2 RGF BEOGRAD - геолошки факултет semestar/Tehnologija izrade busotina I... · Baržeza kopnene vode - uronjena PDF created with pdfFactory Pro trial version . 16

1RGF BEOGRADRGF BEOGRAD№ 2

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

http://www.pdffactory.com

2

Tipovi postrojenja za buTipovi postrojenja za buššenjeenje

U osnovi, sva postrojenja za bušenje se mogu podeliti na dve osnovne kategorije:I- postrojenja za rad na kopnu (onshore), iII- postrojenja za rad na vodi (offshore)

Može se odrediti i treća kategorija – postrojenja za bušenje na kopnenim vodama (u jezerima, močvarama i estuarima).

Mnogi smatraju da su ova postrojenja u stvari postrojenja za rad na vodi, zato što ona takođe buše u vodi.



3

Postrojenja za bušenje na kopnu se razlikuju u pojedinostima zavisno od njihove veličine (dimenzija) i prenosivosti.Prema njihovoj veličini ona su klasifikovana u sledeće grupe:1. Light duty (laka)2. Medium duty (srednja)3. Heavy duty (teška)4. Very heavy duty (veoma teška).

• Veličina postrojenja definiše maksimalnu dubinu bušenja.

5500 5500 –– 75007500(18000 (18000 –– 25000)25000)Very Heavy DutyVery Heavy Duty

3500 3500 –– 50005000(12000 (12000 –– 16000)16000)Heavy DutyHeavy Duty

1200 1200 –– 30003000(4000 (4000 –– 10000)10000)Medium DutyMedium Duty

1000 1000 –– 15001500(3500 (3500 –– 5000)5000)Light DutyLight Duty

MaxMax. dubina bu. dubina buššenjaenja,, mm ((ftft))VeliVeliččina postrojenjaina postrojenja

I - Postrojenja za bušenje na kopnu :



4

II - POSTROJENJA ZA BUŠENJE NA VODI:Uobičajeni tipovi postrojenja za bušenje na vodi su mobilna postrojenja, Mobile Offshore Drilling Units (MODU).

Zavisno od vrste bušenja postrojenja (MODU) su podeljena u dve glavne grupe:

1- Poduprta: Used basically for Exploration Drilling.

Obuhvataju: Uronjena-submersibles (barže, bottle types, arctictypes, inland barges) i Samopodižuća-jackups.

2- Plutajuća: Used mainly for development drilling.

Obuhvataju: Poluuronjena-semisubmersibles i Bušaće brodove-

drill ships.



5

II – POSTROJENJA ZA BUŠENJE NA VODI:

Postrojenja su prema veličini klasifikovana u sledeće grupe:1. Light duty2. Medium duty3. Heavy duty4. Very heavy duty.

Veličina postrojenja određuje maksimalnu dubinu bušenja.

Izbor postrojenja za bušenje na moru takođe zavisi od dubine vode, klimatskih uslova okoline i drugih faktora.



6

22-- BuBuššaaćći brodovii brodoviDrillDrill ShipsShips

22-- SamopodiSamopodižžuuććaaJackupsJackups

11-- PoluuronjenaPoluuronjenaSemisubmersiblesSemisubmersibles

11-- UronjenaUronjenaSubmersiblesSubmersibles::

aa.. BarBaržžee

bb.. Bottle TypesBottle Typescc.. ArArktiktiččkiki titippdd.. BarBaržžee za vode na kopnuza vode na kopnu

PlutajuPlutajuććaaFloatingFloating UnitsUnits

PoduprtaPoduprtaBottomBottom--SupportedSupported UnitsUnits

Vrste pokretnih postrojenja za bušenje na vodi



7

PoduprtaPoduprtaBottomBottom--SupportedSupported UnitsUnits

11-- Uronjena Uronjena ((SubmersiblesSubmersibles))::

Donji deo strukture leži na morskom dnu.

Uronjena platforma pluta na površini vode tokom selidbe sa

jedne lokacije na drugu.

Vetar, talasi i morske struje imaju mali uticaj na uronjene

platforme, zato što je osnova postrojenja u kontaktu sa dnom

mora/okeana.



