201 Dragana Smiljanic - Podsticanje i Razvoj Kreativnosti u Nastavi TIO

7/24/2019 201 Dragana Smiljanic - Podsticanje i Razvoj Kreativnosti u Nastavi TIO

1/9

TEHNIKA I INFORMATIKA U OBRAZOVANJU

4. Internacionalna Konferencija, Tehniki fakultet

aak, 1

3. jun 2012.

TECHNICS AND INFORMATICS IN EDUCATION4thInternational Conference, Technical Faculty aak, 13rd June 2012.

UDK: 371.3 Struni rad

PODSTICANJE I RAZVOJ KREATIVNOSTI U NASTAVI

TEHNIKOG I INFORMATIKOG OBRAZOVANJA SA CILJEM

OSTVARIVANJA STANDARDA POSTIGNUA UENIKA

Dragana Smiljani1

Rezime: Cilj rada je osvrnuti se na realizaciju nastave predmeta koja se ostvaruje podelomodeljenja u grupe. Razmatra se organizacija rada u takvim odeljenjima sa svim svojimspecifinostima. Spomenuta su neka metodiko-didaktikih reenja u nastavi sa primenomtog oblika rada i nainima ureenja i opremanja kabineta. Poseban naglasak je na

samostalnom radu uenika, planiranju i sprovoenju aktivnosti nastavnika u ovakvimuslovima rada. Dobar izbor strategija pouavanja u ovakvim uslovima rada s uenicima,preduslov je podsticanju kreativnosti u nastavi. Vaan zadatak nastavnika, upravo je, irazvoj, i podsticanje kreativnosti. Delovanje nastavnika treba da bude u funkciji razvojakreativnosti kod uenika. Na primerima iz pedagoke prakse pokazalo se da kreativnanastava u ovakvim uslovima rada moe da zadovolji razvojne i sve druge potrebe uenika unastavi. Usvajanje Standarda postignua uenika za nastavni predmet Tehniko iinformatiko obrazovanje i njihova adekvatna primena u nastavi doprinee pravilnom

sticanju znanja i usvajanju potrebnih vetina ime e uenik biti osposobljen da se brzo iuspeno ukljui u ivot.

Kljune rei:podela odeljenje u grupe, samostalan rad, strategije pouavanja, kreativnostu nastavi, podsticanje kreativnosti, pedagoka praksa, Standardi postignua uenika.

ENCOURAGING AND DEVELOPING OF THE CREATIVITY IN

TEACHING TECHNICAL AND INFORMATICAL EDUCATION

WITH THE AIM OF REALIZING STANDARDS OF STUDENTS

ACHIEVEMENTS

Summary: The aim of the work is to deal with the realization of the teaching the subject bydividing class into groups. The work ogranization in such classes is examined with its allcharacteristics. Some methodic and didactic solutions to the implementation of that aspectof working, arranging and equipping the classroom are mentioned in this work. The

specific accent is on the independent students work and the teachers activities of planningand its carrying out in these working conditions. A good choice of teaching strategies in

1Dragana Smiljani, savetnik-koordinator, Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja,Beograd, E-mail: [email protected]


2/9

Tehniko i informatiko obrazovanje Dragana Smiljani

these working conditions with students is the precondition for encouraging creativity inteaching. The teacher has an important task of developing and encouraging creativity. Theteachers work has to be in the function of students creativity. A lot of pedagogic practiceexamples have shown that creative teaching in these working conditions can satisfy all

developing and other students teaching needs. The acceptance of the Standards ofachievements in teaching Technical and Informatical Education and their adequate

teaching implementation will contribute greatly to the proper acquiring of knowledge aswell as required skills in order to enable the student to enter life quickly and succesfully.

Key words: dividing class into groups, independent work, teaching strategies, teachingcreativity, encouraging creativity, pedagogic practice, Standards

1.

