrade i podudarnost tih se}awa s mno{tvom pri~a o izukr-{tanom podzemqu Dor}ola, uto~i{tu besku}nika, begunaca i{vercera, pozornici zlo~ina, poligonu za inicijaciju i genera-toru lokalnih mitova, danas mahom zatrpanom ili pod vodom.

Duboka voda, muq i beton spre~ili su i otkrivawe tajnenajstarije beogradske zgrade, ali ve} nagove{taj tajne je beleg, asvaki beleg na|e onoga kome je vidqiv.

DALEKI SUSEDI

Iako ~itavom duìnom te~e paralelno s Du{anovom, Uli-ca Strahiwi}a Bana od we je veoma udaqena. Za samo pedesetakmetara, koji ih razdvajaju, promeni se gotovo sve: vrsta lokala,ode}a i hod qudi, linije automobila, boje i svetlost, odblesci,mirisi i zvuci. Barijera je nepremostiva ~ak i za miris lipa izStrahiwi}a Bana.

Jedino mesto gde se paradna dizajniranost glavne beograd-ske modne piste donekle pribliì Du{anovoj, izlivaju}i se ka


* @. Nikoli}, V. Golubovi}, Beograd ispod Beograda, Beograd, 2002.

woj u kratkom rukavcu, jeste kraj Ulice Rige od Fere. Iz tramva-ja se tu ponekad vide dugokose lepotice vitke do lomqivosti idodatno izduène pokretom ruke kojim se poziva taksi.

Slika nestaje iz okvira prozora nedogledana, kao saekrana.

Na susednom }o{ku, zimi se prodaju krompir i luk na xako-ve. To, za~udo, ostaje pred o~ima i duè no {to je potrebno.

BODY ART

Dvojka i danas na Dor}olu kadkad zastane da propustikowsku zapregu. Drvena kola natovarena probranim otpadom,naslagama papira i rastvorenim kartonskim kutijama obi~novu~e kow tako mali da li~i na `drebe. Veli~ina tih kowi}averovatno je stvar rase, ali wihova logora{ka mr{avost deloje qudi, zajedni~ko delo s mno{tvom li~nih stvarala~kih do-prinosa.

KABARE NA TO^KOVIMA

Na stanici ispred raskrsnice Ulice kraqa Petra i Du{a-nove u tramvaj ulaze |aci. Nekad glavninu pokupe autobusi, ilipetica i desetka, kojima je to tek druga stanica, ali kad prvo na-


Ilustracija Veqe Mihajlovi}a

i|e dvojka, a ona u vreme kad se nastava zavr{ava nikad ne stigneprazna, nastaje èstoka gu`va.

Gu`va u prevozu ima bezbroj oblika. Do Ulice kraqa Pe-tra, u dvojci je mahom ograni~ena na fizi~ku zbijenost. Noviputnici tu zbijenost i pove}avaju i uslo`wavaju: tela se kome-{aju, toplota raste, vazduh se puni kikotom, dozivawem i zvi-`ducima, zvone mobilni telefoni, pored bo~nih pritiska, poja-~anih grbama ran~eva, stvara se i pritisak odozgo, jer glave vi-{e nisu u pribli`no istoj ravni ve} mnoge uveliko nadvisujuostale, zamasi dugih kosa zapquskuju uko~ena stara~ka lica, pr-skaju baloni `vaka}ih guma, na sedi{tima se sedi po dvoje, pa ipo troje, a kolena onih koji sede popre~ke ubadaju putnike {tokraj wih stoje.

To je tek mizanscen, dok predstavu, koja odmah po~iwe, no-si agon izme|u vode}ih {aqivxija. Ako ih je isprva i vi{e, ubr-zo ostanu dvojica najglasnijih, pri ~emu je jedan obi~no kod zad-wih, a drugi kod sredwih vrata. Premda su obojica okruèna gro-zdovima poklonika, nadmetawe je fer i dozvoqava da se taboripodjednako glasno smeju dosetkama oba takmi~ara. Ra~una se, na-ravno, i sa odgovorom zate~ene publike. Upravo ona, }utqiva,smrknuta, neprijateqska, probni je kamen zabavqa~ke ve{tineizvo|a~a.

U drugom delu Du{anove nadmetawe dobija u tempu, jervremena ima samo dok dvojka iz Du{anove ne pre|e u Ulicu Xor-xa Va{ingtona. Tu se ve} naslu}uje blizina centra grada, {toslabi interesovawe za umetnost.

KUPAWE

I kad na stanici kod Ulice kraqa Petra u tramvaj ne na-hrupe |aci i izmene vrstu gu`ve, ~im tramvaj krene oseti se ne-ka promena, ali druga~ije vrste. Bezvu~na. Po tmurnom vremenu,tu se nakratko razdani, a po sun~anom – svetlost pqusne s boka, asenke se zacrne.

Reku svetlosti {to navire kroz kawon Ulice kraqa Pe-tra ne zaustavqaju ni kro{we drve}a, ni ispre~ene zgrade. Stru-ji pravo i s grebena Knez-Mihailove izliva se na raskrsnicu.Pore|ewe s vodom nije metafori~no: retko gde svetlost ima tugustinu. Pogled navi{e otkriva i crticu horizonta. U ~itavojDu{anovoj, liniju horizonta, makar i svedenu na crticu, mogu}e


je videti samo iz tog korita svetline, oivi~enog strmim trotoa-rima.

Uglavnom se zna da je Dor}ol dobio ime po ovom mestu, ras-krsnici ~etiri puta, ali i ko to ne zna, a ovuda ~esto prolazi,telom naslu}uje poreklo naziva.

MU@ ILI QUBAVNIK?

Sedi u dnu tramvaja, preplanuo, pro}elav, ko{~at, u tegetjakni ~iji je rajsfer{lus povu~en do grla. îta novine. Kad megu`va pomeri k wemu, otkrivam da zapravo novine ne ~ita, i daih nije ni rastvorio, ve} da netremice gleda u prvu stranu. A wugotovo ~itavu prekriva vest s naslovom ve}im od teksta: UBIOQUBAVNIKA NA @ENI.

[ta vidi dok tako zuri u naslov?

IZA VITRA@A

Sada je tu kockarnica, ili, da boqe zvu~i: slot klub. Pre re-novirawa, lokal je dugo bio zatvoren, a prozore s vitraìma pre-krivao je debeo sloj pra{ine. Pre nego {to se na vitraè sleglapra{ina, iza wih su bile sale ugledne kafane “Mar{ na Drinu”.

U ugled te kafane, ~iju su unutra{wost skrivali cvetovi slaticama karmincrvene boje i modrozelenim listovima, upli-tao se i prizvuk zavere. Naziv kafane, podràn dekorom i jelov-nikom – me|u specijalitetima su bili “artiqerijski plotun” ivojni~ki pasuq u mawerki – mogao je da se shvati i kao politi~-ka parola, poziv na deklarisawe i okupqawe, prilika za istra-javawe u ispoqavawu pripadnosti, prikladan miqe za otvarawesrca i du{e i, uvek oslu{kivano, kafansko razmetawe.

[ta se od toga u kafani zaista doga|alo, iz tramvaja se ni-je videlo, ali je tama iza vitraà magnetski privla~ila pogle-de: ono {to se skriva, sigurno se ne skriva bez razloga.

Na novoj kockarnici vitraè su zamenili crveni panoi sjasnim, svima razumqivim simbolima: trka~ki kowi, rulet,{pil karata. Vedro i spokojno, kockarnica objavquje da gledasvoja posla i da se ni u {ta drugo ne petqa.

(Iz rukopisa kwige putopisa Krugom dvojke, koju }e uskoro objaviti “Plato”)


Aleksandar Milosavqevi}

STRANCI NA POZORJU

O nekim od inostranih predstava koje na 55. Sterijinompozorju reprezentuju doma}e dramske pisce

Ideja da se na Sterijinom pozorju, najeminentijem festi-valu nekada{we Jugoslavije, “rezervisanom” iskqu~ivo za pro-mociju doma}eg dramskog pisca, pojave i stranci bila je uslo-vqena nekolikim ~iwenicama.

Osamdesetih godina pro{log veka evidentno je na delu bioproces rastakawa zajedni~ke dràve i sve intenzivnije je ja~alasvest da se opasno tawe spone koje na okupu drè republi~ke ipokrajinske dramske pisce ne na~in koji ih svrstava u jedinstve-nu literarnu i kulturnu strukturu.

Neko} reprezentativni Dràvni festival ~iji je pokro-viteq bio Josip Broz, “uvek rado vi|eni gost” Novog Sada, u ko-jem je Sterijada tradicionalno odràvana, vazda sve~ano otva-rana dan nakon Titovog ro|endana, li~nost ~ija je fotografija,kao pokroviteqa Manifestacije, decenijama krasila svako iz-dawe festivalskog kataloga, postepeno je prestajao da bude tea-tarsko-ideolo{ki simbol zajedni{tva “svih na{ih naroda i na-rodnosti”.

Na drugoj strani, bez obzira na to {to su se teritorija Ju-goslavije, a zajedno s wom i “jedinstveni kulturni i pozori{niprostor”, iz godine u godinu rapidno smawivali, sve je postaja-lo o~iglednije da ni jedna od tada{wih republika ili pokrajinanisu, ma koliko to odbijali da priznaju, sami sebi dovoqni. Li-


{en ideolo{ke i politi~ke logike na osnovu koje je funkcioni-sala nesvrstana Jugoslavija, svojevrsni most koji spaja (vi{e no{to razdvaja) Istok i Zapad, teatarski ìvot u zemqama nasta-lim iz biv{e SFRJ postepeno je tonuo u samoizolaciju. Obru~oko teritorije koju danas odre|ujemo pojmom Zapadni Balkan,dramati~no se suàvao.

Nikome na belom svetu nije vi{e bilo odve} zanimqivo nakoji se na~in umetni~ka iskustva nastajala s obe strane Berlin-skog zida spajaju u specifi~an melan` oli~en u predstavama jugo-slovenskog pozori{ta. U me|uvremenu su istro{eni i politi~-ki provokativni potencijali disidentskog dramskog spisateq-stva, a eklekticizam postmoderne, ~ije je korene itekako ba{ti-nilo jugoslovensko pozori{te s po~etka 80-ih, prvenstveno bla-godare}i predstavama Qubi{e Risti}a, Nade Kokotovi}, Du{a-na Jovanovi}a, Slobodana Unkovskog, Branka Brezovca, Dragana@ivadinova ili Vita Taufera, uveliko je davao produktivnijerezultete na bogatijoj zapadnoj hemisferi, gde }e, uostalom, tr-ì{te za svoje produkcije ubrzo prona}i Toma` Pandur, mo`danajsmeliji predstavik tog trenda ponikao na ovim prostorima.

Vaqalo je, dakle, uspostavqati druga~ije repere i parame-tre za eventualna pore|ewa, ali i prona}i nove podsticaje do-ma}em teatarskom stvarala{tvu pa ni{ta nije bilo logi~nije,barem kada je pozori{na umetnost u pitawu, nego promenitipravila igre i pro{iriti krug u~esnika Sterijinog pozorja.

Ideja da na Pozorje budu pozivane i predstave inostranihteatara nastale po delima jugoslovenskih dramskih pisaca delo-vala je prirodno i logi~no, tim pre {to su se inscenacijama de-la Nu{i}a ili Krleè (mahom na Istoku) upravo u to doba pri-druìle i sve ~e{}e postavke drama Qubomira Simovi}a i Du-{ana Kova~evi}a (gotovo po pravilu na Zapadu), pa je “pro{iri-vawe” selekcije i inostranim predstavama funkcionisalo kaoodrz temeqne misije Sterijinog pozorja, a na crti afirmacije ipodr{ke promociji doma}eg dramskog spisateqstva u {irem,evropskom kontekstu.

(Uzgred, docniji proboj Biqane Srbqanovi} ili MileneMarkovi}, tokom devedesitih, u evropsku teatarsku stvarnostne treba vezivati za Pozorje. Premda su dela obe spisateqke vi-{e ili mawe blagovremeno izvedena na Sterijinom pozorju wi-hov “put na Zapad” je vodio drugim tokovima.)

Nevoqa je, me|utim, bila u tome {to je odluka o dovo|ewustranaca na Pozorje koincidirala s po~etkom serije ratova na


teritoriji SFRJ, te su svoje u~e{}e na Festivalu po~etkom 90-ih otkazivali ne samo teatri iz Slovenije, Hrvatske i Makedo-nije, ve} i pozori{ta iz Slova~ke ili Francuske. U doba sank-cija nije imalo smisla ni pozivati bilo koga iz insostranstva, apromena stava stranaca prema Pozorju nije se promenila ni uprvim godinama nakon zvani~nog ukidawa blokade.

Potpisniku ovih redova, kao aktuelnom selektoru Pozorja1995. godine, autori jedne od francuskih verzija Putuju}eg pozo-ri{ta [opalovi} Qubomira Simovi}a, drame koja je ~esto i to suspehom stavqana na repertoare inostranih teatara, otvoreno susaop{tili da, uprkos ukidawu sankcija, nemaju nameru da do|u u“Milo{evi}evu Srbiju” jer se pla{e odijuma u svojoj domovini.Nisu pomogla ni sva obja{wewa da je su{tina Simovi}evog koma-da u suprotnosti s ovakvim stavom uprave francuskog pozori{ta.

Tokom posledwe decenije minulog stole}a jedino su voqnibili da nas pohode kom{ije iz Rumunije – Kova~evi}ev Profesi-onalac, reìja Horea Popesku, bukure{tanskog nacionalnog te-atra – i Grci – Kova~evi}ev Sveti Georgije ubiva a`dahu atin-skog Gr{kog nacionalnog teatra, reìja Branislav Le~i}, s tim{to je prva bila uvr{tena u festivalsku sekeciju, dok je drugaprikazana van konkurencije, na sve~anom otvarawu Pozorja.

Trebalo je da pro|e gotovo deset godina, te da Ivan Medeni-ca, tada{wi umetni~ki direktor i selektor, napokon realizujedavno prièqkivanu i najavqivanu promenu koncepcije Steriji-nog pozorja, pa da na novosadski festival po~nu da dolaze istin-ski relevantne inostrane predstave – i u okviru glavnog takmi-~arskog toka (inostrane inscenacije dela na{ih pisaca), i u se-lekciji “Krugovi”, lane imenovanoj “Drugovi”, a ove “Drugo-vi”.

Uvo|ewe stranaca u takmi~arski tok definitivno je u~vr-stilo staru ideju o afirmaciji doma}e drame na inostranim sce-nama i podr{ci na{im piscima na putu ka me|unarodnim scena-ma. Tim pre {to je u jednom ~asu, istina samo tokom nekoliko go-dina, Ministarstvo kulture Republike Srbije uz nagradu najbo-qoj predstavi na Festivalu ispla}ivalo i novac za inscenacijunove doma}e drame u narednoj sezoni, {to je bio potencijalnimamac strancima koji su na Pozorju nagra|ivani za najboqupredstavu da nastave da se bave srpskom dramskom literaturom.

Budu}i da su sve inostrane inscenacije doma}ih dramskihtekstova imale preizvo|ewa na ovda{wim scenama, pore|ewastranaca i doma}ih pozori{ta uvek su neizbe`na, tim pre {tosu neki od naslova inostranih predstava na ovogodi{wem Po-


zorju – Generalna proba samoubistva (Zvezdara teatar), Brod zalutke (Srpsko narodno pozori{te), Barbelo, o psima i deci (Ju-goslovensko dramsko pozori{te i Srpsko narodno pozori{te) –hit predstave aktuelnog teatarskog ìvota Srbije. Pa ipak, uovom slu~aju pa`wa }e pre svega biti fokusirana na analizuelemenata dela doma}e dramske literature koji su presudno uti-cali na to da se stranci odlu~e da na repertoare svojih pozori-{ta stave upravo komade na{ih spisateqa.

* * *

Iako izvidena kao svojevsni prolog ovogodi{wem Steri-jinom pozorju, turska predstava Dervi{ i smrt, nastala po dra-matizaciji istoimenog slavnog romana Me{e Selimovi}a, kojuje sa~inio Neboj{a Bradi}, u reìji Nurulaha Tuncera i izvo-|ewu Gradskog pozori{ta “Koxaeli” iz Izmira, dobar je primervaqanog “plasmana” doma}e dramske literature na inostrane te-atarske scene. Iako po umetni~kim dometima ova scenaka verzi-ja Selimovi}evog romana ne pripada ozbiqno utemeqenoj selek-torskoj koncepciji Pozorja, ipak je bilo izuzetno korisno pro-veriti kako Turci vide delo na{eg klasika, tim pre {to im je


Scena iz Dervi{a i smrti Gradskog pozori{ta “Koxaeli” iz Izmira

tema romana ~ija radwa se de{ava u ambijentu muslimanske Bo-sne, po mnogo ~emu bliska. No, isto tako je zanimqivo i upozna-ti se s aktuelnim dometima turskog pozori{ta. U isti mah, Der-vi{ i smrt u izvo|ewu gostiju iz Izmira omogu}io nam je i da seodmerimo, uporedimo s Turcima.

Istina, ono {to bi u ovom rediteqskom “~itawu” Selimo-vi}evog romana uslovno moglo da bude definisano kao modernozapravo se odnosi na upotrebu spoqa{wih sredstava (tretmanvidea, tonskih efekata, koreografska re{ewa), dok je su{tinarediteqskog postupka ipak bila zasnovana na konzervativnompristupu teatarskoj umetnosti i principu ilustrativnosti. Srazlogom fasciniran univerzalno{}u teme kojom se bavio Me-{a Selimovi}, a koju je Neboj{a Bradi} preto~io u dramskuformu – mu~nim preispitivawem kompletnog sistema vrednostina kojem po~iva univerzum Ahmeta Nurudina u ~asu kada se ovajdervi{ suo~i s pravom istinom o stra{nom mehanizmu funkcio-nisawa politi~ke stvarnosti – rediteq turske predstave svusvoju pa`wu usredsre|uje na tekst i na~in na koji }e on biti pla-siran sa scene, trude}i se da video snimcima neutralnih pejzaài neba koje mewa boje u zavisnosti od doba dana i meteorolo{kihprilika, ilustruje stawe Nurudinove du{e koja krvari zbog bra-tovqeve sudbine. Zadatak glumaca ponajpre je bio da u okvirimaveoma svedenog mizanscena precizno izgovaraju replike, mahomfrontalno okrenuti prema publici.