8

a. Barže:q Prvi put su korišćene za bušenje na moru 1949.

q Bušotina u Meksičkom zalivu kod obale Luizijane – dubina vode 5,5 metara (18 ft).

q To je bila uronjena barža sa bušaćom opremom na čeličnim stubovima.

q Pokazano je da mobilna postrojenja mogu bušiti na moru.



9

PoPoduprtaduprta bbararžžaa -- uronjenauronjena



10

b. Bottle Types:§ Prvi put upotrebljena 1954.

§ Za bušenje u vodama dubine 9 metara (30 ft) i više.

§ Bottle-type postrojenje ima četiri visoka čelična cilindra (bottles) na svakom uglu strukture.

§ Glavna paluba-deck leži preko nekoliko čeličnih podupirača i cilindara-bottles.

§ Toranj i ostala oprema su postavljeni na glavnoj palubi-main deck.

§ Pri potapanju cilindri-bottles izazivaju da postrojenje uroni do morskog dna.

§ Početkom 1960-ih, najveće postrojenje ovog tipa bušilo je u vodama dubokim 45 m (150 ft).

§ Danas, su ih samopodižuća postrojenja (jackups) uglavnom zamenila;samopodižuća postrojenja (jackups) su jeftinija za izgradnju i mogu bušiti u dubljim vodama.

§ Neka od ovakvih uronjenih postrojenja su modifikovana tako da sada buše kao poluuronjena.



11

Uronjena Uronjena ((BottleBottle –– TypeType))



12

c. Arktički tip:ØNa arktiku naftna ležišta leže ispod dna plitkih mora kao što je Boforovomore.

ØUronjene platforme Arktičkog tipa imaju ojačani trup caisson.

Ø Jedna vrsta trupa ima ojačanu betonsku osnovu na koju je postavljeno postrojenje za bušenje.

Ø Dok je more bez leda tokom kratkog arktičkog leta, brodovi tegle platforme do lokacije za bušenje.

Ø Tamo se trup-caisson uranja na dno mora i bušenje započinje.



13

UronjenaUronjena -- aarrktiktiččkiki tiptip



14

d. Barže za kopnene vodeØ Barže za kopnene vode uobičajeno buše u močvarama, zalivima, baruštinama ili drugim plitkim kopnenim vodama.

Ø Pošto one često buše u močvarnim plitkim vodama, nazivaju ih i “močvarnim baržama“.

Ø Barže za kopnene vode imaju pravougaonu čeličnu kutiju — barge hullravnog dna, ravnih stranica.

Ø Toranj za bušenje i ostala oprema su postavljeni na palubi barže.

Ø Ove barže nemaju sopstveni pogon; nemaju ugrađene motore koji ih mogu preseliti sa jednog radilišta na drugo.

Ø Brodovi ih tegle do lokacije za bušenje.

Ø Tokom selidbe barže plutaju na površini vode.

Ø Kada je postavljena na lokaciju za bušenje, barža se potapa tako da leži na dnu mulja.



15

BarBaržžee za kopnene vode kopnene vode - uronjenauronjena



16

22-- SamopodiSamopodižžuućća a -- jjackupsackups: : Široko korišćene mobilne platforme za bušenje na moru

Plutaju na trupu prilikom tegljenja na lokaciju za bušenje

Većina modernih platformi ima tri nosača-noge sa trupom u obliku trougla

Ostale imaju četiri ili više nogu sa pravougaonim trupom

Nosači platforme mogu biti cilindrični stubovi

Oni takođe mogu biti otvorene-rešetkaste konstrukcije (kao i toranj).



17

Kada se trup platforme postavi na lokaciju za bušenje,

à Posada spušta nogare dok ne dotaknu morsko dno.

Zatim oni podižu ili spuštaju trup iznad visine delovanja najviših talasa.

Oprema za bušenje je na gornjoj strani trupa

Najveće samopodižuće platforme mogu da buše u vodama dubine do približno 120 metara (400 ft)

One su takođe u mogućnosti da izrade bušotine dubine 9000 metara (30000 ft).

Samopodižuće platforme su pogodne za oštre vremenske uslove.



18

SamopodiSamopodižžuuććaa--JackupsJackups



19

PlutajuPlutajućće e -- ffloatingloating uunitsnits

11-- Poluuronjene Poluuronjene -- ssemisubmersiblesemisubmersibles::Ä Poluuronjene platforme su među najvećim plutajućim postrojenjima ikada napravljenim.