UVOD

Razvoj svakog podruja ljudske delatnosti neposredno je zavisan od koliine naunog(teorijskog) saznanja i prakse koja je na tim osnovama zasnovana. Svaka nauka nastoji da

postavi svoj sistem povezivanja pojedinanih pojava u praksi. esto je potrebno da se tepojedinane pojave poveu tako to im treba pronai zajednike karakteristike. Osnovni ciljili svrha nauke je akumulacija, sistematizacija i objanjavanje iskustava i na osnovu togasticanje znanja.

Nastavnik u obrazovno-vaspitnom procesu javlja se kao glavni nosilac kvalitetne nastave saobavezom da uspeno obavlja zadatke koji se pred njega postavljaju. Jedan od zadataka

jeste razvijanje i negovanje odnosa unutar kole, odnosno, stvaranje obrazovno-vaspitnihuslova u kojima e svaki uenik moi maksimalno i svestrano da razvije svoju linost iosposobi se da se brzo i uspeno ukljui u ivot.

Biti nastavnik u dananjoj koli znai iveti i radovati se zajednikim uspesima, uivati ukolskom okruenju. To takoe znai uivati u vrlo zahtevnom poslu koji od nastavnikatrai veliku kreativnost i prepoznavanje sopstvenih mogunosti i tenji. Pouavanje i uenjekao osnovni zadatak svakog nastavnika moe se odvijati i u odeljenju koje se deli u grupe.Kako pouavati i uiti, kako uenika nauiti da ui u ovom svetu koji se vrtoglavo razvija,a pri tom ne guiti njegovu kreativnost i orginalnost? Kako to postii u specifinimuslovima kakvi su potrebni u odeljenju koje se deli u grupe? Da bismo odgovorili na to i na

brojna druga pitanja vezana za podsticanje kreativnosti u nastavi predmeta Tehniko iinformatiko obrazovanje, trebalo bi da se dobro upoznamo sa karakteristikamaorganizacije nastave predmeta.

Uenje je, kao to je poznato, proces u kojem, pre svega sam uenik koristi svojesposobnosti i ulae energiju. Da bi uenik delovao u potrebnom smeru, mora biti na to

pripremljen, podstaknut, za to zainteresovan, motivisan u datom trenutku i u dovoljnojmeri. Za nastavu, kao organizovan proces obrazovno-vaspitnog rada, motivisanost uenikaza uenje je, prema tome, jedan od uslova njene uspenosti. Svaka kola, u svim vremenimai drutvima, mora imati istu osnovu: pruati uenicima ono to je programom predvieno,ali i ukazivati im na puteve moguih drugaijih kretanja, pravaca razmiljanja, delovanja.

Iako je i do sada pravilna organizacija nastave pretpostavljala i ueniku aktivnost uprocesu usvajanja znanja, formiranju navika i vetina, analize pokazuju da u veinisluajeva u nastavi, aktivnost ne odgovara sadraju koji treba usvojiti, te ne dovodi dooekivanih rezultata.


3/9


U elji da metodologija promiljanja, bude sasvim jasna i upotrebljiva i bez posebne obuke,uputstva za izvoenje asa razvrstana su u tri celine, prema redosledu pripremanjanastavnika za izvoenje samog asa:

pripreme nastavnika pre asa (osnovni metodoloki pojmovi, priprema sredine zauenje, materijali za rad);

nastavnikovo voenje promiljanja tokom realizacije asa (tok asa prema koracimapromiljanja);

aktivnosti posle odranog asa (evaluacija uenika i nastavnika, ideje za daljeaktivnosti).

2. ORGANIZACIJA NASTAVE

Organizacija nastave je usko vezana uz organizacijsku strukturu. Naime, organizacijskastruktura se definie kao sveukupnost veza i odnosa izmeu svih inioca nastave, kao isveukupnost veza i odnosa unutar svake pojedine nastavne teme odnosno nastavne jedinice.

