“Zašto granski kolektivni ugovori ne funkcionišu baš uvek, dok se oni zaključeni kod poslodavca primenjuju!”

Hotel Moskva, Beograd, Srbija12. – 14. februar 2014. godine

SVETSKA ORGANIZACIJA RADNIKA – WOW/ EZA / SS BOFOS/ SEMINAR

2SS BOFOS

Svetska organizacija radnika – WOW u saradnji sa Evrop-skim centrom za radnička pitanja (EZA) i BOFOS-om, a uz podršku Evropske komisije organizovala je od 12. do 14. fe-bruara u Beogradu, u hotelu Moskva, dvodnevni seminar na temu: “Zašto granski kolektivni ugovori ne funkcionišu baš uvek, dok se oni zaključeni kod poslodavca primenjuju”.

Učesnici seminara bili su predstavnici sindikata iz

Nemačke, Španije, Portuga-la, Holandije, Austrije, Dan-ske, Kipra, Malte, Češke Re-publike, Litvanije, Slovačke, Hrvatske, Republike Srpske, Federacije BIH, Crne Gore i Srbije. Mara Erdelj je istakla da je jedan od najbitnijih ciljeva skupa da se još više ojača solidarnost, ali i još jedna vrednost – prijateljstvo.

Vladislav Jevtović, zamenik predsednika BOFOS-a je istakao da je kolektivno pregovaranje proces i da nema sindikata ako nema kolektivnih ugovora.

-Svaki ovakav skup, svaka afi rmacija socijalnog dijaloga je važna, kako za Republiku u kojoj živimo, tako i za zaposlene, kazao je Jevtović i dodao da je socijalni dijalog nemoguć bez postojanja soci-jalnih partnera, ali da Udruženje poslodavaca Srbije ne želi da pregovara i da teži otkazivanju svih granskih kolektivnih ugovora na nivou zemlje. Unija poslodavaca Srbije smatra da socijalni dijalog nije njihov interes, istakao je Jevtović i dodao da se malo priča o jednoj važnoj činjenici, a to je da je danas u Srbiji država najveći poslodavac i da se zato nalazi u svojevrsnom „sukobu sama sa sobom“ i da zbog toga teži da isturi, što poslodavce, što sindikate u prvi plan i da pokaže kako su, zapravo, oni ti koji ne mogu da se slože.

SEMINAR 12. – 14. februar 2014

3SS BOFOS

Marc van der Meer naveo je podatke vezane za pokri-venost “sveta rada” kolektivnim ugovorima:

• od 90-100% u Austriji, Belgiji i Sloveniji,• 80-90% u nordijskim zemljama, • 70% u Nemačkoj, • manje od 40% u Velikoj Britaniji i u novim državama

članicama Evropske unije, • 15% u Sjedinjenim Američkim Državama.

On je naveo da sindikati koji žele da kreiraju nov iden-titet, u skladu sa potrebama vremena, moraju da paze na to kako ih percipiraju mladi, jer sindikati igraju ključnu ulogu u rešavanju pitanja koja su od značaja za mlade poput materijalnog prosperiteta, dugoročnog zapošljava-nja i poboljšanja kvaliteta rada.

SEMINAR 12. – 14. februar 2014

Naš hrišćanski način pregovora podrazumeva da se dođe do rešenja i da na kraju uvek budu dva pobed-

nika. Posle konfl ikta teško je nastaviti pregovore.Poslodavac nije „loš momak“, a vi treba da pregovarate o interesima. Kada počnu pregovori morate poštovati jedni druge i ne trebate govoriti o poverenju. Pitanje poverenja ne sme se postaviti, jer ako krenete sa takvim nepoverlji-vim stavom, ako ne verujete drugoj strani pregovori neće biti uspešni. Morate tokom pregovora postavljati pitanja poslodavcu, da bi ste došli do toga šta je zapravo njegov interes. Nezavisni član pregovaračkog tima, odnosno nepristra-sno lice, veoma je koristan element pregovora, navela je Ike Wiersinga, administrator i pregovarač CNV Dien-stenbond iz Holandije.

Ike Wiersinga je navela da je dosta ljubomorna na kolege iz Srbije, jer, pre-ma njenim rečima, ovde sindikati znaju kako da privuku nove članove, dok se u Holandiji članstvo u sindikatima smanjuje.