Realisti~ki kostimi glavnih aktera drame nagla{eno su usuprotnosti s ode}om koju su nosili igra~i, ba{ kao {to je isvedeni scenski pokret glumaca bio u kontrastu sa stilizova-nom koreografijom, koja je igra~ima obezbedila ulogu koju bimo`da najta~nije bilo definisati pojmom su|aje. Nevidqivi zajunake dramske radwe, oni su sveprisutna sila koja aranìrascenu, prilago|ava je uvek iznova druga~ijim okolnostima, ple-tu}i fino tkawe mreè u koju }e se na koncu zaplesti i nesre}niAhmet Nurudin, u trenutku kada i sam postane `rtva.

Porede}i ovu predstavu sa inscenacijom koju je svojevre-meno reìrao Bradi}, ili s najnovijom verzijom Dervi{a i smr-ti, koju je u beogradskom Narodnom pozori{tu postavio EgonSavin, a koji je premestio radwu komada u poratne godine tadamlade Titove Jugoslavije, turska predstava ne deluje odve}atraktivno, ona na{e gledaoce ne provocira svojom teatarskomestetikom, ali s punim uvaàvawem tretira literaturu Me{eSelimovi}a i bez ikakve sumwe doprinosi afirmaciji doma}e


drame na inostranim scenama, razume se u ovom slu~aju u okviri-ma koje podrazumeva aktuelno stawe teatarskog ìvota Turske.

* * *

Sva rediteqska re{ewa kojima Aleksandar Popovski“i{~itava” potresnu dramu Brod za lutke Milene Markovi} du-hovita su i teatarski promi{qena scenska razigravawa koja, uinterpretaciji odli~nih glumaca predvo|enih Barbarom Cerari Igorom Samoborom, doprinose da predstava Drame Sloven-skog narodnog gledali{~a deluje atraktivno.

Ni jedna od upotrebqenih rediteqskih dosetki (a ovaj po-jam u slu~aju slovena~ke predstave nikako nije upotrebqen u pe-òrativnom smislu, naprotiv, neke od wih su rezultirale jasni-je koncipiranim karakterima pojedinih likova i preciznije de-finisanim odnosima izme|u pojedinih likova no {to je to slu-~aj u verzijama JDP-a i SNP-a) ne skre}e predstavu Popovskog slinije koju je svojim komadom postavila spisateqica.

Pa ipak, u slovena~koj predstavi iznena|uje lako}a pri-stupa temi Markovi}kinog komada – potresnoj pri~i o sazreva-wu i sudbini umetnice ~iji ̀ ivot kao da je sklopqen od niza baj-ki. No one u Brodu za lutke Milene Markovi} nimalo nisu na-lik popularnim Diznijevim obradama ve} otkrivaju nali~je baj-kolike stvarnosti s kojom se svaka osoba suo~ava napu{taju}idetiwstvo i ulaze}i u surovi svet odraslih. Beskompromisnokopawe po sudbini ène ~ije je detiwstvo obeleìla wena ~vr-sta re{enost da }e raditi ono {to niko nije, umetnice koja }e usvom ̀ ivotu biti i znatièqno dete, i princeza, i ve{tica, kodPopovskog postaje odve} pitka, laka i zabavna igra koja ve{to,premda uistinu na ozbiqan umetni~ki na~in, izbegava da dotak-ne osetqive ta~ke koje bi mogle da provociraju bol – i kod liko-va iz drame, i kod gledalaca.

Specifi~an humor, ina~e tako svojstven prosedeu ovog re-dititeqa, kao i spremnost da se gotovo na detiwi na~in zaigraprevi|aju}i sve elemente stvarnosti koja odre|uje kontekst sa-me igre, oduzeli su ovoj verziji Broda za lutke upravo onu di-menziju, pre svega na planu emotivnosti, koja presudno daje tonspisateqstvu Milene Markovi}, pretvaraju}i patwu svakodne-vice preosetqivog umetni~kog (i qudskog) senzibiliteta u pri-~u o nepodno{qivoj lako}i postojawa koja ~eprka po pokoriciproblema, ali to ipak ne ~ini na dovoqno radikalan na~in.


* * *

Drama Barbelo, o psima i deci verovatno je jedan od najbo-qih ali i za scensku interpretaciju najteìh i najkomplikova-nijih komada Biqane Srbqanovi}. Nakon praizvo|ewa na sceni“Quba Tadi}” Jugoslovenskog dramskog pozori{ta pre dve sezo-ne, nedavno je ovu dramu u Srpskom narodnom pozori{tu reì-rao Predrag [trbac. U me|uvremenu, Barbelo je izveden u Za-greba~kom dramskom kazali{tu “Gavella”, u reìji Paola Ma-|elija. Ova predstava, sada uvr{tena u program 55. Sterijinogpozorja, nije me|utim prvi Ma|elijev susret s Biqanom Srbqa-novi}. Ma|eli je, naime, svojevremeno reìrao wen Supermar-ket, a ova belgijska predstava izvedena je na Bitefu.

U Barbelu spisateqica plete niti kojima povezuje svetqudi i pasa, dece i wihovih roditeqa, komplikovanu stvarnostìvih i svet mrtvih. Sama priznaje da je komad nastao iz mono-loga koji se postepeno razvijao i dobijao obrise sloène dram-ske strukture koji uistinu nije jednostavno scenski rasplesti.U jedan mah moè se u~initi da spisateqica pa`wu fokusira nadru{tveno-politi~ku dimenziju ìvota u savremenom svetu, udrugom pak da je centralni motiv wenog dela zapravo obezduho-


Scena iz Broda za lutke Slovenskog narodnog gledali{~a iz Qubqane

vqena stvarnost u kojoj su definitivno pokidane sve veze izme-|u roditeqa i dece, da bi ve} slede}eg ~asa u prvi plan dospelapri~a o qudima koji su se pretvorili u pse, odnosno o psima kojise pona{aju poput qudi.

Ma|eli dosledno prati sve tokove sadràne u Srbqanovi}-kinom delu, prenosi ih na scenu koja zjapi zastra{uju}om prazni-nom, bezmalo u potpunosti li{ena scenografije, no mizanscen-ski sjajno ispuwenoj igrom odli~nog gluma~kog ansambla. Redi-teq nas pokatkad izvesnim re{ewem podseti na vlastiti mlada-la~ki radikalizam, i to ~ini beskompromisno i na rediteqski“~ist”, jasan i opravdan na~in, ali ovaj put to mu nije bilo dovoq-no da bi probio ~vrstu opnu ovog slojevitog dela. Za tako ne{toMa|eliju nije bilo dovoqno ni {to je pomenuti kqu~ni monologLutalice repozicionirao te upravo wime na sjajan na~in “otvo-rio” predstavu, niti {to je ozbiqno “{trihovao” tekst.

Sva re{ewa koja je primenio nesumwivo su doprinela dazagreba~kog Barbela vaqa svrstati u kategoriju uspe{nih “Ga-vellinih” projekata i predstavu opravdano pozvanu na 55. Po-zorje, ali ne i reìju koja je u potpunosti uspela da iza|e na krajs ovim komadom. Istini za voqu, Ma|eli je pri~u Srbqanovi}-kine drame scenski interpretirao u potpunosti i ta~no, ali jeipak ostao na povr{ini.

* * *

Naàlost jedna od najintrigantnijih predstava 55. Steri-jinog pozorja, Generalna proba samoubistva po tekstu Du{anaKova~evi}a, Istambulskog gradskog pozori{ta iz Turske, nijeizvedena na Festivalu do ~asa kada je ovaj tekst morao da budepredat ~asopisu.

Zamerke koje se ti~u pojavqivawa ove predstave na ovogo-di{wem izdawu Pozorja, a koje je deo na{e pozori{ne javnosti,pored ostalih i pisac komada, prvenstveno se ti~u ~iwenice daGeneralna proba nije na Sterijinom pozorju predstavqana lane,posredstvom praizvo|ewa u reìji samog Du{ana Kova~evi}a iizvo|ewu beogradskog Zvezdara teatra. Istina, za ovaj “pro-pust” nije odgovorna aktuelna selektorka, ali “slu~aj” Kova~e-vi}eve Generalne probe samoubistva zapravo otvara sasvim no-vi aspekt sagledavawa prezentacije doma}e dramske literatureu scenskoj interpretaciji stranaca.

Ovo pitawe je jo{ pre desetak godina otvorila odluka jed-nog od prethodnih selektora da komad [ine Milene Markovi}, u


izvo|ewu ansambla Jugoslovenskog dramskog pozori{ta i reì-ji Slobodana Unkovskog, ne uvrsti u program Pozoja, ve} je tou~inio godinu dana docnije, ali s verzijom koju je prikazalo po-zori{te iz Poqske.

Nije bez osnova pretpostavka da }e dramu na{eg autora bo-qe i ta~nije “pro~itati” rediteq koji nam je po pogledu na svet,umetni~kom senzibilitetu i dru{tvenom iskustvu bliì (a Ma-kedonac Unkovski je beogradski |ak s poduìm spiskom predsta-va koje je reìrao u Beogradu i Novom Sadu), te da }e komad boqeizvesti doma}i glumci koji neposredno pripadaju “miqeu” kojimse bavi literarno delo, no {to je to slu~aj s inostranim redite-qem i gluma~kim ansamblom. Ovom logikom se, bez sumwe, ruko-vodio i Du{an Kova~evi} kada je negodovao zbog ovogodi{wegpoziva upu}enom turskom teatru.

S druge strane, svakom doma}em piscu bi morala da impo-nuje ~iwenica da je wegov komad probio barijere jezika, dru-{tvenih i politi~kih me|a, mentalitetskih specifi~nosti, teda je i u inostranstvu prepoznat kao autor dela koje se ti~e ta-mo{we publike. A upravo se to dogodilo Simovi}evom Putuju-}em pozori{tu [opalovi}, Kova~evi}evim dramama Profesio-nalac i Sveti Georgije ubiva a`dahu, Srbqanovi}kinim Poro-di~nim pri~ama ili Barbelu, Markovi}kinim [inama ili Bro-du za lutke...

I premda su {anse da pisac dobije Sterijinu nagradu zanajboqi dramski tekst uistinu mawe ako delo reprezentujustranci, to pravilo ne vaì za inostrane scenske interpretaci-je istih komada, o ~emu svedo~e nagrade koje su prethodnih godi-na dobijali inostrani rediteqi, glumci pa i predstave nastaleu izvan Srbije a po delima na{ih pisaca.

Pri~a o strancima ne}e, me|utim, biti okon~ana kada 55.Sterijada bude zavr{ena a nagrade budu dodeqene. Jednom napr-sao koncept ovog festivala raspadom dràve po ~ijim gabariti-ma je osnovan i decenijama izgra|ivan, tek treba da bude u potpu-nosti i na nov na~in definisan. Kako }e Pozorje izgledati u bu-du}nosti tek }emo videti, nadajmo se u najskorijoj budu}nosti,ali nema nikakve sumwe da u svakoj predstoje}oj varijanti trebaostaviti prostor i za inostrane inscenacije doma}e dramske li-terature. Te predstave }e, naime, na direktan ili indirektanna~in snaìti doma}i teatar. A nova snaga i energija }e mu ne-sumwivo biti potrebne.


Slobodan Jovanovi}

PROLE]NO MIKSOVAWE NA DOR]OLUMIKSER 2010, “@itomlin”, Beograd 25 – 29. maj 2010.

Festival “Mikser” (www.mikser.rs) krajem maja je oìveodor}olsku obalu Dunava. U prostoru kompanije “@itomlin AD”predstavqeni su radovi dizajnera, umetnika, arhitekata, a vo|e-ne su i debate o savremenom umetni~kom delovawu i ekolo{komaktivizmu. Program festivala je podeqen u vi{e zona, sa nagla-skom na ulozi dizajna u teku}oj umetni~koj produkciji. U ovimzonama su predstavqeni razli~iti segmenti savremene vizuelneumetnosti: Kontakt zona (konferencijski program), Expo zona(dizajnerski izlaga~ki prostor), Talent zona (selekcija sa iz-lo`be “Ghost Project” i selekcija “Young Serbian Designers”), Zo-na edukacije (predstavqawe raznih fakulteta umetnosti), Artzona (tri kustoske selekcije, locirane u 64 silosa “@itomli-na”), Party zona (svirke i dj nastupi) i Kino Mikser (projekcijedokumentarnih filmova). Eko zona je poseban segment festiva-la “Mikser” namewen poboq{awu eko-svesti u Beogradu i regi-onu.

Direktor Art zone je umetnik Mihael Milunovi}, koji jekoncipirao dve izlo`be u 64 silosa kompanije “@itomlin AD”– izbor iz “Telenorove” kolekcije i izlo`bu “Mikser” festiva-la, koje zajedni~ki ~ine deo sveukupne izlo`be “Revolver”. Uokviru izlo`be “Revolver”, koja je zajedni~ki imeniteq i za sveostale postavke u silosima, predstavqene su pomenute selekcije


“Telenor” kolekcije, “Mikser” festivala, zatim Galerije“Ozon” i ~asopisa “Kvart”. Milunovi} je izlo`bu nazvao “Re-volver” inspirisan unutra{wim sklopom silosa, koji u hori-zontalnom arhitektonskom preseku podse}a na burence revolve-ra. Tako|e, tubusi silosa se mogu posmatrati kao pojedina~nebaterije energije (ìto, kukuruz), pa je i ovakav koncept u sklo-pu ideje revolvera kao oda{iqa~a velike koli~ine energije ukratkom vremenskom periodu. Tre}i deo Milunovi}eve koncep-cije je igra re~i, po{to na {panskom “revolvér” zna~i “povra-tak”, ovog puta u smislu povratka polaznoj ta~ki svake umetno-sti, bio to crte`, vektor, ton, ili sms poruka.

Izlo`bu “Kvarta” je koncipirala Mia David, urednicaovog ~asopisa i, odskora, v.d. direktora Kulturnog umetni~kogcentra Beograda. U ovoj selekciji su predstavqeni radovi umet-nika koji su do sada sara|ivali sa ~asopisom: [KART, @anaPoliakov i drugi. Na izlo`bi radova iz “Telenorove” kolekci-je srpske umetnosti, Mihael Milunovi} je predstavio dela do-ma}ih renomiranih umetnika koji imaju zapaènu me|unarodnukarijeru, me|u kojima su Mr|an Baji}, Uro{ \uri}, Biqana\ur|evi}, Aleksandar Rafajlovi}, Lana Vasiqevi}, PetarMirkovi}, Vladimir Peri}, Dejan Kalu|erovi} i drugi. Milu-novi} je izabrao radove uglavnom mla|ih i umetnika sredwe ge-neracije, koji ve} sada ~ine okosnicu srpske umetni~ke scene.Neki od radova, kao {to su skulpture Mr|ana Baji}a i lajtbok-sovi Lane Vasiqevi}, izgledaju kao da su koncipirani za pro-stor silosa “@itomlina”. Ovakvom postavkom radova Miluno-vi} je jo{ jednom naglasio da koncept izlo`be savremene vizu-elne umetnosti u mnogome zavisi od toga koliko je atraktivanizlaga~ki prostor. Iako se uqa na platnu i neki minimalisti~-ki radovi ne mogu dovesti u sklop sa surovim industrijskim oko-li{om, i ova dela se mogu uklopiti u postavku koja je namewenaovom “anti-galerijskom” prostoru.

Unutra{wi industrijski pejza` ìtnih silosa dobija nazna~aju u drugom, dominantom delu Milunovi}eve postavke koja~ini izlo`bu “Revolver”. U okviru “Mikser” selekcije predsta-vqeni su radovi umetnika koji se bave raznim oblicima savreme-ne urbane umetnosti, kao {to su street art, grafiti, tetovaè,stensili... Osnovna karakteristika ovog dela izlo`be, kao i ce-lokupnog festivala “Mikser” je multidisciplinarnost. Dvade-setak umetnika uglavnom mla|e generacije predstavilo je radovekoji ne zavise od galerijskog sistema umetnosti. Audio-vizuelni


rad grupe Mistake Mistake, glitch art Boba Milo{evi}a, sms-artDragane B. Stevanovi}, stripovski grafiti na pvc-u filipin-skog umetnika Manuela Okampoa i atraktivni mural Turboco-mix-a samo su neki od kreativnih hibrida nastalih preplitawemrazli~itih umetni~kih disciplina i dru{tvenih pojava. Autorizlo`be Mihael Milunovi} ovakvom selekcijom radova i, pogo-tovo, izborom ovih umetnika, nagla{ava da urbani vid umetni~-kog delovawa ne zavisi od (ne)funkcionisawa trì{ta, pa je,samim tim, i otporniji na finansijske i dru{tvene krize. Zatoje Milunovi}eva postavka “Mikser” selekcije u silosima “@i-tomlina” intrigantna i, moèmo re}i, romanti~na u nastojawuda se vrati osnovnim korenima umetnosti i kreativnog urbanogdelovawa.