Sloeni ciljevi obrazovanja i vaspitanja, od skladnog razvoja linosti, razvoja sposobnosti,ostvaruju se kroz aktivnosti u koli u okviru razliitih oblika rada sa uenicima. Za ukupnurealizaciju i postizanje dobrih rezultata, a naroito obezbeivanje preduslova, nuna jesaradnja sa svim nosiocima planiranja posebno, kroz uspenu realizaciju obrazovnih ivaspitnih sadraja, timski rad nastavnika, struno usavravanje, bolju saradnju saroditeljima i drutvenom sredinom. Promene koje su projektovane u reformi obrazovno-vaspitnog sistema, moraju afirmisati Standarde postignua uenika za nastavni predmetTehniko i informatiko obrazovanje koji e podii kvalitet obrazovno-vaspitnog rada. Da

bi se obezbedio potreban kvalitet obrazovanja, nuno je teiti inoviranju ciljeva, programa,kvalitetnijoj pripremi nastavnika, primeni efikasne obrazovne tehnologije (povoljniji

prostorni, materijalno-tehniki nivoi kole). Neophodan uslov za postizanje kvaliteta uobrazovanju je i menjanje stila u radu nastavnika. Nastavnik treba da svu svoju strunost iumenost usmeri ka racionalizaciji vremena, prostora, nastavnih izvora i sredstava.

Nastava u odeljenju koje se deli u grupe ima niz specifinosti. Nastavnici moraju daujednae zahteve za obe grupe u to bolju celinu. Pri tom se ni jedna grupa, ni jedan u enikne sme osetiti zapostavljenim. Ni jednog trenutka, ni jedna grupa ili uenik ne sme biti bezzadataka, obaveze ili zaduenja koji su realizovani sa drugom grupom. Radei u takvimuslovima, uoavamo izvesne prednosti. U prvom redu to je brza i uspena socijalizacijauenika koja se postie uzajamnim pomaganjem i uvaavanjem razliitosti uenika. Nainuenja, meusobna saradnja, samostalan rad razvijaju i podstiu stvralake sposobnostiuenika i razvijaju svest o odgovornosti za ostvarene zadatke. Sledea prednost nastave u

takvim odeljenjima je i vei nivo individualizacije, uenici se bolje osposobljavaju zaracionalniju upotrebu raspoloivog vremena i izvora znanja. Uenici kod kojih je biozastupljen rad u grupama redovno su samostalniji u radu od uenika gde se nastavaraealizuje sa itavim odeljenjem.

Uvoenjem standarda obrazovnih postignua, pre svega, postavljajaju se kriterijumi zamerenje nivoa uenikih postignua i pomae se odreivanje kvaliteta tih rezultata u

predmetu/oblasti. Ovi pokazatelji upuuju na preduzimanje potrebnih promena uobrazovnom procesu / nastavi, a korisni su i za sve uesnike u obrazovnom sistemu (zakole, roditelje, ministarstvo).


4/9


Dosadanja iskustva u nastavi drugih predmeta, ukazuju na to da pokazane razlike upostignuima uenika daju signal za akciju za odreene promene u nastavnim programima,kao i u postupcima pruanja dodatne pomoi uenicima u usvajanju sadraja predmeta uoblastima / nastavnim temama gde su rezultati bili ispod oekivanih.

Poreenje obrazovnih rezultata u odreenom vremenskom periodu omoguava praenjepromena ali i efikasnosti mera preduzetih od strane nastavnika. Takoe, eksternovrednovanje otvara mogunost uporeivanja rezultata obrazovanja s meunarodnimstandardima.

Osnovna cilj eksternog vrednovanja je merenje postignua uenika u osnovnim kolama,kao i utvrivanje faktora koji bitno uslovljavaju nivo uenikih postignua. Naglasak je naonim faktorima koji direktno zavise od obrazovne politike, kao to su: nastavni plan i

program, kvalifikaciona struktura, struna i metodika osposobljenost nastavnika, uslovirada u kolama kao i opremljenost nastavnim sredstvima.

3. SAMOSTALAN RAD UENIKA

Uenici u grupama se od prvog dana navikavaju na samostalan rad. Tu se u prvom redumisli na razvijanje discipline samostalnog rada. Samostalan rad uenika treba da bude tosadrajniji, svestraniji i produktivniji. Uenicima moramo ponuditi materijale na kojima eraditi. Oni moraju biti upoznati ta i kako e raditi kako bi njihov rad na kraju bio i uspean.

