BMEL Projekat je obuhvatio dva reljefno različita područja:

1.brdsko-planinski,koji je u sastavu JP „Srbijašume“,ŠG Boranja-Loznica,GJ „Istočna

Boranja“- bukove sastojine;

2.ravničarski,koji je u sastavu JP „Vojvodinašume“,ŠG „Srem.Mitrovica“,ŠU Morović,GJ

„Rađenovci-Novi“-šume hrasta lužnjaka.

Ja ću u kratkim crtama prezentovati deo koji se odnosi na naš ravničarski kraj i nama drag-

HRAST LUŽNJAK

GJ „Rađenovci-Novi“ se nalazi na tromeđi Srbije,Hrvatske i Republike Srpske.Južnom stranom je opasana rekom

Savom i naleže na njenu levu obalu,zapadnom stranom se graniči sa Hrvatskom celom dužinom,a istočnom stranom

naleže na susednu GJ u okviru ŠU Morović.

U blizini je naselje –Jamena,koje je u V 2014 god. stradalo od ekstremnih poplava,pa je to bio glavni

razlog što je ova gazdinska jedinica deo projekta ( argumentovano fotografijama).

GJ „Rađenovci-Novi“ je deo šumskog kompleksa i kao takva je fizički podeljena na dva dela nasipom

,kojim gazduje JVP „Vode Vojvodine“ i to:

plavni-nebranjeni deo,od nasipa južno ka reci Savi i obuhvata odeljenja od 13-22, sa izuzetkom dela 17 odelj. I

celog 18 odelj. koja su podmlađene površine:

neplavni-branjeni deo preko nasipa ka naselju Jamena, od odeljenja 1-12,

Ukupna površina odeljenja iznosi 1,063.84 ha i prostire se na teritoriji opštine Šid, odnosno KO

Jamena.

Vrsta zemljištaUkupna

površina

ŠUME I ŠUMSKO ZEMLJIŠTE OSTALO ZEMLJIŠTE

Svega ŠumaŠum.

kulture

Šum.

zemlj.Svega Neplod.

Za ost.

svrhe

Površina

ha 1.063,84 1.016,62 791,02 225,40 0,20 47,22 32,78 14,44

%

100.0 95,6 4,4

100.0 74,4 25,6 100.00 69,4 30,6

POLOŽAJ GJ U PROSTORU

Satelitski snimak GJ „Rađenovci-Novi“

Da bi se krenulo u realizaciju bilo kog posla,neophodno je definisati radne korake.To važi i za proces PGŠ,pa su i u okviru Pilot

Projekta kao osnova za početak utvrđeni sledeći radni koraci:

1. Radni korak 1- 3 Priprema za nove PGŠ projekte

1.1 Radni korak 1: Izbor gazdinskih jedinica

1.2 Radni korak 2: Priprema izrade projekta Plana gazdovanja

1.3 Radni korak 3: Tender za projekte PGŠ

2. Radni koraci 4 – 6: Priprema karata i daljinska detekcija

2.1 Radna korak 4: Nabavka i priprema osnovnih karata (materijal)

2.2 Radni korak 5: Priprema materijala za daljinsku detekciju

2.3 Radni korak 6: Priprema radnih karata i tumačenje snimaka

3. Radni korak 7: Određivanje granica & utvrđivanje vlasništva

3.1 Priručna dokumenta

4. Radni korak 8: Definisanje ciljeva gazdovanja, funkcija šuma I gazdovanja

4.1 Aktivnost “Definisanje ciljeva gazdovanja”

4.2 Aktivnost “Postavljanje oglednih površina”

5. Radni korak 9: Opis staništa i sastojine I zajedničko šumsko uzgojno planiranje

6. Radni korak 10: Inventura

7. Radni korak 11 - 12: Finalizacija karata, analiza podataka i Izveštaj o PGŠ

7.1 Radni korak 11: Finalizacija karata

7.2 Radni korak 12: Analiza podataka i PGŠ izveštaj

7.3 Radni korak 13: Usvajanje

8. Radni korak 14: Ažuriranje centralne baze podataka

Prva stvar koju treba uraditi je –katastar.Da bi se u projekat mogli ubaciti katastarski planovi,neophodno ih je obezbediti.

Način na koji mi obezbeđujemo je kupovina od Pokrajinskog geodetskog zavoda od koga smo kupili karte u R 1:10.000 za sve 34 KO. Sve karte su bile rasterske i kao takve su morale da se georeferenciraju.

U međuvremenu se pismenim putem (zahtev) obraćamo RGZ –službi za katastar nepokretnosti za kompletan list nepokretnosti za sve kat.parcele u okviru KO.

