Univerzitet u Novom Sadu

Akcionarsko drustvo

Novi Sad, 2010. godine

SADRŽAJ

Uvod.................................................................................................................................... 3Kratak istorijat i suština akcionarstva..................................................................................3Akcionarsko društvo- pojam................................................................................................4Osnivanje akcionarskog društva..........................................................................................5Otvoreno i zatvoreno društvo...............................................................................................6Akcije i druge hartije od vrednosti.......................................................................................6Prava i druge obaveze akcionara..........................................................................................7Dividende i druge isplate akcionarima................................................................................7Organi akcionarskog društva...............................................................................................8Prestanak društva...............................................................................................................11Zaključak............................................................................................................................11Literatura............................................................................................................................12

1. Uvod

Razvoj akcionarstva počeo je veoma spontano, razvojem tržišta, tako da su prve emisije „akcija“ nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovačke ekspedicije bile rezervisane samo za one imućne. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja kredita, emitovali su potvrde (preteče akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovođenje skupih putovanja. Tako su kupci „potvrda“, preteče današnjih akcionara, postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima „akcija“ je ostalo da se nadaju očekujući dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak.

Smatra se da je prva firma koja je na ovaj način finsirala svoja putovanja, firma londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa „Muscovy Company“ davne 1553 godine. Zbog rizičnosti poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduženja, odlučio da emituje akcije pojedinačne vrednosti od 25 funti i na taj način sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za realizaciju ekspedicije kojom je želeo da pronađe severni morski put za Kinu. Sreća za akcionare, koji su na samom početku bili osuđeni na gubitak jer ne postoji severni morski put za Kinu, jeste što je Kebo nekako došao u kontakt sa Rusima i umesto trgovačkog sporazuma sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim.

Druga trgovačka firma, mnogo veća i poznatija, koja je na ovaj način finansirala svoje pomorske ekspedicije bila je „The East Indian Company“. Ona je za 17 godina poslovanja emitovala akcije u vrednosti od 1.6 miliona funti. Prekookeanska trgovina se toliko razvila da su vlasnici akcija ostvarivali profit i do 40% godišnje. Karakteristično za obe firme je to što su vlasnici njihovih akcija bili u mogućnosti da ih prodaju mnogo pre povratkaekspedicije.Do širenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, posredstvom industrujske revolucije, kada su posredstvom akcija prikupljen neophodna sredstva za osnivanje prvih preduzeća u industriji, što je bila inicijalna kapisla i za druge grane – saobraćaj, rudarstvo,finansije.

Jedan od osnovnih razloga začetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Takođe akcionari nikako ne mogu izgubiti više od onoga što su uložili, za razliku od duga gde je dužnik odgovoran cijelom svojom imovinom.Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljnja sredstava široko rasprostranjen, a akcionarska društva se dele na dve vrste, zatvorena ili privatne korporacije i otvorena ili javne korporacije. Zatvorena akcionarska društva se neretko sastoje od manjeg broja akcionara i postoje ograničenja u prometu akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na drugoj strani se nalaze otvorena akcionarska društva gde ne postoji ograničenje u prometu i njihovim akcijama se slobodno trguje na berzanskom i vanberzanskom tržištu.

Jedan od razloga dominacije akcionarstva je i to što životni vek organizacije nije povezan sa životnim vekom vlasnika, što je slućaj kod nekih drugih oblika vlasničkih preduzeća.

Takođe i lakši pristup finasnijskom tržištu i veće mogućnosti sakupljanja kapitala su odgovorne za njegovo održavanje i rast.

2. AKCIONARSKO DRUŠTVO- Pojam

Akcionarsko društvo je privredno društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva,osim u zakonom propisanom slučaju(probijanje pravne ličnosti).Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze svojom celokpunom imovinom.Akionarsko društvo osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara.Osnovni kapital pribavlja se izdavanjem i prodajom akcija.Osnovni kapital društva je utvrđen osnivačkim aktom i podeljen na akcije.Akcije imaju određenu nominalnu vrednost.Zbir nominalnih vrednosti svih akcjija čini osnovni kapital akcionarskog društva.

3. OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Akcionarsko društvo mogu osnovati fizička i pravna lica,domaća i strana.Akcionarsko društvo,kao i sva privredna društva,osniva se osnivačkim aktom.Akcionarsko društvo pored osnovačkog akta,ima i statut kojim se blize uređuje poslovanje i upravljanje društvom.Statut je prema ranijem zakonu bio fakultativan akt akcionarskog društva,dok je on sada obavezan.Akcionarsko društvo se osniva potpisivanjem osnivačkog akta od strane akcionara(osnivača).Pored osnivačkog akta,akcionari koji osnivaju društvo prilikom osnivanja potpisuju i prvi statut društva.Osnivački akt akcionarskog društva sadrži :1)· Ime,jedinstveni matični broj i prebivalište akcionara koji je domaće fizičko lice,odnosno ime,broj pasoša ili drugi identifikacioni broj i prebivalištve akcionara koji je strano fizičko lice,odnosno poslovno ime,matični broj i sedište akcionara koji je domaće pravno lice,odnosno poslovno ime,broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedište akcionara koji je strano pravno lice.,·2) poslovno ime i sedište društva, 3)delatnost, ,4) ukupan iznos novčanog uloga,odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog od akcionara koji osnivaju društvo,roku uplate,odnosno unosa uloga5)Podatke o akcijama koje upisuje svaki akcionar koji osniva društvo i to : broj akcija,njihovu vrstu i klasu, i njihovu nominalnu vrednost,odnosno kod akcija bez nomilane vrednosti deo osnovnog kapitala za koji su one izdate.6)izjavu osnivača da osnivaju akcionarsko društvo i preuzimaju obavezu uplate odnosno unosa uloga po osnovu upisa akcija.

Pored osnivačkog akta akcionari,koji osnivaju društvo usvajuju i prvi statu,koji pored osnovnih elemenata statuta može sadržati i odredbu kojom se imenuju direktori,odnosno članovi nadzornog odbora.

Minimalni osnivački kapital akcionarskog društva mora biti najmanje tri milona drinara,osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos.Za one upisane akcije koje se u skladu sa osnivačkim aktom uplaćuju u novcu neophodno je da se uplata izvrši pre registracije osnivanja društva.Uplata se vrši na privremeni račun otvoren kod poslovne banke u Republici Srbiji.Prema zakonu,minimalan iznos koji akcionari osnivači uplaćuju pre registracije društva iznosi 25% osnovnog kapitala.Prvim statutom može se odrediti da društvo snosi određene stvarno nasleđene troškove po osnovu osnivanja društva ili da akcionari koji osnivaju društvo imaju pravo na naknadu tih troškova od društva, u kom slučaju se utvrđuje najviši iznos tih troškova.Posle održane osnivačke skupštine akcionarsko društvo,uz kompletnu dokumentaciju,se upisuje u registar kada stiče svojstvo pravnog lica.Registracija podataka u privredno društvo i objavljivanje registracaije vršti se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

5. AKCIJE I DRUGE HARTIJE OD VREDNOSTI

Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko društvo.Osnovni kapital akcionarskog društva je utvrđen i podeljen na akcije.Akcionarsko društvo,izdaje akcije radi prikupljanja potrebnih sredstava za poslovanje društva.Akcije se izdaju prilikom osnivanja akcionarskog društva.Izdaju se u skladu sa opštvim propisima o hratijama o vrednosti,i posebnim propisima koji se odnose na akcije,odnosno akcionarska drustva.Akcionarsko društvo može izdavati obične (redovne) i preferencijalne (povlašćene) akcije.Obične akcije imaocuu daju imovinska i upravljačka prava.Imovinska prava su : pravo na isplatu dividende,pravo na ucesce u rasapodeli likvidacionog ostatka ili stecajne mase u skladu sa zakonom kojim se uređuje stecaj; Pravo prečeg sticanja obicnih akcija i drugih finansijskih instrumenata zamenljivih za obicne akcije,iz novih emisija.Upravljačka ili korporacijska prava koje preko akcije u akcionarskom društvu stiče akcionar je pravo učešca i glasanja na skupstini,tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas.Preferencijalna akcija je akcija koje imaoccu daje jedno ili vise povlascenih prava,utvrđenih statutom i odlukom o izdavanju.Ta posebna prava koja proisticu iz klase preferencijalnih akcija mogu se odnositi na razlicite stope dividende,razlicita participativna ili kumulativna prava na dividende i ili raylicita prava na isplatu imovine drustva pri likvidaciji.Akcionarsko drustvo moze emitovati,osim akcija i druge hartije od vrednosti,ukljucujuci i zamenljive obveznice i varante,ako osnivackim aktom drustva nije drugacije odredjeno.Z_amenljive obveznice koje imaocu,pod uslovima utvrđenim odlukom o izdavanju daju pravo zamenu za obicne akcije drustva.Pod varantima se podrazumevaju hartije od vrednosti koje njihovom imaocu daju pravo na sticanje odredjenog broja akcija odredjene vrste i klase i po odredjenoj ceni-

6. PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA

Prava akcionara utvrđuju se: 1) osnivačkim aktom 2) statutom društva 3) zakonomOva prava proizilaye iz akcije,odnosno iz prava na akciju.Lice koje je vlasnik akcija kao hartije od vrednosti smatra se akcionarom i kao takav ima odredjena prava iz akcije(prava akcionara) O vršenju tih prava akcionar odlucuje slobodno i samostalno.Obim prava pojediniih akcionara zavisi u načelu od vrednosti akcija koje akcionar poseduje.Za najveci deo prava akcionara važi pravilo srazmernosti obima tih prava i nominalne vrednostii.Akcija koje akcionar poseduje pri cemu postojanje pojedinih prava zavisi od vrsta akcija koje poseduje akcionar.Prava akcionara se mogu podeliti na imovinska i korporacijska prava akcionara.Imovinska prava akcionara za predmet imaju odredjenu imovinsku vrednost u imovinska prava akcionara spada narucito : pravo na udeo u godisnjoj dobiti društva posle njenog oporezivanja(pravo na dividendu) srazmerno nominalnouj vrednosti akcija,pravo u učešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji društva ili stečajne mase u skladu sa zakonom koji uređuje oblast stečaja,pravo prečeg sticanja običnih akcija i drugih finansijskih instrumenata zamenljivih za obične akcije,iz novih emisija,pravo raspolaganja akcijama svih virsta u skladu sa zakonom.Korporacijska prava akcionara su prava koja se odnose na upravljanje akcionarskom drustvom i nadzor nad njegovim radom.U korporacijska prava spadju prvo,pravo na učešce u upravljanju društvom i drugo,pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama.

8. ORGANI AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Zavisno od vrste upravljanja za koju su se donosenjem statuta opredelili akcionari upravljanje drustvom moze biti organizovano kao jednodonom ili dvodomo.Promena vrste organizacije upravljanja vrši se izmenom statuta.Ako je upravljanje organizovano kao jednodomno organi društva su : 1.skupština 2.jedan ili više direktora,odnosno odbor direktoraAko je upravljanje organizovano kao dvodomno organi društva su : 1) skupština 2)nadzorni odbor 3) jedan ili više izvršnih direktora, odnosno izvršni odbor

SKUPŠTINA AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Skupština je obavezan organ i kod jednodomnog i dvodomnog upravljanja.Kako je skupština akcionarskog društva organ u obe vrste organizovanja upravljanja izdvojili smo je u izlaganju kao zajednički organ.Skupštinu akcionarskog društva svi čine akcionari društva učestvovanjem u radu skupštine podrazmeva prava akcionara da glasa o pitanjima o kojima glasa njihova klasa akcija,kao i pravo da učestvovuje u rasravi

uključujući i pravo na podnošenje predloga,potavljanje pitanja koja se odnose na dnevni red skupštine i dobijanje odgovora u skladu sa statutom i poslovnikom.Skupština akcionarskog društva odlučuje od najbitnijim pitanjima za rad i poslovanje društva.To s pitanja akoja se prema grupama ovlašcenja mogu svrstati u ona koja se ticu imovine drustva,usvajanju izveštaja koja podnose organi koje bira skupština,odlučuje o statusnom položaju društva,ima nadležnosti po pitanju izbora i razrešenja drugih organa i naknadama za njihov rad i druga ovlašćenja koja ne spadaju u jednu od ovih grupa.Prema zakonu o privrednim društvima skupština odučuje o sledećim pitanjima : izmenama statauta,povecanju ili smanjenu osnovgno kapitala,kao i svakoj emisiji hratija od vrednosti,broju odobrenih akcija,promenama prava ili povlasticama bilo koje klase akcija,promenama prava ili povlasticama bilo koje klase akcija,statusnim promenama i promenama pravne forme,sticanju i raspolaganju imovinom velike vrenodsti,raspodeli doibiti i pokricu gubitaka,usvajanju finansijskih izveštaja,kao i izveštaja revizora,ako su finansijski izveštaji bili predmet revizije,usvajanju izveštaja odbora direktora,odnosno nadzornog odbora ako je upravjlanje društvom dvodomo,naknadama direktora,odnosno članovima nadzornog dobora,ako je upravljanje drustvom dvodomno odnosno pravilima za njihovo određivanje,uključujući i naknadu koja se isplaćuje u akcijama i drugim hartijama od vrednosti društva,imenovanju i razrešenju direktora,imenovanu i razrešenju članova nadzornog odbora,ako je upravljanje društvom dvodomno,pokretanju postupka likvidacije,odnosno podnosenju predleoga za stečaj društva,izboru revizora i naknadi za njegov rad,drugim pitanjima koja su u skladu sa zakonom o privrednim društvima budu stavljena na dnevni red sednice skupstine,druim pitanjima u skladu sa zakonom i statutom društva.