Samostalan rad uenika nastavnik treba da unapred pripremi. Kvalitetno metodiki ididaktiki pripremljen samostalan rad ima svoju veliku vrednost. Znanje steeno upravosamostalnim uenjem trajnije je i kod uenika razvija pozitivan stav prema uenju. Uloga

nastavnika u osamostaljivanju uenika u radu od velike je vanosti. Nastavnik treba dapostupno osposobljava uenika, pronalazi, bira bitne, vane i pouzdane informacije koje e

tada upotrebiti u sticanju i proirivanju znanja. Uenici e na taj nain permanentno sticatinova znanja i sposobnosti za ivot i rad.

Samostalnost, rastereenost, neoptereenost rezultatima rada u obavljanju aktivnostineminovno e podsticati ueniku kreativnost. Zbog toga nastavnik mora posebno da vodirauna da smanji uputstva ili naloge koji bi mogli ograniiti uenike ideje i kreativnareenja.

4. PLANIRANJE U NASTAVI

Planiranje je prva funkcija rada nastavnika u procesu obrazovanja i vaspitanja, to zna i danastava u koli, kao proces, upravo zapoinje tom funkcijom. Moemo rei da je planiranje

proces postavljanja ciljeva i izbora strategije i aktivnosti za postizanje tih ciljeva. Urazmatranju problematike planiranja svakako se postavlja pitanje zato je ono nuno.Upravo zbog toga moemo istai dva konceptualna razloga, i to ogranienost resursa imotivisanost uenika. Ogranienost resursa (uslovi u koli) uslovljava njihovu planskuupotrebu kako bi se iskoristile sve mogunosti (nastavna sredstva i oprema, kabineti) i time

bi nastupile sve pozitivne posledice koje iz toga slede. Motivisanost uenika zahteva takoeplaniranje, pri emu se plan moe tretirati kao jedan od instrumenata ovladavanja tomproblematikom.

Iskustva i ideje, razvijene kod uenika u koli ili van nje, su osnova za planiranje nastave.


5/9


Nastava treba da bude organizovana tako da uenici razvijaju svoje ideje i da identifikujunova saznanja u odreenim aktivnostima i u kontekstu koji je njima blizak. Oblici uenjamoraju biti prilagoeni uzrastu. Nastavnici moraju da uzmu u obzir individualne razlikeuenika.

Pre asa priprema sredine za uenje iz razloga da bi se utedelo na vremenu i dobilasigurnost da se nijedan korak neete propustiti, kao i da bi predupredili komeanje ineodlunost prilikom formiranja uenikih radnih grupa, valjalo bi unapred pripremiti

prostor.

ta bi nastavnik trebalo da posebno ima u vidu pri planiranju nastavnog asa? Sadrajnu ikvalitetnu pripremu za nastavni as nastavnik treba da zasniva na pripremi za svakog

pojedinog uenika (eventualno grupe koje planira) uvaavajui njihove sposobnosti,

mogunosti i afinitete.

5. SPECIFINOSTI U ORGANIZACIJI NASTAVNOG ASA

Nastavnik u toku pripreme nastavnog asa treba da se pridrava sledeih metodikihpravila:

A. Na jednom nastavnom asu obrauje se jedna nastavna jedinica.

B. Svaki samostalan rad uenika treba proveriti kako bi uenici dobili povratnu informacijuo uspenosti svoje aktivnosti.

Rad organizovati kombinovanjem direktnog pouavanja i izvoenjem indirektne nastave. Ijedan i drugi oblik nastave ima svoje specifinosti. Direktna nastava uglavnompodrazumeva frontalni oblik rada, dakle dok nastavnik govori, uenici sluaju, zapisuju,

odgovaraju. Znanje se prenosi s nastavnika na uenike. Kod indirektne nastave uenici suaktivniji od nastavnika. Nastava je proces zajednike delatnost uenika i nastavnika.

Izgled kabineta mora biti uenicima prihvatljiv i kabinet bi trebalo opremiti za aktivnunastavu. Razmetaj uenika i nain sedenja treba dobro odrediti pazei pri tom da svakirazred / grupa ini vizuelnu celinu.

