2 REKLAMEpodru~ju Pan~eva~kog rita. Radite za sebe i za dobrobit svoje zemqe da se ime kompanije ponovo pronese {irom sveta - naglasio je Jokovi}. V. G. PUTEVI OBAVE[TEWE Po{tovani

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

U zgradi Direkcije 27. decembraprigodnim koktelom obeleèn je ju-bilej, 73 godine od po~etka rada PKB-a. Tradicionalno toga dana prisutnina koktelu se}aju se pro{lih vremena,qudi i doga|aja iz bogate istorijekompanije. Prisutne je pozdravio Mom~iloJokovi} v.d generalni direktor PKBKorporacije koji je zaposlenimapoèleo puno uspeha u radu u Al-Dahri. Da ~uvaju kompaniju i vrednorade kao i u protekle 73 godine, danikada ne zaborave generacije za-poslenih koji su kompaniju od svetskogglasa izgradili isu{uju}i mo~varu napodru~ju Pan~eva~kog rita. Radite zasebe i za dobrobit svoje zemqe da seime kompanije ponovo pronese {iromsveta - naglasio je Jokovi}. V. G.

PUTEVI

OBAVE[TEWEPo{tovani ~itaoci, u 2019. godini o de{avawima u kompaniji Al Dahra Srbija d.o.o. moète ~itati uelektronskom izdawu novine. Uvek u korak sa novim tehnologijima PKB Korporacija, a od sada

Al Dahra,tako i {tampano izdawe novine zameni}e elektronsko.

UMESTO UVODNIKAPutevi su najva`niji proizvod qudskepameti, èqa i te`wi svakog po-jedinog ~oveka, a iznad svega velikihgrupa qudi, i mnogo generacija.Nastali su, kao i civilizacija, slojpo sloj, dan pod dan, ciq po ciq udugom vremenu qudskog sazrevawa idanas su koloteci vekovnihstremqewa naroda i generacija.Putevi koji ne vode nikuda ne postoje.To su samo napu{teni pravci gen-eracijskih gre{aka i istorijskih ne-doslednosti ili proma{aja.Nalaziti se na pravom putu, zna~iìveti i razvijati se dok je svakidrugi izbor izazivawe vremena i

okolnosti. Za takve izbore ire{ewa qudi moraju da buduposebni, ekstremno hrabri i svesniposledica koje mogu da proisteknu.Zato i najsavr{eniji putevi imajukrivine, raskr{}a i prekretnice.Na{a individualna opredeqewa daradimo ovo {ta radimo, vode naskroz sektor poqoprivredneproizvodwe u mo`da najstariju qud-sku delatnost: proizvodwu iobezbe|ewe hrane.To i jeste naj~is-

tija i najva`nija qudska usmerenost.@ivotni ciq, da koriste}i zakoneprirode, postiù}i dobre rezultate,dodatno utvr|ujemo generacijama de-terminiran put, projektovan zave~nost, ko zna kad, naporom na{ihprethodnih generacija. Dolaze}i doraskr{}a na velikim putevima,stièmo na mesta preispitivawana{ih opredeqewa, na{ih èqa ina{ih mogu}nosti. Raskr{}a se mogupredvideti i na putevima kojima se

ide prvi put, jer genetski kodovi qud-skog roda predvi|aju mogu}nostnaknadne spoznaje da se promenede{avaju na svakom putu.Putevi su mesta sazrevawa qudskepameti i izvori znawa nacija, grupa,pa i pojedinaca i zato ih treba po-hoditi otvorenih o~iju i aktivnograzuma.Na{a realnost govori da smo nave~nom putu, ratarskom i sto~arskom,krenuli ka nekim novim destinaci-jama na kojima }e na{ osnovni naporda stvori novo poqe na{e afirma-cije.

Vesna GAJI]

ZAÂRANI DEDA MRAZNOVOGODI[WA PREDSTAVA ZA DECU

U sve~anoj sali kompanije 21. de-cembra glumci pozori{ta “Panteatar” iz Beograda izveli su pred-stavu “Za~arani deda mraz”.Deca, roditeqi, bake i dekeuìvali su u uzbudqivojnovogodi{woj avanturi Deda mrazai wegovih vila. Mogli su da zavireu ku}u Deda mraza, sa strepwom daprate kako savladava prepreke naputu do wihovih ku}a. Na kraju kao usvakoj bajci i u ovoj Deda mraz jeuspeo da se izbori sa svimneda}ama i deci podeli poklone unovogodi{woj no}i.

U OSMOJ DECENIJI POSTOJAWASVEÂNO OBELE@EN JUBILEJ PKB-a

DOGA\AJI 5

ZADRUGARI I NOVINARI NA ISTOM ZADATKUZADRU@NI SAVEZ SRBIJE

ZAIGRAJU Centru za kulturu „Vlada Divqan”, 24. decem-bra KUD PKB odrào je godi{wi koncert podnazivom “Zaigraj”. Pred prepunom salom, 250izvo|a~a, od najmla|eg ansambla do veterana, uzvirtuoznu pratwu Velikog narodnog orkestra,izvelo je bogat program.Prisutnima se obratio Mom~ilo Jokovi}, v.d. gen-eralnog direktora PKB Korporacije a.d. kojiizme|u ostalog rekao da je KUD PKB u proteklih48 godina dao veliki doprinos razvoju kulture Sr-bije. Bio je promoter PKB i Srbije u svetu, do-bitnik velikog broja nagrada. Izrazio je nadu da}e tako biti i u godinama koje dolaze. Finansir-awe KUD nastavi}e PKB- Korporacija a.d uz pomo}Al Dahre Srbija doo. Poèleo je sre}ne novo-godi{we i boì}ne praznike ~lanovima kuda iprisutnima.Izvedene su igre iz Topli~kog kraja, [umadije, Ba-nata, Bina~ke Morave, Vojvodine, Podriwa,[opske i ô~enske igre iz Vrawa i Vladi~inoghana, igralo se i uz Hajd povedi veselo i ê`wacigana. Narodni orkestar izveo je splet narodnihmelodija, prvi put su starija i mla|a grupa peva~aizveli pesme sa Kosova i Metohije kao iz GorweP~iwe.

- Igrom i pesmom èleli smo da prisutnimado~aramo ìvot jednog igra~a, od wegovogdolaska na prvi ~as probe, kao pred{kolca samamom ili nekim starijim ~lanom porodice sabaletankama u ruci, igrawa u prvom ansablu,

turneja, nastupa, nagrada do igre u veteranima- rekla nam je Irena \or|evi}, sekretarDru{tva i umetni~ki rukovodilac peva~kihgrupa.Da je igra qubav i ìvot, pokazali su gledaocikoji su burnim aplauzima pozdravqali svakipokret i glas izvo|a~a, jer su to wihova decai unuci. Oni su onaj igra~ sa po~etka kon-certa. V. G.

U Sava centru 11. decembra odràna je Nacionalnakonferencija zadrugara Srbije i sve~anoobeleèno 14 godina rada Udruèwa novinara zapoqoprivredu AGROPRES. Skupu je prisustvovao ve-liki broj zadrugara iz svih krajeva Srbije, novinari,predstavnici institucija vezanih za oblast poqo-privrede, ministarstva, fakulteta, instituta i drugezvanice. Tom prilikom su se predstavile dve sloènezadruge iz Starog Slankamena i Ariqa, ~ijeproizvode su gosti mogli da probaju.Doma}in skupa, Nikola Mihailovi}, predsednikZadru`nog saveza Srbije, u svom obra}awu podsetioje prisutne da je Vlada Srbije u ovoj godini izdvojila

825 miliona dinara za pomo} pri osnivawu novihzadruga kroz projekat “500 zadruga u 500 sela”.Rezultat akcije je formirawe velikog broja novihzadruga, a postoje}e su dobile novac za kupovinuopreme neophodne za vi{u preradu proizvoda iizlazak na trì{te. Akcija Vlade Srbije nastavi}ese i u 2019. Godini, naglasio je Mihajlovi}.Dràvni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede,Senad Mahmutovi}, je istakao da }e kroz Nacrt za-kona o podsticajima agraru biti stvorena pravnaosnova da zadruge budu korisnici subvencija.Predsednik Udruèwa AGROPRES, Goran \akovi},pozdravio je prisutne i zahvalio se na saradwi. Is-

takav{i uspehe Udruèwa u mnogim projektima i za-hvalnost kompaniji “Dunav osigurawe” u realizacijiprojekta “Preduzetnice u agrobiznisu” uz podr{kuMinistarstva poqoprivrede, vodoprivrede i{umarstva. Najboqim agrarnim novinarima u ovojgodini uru~ene su prigodne nagrade. Dobitnicinagrada su Svetlana Kova~evi}, glavni i odgovorniurednik portala „Doma}inska ku}a”, Qiqana Vasi},novinarka emisije “Znawe imawe”. Plakete su dod-eqene i emisiji “Znawe imawe” za 45 godina posto-jawa i emisiji “Otkos“ za 18 godina rada. Nagradesu uru~ene urednicima emisija Jasmini Nikitovi} iSlavi{i Dabi`qevi}u. V. G.

Zaposleni u Slu`bi za bezbednost i zdravqe naradu, u periodu od 11. do 24. decembra, u ciquedukovawa zaposlenih, odràli su seminare nasedam gazdinstava u Pan~eva~kom ritu. Na pre-davawima je prisustvovalo vi{e od 500radnika, uglavnom proizvodnih zani-mawa.- Teme predavawa bile su: promenasvesti zaposlenih o va`nosti primenemera bezbednosti i zdravqa na radu,spre~avawe povreda, profesionalnihoboqewa i bolesti vezanih za rad, izbe-gavawe incidenata - slu~ajeva kada supovrede mogle nastati. Govorilo se i oproverama efikasnosti sprovedenihmera, kao i o procenama efikasnostisprovo|ewa mera, u smislu eliminacije

i smawewa rizika, odràvawu u ispravnom stawui obavqawe pregleda i ispitivawe sredstavarada. Bilo je re~i i o obezbe|ivawu sredstava iopreme za li~nu za{titu na radu i wihovo

odràvawe i testirawe, li~noj higijeni, ~isto}iradnog mesta i sanitarnog bloka, kontrolizdravqa zaposlenih, alkoholizmu, kao opasnostiza ìvot i rad, prevenciji kao temequ zdravqa i

pojava stresa na radnom mestu. Na krajusvakog predavawa otvarana je diskusijagde su zaposleni mogli da daju svoje sug-estije i primedbe - kaè DraganMileti}, direktor Slu`be BZR, u “AlDahri Srbija”, i dodaje da su se za-posleni uglavnom pozitivno izrazili oseminaru. Pitawa su se odnosilave}inom na neispravnost sredstava zarad i lo{ kvalitet li~ne za{titneopreme i wene nedostatke. Seminiri }e biti organizovani i unarednoj godini. V. G.

GODI[WI KONCERT KUDA PKB KORPORACIJE

IZ OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVQA NA RADUODR@ANI SEMINARI

INTERVJU6

BRANISLAV NEDIMOVI], MINISTAR POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE U VLADI SRBIJE

SRPSKI PROIZVODINA SVETSKOJ PIJACI

Uprkos napretku nauke u svim sferama ̀ ivota, u po-qoprivrednoj proizvodwi “fabrici pod vedrimnebom” rezultati rada jo{ uvek umnogome zavise od}udi prirode. Kakav je bio rod ratarskih i vo}ar-skih kultura ove godine, koliko para je izdvojeno ukasu za unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe imnogim drugim temama razgovarali smo saBranislavom Nedimovi}em, ministrom poqo-privrede, {umarstva i vodoprivrede u Vladi Repub-like Srbije.* Da li ste zadovoqni ostvarenim rezul-tatima u biqnoj proizvodwi? Da li je go-dina bila rodna?- Biqna poqoprivredna proizvodwa je ove godinezabeleìla zna~ajno boqe rezultate u odnosu napro{lu godinu. Proizvodwa p{enice dostigla jenivo od 2,9 miliona tona, {to je skoro 29 odstovi{e u odnosu na 2017. godinu i za oko 18 odstovi{e od desetogodi{weg proseka. Rod kukuruza je,prema procenama, iznosio skoro sedam milionatona i ~ak 73 odsto je ve}i od pro{logodi{weg, kadasu zabeleèni izuzetno lo{i rezultati uproizvodwi, a 15 odsto je ve}i od desetogodi{wegproseka.Boqi rezultati u proizvodwi ostvareni su i kod{e}erne repe, suncokreta i soje. Proizvodwa sun-cokreta je ove godine iznosila oko 734 hiqade tona,{to je 36 odsto vi{e od lawske proizvodwe i ~ak58 odsto vi{e od proseka u posledwih deset godina.Istovremeno, proizvodwa soje je u 2018. godinizabeleìla zna~ajno pove}awe od 40 odsto u odnosuna pro{logodi{we rezultate, dostiù}i nivo odskoro 646 hiqada tona, {to je za oko 47 odsto vi{eod desetogodi{weg proseka.Kada je re~ o proizvodwi vo}a, tako|e se beleìpozitivan trend. Proizvodwa jabuka ve}a je za 22odsto, a {qiva za 30 odsto u odnosu na 2017. god-inu. Pove}awe proizvodwe u odnosu na prethodnugodinu ostvareno je i kod malina (za 11 odsto) ivi{awa (za 37 odsto).* Kakvi su trendovi kada je re~ o izvozupoqoprivredno-prehrambenihproizvoda?- U prvih devet meseci ove godine, izvoz primarnihpoqoprivrednih proizvoda u velikoj meri rezulti-rao je dobrim rodom u pore|ewu sa istim periodomprethodne godine. Tako je p{enice iz ovogodi{wegroda izvezeno skoro tri puta vi{e nego u 2017. go-dini. S druge strane, smawen je izvoz kukuruza kaoposledica smawenog pro{logodi{weg roda, kao ijabuka, zbog visokog roda jabuka ove godine uEvropi. Konstantne koli~ine smrznute maline,kupine i vi{we izvoze se uglavnom na trì{teEvropske unije.Kada je re~ o negativnim trendovima u izvozu poqo-privredno-prehrambenih proizvoda u 2018. godini,moramo pomenuti smawewe izvoza belog {e}era uEU, koji se ove godine po prvi put ne nalazi u top