Industrijski kompleks “@itomlina” je tokom pet danaodràvawa festivala “Mikser” (25 – 29. maj 2010.) u potpunostipromenio ulogu i postao centar kulturnih zbivawa u Beogradu,kao {to je to festival “Exit” u Novom Sadu. Prednost beograd-skog festivala je besplatan ulaz i neuporedivo ve}a koli~inakvalitetnog sadràja, prvenstveno na poqu vizuelnih umetno-sti. Mihael Milunovi} je koncipirao izlo`bu koja je svojstve-na oìvqavawu biv{ih industrijski kompleksa, nalik festiva-lima i izlo`bama koji se tokom proteklih dvadestak godinaodràvaju {irom Evrope, ~ime se Beograd postavqa u pozicijuurbanog centra regiona, bar tokom trajawa festivala. Treba na-pomenuti da u organizaciji festivala “Mikser” nije u~estvova-


Turbocomix

la nijedna gradska ili republi~ka institucija, pa se name}e pi-tawe da li se wihovim angaòvawem moè unaprediti festival,pogotovo na poqu saobra}ajne infrastrukture, konzervacije si-losa i ~i{}ewa obale Dunava. Tim autora koji organizuje fe-stival moè da nastavi da radi na ovaj na~in, ali za ozbiqnijupromociju u inostranstvu i takozvani “kulturni turizam” neop-hodno je da se ukqu~e i organizacije i institucije koje mogu dapruè taj, prvenstveno propagandni vid podr{ke. A Beograd je,napokon, dobio festival dvadeset i prvog veka, kakav ovaj grad upotpunosti i zasluùje!


Imrana Kapetanovi}, Kroz maglu (Artget)

KWIGE nnn

Ivan Radosavqevi}

[TA SA @IVOTOM

Dragoslav Mihailovi}: PRE@IVQAVAWE, Zavod za uxbenike, Beograd 2010.

Li{ena romanesknog prostora, vremena i mogu}nosti da {i-roko zahvati istorijske epohe i celovite ìvotne pri~e junaka,pripovetka u mnogo ve}oj meri zavisi od na~ela tematske selektiv-nosti, te se ~esto okre}e jednoj prelomnoj situaciji u ìvotu lika,nastoje}i da tu na|e i prikaè ono {to na presudno vaàn na~inodre|uje wegovu egzistenciju. Ono {to ostaje izvan wenog opseganadokna|uje sugestivno{}u, upu}uju}i ~itaoca ka aktivnijem razu-mevawu, zakqu~ivawu, domi{qawu. âk i ako nam se ta igra na ma-lom prostoru ~ini iznu|enom u odnosu na slobodu kretawa i fabu-lativnu {irinu koju nudi opse`nija narativna forma romana, ~i-wenica je da u umetni~kom smislu, ba{ usled svoje zgusnute sineg-dohijske prirode, moè biti ~ak i efektnija, jer do poente dolazina brì i efikasniji na~in. To se veoma jasno vidi na primerimapripovedaka iz zbirke Preìvqavawe Dragoslava Mihailovi}a.

Likove koji ih nastawuju upoznajemo retrospektivno, doknam se otkrivaju pojedine epizode wihovih ìvotnih istorija, naj-~e{}e obeleènih tragizmom, surovo{}u, i pogre{nim odlukamadonetim usled nepoznavawa i neshvatawa onih neodoqivih delat-nih sila od kojih likovi zavise. Detaqi koje tako doznajemo skla-paju se kao sastavni delovi slagalice koja predstavqa sada{witrenutak, onu konstelaciju koju je autor odabrao za polazi{te pri-~e jer u woj treba da se na|e odluka, razre{ewe, da se kona~no raz-otkriju smer i svrha postojawa kwièvnog lika, ili pak wihovoodsustvo. To razotkrivawe, razumevawe, zavr{no prosu|ivawe eg-zistencije lika u pripovednom svetu strukturalno je nalik na onuscenu s kraja Floberovog Sentimentalnog vaspitawa, kad se Fre-


derik i Delorije prise}aju jedne neuspele mladala~ke erotskeavanture (zajedni~kog odlaska u bordel, odakle su posti|eno pobe-gli ~im su u{li), i zakqu~uju: “Tada nam je bilo najlep{e.” Tom na-oko bezazlenom i pozitivno intoniranom re~enicom oni izraà-vaju poraàvaju}i uvid o proma{enosti svojih ìvotnih nastojawai o svojevrsnoj kopreni koja im je onemogu}ila da blagovremeno sa-gledaju i precizno vrednuju pojedine etape i doga|aje u svojim ì-votima, kao i prirodu i uloge bli`wih. Teìnu i ozbiqnost pri-rode tog uvida nikako ne smemo potceniti, jer likovi koji ga izri-~u wime sumiraju ukupnost svoga iskustva; tako|e ne smemo potce-niti wegovu umetni~ku delotvornost kao zavr{nog akorda jedne uz-budqive i razu|ene prozne kompozicije. Na izvanredno uspe{anna~in, Dragoslav Mihailovi} postupke analogne ovom koristi uovim svojim pri~ama, ostvaruju}i efekat koji je na sli~an na~intragi~ki, duboko dirqiv i podsticajan za ~itaoca, jer ga pokre}ena ponovno promi{qawe o predstavqenom pripovednom svetu, iz-me{taju}i ga i otvaraju}i mu jednu novu liniju pogleda.

Tako, u pri~i koja otvara ovu zbirku, naslovqenoj “Mika Xo-van wegovog ìvota”, glavni lik, ~ovek u svojim poznim godinama,odlazi u sedi{te dràvno-bezbednosne slu`be da pro~ita dosijekoji je tamo o wemu decenijama vo|en. Tamo doznaje da sve nevoqe,mu~ewa i progoni kojima je od mladosti bio izloèn, koje su muprakti~no uobli~ile ìvotni put i definisale iskustvo, ne poti-~u od nekih uzvi{enih politi~kih razloga, niti ih je sprovodioneki efikasni, nedodirqivi aparat, ~ija je nemilosrdnost uslo-vqena posve}eno{}u na~elima i istorijskim ciqevima. Umestotoga, za sve su krivi li~na mr`wa, surevwivost, ambicije i lo{ ka-rakter jednog nedostojnog ~oveka, koji kao neprijateq nikako nemoè da izazove po{tovawe. Tog ~oveka glavni lik ove pri~e po-znavao je ~itavog ìvota, ~ak mu se u naro~ito te{kim trenucimaobra}ao za pomo}, {to je ironija koja mu postaje o~igledna, razumese, tek sada. Pitawe izre~eno na kraju pri~e: “A ~emu ta mr`wa?” –ostaje bez odgovora. Poput pomenutih Floberovih likova, i ovajMihailovi}ev junak prekasno sti~e saznawe o tome {ta je u wego-vom ìvotu bilo istinski va`no, a {ta tek privid, ili samo vi-dqiva posledica nekih razloga ~ija je logika ostala skrivena svedo sada, kada je prekasno da se bilo {ta promeni.

Verovatno najja~i utisak na mene je ostavila pri~a “Majmunu prozoru”. Ona je predstavqena u dva “~ina”, odnosno dve vremen-ske ravni: u prvoj od wih prikazano nam je zatvorsko iskustvo glav-nog lika, ideolo{kog neprijateqa mlade socijalisti~ke dràve.Kroz prozor svoje }elije, on ponekad posmatra ono {to moè vide-ti od zatvorske okoline, preko visokog zida, a vi{e slu{a i poku-


{ava da nasluti i sebi do~ara {ta se de{ava tu blizu, u susedstvukoje ìvi skoro nasloweno na zatvorski zid. U drugom ~inu, osta-reli junak dolazi da obi|e mesto svog nekada{weg tamnovawa. Oko-lina se promenila, na tom mestu izgra|ena je velika {kola, i on smukom poku{ava da se orijenti{e i prona|e dvori{te u koje setrudio da pogleda sa tamni~kog prozora, ~ije je stanovnike i wiho-ve ìvote poku{avao u to doba da zamisli, nalaze}i u tome snage iohrabrewa. Obra}a se za pomo} èni koju u blizini zati~e kakoprostire ve{, a kad joj objasni o kojoj epohi se raspituje, ona mu uz-vra}a: “Pa to nije bilo nikad!” Ovo iznenadno ukr{tawe, sudaraweperspektiva tako|e je srodno zavr{etku Floberovog romana; raz-lika je u tome {to su junaci francuskog romanopisca u stawu da je-dan drugom potvrde postojawe nekog davnog, bitnog, izmaklog tre-nutka (me|usobno zapravo potvr|uju negaciju ìvotnog iskustva),a Mihailovi}ev junak je definisan samo}om (sâm u zatvorskom kru-gu, sâm u }eliji, sâm dok trpi isledni~ko batinawe, sâm i decenija-ma kasnije, kad poku{a da upotpuni svoje iskustvo i dâ mu nekakvosmisaono dovr{ewe), i nema otkuda da dobije odraz koji mu je po-treban. Dobija samo jednu prostu, nedvosmislenu negaciju: ono {toje preìveo, {to ga je promenilo, {to mu je usmerilo svaki korak uìvotu, {to mu je dalo snagu, inat da istraje i ostane privrènsopstvenim vrednostima i na~elima, pa {ta ko{ta da ko{ta – sveto nije bilo nikad. Odnosno bilo je, on to zna, ali vi{e nije va`nonikome; niko ne pamti, nikoga od tada{wih tu nema, niko ne znastare razloge bilo ~emu. Mogao je da ne provede ni jednu studenuno} u samici, mogao je da ne primi nijedan udarac, zatvorske mesecemogao je da provede udvaraju}i se devojci koju je voleo, mo`da i daosvoji wenu naklonost; ~ak i kada bi imao kome da kaè: “Tada mi jebilo najstra{nije”, svejedno – sve to nije bilo nikad. Ako svoje is-kustvo ne uspeva da opravda pred samim sobom, sada takvo opravda-we sigurno ne}e na}i nigde drugde.

U zavr{noj pri~i u zbirci Preìvqavawe, ujedno i naslov-noj, starija prijateqica poziva naratora da ga zamoli za pomo}, jerjoj je }erka dospela u jednu te{ko razre{ivu ìvotnu situaciju;wihov razgovor, me|utim, polazi druga~ijim tokom, i ona mu, vi{enego }erkinu, pripoveda sopstvenu mladala~ku istoriju, iz koje sa-znajemo da je, kao pripadnica komunisti~kog pokreta otpora u Dru-gom svetskom ratu, neko vreme provela kao li~na zarobqenica jed-nog ~etni~kog komandanta, a tako|e je bila i u nema~kom zatvoru,zajedno sa svojim tada{wim mladi}em. To {to su iz zatvora obojeiza{li u~inilo ih je sumwivima posleratnim komunisti~kim vla-stima, koje ih zatvaraju i ispituju, da bi na koncu wu pustili naslobodu, a wega zadràli, da ga vi{e niko nikad ne vidi. Razgovor s


naratorom nije joj doneo nikakve naro~ite pomo}i, a samog narato-ra ostavqa u muci i nedoumici. U re~enici koja zatvara kwigu, onse pita: “[ta ~ovek, mislim se, da radi sa svojim ìvotom?” Nekanas ne zavara jednostavnost te re~enice; u kontekstu celine Mihai-lovi}eve zbirke Preìvqavawe, tim pitawem iskazuje se jedno raz-umevawe ~ovekove egzistencije obeleèno saose}awem, ta~no{}uuvida i mudro{}u nataloènog iskustva; otuda, onda, i neizbe`nanota rezignacije. Primere takvog tipa razmi{qawa o prirodi ~o-vekovog boravka u svetu nalazimo u vrhuncima svetske literature;kao zavr{ni akord, ovo Mihailovi}evo pitawe nije mnogo slabijeod Floberovog finala u Sentimentalnom vaspitawu. Zato sma-tram da je Preìvqavawe Dragoslava Mihailovi}a ne samo odli~-no zami{qena i izvedena zbirka, nego i jedna od va`nih kwiga na-{e savremene proze, jedna od onih kwiga koje ~itaocu dugo ostaju umislima, ostavqaju ga zapitanog, oboga}uju ga, mewaju ga. Moè li,uop{te, pripovedna umetnost ne{to vi{e od toga?

Dragana Stoli}

SME[NE POBEDE I TU@NI PORAZI

David Albahari: ]ERKA, Stubovi kulture, Beograd 2010.

Albaharijevi romani objavqeni u posledwih par godina (preromana ]erka, to su Ludvig i Brat) izazivaju protivre~ne reakcije:pomalo uvrnuta pri~a smu{enih, nesigurnih slabi}a, prema kojimaje prezir neizbeàn, nekim ~udom zadràva ~itala~ku pa`wu, takoda na kraju ostaje utisak o zaokruènosti i kona~nosti; nema nedou-mica, sve je re~eno, kako bi rekao Aristotel (~ija se Poetika pre-tresa u Bratu) “posle toga ni{ta drugo ne dolazi”. Sa druge strane,promi~e i varqiva, ali nametqiva misao da se pripovedawe tih juna-ka neprekidno klacka izme|u logoreje jedne obi~ne kukavice i gvo-zdene logike dela. Na kraju se sve sti{ava, i ako je ostala primisaoo neuskla|enosti, ona je razvejana: kao kada, posle burne raprave nanogama, svi zauzmu svoja mesta i vidi se da imaju, i da su od po~etkaimali, gde da se smeste. Najzad, svi oni citati koje junaci koriste, pai wihove li~ne opservacije na razne teme, migoqe se ako poku{amoda ih uzmemo zdravo za gotovo. Kao da istovremeno nose svoju svetlusu{tinu, ali i svoju nejasnu senku, koja (moè da) vu~e poreklo iz po-nekad sloène i prili~no opskurne motivacije junaka/pripoveda~a.Da li verovati nekome ko se tako pona{a, ko tako misli? U delu ne-


}emo na}i odgovor, i zato }emo ostati u domenu ambivalentnosti bezkona~nih i lakih odgovora. Ne{to je uvek u prvom planu i ne dovodise u pitawe, a to je ono {to nam pripoveda~ pripoveda, wegova pri~a.U romanu ]erka pri~a je pre svega sme{na.

Humor nije u Albaharijevom delu prvi put. âk je i sumornisvet Geca i Majera, romana koji donosi, kako se to obi~no kaè, po-tresnu pri~u o stradawu beogradskih Jevreja tokom Drugog svet-skog rata, povremeno prekriven, istina ~emernim, ali ipak humo-rom. To je, reklo bi se, nu`no kada se povezuje toliko razli~itihelemenata, a Gec i Majer je mo`da najboqi primer za to. Istorij-sko i li~no, pro{lost i sada{wost, smisao i besmisao, san i java,suvoparne ~iwenice i ìva imaginacija, sve, ali zaista sve se mo-è na}i u nevelikom romanu, pa tako ni elementi komedije ne mogubiti strani. Ponovo u pomo} moè da pritekne jedan autoritet, makako da se wegova teorija prihvata, odnosno opovrgava: Anri Berg-son. Ipak se dosta smejemo “po Bergsonu”, pa tako, zahvaquju}i we-mu, i moèmo da protuma~imo odakle taj gorki smeh koji proletidok ~itamo o uni{tavawu jednog naroda, da je to modifikovana, od-nosno nadopuwena, verzija onoga {to je Bergson imenovao kao “ukr-{tawe nizova” koje dovodi do komi~nog nesporazuma: kada postojedva nezavisna niza i wihovo delimi~no podudarawe.

Ukr{tawe razli~itih delova moè, dakle, ~initi osnov ko-mi~nog u delu, ali ne mora. Takva ukr{tawa su produktivna za ra-zna druga osmi{qavawa stvarnosti, za onaj niz iznena|uju}ih, uzbu-dqivih relativizacija i ironijskih osvetqavawa koja ne dopu{ta-ju mirovawe. Podrazumeva se postojawe bar dva pojma/niza, i toli-ko ih naj~e{}e i ima u prethodnim romanima, a u Ludvigu ponekad~ak tri (na primer, ime junakovog “zlotvora”, Ludviga Vitgen{taj-na i marke pi{toqa). Ali postoji i tendencija da se pomenuta ukr-{tawa poja~avaju do potpune zamr{enosti. Tako se u Ludvigu vi{ene zna, i svaki put kada se pomene raspetqavawe nije mogu}e, ko jeautor one kwige, tako u Bratu vi{e nije jasno da li je po sredi gu-bitni{tvo ili dobitni{tvo, da li se gubi, ili dobija, brat ili se-stra, a ono {to je bizarno jeste {to je odgovor na oba pitawa potvr-dan, da su i jedna i druga opcija istovremeno istinite.

U romanu ]erka elementi komedije su nahrupili nedvosmi-sleno, direktno, intenzivno. I sasvim se lepo uklopili sa pri~omo slu~ajnom susretu i seksualnom iskustvu devojke i ostarelog pro-fesora, pri ~emu se doga|aji, kao u svakoj komediji, komplikujuzbog ~iwenice da je devoj~in otac pripoveda~ev dugogodi{wi qutiprotivnik, a da je plen oko koga se nateù delo Xorxa Santajane.Ve} u ovome se o~itavaju potencijali komi~nog: povezivawe razli-~itih svetova (“nizova”) {to je du{u dalo za komi~ne nesporazume,


trougao, pa ~ak i ~etvorougao, koji se o~itava kao qubavni. Tu je,kona~no, i erotsko kao veoma plodonosno za komediju.

Za~udo, to erotsko se, ako ne prvo, a ono nezaobilazno pomi-we u dosada{wim tekstovima o romanu, intervjuima, pa i u saop-{tewu izdava~a, sa prizvukom iznena|ewa tipa “otkud to kod Vas”.Takvo ~u|ewe je ~udno, pomalo mo`da uvredqivo, i bezrazlo`notera pisca na obja{wewa. Jer, ovo jeste pri~a, svi|alo se to nekomeili ne, pre svega o seksualnom iskustvu jednog starijeg ~oveka samnogo mla|om i nepoznatom devojkom, i pitamo se, {ta je tu tolikoneobi~no, osim {to takve pri~e kod jednog dela ~itala{tva moguda izazovu zavist. Pitawe ni{ta boqe ne prolazi ni ako se druga-~ije naglasi kao: “otkud to kod Vas”. U {iroj ~itala~koj publici,istina, neki pisci se prepoznaju i navode kao autori detektivskihromana, ili nau~nofantasti~nih, ali ne postoje, barem ne do sada,pisci neerotskih romana.