UPRAVNI ODBOR, IZVRŠNI ODBOR I DIREKTOR

Zatvoreno akcionarsko društvo ima direktora ili upravni odbor. Otvoreno akcionarsko društvo ima upravni odbor. Broj član va upravnog odbora otvorenog akcionarskog društva utvrđuje se osnivačkim aktom. U otvorenom akcionarskom dru štvu upravni odbor ima najmanje tri člana i najviše 15 članova. Članovi upravnog odbora akcionarskog društva:1) biraju se od strane akcionara na svakoj godišnjoj skupštini, i2) mogu se birati od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj skupštini koja je sazvana radi tog izbora.Mandat direktora ili članova upravnog odbora akcionarskog društva, uključujući i članove koji se biraju za upražnjeno mesto člana, ističe na prvoj sledećoj godišnjoj skupštini nakon njihovog izbora. Upražnjeno mesto u upravnom odboru popunjava se kooptacijom na prvoj narednoj sednici odbora, ako osnivačkim aktom ili statutom društva nije drukčije određeno. Upravni odbor, većinom od ukupnog broja članova, bira predsednika upravnog odbora akcionarskog društva, ako osnivačkim aktom ili statutom nije određena druga većina. Upravni odbor akcionarskog društva može da razreši i izabere novog predsednika u bilo koje vreme.Upravni odbor akcionarskog društva nadležan je naroč to za odlučivanje o pitanjima koja se odnose na1) kontrolu tačnosti finansijskih izveštaja i informacija;2) upravljanje razvojem društva i strategijom i nadziranjem izvršnih direktora i

administracije društva;3) utvrđivanje ili odobravanje poslovnog plana društva;4) sazivanje sednice skupštine akcionara i utvrđivanje predloga dnevnog reda;5) davanje i opoziv prokure.Upravni odbor odlučuje o drugim pitanjima i obavlja ostale poslove propisane Zakonom i određene osnivačkim aktom i statutom društva.Otvoreno akcionarsko društvo ima izvršni odbor. Zatvore no akcionarsko društvo može imati izvršni odbor. Upravni odbor bira članove izvršnog odbora -izvršne direktore i generalnog direktora akcionarskog društva. Generalni direktor akcionarskog društva je predsednik izvršnog odbora. Nadležan je: da saziva sednice izvršnog odbora i predsedava njima, organizuje njegov rad i stara se o vođenju zapisnika sa tih sednica i da zastu pa akcionarsko društvo posle registracije i objavljivanja registracije bez posebnog punomoćja.