deset izvoznih proizvoda. Razlog za to svakako jeukidawe proizvodnih kvota za {e}er u EU, ~ime jeovo trì{te u velikoj meri postalo zasi}eno{e}erom iz EU i smawena tra`wa za uvoznim{e}erom, a treba imati u vidu i ulazak {e}era odtrske na trì{te EU.Kada je re~ o prera|enim poqoprivrednimproizvodima, vrednost izvoza ove kategorijeproizvoda pove}ana je za 13 odsto u prvih devetmeseci ove godine u odnosu na isti period pro{legodine. * Posle 30 godina postigli smo izuzetnozna~ajan dogovor o izvozu p{enice u Egi-pat. Kakvi su daqi planovi za izvozìtarica? - Centralna administracija za biqni karantin AREgipat uvrstila je Srbiju na listu zemaqa iz kojih jedozvoqen uvoz p{enice u skladu sa fitosanitarnimuslovima i zahtevima kvaliteta AR Egipat. U ciquverifikacije donete odluke neophodno je da egi-patski stru~waci do|u u posetu na{oj zemqi kako bise upoznali sa sistemom proizvodwe i fitosani-tarne kontrole p{enice. Stim u vezi, u toku su ak-tivnosti na organizaciji posete.* Posle osam godina ~ekawa, poqo-privrednicima su uru~eni prvi IPARDugovori? - Za programski period 2014 do 2020. godineIPARD 2 pruà investicionu podr{ku EU od 175miliona evra, a Srbija obezbe|uje dodatnih 55 mil-iona evra, {to je ukupno 230 miliona evra. Ukolikose uzme u obzir i deo koji korisnici finansiraju izsopstvenih sredstava to bi trebalo da dovede do in-vesticija u poqoprivrednu proizvodwu i preradu odoko 400 milona evra, {to }e podsta}i razvoj poqo-privrede i wenu pripremu za ozbiqnu utakmicu najedinstvenom trì{tu EU.

Trenutno se IPARD program sprovodi kroz dvemere koje se odnose na ulagawe u primarnu po-qoprivrdnu proizvodwu, prera|iva~ke ka-pacitete i marketing poqoprivrednih proizvoda.Akredituju se i nove mere tako }e naredne godinepoqoprivredna gazdinstva mo}i da uz podsticajulaù u seoski turizam.* Ponovo je realizovan konkurs za mladepoqoprivredne proizvo|a~e. Kakvo jebilo interesovawe? - Nakon uspe{no sprovedenog programa podr{kemladim poqoprivrednicima u 2017. godini,odlu~ili smo da i ove godine kroz podsticaj kojiima oblik start-ap podr{ke podrìmo novoos-novana poqoprivredna gazdinstva. U Upravu zaagrarna pla|awa pristiglo je 1.283 zahteva, {toje zna~ajno vi{e u odnosu na pro{logodi{wih767 zahteva. Maksimalni iznos podsticaja pogazdinstvu je sa pro{logodi{wih 1,2 miliona di-nara ove godine pove}an na 1,5 miliona dinara.Sredstava se ispla}uju unapred – u visini od 75odsto od vrednosti investicije, na osnovu pre-dra~una. Mladi poqoprivredni proizvo|a~inakon ulagawa moraju da opravdaju utro{enasredstva.Pored nabavke nove opreme i mehanizacije zaobradu zemqi{ta, setvu, ubirawe plodova, mladipoqoprivrednici su bili u prilici da, izme|uostalog, dobiju novac i za nabavku stoke, kao iopreme i mehanizacije za pripremawe sto~nehrane, p~elarsku opremu.Odlu~ili smo se da pored grantova, mlade poqo-privrednike podrìmo i kroz kreditnu podr{ku,za wih je fiksna kamatna stopa sa tri odstospu{tena na jedan odsto. Ove godine su mladi po-qoprivrednici podneli blizu 2.000 zahteva , abanke su plasirale preko 2,8 milijardi dinara.

za{tite na nivou EU, potrebno je {to pre uskladitidoma}e zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU. Min-istarstvo je pripremilo Nacrt Zakona o {emamakvaliteta za poqoprivredne i prehrambeneproizvode, a spremamo i specifikacije za naj-mawe tri proizvoda koji su za{ti}eni na na-cionalnom nivou u skladu sa pravilima koji vaèu EU. Planiramo da neposredno posle usvajawa Zakonakoje se o~ekuje u prvoj polovini idu}e godine, pod-nesemo zahtev za registraciju ovih proizvoda nanivou EU, kao i boqoj poziciji na{ih proizvo|a~a.* Na koji na~in }e podaci o poqo-privrednom zemqi{tu u dràvnoj svo-jini na portalu Geo Srbija doprinetiboqem upravqawu poqoprivrednimzemqi{tem?- Uprava za poqoprivredno zemqi{te je tokom2018. godine preduzela niz sistemskih mera saciqem popisa i uspostavqawa precizne evidencijepoqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini.Ovaj sloèn posao je okon~an tokom ovog meseca,kada su i posledwe jedinice lokalne samoupravedobile saglasnost Uprave na godi{we programeza{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednogzemqi{ta u dràvnoj svojini. Pored proverepravnog stawa za svaku pojedina~nu parcelu, to jepodrazumevalo i proveru fakti~kog na~inakori{}ewa svake pojedina~ne parcele kojom up-ravqa Ministarstvo poqoprivrede.Na ovom portalu, koji je dostupan i predstavqaservis svih gra|ana Srbije, postoji posebnarubrika – Poqoprivreda - Uprava za poqo-privredno zemqi{te, u kojoj su jasno mapirane svekatastarske parcele kojim upravqa Ministarstvopoqoprivrede. Osim wih ~ak su nazna~ene iparcele koje jesu u vlasni{tvu Republike Srbije,

* Poqoprivrednim gazdinstvima je od 1.januara 2018. godine omogu}eno da direk-tno prodaju robu „na ku}nom pragu“. Kakota mera uti~e na pove}awe wihovekonkurentnosti? - Pravilnikom koji je na snazi godinu dana,propisana su olak{awa u pogledu ure|ewa i opre-mawe objekata za klawe ìvine, ze~eva i kuni}a,preradu mleka i mesa na gazdinstvu ili doma}in-stvu. Pruèna je mogu}nost malim klanicama imini mlekarama da male koli~ine primarnihproizvoda ìvotiwskog porekla, sirovo mleko,jaja, ribu, meso krupne i sitne divqa~i mogu nes-metano da prodaju na gazdinstvimu – „ ku}nompragu“, doma}oj trpezi, lokalnoj pijaci.Sve ovo je omogu}ilo da se poqoprivredniproizvo|a~i na selu, naro~ito mladi, baveproizvodwom uz minimalna finansijska ulagawai ostanu na selu, a potro{a~ima su dostupniproizvodi vi{eg kvaliteta, bez aditiva.* Koliko proizvoda trenutno nosi oznakugeografskog porekla i koje sve mere Min-istarstvo nudi kako bi proizvo|a~iza{titili i brendirali svoje proizvode?- U Srbiji do sada ima 44 poqoprivredna iprehrambena proizvoda (osim vina i jakih alko-holnih pi}a) sa registrovanim imenom porekla iligeografskom oznakom. Pored podsticaja koje ost-varuju svi ostali proizvo|a~i, proizvo|a~iproizvoda sa geografskom oznakom imaju i dodatnepodsticaje za refundirawe tro{kova kontrole isertifikacije, refundirawe tro{kovaozna~avawa proizvoda sa kontrolnim markicama,te su u prednosti pri rangirawu za IPARD pod-sticaje za investicije u preradu i marketing poqo-privrednih proizvoda.Da bi na{i proizvodi mogli da u|u u proceduru

7

Vesna GAJI]

ali ih iz odre|enih pravnih ili fakti~kih razlogaUprava za poqoprivredno zemqi{te izuzima oddavawa u zakup. I one su popisane i evidentirane kao dràvna svojina. Klikom na te parcele ~akmoète da utvrdite i konkretan razlog izuzimawaod zakupa.Pozitivni efekti ovakve javne objave mapiranogdràvnog poqoprivrednog zemqi{ta su brojni –od ispuwavawa zakonskih i me|unarodnih obaveza,dobijawa zna~ajnog mehanizma za borbu protiv ko-rupcije obezbe|ivawem transparentnih i javnodostupnih podataka, efikasnije kontrole be-spravnog kori{}ewa dràvnog zemqi{ta, pa dove}e cene zakupa zbog o~ekivanog pove}awa brojazainteresovanih zakupaca na licitacijama ijavnim nadmetawima.

INTERVJU

AGRARNI BUXET ZA 2019.- U odnosu na ovogodi{wi buxet, sredstva namewena Ministarstvu poqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede za 2019. godinu su uve}ana za 17,4 odsto odnosno 7,7 milijardi dinara. U 2019. godiniona iznose 51,8 milijardi dinara. Od toga, skoro 37 milijardi nameweno je za podsticaje u poqo-privredi i ruralnom razvoju, ukqu~uju}i ukupna sredstva za IPARD, {to predstavqa pove}awe sred-stava za podsticaje za 23,1 odsto, odnosno za 6,9 milijardi dinara, u odnosu na podsticaje u 2018.godini. Najve}e pove}awe sredstava zabeleèno je kod IPARD podsticaja, 2,5 puta su ve}a sredstvanego u 2018, ukqu~uju}i i sredstva fondova EU za ovu namenu. Buxetska sredstva za mere ruralnog razvoja uve}ana su za 52,4 odsto. Pove}ana su i sredstva za di-rektna pla}awa za 3,5 odsto.Kada su mere podr{ke u pitawu, i u 2019. godini nastavi}emo sa sna`nom podr{kom sektoru sto~ar-stva. Premija za mleko }e i daqe biti sedam dinara po litru. Nastoja}emo da je subvencioni{emou odnosu na kvalitet, nakon izmene i dopune Zakona o podsticajima u poqoprivredi i ruralnomrazvoju, koji je u pripremi.Nastavi}emo sa podsticajnim sredstvima po grlu stoke za kvalitetne priplodne mle~ne i tovne krave,kao i za kvalitetne priplodne ovce, koze i krma~e. Izmena ovog Pravilnika za kvalitetna priplodnagrla odnosi}e se na liberalniji stav Ministarstva u odnosu na broj grla koji je neophodan za sticaweprava na podsticajna sredstva za one proizvo|a~e koji se bave proizvodwom u marginalnompodru~jima.To zna~i da kod kvalitetnih priplodnih krava minimum ne}e biti tri, ve} dva grla, kodovaca ne 30, ve} minimum 10 grla, koza ne10, ve} pet grla.Za narednu godinu izdvojili smo novac za podsticajna sredstva za tov junadi, sviwa, jagwadi i jaradi.Za tovnu junad ona }e biti uve}ana sa 10 na 15.000 dinara po grlu. U 2019. godini }e se tako|e nastaviti i sa podsticajnim sredstvima za proizvodwu konzumne ribe ipo ko{nici p~ela. Za sve ove mere podr{ke oni proizvo|a~i koji se bave organskom proizvodwomimaju dodatni podsticaj u iznosu od 40 odsto na definisane iznose podsticaja.Za sektor sto~arstva se izdvajaju bespovratna sredstva, kako u primarnu proizvodwu tako i u preradumesa i mleka. Iznos bespovratnih sredstava je od 50 do 65 odsto od iznosa investicije, u zavisnostida li korisnici podsticajnih sredstava pripadaju podru~ju sa oteànim uslovima rada.Nastavi}emo sa kreditnom podr{kom i u sektoru sto~arstva, odnosno, nastavi}emo dasubvencioni{emo kamatnu stopu.

SARADWA SRBIJE I UAE- Prijateqski bilateralni odnosi, neposto-jawe otvorenih pitawa u me|usobnoj saradwi,kao i realni potencijali i komlementarnostprivrede dve zemqe, pruàju realnemogu}nosti za unapre|ewe saradwe u oblastipoqoprivrede. U prethodnom periodu u saradwi sanadle`nim organom UAE izra|eno je petme|unarodnih veterinarskih sertifikata zaizvoz iz na{e zemqe u UAE i to: mesa goveda,ovaca, koza i ìvine i proizvoda od mesa,mleka i mle~nih proizvoda, jaja i proizvodaod jaja, meda i drugih proizvoda od meda, kaoi izvoz matica p~ela i bumbara.Za uvoz iz UAE usagla{eno je Zdravstvenouverewe za uvoz proizvoda ribolovanamewenih ishrani qudi. Moram danapomenem da privrednici koji èle daizvoze u UAE moraju da imaju i halal serti-fikaciju. Ranije su usagla{eni i svi dokumenti kojitreba da prate po{iqke hrane biqnog ime{ovitog porekla iz obe zemqe. Tokom2017. godine ostvarena je razmena poqo-privredno – prehrambenih proizvoda u ukup-noj vrednosti od 20,5 miliona USD, {to je uodnosu na 2016. godinu pove}awe od 68 odsto.Do rasta ukupne trgovine do{lo je pre svegazahvaquju}i rastu izvoza iz Srbije od 76odsto. Na trì{te UAE smo izvezli proizvodeu vrednosti od 20,4 miliona USD, najvi{ecigarete, testenine bez jaja, semenski kukuruz,sladoled, sveè jabuke, slatke biskvite,bra{no i griz od soje, pekarske proizvode. IzUAE smo najvi{e uvozili ekstrakte od duvana,seme susama, crni ~aj, zeleni ~aj, duvan za vo-dene lule, proizvode od ~okolade, duvan za`vakawe, prène bademe i pista}e, suve urme.Kada je re~ o prodaji PKB-a, “Al Dahra” jepouzdana kompanija koja ve} posluje {iromsveta i ozbiqan je investitor kada je re~ opoqoprivredi i proizvodwi hrane. ProdajaPKB je bila jedino re{ewe, jer su mu kaodràvnom preduze}u bile potrebne velike in-vesticije koje je mogao da ponudi samo pri-vatni kapital. Za nas je izuzetno zna~ajno {to}e biti o~uvan sto~ni fond i zadràna os-novna delatnost, kao {to }e biti zadrànve}i broj zaposlenih.