U svakom slu~aju, taj stra{ni gospodar kao {to je telo zapo-veda ili jo{ gore, ni{ta ne slu{a, ali zato ostavqa prostor zasmeh i podsmeh na sopstveni ra~un. Lepo i jasno je o tome pisaoBergson, istina ne zadràvaju}i se na erotskom, ali je tu na korakod wega, jer erotsko jeste telesno: “îm se pojavi briga za tijelo,postoji opasnost od prodora komi~nog. Zato tragi~ki junaci ne pi-ju, ne jedu, ne griju se. âk, ako je ikako mogu}e, i ne sjedaju. Sjestiusred neke tirade zna~ilo bi prisjetiti se da imamo tijelo.” (prev.B. Brle~i}) I na pojedinim mestima u romanu kao da je ova teorijao su{tini komi~nog – o mehani~kom nakalemqenom na ìvo, sasvim svojim varijantama, dobila primenu. Kreature iz porno fil-ma jesu kao lutke na koncu, kao marionete ~ije pona{awe ne izgle-da suvislo i normalno, pogotovo kada se gleda hladnim okom razu-ma, odnosno sredove~nog profesora koji se na{ao u nesvakida{wojsituaciji. Jo{ kada se to dopuni pomenutim ukr{tawem razli~i-tih, udaqenih smisaonih celina, eto gomile komi~nih nesporazu-ma. Tako ni krivi ni du`ni dolaze u “sukob” Santana i Santajana,tako u razgovoru, neprekidno iskrsavaju nove nejasno}e, koje se nerazre{avaju. Na kraju, telesno onemogu}ava i najmawu mogu}u pate-tizaciju. Nema {aputawa na jastuku, ve}, uz seks, i gomile nezgrap-nosti, proma{enosti, i{~u|avawa, i na kraju bezazlene grubosti,kao kada junak budi devojku, nimalo ne`no, da bi i{ao na doru~ak.

Stvar se, naravno, postepeno uslo`wava i jedna od omiqenihtema komedije i farse – prevara, mora za sobom da povu~e i one kojisu prevareni ili iznevereni. Ali razre{ewe nije ostalo u domenukomedije, pa ~ak ni to {to je prevarant i sam prevaren, {to seobi~no de{ava u farsi, nije dobilo teìnu. Iza komedije se cerigroteska.


Groteska je do{la sa fantasti~nim, karikaturalnim prete-rivawem u kojem komi~no mora da ustukne pred ipak neverovatnimprizorom dva univerzitetska profesora koji se mlate motkama uparku. îtaju}i delove o dvoboju i pripremi za wega, znamo da smoiskora~ili na neko drugo tlo. U razumevawu ne pomaè ni ~iweni-ca da se sve lako moè dovesti u sumwu, jer ako nije jasno ko je po-bednik, onda ne mora da zna~i da se sve tako desilo, odnosno da sene{to uop{te desilo. Sve se moè pripisati povredi glave, potre-su mozga ili tome sli~no. îni se, ipak, da nije re~ o tome. Ni{tatu nije preterano novo u odnosu na postupke koji su ve} vi|eni, sa-mo je ocrtano ja~im bojama, pa i onim nepostoje}im. Jer, i u Bratupostoji opis borbe, tu~e, koja jeste logi~an nastavak radwe, i po~e-tak wenog kraja. âk je i u Ludvigu taj svojevrsni agon prisutan,pre svega kao pri~a o televizijskom duelu, ali i kroz pretwu kata-strofom koju materijalizuje pi{toq. Ipak, ono {to jeste zajed-ni~ko svim tim, intelektualnim, ili fizi~kim, ili samo nagove-{tenim obra~unima jeste poraz, ponekad jasan, otvoren kao u Lu-dvigu, ponekad fatalan, fizi~ki i moralno, kao u Bratu, ponekadzamagqen i nejasan, kao u ]erci. @ivot se nastavqa nekako, narav-no, ali, i tu se vra}amo na ono {to je re~eno na po~etku, svest ookon~awu, o tome da iza toga ne dolazi ni{ta, ni{ta kvalitetno,ne moè da se prenebregne.

Misao koja se kona~no otkriva i jeste da je sve bilo name{te-no za taj poraz, koji se nije mogao izbe}i, pa se i cela pri~a preno-si samo zbog wega. I da samim tim, kako rekosmo, ni{ta nije slu~aj-no. Ako iza komedije vidimo grotesku jo{ smo dobro pro{li, kao{to je generalno boqe pro{ao junak ]erke u odnosu na junake pret-hodnih romana. Jer, on je mrvu svoje autenti~nosti, kroz kratko za-dovoqewe stvarne ùdwe, dobio, za razliku od wih. Ipak, postoji ita~ka razmimoilaèwa. Kao i uvek, telo je i ograni~ewe, surovimehanizam, ali i izvor snage. Ono {to je ~inilo specifi~nostprethodnih romana, ono {to je izazivalo ~itala~ko uzbu|ewe, ~akme{avinu straha i saàqewa, da ne upotrebimo onu te{ku re~, je-ste upravo odsustvo vitalnog kvaliteta. Te{ki su porazi do kojihje do{lo na{im ~iwewem, a jo{ teì oni do kojih je do{lo ne~i-wewem, gde se ne zna da li smo krivi samo zato {to smo ìvi, ilipostoji krivica uhvatqiva i jasna, odre|ena i zato nezgodna za pot-punu identifikaciju. Zato {to se tankom niti drì za svoju pri~u,pa i zato {to ga podilaze `marci na pomisao o redovnim putovawi-ma od Beograda i Novog Sada, jer je na takvom putovawu doìveo iz-uzetno iskustvo, junak dokazuje da nije gotov stvarno.

Dakle, kako je ve} napomenuto, jedan obrazac je izveden na vi-{i nivo i blaga komi~nost junaka (kao kada se junak Brata uporno


udara u komade name{taja) pretvara se u burlesku gde dominiraplotsko u punom sjaju, a tu~a transvestita sa grupom silexija, koli-ko god da je ~udna nije ~udesna, kao zakazan obra~un motkama ispredFilolo{kog fakulteta. Li~no, nakloweniji smo prvoj varijanti, ausu|ujemo se re}i, kao da i autoru vi{e pristaje. Jer, tek sa blagimbojama moè da se ostvari udvostru~avawe ili mulitiplikovawesmislova pre svega dovo|ewem stvari u veze, wihovim uzajamnimogledawem, diskretnim kontrastirawem, gde jedna nijansa daje dru-goj specifi~an tonalitet. Nema dre~avosti, nema napadnosti, alisti{anije re~i nagove{tavaju bremenitost. Moè se re}i da je ma-terijal nametnuo oblik, sadrìna formu. Kada se uzima gra|a izbeogradske intelektualne ~ar{ije koju je dovoqno malo zagrebatida poteknu krv i gnoj nimalo prijatnog mirisa, kada se pi{e o tele-snom, a sa wim pod ruku i o nizu drugih strasti, komedija se prirod-no priziva. Ipak, ne mora samo groteska da predstavi zapawuju}uniskost, koju ni komi~no ne moè da blaì.

Ublaàvaju uvek re~i, naro~ito ako izazivaju smeh. “Re~imogu da budu pozdana uteha”, kaè pripoveda~, a u Bratu ~itamo:“(...) jer se iza re~i moè sakriti kao iza paravana, ali kada }uti,~ovek je li{en zaklona, ni{ta ga ne {titi.” Santajana je, na pri-mer, nehotice sirotog junaka ~esto ostavqao na cedilu u odsudnimtrenucima: “Poku{ao sam da se setim neke Santajanine re~enice,ali ni{ta mi nije padalo na pamet.” Mo`da moè nama da pomogneza kraj. Na primer, u tekstovima “The Comic Mask” i “Carnival”(prema Comedy: meaning and form, ed. Robert W. Corrigan, 1965, prev.D. S.) stoji re~enica zgodna da se tekst zaokruì: “Jer sve u priro-di je lirsko u svojoj idealnoj su{tini, tragi~no u svojoj sudbini, akomi~no u svom postojawu.”

Rastko Simi}

HAMER I OPANCI

Vule @uri}: NARODWAKOVA SMRT, Laguna, Beograd 2009.

Na jednom mestu u ovom {tivu Vule @uri} nam predo~ava iz-vesnog voza~a hamera koji na sebi ima: 1. nema~ki {lem iz Drugogsvetskog rata; 2. vijetnamku; 3. {arenu havajsku ko{uqu; 4. adidasov{orts; 5. crne vunene ~arape sa izvezenim narodnim motivima i 6.opanke.


Uprkos tome {to ova slika takore}i u potpunosti odgovara{kolskoj definiciji groteske, verujem da svi mi iz ove sredine sa-svim lako moèmo da je prizovemo u svest. U isto vreme ona dobrosluì kao uvod u svet Narodwakove smrti, ali i kao reprezentativ-ni uzorak posebne slikovnosti i verbalne strategije kojom se pisacsluì da taj svet predstavi. Mada @uri}ev narator ima ekstradije-geti~ku poziciju, on je u isto vreme veoma blizak junacima i miqeupo kojem se oni kre}u. Granica izme|u onoga o ~emu se pripoveda isamog pripovedawa s lako}om biva presko~ena, pa narator u svoj dis-kurs ukqu~uje mnogo elemenata karakteristi~nih za prikazani svet,daju}i im na taj na~in odre|enu humornu i ironijom obojenu nijansu.

Tako u ovom romanu likovi nose “cvi|one” i “xiberske moka-sine”, vade “buxe kinte” i qube se “troobraznim poqupcima”. Taprepoznatqiva ikonografija jo{ uvek nije dovoqna da u potpunostipredstavi zaumnost sveta o kojem je re~, pa @uri}ev pripoveda~ po-seè za jo{ ekspresivnijim sredstvima. U Narodwakovoj smrti sedise u “mrtvosanim foteqama”, “u{u{kava se u rahmetli sevdah”, ela-boriraju se “sabajle taze teze”, ~uje se “cangrq koraka”, a pri anal-nom seksu odjekuju onomatopeje “pqfoc” i “pqofcq”. Jo{ malo pakao kad onaj lik kod Rablea izjavi da su mu ruke “sasvim uvqabqa-fqa{tene”. Re~i narodwa~kih pesama, otpevane na karakteristi~anna~in – “Po-le-te-}u ovog da-na, po-le-te-}u ove nooo-}i, nemoj bi-tiu-pla-kanaaaaaaaaaaa”, za ~im slede i ~itavi redovi narodwa~kihtrilera – ~ine organski deo teksta romana. I ovo rastezawe i izob-li~avawe re~i moè se svrstati u istu tradiciju. Treba se recimoprisetiti kako Rable opisuje onu ritualnu tu~u na svadbi, u kojoj po-jedini svatovi bivaju “poiznaprekoflistraponame{tani” i “lupt-rupslupbupprekolomoslomonazdravoizvo{teni”.

Pore|ewa istog tipa mogu se protegnuti na mnoge elementekoji sa~iwavaju pripovedno tkawe Narodwakove smrti. Telesnefunkcije, skatolo{ke scene seksa i hipertrofirani prikazi nasi-qa, koji u sebe ukqu~uju karakteristi~ne folklorne motive sa-svim su u maniru rableovskog “anatomizirawa” i “ra{~lawavawatela”, o kojima je pisao Mihail Bahtin. Isto tako, bilo bi zani-mqivo napraviti popis predmeta koje @uri} provla~i kroz svojepripovedawe da bi, upotrebqavaju}i ih u promewenim konteksti-ma, sugerisao odre|eno zna~ewe. Stranice ovog romana, naime, vrveod najrazli~itijih vrsta ortopedskih pomagala, koja se pojavquju uraznim situacijama, naj~e{}e nezavisno od svoje osnovne svrhe. Upitawu je jo{ jedno od sredstava iz gorepomenute tradicije kojimase @uri} sluì za organizaciju svog teksta.

Poigravawe sa nadimcima, kojima su likovi jedino imenova-ni – peva~i novokomponovane muzike Soko, Jastreb i Rada ôkola-


da ili heroj iz Drugog svetskog rata, koji se umesto prepoznatqi-vog “[panac” zove Portugalac – jo{ jedan je vid verbalne igrarije.A i kada su imena u pitawu, i ona su podjednako besmisleno re~itakao i nadimci. Tako se jedan od likova zove Haxihaxijev, a pogod-nost ovog prezimena za svoje svrhe @uri} jo{ vi{e potcrtava upo-trebom prisvojnog prideva, koji glasi “Haxihaxijevqev”.

Neobi~na stilska sredstva u kojima se kolokvijalni govorizvr}e do granica besmisla, kao i niz bizarnih detaqa dovedenih ume|usobno nemogu}e spojeve predstavqaju, rekao bih, najvredniju inajupe~atqiviju stranu ovog {tiva.

S druge strane, kao jo{ jedno od dominantnih na~ela pomo}ukojih @uri} organizuje gra|u svog romana treba ista}i i motivdvojnika i udvajawa. Po~ev{i od bliznakiwa koje moraju me|usbnozameniti organe da bi preìvele, a koje svojim me{ovitim srpsko-hrvatskim poreklom sugeri{u prepoznatqivo zna~ewe, moè sepratiti logika na~ela umnoàvawa. Tako u srpsko-hrvatskom kqu-~u narodwak Soko ima dvojnika u Jastrebu, koji “dalmatini{e” uzpomo} “klape podbiokovskih grdosija”. S druge strane, na planu od-nosa prema nasle|u socijalisti~ke Jugoslavije, Sokolov drugidvojnik je Ivo Lola Ribar. Ovde je na delu jo{ jedno udvajawe. Se-stre bliznakiwe imaju pandan u pri~i o Ivinom bratu Jurici, ~ijese postojawe dovodi u sumwu. Tekst nudi mogu}nosti za prepoznava-we jo{ nekoliko ovakvih parova: voditeqke srpskog i hrvatskog ju-gonostalgi~nog tok-{ou programa Sla|a i “voditeqica Kasteli”,peva~ice Hajdi i Rada ôkolada, lokalni bosovi Aga i Haxihaxi-jev, Portugalac i izgubqeni otac iz televizijske emisije (koji,opet, stanuje u Ulici Ive Lole Ribara). Mreè ukr{tawa i multi-plicirawa u @uri}evom romanu proteù se, me|utim, jo{ daqe.Pod pritiskom spoqa{wih okolnosti, oli~enih u medijskom inte-resovawu s jedne i uticaju kriminalizovane dru{tvene elite s dru-ge strane, glavni lik dolazi u poloàj da mora da bude na dva mestau isto vreme. To biva re{eno umnoàvawem same wegove li~nosti,pa tako u zavr{nim prizorima romana ne figurira jedan Soko ve}“jato Sokolova”. Kao vrhunac svega, televizijski {ou programi ko-ji svojim dekorom oìvqavaju epohu SFRJ ili nastoje da doga|aji-ma upravqaju tako {to }e }erku spojiti sa davno izgubqenim ocem,najzad umnoàvaju i podvajaju i samu stvarnost.

Ovaj postupak ekspliciran je do neke mere u poglavqu ozna~e-nom brojem sedam. Gotovo lin~ovski sloèna mreà multipliciranihidentiteta jedne li~nosti, kao i vezâ i odnosa me|u wima namerno jeu~iwena o~iglednom pomo}u ponavqawa identi~nih situacija u koji-ma se smewuju razli~iti likovi. Na igru sa nadimcima i preuzimawemla`nih imena tako|e se direktno ukazuje. Ovo je jedino poglavqe u ko-


jem se iskora~uje iz osnovnog sleda doga|aja. U wemu se ogoqavaju iz-vesne strategije kojima se pisac sluì, pa otuda ono moè da posluìi kao svojevrsni kqu~ za na~elo organizacije ~itavog romana.

Miqe predstavqen gorepomenutim pripovednim sredstvimajeste dobro poznati svet devedesetih godina zagledan u nasle|eprethodne, socijalisti~ke Jugoslavije, a u kojem se opet doneklenaziru i obrisi ove stvarnosti koju trenutno proìvqavamo. To jekola` narodwa~kih disko klubova u kojima se igra kozara~ko kolo,tok {ou-programa sa raskeènim voditeqkama i ratnih zlo~inacakojima devoj~ice u narodnim no{wama pred hamere prinose hleb,so i rakiju. Ru`no}u sveta sastavqenog od ovih nama dobro pozna-tih patolo{kih elemenata, @uri} potcrtava na upe~atqiv i eks-presivan na~in, iza ~ijeg dominantnog kolorita sastavqenog od lo-kalnih komponenti prepoznajemo rableovsku anatomiju i groteskudovedene u tesan dodir sa lin~ovskom zaumnom nadrealno{}u.

Sr|an Vu~ini}

HRISTOS NA[EG DOBA

Aleksej Slapovski: PRVI DRUGI DOLAZAK, prevod s ruskog Natalija Nenezi}, Arhipelag, Beograd 2009.