Marc van der Meer, di-rektor Centra Excellen-ce Vocational Training iz Holandije govoreći na temu aktuelnih po-treba i buduć ih prome-na u vezi sa procesom kolektivnog pregovra-nja defi nisao je kolek-tivno pregovaranje kao proces rešavanja cen-tralnih pitanja poput zarada, radnog vreme-na i drugih uslova pod kojima rad treba da se vrši.

4SS BOFOS

Akcija –„Izvolite limun“

Sindikati u Austriji posmatraju kako se kompanije tokom godine odnose prema zaposlenima. - Kada vidimo da se u nekoj grani stvari loše odvijaju mi to zabeležimo i onda na nivou tog sektora izglasamo najgoreg poslodavca godine. Njemu uručimo limun. Naravno, dešava se da poslodavac ne želi da primi limun. Verujte, to je za njega lošiji izbor nego da je prihvatio limun, naveo je Günther.

SEMINAR 12 – 14 februar 2014

Govoreći o razvoju i prednostima granskih kolektivnih ugovora u Austriji Günther Trausznitz, predsednik

evropskog Odbora WOW, je naveo da u Austriji postoje tri specifi čna dejstva kolektivnih ugovora: -Normativno dejstvo. Kolektivni ugovor u Austri-ji, prema rečima Günthera, ima isti značaj kao i zakon. Ugovori o radu moraju da budu u skladu sa kolektivnim ugovorom. Naravno, ugovori o radu mogu da sadrže dru-gačije odredbe nego one defi nisane kolektivnim ugovo-rom, ali te odredbe nikako ne mogu biti lošije od onih iz kolektivnog ugovora, odnosno ne smeju uskraćivati za-poslenima prava zagarantovana kolektivnim ugovorom.-Dejstvo za „ljude sa strane“. Kolektivni ugovori važe za sve zaposlene, odnosno i za one koji nisu članovi sindikata.- Naknadno dejstvo. Kada kolektivni ugovor u Au-stiji istekne, ili kada se otkaže, on ima određen „otkazni rok“ pa se prava koja proističu iz kolektivnog ugovora ne gase automatski, već važe sve dok se ne potpiše novi kolektivni ugovor.

Frejk Janmat, šef sektora za evropske integracije pri Delegaciji EU u Srbiji je naglasio da nema striktnih

pravila i propisa na nivou Evropske unije, koja su vezana za proces kolektivnog pregovaranja.

- Mi poštujemo izbor za koji su se opredelile članice, pa stoga u Evropi imamo jednu izmešanu sliku u vezi sa ko-lektivnim ugovorima. Od ukupno 28 zemalja članica 11 zemalja ima dominantan vid pregovaranja na nivou sek-tora, dok se u devet zemalja pregovori uglavnom vode na nivou kompanija. U ostalim zemljama postoji mešovit model pregovaranja.

Ipak, postoje određeni propisi na nivou Evropske unije poput Direktive 2002/14 koja se odnosi na pravo zaposle-nih da budu obavešteni o socijalno-ekonomskoj situaciji u okviru njihovih kompanija.

SEMINAR 12. – 14. februar 2014

Diskriminacija postoji

Prema rečima predsednika evropskog Odbora WOW i u Austriji postoji jedna vrsta diskriminacije, odnosno nisu izjednačene plate muškaraca i žena koji rade na istim poslovima, jer „jači pol“ i dalje ima veće zarade.

5SS BOFOS

Dr. Darko Marinković, redovni profesor na „Megatrend“ Univerzitetu rekao je da je za sindikate bolje da umesto defan-zivne strategije izaberu ofanzivnu.

