18 BiznisOgledalce, ogledalce, sre}no punoletstvo strana 8 Sedmi Srpski filmski festival ^ikago 2019. strana 9 Goran Markovi}: Oma` filmskoj posveti i posveta Ejdusu Tihomir Stani}:

2 Biznis2 Oktobar 2019.18 godina sa vama

318 godina sa vamaIz redakcije

www.serbianmirror.com

3


Srb info strana 4

Vu~i} u UN: Problem Kosova optere}uje ceo region,

potrebno trajno re{enje strana 5

Markovi konaci strana 6

18. godina na{eg lista strana 7

Ogledalce, ogledalce, sre}no punoletstvo strana 8

Sedmi Srpski filmski festival ikago 2019. strana 9

Goran Markovi}: Oma` filmskoj posveti i posveta Ejdusu

Tihomir Stani}: Uloga Dagija u “Delirijum

tremensu” je jedna od najzna~ajnijih... strane 10-11

Milo{ Bikovi}: Glumac bez publike ne postoji strane 12-13

Zavr{en presti`ni festival Gabrielle Carlucci

u Beogradu strana 19

Kako do jeftinijih lekova i boljeg Madicare plana strana 20

Sport: Evropa u mre i strana 21

Marina Abramovi~: Umetnik mora da

~isti svoje radove strana 22

Vera: Slavimo veliki hri{}anski praznik strana 23

Reportaà sa proslave strana 24-25

Horoskop za oktobar strana 26-27

Bra}a Vajagi} - Solunski dobrovoljci

iz Amerike strana 28

êstitke i mediji strane 29

Vedra strana Ogledala strana 30TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613· Phone: 773.744.0373· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina, Aleksandar Stankovi}

Vojin Drenovac, Dejan Marinkovi}

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi}

Stefanija Djoki} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud)

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

Oktobar 2019.

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Pred Vama je jubilarno izdanje OGLEDALA, kojim na{ list navr{ava18 godina rada. Ovaj, za nas zna~ajan jubilej – punoletstvoOGLEDALA, proslavili smo 28. septembra uz [e{irijadu u restoranu

Madini -Veranda. Uz veliki broj izvrsnih izvodja~a, glumaca, muzi~ara,peva~a i predivne publike, veselje je trajalo do ranih jutarnjih sati.

Ovim putem èlim da se u ime svih nas iz redakcije i mojeli~no ime, zahvalim najpre gostima koji su svojim prisustvom uveli~alina{ jubilej i podràli rad OGLEDALA. Svi su se o~igledno posebnospremali za ovu priliku i veoma lepo i sve~ano su izgledali sa svojimtaoletama i {e{irima.

Drago nam je da se ova na{a proslava tematski razlikuje odostalih i odvodi nas u jedno lepo doba kada se nije moglo zamisliti ~akni dete na ulici bez {e{ira. Svojim kulturno-umetni~kim programom,glumci Srpskog pozori{ta “Mira Srem~evi}“ su do~arali to vreme, a vrsnimuzi~ari i peva~i su upotpunili atmosferu u istom maniru.

Svim izvodja~ima, volonterima èlim da izrazim veliku zahval-nost na njihovom trudu, a to su: Slavica Momakovi} Miljanovi}, AlijaDalipovi}, Kristina Ilijevska, Joe Kirin, Vlada Josifovski Suvio, RadovanFilipovi}, dr Dejan Gli{ovi}, Dule Masli}, Sofija, Sonja, Gabriela i

Aleksandra Radovi}, Milinko Kosti} – Kole, Sima Simi}, King Ian. Glumcima: AleksandruPavlovi}u, Mi{i Petkovi}u, Smiljani Nedi} i Kirilu Anastasovu. Vlasniku i osoblju restoranaMadini-Veranda, sponzorima ve~ere i lutrije i svima koji su na bilo koji na~in doprineli proslavina{eg jubileja – svima od srca VELIKO HVALA!

@elimo da znate da veoma cenimo Va{u podr{ku i da nam mnogo zna~i.Hvala jo{ jednom!Iskreno Va{a,Slavica Petrovi} sa redakcijom

Po{tovani ~itaoci i prijatelji na{eg lista,

Slavica Petrovi}

RE^ UREDNIKA

4 Oktobar 2019.Srb info18 godina sa vama

Najludju gluma~ku ekipu koju ste ikada videli ~ine : AndrijaMilo{evi}, Sergej Trifunovi}, Dragan Jovanovi}, Milo{ Timotijevi},Srdjan @ika Todorovi}, Lazar Djuki}, Andjela Jovanovic, Ivana Dudi},Rade ]osi}, Ljubomir Bandovi}, Ljiljana Stjepanovi}...