Ve} samim nazivom svog romana (objavqenog u Rusiji 1994. go-dine) Aleksej Slapovski, jedan od najprevo|enijih savremenih ru-skih pisaca, otkriva nam dobrim delom temu i fabulu dela, ali iparadoks i ironiju utkane u wegovo zna~ewe. Nasuprot pravoslav-noj dogmatici, pa i hri{}anskoj tradiciji uop{te, Slapovski kaoda nam u naslovu sugeri{e da se Drugi dolazak Sina Bo`jeg moèzbivati nekoliko puta. Dodu{e, nagove{taj, pa i realno pojavqiva-we Hristovo po drugi put u qudskoj istoriji, nije nov motiv kada jere~ o ruskoj kwièvnosti. Samo kod Dostojevskog variran je baremdva puta: kao “generalna proba” drugog Hristovog dolaska u Idio-tu; i kao parabola Ivana Karamazova o drugom Hristovom poja-vqivawu u doba {panske Inkvizicije (u Bra}i Karamazovima).Zna~ajna inspiracija ruske religiozne filozofije nastaje upravona marginama “Legende o Velikom Inkvizitoru”. U tom kontekstuposebno je indikativno vi|ewe Ber|ajeva, za koga su Rusi (oni naj-originalniji duhom) ili apokalipti~ari, ili nihilisti. Wihovduh okrenut je posledwim, kona~nim pitawima, pitawima Apoka-lipse, kraja istorije, ~ovekove namene u svetu vi|enom iz eshatolo-


{ke perspektive. Pa ~ak i velika ruska umetnost i misao XIX vekaza Ber|ajeva se ne mogu nazvati kulturom – jer voqa za kulturom uwima {ibana je voqom za “ìvotom” i za religioznim preobraà-jem. Sva ova obele`ja, u ne{to izmewenim okolnostima (propu{te-na kroz iskustvo boq{evi~ke kataklizme, apsurda i persiflaèkao toposa moderne umetnosti) prepoznajemo i u ruskoj literaturikraja XX i po~etka XXI veka.

Paradoks iz naslova Slapovski ubedqivo realizuje razvija-ju}i siè Prvog drugog dolaska, pri~u prepunu nepredvidivih obr-ta i nespojivih saglasja. Lokalni ludak u jednom provincijskom me-stu u Rusiji (u doba raspada komunizma i jasnih nagove{taja tranzi-cionog haosa) pod starost doìvqava ìvotno prosvetqewe: vra}amu se razum, a sa wim i spoznaja da je jedan wegov mladi sugra|anin(za koga je na~uo da mu je majka devica) niko drugi do Isus Hristos,te da je on, shodno tom saznawu sam Jovan Krstiteq. Samoprogla{e-ni Jovan Krstiteq vatreno ube|uje mladi}a da je upravo on SinBo`ji, i da treba da krene putem zapisanim u jevan|eqima. Prosto-du{ni mladi}, ina~e obdaren nesvakida{wom fizi~kom snagom ineobi~nim pam}ewem, isprva s nevericom i podsmehom odbija ube-|ivawa ludog starca o vlastitoj misiji na zemqi. Vremenom, me|u-tim, uvu~en u ne{to {to je shvatao kao igru (ali otkrivaju}i u toj“igri” i svoje nepobitne isceliteqske i ~udotvorne mo}i!), on sesve vi{e uìvqava u lik Spasiteqa, Onoga koji ponovo mora do}i.

Jedno od najzanimqivijih re{ewa Prvog drugog dolaskaupravo je u tome {to autor do kraja kwige ostavqa otvorenim kqu~-no pitawe: da li je Petar Salabonov zbiqa Hristos, ili je samohristolika utvara, tlapwa jednog lokalnog ludaka. Ni sam Salabo-nov ne moè to pouzdano znati, kao ni mi koji ~itamo ovo apokrif-no jevan|eqe tranzicione Rusije. U nekim epizodama on i staracNihilov (samoprogla{eni Krstiteq) asociraju na San~a Pansu iDon Kihota koji se, naoruàni savr{enstvom fikcije, razbijaju onesavr{enstvo fizi~ke realnosti i vulgarne svakodnevice. Nasu-prot tome, postoje zna~ajni prizori u romanu u kojima iz Salabono-va progovara nepatvorena hristolikost, ne samo kroz ~uda i isce-liteqske mo}i, ve} i kroz esencijalnu jednostavnost u op{tewu saqudima koja kao da poga|a zapretenu iskru vere u wima. “Niko zasebe ne moè da kaè: verujem ili ne verujem. Za nas samo Bog zna dali verujemo.” Ove re~i glavnog junaka nalaze vi{estruku potvrdu ukwizi u neo~ekivanim scenama naglog preobraàja okorelih atei-sta i gre{nika. U svima wima, barem za trenutak, nehoti~no i “ni-otkuda” iskrsava sli~na misao: “A {ta ako je to – ON! – do{ao?!”

Glavni izvor vanserijskog humora kod Slapovskog upravo je utom sudaru apsurdno prozai~ne svakida{wice (komunisti~ke ili


tranzicione, svejedno) sa znakovima natprirodnog i transcendent-nog. Kao i u Majstoru i Margariti, i ovde op{teproklamovanimaterijalizam i qudsku niskost svake vrste remeti i raskrinkavajedan tu|i, metafizi~ki faktor. Sa druge strane, Prvi drugi dola-zak odlikuje izuzetan smisao za me{awe i travestiju pripovednihstilova i ànrovskih obrazaca. êsto imamo utisak kako su doga-|aji novozavetne povesti preobu~eni u ruho harmsovskog apsurda idigresija, ili u isko{enu perspektivu “alkoholne” fantastike Ve-nedikta Jerofejeva. Groteskno spajawe uzvi{enog i niskomimet-skog Slapovski izvodi iz bi}a i drame wegovog “Bogo~oveka” – jeri Salabonov je tragi~no rascepqen izme|u vere i sumwe, izme|u si-rovosti odvi{e qudskog i natprirodne energije boànskog. Krozpoetski nadahnut prikaz psihologije i unutarweg ìvota vukozeca,~udovi{ne ìvotiwe koja luta istim predelima polinske provin-cije kao i glavni junak, autor metafori~no odre|uje i egzistenci-jalnu poziciju Salabonova-Hrista.

Zna~ewe ovog vi{eslojnog romana moèmo svakako i{~ita-vati i iz wegovog podnaslova: Pri~a savremenog doba. Kao pri~usavremenog doba roman Slapovskog sagledavamo pre svega kroz sli-ku post-sovjetske Rusije – kroz nespremnost i strah ~oveka, odgaja-nog u ideolo{kom azilu za umobolne, da se suo~i sa iskonskim i me-tafizi~kim u svome bi}u. “Svako od nas moè da postane Hristosjer je svako – sve}a u Bo`joj ruci”, veli glavni junak, i to je onaj na-uk od kojeg wegovi savremenici pani~no beè. ûdo, tajna i auto-ritet, prema receptu Velikog Inkvizitora, za{to da ne; ali mo-gu}nost vlastitog oboèwa kosi se sa samoìvim “principima” sa-vremenog ~oveka.

Roman Alekseja Slapovskog, objavqen u ediciji “Sto sloven-skih romana” dostojno reprezentuje rusku kwièvnost, ali i nadre-alnu svakodnevicu ruskog dru{tva u protekle dve decenije.


Stevan Tonti}

MELANHOLI^NA POETSKA MAPABALKANA I EVROPE

Dragoslav Dedovi}: DINARSKI BUDA, Prosveta, Beograd 2008.

Ro|en u Srbiji (1963, Zemun), odrastao, {kolovao se i po~eoobjavqivati u Bosni i Hercegovini, koju }e 1992. napustiti i oti-}i u Wema~ku, gdje – s prekidom od dvije-tri godine provedene u Be-ogradu – i danas ìvi, Dragoslav Dedovi} je autor s internacio-nalnom biografijom, pjesnik koji se razvijao u prostorima plod-nih dodira ali i politi~ki isforsiranih nesporazuma i sudararazli~itih svjetova i svjetonazora. To se ponajboqe vidi iz wegovezasad posqedwe zbirke Dinarski Buda (2008), napisane i objavqeneu Beogradu. Zahvaquju}i toj kwizi ~itaocima u Srbiji najzad je po-stao dostupan i bar donekle poznat jedan od najupe~atqivijih i naj-boqih srpskih pjesnika svoje generacije.

U Dinarskom Budi Dedovi} ne samo da nastavqa s davno zapo-~etim inventivnim i provokativnim ukr{tajima pjesni~kih slikai refleksija “doma}eg” i “stranog” porijekla, ve} razvija i raza-stire pred nama ~itavu poetsku mapu balkanskih i evropskih urba-nih pejzaà, malih i velikih mjesta nastawenih anonimnim iliistorijski poznatim likovima, povezanih sa razli~itim savreme-nim ili davnopro{lim doga|ajima i pojmovima iz svijeta kulturei umjetnosti. (Zbirka se uostalom zavr{ava jednim malim “pojmov-nikom”.) Najvi{e pjesama odnosi se, naravno, na sam Beograd sa Ze-munom, zatim na Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju i Cr-nu Goru, a {ira mapa Evrope ocrtava se doìvqajima i prizorimaiz velikih gradova Gr~ke, Ma|arske, Francuske, Wema~ke, Norve-{ke i drugih, mawe znanih destinacija s na{eg kontinenta. Gotovobi se moglo re}i da ove pjesme li~e na st(r)anice jednog razvedenogbalkanskog i evropskog putopisa u kojem je pjesnik prolazio ne sa-mo kroz mnoga prostorna ve} i vremenska odredi{ta, osobito onaiz najnovijih balkanskih ratova. A ponekad su se tu u jednoj pjesmipovezali razdaqeni krajevi, vremenski planovi i pojmovi, kao u“Sje}awu na Kunsthalle”, u kojoj se govori o ~uvenoj Munkovoj sliciKrik izloènoj u Hamburgu, pjesmi u kojoj ~itamo i ove stihove:“Ostao sam skoro do zatvarawa u sporednim odajama / Sa mawe ~uve-nim slikama zaboravio sam glad / Privremeni trijumf estetskogmagnetizma nad / Hirovima ukusa i potrebama tijela // Sve ovo bi-qeìm mnogo kasnije u Beogradu pred pono} / Jug kontinenta se ta-


ko pretvara u àl za sjeverom / I pritom se budi izbjegli~ki oprezkoji kaè / Svaka ~e`wa za zavi~ajem je pouzdan znak da je / Zavi~ajsve daqe.”

Na po~etku pjesme o autorovom rodnom gradu (“Zemun”) pomi-we se “Melanholija nevidqivih granica”, zatim konstatuje osje}a-we “procjepa” lirskog subjekta u kojem se “ne{to tvoje uru{ava /Ne{to tu|e ra|a”. Pjesma se zavr{ava u dosqedno melanholi~nomtonu:

A ovo je oko vidjelo previ{e lica, previ{e gradova,Pa hladno miluje vreli trbuh svijeta. Varo{i seSti~u i rasta~u. No samo ovdje si od ro|ewa znak:Sitan zarez u beskrajnom tekstu.

U pjesmi “T’ga za jug” àl za jugom kojeg vi{e nema (po{tose “Rasuo gipsani reqef” biv{e zajedni~ke dràve) mije{a se saèstokim slikama “ru{ila~kog nagona” i “bratoubila~kih orgi-ja”, ~ije tragove pjesnik zapaà na cijelom Balkanu, na kojem se“od sre}e pla~e i pjevu{i dok se ubija”. Ali na taj }e na~in i nekabalkanska zabit postati najzad “referentna” time {to }e je “oza-riti / Ne{to nalik pjesmi” (prema pjesmi “Stvarnost je opet re-ferentna”).

Pjesma “Opis stawa 17. avgusta 2007” kao da nastavqa da «re-feri{e» o zaostalim i izopa~enim balkanskim nedo|ijama: “Ru-`nu zabit u kojoj si rastao / Voli{ qubavqu roditeqa spram malo-umnog ~eda.” To je svijet “surove rasko{i” u kojem qepota te{koopstaje i traje. (S ovim bi se, zar ne, sloìo i Ivo Andri}.)

Po{to smo naveli autopoeti~ku refleksiju o “privremenomtrijumfu estetskog magnetizma”, vaqa da skrenemo pa`wu na uvod-nu pjesmu zbirke (“Voqa za pjesmu”) u kojoj se porijeklo te pjesmo-tvorne voqe izvodi iz o~ajawa nad ìvotom koji je protivan pje-smi, ali i nephodnosti svjedo~ewa “u korist svakog ìvota”. Ta vo-qa se tuma~i i spoznajom “da ìva tvar sva moè biti ugaq / A ugaqtek ponekad dijamant”, te prostom istinom “Da su dobro pore|anerije~i / Trajnije od piramida”, najzad i èqom da se “Pretraje sop-stvena smrt”.

(U prvobitnoj kratkoj recenziji rukopisa ove zbirke, pisa-noj za izdava~a, ve} sam ocijenio da je Dedovi} “ovdje ispleo svoj’dinarsko-budisti~ki’ poetski vijenac sa nemalim brojem izbru-{enih ’dijamanata’”.)

U pjesmi “350 dinara”, u kojoj jedan beogradski taksista pri-~a grozne ratne pri~e, pjesnik }e na kraju zakqu~iti: “Poezija jesuo~avawe sa nemogu}im”. Tu smo onda i kod naslovne pjesme ove


zbirke koja “nemogu}em” pridruùje i ono “neizrecivo”. Na pita-we koje pjesni~kom subjektu postavqa “~uveni an|eo”, slijedi odgo-vor ~iji sredi{wi dio glasi:

Ako umije{ izre}i to {to te doti~eOnda }e{ dota}i i neizrecivo

A ako ne umije{ –Nisi nau~io da bude{ an|eo

Ostaje{ mesnati dinarski BudaI na prvi korak propada{ kroz oblakU sopstvenu smrt

Oni koji uspijevaju izre}i ono {to ih doti~e sigurno su onikojima je “qepota iznad straha”. Oni }e «opstati», prognozira se upjesmi “Sukot” – ti planetarno razmnoèni mje{anci ili bastar-di, taj daroviti “nakot” ro|en u grani~nim podru~jima jezika, kul-tura i rasa zahvaquju}i “kapilarnom ra~vawu dnk-toka”. Dedovi}samog sebe vidi kao prelaz (“samo most”) prema tome svijetu budu}-nosti.

I ova Dedovi}eva zbirka sadrì nekoliko qubavnih pjesama,od kojih je ponajboqa “Ples somuna”, primjer gotovo halucinantnogjezi~kog plesa u prozi.

Dedovi} u novijim pjesmama sve ~e{}e koristi i rimu, obi~-no s ironi~nom intonacijom u obradi datog motiva. U pjesmi “CVu tri strofe” ponudio nam je sre}no uobli~en gorko-veseli auto-portret (koji je, ~ini se, bar {to se stila ti~e, mogao iza}i i izmajstorske radionice jednog Brehta, Slamniga ili Du{ka Trifu-novi}a):

Tek zakora~io iz dje~a{tva, a postadoh vojak:Godina koje se ne sje}am rado.I mada je silan strojev korakKako je alkohol gorak.Kako je smradno stado.

Potom u|em u grad stotine munara.Da u~im kako se ban~i i tumaraI usput malo pi{e a puno ~itaPa napustim grad ko sjetni eruditaBez para.


Od tada me tamo nema.A nije da me drugdje vi{e ima:Nov~anik puniji a o~i praznijeZlovoqa ve}a a ène mraznijePa suma[tima.

Dedovi} je ovdje, zahvaquju}i laganijem tonu i rimi, stopiomelanholi~no i humorno, tragi~no i komi~no osje}awe pjesni~kogìvotnog puta. Mo`da je to samo jedan od trenutnih relaksiraju}ih“izlaza” iz sveprisutnog negativiteta zavi~ajno-balkanske i egzi-lantsko-evropske zbiqe, a mo`da i najava nekih “veselijih ~asova”u lirici na{eg pjesnika.

Bojan Savi} Ostoji}

DIJALOG O POSTOJAWU STVARNOSTIIZVAN OKVIRA FOTOGRAFIJE

Vladimir Stojni}: FOTOALBUM, Narodna biblioteka“Stefan Prvoven~ani”, Kraqevo 2010.

U Fotografiji, mo} verodostojnosti prevazilazi mo} predstavqawa.

(Bart)

êmu slika? êmu, neosetqiva i na potvr|ivawe i nanegaciju, u svetu, nametqiva, izdr`qiva, neuni{tiva,

gest ~istog ponavqawa, ~ak i ni~ega, jedna slika?

(@ak Rubo)

Neke od najuspelijih pesama u prvoj kwizi Vladimira Stoj-ni}a, Vreme se zavr{ilo, odlikuju se izrazitom slikovno{}u. U tojzbirci ima pesama ~ija se sama konstrukcija zasniva na jakoj sredi-{woj pesni~koj slici, ali ima i onih koje govore o slikama, poputpesme posve}ene Moneovoj slici Un coin d’appartement (Stoji{ nemkao slika/ Kroz koju gleda{/ i koja te vezuje sa svetom/ i odvaja odwega u isto vreme).1 Autor je re{io da sistematizuje postupak ko-


1 Vladimir Stojni}, Vreme se zavr{ilo, Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi}Dis”, â~ak, 2008, str. 49.

ri{}ewa slikovnih elemenata i tehnika, sporadi~no zastupqenihu prvoj zbirci, i da na wima zasnuje novi, rigorozniji koncept, aliodlu~iv{i se da “promeni umetnost”: izabrao je fotografiju.

U Fotoalbumu, novoj kwizi, sa~iwenoj od dvadeset ~etirinumerisane “fotografije”, autor fotografiji prilazi iz feno-menolo{kog i strukturalisti~kog ugla. Fenomenolo{ki pristupse ogleda u pripovedawu o slici, deskripciji, svemu {to bi se mo-glo odrediti kwièvnoteorijskim pojmom ekfraza. Ali autor sekroz opis pojedina~nih fotografija paralelno bavi i promi{qa-wem, problematizacijom Fotografije kao fenomena (pi{emoBartov majuskul). Doziranim razvijawem potencijala ovih postav-ki, autor je stvorio koherentan koncept u kojem struktura i for-ma proisti~u jedna iz druge, te se ne mogu razmatrati ponaosob,ve} u celini.