6. STRATEGIJE POUAVANJA

Proces uenja se odvija kroz raznovrsne aktivnosti uenika. Umesto pamenja i ponavljanjaonoga to nastavnik predaje, uenik prevodi znanja i upotrebljive informacije, povezujeznanja sa iskustvima steenim u socijalnoj sredini, vrednuje i sistematizuje znanja i, najzad,sam ovladava izvorima znanja i strategijama uenja. Promena naina uenja, tj interakcijenastavnik uenik podrazumeva promenu svih podsistema kole i svih uesnika u sistemuuenja. Menjanje nastavne prakse mogue je vriti kako u pogledu organizacije istrukturiranja nastavnog asa, primene metoda i oblika nastavnog rada, tako i u pogledu

primene kompletne nastavne tehnologije, voenja procesa uenja kao i uvaavanjaindividualnih razlika meu uenicima.

Poseban recept za rad u razredima u kojima se odeljenje deli u grupe ne postoji. Vano jeda nastavnici dobro proue strategije obrazovanja primerene manjim grupama (za rad urazredima u kojima se odeljenje deli u grupe). Pod strategijama podrazumevamo skup

postupaka kojima se eli postii eljeno stanje, dakle ostvariti ciljevi uenja nastavnogpredmeta.


6/9


Didaktiki put je ponekad vaniji od sadraja. Didaktika usmerava nastavnike unajaktivnije oblike rada. Prelaz iz manje sloenih u jo sloenije oblike rada je podreenciljevima, sadrajem i sposobnosti uenika.

Rezultati razliitih istraivanja o efektima obrazovanja u Srbiji daju osnove za razmiljanjeo tome u kom pravcu treba delovati i na koji nain raditi sa uenicima da bi svoja znanja

povezivali sa realnim ivotom, prepoznavali opte dobro, usvajali principe odgovornogponaanja i donoenja odluka.

Standardi postignua uenika nisu cilj, vesredstvo za ostvarivanje uspene nastave, to jeosnovna namera nastave zasnovane na primeni Standardi postignua uenika.

Standardi vode rauna o poboljanju komunikacije izmeu nastavnika i uenika zato to

bolja komunikacija olakava razmenu pojmova i unapreuje uzajamno sporazumevanje isaradnju. Standard takoe podrava metode ovladavanja uenja koje pomau ueniku, ak inajmlaima da se domognu znanja i umenja koja su im potrebna da bi pokazaliodgovornost i kooperativnost u odnosu prema drugim lanovima grupa (grupni rad).

U skladu sa ovim osnovnim principima, Standardi postignua uenika ohrabruje svenastavnike ukljuene u proces nastave nastavnog predmet Tehniko i informatikoobrazovanje da svoj rad planiraju i ostvaruju na potrebama, motivaciji, karakteristikama iresursima uenja, to podrazumeva da se zna sledee:

ta uenik eli da postigne znanjem o funkcijama maina;

da li eli da naui da ita oznake tehnikih karakteristika ureaja kako bi bioosposobljen da u potpunosti koristi ureaje;

ta ga motivie da ui osnovne grupe elektronskih komponenti;

profesionalna orijentacija uenika;

kakvo je znanje i iskustvo nastavnika;

u kojoj meri mogu da se koristi udbenici, radne sveske, odgovarajui prirunici,materijali za izradu praktinih vebi i drugi didaktiki materijali;

koliko vremena uenik moe, odnosno, eli ili je spreman da posveti uenju tj.uvebavanju u rukovanju jednostavnim alatima i mainama.

Polazei od takve analize situacije uenja za nastavni predmet Tehniko i informatikoobrazovanje, veoma je bitno da se do kraja definiu ostvarivi ciljevi koji uvaavaju potrebeuenika, okolnosti i raspoloiva sredstva.

Aktivnim uenjem uenici raznim aktivnostima usvajaju obrazovno-vaspitne ciljeve izadatke. Aktivno uenje aktivira matu i orginalnost uenika. Uenici kod ovog uenja

preuzimaju odgovornost za odluke u procesu uenja.