- Kada pregovaramo onda pripremamo listu pitanja o kojima ćemo da pregovaramo. Ono što nam zapravo treba je lista pitanja o kojima nećemo da pričamo, odnosno o kojima ne želimo da pregovaramo, a to su pitanja vezana za tekovine koje je dostigla naša civilizacija. Čovek nije prase da se najede i da spava. Nemam ništa protiv pregovaračkog stola, ali nekada moramo da pokažemo „mišiće“, odnosno moramo onome ko pokazje silu da pokažemo silu.Pregovarački sto jeste važan. Najveću cenu tranzicije platile su one zemlje, u kojima na početku tranzicije poslodavci, sindikati, vlada, univerziteti nisu seli za pregovarački sto. Srbija i dalje ima model kolektivnog pregovaranja koji je primeren konceptu socijalno tržišne privrede. I dalje se stvara slika o radnicima koji su lenji i neće da rade. Stvaranje jednog takvog javnog mišljenja nije civilizacijski prihvatljivo ponašanje. Danas je uvreženo mišljenje da su bankari lihvari, a to mišljenje mora da se razbija. U javnosti se ne priča o tome da šefovi po bankama imaju slobodu da zaposlenima kažu: „Ti ćeš danas da radiš do 9 uveče, tri sata duže“. Zaboravlja se da zaposleni u bankama rade stresan posao, da rade sa novcem, što nosi veliku odgovornost i da rade sa ljudima, istakao je Marinković.

SEMINAR 12. – 14. februar 2014

Slobodan Lalović, direktor Sindi-kalnog poverenika – Radnička

štampa (ministar rada, zapošljava-nja i socijalne politike od 2004. do 2007. godine) ukazao je na problem fragmentacije srpske sindikalne sce-ne i istakao da samo udruženi sindi-kati imaju snagu da nešto promene na bolje. -Problem u Srbiji je što imamo šest centrala, s jedne strane, a sa druge strane nereprezentativna udruženja poslodavaca. Kao još jedan faktor koji slabi sindikte naveo bih formira-nje takozvanih žutih sindikata.

To su u osnovi poslodavački sin-dikati, koji imaju tačno onoliko čla-nova koliko im je potrebno da bi bili reprezentativni kako bi se pristupilo kolektivnom pregovaranju i potpisao kolektivni ugovor koji odgovara poslo-davcu. Lalović je naveo neadekvatnu sudsku zaštitu i nepostojanje Opšteg kolektivnog ugovora, kao uzrok loše zaštite zaposlenih.

- Opšti kolektivni ugovor zaključen je 2008. godine, pred izbore, a neposredno posle izbora njegove najvažnije odredbe stavljene su van snage, kazao je Lalović.

6SS BOFOS

Roel Rotshuizen, predsednik svetskog Odbora WOW objasnio je učesnicima seminara koji su to

najbitniji principi kojima se rukovodi WOW u svom radu.- Ono čime želimo da se bavimo jesu pitanja u vezi sa jačanjem uticaja Svetske organizacije radnika u evrop-skim institucijama. Takođe, želimo da se bavimo raz-menom iskustava između zemalja članica i rešavanjem problema povećanja nezaposlenosti. Poseban akcenat stavićemo na pitanja u vezi sa neza-poslenošću mladih, pa ćemo sledeći seminar posvetiti upravo ovom pitanju.Još jedno bitno pitanje kojim ćemo se baviti je pitanje minimalne zarade u Evropi, a nećemo zaboraviti na planirane akcije solidarnosti koje vodimo u različitim ze-mljama sveta poput Bangladeša, Kambodže i Ukrajine, objasnio je predsednik svetskog odbora WOW.

Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije se osvrnuo na početke kolektivnog pregovaranja u Srbiji

i naveo da je prvi kolektivni ugovor u našoj zemlji zaključen 90-tih godina prošlog veka. On je rekao da je situacija u vezi zaključenih kolektivnih ugovora na nivou kompanija u Srbiji, generalno gledano, dobra, dok je na granskom nivou obrnut slučaj.- Nema reprezentativnog udruženja poslodavaca u Srbiji, a kada se i potpiše kolektivni ugovor na nivou grane – jako teško se primenju-je. Postoji u Srbiji nešto što se zove – prošireno dejstvo kolektivnih ugovora - što znači da kolektivni ugovori važe za ceo sektor kada ih potpiše ministar, ali praksa je takva da kada ih ministar potpiše onda se oni mahom otkazuju, kazao je Mihajlović.