NADZORNI ODBOR, INTERNI REVIZOR I ODBOR REVIZORA

Osnivačkim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog društva može se odrediti, a kod kotiranog akcionarskog društva mora se odred ti, da društvo ima internog revizora, nadzorni odbor ili odbor revizora.Nadzorni odbor je obavezan organ u akcionarskim društvima koja obavljaju delatnost za koju je to propisano posebnim zakonom. Osnivačkim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog društva može se odrediti da društvo ima internog revizora ili odbor revizora. Nadzorni odbor ili odbor revizora imaju najmanje tri člana. Broj članova nadzornog odbora ili odbora revizora mora biti neparan. Interni revizor je fizičko lice. Predsednika i članove nadzornog odbora akcionarskog društva bira skupština akcionara, osim prvih članova koji se određuju osnivačkim aktom društva.Članovi nadzornog odbora akcionarskog društva ne mogu biti članovi upravnog odbora društva, a svi članovi nadzornog odbora moraju da ispunjavaju uslove propisaneZakonom.Internog revizora i članove odbora revizora akcionarskog društva bira upravni odbor iz reda nezavisnih članova upravnog odbora akcionarskog društva. Ako upravniodbor nema takve članove ili nema dovoljan broj, nedostajući broj bira skupština društva. Prvi interni revizor i članovi odbora revizora određuju se osnivačkim aktom ili posebnom odlukom osnivača. Interni revizor i članovi odbora revizora akcionarskog društva razrešavaju se na isti način na koji su i birani. Lica koja se biraju za revizora moraju da ispunjavaju uslove propisane zakonom.Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog društva nadležni su da izveštavaju skupštinu akcionara o sledećem:1) računovodstvenoj praksi, izveštajima i praksi finansijskog izveštavanja društva i njegovih povezanih društava;2) usklađenosti poslovanja društva sa zakonskim i drugim zahtevima regulatornih tela;3) kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavisnog revizora društva;4) ugovorima sklopljenim između društva i članova upravnog odbora društva, kao i sapovezanim licimaAkcionarsko društvo ima revizora čiji su položaj i ovlašćenja utvreni zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija. Revizor akcionarskog društva obaveštava se,

istovremeno sa obaveštavanjem akcionara društva, o održavanju skupštine akcionara ili odlučivanju bez sednice radi učestvovanja u radu skupštine u skladu sa statutom i zakonom.

SEKRETAR AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Otvoreno akcionarsko društvo ima sekretara, koga bira upravni odbor društva. Mandat sekretara otvorenog akcionarskog društva utvrđuje se statutom. Sekretar akcionarskog društva je odgovoran za vođenje knjiga akcionara, za pripremu sednica i vođenje zapisnika skupštine akcionara i sednica upravnog odbora, izvršnog odbora i nadzornog odbora društva, registra zapisnika sednica skupštine akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora i nadzornog odbora društva i čuvanje dokumenata utvrđenih Zakonom i statutom akcionarskog društva, osim finansijskih izveštaja. Sekretar otvorenog akcionarskog društva odgovoran je za organizovanje rada i praćenje izvršavanja odluka skupštine akcionara, upravnog odbora i nadzornog odbora društva.

POVEĆANJE I SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA

10. PRESTANAK DRUŠTVA

Akcionarsko društvo može prestati usled:1.sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa zakonom o privrednim društvima;2.sprovedenog postupka stečaja u skladu sa zakonom kojima se uređuje stečaj i 3.statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva.Akcionarsko društvo može prestati i po zahtevu manjinskih akcionara koji u akcionarskom društvu poseduju najmanje 20% akcija osnovnog kapitala drštva, ako to na njihov zahtev naloži sud. Zakon definiše razloge zbog kojih sud može naložiti prestanak društva ili druge mere nad društvom i njegovim organima.

11. ZAKLJUČAK

Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju početnog finansiranja preduzeća jer omogućava da se dosta kapitala prikupi iz većeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija - akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzeća imaju tri grupe prava:· pravo na dividendu (deo profita koji se isplaćuje akcionarima)· pravo učestvovanja u odlučivanju (odnosi se na izbor uprave preduzeća)· pravo na deo likvidacione mase u slučaju likvidacije preduzećaPostoje i druge prednosti akcionarkih društava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan oblik ogranizacije preduzeća i zbog čega upravo ta preduzeća raspolažu najvećim delom svetskog kapitala. Među najvažnijima je ograničena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzeća samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najviše što mogu izgubiti ukoliko preduzeće ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i

dugove preduzeća, već samo kapitalom uloženim u preduzeće. Još jedna od prednosti je i profesionalni menadžment koji najčešće rukovodi akcionarskim društvom i odgovara akcionarima, čime se postiže razdvojenost uprave od vlasništva.

LITERATURA

1. Osnovi prava, Prof. dr Dragan M. Mitrović, Beograd, Univerzitet Singidunum, 2008.

2. Simić dr Milić, Trifković dr Miloš: Poslovno pravo – osnove prava i obligacija,privredna/trgovačka društva, Ekonomski fakultet, Sarajevo, 1999

3.Privredno Pravo,Prof. dr. Slavko Carić,Prof. Dr. Miroslav Vitez,Doc dr Janko P. Veselinovic,Novi Sad,2006