Uenje reavanjem problema i istraivanjem zahteva uenikovu samostalnost i aktivnost.Ova metoda uenja kod uenika razvija kreativnost, inovativno miljenje i radoznalost. Ciljovakvog uenja nije puko usvajanje injenica, znanja, nego usvajanje puteva dolaenja donovih saznanja. Uenik se nalazi oi u oi s problemom. Problem treba da sam otkrije,istrai i rei. Uloga nastavnika sastoji se u tome da se on to bolje prepozna u ulozi

pomagaa, a da nastava poprimi oblik smostalnog istraivakog rada uenika. Na krajutakvoga rada realizuje se diskusija o problemu.

Korelacijsko integracijska nastava zasniva se na povezivanju nastavnih sadraja iz vie


7/9


nastavnih celina. Uenici mogu birati aktivnosti u kojima e moi pokazati svojuoriginalnost i kreativnost.

Individualno uenje i pouavanje u nastavi najee se sprovodi kao grupni projekat. Uokviru projekta uenicima se zadaju individualni zadaci koje uenici mogu reavati u paruili manjim grupama. Time se zadovoljava potreba uenika za istraivanjem, tj.eksperimentisanjem materijalima iz njihovog okruenja. Osim to ovakvim nainom rada

podstiemo samostalnost uenika, buenje istraivake i druge znatielje, podiemo imotivaciju te utiemo na emocije uenika.

Individualizovana nastava vodi rauna o prethodnim iskustvima uenika, o mogunostimausvajanja novog znanja. Nju interesuje kakve podsticaje treba koristiti prema svakomueniku. Zato se u ovoj nastavi uloga nastavnika kvalitetno menja i nastava dobija

drugaije tokove. Ona pretpostavlja veliko poznavanje svakog uenika, kao i planiranjeprema interesovanjima i mogunostima svakog uenika.

7. PODSTICANJE KREATIVNOSTI U NASTAVI

Nije dovoljno da se uenici osposobe za usvajanje gotovih znanja, veda (na)ue kako sedolazi do saznanja. Umesto uloge pasivnih slualaca i primalaca informacija koje trebaupamtiti i reprodukovati, uenici na ovaj nain ue misliti. Poenta je, dakle, u afirmisanjukole miljenja, umesto pamenja gotovih injenica. Da li e se uenici iscrpljivati prilikomnapornog pamenja injenica ili e nova znanja promiljeno povezivati sa postojeimznaajno zavisi od zahteva koje postavlja nastavnik.

Kreativnost je, govorei uopteno, pokretaljudskog razvoja. Iz tog razloga je i Zavod za

unapre

ivanje obrazovanja i vaspitanja prepoznao znaaj kreativnost te je od 2004. godineraspisao Konkurs Kreativna kola koji je veoma zastupljen u kolama. Pod pojmom

kreativnosti se podrazumeva pronalaenje nekog novog, orginalnog reenja, pronalaenjeneobinog odgovora tamo gde ga drugi ne vide.

Strategije pouavanja uveliko podstiu uenikovu kreativnost. Te strategije vrlo su este ipoeljne u radu s uenicima. Uenici usmereni na samostalan rad, istraivaki rad,projektnu nastavu, simulacije imaju privilegiju da budu ravnopravan subjekt nastavnogprocesa. Uenik e tako, usmeren na traenje, istraivanje, imati oseaj sopstvene vrednostii sigurnosti.

Nastavnik ima zadatak podsticanja te kreativnosti. On mora biti pomaga, nenametljivkoordinator, sagovornik. Nastavnik ne moe direktno da stvori kreativnost kod uenika, alimoe da otkloni prepreke, stvori preduslove za njeno oslobaanje jer se kreativnost nalazi u

svakom ueniku. Nastavnik treba da osigura svojim uenicima kreativan proces. Treba ihosposobljavati da probleme reavaju na razliite naine, da menjaju usmerenost miljenjatokom reavanja problema, da kombinuju postojee i nove informacije na razliite naine,da preoblikuju zadatke ime otkrivaju nove veze i sadraje. Nastavnik mora dati uenicimaslobodu pa i mogunost da ponekad pogree, ali vano je da nastavni proces obilujekreativnim idejama. Kreativan nastavni proces doprinee uenikovom samostalnomostvarenju postavljenih zadataka, smanjie se dominacija nastavnika. Upravo je to uslov zasigurnost uenika, bez koje nema oslobaanja kreativnih potencijala, a potrebno je da vlada

pozitivna atmosfera, dakle klima saradnje, podrke, poverenja izmeu nastavnika i uenikakao i izmeu uenika.