Centralni motiv kwige – mo`da bih mogao re}i i: wenostrukturno ograni~ewe – jeste isticawe nedostatnosti fotogra-fije, nedovoqnosti zabeleènog, nepokretnog prizora, nasuprotsvemu {to se nalazi izvan wenih okvira, a {to se na nekoliko me-sta otvoreno naziva “stvarno{}u”. U gotovo svakoj od pesama-foto-grafija, autor ne propu{ta da istakne fragmentarnost fotogra-fije, wene granice, kao i ogromnost i nedoku~ivost onoga {to onanije obuhvatila time {to je zabeleìla ta~no odre|eni trenutak(“25. septembar 1999. godine. 10 sati pre podne”), u precizno situi-ranom prostoru. “Ne znamo (...) da u isto vreme// iza prozora zgradekoji se vidi/ u gorwem levom uglu fotografije/ tiho izdi{e Joha-nes Bobrovski” (“fotografija br. 1”).2

Ono {to pokre}e “uro|enu” stati~nu koncepciju fotografi-je, budu}i da je ona sama li{ena vremena, prostora, i uop{te radwe– jeste varirawe interesovawa naratorâ. Na jednom kraju tog inte-resovawa stoji referentnost, okrenutost svetu, koju ovde poimamkao {iroko shva}enu eti~nost, a na drugom se nalazi estetici-zam, upu}enost na samu fotografiju, ome|enu svojim okvirima. Uzavisnosti od toga koji pol dominira, da li referentno, ìvotno,ili estetsko, bezinteresno, smewuju se “sveznaju}i” i “ograni~eni”pripoveda~.

Stojni}ev “sveznaju}i” pripoveda~ ima “panoramski” pogledna fotografiju: u stawu je da sagleda istoriju, vreme, da situiraprizor koji se nalazi na slici, kao i tre}u dimenziju. Ovo su kate-gorije na koje fotografija upu}uje, ali koje woj samoj nedostaju, kao


2 Vladimir Stojni}, Fotoalbum, NB “Stefan Prvoven~ani”, Kraqevo, 2010, str. 7.

objektu izuzetom iz vremena ({to Bart u Svetloj komori konciznoformuli{e: “Fotografija ne ume da nam kaè ono {to nam ~ini vi-dqivim”).3 Za sveznaju}eg posmatra~a, fotografija je prvenstvenodokazna, nepobitna referenca na autenti~an doga|aj, na vreme, naneku celinu, slagalicu, ~iji je ona fragment. Referentnost je zawega osnovno zna~ewe fotografije, i izna}i }e se ~ak i onda kada jezamu}ena ili voqno izbrisana, kao u “fotografiji br. 5”:

Predwa strana osaka}ene fotografije je umrqana ostacima

nekog pokvarenog ru~ka i na woj se ni{ta ne razaznaje. Ne zna se ni gde, ni kada je na~iwena. (...)

Zna se samo da je to vrh istorije

dana{weg dana.4

Nasuprot ovom naratoru, iscrpnom komentatoru koji nama,~itaocima/gledaocima, neumorno isti~e veli~inu na{eg neznawai neupu}enosti, stoji drugi posmatra~ ~ije preokupacije nisu kog-nitivne. On ne zna {ta se nalazi izvan slike, ali ne pati zbog toga:wega to, jednostavno, ne zanima. [tavi{e, on kao da ne priznaje dauop{te postoji ne{to izvan fotografije, neki prizor u stvarno-sti na koji ona aludira. Ovaj, o~igledni esteta, uzbu|en je nepo-kretno{}u fotografije, odsustvom ìvota u woj, onim {to foto-grafiju odvaja od sveta. Do te mere da te atribute fotografije,wenu nepokretnost, nedodirqivost i nemu{tost, poku{ava da uo~iu stvarnosti. “Ministar/ }uti i verovatno slu{a. Deluje kao da/nije ni fotografisan. îni se kao da oduvek tako miruje./ I kao dase nikada ne}e// ni pomeriti”5 (“fotografija br. 8”).

Krajwa posledica ovakvog pristupa je da estetikom okupira-ni narator samoj stvarnosti pristupa kroz prizmu fotografije, teda ono {to bi moralisti~ki nastrojeni narator odredio kao ì-vot, ovaj drugi razlaè na kadrove, na kvadrante. Zbog toga je“ograni~eni” narator amoralan. Asocijativnost fotografisanogprizora se ukida: nezainteresovani posmatra~ se zadovoqava da naosnovu estetskih naznaka samo jukstaponira mogu}nosti, besposle-


3 Rolan Bart, Svetla komora, Rad, 2004, str. 97.4 Vladimir Stojni}, Fotoalbum, str. 15-16.5 Isto, str. 22.

di~ne hipoteze o onom van-fotografskom, pritom ih li{avaju}isvake eti~ke konotacije, koja je sveznaju}em naratoru primarna.Me|u najzanimqivijim pesmama sa ovakvom tendencijom je “foto-grafija” sa predavawa (“fotografija 9 i 9a”), gde se hladnim, aka-demskim tonom izri~u stanovi{ta estetskog pola Fotoalbuma:

Predmet wihovog interesovawa je, isto kao i stari~in, neuhva}en fotografijom. (...)

To moè biti bilo {ta: dolazak i{~ekivane osobe sa desne strane, koncert orkestra pleh muzike ili spasioci koji iz jezera u parku izvla~e utopqeno dete.

Za nas to nije bitno.6

Ono na {ta “esteta” iz Fotoalbuma obra}a pa`wu je iskqu-~ivo konstrukcija fotografije, reìja prizora koji je wome zabe-leèn, wena unutra{wa scenska koherentnost, samo ono {to se nawoj vidi, ni{ta iza we, ni{ta metafotografsko. “Stvarnost” vanrubova je samo gra|a za fotografiju, a to da li neke mrqe na ve{upoti~u od hrane, nekog maziva ili od krvi – ni na koji na~in ne uti-~e na wenu kompoziciju, prema tome, ne smatra se relevantnim u tu-ma~ewu.

U posledwim pesmama Fotoalbuma dominira motiv smrti.Fotografija kao smrt pokre}e oba naratora: “Ali fotografijaje// svejedno smrt, i ti si ve} mrtav (...) Postao si objekat, balzamo-van// jednim pokretom prsta na aparatu”7 (“fotografija br. 21”).Ali dok je “sveznaju}em” naratoru fotografija mrtvaca prilikada uvede dimenziju koje vi{e nema, da podseti na pro{lost, na ono{to je proìvqeno pre fotografije (u “fotografiji br. 15”, ovoposmrtno slovo dato je samom mrtvacu), esteta se prisustvom smrtinasla|uje. On u prizoru le{a vidi upravo inkarnaciju svega {to gauzbu|uje u fotografiji: opredme}ewe wene nepokretnosti i auten-ti~nosti. Mrtvac za wega jeste fotografija par excellence, jer jewegova sada{wa (ve~ita) nepomi~nost bitnija od retrogradne, ne-konstruktivne hipoteze da je iza tog mrtvaca stajalo telo. Prizorsmrti je ~ist prizor, koji, da bi se sagledao, ne zahteva da se putemoka-kamere posredno i ve{ta~ki zaustavqa tok ìvota; u prizorusmrti se manifestuje sama okon~anost, svr{enost, u svoj svojoj iz-


6 Isto, str. 24.7 Isto, str. 45.

op{tenosti iz kategorija vremena i prostora.8 U pesmi “fotogra-fija br. 18” moèmo pratiti svojevrstan dijalog o smrti izme|ueti~ke i esteti~ke naracije, koje su oli~ene respektivno u liku“policije”, odnosno “optuènog”. “Optuèni” je slikao “beìvot-no telo devojke koja je identifikovana kao Qudmila Vasiqevna”.

Satima sam je posmatrao bez ijednog dodira, da ne{to ne bih poremetio. Pla{io sam se nekakvog postmortem gr~a

koji bi je makar i malo pomerio, pa sam je brè-boqe fotografisao u tom poloàju.9 (...)

Za “optuènog estetu” najve}a nu`nost je da kompozicijusmrti-fotografije sa~uva od intervencije ìvota, koju on shvatakao skrnavqewe wenog mira: “… Ne, ne}u/ vam re}i gde se nalazi.Onda }ete je/ uznemiriti. Treba pustiti vreme da/ polako i u ti{i-ni pada na wu.”

U “fotografiji br. 24”, Bret Holander, koji je devet godina za-redom, “ìvotare}i”, slikao jedan ugao Pete avenije i Medison skve-ra, izdi{e okruèn fotografijama koje je na~inio. Kao da ovakvomzavr{nom slikom u kojoj je ìvot potpuno posve}en, pot~iwen foto-grafiji, sam autor sugeri{e da se sukob naratorâ zavr{ava trijum-fom onog sa estetskim tendencijama. Ali u irealnom potencijalu,koji je jedno od kqu~nih vremena u kwizi, iznosi se jedna mogu}nostkoja sinteti{e sukob izme|u dva suprotstavqena modela naracije,koja ne samo da izmi~e granicama fotografije, ve} i granicama sa-mog ìvota: mogu}nost filma. Nije slu~ajno ni to {to posledwa “fo-tografija” otvoreno upu}uje na Dim, film Vejna Vanga (ni to {to jeba{ dvadeset ~etvrta: {to, meni barem, odmah priziva Godarovu ~uve-nu izjavu iz filma Mali vojnik: “Fotografija je istina, a film: to jeistina dvadeset ~etiri puta u sekundi”). U filmu, umetnosti kojastvara sopstvenu temporalnost i spacijalnost, kategorije do tada do-stupne iskqu~ivo “stvarnosti”, tenzije izme|u estetskih i eti~kihtendencija Fotoalbuma nalaze mogu}nost za pomirewe.

Na fotografiji koja bi nastala u 8 ~asova i 5 minuta uju-tro, prvog narednog dana po{to je Bret umro, videla bi se grupa


8 Interesantno je da Stojni} ovakav pristup fotografiji razvija na vrlo sli~an na-~in kao @ak Rubo u zbirci Quelque chose noir (Ne{to crno), ali razmatrawe togpodudarawa bi bilo predmet nekog drugog, op{irnijeg teksta.

9 Vladimir Stojni}, Fotoalbum, str. 40.

od 3 pe{aka kako prelazi ulicu. Sun~evi zraci bili bi za nepri-metnu nijansu niì i duì nego na prethodnoj fotografiji. Je-dan list na drvetu prekoputa bi poùteo. Pa`qivim pore|ewemsa ju~era{wom fotografijom, to bi se primetilo. Nakon izrade,Bret bi da je ìv, fotografiju prekrio providnim celofanom iprikqu~io je ostalima.10

Na zaokruènom strukturnom planu povezivawa teksta i fo-tografije, Fotoalbum obiluje kwièvnim i kulturnim aluzijama,upu}ivawima na istoriju i teoriju fotografije, otvorenim i skri-venim citatima, ali i borhesovskim la`nim datirawem, imenova-wem i pogre{nim navo|ewem. Fotoalbum je autoreferentan: nekefotografije me|usobno upu}uju jedna na drugu, a “fotografija br.22” direktno upu}uje na jednu pesmu iz kwige Vreme se zavr{ilo.Struktura fotografije se jo{ vi{e odraàva na plan forme time{to autor na zanimqiv na~in primewuje fotografske tehnike usamom tekstu – primera radi, tehnike uveli~avawa, retu{irawa,izo{travawa. Svi ovi elementi me|usobnog upu}ivawa zajedno sasukobom izme|u ~isto esteti~kog i strogo referentnog problema-tizovawa fotografije, jo{ vi{e u~vr{}uju strukturno-formalnu{emu Fotoalbuma.

Ibrahim Haxi}

ÛVAR OBIÂJA I JEZIKA

Predrag Stepanovi}: USUDNE REÎ, Radionica“Venclovi}”, Budimpe{ta – Narodna kwiga, Beograd 2008.

Evo, bezmalo dve godine kako ~ekam da se pojavi bilo kakvakwièvna kritika na veoma dobru kwigu pripovedaka Usudne re~iPredraga Stepanovi}a, pisca dràvqanina Ma|arske, ro|enog uMoha~u 1942, a koji danas ìvi u Sentandreji, pisca koji i nije ne-poznat na{oj kwièvnoj ~ar{iji, ako ni zbog ~ega drugog a ono zbogslu~aja antologijske, zbiqa antologijske pri~e “Smrt cimbalistePi{te”. Da se samo podsetimo: Stepanov je pomenutu pri~u objaviou Kwièvnim novinama 1974, a ubrzo potom, na glas deùrnih wu-{ka~a i hu{ka~a, list je bio zabrawen jer se objavqena pri~a, na-vodno, me{ala u stawe srpske vojske, podrivaju}i dobrosusedske od-


10 Isto, str. 52.

nose dve prijateqske zemqe, vre|aju}i nacionalna ose}awa na{ihnaroda i narodnosti. Autor je zbog toga bio izloèn raznoraznimnapadima. Doìveo je goleme neprijatnosti, naro~ito u svojoj do-movini – Ma|arskoj – zbog kojih je, da bi se na neki na~in sakrio odprogoniteqa, bio primoran da svom prezimenu koje se zavr{avalona ov doda nastavak i}.

No, mo`da sam oti{ao previ{e ustranu u predstavqawu Ste-panov(a)i}a ~itaocima i pi{u}i o slu~aju pri~e “Smrt cimbali-ste Pi{te” i onog {ta je zbog we autor pretrpeo, ali ova prosutasrxba u vezi je s prvom re~enicom iz ovog teksta i odnosi se na na-{u oficijelnu kwièvnu kritiku koja je posledwe dve decenije po-stala, zbiqa, privatna kritika, kritika jednog zatvorenog krugapisaca, pa ko je imao sre}e da uleti u tu sferu, wegovo delo se pra-ti, a ko je van te sfere, luta kao kakav meteor beskrajnim i ve} za-gu{enim od hiperprodukcije prostorima srpske kwièvnosti, na-daju}i se da }e jednog dana doìveti susret prve vrste, ako ne i su-dar sa kriti~arima kada }e, kona~no, skrenuti pa`wu na sebe i svo-je delo. S na{im piscem se to nije dogodilo. On je sve vreme postrani. A ovde je prilika da kaèm da je Predrag Stepanovi}, bezsumwe, jedan od najzna~ajnijih srpskih stvaralaca iz tzv. dijaspore.On je, osim kwige o kojoj gvorimo, objavio jo{ pet proznih ostvare-wa, on je i lingvista, i prevodilac sa srpskog na ma|arski jezik, iprofesor. Pa, zbog svega toga, sramota je i grehota ne osvrnuti sena wegovo delo, ne podràti wegove stvarala~ke napore, ne ukqu-~iti ga u korpus savremene srpske kwièvnosti.

Kwiga Usudne re~i sa~iwena je od osam pripovedaka, plusjednog dokumentarnog bloka pod nazivom Pri~a o pri~i, u kojem jedata i inkriminisana pri~a “Smrt cimbaliste Pi{te”. Da odmahkaèm, prikqu~ewe klasi~nim pri~ama novinskih ise~aka i ana-lize slu~aja sa objavqenom pri~om, kompoziciono je neodrìvo i unesaglasju je sa prethodnim tekstovima, ali u potpunosti razumemautorovu potrebu da ~itaocima saop{ti {ta se sve zbivalo okopri~e i s wim samim.

U pripovetkama koje se nalaze u kwizi uo~ava se da je Stepa-novi}u blizak dokumentaristi~ki pripovedni pristup, {to se na-ro~ito zapaà u wegovoj prethodnoj kwizi @iveti u Moha~u. I utoj kwizi, kao i u pripovetkama Usudne re~i, Stepanovi} se pred-stavqa kao ~uvar ba{tine, ~uvar obi~aja i jezika. On precizno be-leì one tanane granice nestanka jednog, a nastanka drugog vreme-na, {to sve zajedno izaziva setu, ili, kako bi kazao Bora Stanko-vi}, àl za mladost.

Meni su pri~e Predraga Stepanovi}a bliske po atmosferi,po jeziku, po finom, nenapadnom humoru. On je pisac bez ù~i, on i


ono {to je dramati~no, predstavqa sa puno blagosti i razumevawa,pa ~ak i nestanak srpskog ìvqa u pojedinim oblastima o kojimapi{e: “I kona~no je nastupio i prvi Boì} kad u Moha~u vi{e nijebilo srpske dece ni za jedan vertep.”

O jeziku pripovedaka moglo bi puno da se kaè. S obzirom daje Stepanovi} lingvista, ne treba sumwati u pravilnu upotrebuskoro svih vremena koje srpski jezik poznaje. [ta re}i za glagoltresijahu. Kada smo ovu re~ ~uli, ovde, u doma}oj kwièvnosti, uovom obliku? Ali, da se razumemo, Stepanovi} ne pi{e arhai~nimjezikom, on samo koristi neke stare re~i, pa i turcizme koji su jo{u upotrebi u pojedinim delovima nekada{we Jugoslavije, konkret-no u Sanxaku iz kojeg ja poti~em. Re~ esapiti (hesapiti, hisapiti –misliti, pretpostavqati) malo }e kome biti jasna. A re~ Rac-malaje Rac mahala (Racka ulica, kvart, Srpska ulica), belaj (nesre}a,{teta, ali i nesta{na osoba), sokak, }ef (}eif, voqa, zadovoq-stvo), saxak (gvozdeni, trono`ni drà~ lonaca i bakra~a na otvo-renom ogwi{tu), atula (hatula, ni{a u zidu), pa zatim prilog valdaumesto vaqda. Pitam se da li su Srbi ove re~i doneli u Ma|arskuiz stare postojbine, ili su ih u Moha~u i okolini primili od sta-rosedelaca. Nije retko da nam Stepanovi} pone{to, kroz usta svo-jih junaka, saop{ti i na ijekavskom. Pa }e re}i i djed, i djeca. Papsovka: Bogara vam dje~jeg... Uj, bola te popovskog.