EKIPAFilm Marka Sopi}a

Nasmejte se do suza!

Uvertira za Srpski Filmski Festival îkago 2019.

îka{ka premijera

“EKIPA“ URNEBESNA KOMEDIJA

Landmark Century Centre Cinema 2828 N Clark St, Chicago, IL 60657

Ulaznice $25.00www.serbianfilmfestchicago

Info: 773.744.0373

24. oktobra u 19:00h

5Oktobar 2019. 18 godina sa vama

Predsednik SrbijeAleksandar Vu~i}izjavio je na zasedanjuGeneralne skup{tineUjedinjenih nacija u

Njujorku da nere{eno pitanjeKosova i Metohije optere}ujeekonomski rast ne samo mladih uSrbiji, ve} i u regionu i da trajnore{enje mora da bude postignutotako da nijedna strana ne}e dobitisve, ali }e dobiti dovoljno.

“Mi smo hrabro i real-isti~no s verom po~eli da se bori-mo za trajno re{enje (za kosovskiproblem). Niko vi{e od Srbije neèli re{enje“, rekao je Vu~i}obra}aju}i se Generalnoj skup{tiniUN.

Zato o~ekujemo davelike sile shvate i podrè na{eargumente, istakao je Vu~i} idodao da ne moè da se pregovarasa onima koji kaù “moje je moje,a da pregovaramo o onome {to jetvoje“.

On je dodao da Pri{tinajednostranim potezima, poputuvodjenja carina na srpsku robu,sve ~ini teìm, dok je Srbijaumereno odgovarala i nijesprovodila kontramere.

Vu~i} je rekao da je pris-ustvo UNMIK neophodno, jerpruà sigurnost Srbima koji ìvena Kosovu.

Verujem da je sporazumSrba i Albanaca od ogromnogzna~aja za stabilnost Balkana,rekao je Vu~i}.

On je pomenuo da Srbijagradi autoput od Ni{a ka Pri{tini,èleznicu do Madjarske, a imao jei va`ne sastanke sa premijerimaAlbanije i Severne Makedonije otome kako saradjivati u regionu,ja~ati slobodnu trgovinu.

Za desetak dana, najavioje Vu~i}, Srbija po~inje izgradnju

autoputa Beograd – Sarajevo, kaoi autoput ka Banjaluci.

“Ne treba niko da sepla{i da se pravi nova idejaJugoslavije ili je to izraàvanje

hegemonije jer ideja dolazi izBeograda“, ukazao je Vu~i}.

To nije zamena zaEvropsku uniju, ve} izraàvanjena{e brige za region dok nezavr{imo taj vaàn proces pristu-panja Evrpskoj uniji, rekao jeVu~i} i naglasio da je pristupanjeSrbije Uniji strate{ki cilj.

Dolazim iz male zemlje,ali najve}e na Zapadnom Balkanukoja je najvi{e propatila u Prvomsvetskom ratu, doìvela najve}epatnje u Jasenovcu, rekao je Vu~i}i naglasio da srpski narod èli mir,stabilnost i mogu}nost za napre-dovanje u 21. veku.

Vu~i} je parafraziraoErnesta Hemingveja da Srbija nijeostrvo i da }e Balkan biti ja~i, ako

je Srbija ja~a.Zalaèm se za region,

vrlo rado èlimo da Balkan prih-vata politiku saradnje, mira i pre-govora, rekao je Vu~i}, koji je

predstavio i ekonosmki napredakSrbije, stope rasta koje joj pred-vidja Medjunarodni monetarnifond.

Da li smo kupili prirodnigas ili ~okoladu, uvek biramonajbolje i ne mislimo {ta mislevelike sile o tome, jer imamopravo da odlu~ujemo {ta je najbol-je za na{ narod. Srbija po{tuje sve~lanice UN, njihov teritorijalniintegritet i suverenitet, ne}emotraìti ni{ta {to nije na{e, poru~ioje Vu~i} i naglasio da Srbijao~ekuje isti nivo pona{anja.

Mi smo na putu ka EU,imamo partnerski odnos sa zapad-nim zemljama, sve intenzivnijusaradnju sa SAD i ponosni smo nasaradnju sa Rusijom i Kinom,

rekao je Vu~i}, a na kraju govorase obratio i na srpskom jeziku:“Balkan balkanskim narodima,ìvela Srbija“.

Vu~i} je posle govora u

Generalnoj skup{tini UN izjavioda “svet pripada slobodnim suv-erenim i nezavisnim zemljama“, agovorio je i o uticaju stranih sila.On je novinarima iz Srbije kazaoda mu je dvoje afri~kih ministarapri{lo posle govora da bi mu ~esti-tali i rekli da }e “gledati da raz-govaraju o Kosovu“.