8/9


Uenicima, takoe, treba osigurati dovoljno slobodnog rada, a ocenjivanje treba da seodvija tokom procesa rada kao njegov sastavni deo. Nastavnik ne bi smeo da kritikujeuenikove postupke, veih treba podsticati da ih sami uoe i isprave. Potrebno je ohrabriti i

bodriti uenike, podsticati njihovo samopouzdanje. Postoji velik broj specijalnih tehnikakoje slue za podsticanje kreativnosti u nastavi.

Nastavnik kao i drugi strunjaci, u razliitim drutvenim delatnostima, nije nikad dovoljnoprofesionalno osposobljen, niti je to mogue jednom za svagda postii. U vremenu brzihpromena kada jedna drugu sustiu i kada znanja brzo zastarevaju te ih je potrebno stalnoinovirati. Uenje, usavrvanje postaje imperativ vremena u kome ivimo. U drutvu kojeui, kola, nastavnik koji druge ui moraju i sami da ue.

8.

NASTAVNA SREDSTVA U NASTAVI

Nastavna sredstva koja se uvode u proces sticanja znanja i vetina treba uskladiti sasutinom predmeta (nastavnom temom) kako bi se na oigledan nain mogla tano i

pravilno prikazati svaka zadata veba koja bi bila uzor za izvoenje praktinog rada.Uenik ui i gledajui i posmatrajui oigledno nastavno sredstvo, ijom primenom unastavi metodom demonstracije nastavnik objanjava vebu i praktini zadatak.

Zadatak upotrebe oiglednog nastavnog sredstva podrediti zahtevu da ono dograuje udidaktikom smislu oiglednost ime se utie na kvalitet prenoenja znanja i sticanjavetina. Nastavna sredstva omoguuju da se uenicima pokau osnovne stukture pojma,tako da organizovano korienje vizuelnog materijala vodi ka stvaranju znanja i umenostiu korienju skica, razliitih modela i slino da bi se shvatili pojmovi onda kada je upotrebarei neadekvatna. Posredstvom nastavnih sredstava mogue je odvojene delove, pojedine

aspekte i nepovezano uenje integrisati u skladnu celinu.Smiljena upotreba nastavnih sredstava, izgrauje precizna opaanja, traganja, uoavanje

problema, kao i razliite intelektualne operacije, a pre svega funkcionalno miljenje.Nastavna sredstva, dakle, moraju biti ne samo u funkciji nastave, ve i u funkciji razvojamiljenja. Otuda opta funkcija nastavnih sredstava nije samo dopuna, ilustracija,demonstracija, objanjenje, prikaz nastavnih sadraja, ve aktivan uesnik u podsticanjurazvoja umnih sposobnosti uenika. Razliita znanja koja su uenici stekli uz pomonastavnih sredstava, podstiu ih na poreenja i razlikovanja, omoguavaju im razliituklasifikaciju i saznanja koja se iskazuju u zakljucima ili uoptavanjima. Prikazujuirazvitak u prirodi, tehnici i tehnologiji, drutvu, nastavna sredstva objanjavaju uzroke,veze i posledice.

Nastavna sredstva olakavaju nastavniku rad na pripremanju nastave, oslobaaju ga

suvinog izlaganja materije, uenicima pojaavaju koncentraciju na proces uenja, anastavnicima omoguavaju efikasniju individualnu pomo u nastavnom radu. Najzad,smiljeno korienje nastavnih sredstava moe dovesti do vee metodike raznovrsnosti unastavnom procesu i skratiti vreme potrebno za odreene pripremne radove. Valja imati naumu da savremena tehnika sredstva ne vre samo funkciju odreenih nastavnih sredstava,veu sve irem obimu poinju da vre i funkciju metoda uenja.