8 OSIGURAWE

KOMPANIJA DUNAV OSIGURAWE

Osigurawe primarne poqo-privredne proizvodwe posledwih go-dina doìvqava ekspanziju, ali ne utolikoj meri koju bi trebalo da ima.Uzroci tome su mnogobrojni,poku{a}emo u tekstu da odgovorimona neka pitawa.Situacija na trì{tu osigurawa po-qoprivredeU dosada{woj osiguravaju}oj praksi,obim osiguravaju}eg pokri}a je vari-rao od devet do 12 odsto ukupnog po-tencijala neposrednepoqoprivredne proizvodwe, postrukturi koja je interesantna sa as-pekta rizika koji mogu biti predmetosigurawa. Navedeni procenatobuhva}enosti poqoprivrednihgazdinstava se odnosi na sva osigu-ravaju}a dru{tva koja se bave osigu-rawem poqoprivrede. KompanijaDunav osigurawe, koja je jedinadoma}a osiguravaju}a ku}a sa tradi-cijom dugom vi{e od 140. godina, usvojoj ponudi sa vi{e od 90proizvoda izme|u ostalog pruà us-luge i osigurawa poqoprivrede(usevi, plodovi, ìvotiwe). Kaolider na trì{tu ~vrsto je re{enada u budu}em vremenu pruì adek-vatnu za{titu poqoprivrednimproizvo|a~ima. Dunav osiguraweima u~e{}e od 52 odsto od ukupnogosiguranih povr{ina, sa trendomstalnog rasta. Samo u pro{loj go-dini zabeleèn je rast od 17 odsto.Gde je problemRazlozi zbog kojih se poqoprivrednagazdinstva odnosno obradivepovr{ine u tako malom procentu os-iguravaju, mogu se traìti sa jednestrane u neobave{tenosti poqo-

privrednih proizvo|a~a o prednos-tima koje pruà osigurawe, a sadruge strane u slabo razvijenoj po-

qoprivrednoj proizvodwi. Slabarazvijenost ogleda se u malim ula-gawima pa samim tim i malim pri-nosima, {to rezultira da je tro{akosigurawa visok.Re{ewe eventualnih problemaSa intenzivirawem poqoprivredneproizvodwe, velikim ulagawima uciqu postizawa visokih prinosa,ra{}e i interes za osigurawem. Up-ravo u ovoj ~iwenici kao ipoja{wewima oko subvencionisawapremije osigurawai sprovo|ewa uredbi o podsticajupoqoprivredne proizvodwe putemkreditne podr{ke od stranenadle`nog ministarstva, KompanijaDunav osigurawe svojim stru~nimkadrovima i uvek blagovremenim in-formacijama stoji na raspolagawupoqoprivrednicima. Navedene ak-tivnosti prisutne su u svim delovimaSrbije, {to jo{ jednom govori o

OSIGURAWE POQOPRIVREDNE PROIZVODWE

ozbiqnosti Kompanije i èqi da se{to vi{e pribliì proizvo|a~ima iudovoqi wihovim zahtevima. Podr{ka dràve poqoprivred-nicima u smislu osigurawa, da li jeona dovoqna i moè li se unapred-iti Uredbom Vlade Srbije va} nekolikogodina unazad se sa 40 odsto od vi-sine premije osigurawa regresiraosigurawe ìvotiwa, useva iplodova registrovanih poqo-privrednih gazdinstava. KompanijaDunav Osigurawe je potpisnik Ugov-ora sa Ministarstvom za poqo-privredu, {umarstvo i vodoprivreduo sprovo|ewu Uredbe o podsticajupoqoprivredne proizvodwe putemkreditne podr{ke kroz subvencioni-

sawe dela kamatne stope i Uredbe outvr|ivawu Programa kreditne

podr{ke za razvoj sto~arstva. OvimUgovorom, Ministarsvo poqo-privrede pla}a 100 odsto premije zaosigurawe ìvotiwa koje su predmetsubvencionisanog kredita.Gde je najve}e interesovawe za osig-uraweUvo|ewem kategorije registrovanihpoqoprivrednih gazdinstava, in-teresovawe za osigurawe biqneproizvodwe i ìvotiwa je poraslo.Svakako da je ovome doprinela ̀ eqada se osiguraju visoka ulagawa uproizvodwu. Ovde pre svegapredwa~i osigurawe u intenzivnojproizvodwi vo}a i povr}a, kao i os-igurawe ìvotiwa na velikim idobro opremqenim farmama.RezimeOsigurawe u su{tini predstavqaekonomsku meru, koja zasnovana naprincipu uzajamnosti, obezbe|uje ob-novu onoga {to je uni{teno. Ovadefinicija vaì i u osigurawu useva,plodova i ìvotiwa.Iz tog razloga pozivamo sada, prednastupaju}u sezonu, sve poqo-privredne proizvo|a~e da osigurajusvoju poqoprivredu proizvodwu uciqu ja~awa sopstvene ekonomskemo}i na obostrano zadovoqstvo.Sve informacije vezane za osigu-rawe poqoprivrede moète dobitina telefon 011/2692-490

Dipl.in`.poq. Jovica Jovi}Dr.vet.med. Radoslav An|eli}

- Poslovi odràvawa akreditovanih metoda i re-dovna ispitivawa koje laboratorija obavqa, pri-marni su procesi i aktivnosti svih zaposlenih.Eko-Lab je prema planu ocewivawa u oktobruuspe{no zavr{io tre}e nadzorno ocewivawe odstru~nog tima ATS-a. Kada je u pitawu mati~nakompanija, najve}i deo poslova tokom 2018. godinevezan je za ispitivawe agrohemije zemqi{ta i

kvaliteta i zdravstvene ispravnosti semena po-qoprivrednog biqa. Tokom godine, redovno seispituje kvalitet sirovog mleka, kabaste i koncen-trovane hrane za ìvotiwe i povr}a. U ciqu kon-trole i o~uvawa ìvotne sredine, redovno seprati kvalitet otpadnih voda- kaè mr Pupavac.Planovi Eko-Laba za naredni period su, premawenim re~ima, angaòvawe na obnavqawu serti-fikata, odnosno reakreditaciji laboratorije. To}e laboratoriji omogu}iti saradwu sa ve}im bro-jem novih klijenata i pro{irewe saradwe sa pos-toje}im. - Posebno bih naglasila aktivnosti u ciqupro{irewa obima ispitivawa u oblasti predmetaop{te upotrebe, {to je od ove godine sasvim novaoblast u radu Eko-Laba i prelazak na novu reviz-iju standard SRPS ISO/IEC 17025:2017. Na nivouEvropske akreditacije pokrenuta je inicijativa zareviziju standarda ISO/IEC 17025:2006. koja je iusvojena tokom 2017. godine. Inicijativa jepokrenuta jer je do{lo do promene okolnosti, kao{to su tehni~ko-tehnolo{ki procesi, nau~nihdostignu}a u svim oblastima, potrebe konzume-nata, komunikacije sa infrastrukturom kvaliteta,potrebe kompanija iz svih oblasti, razvoja infor-maciono-tehnolo{kog sektora i mnogih drugih za-hteva, koji su se mewali u prethodnim godinama.Institut za standardizaciju Srbije je 29. decem-bra pro{le godine usvojio i izdao novu revizijuovog standarda, koju su sve laboratorije, koje radepo ovom standardu, u obavezi da primene tokom trigodine prelaznog perioda. Eko-Lab je usvojio planprelaska na novu reviziju standarda tokom 2019.godine - kaè mr Pupavac.

Laboratorija za upravqawe kvalitetom, Eko-Lab, ove godine je obeleìla {est decenijauspe{nog rada. Od osnovawa 1957. godine,razvija i unapre|uje sistem kvaliteta, svoje pro-cese rada i utvr|uje, analizira i preispituje za-hteve i potrebe korisnika usluga. Sve ovo za ciqima zadovoqewe zahteva i potreba svih u~esnikau lancu proizvodwe, prometa, nadzora nadtrì{tem i potro{a~a, a u skladu sa vaè}im za-konskim propisima.Eko-Lab je, prema re~ima direktorke, mrSweàne Pupavac, laboratorija za ispitivawehrane, hrane za ̀ ivotiwe, izpitivawe zemqi{ta,otpadnih voda i ispitivawe kvaliteta izdravstvene ispravnosti semena poqoprivrednogbiqa.Sve ove aktivnosti laboratorija sprovodi krozjasno definisane procedure, uputstva i pro-tokole, a u skladu sa Politikom kvaliteta.Eko-Lab danas svojim obimom rada predstavqazna~ajnu kariku u lancu stru~nih slu`bi i speci-jalizovanih ustanova na na{em trì{tu i dajezna~ajan doprinos razvoju i stru~nomusavr{avawu svih u~esnika u lancu proizvodwei prometa bezbednih proizvoda, neophodnih zaishranu i op{te zdravstveno stawe qudi i ìv-otiwa.Laboratorija Eko-Lab DOO obnovila je akred-itaciju, kojom je potvr|ena kompetentnost za oko300 akreditovanih metoda. Tre}im redovnim nad-zornim ocewivawem od strane tima Akredita-cionog tela Srbije (ATS), laboratorija jepotvrdila kompetentnost na postoje}e metodeispitivawa i pro{irila broj analiza za ispi-tivawe predmeta op{te upotrebe i kozmeti~kihproizvoda u nadle`nosti Ministarstva zdravqaRepublike Srbije.

9POSLOVAWE

[IRI DELOKRUG RADALABORATORIJA EKO-LAB

Qiqana RI\O[I]

PROIZVODWA10

NA POQIMA PANÊVA^KOG RITA I SURÎNA

ORAWE ZAVR[ENO NA SEVERU Na kraju 2018. sumiraju se utisci o proteklojproizvodnoj godini. Ratari je nisu ocenili kao “rodna”, ali su zadovo-qni prinosom soje, kukuruza i semenskog sun-cokreta. Dobar prinos dala je lucerka, oko 10tona po hektaru, dok je suncokret podbacio u rodu.Vremenske prilike nisu pogodovale radovima upoqu. Dok je prole}na setva protekla u optimal-nim uslovima, ètva se oduìla zbog niza ki{nihdana. Do jula je bilo dovoqno padavina. Posletoga nastupio je su{ni period koji je trajao dokraja novembra. To je oteàlo orawe, pripremuza setvu, nicawe, ali je omogu}ilo nesmetano ubi-rawe useva. Letwa su{a odnela je deo roda, alisu silosi bili puni soje i kukuruza {to }e podmir-iti potrebe za sto~nom hranom u narednom peri-odu. Posle sne`nih padavina tokom decembra zemqanije vi{e suva. Orawe se odvija u optimalnimuslovima, ali je tawirawe prekinuto zbog snega iproklizavawa mehanizacije. Potrebno jo{ neko-liko dana da zemqa upije vlagu. U toku je osnovnaobrada zemqe. -Poorano je 11.250 hektara, a nepooranihpovr{ina preostalo je ukupno 2.950 hektara, a odtoga 1.750 na gazdinstvu “7.juli” i 1.200 u ritu.Tamo gde je zemqa bila pogodnija za obradu, nagazdinstvima na severu Pan~eva~kog rita, oraweje zavr{eno (“Dunavac”, “Pionir” i “Prelaz”).

Ostalo je nepoorano oko 400 hektara na“Kovilovu” i “Lepu{nici”, oko stotinu hektara u“Padinskoj Skeli” i ne{to povr{ina u “ênti” i“Mladosti”. Ratari ~ekaju optimalnije vremenekepriliike da potawiraju preostalih 7.900 hektara,a za tu operaciju mrazevi bi doborod{li – kaèMiloje Kur}ubi}, glavni tehnolog biqneproizvodwe u “Al Dahri Srbija”.

Ukoliko bude blaga zima ratari o~ekuju da }ep{enica i je~am, spremni do~ekati prole}e. Semekoje je kasnije posejano dobilo je potrebnu vlagupa je po~eo proces klijawa, nicawa i daqi razvoji rast useva. Nicawe je usporeno zbog niskih tem-peratura koje ne odgovaraju pojavi bolesti, a ni{teto~inama, pa, za sada, nema potrebe za inter-vencijama u za{titi useva. V. P.

STIGLI NAJSAVREMENIJI TRAKTORI

“CRVENKO” ZA BR@U OSNOVNU OBRADUU kompaniju “Al Dahra Srbija” stigli su najsavremeniji zglobni traktori guseni~arimarke “KEJS IH kvadtrak 620” (CASE IHQuadtrac 620). Jedan od wih je 21. decembraisproban na terenu gazdinstva “Kovilovo”.Re~ je o najsavremenijoj generaciji poqo-privrednih ma{ina sa maksimalnom snagomod 620 kowskih snaga koji su nameweni agre-gatirawu sa prikqu~cima ve}eg radnog zah-vata. Novi “crvenko”, kako su ga nazvaliradnici, opremqen je ure|ajem za elektron-sko navo|ewe i pra}ewe radnih parametarama{ine. Traktoristima preostaje da na krajuparcele, kad zavr{e prohod, samo okrenutraktor. - Sa osnovnom opremom teàk je 24.629kilograma. Umesto to~kova ima ~etiri gumenegusenice. Traktor ove snage ima mogu}nostagregatirawa sa prikqu~cima mnogo ve}egradnog zahvata i mogu}nost ve}ih radnih brz-ina, pa samim tim i ve}u produktivnost rada,odnosno u~inka po jedinici vremena – kaèmaster inèwer Milica Biì}, koordinatorza poqoprivrednu mehanizaciju iz Sektoratehni~ke operative.