Rekao je i da je poslesvog govora dobio vi{e aplauza odafri~kih i azijskih zemalja, negood srpske delegacije. “To je takojer su ljudi èljni da ~uju glashrabraosti“, ocenio je Vu~i} svojgovor u UN.

“Mislim da smo poslalijasnu poruku i ideju, a to je dasvet pripada slobodnim suverenimnezavisnim zemljama“, ocenio je

Vu~i} i dodao da }e Srbija sarad-jivati sa svim zemljama.

Kazao je da je nu`no dazemlje Balkana saradjuju i da je otome razgovarao s premijerimaAlbanije i Severne Makedonije,Edijem Ramom i ZoranomZaevom.

“Moramo da ‘guramo’zajedno, hajde da se udruìmo i daekonomski rast pove}amo za 0,3odsto, a ne da se utrkujemo ko }evi{e da se dodvori velikim silamazarad rasta od 0,1 odsto“, rekao jeVu~i}.

On je kazao da Srbija“ne}e pla}ati tri puta skuplji gasda bi se nekoj zemlji dodvoravala“i podsetio da Srbija saradjuje i sRusijom, i s Kinom {to je oceniokao “politiku pragmatizma i slobo-darstva“.

Vu~i} je kazao da kadaSrbija èli da kupi oru`je “nekiAmerikanci“ pitaju za {ta joj jepotrebno, ali, kako je rekao, “mismo suverena dràva, ako pogazimomedjunarodno pravo onda namrecite“.

Procenio je da Srbijanikada ne}e ostati “bez uplivastranih sila“, ali da treba videti {tamoè sama da re{ava. On je rekaoda u svom govoru nije koristiopriliku da vredja bilo koga i da jegovorio o politici kompromisa, ikada se radi o Kosovu.

Rekao je da se uNjujorku sastao i s novim sekre-tarom SAD za nacionalnubezbednost, RobertomO’Brajenom, ali nije hteo daiznese o ~emu su razgovarali jerje sastanak bio “po pravilima“êtam hausa’„.

Predsednik je naveo daje delegacija Srbije tokom tri danau Njujorku razgovarala s pred-stavnicima vi{e od 100 dràva.

VUÎ] U UN: PROBLEM KOSOVA OPTERE]UJECEO REGION, POTREBNO TRAJNO RE[ENJE


Politika

Predsednik SrbijeAleksandar Vu~i} pozvao jedanas Srbe na Kosovu i Metohiji,interno raseljene i prognane daiskoriste svoje pravo i glasaju zaSrpsku listu, kako bi osujetilipoku{aje manipulacije srpskomizbornom voljom.

“Moja je poruka, Srbi,izadjite na izbore u {to mogu}eve}em broju jer glasamo zaopstanak na KiM, na na{imognji{tima, glasamo za srpskeplate u {kolama i bolnicama,jer }e sve ukinutu ako ne bude-mo imali pravo glasa i ne bude-

mo ~uli glas Srba. Srbija zove,a ja molim ljude da pokaùodgovornost i ozbiljnost“, rekaoje predsednik AleksandarVu~i}.

Vu~i} je u izjavi zaRTS rekao da Srpska listadoìvljava pravi politi~ki teror i

progon, organizovan od “organatakozvane paradràve“, podrànod strane dela medjunarodnezajednice.

“Pogledajte ko i za{tosve radi protiv te liste“, apelo-vao je predsednik i istakao dase ta kampanja sastoji u tome

{to jedino predstavnici Srpskeliste ne mogu da dobijupdor{ku bilo koga iz centralneSrbije, bilo koga, sa bilo kojestrane.

“Albancima mogu dadefiluju i {alju podr{ku poslanicirazli~itih zemalja, Bundestaga, a

Vu~i}: Srbi, svojim glasom spre~ite albansku manipulaciju!

6 Oktobar 2019.Aktuelno18 godina sa vama

OGLEDALO NAŠEG RASEJANJAîkaška novina, koja ima lepo i simboli~no ime “Ogledalo“ postalo

je punoletno. Odraslo je u nezavidnim uslovima u tudjini, ali je uspelo dastane na svje noge zahvaljuju}i glavnoj urednici Slavici Petrovi}, njenomtimu i nama saradnicima. Ponosan sam što pišem za “Ogledalo“.

Ovaj magazin je ogledalo svih Srba u rasejanju. Novina ne dajeodgovor na legendarno pitanje “ogledalce,ogledalce, ko je najlepši na svetu“, jer se bavi real-nim ìvotom srpskog naroda “tamo i ovde“, u tudji-ni i u otad`bini.