I na kraju èlim da kaèm da sam s posebnom pa`wom i pri-jateqskim naklonom ~itao kwigu Usudne re~i, koju rado preporu-~ujem i drugima koje zanima savremeni ìvot ârnojevi}evih Srbau Ma|arskoj.

Marjan âkarevi}

PRIÊ U (PRAZNOM) PROSTORU

Ivan Anti}: TONUS, Matica srpska, edicija “Prva kwiga”,Novi Sad 2009.

Verovatno je najprijatniji trenutak u kriti~arskoj praksionaj kada se sa pouzdano{}u moè objaviti kwièvnoj javnosti dase pojavio novi pisac. A pred ~iwenicom takve kwige i takvog pi-sca sve ostalo bledi i postaje neva`no; jedini na~in da se pobedesve lo{e inercije, tranzicione muke, nervoze i pritisci, upravo jeobjava ovakve kwige.

Anti}evu kwigu odlikuje vanredna stilsko-poeti~ka zaokru-ènost, na kojoj bi i brojni stariji pisci mogli da mu pozavide.


Ona se mo`da najboqe odraàva u specifi~noj dinamici dela, pro-znom ritmu koji obuzima ve} od prve re~enice i name}e se jednakona mikroplanu, kao i u ve}im proznim blokovima. Prvo unutar re-~enice, potom u mawim celinama (pre svega pasusima), pa prekopri~a u celini do razigrane, a opet savr{eno precizne kompozici-je kwige; preko tematsko-motivskih nizova, formalnih konstruk-cija do metafizi~kog plana, razvija se, iako na malom prostoru,jedna uzbudqiva egzistencijalno-poeti~ka drama i upe~atqivo sve-do~i o svetu rasutom u male velike pri~e. Oslawaju}i se, pre svega,na pripovedno iskustvo Davida Albaharija iz wegove kultne tri-logije iz osamdesetih godina, a ponajvi{e na Fras u {upi, Anti} sename}e kao prvi autenti~ni sledbenik ne samo velikog u~iteqa,nego ~itave generacije pripoveda~a, koji se javqaju po~etkom osam-desetih godina pod imenom “mlada srpska proza”. Ovaj {egrt, me|u-tim, pored toga {to reaktivira stilsko-poeti~ki kompleks oveformacije, referira i na kwièvno-istorijsko nasle|e na koje se“mlada srpska proza” naslawala. Anti}ev umetni~ki postupakoslawa se tako na paraboli~no-fantasti~nu prozu Kafke i Korta-sara, ali ni{ta mawe i na iskustvo ameri~kih postmodernista, presvega zbog nagla{ene autopoeti~ke samosvesti i metafikcional-nih komentara.

Ve} u prvoj re~enici u uvodnoj pri~i “Lo{ {egrt” Anti} iz-vodi fini (auto)poeti~ki dribling: “Ja bih se sasvim komotno ose-}ao u ulozi lo{eg {egrta, {egrta majstoru koji mi je, na primer,ro|ak ili je du`nik mog oca, pa zato mora da me trpi (...)” (kurzivmoj). Pri~a se tako raslojava, postaje samo jedan narativni kondi-cional, ali uprkos tome, nastavqa da te~e kao i sve “normalne”pri~e. Budu}i da su uvodne re~enice, u pri~ama u kojima postojiovakav pripovedni okida~, po pravilu duge, i da ve} do kraja takvihre~enica ono {to na po~etku postoji kao mogu}nost postaje jednazadata situacija u svesti ~itaoca, o~igledno je da se pisac/ pripo-veda~ poigrava sa wegovim zaboravom. Kao primeri se mogu navestipri~e “Smisao za humor” ili “Patuqak i striptizeta”. U pri~i“Truba u prostoru” situacija je sloènija, dvostruki kondicional:“Sawam da sam u nekoj ku}i u nekoj pri~i.” Prvi krak pri~e se takorazvija “u nekoj ku}i”, a potom, u zavr{nici, odmotava se i drugikrak, “u nekoj pri~i”, da bi se na samom kraju oba kraka preplela uujediwuju}oj poenti. Iz navedenog se moè izvu}i zakqu~ak da do-bar deo pri~a u Anti}evoj kwizi u stvari predstavqaju referent-ne sisteme pojedinih mogu}nosti pripoveda~kog Ja, sistemi kojimogu biti udvojeni (kao u “Trubi u prostoru”) ili umnogostru~eni(“Pri~a-samoubica”). Veze izme|u pripoveda~kog Ja i sveta pripo-vedawa ostvaruju se diskretnim prelazima odre|enim kao pore|e-


we, ose}awe, san, pomisao, èqa itd. Pripoveda~ko Ja, koje je svevreme u senci, otkriva se preko brojnih mogu}nosti, od kojih se ni-jedna, makar nema o tome informacija, nije dogodila. Pored poe-ti~ke igre, ovakvo skrivawe moè se razumeti na dubqem planu kaootklon od sveta, nezadovoqstvo wime, mogu}nostima u wemu, nemo}subjekta da mu se pribliì, ali i kao jedna uskra}enost, egzisten-cijalno-psiholo{ka, dakle li~na, ali ni{ta mawe i generacijska.

Anti}eva pripovedna strategija bazira se na direktnom, iz-nenadnom uvo|ewu u samo sredi{te zao{trenog emotivno-psiholo-{kog, egzistencijalnog, poeti~kog ili metafizi~kog konflikta,koji odmah po~iwe da se razre{ava, raspli}e, pa se tako uvodnapripovedna situacija potiskuje u drugi plan. Dinamika i napetostse postiù razli~itim pripovednim i retori~kim sredstvima:promenom ugla posmatrawa, podrivawem aksiolo{ke superiorno-sti pripoveda~kog Ja, prelaskom iz prvog u drugo i tre}e lice, te-matsko-motivskom disciplinom, kao i poigravawem sa pripoved-nim instancama. Tako|e, Anti} dovodi u pitawe logocentri~an po-redak u re~enici na jednom mestu (“a on napoqu duva jak vetar” upri~i “Lo{ {egrt”), kao {to se suprotstavqa etnocentri~nostipovremenim ubacivawem kroatizama (stube, izduquje se, kut). Ovisignali, skriveni u gustom tkivu pri~a, mogu se i{~itavati kaodiskretno poeti~ko-ideolo{ko pozicionirawe.

Ideolo{ko svrstavawe, mada je to odve} pojednostavqen ter-min, ovde se pomiwe pre svega da bi se otklonila zabluda o odsustvustava, za {ta je Anti} bio, u jedinom dosada{wem prikazu ove kwi-ge, preo{tro i naivno prekoren. Jednako tako, iako prividno neop-tere}ene dru{tveno-istorijskim referencama, pri~e u kwizi To-nus itekako tuma~e i zauzimaju stav prema stvarnosti u kojoj su na-stale. Te{ko je na}i upe~atqiviji komentar na srpsko taqigawekroz tranziciju od pri~e-remekdelca “Ulepqen”: “Mo`da mi se ne-kada desilo da sam tako jo{ vi{e ulepqen seo da ne radim ni{ta,kao da }u se rasplesti sam od sebe. Sasvim sam siguran da tada, ustawu mirovawa, izmi{qam nove pro{losti i naknadno shvatam za-{to me je to zadesilo, za{to sam se uop{te ulepio. Za trenutak misve bude jasno, blesak, bistro i ~isto, glatko i suvo, i korak bi dakrene, odlu~nost bi da dela, ustalo bi se sa stolice, ~inilo ne{tosa sobom, ali onda se seti{, vrati{ se u sebe i shvati{ da si jo{uvek ulepqen.” Nove pro{losti bi ovde npr. mogle da budu ma{ta-rije o tome {ta bi se desilo da nije bilo 12. marta, da se 9. martdruga~ije zavr{io, da se SFRJ raspala mirnim putem itd. A ono{to spre~ava korak da krene mogla bi da bude npr. ulepqenost DSsa SPS, ili postmodernista sa nacionalistima i akademicima,ili svih zajedno sa Mi{kovi}em i Bekom.


U pri~i “Smisao za humor” pripoveda~ zami{qa sebe kaovladara ~iji se podanici tresu od straha pred wegovim autorite-tom. Pripoveda~-vladar bi mogao biti bilo ko, kao {to svi mogubiti i podanici. Anti} iznutra podriva grotesknost te situacije,u stvari ~itavog tog kompleksa odnosa vlast-gra|ani: “Verovatnose smeje svemu tome – ne{to se u wemu prekine, {tucne – zato {toza trenutak uvidi apsurdnost te situacije, takvih situacija, besmi-slenost straha i bezrazlo`nost autoriteta”, kao {to strelica idei u drugom smeru: “Naprotiv, wegov smeh, wegov gromoglas pla{i jejo{ vi{e, ukopava jo{ dubqe – utopija je antipsihologija.”

Mu{ko-ènski diptih “Patuqak i striptizeta” i “On odla-zi” u prvoj pri~i, erotskoj paraboli, ostavqa otvorenom prividnorazre{enu seksualnu tenziju, dok druga pri~a daje komentar na qu-bavni raskid koji se, u stvari, ve} dogodio u trenutku kada po~iwepripovedawe.

Pesma “Na tren bar” ima autopoeti~ku funkciju, ali jo{ vi-{e predstavqa dramati~no lirsko pra`wewe pripoveda~a-junaka,pucaw u svoje lice u ogledalu: “mira nema/ nigde/ umor i zamor/ ras-pr{ena energija/ umnoàvawe perspektiva/ odvajawe delova li~no-sti/ tokom dana/ ponovno prespajawe/ tokom sna/ izjutra ista stvar/fragmentacija/ defragmentacija/ supstancijalizacija/ treba midodir sa vodom/ da sperem sa sebe/ svu ovu gamad/ da se istrqam iznu-tra/ da okupam utrobu/ bar malo da zamiri{e/ na tren/ bar”. Egzi-stencijalna napetost koja karakteri{e sve pri~e, tajanstvena, neo-bja{wiva napregnutost, balansirawe izme|u artificijelnosti iautenti~nosti, sve to dobija svoje obja{wewe u ovoj pesmi. Otudaona ima centralno mesto u kwizi, a ta ànrovska subverzija ima da-lekose`ne posledice za ukupno razumevawe Anti}evog Tonusa.Fragilna intima, koja je proizvod li~ne dezorijentisanosti ifragmentisanosti, ali i dru{tveno-istorijskih okolnosti, morada se iskaè, kao {to se i iskazuje u ovoj pesmi, sa obe strane pri-tisnutoj kompleksnim prozama. Skriveni pripoveda~ Anti}evihpri~a, koji se bori sa svojim demonima i strahovima, jeste upravoglas generacije ba~ene u svet devedestih, ulepqen iznutra nekakobez mogu}nosti da se brani, ali svestan te ulepqenosti, i sa sve-{}u da je ta svest jedino {to mu ostaje.

Pri~a “Balast” iz drugog dela kwige sli~na je sa pri~om“Ulepqen”, s tim {to sada qiga dolazi spoqa, od ~oveka koji je “ho-daju}i qigavac”. Obe ove pri~e prizivaju poznatu Kortasarovupri~u “Nemojte kriviti nikoga”, s tom razlikom {to kod Anti}akraj nije tako nedvosmisleno nesre}an.

U narednim pri~ama preispituje se problem identiteta, wi-hovo umnoàvawe, preplitawe, zamena. Pripoveda~ zauzima iro-


nijski otklon, bilo situacionim obrtima, bilo autopoeti~kim ko-mentarima koji podrivaju pripoveda~evu poziciju. U “Pri~i-samo-ubici” taj otklon prema svetu pripovedawa je najradikalnije uspo-stavqen, pa ipak, pri~a se ne iscrpquje samo u poeti~kom eksperi-mentu, nego, u svojoj osnovi, reinterpretira jedan od glavnih pro-blema filozofije egzistencijalizma.

Posledwa pri~a “Duh u staklu” daje zavr{ni poeti~ki ko-mentar i uobli~ava novu metafizi~ku situaciju duha koji pripove-da. Zami{qaju}i sebe kao ogledalo u kojem se ogleda svet, pripove-da~, slede}i kwièvno-istorijski putokaz, zami{qa potom kako seogledalo slomilo. On-ogledalo nakon tog lomqewa nije ostao u pa-rampar~adi, kao {to nije ostao ni da visi u vazduhu, nevezan, kao daje iza{ao iz ogledala u trenutku loma, ali se nije ni vratio u sebe:“ne, se}awe je zamenilo takve rasplete ovog staklenog doga|aja, se-}awe na to kako je lepo biti staklo, staklo koje stolari nose krozmete` grada tokom prelepog, malko prohladnog, sveèg, majskog da-na, zadràvawe tog ose}aja – ponovno bivawe u wemu”.

Poeti~ka i kwièvno-istorijska svest, ali i ve{tina da sesama pri~a ispri~a uzbudqivo, u dahu i bez mnogo buke i besa, svesu to kvaliteti koji Anti}a odvajaju od generacijske prozne pro-dukcije. Izme|u Scile naivno-romanti~arske predstave o piscukao Piscu i Haribde jednako pogubne iluzije o piscu kao socijal-no-politi~kom radniku, Anti} je pro{ao ve{to, ispuwavaju}i, ustvari, ono {to je zadatak literature u svim vremenima – davaweepohalno relevantnih odgovora na osnovna egzistencijalna pita-wa i probleme.

Nakon {to se, u poluprivatnoj polupolemici, jedina koja bipo automatizmu morala da brani ovu kwigu, glavna urednica dis-kretno od we distancirala, mladom piscu, ali i ~itaocu, ostaje sa-mo taj, gorepomenuti ose}aj, ponovno bivawe u wemu, èqa da ose}ajtraje {to duè, jer aktuelna prozna produkcija ne pruà mnogo ta-kvih uto~i{ta. Meni je ostalo da na kraju samo prizovem onu re~e-nicu napisanu pre skoro jednog veka: “Anti} est arrivé.”


AUTORI I PREVODIOCI

BEOGRADSKOG KWI@EVNOG ÂSOPISA

AUTORI

DAVID ALBAHARI (1948, Pe}), romanopisac, pripoveda~, esejista, pre-vodilac. Objavio je kwige pri~a: Porodi~no vreme (1973), Obi~ne pri~e(1978), Opis smrti (1982, “Andri}eva nagrada”), Fras u {upi (1984), Jedno-stavnost (1988), Pelerina (1993, Nagrada “Stanislav Vinaver”), Izabra-ne pri~e (1994), Neobi~ne pri~e (1999), Drugi jezik (2003), Senke (2006),Svake no}i u drugom gradu (2008, “Vitalova nagrada”) i Nema pesma – iza-brane pri~e (2009); romane: Sudija Dimitrijevi} (1978), Cink (1988),Kratka kwiga (1993), Sne`ni ~ovek (1995), Mamac (1996, NIN-ova nagra-da), Mrak (1997), Gec i Majer (1998), Svetski putnik (2001), Pijavice(2006), Ludvig (2007), Brat (2008) i ]erka 2010). Objavio je i nekolikokwiga eseja. Albahari je najprevo|eniji na{ pisac posledwe decenije. Onsam preveo je na srpski jezik niz ameri~kih, britanskih, kanadskih,australijskih i izraelskih pisaca. Posledwih petnaest godina ìvi i pi-{e u Kalgariju, u Kanadi.

SOWA ATANASIJEVI] objavila je romane Oni su ostali (1995), Cr-veni krug (1997), Bekstvo iz akvarijuma (2003, 2005), Naranxe za Boànu(2004, 2005), Ko je ubio Alfija (2009) i zbirku pri~a Krilata tuga (2005).Proza joj je prevo|ena na bugarski, makedonski i rumunski jezik. @ivi uBeogradu.

MUHAREM BAZDUQ (Travnik, 1977) diplomirao je engleski jezik i en-glesku i ameri~ku kwièvnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Ob-javio ~etiri kwige pri~a: One like a Song (1999), Druga kwiga (2000), Trav-ni~ko trojstvo (2002), ârolija (2008); romane: Koncert (2003), \aur iZulejha (2005), Tranzit, kometa, pomra~ewe (2007), kwigu eseja Poslovi idani (2005), kwigu pesama Heroes (2007) i kwigu kolumni Filigranskiplo~nici (2009). Za Drugu kwigu dobio nagradu Soros Foundation – Open So-

ciety BiH za najboqu kwigu pri~a u BiH 2000. g. Ista kwiga je 2005. objavqe-na u prevodu na engleski jezik (The Second Book) u izdawu “Northwestern

University Press-a”, u slavnoj ediciji “Writing’s From an Unbound Europe”.Koncert je na poqskom jeziku 2007. godine objavila izdava~ka ku}a “Czar-


ne”, a \aura i Zulejhu na wema~kom jeziku (Der Ungläubige und Zulejha) ob-javio je be~ki “Seifert Verlag”, 2008. g. Prevodio je eseje Pola Ostera i Sal-mana Ru{dija, te poeziju Josifa Brodskog, Filipa Larkina, Viqema Ba-tlera Jejtsa i Ri~arda Vilbura. Pi{e za niz ~asopisa i magazina s podru~-ja nekada{we Jugoslavije. Od 2008. godine urednik je u sarajevskom dnev-nom listu Oslobo|ewe.

ILIJA BAKI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 18, str. 221.

KATARINA BUGARÎ] ro|ena je 1981. godine u [apcu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu i gimnaziju. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, od-sek za srpsku kwièvnost i jezik, diplomirala je 2004. godine. Na istomfakultetu odbranila je magistarsku tezu pod nazivom Tri romana Davida

Albaharija: Cink, Mamac i Sne`ni ~ovek (Tematsko-motivske sli~nosti

i razlike). Tokom osnovnih studija bila je stipendista “Republi~kog fon-da za stipendirawe darovitih studenata”, kao i ambasade Kraqevine Nor-ve{ke. Obajavqivala je tekstove u kwièvnoj periodici. Radi u Osnovnoj{koli “Jevrem Obrenovi}” u [apcu i honorarno sara|uje u Visokoj {kolistrukovnih studija za obrazovawe vaspita~a.