- Isprobali smo ga u te{kim uslovimaproizvodwe, po snegu. Ina~e, radni zahvatbi mogao da se pro{iri za jo{ jednu ver-

tikalu, da su bili povoqniji uslovi za rad.Umesto 12 bilo bi 14 radnih tela, pa biu~inak bio ve}i – kaè Goran Jovanovi},inèwer za poqoprivrednu mehanizaciju uradnoj jedinici “Eksploatacija poqo-privrednih ma{ina”. Obuku za rad na ovoj mo}noj ma{ini, zasada, pro{lo je trinaest radnika. Prvi me|uwima bio je Adam Bosinci, koji pripadatre}oj generaciji traktorista u nekada{wemPKB-u. Wegov deda i otac su bili majstoribrazde, a Adam }e imati tu ~ast da vozi dosada najja~i i najve}i traktor koji je ikadavi|en na poqima Rita. - Za otprilike oko dva sata “crvenko” jepoorao sedam hektara, dok su dosada{witraktori tokom jedne smene prelazili ukupnooko sedam hektara. I pored toga {to moèsam da drì pravac, ne moram sve vreme dadrìm volan, morate da budete pa`qivi uvo`wi. Ne moè da o~ita banderu, drvo, pawili neki predmet na wivi i da se sam zaus-tavi. Elektronika je sli~na kao kod starihtraktora, ali vo`wa je druga~ija -obja{wava Adam. V. P.

Adam Bosinci pored novog traktora

Orawe novim traktorom

- Da bi se bilo koji posao na farmi uradiokvalitetno, bitna je saradwa svih, po~ev{iod direktora gazdinstva, preko rukovodiocasto~arstva, pomo}nika na podmlatku, rad-nika, do veterinara koji radi na le~ewu.Ovo je „ìva“ proizvodwa i u woj svakod-nevno dolazi do problema. Kada je hladno,kao sada, naro~ito su pove}ane respira-torne infekcije. To od nas zahteva stalno ipa`qivo pra}ewe situacije jer, bilo kojiproblem da se pojavi, va`no je reagovati navreme- isti~e Ruì~i}.Pored zdravstvene za{tite teladi, na{sagovornik se bavi i le~ewem sterilitetakrava u prve ~etiri {tale na farmi. Prema wegovim re~ima, u intenzivnomna~inu uzgoja krava, farma moè da ìvisamo ako ima steonih krava i bude telewa. - Postoji vi{e faktora koji uti~u nasteonost krava, a najbitnije je svakoj ìv-otiwi i re{avawu zdravstvenog problemukoji ima, posebno pristupiti. Za pravilanrazvoj jajnika, bitan je uzgoj i na~in ishraneènskog podmlatka, sve do uzrasta junice iprvog telewa, a na to se nadovezuje adek-vatan i kontinuiran rad veterinarskeslu`be. Kravama kaj~e{}e oboqevaju repro-duktivni organi, imaju metaboli~keporeme}aje i oboqewa nogu.Steonost krava se utvr|uje sa oko 30 dana,sa oko dva meseca se potvr|uje, a tadavidimo da ploda nema, da je do{lo do em-brionalnog uginu}a, {to je jo{ jedan odproblema sa kojim se suo~avamo - kaèRuì~i}.

- Uzgoj teladi u individualnim ku}icama sepokazao kao jako dobar vid uzgoja. Korak daqeu individualnom dràwu mogao bi da se napraviizgradwom nadstre{nica na ku}icama. To dosada nismo uradili jer nismo imali dovoqnomaterijalnih sredstava, a nadam se da }e novivlasnik firme, to smatrati opravdanom inves-ticijom - kaè Ruì~i}.Telad iz individualnih ku}ica se, radi daqeg uz-goja, sme{taju u 9. ili 10. {talu, gde se grupnodrè. Kada je hladno, na farmi nastoje da im,pored redovnog odràvawa higijene objekta iudobne prostirke, zatvarawem bo~nih vrata,obezbede i adekvatnu temperaturu. Savla`no{}u vazduha se te{ko izboriti i tokomletweg perioda, kada su temperature visoke, aona je izuzetno {tetna po zdravqe ove na-josetqivije kategorije goveda.Prema re~ima na{eg sagovornika, u najranijemuzrastu telad uglavnom oboqevaju od enterita ipneumonija. Sa enteritima se ranije izbore,dok pneumonije predstavqaju problem i kodstarije teladi.

Zdravqu teladi na farmi „Kovilovo“ se poklawavelika pa`wa, a o podmlatku mahom brine DVMZoran Ruì~i}.Prema wegovim re~ima, briga o teladima po~iweu trenutku wihovog dolaska na svet.- Najva`niji je prihvat teladi od prvog trenutkaro|ewa. U toku prva dva sata mora da popijekolostrum jer kao za{titu od majke, preko wegadobija imunoglobuline. Ako od majke, iz bilo kograzloga, kolostrum nije dobar, moè se dati oddruge sveè oteqene krave ili odmrzavawem izbanke“ kolostruma - kaè Ruì~i}.Telad u porodili{tu ostaju oko sedam dana, anakon toga se prebacuju u individualne ku}ice.Do maja pro{le godine, u individualne ku}ice susme{tana samo ènska telad, dok su mu{ka bilasme{tena u 19. {tali. Uprkos tome {to su nafarmi preduzimali sve neophodne mere, objekatje bio dezinfikovan, ~ist, suv, teladima seposve}ivala velika pa`wa, bilo je izvesnihproblema sa uzgojem mu{ke teladi. Tada je donetaodluka da se u individualne ku}ice sme{ta teladoba pola, gde ostaju oko mesec dana.

11STOÂRSTVO

FARMA „KOVILOVO“

Qiqana RI\O[I]

ISHRANA TELADINa svakoj farmi, kvalitetan kolostrum krava se uzima i u plasti~nimfla{ama zamrzava. Uvek ga ima dovoqno jer uvek postoje i krave ~ijikolostrum nije kvalitetan, on se baca, a wihovu telad treba nahran-iti. Tada se zamrznuti kolostrum odmrzava, zagreva na temperaturuizme|u 37 i 38 stepeni Celzijusa i daje teladima. Mala telad, tokomprvih sedam dana ̀ ivota, napajaju se iz kantice, a kada pre|u u ku}ice,uz pomo} milk-taksija. Napajawe iz milk-taksija ima izuzetne pred-nosti jer odràva temperaturu mleka. Kada bi se mleko od {tale doindividualnih ku}ica preterivalo bez milk-taksija, pri spoqnoj tem-peraturi u minusu, temperatura mleka bi opala za nekoliko stepeni,a to niukom slu~aju ne bi prijalo teletu.

ODLI^NO ZDRAVQE PODMLATKA

ODLI^NO ZDRAVQE PODMLATKA

Ne moète da dobijete proizvod koji je defin-isan specifikacijom za za{titu odre|enogproizvoda – navodi Dragojevi} nevoqeproizvo|a~a koji zavise od }udi prirode. Ukoliko se utvrdi da proizvod ne ispuwavastandard, onda te godine ne moète da dobijeteoznaku geografskog porekla. Kvalitet ostanesamo na papiru. Vrhunsko vino mora da is-puwava odre|en standard. Mora da ima 60 ili

80 odsto nektara neke biqke. A, kako kada tegodine biqka nije medila? Dragojevi} je potvr-dio da u Srbiji nema dovoqno stru~nog kadrakoji bi obavqao organolepti~ku kontrolumeda, pa je na trì{tu mnogo falsifikata ila`nih etiketa kao {to su “prirodno vrcanimed”. Proizvo|a~ “fru{kogorskog lipovog meda”, sasertifikatom, otkrio je da se na izlo`bi naTa{majdanu od 60 do 90 odsto tegli prodajepod oznakom “homoqski med”. Proizvo|a~i suponekad iskreni i {ale se na svoj ra~un: “janemam homoqski med” ili “homoqski med saCera”. Gde nastaje homoqski med? Nastaje namostu izme|u Kovina i Smedereva. împre|ete iz Vojvodine u uù Srbiju, odmahpostaje “homoqski”. Kamenov~ani tvrde da jeKamenovo predvorje Homoqa, pa svoj medtako|e zovu “homoqski”. Dobra reklama je uvek privla~na, samo jepitawe da li je istinita?

DOGA\AJI14

Vera PONTI

Kako stati na put tome da svaki ajvar u Srbijibude “leskova~ki”, svaki kupus “futo{ki”, asvaki med “homoqski”, poku{ao je da odgovoriZoran Dragojevi} iz Zavoda za intelektualnusvojinu, na tribini 13. Sajma etno hrane uBeogradu. On je pred malobrojnom publikom,me|u kojima su bili proizvo|a~i Udruèwa“Original Srbija”, 23. novembra, govorio o“Ovla{}enom korisniku oznake geografskogporekla”. - Moramo uticati na savest proizvo|a~a kojise bave falsifikatima. Nemaju sertifikovanproizvod sa oznakom geografskog porekla, kao{to je slu~aj sa “sremskim kulenom”, a sebenazivaju proizvo|a~ima tog specijaliteta.Etiketa ~esto ne odgovara kvalitetu. To samprimetio kod “leme{kog kulena” u selu Sve-tozar Mileti}, u blizini Sombora. Kulen sepravi tako {to se odre|eni deo nadeva odmesa utisne u slepo crevo sviwe. Od jednesviwe moè da se napravi samo jedan kulen.Kako onda jedan proizvo|a~ moè da napravihiqadu kulena? Odakle mu hiqadu slepihcreva? U wihovom selu nema hiqadu sviwa.Ukoliko ste za{titili geografsko poreklo, isirovina mora da bude sa tog podru~ja. Uko-liko slepo crevo dolazi sa {ireg podru~janego {to je to definisano oznakom geograf-skog porekla, onda nije re~ o sertifikovanomproizvodu - kaè Dragojevi}.

FALSIFIKATORI NISU BRIGA INSPEKCIJE

“Sremski kulen” iz La}arka, kod SremskeMitrovice, je me|u retkim proizvodima koji suuspeli da dobiju za{titnu markicu sa oznakomgeografskog porekla. To zna~i da se pravi od

sremske sviwe i ostalih sirovina sa togpodru~ja. Proizvo|a~ je istakao da je serti-fikovao proizvod, ali da nema koristi od togajer je ~esto meta falsifikatora. Sve se svodina kontrolu proizvo|a~a koji imaju serti-fikat, a one koji ga nemaju niko nekontroli{e. U inspekciji su im potvrdili dato {to na nekim proizvodima pi{e “sremskikulen” nije wihova stvar. Tim pitawem morajuda se pozabave proizvo|a~i i podnesu pri-vatnu tu`bu sudu. Dragojevi} je istakao da je najslabija ta~ka oz-nake goeografskog porekla, ne samo kod nasnego i u svetu, pitawe kontrole kvalitetaproizvoda. Da li je reklama “Najboqe iz Sr-bije” potkrepqena sertifikatima? Potro{a~ine moraju time da se bave, ali mogu samo jed-nom da pogre{e. De{ava se da pome{aju kon-trolne markice za obeleàvawepoqoprivrednih i prehrambenih proizvoda saakciznim markicama (kojima se oporezuju cig-arete, alkoholna pi}a i nafta). Kad je vide nakulenu ~ude se: “Akcize i na kulen?”

KVALITET DIKTIRA PRIRODA

- Statistika pokazuje da od 100 godina, 83mogu da budu nepovoqne po pitawuproizvodwe. U vreme su{e ve}i je procenat{e}era u kulturi. Kada je previ{e vlagepove}ava se nivo kiseline u sirovini, pamorate da dodajete {e}er, kako bi do{lo dofermentacije u proizvodwi vina. Proizvod saoznakom geografskog porekla mora da ima kon-stantan kvalitet. Naro~ito je te{kop~elarima da dobiju sertifikat. U vreme kadbiqka treba da medi do|u mrazevi, sneg iliki{a, pa p~ele ne mogu da iza|u iz ko{nice.

HOMOQSKI MED SA CERANA 13. SAJMU ETNO HRANE SA PROIZVO\AÎMA “ORIGINAL SRBIJA”

PROPISI GU[EPROIZVODWU

Proizvo|a~i na Sajmu etnohrane nisu se àlili na cenukontrolnih markica nego napapirologiju i propise. Nemogu da dobiju ta~an brojpotrebnih markica, koje izdajeMinistarstvo poqoprivrede.Zbog toga su prinu|eni da kupenajmawe 3.000 komada odjed-nom. Nekim p~elarima jenajve}i tro{ak da do|u uBeograd, obi|u sve adrese ipreuzmu markice, koje se{tampaju u Zavodu za izradunov~anica i kovanog novca naTop~ideru. Nikada nisutraìli subvencije za mar-kice. Proizvo|a~i “futo{kogkupusa” ne znaju kako da in-spektorima dokaù da je re~ ooriginalnom proizvodu,po{to se na sveù robu nelepe markice?