“Ogledalo“ spaja srpsku i ameri~kuprošlost, sadašnjost i budu}nost. Ako se sakupe svibrojevi ove kolorne novine moè da se shvati istori-ja ne samo ameri~kih Srba, ve} i svih Srba u dijas-pori. Ima nas dva miliona u zapadnom svetu i jošpola miliona u balkanskim dràvama, ali su SADnajbogatije po iseljenoj srpskoj pameti.

U Americi su radili i stvarali kao svetski nau~nici Pupin i Tesla.Osmoro Srba osvojilo je Oskara, a petoro Pulicerovu nagradu. Sada NASAima nove srpske genijalce, nove Tesle i Pupine, koji }e posle osmorice Srbakoji su pre 50 godina odveli Amerikance na Mesec, njih odvesti i na Mars.

Da pomenem i umetnike i sportiste koji ispisuju lepu istoriju SAD.Marina Abramovi} je jedan od najve}ih umetnika sveta. Došla je ovih danaiz Njujorka da nam ulepša Beograd. I “Ogledalo“ se trudi da nam budelepše, da budemo pametniji i da više volimo svoj narod i svoje otad`binskezemlje.

SRE]AN 18 rodjendan “Ogledalu“ i svima koji su prijatelji ovognajboljeg srpskog magazina u rasejanju.

Dr Marko Lopušina25. septembar 2019. Zemun

sep 11MARAKANA NE POSTOJI U BEOGRADUNa{a dràva se lepo oduìla velikanima sporta daju}i na{im igrali{tima njihova

imena. Tako je stadion crveno-belih dobio slu`beno ime “Rajko Miti}“. Urednicima srpskihmedija i sportskih rubrika, koji ne znaju ko jebio Rajko Miti}, koji ne po{tuju srpske velikanesporta, ovo ime smeta i stadion na Top~ider-skom brdu redovno zovu Marakana.

Pokr{tavanjem imena srpskihdràvnih institucija, kakav je i jedan sportskistadion, vladari medijske scene u Srbiji glumevelikane javne re~i. Zaboravljaju da je du`nostmedija da kao slu`beno glasilo informi{u narodobjektivno. U ovom slu~aju objektivnoinformisanje je pravo ime stadiona “RajkoMiti}“. Marakana ne postoji u Beogradu, jersrpske prestonica nije Brazil. I ne treba Srbijida se kiti tudjim perijem.

Ko je stadionu crveno-belih dao imeMarakana? Ulica, navija~i, nesavesni novinari.Takvi u vreme prenosa ko{arka{kog prvenstvasveta u Kini koriste re~i “starni plej“ umestoglavni bek, “fran{izni igra~“ umesto izabraniigra~, “Dòker“ umesto Joki}, “dabl-dabl“umesto dvocifreni u~inak. Sportski novinari ireporteri ne znaju da su oni slu`bena lica i datreba pravilno da govore, a ne da svoj prenostretiraju kao zabavi{te u kome mogu daizmi{ljaju re~i i poku{avaju da govore kobajagiengleski. Taj obi~aj da govore nakaradno imajui konobari i trgovci kada vas u restoranu ili pro-davnici pitaju da li pla}ate karticom ili “ke{“.Ko treba da nau~i ove ljude da su javne li~nosti i slu`benici svojih firmi i da treba da gov-ore pravilnim i slu`benim srpskim jezikom? Moj odgovor je – niko. Jer pismen ~ovek zna srp-ski, a oni drugi znaju izmi{ljeni engleski sa srpskim prefiksima. Okej – {to bi rekao voditelj“[arenice“ !

Dr Marko Lopu{ina Hvala, sre}no Marko Lopu{[email protected]

MARKOVI KONACI

NOVA KNJIGAIzašla je iz štampe knjiga

TAJNI ÛVARI HRIŠ]ANST-VA. Izdava~: PROMETEJ. Saovim delom Marko Lopu{ina}e se predstaviti na Sajmuknjiga u Beogradu krajemoktobra.

zabranjeno je samo Srbima da podrèsvoju Srpsku listu. Takodje je zabranjenspot u kojem je krivica Srpske liste utome {to su izgovorili “Srbija zove’„ukazao je Vu~i}.

On je podsetio da je spotzabranjen po àlbi Birna, kao i 2017.

“Kada kaète “Srbija zove”, toje podsticaj na mr`nju, a nije pozivanjena mr`nju kada partija Trajkovi}eve iRa{i}a na albanskom jeziku kaè da je“monstrum Srpska lista”, kazao je Vu~i}.

Oni, kaè, snimaju spotoveispred srpske crkve za koju ne daju dabude srpska, a i izdvojili su, kako kaè,tri miliona evra posebnog novca za

kupovinu srpskih glasova, jer èle sebida naprave podobne Srbe.