POL VALERI (Paul Ambroise Valéry) ro|en je 1871. godine u Setu, na juguFrancuske. Studirao je pravo u Monpeqeu. Godine 1892. prelazi u Pariz,gde studira matematiku, arhitekturu, filozofiju. U mladosti je opsednutpoovskim demonom rigorozne preciznosti, èli da pronikne u su{tinu“poezije u ~istom stawu”. Rezultati ovih istraìvawa su prozni tekstoviUvod u metodu Leonarda da Vin~ija i Ve~e s gospodinom Testom, poslekojih ni{ta ne objavquje punih dvadeset godina. Tek 1913, na nagovor A.@ida, pristaje da priredi za {tampu svoje mladala~ke strofe. U namerida, kao svoj opro{taj od poezije, napi{e jo{ dvadesetak propratnih stiho-va, po~iwe da pi{e poemu Mlada parka, {to je bio Valerijev definitivanpovratak kwièvnosti. ^lan Francuske akademije postaje 1925, a profe-sor poetike na Collège de France bio je od 1936. do 1945. godine. Izme|u dvarata slovio je kao najelitniji predstavnik francuskog duha. U doba dadai-sti~kih i nadrealisti~kih manifesta, Valeri je apologeta intelekta,stroge mentalne discipline i klasi~ne versifikacije. Pored ve} pomenu-te Mlade parke, najzna~ajnija su mu pesni~ka dela Album starih stihova i

ode (1920), Charmes (1922), kwige eseja Raznovrsnost (1924–1944, ukupno 5svesaka), proza Du{a i ples, Analekta, Pogledi na savremeni svet, dram-ski radovi Semirami, Moj Faust, korespodencija sa A. @idom. Pol Vale-ri je umro 1945. godine. Smatraju ga jednim od najve}ih francuskih i evrop-skih pesnika prve polovine dvadesetog veka.

NEBOJ[A VASOVI] ro|en je u Kraqevu, ìvi u Torontu (Kanada). NaFilolo{kom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1978. godine na grupi zajugoslovenske kwièvnosti sa op{tom. Bio je jedan od urednika Kwièvne

re~i (1984–88) i kwièvni kriti~ar Tre}eg programa Radio Beograda


(1980-88). Emigrira za Kanadu 1988, a u San Francisku, na New College of

California, 1992. godine je magistrirao s temom Epigramska poezija D. H.

Lorensa. Autor je slede}ih kwiga poezije: Struna/Suton (1983), So li~no

(1986), Brazil (1986), Pesme za decu i kalu|ere (1989), Perdido (1991), Gong

u ìtu (1991), Muzika roba (1992), Talmud i ja (1992), Sedam ~unova (1995),Pose~ene su {ume (2003), Ni qubavi ni hleba (2006). Objavio je i kwigu o\or|u Markovi}u Koderu, Poezija kao izvanumi{te (1983), polemi~kekwige Protiv Kundere (2003) i La`ni car [}epan Ki{ (2004, 2005), teDnevnik I (2004)

SVETOZAR VLAJKOVI] (Beograd, 1938) objavio je dvadesetak proznihdela i oko pedeset dramskih. [ezdesetih godina uo~en je kao predstavnik“proze u trapericama”, zatim oniri~ke fantastike, kasnije objavquje ro-mane i pripovetke u okvirima psiholo{kog realizma. U esejisti~koj auto-biografiji Don @uan beogradski u {umi ~udnovatoj i u kwizi Pustiwa u

pra{umi ukazuje na svoje iskustvo sa na{om kwièvnom sredinom. Ovde seprvi put ogla{ava kao pisac pesama.

SR\AN VUÎNI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 237.

KEROL EN DAFI, pesnikiwa i dramska spisateqica, ro|ena 1955. g. uGlazgovu. Studirala je filozofiju na Univerzitetu u Liverpulu. Od 1996.ìvi u Man~esteru i na tamo{wem je univerzitetu umetni~ki direktor[kole za kreativno pisawe i predava~. Objavila je sedam zbirki poezije, api{e i poeziju za decu i slikovnice. Priredila je dve pesni~ke antologi-je. Autorka je i vi{e dramskih tekstova, kao i radio-drama. Dobitnica jeniza kwièvnih nagrada, izme|u ostalih “Somerset Mom”, “T. S. Eliot”,“Dilan Tomas”, nagrade “âmli” Udruèwa kwièvnika Velike Britani-je. Dva puta ju je odlikovala i britanska kraqica. U izdawu “Brankovog ko-la” na jesen }e iza}i kwiga pesma Kerol En Dafi Supruga sveta.

IVANA DIMI], ro|ena 1957. u Beogradu, po obrazovawu je diplomiranidramaturg. Bavi se pisawem kratkih pri~a, drama, dramatizacija, tv scena-rija, prevo|ewem, kao i dramatur{kim radom u beogradskim pozori{tima,u naizmeni~nom statusu slobodnog umetnika i zaposlenog dramaturga. Ob-javila je dosad ove kwige proze: Crna zelen (1995), Mahorka, mastilo i

mu` (1998), Uzimawe vremena (2001), Ima li koga? (2006), Popis imovine

(2009). Izvedene su joj drame: Pred ogledalom (Ateqe 212, 1986), Pepequga

(Pozori{te “Radovi}”, 1989), Goqe (Pozori{e na Terazijama, 2001), Zmajo-

vini pangalozi (Pozori{te “Bo{ko Buha”, 2007). U ~asopisu Kwièvnost

objavila je dramu Beli ugao (1998). Izvedene su joj dramatizacije Albaha-rijevog romana Mamac (Narodno pozori{te, 1998), Cigani lete u nebo,prema pripoveci M. Gorkog (Pozori{e na Terazijama, 2004.), Petar Pan,prema romanu M. Barija (Pozori{te “Bo{ko Buha”, 2010). Prevela je s en-gleskog jezika drame M. Frejna, H. Pintera, B. Eltona, R. Munro, M. Xons,Maknelija, T. Stoparda, te romane A. Makol Smita Prva damska detek-


tivska agencija i @irafine suze. S francuskog je prevela drame Sardua,Marivoa, Kusa, Joneska, J. Reze.

MILAN \OR\EVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 239.

VULE @URI] ro|en je 1969. godine u Sarajevu. U Beogradu je ìveo od1993. do 1997, kada se seli u Pan~evo, jer tamo ìvi wegova èna Jelena. UItaliji je ìveo 1999. i 2000. godine, kao gost op{tine Pandetera, a uokviru projekta Me|unarodnog parlamenta pisaca “Grad uto~i{te”. Od2000. ponovo ìvi u Pan~evu. Objavio je kwige pri~a Umri mu{ki (1991),Dvije godine hladno}e (1995), U Krevetu sa Madonom (1998), Valceri i sno-

{aji (2001), Mulijin ru` (2003), te romane Blagi dani zatim pro|u (2001),Rinfuz (2003), Tigrero (2005), Crne }urke (2007), Narodwakova smrt

(2009). @uri}eve pri~e prevo|ene su na vi{e jezika, a 2003. objavqena mu jeu Italiji kwiga izabranih pri~a pod naslovom Stassera a mezzogiorno (Ve-

~eras u podne). Svojim pri~ama i tekstovima u~estvovao je i u mnogim za-jedni~kim projektima doma}ih pisaca i pisaca iz regiona.

ADAM ZAGAJEVSKI (Adam Zagajewski), pesnik, esejista i profesoruniverziteta, ro|en je 1945. godine u Lavovu. Studirao je filozofiju ipsihologiju i sve do 1980. predavao na Jagelonskom univerzitetu u Krako-vu. Izgubiv{i slu`bu u vreme Solidarnosti, odlazi u Nema~ku i Pariz,gde ìvi drè}i predavawa iz filozofije i kwièvnosti. Posledwih de-setak godina predavao je tokom jednog semestra godi{we na Teksa{komuniverzitetu, a od nedavno u îkagu. Sve vi{e vremena provodi i u Krako-vu. Jedan je od organizatora veoma cewenog krakovskog Festivala poezijeIstok-Zapad.

Autor je vi{e pesni~kih i esejisti~kih kwiga. Veoma je prevo|en.Kandidovan je i za Nobelovu nagradu. Izdava~ka ku}a “Stubovi kulture”objavila je u prevodu Biserke Raj~i} izbor iz esejistike Zagajevskog, podnaslovom Mali Larus. Zagajevski je u me|uvremenu objavio nove kwige ese-ja, U tu|oj lepoti, Odbrana vatrenosti, Pesnik razgovara s filozofom,iz kojih }e izbor, pod naslovom Odbrana vatrenosti, objaviti izdava~kaku}a “Arhipelag”. Najva`nije pesni~ke kwige Zagajevskog su Pismo, Oda

mnoìni, Putovati u Lavov, Platno, Ogwena zemqa, Antene. U Srbiji sudo sada objavqene tri kwige pesama Zagajevskog: izbor iz wegove ranije po-ezije, pod naslovom Putovati u Lavov, u prevodu P. Vuji~i}a, izbor iz po-ezije pisane devedesetih, pod naslovom Platno, i najnovija kwiga pesamaAntene (u “Arhipelagu”, u prevodu B. Raj~i}).

ROLF JAKOBSEN (Rolf Jacobsen) vaì za jednog od najve}ih norve{kihpesnika. Ro|en je 1907. godine u Kristijaniji, dana{wem Oslu. Studirao jeteologiju, istoriju, filozofiju, norve{ki jezik, ali ni jedan fakultetnije zavr{io. Kada je 1933. g. debitovao zbirkom pesama Zemqa i gvo`|e

(Jord og jern), o wemu se govorilo da je “novi glas za jedno novo vreme”, azbirka je bila progla{ena za “prvu norve{ku kwigu moderne”. Drugu kwi-


gu, Kome{awe (Vrimmel), objavquje 1935. g. Zbog saradwe sa nacistima, po-sle Drugog svetskog rata osu|en je na 3,5 godine zatvora i 10 godina gubitkagra|anskih prava. Na su|ewu je bio u dru{tvu optuènog nobelovca KnutaHamsuna. Za ìvota je objavio jo{ 12 zbirki pesama, od kojih izdvajamo: Le-

to u travi (Sommeren i gresset, 1956), Ti{ina posle (Stillheten efterpa°, 1965),

Misli na ne{to drugo (Tenk pa° noe annet, 1979), Otvoreno no}u (Natta°pent,

1985), Sve moje pesme (Alle mine dikt, 1990). Dobitnik je brojnih priznawa inagrada. Bio je ~lan Norve{ke Akademije. Umro je 1994. godine.

MOMÎLO-MOMO KAPOR, kwièvnik, slikar, novinar. Ro|en je u Sa-rajevu 1937. godine. Na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti 1961.godine diplomirao je slikarstvo, u klasi profesora Nedeqka Gvozdenovi-}a. Jedan je od naj~itanijih srpskih pisaca. Neobi~nom neposredno{}u ilako}om osvajao je pa`wu ~itala~ke publike, pi{u}i, prema re~ima kri-ti~ara, na rubu komentara i svakodnevnih refleksija o stvarnosti na{egvremena. Objavio je veliki broj romana i zbirki pri~a, autor je i dokumen-tarnih filmova i televizijskih emisija, a po wegovim scenarijima sni-mqeno je nekoliko dugometra`nih filmova. Me|u wegova najpoznatija de-la spadaju Foliranti, Bele{ke jedne Ane, Una, Provincijalac, Kwiga

àlbi, Ada, Zoe, Zelena ~oja Montenegra (zajedno sa Zukom Xumhurom),Halo, Beograd, 011, Posledwi let za Sarajevo. Kwige su mu prevo|ene nafrancuski, nema~ki, poqski, ~e{ki, bugarski, ma|arski, slovena~ki i{vedski jezik. Momo Kapor umro je u Beogradu 3. marta 2010. godine.

BOJAN SAVI] OSTOJI] (1983), pesnik, prevodilac i esejista. Diplo-mirao je na katedri za francuski jezik i kwièvnost na Filolo{kom fa-kultetu u Beogradu. Master studije iz komparativne kwièvnosti zavr-{io je u Nici. Objavio kwigu pesama Stvarawe istine (SKC Kragujevac,2003). U izdawu NB “Stefan Prvoven~ani” u Kraqevu ove godine }e muiza}i zbirka pod naslovom Tropu}e. Sara|uje sa nekoliko izdava~kih ku}akao slobodni prevodilac. Kourednik je Agona, internet-~asopisa za savre-menu poeziju. (www.agoncasopis.com)

MILICA PANI] ro|ena 1985 godine u Beogradu. Osnovnu {kolu zavr-{ila je kao |ak generacije. Kao u~enik XI gimnazije u{estvovala na tak-mi~ewima iz ekologije u okviru Republi~kog centra za talente i na tomtakmi~ewu osvojila nagrade. Bila je u~esnik Istraìva~ke stanice “Pet-nica”; ~lan je MENS-e. Studirala je na PMF matematiku, pa astrofiziku.Sada studira grafi~ki dizajn na Fakultetu za umetnost i dizajn u Beogra-du. U{esnica je dve grupne izlo`be, u Galeriji “Progres”, 2008, i u Gale-riji “Art Klinika” u Novom Sadu, 2009. Poeziju pi{e od {esnaeste godi-ne, prozu od dvadesete. U~estvovala je 2009. godine na “Pesni~ewu” u Rex-u.

IVAN RADOSAVQEVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14,str. 246.


GREJEM ROB – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 242.

SEM SLOUT (Wujork, 1967) predaje Xejmsa Xojsa i savremene kriti~keteorije na Triniti kolexu u Dablinu. Autor je kwige The Silence in Progress

of Dante, Mallarmé, and Joyce i kourednik zbornika: How Joyce Wrote “Finne-

gans Wake”: A Chapter-by-Chapter Genetic Guide, “Ulysses”in the Plural: the

Variable Editions of Joyce’s Novel, Genitricksling Joyce i Probes: Genetic Studies

in Joyce. Trenutno radi na studiji o elementima Ni~eove i Hajdegerove fi-lozofije u Xojsovim delima i sa Endruom Mi~elom ure|uje zbornik Joyce

and Derrida: Between Philosophy and Literature.

RASTKO SIMI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 243.

DRAGANA STOLI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 15, str. 191.

MIROQUB TODOROVI] ro|en je 1940. godine u Skopqu. Osmogodi{wu{kolu u~io je u mestima oko Velike Morave, gimnaziju u Ni{u, diplomi-rao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Osniva~ je i teoreti~ar signalizma,srpskog i jugoslovensakog neoavangardnog umetni~kog pokreta i urednikInternacionalne revije Signal. Objavio je vi{e kwiga poezije, proze ieseja. Bave}i se multimedijalnom umetno{}u, izlagao je na dvanaest samo-stalnih i preko {est stotina me|unarodnih izlo`bi crteà, kolaà, vizu-elne poezije, mejl-arta i konceptualne umetnosti. @ivi i radi u Beogradu.

STEVAN TONTI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 15, str. 191.

HUGO HAMILTON ro|en je u Dablinu 1953, od majke Nemice i oca ir-skog nacionaliste i bio je odgajan na tri jezika: materwem nema~kom, ir-skom jer se u ku}i nije smelo govoriti engleskim, i na engleskom, jeziku“spoqa{weg sveta”. Autor je dve kwige memoara, sedam romana i jednezbirke pri~a, i sva wegova dela u velikoj meri otvaraju upravo teme kul-turnih podela, (ne)pripadawa i identiteta, proistekle iz trojezi~nosti iwome umnoènih perspektiva. Na me|unarodnoj kwièvnoj sceni posebanodjek imala je wegova autobiografska proza o detiwstvu u Dablinu, Pega-vi qudi (2003), objavqena i kod nas.

IBRAHIM HAXI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 15, str. 191.

MARJAN ÂKAREVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14,str. 245.

PREVODIOCI

MILENA BORI] ro|ena je 1975. godine u Ba~koj Palanci. Diplomiralaje englesku kwièvnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Objavqi-


vala prevode poezije sa engleskog u kwièvnoj periodici. Weni prevodipesama Kerol En Dafi pojavi}e se na jesen u izdawu “Brankovog kola”.

MARKO VUKOVI] ro|en je 1975. godine u Kragujevcu. Objavio je dosadkwige pesama: Te{ko je vreme (izdawe autora, 1994), Iza osmeha (Student-ski kulturni centar Kragujevac, 1998), Rasr~nu}e (Kwièvna omladineSrbije, Beograd, 2000), Divqi kamen (Dom omladine Zaje~ar, 2005). Pesmesu mu prevo|ene na engleski, poqski, norve{ki i makedonski jezik. On samprevodi sa norve{kog jezika. Trenutno i ìvi u Norve{koj.

IVANA MILIVOJEVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 18,str. 224.

BISERKA RAJÎ] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 18, str. 229.


Milomir Kova~evi} Stra{ni, Coca-Cola (Artget)

82

BEOGRADSKI KWI@EVNI ÂSOPIS / glavnii odgovorni urednik Milovan Mar~eti}. – God. 6,br. 19 (leto 2010) – . – Beograd (Francuska 7) :Kwièvno dru{tvo Hiperboreja, 2010 – (Beograd,[tamparija “Glasnik” ). – 23 cm

Tromese~no

ISSN 1452-2950 = Beogradski kwièvni ~asopis

COBISS.SR-ID 127399948

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije

Documents

BEOGRADSKI · 2012-04-11 · David Albahari BARMEN Svi mi samo gledaju sise, qutito pomisli devojka dok ju je doma}ica predstavqala gostima koji su stigli pre we. Stajali su ispred