Nemamo dovoqno stru~nog kadra koji bi obavqao organolepti~ku kontrolu meda, pa na trì{tu ima mnogofalsifikata i la`nih etikata

praksu, prema re~ima organizatora, ukazaliogromnu ~ast udruèwu i samom simpozijumu dali do-datnu vrednost.- Prvi put je simpozijum medijski adekvatno pro-pra}en, kako u televizijskim najavama preodràvawa, tako i nakon zavr{etka rada. Zah-vaquju}i tome, uspeli smo da po{aqemo jasnu porukuda je veterinarska struka, struka od javnog zna~aja,i da je veterinar najbitnija karika za odrìvusto~arsku proizvodwu.Doedukacija diplomiranih veterinara je kon-tinuiran proces, sa jasnim ciqem pruàwa najk-valitetnije i najsavremenije usluge poqoprivrednimgazdinstvima. Niski proizvodni rezultati poqo-privrednih gazdinstava uzrokovani razli~itim ~in-iocima, neminovno dovode do smawewa sto~nogfonda, ~ime se direktno ugroàva egzistencija, kakovlasnika ̀ ivotiwa, tako i svih subjekata ukqu~enihu sto~arsku proizvodwu. Na{a misija je da formi-ramo odrìvu sto~arsku proizvodwu na farmama,kroz edukaciju stru~ne javnosti, a u ciqu stvarawaboqih proizvodnih rezultata, reproduktivnih para-metara, smawewa izlu~ewa ìvotiwa, mawihutro{aka hrane po jedinici proizvoda, bave}i se„uzrokom problema na farmama, a neposledicama“- isti~e dr vet. med. spec. Blond.Udruèwe veterinara velike prakse Srbije, kon-tinuirano radi na integraciji me|unarodnih idoma}ih veterinara i do sada je organizovalo 24regionalna seminara {irom Srbije i tri me|unar-odna simpozijuma, s obzirom na to da se sto~arstvosmatra jednom od osnovnih grana poqoprivrede.

15DOGA\AJI

„ZDRAVSTVENA ZA[TITA I REPRODUKCIJA PAPKARA“

ODR@AN TRE]I ME\UNARODNI SIMPOZIJUM UDRU@EWA VETERINARA VELIKE PRAKSE SRBIJE

Qiqana RI\O[I]

Tre}i me|unarodni simpozijum „Zdravstvena za{titai reprodukcija papkara“, u organizaciji Udruèwaveterinara velike prakse Srbije (UVVPS), odràn je10. i 11. novembra u kongresnom centru Avala, hotela„M“, u Beogradu.- Sa ponosom moèmo da konstatujemo da je ove godine,za dva dana trajawa simpozijuma, bilo blizu 500u~esnika. Imali smo goste iz Slovenije, Hrvatske,Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Makedonije,Crne Gore, Bugarske i Rumunije, a u velikom broju suu~estvovale kolege i predstavnici veterinarskih in-stitucija iz cele Srbije. Udruèwe se, kao i prethod-nih godina, potrudilo da dovede renomiranepredava~e iz inostranstva, koji su pri~ali o veomaaktuelnim temama koje se ti~u veterinarske delat-nosti. Imali smo predava~e iz [panije, Irske, Po-qske, Rumunije, Gr~ke, kao i predava~e savisoko{kolskih ustanova iz Srbije, Fakulteta vet-erinarske medicine u Beogradu, Departmana za vet-erinarsku medicinu, Poqoprivrednog fakulteta uNovom Sadu. U programu simpozijuma bili su zas-tupqeni i predstavnici specijalisti~kih instituta ikolege sa terena koji rade u velikim korporacijskimsistemima- kaè dr vet. med. spec. Bojan Blond,predsednik UVVPS i rukovodilac Laboratorije PKBKorporacije.Tematske oblasti predavawa na simpozijumu prvi putsu podeqene u dve odvojene sale i svaka sala imala jesvoj planirani program kroz razli~ite sekcije, malii veliki preìvari, kao i sekcija sviwarstva.- Kolege su mogle da se opredele i slu{aju predavawakojima se usko-stru~no bave na terenu, {to je do-prinelo podizawu kvaliteta doedukacije, kao i veomakonstruktivnoj razmeni mi{qewa slu{alaca pre-davawa.

Odràvawe ovakvih manifestacija vrlo je bitno saaspekta struke, jer se na ovaj na~in stvara trajnapovezanost kolega sa terena sa udruèwem i sa kom-panijama sa kojima }e ubudu}e sara|ivati i pratitisavremene veterinarske trendove. Trendovi se izgodine u godinu mewaju i osavremewuju, a sve saciqem pruàwa najkvalitetnije usluge krajwim ko-risnicima i dobijawu najboqih proizvodnih rezul-tata uz brigu o zdravqu i dobrobiti ̀ ivotiwa- kaèdr vet. med. spec. Blond.

Na sve~anom otvarawu simpozijuma u~esnicima sese obratili predstavnici Veterinarske komore Sr-bije (VKS), Fakulteta veterinarske medicine uBeogradu, Departmana za veterinarsku medicinu,Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Srpskogveterinarskog dru{tva (SVD) ~ime su, kao pred-stavnici relevantnih ustanova vezanih za veliku

a vr ea lin kir ee pte rav ke sj en e Srbur ijd eU

Halal je primewiv na razli~ite vrsteproizvoda i usluga, hranu, kozmetiku, lekove,ode}u, obu}u, name{taj, turizam i ugostite-qstvo, {pediciju, bankarstvo i berzanskoposlovawe…, a naj~e{}e se primewuje uprehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kaoi proizvodwi kozmetike.Zahtevi koje halal stavqa pred proizvo|a~e sunajstriktniji kada je u pitawu mesna industrija.Da bi meso bilo halal, klawe dozvoqenih ̀ iv-otiwa mora biti u skladu sa slede}im zahte-vima: ìvotiwa koja se koqe mora bitipa`qivo tretirana, zdrava i ìva, a osobakoja obavqa ~in klawa mora biti psihi~kizdrava i osposobqena za tu aktivnost.Zabraweno je da to radi osoba pod dejstvomalkohola, a tako|e je zabraweno da to radineko ko nije musliman, hri{}anin ili Jevrejin,jer samo oni znaju {ta zna~i pomen bo`jegimena prilikom klawa.

PROCES SERTIFIKACIJEDa bi jedan proizvodni proces dobio Halalsertifikat, potrebno je da se primeni niz kon-trolisanih postupaka, kako bi proizvod ili us-luga muslimanima bili prihvatqivi zakonzumirawe ili kori{}ewe.Za razliku od ostalih standarda i sistema,Halal sertifikat nije u klasi~nom sistemu ser-tifikacije. Sertifikate za ovaj sistem dode-quju organizacije ovla{}ene od straneIslamske verske zajednice.Nakon podno{ewa zahteva zainteresovanefirme, sprovodi se postupak u kome se utvr|ujeda li su sirovine koje se koriste u proizvodwidozvoqene prema zakonu muslimana. Nakon is-puwewa predvi|enih uslova izdaje se Halalsertifikat koji potvr}uje halal statusproizvoda i odobrava se upotreba halal znakana pakovawu proizvoda.Sertifikat vaì jednu godinu i u toku trajawasertifikata vr{i se redovna kontrola odstrane kontrolora, kao i uzorkovaweproizvoda sa trì{ta. Na taj na~in seobezbe|uje sigurnost da ne}e do}i dooharamqewa, religijskog skrnavqewaproizvoda u bilo kojoj fazi proizvodwe.Halal znak doprinosi prepoznatqivosti halalproizvoda na trì{tu. U slu~aju bilo kakvogodstupawa od standarda, agencija oduzima ser-tifikat, proizvodi se povla~e sa trì{ta ipokre}e se odgovaraju}i postupak. Halalznakom mogu se koristiti agencija, proizvo|a~ikoji su uspe{no ispunili osnovni Halal stan-dard, prodavci i distributeri halalproizvoda, kao i drugi korisnici po odobrewuagencije.

Verska obaveza svim muslimanima na svetu je dakonzumiraju halal proizvode, ali to ne iskqu~ujenijednog drugog kupca, naprotiv, pomaèkonkurentnosti, brendirawu i pozicionirawu,kako na lokalnom i regionalnom, tako i na glob-alnom trì{tu. Halal trì{te broji 1,5 milijardi konzumenata.Trenutna vrednost trì{ta na kojem se trgujehalal sertifikovanom hranom i prehrambenimproizvodima u celom svetu se procewuje na 547milijardi dolara. Od ukupnog prometa hranom iprehrambenih proizvoda na svetskom nivou,halal trì{te obuhvata 12 odsto globalne tr-govine. Dve tre}ine konzumenata halal proizvodau EU i SAD su nemuslimani, koji na anketnapitawa za{to konzumiraju halal hranu, odgo-varaju da je smatraju dodatno proverenom, jer jehalal hrana prvenstveno zdrava hrana.Kada je re~ o turizmu, globalno gledano, usledrecesije broj turista koji dolaze iz SAD i Za-padne Evrope opada, dok je broj turista kojidolaze sa prostora Bliskog istoka, halaltrì{te, i Dalekog istoka, iz Kine i Japana, uporastu za 20 odsto.Malo je poznata ~iwenica da je do 1990. godinebiv{a Jugoslavija bila najve}i proizvo|a~ halalmesa u svetu, a danas su to Argentina i Brazil. Politika koju vodi Vlada Srbije, a koja po-drazumeva i ve}u okrenutost prema trì{timaarapskog sveta, velika su razvojna {ansa,me|utim, ukoliko èlimo da igramo ozbiqnuulogu na tom trì{tu, osim politi~ke voqe i im-plementirawa Halal standarda, potrebno je iudruìvawe proizvo|a~a. Na primer, Instanbulima 14 miliona stanovnika, Moskva sa Pod-moskovqem 20, a cela Srbija 7,5 milionastanovnika. Da bismo bili konkurentni na tako

STANDARDI16

HALAL SERTIFIKAT

Qiqana RI\O[I]

VI[ESTRUKA KORIST STANDARDIZACIJE PROIZVODWE

I USLUGAvelikom trì{tu, moramo imati kvalitet, cenu ikoli~inu. Ovo tre}e vrlo ~esto zna da bude prob-lem, zato govorimo o neophodnosti udruìvawaproizvo|a~a iz iste bran{e. Ono {to ne smemo zapostaviti jeste i halaltrì{te u regionu i u Srbiji. Oko 15 odstostanovni{tva u Srbiji su direktni konzumentihalal proizvoda, 50 odsto u BiH, 30 odsto uCrnoj Gori, 50 odsto u Makedoniji, 75 odsto uAlbaniji, {to je preko 5,5 miliona direktnihkonzumenata, a to je sa pozicije izvoza respekta-bilna brojka.

PRAVILA I ZAHTEVI Halal standard ~ini set pravila i smernica zaproizvodwu i pripremu hrane u skladu sa islam-skim verskim obi~ajima. Zahtevi halala poti~uiz Kurana i [erijatskog zakona, koji propisuju{ta je halal, tj. dozvoqeno, a {ta je haram-zabraweno. Kada se kaè „dozvoqeno“ misli sena hranu koja je pripremqena po [erijatskim za-konima i ve}ina muslimana {irom svetaprimewuje ovaj na~in ishrane.Halal izme|u ostalog zabrawuje upotrebu: svi-wskog mesa, krvi, alkohola, mesa mrtvih ìv-otiwa, meso`dera, magarca, psa, pticagrabqivica, hrane koja se priprema sa vinom,kola~a sa bilo kojom vrstom alkohola, hrane kojasadrì emulgatore na bazi sviwske ili ìvoti-wske masti…Najve}i broj zahteva Halal standarda suidenti~ni sa HACCP sistemom i ISO 9001 stan-dardom, {to organizacijama koje su uspostavileneki od ova dva sistema znatno olak{avapripremu za sertifikaciju.

tospora cincta i C. leucostoma). Ovajprogram je i danas aktuelan, a ve} jeiznedrio nekoliko visokotolerantnihsamooplodnih sorti (Erdi-korai,Kedves, Bibor) koje imaju visokok-valitetne plodove u rangu Erdiboterma.Tre}i smer ma|arskog oplemewiva~kogprograma posve}en je selekcijigenotipova iz prirodne populacijema|arske obi~ne vi{we. Kao rezultattoga, do danas je priznato nekolikosorti (Ujfehertoi firto{, Kantori-jano{, Debrecini botermo, Erika,Petri, Eva, Koro{i koraj, Pipaks 1,Cengodi, Dukat). Sortiment ma|arskih vi{awa koji jeaktuelan sa aspekta pro{irewa se-zone gajewa stone vi{we u Srbiji jeslede}i:

ERDI BOTERMO(Erdski jubilej)

Sorta je nastala ukr{tawem sortiPandy i Eugenia. Vreme zrewa je sre-dina juna meseca u Ma|arskoj i uSmederevskom Podunavqu. Stablo jesredwe bujno sa gustom krunom i zde-pastim deblom. Ra|a prete`no nakratkom rodnom drvetu sme{tenom nasredwe duga~kim nosa~ima, pa stoganije sklona ogoqavawu, tj. prebaci-vawu rodnosti na periferiju krune. UMa|arskoj se uspe{no gaji na ma|ar-skoj selekciji magrive standardne bu-jnosti (Tsema C 500) u sistemuslobodnog vretena (4-5 x 2-3 m) saprimenom zelene rezidbe, ili u sis-temu vaze (5 x 3 m). S obzirom da na-jboqe ra|a na trogodi{wim rodnimgran~icama, letwom rezidbom jepotrebno odstraniti sve rodne granestarije od ~etiri godine.