Gejtu Vella, direktor “People at Work Consultancy” sa Malte, koji je učesnicima predstavljen kao „nefor-

malni predsednik Malte“ jer je veoma poznata i istaknuta javna ličnost na Malti istakao je da je cilj rada njegove Kancelarije da podstiče preduzetnike na „ostrvu„ da po-zitivnim okom gledaju na sindikalni pokret. On je istakao da sindikati treba da donose odluke, koje su dobre za sve zaposlene koji rade u različitim kompanijama, kao i to da sindikati moraju da znaju kada postoji problem u kompanijama, a kada dobro posluju, odnosno da moraju da dobro poznaju aktuelnu situaciju na nivou preduzeća. - Na Malti postoje 24 mala sindikata, ali oni imaju veliki značaj na „ostrvu“. Imamo tri udruženja poslodavaca: Udruženje poslodavaca Malte, Udruženje hotelijera i Privredna komora, naveo je Vella.

SEMINAR 12. – 14. februar 2014

7SS BOFOS

Nakon radnog dela seminara, 13. februara, učesnici su posetili Kancelariju Delegacije Evropske

unije u Republici Srbiji.

- Kancelarija Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji za cilj ima pomoć Srbiji na njenom putu ka

Evropskoj uniji, istakao je Janmat. On je rekao da Kancelarija ima ulogu u podnošenju izveštaja o

napretku Srbije ka Evropskoj uniji i da se taj dokument objavljuje svakog oktobra.

- Kao što mi to radimo to rade i druge kancelarije, poput onih u Bosni i Makedoniji, kazao je Janmat.

On je naglasio važnost odeljka Kancelarije koji se bavi projektima u kojem radi čak ½ zaposlenih u

Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji. Vrednost projekata za Srbiju iznosi 200 miliona evra go-

dišnje, naglasio je Janmat i osvrnuo se na pristupni proces Srbije, koji je otvoren od januara 2014.

U vezi sa pitanjem kada će Srbija pristupiti Evropskoj uniji, Janmat je odgovorio tako što je dao primer

Hrvatske, koja je na ulazak u „evropsku porodicu“ čekala devet godina od otvaranja pregovora.

- Delegacija pomaže socijalnim partnerima da ojačaju svoje pozicije, tako da i sindikat kao socijalni

partner može da konkuriše kada su u pitanju projekti i krajem ovog meseca počećemo sa realizacijom

twining, odnosno zajedničkih projekta koji podrazumevaju postojanje partnerske organizacije- zemlje

koja je već u Evropskoj uniji - koja učestvuje u projektu. Ovaj put, verovatno, će ta partnerska zemlja

biti neka mlađa članica Evropske unije poput Slovačke, ispričao je Janmat.

POSETA KANCELARIJI DELEGACIJE EU

8SS BOFOS

Govoreći o raspoloženju, odnosno stavu građana Srbije oko ulaska u Evropsku uniju Janmat je rekao da postoji jedna fundamentalna razlika između izbora koji su održani 2008. godine i onih koji su održani 2012. godine.- Na izborima 2008. godine glasači su se opredeljivali iz-među dve jake, odnosno velike partije od kojih je jedna bila za pristupanje Evropskoj uniji, a druga protiv, dok je na izborima 2012. godine situacija bila drugačija. Ona ve-lika partija koja je bila protiv EU, posle izbora 2008. godi-ne, podelila se na dve partije od kojih je jedna počela da podržava proces pridruživanja Srbije EU, tako da su se glasači na poslednjim izborima opredeljivali između dve velike partije, a obe su bile za ulazak Srbije u EU, kazao je Janmat. On je izneo podatak da, prema poslednjem istrživanju, 50% građana Srbije podržava ulazak naše ze-mlje u EU, 30% je neodlučno, dok se 20% protivi.Naravno, rekao je Janmat, ti podaci su promenjivi, jer se raspoloženje prema Evropskoj uniji menja – negativnije je kada se dešavaju loše stvari unutar EU i obrnuto. Ipak, generalno gledano, broj ljudi koji podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju stalno raste. Teško je predvideti buduć-nost, ali ja lično ne vidim mogućnost da će doći do neke radikalne promene, uvek će biti više onih koji podržavaju ulazak Srbije u EU nego onih drugih, zaključio je Janmat.

- Mi pokušavamo da podstaknemo vladu da sluša glas socijalnih partnera. Bitno je istaći i činjenicu da se pre svakog screening sastanka održava jedan sastanak na kojem se sastaju predstavnici vlade sa predstavnicima organizacija radnika i civilnog društva, istakao je Janmat.

POSETA KANCELARIJI DELEGACIJE EU