Nakon toga pristupa se „krojenju“ katastra odn.spoljna granica se navlači linijom poravnanja ukoliko je neophodno.Ukoliko naleže kako treba,vrši se samo provera spoljnih granica.Kada je taj deo gotov i granica poravnata u ar,pristupa se krojenju unutr.granica. Kroje se tako što se iz lista nepokretnosti čita svaka k.p.koja pripada datoj GJ sa brojem i površinom i tako proverava da li je neka parcela sporna ili ne.U projektu je zajedno sa slojem (lejerom) kat.parcele ujedno i tabela atrib.informacija u kojoj svaka parcela ima svoje prateće podatke odn ime i prezime (broj,površina,kom odelj. Ili odeljenjima pripada,kao i eventualne napomene ).Kada se završi unos svih k.č. GJ je površinski zaokružena i kao takva se može unositi u GPS kao podloga za rad na terenu.

Da bi se terenski radovi olakšali.odn. obavljali što kvalitetnije I što tačnije, neophodno je obezbediti ortofoto snimke-satel i aviosnimke. Nabavka snimaka se vrši putem javne nabavke.Snimci se na naš zahtev isporučuju u formatima tipa Tiff,ECW sa pratećim TAB file ,u zahtevanoj rezoluciji.Svi snimci se zatim uvlače u projekat I formiraju lejeri.Kao takav ,projekat zajedno sa katastarskim granicama je spreman za dalju obradu I izradu do konačnog formiranja GJ.

Na terenu se zatim izdvajaju odseci unutar odeljenja na tipološkoj osnovi metodom UMERENOG SASTOJINSKOG GAZDOVANJA, a nakon toga se granice odseka anotiraju i farbaju. Nakon anotiranja novih odseka ,određuje se odseci za totalan premer i za delimičan.U odsecima u kojima će se raditi del. premer, postavljaju se krugovi u projektu tako što se otvori sloj –Del.premer i u njemu se nanose krugovi po „Metodu rada pri sastojinskoj(uređajnoj) inventuri šuma „ -Tehnička uputstva prof.dr.Bankovića-Medarevića. Uporedo sa izdvajanjem i obeležavanjem odseka radi se i inventura. Svi podaci inventure se prenose u foldere koji se putem interne veze prebacuju planeru.Sumirani podaci premera se kasnije ubacuju u program osnova i njima kalkulišu na nivou sastojine.

Pilot projektom je ustanovljen nešto drugačiji način premera primernih površina gde su za razliku od načina premera koji mi primenjujemo dodati novi atributi ( socijalni status,tehn.klasa,probna doznaka). Ujedno je pored običnog i detaljnog kruga koji su sastavni deo inventure,kao novina dodat permanentan krug.Broj permanentnih krugova u sastojini -odseku iznosi 50 % od detaljnih primernih površina . U GJ je postavljeno ukupno 837 primernih površina od čega na permanentne krugove otpada 88 ,što iznosi 11 %

od ukupnog broja pp.

Na običnom krugu se pored obaveznog upisa vrste,prečnika i stepena sušenja,upisuju i ova tri elementa (socijalni status,tehn.klasa,probna doznaka).

Na detaljnom krugu se pored elemenata koji se uzimaju na običnom krugu meri i visina svih stabala ,što je kao i u metodu premera koji mi radimo ,ali bez nova tri atributa.

Na permanentnom krugu se pored elemenata koji se uzimaju na detaljnom ,uzima i dužina debla do prve grane.Takođe se obezbeđuje sa tri tačke koje su sa datim azimutom i distancom do centra kruga i vidno obeležene u pridanku stabla strelicom i brojem.Centar kruga se još dodatno obezbeđuje metalnim kolčićem pobodenim u zemlju u nivou površine.Trajno obeleženi permanentni krugovinam omogućavaju dobar izvor informacija,jer u svakom momentu dobijamo rezultate na istom uzorku.

Svi podaci sa kruga se unose u terenski manual u pisanoj formi (mereno običnim prečnicama) i kao takvi se prenose u program osnova na dalju obradu.

PRIKAZ U GIS PROJEKTU (KARTA SA LEJERIMA )

Socijalni status/Kraftova klasifikacija

Kod za klasifikaciju socijalnog statusa upotrebom „Karftovog klasifikaconog sistema“ prikazan je

ispod. Ocena se vrši na svakom stablu na svim primernim krugovima

Socijalni status stabla je odnos njegove visine prema okolnim stablima. Informacija o socijalnom

statusu je korisna za interpretaciju (zdravstvenog stanja) kondicije krošnje i podatke o prirastu pojedinačnih stabala.