RE^ STRU^WAKA 17

Ma|arski oplemewiva~ki programvi{we zapo~et je davne 1950. Glavniciqevi ovog programa bili su i ostalidobijawe samooplodnih genotipova,kao i onih otpornih/tolerantnih nabolesti, koji produkuju plodoveodli~nog kvaliteta i produàvaju se-zonu berbe vi{we. Zahvaquju}ivi{edecenijskom selekcionom radu, dodanas je priznata ~ak 21 sorta vi{weu Ma|arskoj. Oplemewiva~ki program se razvijaou tri razli~ita smera: Prvi smer(1950-1969) je podrazumevao klonskuselekciju samobesplodnih Pandy-vi{awa i wenih sorti opra{iva~a-vi{awa tipa cigan~ica.Za obi~nu vi{wu (P. cerasus L.) se sma-tra da je alotetraploidna vrsta kojaje nastala spontanim ukr{tawemtetraploidne stepske vi{we (Prunusfruticosa L., 2n=4x=32) i tre{wePrunus avium L. (2n=2x=16), uuslovima odsustva redukcije brojahromozoma u gametima. U Evropi iAziji veoma je rasprostraweno spon-tano ukr{tawe jedinki iz prirodnihpopulacija obi~ne vi{we sa jedinkamastepske vi{we i tre{we. Stoga ne iz-nena|uje prisustvo obiqa odoma}enih,lokalno adaptiranih ekotipova koji suse spontano razvijali tokom vekova uzajednice, kao prostorno izolovanapopulacija genotipova vi{we, poputvi{awa-cigan~ica i Obla~inskevi{we (`bunastih formi i po-lustabla{ica koje se razmnoàvajuizdancima) u Srbiji i Ma|arskoj,Crisana-Pandy vi{awa u Rumuniji,Ma|arskoj i Nema~koj, Mocanesti u Ru-muniji, ili Vladimirskaje vi{we uRusiji. Za Pandy-vi{we se smatra da su pop-ulacija biotipova vi{we Prunus cera-sus L. autohtonog porekla, poputekotipa Obla~inske vi{we koji je izd-vojen na teritriji Isto~ne Srbije.Jedinstvene osobine Pandy-vi{awa suwihova tolerantnost na niske temper-ature, gusta kruna sa oborenimgranama (posebno pogodna za mehani-zovanu berbu), osetqivost naizaziva~a truleì vrhova letorasta(M. laxa) i alternativna rodnost, kaoposledica maweg-ve}eg odsustvasamooplodnosti. Tipi~an klon izdvo-jen iz spontane populacije obi~nevi{we u Ma|arskoj, ~uvena sorta

Kere{ka, odlikuje se jo{ jednomizraàjnom osobinom Pandy-vi{awa,a to je izuzetan kvalitet ploda. Stogane iznena|uje {to je ova starama|arska sorta kori{}ena kao jedanod roditeqa u stvarawu sortivi{awa u Institutu za vo}arstvo uâ~ku (â~anski rubin, [umadinka,Iskra, Sofija, Nevena).Kao rezultat prve etape ople-mewivawa vi{awa u Ma|arskoj, izd-vojeno je nekoliko klonskih selekcijaiz grupe Pandy i vi{awa-cigan~ica(Pandy 48 i 279; Cigany 7, 59, 404). Drugi smer oplemewivawa vi{awa uMa|arskoj podrazumevao je ukr{tawaPandy vi{we sa 10 razli~itih mu{kihgenotipova, u ciqu dobijawasamooplodnih sorti odli~nogkvaliteta ploda, koji }e produìti se-zonu berbe vi{we. Sorte dobijene uukr{tawima do 1980. godine (Meteorkoraj, Favorit, Erdi Jubileum i E.botermo) su se pro{irile u ma|ar-skim zasadima, a naro~ito Erdibotermo, za koga se smatra da pokrivaoko 35 odsto povr{ina zasada. Nova etapa ukr{tawa zapo~ela je1976. Dobijene su sorte Pirami{ iErdi ipari, kao i brojne selekcije.Sezona zrewa je od postoje}e dvoned-eqne (15-30. jun) pro{irena nadvomese~ni period 15. maj-15. jul).Posebna etapa oplemewivawaotpo~ela je 1991. zajedno saameri~kim MSU, u ciqu dobijawagenotipova otpornih na bolesti. Kaopo~etni materijal kori{}ena jeprirodna otpornost samooplodnesorte Cengodi na izaziva~e gqivi~nihoboqewa (Blumeriella jaapii i Monilinialaxa) kao i bakterijske patogene (Cy-

OPLEMEWIVAWE VI[WE U MA\ARSKOJE. Botermo spada u delimi~nosamooplodne genotipove za koje sepreporu~uju opra{iva~i sredwe ra-nocvetna sorta vi{we Meteor, tj.sredwe ranocvetne sorte tre{awaVani Lapins. Plod je na duòj peteqci,sredwe krupan (4-5 g) i vrlo kvalite-tan, ~vrstog, transportabilnog mesa isitne ko{tice koja se lako odvaja odmesa. Plodovi mogu ostati na drvetudo tri nedeqe bez opadawa kvaliteta,{to ih kandiduje i za mehanizovanuberbu.

DUCAT (Dukat)Sorta je nastala selekcijom vi{we izprirodne populacije. Vreme zrewa jeoko 20. maja u uslovima Ma|arske.Kruna umereno-slabo bujna, pogodnaza mehanizovanu berbu. Ra|aprete`no na majskim kiticama. Rano jecvetaju}a i samobesplodna sorta zakoju ma|arski selekcionaripreporu~uju sredwe i poznocvetnesorte tre{we (Van, Karmen, Katalin).Plod je izrazito krupan za ranu stonuvi{wu (6-7 g), ~vrstog, crvenog mesa ivrlo prijatnog ukusa. Sredwe duga,savitqiva peteqka i polusavijenegrane preporu~uju je i za mehanizovanuberbu.

PIRAMIS (Pirami{)Sorta je nastala ukr{tawem hibrida221 i sorte Rani meteor (Pandy xNagy angol). U Ma|arskoj sazreva uprvim danima juna. Sredwe je bujnasorta sa uspravnim, sredwe razvi-jenim granama koje su celom duìnomobrasle kratkim rodnim drvetom, pakruna nije sklona ogoqavawu. Ra|a narodnom drvetu starijem od 3 godine, parezidbom treba favorizovati pris-ustvo mladog rodnog drveta u kruni.Delimi~no je samooplodna (5-7 odsto),a kao ranocvetna sorta traìpoznocvetne sorte tre{we (Katalin,Karmen) za opra{iva~e. Plod je krupan (8-9 g), ~vrstog mesa savrlo harmoni~nim ukusom, {to ga pre-poru~uje i kao stono vo}e i za pre-radu). Plodovi najmawe dve nedeqemogu ostati na drvetu u zrelom stawua da ne do|e do opadawa kvaliteta.Peteqka je sredwe duga i savitqiva, upunoj zrelosti se lako odvaja od plodaa da sok iz wega ne curi. Ovo je jednaod najkvalitetnijih ma|arskih selek-cija vi{we koja je patentirana.

Mr Dejan MARINKOVI]

Autor je objasnio da je ostao hroni~ar Beograda, usvom duhu i glavi. - Zbirka eseja pisana je za budu}a pokoqewa, za

istraìva~e koji }e prona}i kariku zauspone i padove grada. Naàlost, kulturavi{e nije ~esta pojava u ovoj sredini. Idaqe radim svoj uredni~ki posao, i ostajemodan ovom gradu – kaè Bosiq~i}.

PRESTONICA ISPOD ZEMQEKritikuju}i duh vremena autor pomiwenakrivqenog Pobednika na Kalemegdanu,koji stoji na zidu zaboravqenog sred-wovekovnog grada despota StefanaLazarevi}a. - Verovatno bi u nekom drugom vremenu inekim drugim qudima, imalo smislapostaviti pitawe za{to se ostaci grada ve-likog srpskog vladara koji je prvi u istorijiproglasio Beograd prestonicom Srbijedrè pod zemqom? Ali, za ovo vreme i zaove qude, dovoqno je pitati da li zaista odsvih poreza na kioske, akciza i srodnihizvora ne moè da se odvoji novac zauravnoteèwe kipa ~ijoj pobedni~kojprirodi ne pristaje da pqusne u Savu, nitida bude kriv, kad ve} nije u Pizi - zapisaoje Bosiq~i} u novoj kwizi eseja, a izgovoriopre dvadesetak godina u emisiji “Metropo-lis”. Po~etak devedesetih godina i raspad svihvrednosti doneo je Beogradu jo{ jedno te{koiskustvo. Nije to obi~no mesto oko kogapadne toliko mrtvih, brane}i wegove zidinei napadaju}i ga.- Ovi eseji izraz su mog dubokog bola, dokgledate kako vam se grad ru{i. Osaka}ene

zgrade samo su spoqni izraz, bubuqica na ~elu,koja pokazuje te{ku unutra{wu boqku. To je bioraspad svih vrednosti koji se dogodio od po~etka1991. do 1999. godine, kada je sve ve} bilo gotovo.Bombe su samo ozna~ile gromopucatelnu zavr{nicu– zakqu~io je Bosiq~i}. Autor se nije libio da se svojim specifi~nim izra-zom i kovanicama uhvati u ko{tac sa skoro svimtemama. Priznaje da ga je to mnogo ko{talo, ali dao tome nije razmi{qao. Ne slaè se sa gledaocimakoji su mu poru~ivali da je hrabar. Kaè da je samoslu{ao unutra{wi nalog svoje savesti jer mi neìvimo samo u sada{wem trenutku nego u svim vre-menima, pogotovu na mestu kakav je Beograd.

“Hrabrost je traìti u sebi razloge za poeziju.Hrabrost je odlu~iti se za qubav onda kada nijevreme za wu” izgovorio je novinar i kwièvnikBojan Bosiq~i} u kultnoj televizijskoj emisiji “Me-tropolis”. Zbirka priloga preto~ena je ukwigu eseja “Posledwa stanica Beograd”neposredno pre Sajma kwiga i objavqenau “Dereti”. Tim povodom odràna je konferencija zanovinare u pomenutoj izdava~koj ku}i, uKnez Mihailovoj ulici. Du{a te ulice je,prema mi{qewu Bosiq~i}a, nestala predonima {to Beograd nisu birali srcem idu{om nego xepom. Urednik izdawa Zoran Bognar je o skicamaiz pro{losti, sa podnaslovom “Televiz-ijski eseji iz vremena destrukcije”, kazaoda }e {tivo kako godine prolaze biti svekultnije i da }emo sve vi{e ̀ aliti za svo-jevrsnom kriti~ki nastrojenom poetizaci-jom stvarnosti.

HRONIÂR VERAN SVOME GRADUU lamentirawu nad onim ~ega vi{e nema,Bognar je Bosiq~i}a nazvao vitezomBeograda. - Branio ga je od svih mogu}ih po{asti. To{to radi legitiman je nastavak onog {to suradili arhitekta i pisac AleksandarDeroko, autor projekta Hrama Svetog Savena Vra~aru, i novinar, esejista, pub-licista i filmski kriti~ar Bogdan Tir-nani} u posledwe dve decenije. Oporeme}enim vrednostima Bosiq~i} je uvekpisao kriti~ki, sa britkom notom, a u istovreme i poetski. Ovom kwigom poèle}u mu

KULTURA18

“POSLEDWA STANICA BEOGRAD” BOJANA BOSIQÎ]A

ZABORAVQENI GRAD ISPOD POBEDNIKA

dobrodo{licu u izdava~ku ku}u “Dereta”, arazmi{qamo o izdavawu i druge kwige“Razgoli}eni grad” - istakao je Bognar.

Kultura nije vi{e ~esta pojava u ovoj sredini. Zbirka eseja pisana za budu}a pokoqewa, za istraìva~e koji }eprona}i kariku za uspone i padove Singidunuma

PUT QUBAVI- Beograd }e zapamtiti va{e stope, kao {to }ete vi zauvek zapamtiti Beograd kojije u jednom |avoqem ~asu sveop{te istorije postao vaàn deo va{e biografije. Sa~uvajte svoju qubav, ona je na{a posledwa nada. Ne zavaravajte se, to ne}ebiti lak posao. Protiv va{e qubavi radi sve, a za tu qubav radite samo vi. Pa~ak i vi sami nekad radite protiv. Jer takva je priroda qubavi. A vi koji niste imali dovoqno snage, ne tugujte. Jer ste imali qubav onda kada jeto bilo najteè. Jedan trenutak va{e qubavi vredi vi{e od ne~ije zlatne svadbe– pi{e Bosiq~i} u esejima “Posledwa stanica Beograd”. Tekst je pisan 1993. godine, na peronima i kolosecima beogradske èlezni~kestanice, u trenutku kada su granice izme|u Srbije i Hrvatske bile hermeti~kizatvorene. Kada se izme|u te dve dràve saobra}alo zaobilaznim putevima,preko Ma|arske i Austrije.

Vera PONTI

19ZDRAVQE

Vera PONTI

Ne odvajate se od mobilnih telefona, kom-pjutera i tableta, kod ku}e, na poslu, u slobodnovreme... Spavate u wihovoj blizini. Vazduh oko vas premreèn je nevidqivim elek-tromagnetnim “nitima” koji prolaze i krozarmirani beton. Na opasnost od wih upozorilaje Svetska zdravstvena organizacija koja je pro-glasila elektromagnetni smog najve}imzaga|iva~em ~ovekove sredine. Za{tita zdravqaod uticaja elektromagnetnog zra~ewa (EM)postala je prioritetni zadatak u visoko razvi-jenim zemqama. Elektromagenti smog je nejonizuju}e zra~ewe kojese ne registruje qudskim o~ima. Ukoliko bi bilomogu}e u~initi ga vidqivim i pokazati kakoproìma svaku }eliju organizma i mewa fun-cionalno stawe tela, qudi bi tek onda shvatilikakva ih opasnost vreba! Majke nikada ne bipripremale hranu niti grejale mleko u mikrota-lasnim rernama. Zato {to posledice dugotrajnoguticaja elektromagnetnog poqa, ~ak i relativno

niskog nivoa, mogu dovesti do malignih obo-qewa, promene pona{awa, gubitka memorije ikoncentracije, bolova u le|ima i zglobovima,Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, sr~anogoboqewa, sindroma iznenadne smrti (naj~e{}ese javqa u metrou, elektrovozovima, u blizinijakih elektri~nih instalacija i postrojewa),poreme}aja reproduktivne funkcije i pove}awabroja samoubistava u velikim gradovima.