Predsednik je istakao da posto-je dve mogu}e opcije velike manipulacijena izborima na KiM – kradja putempo{te i pisama ili putem nevaè}ih listi}a,

kako bi dobili la`ne glasove za Srbe.“Jedna je kradja putem po{te i

pisama, jer do sada OEBS-u nisudozvoliil da kontroli{e. Traì}emo kon-trolu OEBS-a, da OEBS ~uva po{tu ipisma, jer znamo da za te ljude nikadniko ne bi glasao“, rekao je Vu~i} idodao da se nada da }e i OEBS insisti-rati na tome.

NA KOSOVO STIGLO 2.000 GLASOVA IZ DIJASPOREPrvih 2.000 glasova iz dijaspore

koji su stigli na Kosovo, prema tvrdnja-ma Centralne Izborne Komisije samo-

progla{enog Kosova,nalazi se na “posebnom isigurnom mestu“.

Mesto gde senalaze listi}i nije pozna-to, ali ga kosovska poli-cija obezbedjuje 24 sata,pi{e “Koha“.

Portparol CIK-aValjmir Elezi, odgovara-ju}i na pitanja o procesuglasanja u dijaspori,rekao je da se trenutnoglasa putem po{te, i da je

to po~elo 19. septembra.Objasnio je da glasa~ke listi}e

iz dijaspore CIK mora primiti do 5. okto-bra, a da se brojanje glasova putem po{tevr{i u Centru za brojanje i rezultate, dannakon odrànih izbora.

7Oktobar 2019. Jubileji 18 godina sa vama

Ako ne{to dovoljno jako èli{, ceo univerzum }e se urotiti da ti seèlja ispuni – kaè u svojim citatima pisac – Paulo Koeljo

A mi kroz svoje osamnaestogodi{nje postojanje upravo to potvrdjujemo, jer nasta sna`na èlja i velika volja i ljubav prema svojoj otad`bini i svom narodu odràvaju

i podsti~u da ovo na{e Ogledalo srpske du{e, jo{ uvek di{e i pi{e i velikom ljubavlju bojisvoje stranice.Prvi broj “Srpskog Ogledala” iza{ao je 2. oktobra 2001. godine. Od tada pa sve do danas, na{

list ostavlja vredan pisani trag u o~uvanju srpskog jezika i tradicije, promovisanju kulture, afirmisanjuna{ih uspe{nih ljudi, poznatih li~nosti iz sveta nauke, umetnosti, biznisa i drugih va`nih oblasti korisnih za

na{u zajednicu i postojanje.“Ogledalo” je neprikosnoveni ~uvar srpskog jezika, tradicije i nacionalnog identiteta, koji se pod pritiskom

brzog na~ina ìvota u trci za egzistencijom, moè lako izgubiti.PROMOCIJE

“Ogledalo” je zvani~no promovisano u Srbiji, u Ministarstvu za dijasporu 2007. godine, u prisustvu mnogih emi-nentne li~nosti. Dogadjaj su propratile sve ve}e medijske ku}e u zemlji, a o zna~aju glasila su govorili Marko Lopu{ina,na{ poznati akademik Matija Be}kovi}, veliko ime iz sveta sporta Milutin [o{ki}, na{ dugogodi{nji saradnik sportske rubrike.Ogledalu su priredjeni i prijemi u Ministarstvu za dijasporu, Matici iseljenika Srbije, kao i na Belom dvoru.

“Ogledalo” je zvani~no promovisano i u SAD: u Njujorku, Los Andjelesu – Kalifornija i u Dalasu – Teksas...U ORGANIZACIJI OGLEDALAKONCERTIU saradnji sa Centrom za kulturu grada îkaga, “Ogledalo” je organizovalo vi{e gostovanja na{ih umetnika iz Srbije, izmedju

ostalih dva puta najpoznatijeg truba~kog orkestra Bobana Markovi}a, kao i prvo gostovanje u îkagu Gorana Bregovi}a sa Orkestromza svadbe i sahrane.

PUTOVANJA“Ogledalo” je organizovalo posete srpskih iseljenika iz Amerike i zapadne Evrope otad`bini 2006. i 2007. godine. Obi{li smo

Oplenac, Ora{ac, Drvengrad, Me}avnik, [argan, Srpsku svetu goru u Ov~arsko-kablarskoj oblasti, kao i manastire Mile{evu i Ostrog,a bili smo specijalni gosti u Gu~i na 46. i 47. Saboru truba~a i na dvoru kod prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevi}a i princezeKatarine.