1. predominantna i dominantna (KRAFT 1 i 2 uključujući i stabla na osami) stabla čija je krošnja iznad nivoa

opšteg nivoa kruna, jako razvijena krošnja.

2.kodominantna- (KRAFT 3) stabla čije krošnje se nalaze u istom spratu (nivou) ili nešto nižem, stabla sa dobro

razvijenom krošnjom

3. potištena uključujući i suva stabla (KRAFT 4 i 5)– stabla sa krošnjim koja je ispod nivoa sklopa, ne prima

direktnu svetlost odozgo, krošnja je više ili manje zakržljala i ograničena sa svih strana ili razvijena kao zastava.

Tehnička klasa

Tehnička klasa ocenjuje se na svakom stablu svih primernih površina. Osnovni cilj ovog podatka je ocena kvaliteta

stabla i potencijalne sortimentne strukture stabala u sastojini i na nivou GJ.

1= Stablo sa pravilno razvijenom krunom bez oštećenja i preloma sa deblom bez oštećenja i pravim do 25 % od

ukupne visine (Ujedno i potencijalno stablo budućnosti ako je u dominantnom položaju-stablo lepog opšteg

izgleda)

2= Stablo sa pravilno razvijenom krunom bez oštećenja i preloma sa deblom sa manjim oštećenjem i malo kriva

do 25 % od ukupne visine (Prosečni kvalitet stabla)

3= Stablo sa deblom sa vidljivim oštećenjima i/ili kriva (Stablo lošeg kvaliteta)

Probna doznaka

U okviru pilot projekta meri se na svakoj primernog površini, sva stabla su klasifikovana prema potrebi da budu

negovana ili posečena u narednih 10 godina. Uzorak predstavlja jedan od osnova za definisanje inteziteta i količina drvne mase za

seče u sastojinu.

Klasifikacija treba da bude izvršena kao poslednja aktivnost na svakoj primernoj površini (nakon definisanja tehničke i socijalne

klase stabala)

1. PSB = Potencijalno stablo budućnosti (Socijalna klasa 1 i Tehnička klasa 1)

2. Konk = Konkurent (Najveće stablo blizu PSB koje se treba ukloniti)

3. Indiferentno = Bez uticaja stablo (Stablo koje svojim prisustvom ne ometa razvoj PSB-ostaje u sastojini)

4. Hitno Za seču = Vrlo lošeg kvaliteta (bolesna, oštećena, stablo koje zaklanja podmladak)

5. Finalno = seča obnavljanja (u raznodobnim sastojinama i za stabla sa dostignutim ciljnim prečnikom)

Posmatrano u programu osnova ,to izgleda ovako (Program Osnova)

GJ odelj. ODSEK GJ odelj. ODSEK

Br.kruga nagib. Br.kruga nagib.

1. krug sa konst. poluprečnikom 2. Koncentrični krug 1. krug sa konst. poluprečnikom 2. Koncentrični krug

3. Ugaono izbrajanje - Biterlih 4. Primerna pruga 3. Ugaono izbrajanje - Biterlih 4. Primerna pruga

Veličina kruga Veličina kruga

No Vrs.Drv Ds (cm) Hs (dm) klasa susenje t. klasa

uzg.

tehnička

klasa

probna

dozn.distanca azimut No Vrs.Drv Ds (cm) Hs (dm) klasa susenje t. klasa

uzg.

tehnička

klasa

probna

dozn.distanca azimut

1 1

2 2

3 3

4 4

5 5

6 6

7 7

8 8

9 9

10 10

11 11

12 12

13 13

14 14

15 15

16 16

17 17

18 18

19 19

20 20

21 21

22 22

23 23

24 24

25 25

26 26

27 27

28 28

29 29

30 30

31 31

32 32

Premerio datum

5 ari 10 ari

1 2 3 4

UZG.Grupa

1 ar

1

2 ara

2

5 ari

3

10 ari

VRSTA UZORKA

(zaokruži)

VRSTA UZORKA

(zaokruži)

UZG.Grupa

4

1 ar 2 ara

Uputstva su sastavni deo PGŠ i korišćena su za definisanje kako razvojnih faza (uzgojne grupe ),tako i Grupa Gazdinskih

Klasa –GGK.

Shodno tome,izvedene su sledeće razvojne faze (uzgojne grupe) na nivou sastojine u kojima treba obezbediti optimalan broj

najkvalitetnijih stabala (60 – 80-) na kraju proizvodnog procesa , pravilno rasporedjenih po jedinici površine sa ciljnim prečnikom od 70

cm i više.Akcenat je dat stablu sa njegovom visinom i prečnikom , što je bio i osnov podele u razvojne faze.