ZA[TITA POTREBNA IVINOGRADARIMA

Ukoliko se farme krava ili koka nosiqa nalazeblizu EM poqa, to se negativno odraàva namle~nost, proizvodwu mleka i jaja. Najopasnijije uticaj EM poqa na organizam u razvoju, to jestdecu i na nero|ene bebe. Kako se za{titi od EM zra~ewa kod ku}e, naposlu, u automobilu, autobusu, tramvaju, uvo}waku, u {talama, ra~unarskom centru, nabrodovima, u fabrikama? Odgovor smopotraìli u domu Sava Radovi}a, ma{inskogtehni~ara i pronalaza~a svetskog glasa. Za svojpronalazak “Serb”, neutralizator {tetnogzra~ewa, dobio je 115 medaqa i tri Gran prija.I pored brojnih sertifikata o prodaji u zemqii {irom sveta, jo{ nema poslovni prostor.Najvi{e sluha za wegov pronalazak imali suRusi. U okviru Nau~nog centra za rehabilita-

cionu medicinu, oni su detaqno ispitali wegovpronalazak 2003. godine. Doktorka ruske ievropske Akademije medicinskih nauka, Pite-rina Marija Petrovna, dokazala je da posle dvado tri meseca kori{}ewa “Serb” dovodi nervnisistem u ravnoteù, smawuje zamarawe,pove}ava otpornost organizma na stres,poboq{ava san, uklawa depresiju, usporavaproces starewa, obnavqa }elije, poboq{avamemoriju, pove}ava otpornost na infektivnebolesti i spre~ava razvoj arterioskleroze. Posle postavqawa “Serba” u {talu, kod jednogsto~ara iz Lazarevca, pove}ana je proizvodwamleka za 30 odsto. Naime, iznad {tale je pro-

NEUTRALIZATOR ZABOQU MLE^NOST KRAVA

KAKO ZA[TITI NACIJU OD [TETNOG ZRAÊWA I ELEKTROMAGNETNOG SMOGA

Ukoliko se farme krava ili koka nosiqa nalaze blizu elektromagnetnog poqa, to se negativno odraàva na mle~nost,proizvodwu mleka i jaja

lazio dalekovod, a sto~ar se ̀ alio da mu kravedaju malo mleka. Samo desetak dana poslepostavqawa neutralizatora, proizvodwa mlekapo~ela je da raste. Pronalazak na{eg sagov-ornika pomaè i vinogradarima jer {titigro`|e od geopatogenih zra~ewa na povr{inizemqe.

UKLAWA REUMATSKE OTOKE - Da nisam izumeo “Serb”, sada bih bio nei-zle~ivi bolesnik. Ne bih mogao da hodam, ni dadrìm ~a{u u rukama zbog reumatoidnog artri-tisa. Bio bih prikovan za krevet i tu|a pomo}bila bi mi neophodna. Kada sam 2005. godineoti{ao u bolnicu nisam mogao sam da se obujem,a zglobovi na nogama bili su mi i ote~eni i de-formisani. Do 2007. pio sam razne lekove icitostatike. Kada sam po~eo da nosim “Serb”zglobovi su mi postali pokretni, a otok je nes-tao. Imam miran san, ustajem odmoran iraspoloèn – otkriva Savo kako je pronalazakpromenio wegov ìvot. U dejstvo neutralizatora uverili su se i mnogidoktori, pa i doktorka koja je le~ila Savu.Ku}ni neutralizator postavqen pored televi-zora smawio je tenziju u wenom domu. Dvek}erke, studentkiwe, koje su se stalno sva|ale,sada to retko ~ine. Preobraàj su doìveli imnogi korisnici u zemqi, regionu i {irom sveta

koji koriste neutralizator, posvedo~io je Savo.Me|u wima je, najverovatnije, kako kaè, ipredsednik Rusije, Vladimir Putin. Savo mu jeposlao jednu kutija neutralizatora raznihveli~ina, a da li su stigle do wega, jo{ nijedobio potvrdu. Pronalazak na{eg sagovornika kao danagove{tava viziju Nikole Tesle koji je rekaoda onog dana kada nauka po~ne da prou~ava ne-fizikalne pojave, u deset godina napredova}evi{e nego u svim ranijim vekovima istorije.

@IVOT PREMRE@EN TALASIMAU gradu je koncentracija EM smoga do 70.000 puta ve}a odprirodnog elektromagnetnog fona. Najve}i i najja~i izvorizra~ewa su bazne stanice mobilnih mreà, radio, TV, vaj-faj idrugi predajnici, trafostanice, dalekovodi, tramvajska i trole-jbuska elektri~na mreà, mobilni telefoni, mikrotalasnepe}nice... Kako se za{tititi? Kad krenete na spavawe iskqu~itesve elektri~ne ure|aje, tako {to }ete izvu}i utika~e iz struje (semfriìdera i zamrziva~a). Svakih mesec dana pomerajte poloàjkreveta na kome spavate. Operisani od kancera, ukoliko imajuuslova za to, trebalo bi da spavaju u nekoj drugoj sobi ili dapomere krevet.

HRONIKA20

PISALI SMO NEKADA

MALO POZNATA ISTORIJA PKB-a- PRILOZI ZA BIOGRAFIJU

Datum koji se uzima kao dan osnivawa PKB-a, 27. decembar, u stvari je datum na koji je 1957. godine odràna sednica radni~kog saveta na kojoj je doneta odlukakojom se predlaè Narodnom odboru grada Beograda promena imena kombinata u Poqoprivredni kombinat Beograd, skra}eno PKB, umesto dotada{weg Zemaqskopoqoprivredno dobro Pan~eva~ki rit.Ostalo je zapisano da je jo{ 1947. pokrenuta inicijativa o promeni naziva kombinata i obe}ana nagrada onome ~iji se predlog novog imena bude prihvatio.Nagrada se sastojala od bureta kiselog kupusa, 30 kilograma krompira i 20 fla{a kuvanog paradajza. Ne zna se za sudbinu ovog predloga, ali se zna da je od1953. do 1957. kombinat nosio ime Poqoprivredno dobro Pan~eva~ki rit.Kako je rastao, razvijao se i postajao poznatiji, PKB je tako mewao i ime. Crvenim rombom, i danas dobro poznatim imenom PKB, okitio se kada je ve} bilojasno da je agarna zvezda, koja je prvo obasjala prostore onda{we Jugoslavije, a onda i {ire. A rodio se bez mnogo buke, u delu Srbije koji je nazivan „mrtvimuglom kroz vekove”, usred mo~vare, sa lepim ̀ eqama i ne ba{ dobrim prognozama. I ne 27, kako mi danas mislimo, ve} 28. decembra 1945. godine. „Krstio” gaje prota Milan Smiqani}, ina~e prvi posleratni ministar poqoprivrede u Vladi Srbije, daju}i mu, pored imena i "naro~it zadatak da proizvodi {to vi{eba{tenskih proizvoda, mleka i ̀ ivine radi snabdevawa Beograda". Jo{ jedan POP, dodu{e ne sve{tenik, vezan je za PKB-ove po~etke. Nekoliko meseci posle osnivawa dobra po~eli su da pristiù prvi traktori preko UNRE, organizacije Ujediwenih nacija za pomo} i obnovu. Qudi su se radovalite{kim sovjetskim guseni~arima i traktorima “franc hofer“, sa {iqcima na metalnim to~kovima, ali nisu znali {ta }e s wima. Kako nije bilo traktorista,pomerali su ih sto~nim zapregama. Tako je bilo dok nisu doveli nema~kog oficira, ina~e ma{inskog inèwera, kojeg su prona{li sakrivenog u zemunici u ataruJabu~kog rita. Niko mu nije znao ime, pa su mu, ko zna za{to, dali nadimak Pop. Ispostavilo se da Pop stvarno zna da „tera” ma{inu koju je ve}ina prvi put uìvotu i videla. Tako je oficir Vermahta, zvani Pop, bio prvi traktorista u PKB-u.

POÊLO JE S MANGULICOMPrvi zapati sviwa na imawima formirani su iz tada obaveznog otkupa 1946. i 1947. godine. Bile su to doma}e rase mangulica, moravka i resavka. Krajem1947. zapo~eta je izgradwa 12 karantina i 12 tovili{ta. Kako proizvodwa nije mogla opstati na ovim rasama, ve} 1948. uvezene su bele ~e{ke sviwe, a 1953.je avionom, gospodski, na stari zemunski aerodrome iz Engleske stigao veliki jork{ir. Koliko je qudima tada bilo stalo da poduhvat uspe, govori i zapis iz togvremena da su prasad kupali i u{u{kavali kao decu.Kasnije su tehnolo{ke projekte za farme “Vizeq”, Sur~in, “Dragan Markovi}” i “Halovo” iz Zaje~ara uradili stru~waci iz INI PKB Agroekonomik u saradwisa PKB Agroinèweringom i ostvaren je koncept ovih farmi sa zatvorenim ciklusom proizvodwe, pojedina~nih kapaciteta 1.500 krma~a i 30.000 tovqenikagodi{we.Izgradwom ribwaka na pirin~anom poqu pored kanala Vizeq, 1960. po~ela je proizvodwa ribe. Po~etkom osamdesetih proizvodwa je zasnovana na 1.005hektara u Barandi.PKB je nekada imao i Zajednicu za ̀ ivinarstvo, koja je u nekoliko desetina objekata u Barajevu, Velikoj Krsni, Kova~evcu i jo{ nekim mestima, dostizala godi{wuproizvodwu od preko 10.000.000 kilograma brojlera. To su bila zlatna vremena za proizvo|a~e “udruène oko pileta”.

OD TEZGE DO PEKABETE PKB je po~eo da snabdeva Beograd prvim robom u jesen 1946. Na beogradske pijace po~eli dapristiù paprika, paradajz, bundeva, bostan, luk i mleko. Prevoèni su taqigama koje su satimaputovale do skele na Dunavu, na koju se ~ekalo sat-dva, da bi roba bila preba~ena na desnuobalu. Ne zna se koje su koli~ine te prve godine stigle na beogradske pijace, ali je ostalozabeleèno da je tokom 1951. trì{tu Beograda isporu~eno tri miliona litara mleka, 4.202komada debelih sviwa, 236 tona masti, 647.000 komada jaja, 481 tona mesa i preko 4.000 tonapovr}a. Roba je prodavana na Bajlonijevoj pijaci, Zelenom vencu, \ermu i Kaleni}a guvnu.Kasnije, uporedo sa razvojem primarne poqoprivredne proizvodwe i prehrambene industrijePKB razvija i trgovinu. Radwe “Korni{on”, “Diwa”, “Dunavac”, “Povr}e” i “Mali rit” bile suza~eci trgovine, prete~e nekada{weg „PKB Komerca”, kasnije „Pekabete”. U okviru trì{nedelatnosti formirani su sektori biqno i sto~arsko-industrijskih proizvoda, vo}arsko povr-tarskih proizvoda, turizma i ugostiteqstva, a kombinat je imao trgovine, turisti~ke i ugostite-qske objekte {irom nekada{we SFRJ. Za PKB se moè ~ak re}i da je nekada izlazio na more,jer je u posedu svojevremeno imao i Ostrvo cve}a u bokokotorskom zalivu.

HRONIKA 21

Dejana TO[I]

MEHANIZACIJAIako je brundawe ma{ina najavilo je novu etapu u razvoju PKB-a i olak{aloposlove u wivi, bilo je svedo~ewa da je zamena kowa ma{inama propra}enamnogim suzama. Kowi su pomagali u orawu, sejawu, ètvi, prevozu robe iprenosu po{te, zbliìli se s qudima, ali je produktivnost bila va`nija a i~ovek brzo navikne na boqe. Po~elo se skromno, 1946, sa traktorimapristiglim kao “prva pomo}”, zatim je pedesetih od preduze}a “AleksandarRankovi}” kupqeno 30 traktora i nekoliko kombajna, da bi 1958. ve} bioformiran ma{insko-tehni~ki servis i napravqeni hangari i nadstre{nice, akowu{nice kona~no oti{le u istoriju. U PKB je stizala poqoprivredna meha-nizacija doma}e industrije (IMT, IMR, ZMAJ, 14. oktobar), ali i iz inos-transtva (Italije, Nema~ke, SAD, SSSR-a, ̂ ehoslova~ke, Ma|arske…). PKB jepostao jedan od najve}ih i najzna~ajnijih poligona za ispitivawe poqoprivrednemehanizacije i opreme.

OD AZBUKE DO NAUKEKada je legendarni Petar Ze~evi} 1948. postao direktor Zemaqskog poqo-privrednog dobra, ono se prostiralo na preko 17.000 hektara. Obra|ivalo sesvega oko 5.000 hektara, a ostalo zemqi{te je tek trebalo u~initi plodnim. Nagazdinstvu je zatekao oko 1.000 kowa, ne{to mawe od 800 muznih krava, lo{ehrawenih i sa niskom mle~no{}u, i ne{to mehanizacije. Teàk put izgradwezapo~eo je sa tri inèwera, pet tehni~ara, dva veterinara i 98 odsto nepismenihradnika, koji su se u Rit slili mahom iz zapadne i ju`ne Srbije. Trebalo je odko~ija{a stvoriti traktoriste i kombajnere, od potkiva~a kowa mehani~are, odmuza~a radnike u mlekari. Po~elo se sa kursevima, a kasnije je to preraslo uobrazovni centar, dana{wu Poqoprivrednu {kolu PKB. Centar za obrazovawekadrova po~eo je sa radom u jednoj baraci, 1978. ulazi u sistem sredweg obra-zovawa, a 1983. dobija svoju zgradu u Krwa~i, gde se nalazi i danas. PKB je 1961. godine osnovao sopstveni agroekonomski institut, PKBAgroekonomik, a kasnije i Agroinèwering. Ove dve organizacije su pored razvo-jnih programa u PKB-u bile i nosioci konsalting i inèwering usluga koje je PKBpruào, kako u zamqi, tako i u nizu zemaqa {irom sveta.