IZBOR NAJLEP[E SRPKINJE SEVERNE AMERIKEU organizaciji “Ogledala” 2008. i 2009. godine, odràn je Izbor najlep{e Srpkinje Severne Amerike, a na{e dve predstavnice su

u~estvovale na izboru “Mis slovenske lepote”, u Beogradu, gde su osvojile zapaène rezultate.PROLE]E U OGLEDALU“Ogledalo” je tri godine zaredom organizovalo takmi~enja mladih talentovanih peva~a u ~ikagu, a oni koji su osvojili prva tri

mesta su, pored nagrada, sticali pravo na u~e{}e na poznatim festivalima u Srbiji, gde su se plasirali na zavidna mesta i bili medjupobednicima.

RADIO OGLEDALO“Ogledalo” je sedam godina emitovalo i radio-program za na{e iseljenike u îkagu.SRPSKI FILMSKI FESTIVAL ÎKAGOOd 2013. godine, nas list “Ogledalo” je doma}in velikog kulturnog dogadjaja koji promovi{e srpski film u SAD, pod

nazivom Srpski filmski festival îkago, a odràva se svake godine prvog vikenda u decembru.Ovaj dogadjaj je, po re~ima mnogih, kao ina{eg ambasadora iz Va{ingtona, gospodina Djerdja Matkovi}a, poneo titu-

lu najve}eg srpskog kulturnog dogadjaja u Americi.Na festivalu se prikazuju najnovija i najbolja ostvarenja iz srpske filmske produkcije u teku}oj godini, a na{i gosti

bili su cenjeni i eminentni filmski radnici– reìseri, glumci, producenti… Slobodan [ijan, Goran Radovanovi}, SrdjanKoljevi}, Vuk R{umovi}, Rado{ Baji}, Tihomir Stani}, @arko Lau{evi}, Brankica Sebastijanovi} i mnogi drugi.

Sedmi po redu Srpski filmski festival îkago 2019. godine, odrà}e se prvog vikenda u decembru mesecu,6, 7. i 8. decembra, na kojem }emo prikazati osam najnovijih i najvi{e nagradjivanih filmskih ostvarenja, ao~ekujemo i veoma eminentne goste iz sveta filma. Festival }e otvoriti najve}a zvezda Balkana, Srbijei Rusije MILO[ BIKOVI].

Do sada je na{ filmski festival prikazao preko 60 filmskih ostvarenja, a festival je posetilovi{e od 30 gostiju iz sveta filma i popularnih TV serija. Mnogi na{i, kao i ameri~ki mediji

pisali su o uspehu na{eg festivala.

“Ogledalo” informi{e, promovi{e, povezuje i neguje na{ identitet !!!

.

Nezavisni mese~ni list Srba u AmericiOGLEDALO SERBIAN MIRROROGLEDALO SERBIAN MIRROROGLEDALO SERBIAN MIRROROGLEDALO SERBIAN MIRROROGLEDALO SERBIAN MIRROROGLEDALO SERBIAN MIRROR

OGLEDALOODRAZ MATICE U RASEJANJU


8 Oktobar 2019.Kolumna18 godina sa vama

Pre svega, èlim da ~esti-tam osamnaesti rodjendanponosu srpske dijaspore.

Velika je ~ast biti saradnik“Ogledala“, jer to nisu samonovine, ve} i most koji spajaSrbe zapadne hemisfere, kakomedjusobno, tako i sa maticom.Mnogi na{i ljudi koji ìve uAmerici i Kanadi nemaju prilikeda ~esto odlaze u Srbiju,Republiku Srpsku i ostale srpskezemlje, ali im “Ogledalo“, na~elu sa Slavicom Petrovi},ènom neiscrpne energije iogromnog entuzijazma,omogu}ava da se informi{u ode{avanjima u zemlji putem{tampanog i elektronskog izdan-ja. Slavica je takodje glavniorganizator manifestacija, film-skih festivala, pozori{nih pred-stava i ostalih srpskih kulturnihde{avanja. Godinama iz maticedovodi glumce, reìsere,

muzi~are, slikare, vajare, pisce...u îkago i spaja ih saameri~kim i kanadskim Srbima.