9/9


9. ZAKLJUAK

Nastavnici koji realizuju nastavu u odeljenju koje se deli u grupe, sigurno e se sloiti sapretpostavkom da smo u tom sluaju okrueni zanimljivostima uenja i sazrevanja u jednojtakvoj socijalnoj i pedagokoj zajednici. Meutim, da bismo pruili maksimum svojihznanja i vetina, moramo poznavati organizaciju ovog oblika nastave i specifinosti takvograda. Ciljevi su potrebni da bi se u procesu nastave svi faktori/uesnici pokrenuli naaktivnost. U poetku treba postaviti osnovni cilj. Nakon toga kontinuirano treba postavljatiostale ciljeve koji proizlaze iz osnovnog cilja ili su sa njim usklaeni. Ciljevi se definiu naindividualnom nivou (na osnovu Standarda postignua uenika) tako da se definie poetnataka ili postojee stanje, definie taka do koje treba stii i definie vreme u kojemu ciljtreba ostvariti. Strategija je put i nain postizanja postavljenih stratekih ciljeva (Standarda

postignua uenika) da bi se ostvarila vizija nastavnog predmeta, gde opremljenost kolasavremenim nastavnim tehnikim sredstvima dobija sve ire razmere, gde je njihovaprimena uklopljena u strukturu nastavnog asa, ime se ostavruju efekti koje moe daobezbedi oigledna nastava.

Dakle, kada govorimo o strategijama obrazovanja, mislimo na strategije uenja, strategijedoivljavanja i strategije vebanja. U strategijama uenja moemo razlikovati metodeuenja otkrivanjem kao to su: istraivanje, simulacija i projekti. Karakteristika ovihmetoda uenja je da uenici do novih znanja dolaze sopstvenom aktivnou. Ovde se valja

prisetiti mudre izreke: to ujem zaboravim, to vidim pamtim, to uradim znam. Mislimda ove rei dovoljno jasno kau i potvruju znaaj nabrojenih metoda. Naroito je vananjihova primena u radu sa odeljenjima koja se dele u grupe, izmeu ostalog, i za

podsticanje kreativnosti i stvaralatva uenika. Svaki nastavnik mora znati da rasporedisvoje vreme i da nastoji da u njegovom radu sve ide u najboljem smeru. Uspenost nastavekao kompleksne drutvene delatnosti na obrazovanju i vaspitanju mlade generacije takoe

je u velikoj meri uslovljena kvalitetom pripreme nastavnika.

Pripremanje za nastavu je stalan proces koji tee uporedo sa nastavnim radom i predstavljanjegov sastavni deo. Kae se uspean as je svaki dobro pripremljen as!

Na kraju moemo jo jednom potvrditi da ne bi bilo ni uspene nastave, ali ni uspenognastavnika ako ne bi bilo sklada izmeu navedenih funkcija. Jasno nam je da je prilinoteko odluiti se koja je od funkcija obrazovanja i vaspitanja najvanija i kojoj bi se trebalodati najvie panje, ali sutina je u tome da se sve usklade i da u nastavi vlada jednaharmonija.

10. LITERATURA

[1]

VilotijeviM.: Didaktika 2 (Organizacija nastave), Nauna knjiga, Beograd 1999.[2] ProdanoviT.: Didaktika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 1974.[3] SmiljaniD., MikariR.: Metodika praktine nastave i inioci koji je konstituiu,

Institut za ekonomiku i finansije, Beograd 2007.[4] SmiljaniD. : Faktori za uspeno izvoenje nastave tehnikog i informatikog

obrazovanja, Konferencija TIO 08, zbornik radova, aak 2008., str. 333-342[5] SmiljaniD.: Razvijanje uenikih sposobnosti pomou planirane i organizovane,

Konferencija TIO 10, zbornik radova, aak 2010., str. 168-176.

Documents

201 Dragana Smiljanic - Podsticanje i Razvoj Kreativnosti u Nastavi TIO