RAZVOJ AGROINDUSTRIJE“…Od male mlekare izrasla je moderna industrija mleka (1958), umesto stare,male, izgra|ena je savremena klanica (1960), mlinove ~eki}are zamenila jevelika i komjuterizovana fabrika sto~ne hrane (1964), od skromne ma{insko-traktorske stanice u Kovilovu ni~e ~itav kompleks pogona poqoprivredne itransportne mehanizacije, program sladoleda zapo~et u mlekari “Imlek”razvio se u industriju smrznute hrane “Frikom”, ni~e nova {e}erana "DimitrijeTucovi}", izgradila se i druga indsutrijska zona (Biopak, Protein, Glutin), rodiose Centar za doradu semena, dve prostorije u direkciji, uto~i{te prve labo-ratorije, postado{e dana{wi EKO-LAB…PKB je posledwu dekadu 20. veka do~ekao sa 12 linija proizvodwe i preradeproizvoda. Sve ove linije opsluìvali su finansijska organizacija sa internombankom, MTS, Institut sa zavodima po linijama, prometne organizacije zadoma}e i ino trì{e, inèwering i konsalting usluge, laboratorija…”(Radenko Stani})

***Krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina, primarna proizvodwaobavqala se na 100.000 hektara, a u sistem je ukqu~eno oko 100.000 poqo-privrednih gazdinstava preko zadruga. PKB je imao vi{e desetina fabrika ioko 40.000 radnika. Znak PKB poznat je u vi{e od 30 zemaqa u kojima su real-izovani projekti iz oblasti agroindustrije. Kada su novim zakonima tehnolo{ke celine organizovane u posebne pravne sub-jekte, do{lo je do dezintegracije PKB-a i izlaska iz sistema profitabilnihcentara, prehrambene industrije i trgovine (Imlek, Frikom, Pekabeta,{e}erana, ugostiteqski i turisti~ki objekti...). A onda su po~ele devedesete iPKB je podelio sudbinu dràve…

INFORMISAWE, KULTURA, SPORTPoqoindustrija, list poslovnog sistema PKB, osnovana je 27. marta 1967. go-dine. PKB je tako postao i rasadnik novinarskih kadrova. Iz PKB-ove nov-inarske {kole potekli su Nenad Risti}, Milomir A}imovi}, Radojko Mrqe{,Dragana ]osi}, Desanka Mrki}, Slobodan Kopli}, Dragan \or|evi} i mnogidrugi. Od 2001. se 27. mart obeleàva kao Dan novinara, u znak se}awa naizlazak prvih novina na srpskom jeziku „Serpskija povsednevnija novini“(Srpske dnevne novine), koje su {tampane u Be~u 27. marta 1791. Tada su Srbipostali 18. narod na svetu koji ima novine na materwem jeziku. Izdava~i novinabili su Grci, bra}a Publije i Georgije Markides Puqo. Od igra~kih i peva~kih sekcija u naseqima, 1970. godine nastao je KUD PKB,danas poznat kako na prostorima biv{e Jugoslavije, tako i u inostranstvu, prikojem su osnovane i likovna, dramska i literarno-recitatorska sekcija. PKB danas ima i sportsko dru{tvo koje je osnovano jo{ pedesetih godinapro{log veka. Prvo su osnovani fudbalski klubovi, zatim rukometni klub, ri-bolovci i strelci.

MLEKO – OD KAPI DO REKE Govedarska proizvodwa zapo~ela je sa oko 500 krava, skupqenih uglavnom izotkupa, koje su ~uvane u lo{im uslovima i davale dnevno tri litra po grlu. Davne1947. godine, kada je bilo 1.400 krava, proizvedeno je ukupno 620.000 litaramleka, koliko i pedeset godina kasnije za tri dana.U to doba “Pan~eva~ki rit” je imao i 479 kowa, pet magaraca, 51 mazgu i 21 grloradnih volova. Prekretnicu u poslovawu ~inila je 1954, kada je po~eo uvoz krava i steonih ju-nica. U narednih pet godina uvezeno je oko 7.000 grla crno-bele frizijske i cr-veno-danske rase. Iako su tada{wi eminentni jugoslovenski nau~nici sumwalida }e se uvezena grla prilagoditi na{im klimatskim uslovima, navode}i kao ar-gument to da je i Dancima trebalo 50 godina da stvore crveno-dansku rasu, PKBje u{ao u taj poslovni rizik. Proizvodwa mleka je rasla, pove}avao se broj muznihgrla, integrisani su neki kombinati i PKB je dve i po decenije kasnije imao 24.000grla. Krajem sedamdesetih imao je 17.143 mlekuqe. Vremenom se, zbog poznatihde{avawa, taj broj smawio, ali je PKB i danas najve}a farma u Evropi.U prvo vreme mleko je u kantama prevoèno do Beograda. Prva organizovana pre-rada zapo~ela je 1953. godine u Glogowskom ritu, u mlekari za koju je opremaobezbe|ena iz reparacije. Izgradwa nove mlekare u industrijskoj zoni, ka-paciteta 50.000 litara prerade u dve smene, zavr{ena je 1958.

REKLAME22

Biblioteka “ Milutin Boji}” je us-tanova kulture koja predwa~i uprimeni novih tehnologija. Uz sadave} dobro poznatu digitalnu bib-lioteku (www.zavicajna.digitalna.rs), u kojoj su i gotovo svi brojevi na{eglista “Poqoindustrija”, od po~etkadecembra 2018. Biblioteka jezapo~ela sa preno{ewem uìvosvih doga|aja koje organizuje.Zahvaquju}i takozvanom “lajvstrimu” preko Jutjuba, od sada svioni koji nisu u mogu}nosti da do|una programe biblioteke „MilutinBoji}” iste mogu pratiti iz svojesobe, preko ra~unara, tableta, an-droid telefona ili televizora(kod onih koji imaju smart funkcijuili su prikqu~eni na EON ure|aj).Odmah po zavr{etku ̀ ivog prenosaneke kwièvne ve~eri, tribine ilikoncerta, na Jutjub kanalu bib-lioteke moè da se vidi i snimakdoga|aja.- Mi samo koristimo blagodeti in-

KWI@EVNO VEÊ IZBIBLIOTEKE U@IVO

BIBLIOTEKA “MILUTIN BOJI]”

terneta kako bi smo {to ve}emkrugu zainteresovanih pribliìliono {to radimo. Potrebno je samomalo znawa i posve}enosti da seovo izvede, a ulagawa su gotovominimalna. Naime, veb kamera kojukoristimo ko{tala je tek ne{tovi{e od 5.000 dinara, a interneti ra~unare svakako imamo –navodi Jovica Krtini}, direktorbiblioteke.Biblioteka “Milutin Boji}” jeovim postala prva ustanova kul-ture u Srbiji koja uìvo prenosisve programe koje organizuje u svomina~e veoma skromnom prostorumati~nog odeqewa u IlijeGara{anina 5.Iz biblioteke najavquju da }e utoku 2019. godine nastaviti poduhvat digitalizacije gra|e izPKB-a, digitalizacijom fo-tografija koje su nastale tokomvi{edecenijskog rada na{eg listai kompanije. V. G.

23OBIÂJI

Dejana TO[I]

ÊSNICAOBREDNI HLEBOVI

simboli~ko zna~ewe u smislu op{te plod-nosti. Zato su i rukama bra{wavim odme{ewa ~esnice doma}ice u ranija vremenadodirivale vo}ke, ambare, {tale, ko{nice…Testo od obrednog hleba trebalo je da donesedobar rod tokom slede}e godine i, pre svega,dovoqno hleba za sve.U zavisnosti od kraja, ~esnica se nekadapravi bez kvasca, a nekad sa kvascem. Evojednog tradicionalnog recepta iz [umadije.

TRADICIONALNA ÊSNICAPotrebno je: 1 kg belog bra{na, 2 ùmanceta,100 grama masti, pola litre mleka, so,{e}er.Priprema: Mleko zagrejte da bude mlako, do-dajte 1 ka{i~icu {e}era i 1 ka{i~icu soli ime{ajte lagano dok se ne istope. Istopitemast, pa dodajte u bra{no zajedno saùmancima. Ovome dodajte i pripremqeno

mleko i sve zajedno me{ajte od 10 do 15 min-uta dok testo ne postane kompaktno. Uume{ano testo stavite dobro dezinfikovannov~i}, a zatim jo{ jednom premesite testo, danov~i} ne bi bio vidqiv.Testo za ~esnicu formirajte u okrugao obliki stavite u podmazanu tepsiju. Odozgo gapremaìte umu}enim ùmancetom. Ukrasite gaposebnim figurama od testa ili pletenicama.Ovako napravqenu ~esnicu ostavite daodstoji na toplom mestu do pola sata. Peciteje na 200 stepeni oko 50 minuta. Ispe~enu~esnicu pokrijte vla`nom krpom da maloomek{a.U Vojvodini se ~esnica pravi u obliku slatkog

Hleb je u Srbiji dugo unazad sastavni deoobreda za ro|ewe deteta, kr{tewe, zaènidbu ili udaju, za posmrtni kult, za ku}nui seosku slavu, Boì} i Uskrs. Ceo ~ovekovìvot zapravo i proti~e izme|u dva hleba:poga~e za novoro|ene i one za pokoj du{e…On je vaàn i mo}an simbol ìvota, preo-braàja, snage, ali i nesebi~nosti, skrom-nosti; duhovna hrana ~ije deqewe je ~in vere.Za hri{}ane, hleb je simbol samog IsusaHrista. Boì}ni hleb, ~esnica, nekada se mesio nadan Hristovog ro|ewa pre izlaska sunca. Imasimboli~no zna~ewe i podse}a na no} kada sumudraci do{li na poklowewe novor|en~etu.Marija im je ponudila hleb i otuda obi~aj dase na boì}noj trpezi obavezno na|e ~esnica.Mesi se od belog bra{na, sa osve{tanomvodom, kojom se bra{no polije kao da seprekrsti, ima{}u, bezkvasca. Upro{losti je bilopravilo da se po“nena~etu” voduza ~esnicu namen-ski ide na bunarili izvor – u ko-jima se, poop{tem reli-g i o z n o mverovawu, nalazedu{e predaka. Testo se bodegran~icom bad-waka, {ara(poèqno bi bilodrenovim ilil e s k o v i mgran~icama) i uwega stavqa met-alni novac.Nov~i}i, pritom,mogu da budurazni i razli~itevrednosti, zlatni(kao simbol zlatakojim je Bo`jen o v o r o | e n ~ edarivano), sre-brni, ali i najobi~niji. Neke porodice ~uvajuposeban nov~i} ba{ za ~esnicu. Koriste ga izgodine u godinu, uvek jedan te isti. Jer, paricaje tu vi{e kao simbol i poruka, a mawe kaovrednost. Ponegde se u ~esnicu umesto nov~i}a, ilipored wega, stavqa i pokoje zrno svih ìta izrnastih plodova, p{enice ili kukuruza, ~ak iiverak od lomqewa badwaka. Va`no je os-taviti neki znak koji }e biti prona|en kada se~esnica podeli, a koji }e biti znak beri}etai sre}e koja se priziva, prenosi, nada da }etokom naredne godine ìvot biti boqi.Poneka doma}ica ~esnicu ukra{ava orasimai suvim gro`|em, jer se tim plodovima pridaje

kola~a. Kao osnova koriste se tanke kore.Postupak je sli~an pripremawu baklave, samo{to je vojvo|anska ~esnica suva, sa nadevomod meda, {e}era i oraha. Ponegde su se konadev mogli na}i i mak, suvo gro`|e i sitnovo}e.Tokom pripreme ubacuje se dukat ili vredanmetalni nov~i} u neki od sredi{wih slojeva.Ovakva ~esnica se obi~no ne lomi, ve} sese~e i razdequje uku}anima.

SLATKA ÊSNICA IPotrebno: 5 jaja, 3 ~a{e {e}era, 2 ~a{e uqa,1 ~a{a jogurta, 2 ~a{e kisele vode, 1 ~a{agriza, 200 g oraha, 200 g suvog gro`|a,pra{ak za pecivo, 1 kg tankih kora. Priprema: izmiksati jaja, {e}er, uqe i jogurt,pa dodati griz, orahe i suvo gro`|e. Svakukoru poprskati kiselom vodom, a na svaku

drugu korustavqati fil.Negde u sredinistaviti nov~i}.Zadwu koru pre-mazati filom.Pe}i na 200 ste-peni dok ne poru-meni. Kada seispe~e, izvaditi,pokriti krpom iostaviti da sohladi.

SLATKA ÊSNICA II

Potrebno je: 500 ggotovih tankihkora, 300 gmlevenih oraha,300 g {e}era, 100g suvog gro`|a,100 g seckanihsmokvi, 2 kesicevanilin {e}era.Za prskawe: 1 dluqa, 1 dl kiselevode. Za premazi-vawe: 100 gotopqenog medaPriprema: Plehpremaìte uqem.

Pome{ajte mlevene orahe i {e}er, dodajtesuvo gro`|e, seckane smokve i 2 kesicevanilin {e}era.Pome{ajte uqe i kiselu vodu. Na dno plehastavite 2 kore, poprskajte ih uqem i kiselomvodom, pa pospite orasima (filom). Daqere|ajte kore, svaku poprskajte uqem i vodom ifilujte. Isecite odmah na kocke, prelijte os-tatkom uqa i vode. Pecite na 200 stepeni oko15-20 minuta. Za to vreme na tihoj vatri oto-pite med. Kada je ~esnica gotova, svaku kockuprelijte ka{ikom topqenog meda.

Documents

2 REKLAMEpodru~ju Pan~eva~kog rita. Radite za sebe i za dobrobit svoje zemqe da se ime kompanije ponovo pronese {irom sveta - naglasio je Jokovi}. V. G. PUTEVI OBAVE[TEWE Po{tovani