Moj prvi susret sa“Ogledalom“ je bio 2006.godine, kada sam objavio jedanod svojih romana, pod naslovom“Srbin u Americi“. Tada jeSlavica sa mnom kontaktirala iintervjuisala me povodom tekizdate knjige u izdanju Narodneknjige. Posle tog intervjua,“Ogledalo“ je objavilo nemalibroj ~lanaka o mojim muzi~kimalbumima, knjigama i nagradamakoje sam dobio kao muzi~ar ipisac. S obzirom na to da samgeneralno razo~aran kvalitetommedija, muzi~ke i pisane umet-nosti i novinarstvom, veoma samselektivan po pitanju saradnje samedijima. Dok nisam upoznaoSlavicu i “Ogledalo“, jedinenovine s kojima sam voljnosaradjivao su bile “Politika“ i“Novosti“, jer sam ih smatraosvetionicima u moru tabloida.Kada sam se upoznao sasadràjem i kvalitetom“Ogledala“, spoznao sam da i saove strane okeana imamo

kvalitetan srpski medij i poèleoda budem deo te fantasti~nepri~e. Na moje veliko zado-voljstvo, Slavica mi je ponudilada imam svoju stalnu kolumnu u

“Ogledalu“, i ve} godinamauìvam u toj saradnji. Izpo{tovanja prema “Ogledalu“,svi moji ~lanci objavljeni unjemu su ekskluzivno za tenovine, tj. nikada nisam objavioisti ~lanak u “Ogledalu“ i

“Politici“, za koju i dalje povre-meno pi{em. Sebi ~esto dozvol-javam da budem britkog jezika usvojim kriti~kim ~lancima, anijedan moj ~lanak napisan za

“Ogledalo“ nije bio cenzurisan,{to mnogo govori o po{tovanjumojih stavova kao umetnika,analiti~ara i novinara, kao i oistinoljubivosti i po{tovanju slo-bode izraàvanja od strane apso-lutno slobodnog medija,

“Ogledala“.Fascinantna mi je {aro-

likost ~lanaka objavljenih u“Ogledalu“. Novine su bukvalnonamenjene svakome ko razumesrpski jezik, od kulture, umet-nosti, sporta, pa sve do politikei aktuelnih de{avanja u dru{tvu,od Srbije i ostalih srpskihzemalja pa sve do Amerike iKanade.

Slavica i ja smo nezav-isno jedno od drugog nebrojenoputa gostovali u glavnim srp-skim medijima kao predstavnicisrpske dijaspore, ali, bez“Ogledala“, na{i glasoviprekookeanskih Srba bi bilidaleko slabiji. Ovako, udruèniu jednu fenomenalnu organizaci-ju, kao {to je “Ogledalo“, na{signal je mnogo ja~i i protokljubavi i energije izmedju maticei nas, u Americi i Kanadi, neu-poredivo je ve}i. U ime teljubavi prema na{oj domovini,kulturi, istoriji i umetnosti, i u~ast punoletstva na{e ~vrstekarike, dièm ~a{u i nazdravljamuz “Boè pravde“! Sre}an rod-jendan!

DEJAN MARINKOVI]

Odstalnog saradnika

OOGGLLEEDDAALLCCEE,, OOGGLLEEDDAALLCCEE,, SSRREE]]NNOO PPUUNNOOLLEETTSSTTVVOO!!

9Oktobar 2019. Festivali 18 godina sa vama


10 Oktobar 2019.Intervju sa povodom18 godina sa vama

“Delirijum tremens“ jejedan odnajzna~ajnijih film-

skih ostvarenja ovogodi{nje pro-dukcije srpske kinematografije.Scenarista i reditelj filma je GoranMarkovi}, jedan od na{ih najve}ihreditelja i filmskih poslenika. Filmje nastao po njegovom dramskomtekstu koji je duè od decenijeizvodjen na sceni Beogradskogdramskog pozori{ta. Premijerno jeprikazan u okviru 47.Medjunarodnog filmskog festivala– Fest 28. februara 2019. godine.Potom je prikazivan na mnogimfestivalima u zemlji u svetu isvuda je dobijao nagrade i priz-nanja filmske kritike i publike.

-Film je nastao po èljiPredraga Ejdusa, koji je glavnuulogu glumca Dagija tuma~io nadaskama Beogradskog dramskogpozori{ta vi{e od jedne decenije.Na osnovu filma nastala je i seri-

ja od ~etiri epizode. Film jeposve}en glumcu Predragu Ejdusu(1947—2018).

Pri~a prati poznatogglumca Dagija, koji se iznenadarazboli i u bolnici, uz pomo} psi-hodrame, kre}e u potragu za sop-stvenim identitetom. “Delirijumtremens“ je filmski oma` profesi-ji i posveta jednom glumcu.

Profesore Markovi}u,skoro svi va{i filmovi dobili sunajve}e ocene i priznanja stru~nekritike i u na{oj zemlji i u svetu,i ono {to je najva`nije publike. Tose dogodilo i sa va{im najnovijimfilmom “Delirijum tremens“.Naàlost, iako ste nesumnjivojedan od na{ih najve}ih reditelja isjajan u~itelj studentima kakotreba praviti filmove, vremeizmedju va{ih filmova je po prav-ilu dugo. Kako to obja{njavate?