Ä One mogu biti visoke preko 30 m (100 ft)

Ä Njihova glavna paluba je velika skoro kao i fudbalsko igralište 2500 m2.

Ä Većina poluuronjenih platformi ima dva ili više pontona na kojima je postrojenje za bušenje.

Ä Ponton je dug, uzan i šupalj čelični plovak-bova sa pravougaonim ili kružnim poprečnim presekom.



20

PlutajuPlutajućće e -- ffloatingloating uunitsnits

11-- Poluuronjene Poluuronjene -- ssemisubmersiblesemisubmersibles::

ÄOne se zovu poluuronjene, zato što su u poziciji za bušenje pontoni

uronjeni samo nekoliko metera ispod površine vode i nisu u kontaktu sa

morskim dnom.

Ä Glavna paluba leži na vrhu velikih cilindričnih ili četvrtastih stubova

koji se protežu naviše od pontona.



21

Poluuronjena Poluuronjena -- ssemisubmersibleemisubmersible



22

Ä Pri selidbi poluuronjenih platformi sa jedne lokacije na drugu njihovi

pontoni su uglavnom ispunjeni vazduhom.

Ä Uobičajeno je da ih tegle brodovi.

Ä Neke od poluuronjenih platformi su sa sopstvenim pogonom — imaju

ugrađene motore.

ÄKada su pontoni uronjeni ispod nivoa vode, talasi ne utiču na

postrojenja koliko bi mogli kada ona plutaju na površini.

ÄTako su poluuronjene platforme mnogo stabilnije od bušaćih brodova.

ÄUobičajeno se ove platforme održavaju na lokaciji za bušenje lengerima.

Ä Većina platformi ovog tipa radi u vodama dubine 300 do 1000 m (1000 - 3500 ft).

ÄMaks. dubina vode u kojima mogu da rade je 2500 m (8000 ft).

Ä Poluuronjene platforme mogu da buše do dubine od 9000 m (30000 ft).



23

Poluuronjene Poluuronjene -- ssemisubmersiblesemisubmersibles



24

22-- BuBuššaaćći brodovi i brodovi -- ddrillrill sshipshipsÄ Bušaći brodovi imaju sopstveni pogon i imaju trup koji im omogućava

pokretanje solidnom brzinom;

Ä Trup u obliku broda može poneti veliku količinu opreme i materijala potrebnog za bušenje;

Ä Oni si pogodni za bušenje na udaljenim lokacijama.

Ä Uobičajeno, tokom bušenje, bušaći brodovi se održavaju na lokacijipomoću lengera.

Ä U dubokim vodama bušaćim brodovima je potreban sistem za dinamičkopozicioniranje dynamic positioning system sa kompjuterski kontrolisanimmanevarskim propelerima thrusters i preciznim elektronskim senzorima.



25

ÄVećina bušaćih brodova deluje u vodama dubokim od 300 do 1000 m

(1000 do 3000 ft), ali mogi i do 3200 m.

Ä Oni mogu da izrade bušotine dubine preko 9000 m (30000 ft).

Ä Veliki bušaći brodovi mogu biti dugački više od 350 m, široki 30 m,

i sa trupom višim od 18 m.

Ä Oni su mnogo osetljiviji na loše vreme od poluuronjenih platformi.



26

BuBuššaaćći brodi brod



27

NajveNajvećće dubine bue dubine buššenja sa platformi na vodienja sa platformi na vodi

20032003Discoverer Deep SeasDiscoverer Deep Seas30513051

20012001Discoverer SpiritDiscoverer Spirit29652965

20012001Discoverer SpiritDiscoverer Spirit29532953

19991999Deepwater ExpeditionDeepwater Expedition27772777

19961996Discoverer 534Discoverer 53423202320

19881988Discoverer Seven SeasDiscoverer Seven Seas22762276

19771977SedcoSedco 47247212001200

19741974SedcoSedco 445445600600

GodinaGodinaPlatforma za Platforma za bubuššenjeenje

DDubina,ubina,mm



Documents

2 RGF BEOGRAD - геолошки факултет semestar/Tehnologija izrade busotina I... · Baržeza kopnene vode - uronjena PDF created with pdfFactory Pro trial version . 16