Razvojne faze tokom razvoja sastojine mogu se podeliti na:

• Faza podmlatka

• Rani mladik

• Kasni mladik

• Srednjedobna sastojina

• Dozrevajuća sastojina

• Faza obnavljanja sastojine

Uzgojna grupa ili Razvojna faza

1 Podmladak, visina i prečnik dominantnih stabala 2 [H: 0-2(3) m; DBH < 5 cm]

2 Rani mladik, visina i prečnik dominantnih stabala [H: 2-12 (15) m; DBH 5 – 10 cm]

3 Kasni mladik, visina i prečnik dominantnih stabala 2 [H: 12-15 m; DBH 10 – 20 cm]

4 Srednjedobna sastojina, visina i prečnik dominantnih stabala [H: 15-25; DBH 15 – 29 cm]

5 Dozrevajuća (odrasla) sastojina, visina i prečnik dominantnih stabala [H > 25 m; DBH 30-49]

6

Zrela sastojina u fazi obnavljanja, visina i prečnik dominantnih stabala [H > 30 m, DBH cm >= 60 ili 70 u

zavisnosti od ciljnog prečnika]

Gazdinske klase su grupisane po Grupama Gazdinskih Klasa –GGK i odnosi se na jednodobne šume. GGK su

homogene grupe sastojina,kojima se može gazdovati prema sličnom programu gazdovanja,odn. prema konkretnim smernicama za

svaku GGK , a u okviru GGK je izvršena podela na razvojne faze .

Na području GJ“Rađenovci –Novi“ , izdvojene su sledeće GGK:

U okviru projekta su postavljene i eksperimentalne površine ,s tim što su površine na drugoj lokaciji.

One se nalaze u susednoj ŠU Višnjićevo, u GJ „Kućine-Naklo-Klještevica“ u 48 odeljenju . Postavljene su

uporedne površine sa dva uporedna metoda u istim sastojinskim uslovima i to :

1. Klasičan način odabira stabala budućnosti

2. Način odabira stabala budućnosti metodom projekta.

3. U narednim uređajnim razdobljima će se uporedo pratiti oba metoda i vršiti procene i analize.

Program je više puta značajnije unapredjivan promenom tipa i strukture baze podataka, unapredjenjem

metodologije obrade i prikupljanja podataka.

Tokom trajanja projekta, program je dopunjavan u skladu sa mnogobrojnim zahtevima korisnika i tako

prilagođavan potrebama projekta. Zadnja verzija softwera programa osnova je 6.6.3. sa svim atributnim

informacijama od značaja za osnovu GŠ.

Predstaviti Program Osnova sa svim elementima poboljšanja

Jedan od vrlo bitnih elemenata u samom procesu izrade osnove je i kalkulacija etata na osnovu koje je lako odrediti u kom obimu je moguće izvršiti seču.Kalkulacija etata se radi za svaki odsek pojedinačno, gde se iz programa osnova kopiraju osnovni taksacioni podaci sa svim elementima iz tabele koje je omogućila zadnja verzija softwera ( novi elementi G , Do , Ho ). Takođe se kopiraju i dodatni atributi ( ukoliko je rađen del.premer) ,kao što je probna doznaka ,koja je takođe jedan od pokazatelja kalkulacije etata i olakšava odluku za % seče.

Nakon kalkulacije na nivou GJ ,određen je etat ,a shodno tome su urađeni i planovi gajenja za GJ.

Posle toga,tabelarni deo osnove ,koji se sastoji od :planova glavnih seča i seča proreda,dobnih i deblj.razreda ,planova gajenja i iskaza površina je spreman za štampu.

Ostaje tekstualni deo koji se takođe u odnosu na klasičan način razlikuje u nekim oblastima.

Prikaz kalkulacije etata sa pojašnjenjem

o Primer

o GGK: Visoke mešovite šume hrasta lužnjaka Uzgojna grupa (nivo

sastojine)P ukupno Ds Hs N / ha V/ha Iv ha Iv10 ha Plan seca

Seca po

1 hapo %iV po %V

4, Srednjedobna

sastojina 0.8 17 18 599 227 6.7 67 34 41 61% 18%

5, Dozrevajuca sastojina 438.7 28 25 445 611 9.5 95 35,721 81 85% 13%

6, Zrela - Obnavljanje 168.6 35 25 310 583 7.3 73 25,776 153 210% 26%

ukupno 608.1 408 603 8.9 89 61,531 101 114% 17%