- U zemljama poputna{e filmovi se te{ko mogu sni-mati bez finansijske podr{kedràve i privrede. Naàlost,privreda nam je i dalje u krizi, dabi iz marketin{kih razloga poma-gala snimanje filmova. Na{adràva je izdvajala skromna sred-stva za snimanje filmova, ali

OMA@ FILMSKOJ PROFESIJI I POSVETA EJDUSUEkskluzivno za Ogledalo renomirani reìser Goran Markovi} povodom filma koji }e se prikazati na filmskom festivalu u îkagu

JASNA STANOJEV

Odstalnog saradnika

Susret sa Tihomirom Stani}em,nosiocem glavne uloge filma –Dagija, dogodio se nedavno u

vreme boravka Slavice Petrovi}, glavneurednice “Srpskog ogledala” Beogradu.Bila je to prilika za podse}anje nau~estvovanje na{eg Tike na jednom odranijih Festivala u îkagu i prilika zapoziv da se i ove godine pokloni publiciu îkagu. Kaè i da je u velikimobavezama i da }e poku{ati da stigne uîkago, ali da to jo{ ne moè da potvr-di.

Tika Stani} nam je potom evo-cirao uspomene na film koji je nesumn-jivo jedno od najzna~ajnijih ostvarenjasrpske kinematografije u minuloj godini.

- Sa Predragom Ejdusom samse poznavao godinama. Bio mi je dragikolega i prijatelj. Medjusobno smo seveoma uvaàvali. Igrali smo zajednoGeteovog ”Fausta“ u Narodnompozori{tu i u vreme kada smo radili tupredstavu Peca se razboleo. Imao jeozbiljan zdravstveni problem i morao jeu bolnicu. Bio sam prisutan kada serodila ideja o tom pozori{nom komadu.Pecu sam posetio u bolnici kada ga je i

Goran posetio. Sa Goranom sam dugosaradjivao, pa sam bio upu}en i u razvoj”Delirijum tremensa” i njegovo preras-

tanje u filmsku pri~u. Bilo je logi~no dase i u filmu pojavi Peca. Naàlost, to nijebilo mogu}e. Postalo je neminovno da tuulogu preuzmem ja, a ne Peca. To je bilaGoranova i Pecina odluka. Tada sam

oti{ao kod Ejdusa da ga pitam {ta on otome misli. On mi je rekao da jeGoranov predlog najbolji izbor. Ja

nakon toga nisam imao izbora. Moraosam zbog Pece da prihvatim tu ulogu.

Za ulogu Dagija nisam sepripremao. To je jedna od onih uloga zakoju se fakti~ki pripremate ceo ìvot,

tokom cele karijere i celim na~inomìvota. Verujem da bi moj dragi prijateljPeca bio zadovoljan kako sam izveoulogu Dagija i to je bio i moj dug premanjemu. Naàlost, on kraj filma nijedo~ekao. Njegov odlazak ve} na po~etkusamog snimanja je celu ekipu obavezao iprosto naterao da damo sve od sebe.Predrag Peca Ejdus je bio veliki glumac,jedan od najve}ih, bilo da je u pitanjupozori{te, televizija, film.

“Delirijum tremens“ me je pod-stakao da, poput glavnog lika u filmu,razmi{ljam o sopstvenoj pro{losti. Filmme je naterao da razmi{ljam o nekimdogadjajima iz sopstvenog ìvota. Iglavni junak u filmu, vra}a se svojimranim godinama i traì izvor nekih prob-lema. Kada je re~ o vra}anju u pro{losti preìvljavanju nekih ranijih iskustavakako bismo na{li odgovore na odredjeneprobleme, a kroz prizmu jednog naroda,smatram da ljudi na celom svetu imajuprobleme, ali da ih mi, zbog udaljenosti,ne vidimo. Mislim da mi generalno stal-no traìmo da istaknemo nekuspecifi~nost kao narod. Smatram da tonije tako. @ivot nas jeste ùljao ovde, pa

“USPEH FILMA ’DELIRIJUM TREMENS’ JE IZRAZ @ELJE SVIH NAS KOJI SMO FILM STVARALI DA IZRAZIMO ZAHVALNOSTPREDRAGU EJDUSU, VELIKOM UMETNIKU KOJI JE ZADU@IO SRPSKU KULTURU“ – autor Goran Markovi}

TIHOMIR STANI]: Uloga Dagija u “Delirijum tremensu” je jedna od mojih najzna~ajnijih uloga u karijeri

Documents

18 BiznisOgledalce, ogledalce, sre}no punoletstvo strana 8 Sedmi Srpski filmski festival ^ikago 2019. strana 9 Goran Markovi}: Oma` filmskoj posveti i posveta Ejdusu Tihomir Stani}: