KRATKORONI IZVORI FINANSIRANJA

Fakultet za Usluni BiznisSremska KamenicaKRATKOROCNI IZVORI FINANSIRANJA

SADRZAJ: KRATKORONI IZVORI FINANSIRANJA

Jedan od kljunih faktora koji utiu na trajnu egsistenciju preduzea , predstavlja raspoloivost kratkoronih izvora finansiranja.Iz ovoga moemo zakljuiti da ako konkretno preduzee ne moe obezbediti kratkorone izvore finansiranja,onda je besmisleno i raspravljati o njegovoj dugoronoj perspektivi.Kratkoroni izvori finansiranja se sastoje od novanih obaveza koje e dospeti za plaanje u periodu ne duem od godinu dana i koji su neophodni za pribavljanje obrtnih sredstava u vidu gotovine,kratkoronih hartija od vrednosti, potraivanja od kupaca i zaliha u svim njihovim oblicima.

1. Neosigurani novani izvori finansiranja

Neosigurani kratkoroni izvori finansiranja obuhvataju spontane obaveze i neobezbeene novane kredite,bankarske i ostale.U spontane obaveze spadaju dobavljai i ukalkulisane obaveze na teret trokova poslovanja.Oni proistiu iz svakodnevnog poslovanja preduzea,iz ega sledi da je obim istih srazmeran tom poslovanju,to je obim aktivnosti vei i oni su vei i obrnuto.

1.1 Dobavljai

U svakodnivne aktivnosti preduzea spada kupovina sirovina i materijala,roba i usluga.Nabavka se takoe odnosi i na one sluajeve kada kupac nije obavezan da izda menicu (potvrdu) kao dokaz da je izvrio kupovinu odnosno da ima novanu obavezu prema dobavljau.Ipak i pored ovoga kupac je duan da izmiri novanu obavezu, shodno njegovim kreditnim uslovima,koji su obino navedeni u fakturi dobavljaa, koja se isporuuje zajedno sa robom ili potom.Veoma bitna stavka koju je potrebno navesti je da su kupovina na otvoren raun ili menicu potpupno pravno izjednaene tj. u sluaju likvidacije preduzea kupca ,pravo naplate potraivanja je izjednaeno za prodavca u jednom i drugom sluaju.Kupovina na menicu je veoma retka,koristi se iskljuivo u sluajevima kada prodavac posumnja u karakter kupca ili njegovu kreditnu sposobnost.

1.1.1 Kreditni uslovi

Razlikujemo sledee kreditne uslove koje dobavlja moe ponuditi kupcu (kupcima):Kreditni period,kasa skonto,diskontni period i poetak kreditnog perioda.Za sve ove pojmove postoje i standardizovane skraenice o kojima e biti vie rei u daljem tekstu.

a) Kreditni period,predstalja broj dana koji poinje prvog a zavrava se poslednjeg dana u koje je kupac duan da plati pun iznos dobavljau.To je obino period od 0 do 20 dana,mada u nekim sluajevima moe biti i dui.Period od 0 dana znai da je kupac duan da odmah plati dobavljau za robu.Ovaj period se oznaava skraenicom COD (Cash on delivery plaanje po preuzimanju).U nekim sluajevima se moe zahtevati i plaanje unapred (pre isporuke) i tada koristimo sledeu skraenicu CBD (Cash before delivery plaanje pre isporuke). Izvesna preduzea koja posluju na sezonskoj osnovi (konfekcija,sportska oprema itd.) odobravaju svojim kupcima dui kreditni rok,koji se kree i do pola godine.

b) Dobavljai mogu nuditi i tzv. kasa-skonto kupcima koji se kree od 1 do 5 % to predstavlja procentualno smanjenje nabavne cene proizvoda ako se naplata potraivanja izvri pre diskontnog perioda koji je prodavac odredio i u kom kupac moe ostvariti ponueni popust,on se uobiajeno kree od 5 do 20 dana.

c) Poetak kreditnog perioda moe biti datum uspostaljanja fakture,kraj meseca ,sredina svakog meseca ili datum prijema robe.Skraenica EOM (End of the month kraj meseca)oznaava da se poetak kreditnog perioda za kupovine u jednom mesecu pomera na prvi dan sledeeg meseca.Ovakvi uslovi su esti jer obezbeuju efikasniju evidenciju potraivanja od kupaca.Skraenica MOM (The nudle of the month sredina meseca),oznaava da je mesec podeljen na dva dela i da se za sve kupovine u periodu od 1-og do 15-og u mesecu fakture uspostavljaju 16-og u mesecu,isto vai i za kupovine u drogoj polovini meseca.

Poslednja skraenica kojom emo se baviti je ROG (Receipt of goods prijem robe) oznaava da poetak kreditnog perioda poinje od dana prijema robe.Ovo se odnosi na sluajeve nabavke robe iz drugih geografskih podruja ,one isporuke koje kasne zbog trajkova,vraanja izvrenih porudbina odn.sluajeve kada se prijem robe ne moe sa sigurnou precizirati.Svi kreditni uslovi se obino primenjuju unutar jedne privredne grane .Meutim u praksi moe doi do odstupanja sa ciljem da se nekim kupcima prue povoljniji kreditni uslovi ,ovo se uglavnom odnosi na najvee kupce (ekonomski i kreditno najjae).

1.1.2 Trokovi trgovinskog kreditaTrokovi trgovinskog kredita mogu se sagledati na dva naina.Ako se kupcu ponudi kasa-skonto on ima dva izbora.

a) Da plati kasa-skonto i to koristei se logikom,robu plati poslednjeg dana diskontnog perioda ili

b) Da propusti kasa-skonto i robu plati poslednjeg dana kreditnog perioda.Druga opcija proizvodi preduzeu dodatne trokove jer proputa priliku da plati manje za kupljenu robu.Ove se moe objasniti na sledeem primeru:Preduzee proputa priliku da plati kasa-skonto npr 980 din. za kupljenu robu,ve bira opciju da plaanje izvri poslednjeg dana kreditno perioda i to 1000 din. za istu robu, zadravajui na taj nain 20 dana 20 din.Izraunavanjem procenta godinjeg kasa skonta kao Trokovi proputenog kasa-skonta=2% x 360 dana =0,02304*18=36,72% 98% 20 danaIz ovoga se moe izvesti zakljuak da je proputen kasa-skonto veoma skup izvor finasiranja u poreenju sa drugim izvorima.Zbog toga finansijski rukovodilac mora dobro da proceni da li je isplativo ili ne proputanje kasa-skonta.

1.2. Ukalkulisane obaveze

Gornji pojam se odnosi na ukalkulisane trokove koji jo nisu isplaeni, najvei deo tih trokova proistie iz zaraenih plata i neplaenih poreza.Ove obaveze se mogu tretirati i kao besplatan izvor finansiranja preduzea.Zaposleni rade svaki dan,zarauju platu ali im se ona isplauje periodino (nedeljno,dva puta meseno ili na kraju meseca).Akumuliranjem ovi trokova,preduzee moe stei odreenu koristi to odlaganjem tih obaveza.Primer:Plata e se zaposlenima isplaivati na kraju meseca a ne dva puta meseno.Finansijski rukovodioci na ovaj nain mogu stvoriti beskamatne izvore finansiranja.Kod ovakvog vida stvaranja izvora finasiranja treba biti obazriv jer odlaganje isplate zarade zaposlenima na dui rok moe negativno uticati na produktivnost i radni moral zaposlenih. Odlaganje obaveza prema dravi je gotovo nemogue (kod nas to i nije sluaj)jer preduzea moraju potovati dinamiku plaanja poreza prema dravi. Korienje ukalkulisanih obaveza je preporuljivo,sve dok se ne ugraava poslovna aktivnost preduzea i osnovna prava zaposlenih.

1.3 Bankarski krediti

Bankarski krediti predstavljaju osnovne oblike kratkoronih izvora finansiranja preduzea.Razlikujemo tri vrste bankarskih kredita:Jednokratni krediti,kreditne linije i revolving krediti.

a) Jednokratni kredit,komercijalne banke odobravaju onim preduzeima koja imaju dobar kreditni bonitet ,oni se odobravaju na odreeni vreme.Kredit se odobrava potpisivanjem menice preduzea dunika.U menici su precizirani svi uslovi kreditiranja.Rok dospea kredite je po pravilu od 3 do 50 dana.

b) Kreditna linija je ugovor izmeu komercijalne banke i preduzea u kome se navodi da e banka u odreenom periodu,najee godinu dana,staviti na raspolaganje odreena sredstva preduzeu potpisniku ugovora.Ugovorom se ne precizira iznos, ve da ako banka bude imala sredstva ,ista e do odreenog limita biti stavljena na raspolaganje preduzeu.Banka pre odobravanja kredita trai od preuzea odreene finansijske izvetaje,plan gotovine,bilans stanja i uspeha.Pomou njih moe utvrditi da li je kredit stvarno neophodan i da li e se blagovremeno vraati. Komercijalna banka moe u odreenim uslovima i da poniti ugovor o kreditiranju,ovo se odnosi na sluajeve kada doe do promene rukovodeeg tima preduzea ili promene aktivnosti koja je bila predmet kreditiranja.

c) Revolving kredit,za razliku od kreditne linije u sluaju revolving kredita banka potpisujui ugovor stavlja preduzeu odreena finansijska sredstva na raspolaganje bez obzira da li ih ima ili ne.Deava se esto da se revolving krediti odobravaju i na dui period ali zbog slinosti sa kreditnom linijom sa svrstava u grupu kratkoronih a ne dugoronih izvora finansiranja.

Ostali neosigurani izvori

Imamo tri grupe ovih izvora finansiranja.Komercijalni papiri, primljeni avansi od kupaca i privatni zajmovi.

a) Komercijalni papiri su kratkorone menice koje na svoje ime izdaju preduzea sa velikim kreditnim bonitetom i izuzetno jaka finansijski.

b) Preduzee za odreene proizvode moe traiti od kupaca da plate delimino ili u celosti iznos za robu,pre njene isporuke.Za retke i skupe prouzvode neki kupci rado pristaju da plate unapred i na taj nain finansiraju trokove proizvodnje.U nekim sluajevima sitni kupci moraju da plate krupnim dobavljaima kako bi uopte doli do robe.

c) U nekim manjim korporacijama bogatiji akcionari pristaju da preduzeu prue finansijsku podrku kako bi se lake prebrodio period nedostatka izvora finansiranja.Ovo je veoma bitna stavka i vana je sa stanovita akcionara i poverilaca jer je i jednima i drugima u interesu opstanak preduzea.

2. Osigurani kratkoroni izvori finansiranja

Iz prethodnog teksta moemo zakljuiti da preduzea nemaju neogranian pristup finansijskim sredstvima ,u nekom trenutku se stie do granice na kojoj kratkoroni poverioci ne ele da finansiraju preduzee bez nekog osiguranja svojih sredstava.Sa druge strane preduzee mora to efikasnije da koristi neosigurane izvore finansiranja (koji su po pravilu jeftiniji od osiguranih),pre nego to posegne za izvorima finasiranja koji zahtevaju neki vid osiguranja.

2.1. Osigurani kratkoroni kredit

Osigurani kratkoroni kredit je ona vrsta kredita za koji poverilac,banka itd. tzrai neko obezbeenje.Ugovor o kreditiranju se overava u sudu.Jedna od vanih stavki ugovora predstavlja deo koji regulie pravo na sredstva koje poverilac stie neipunjavanjem obaveza dunika tj.neblagovremeno ili nikako plaanje dospelih obaveza.Zalog kod kratkoronih potraivanja su obino potraivanja od kupaca ili zalihe.Poverilac u sluaju neispunjenja obaveza iz ugovora moe da naplati potraivanja ili da proda zalihe da bi naplatio svoja potraivanja. Inae poverilac moe na dva naina stei pravo da raspolae sredstvima dunika u vidu opteg i posebnog prava na ta sredstva.

a) U sluaju opteg prava,poverilac stie pravo raspolaganja nad odreenom grupom sredstava.U sluaju da dunik ne potuje uslove iz ugovora poverilac moe prodati ukupne zalihe kako bi namirio svoja potraivanja.U ovom sluaju komercijalne banke ne daju velike iznose kredita jer postoji bojazan od velikih trokova likvidacije zaliha.

b) U sluaju posebnog prava na raspolaganje sredstvima poverioci ispituju vek trajanja zaloenih sredstava i njihovu likvidnost,tek nakon toga se odreuje visina kredita i kamatna stopa..Poverioci vole onu vrstu sredstava ije se rok pretvaranja u gotovinu poklapa sa rokom dospea kredita.Zbog toga su najprikladnija potraivanja od kupaca,kratkorone hartije od vrednosti.Obrtna sredstva se prihvataju kao obezbeenje tek nakon ispitivanja poslovne aktivnosti preduzea,odnosno utvrivanja perioda konverzije istih u gotovinu.

2.2. Potraivanja od kupaca kao kolaterlano obezbeenje

Postoje dva metoda kratkoronog finansiranja posredstvom potraivanja od kupaca.Jedan je u obliku zalaganja potraivanja i drugi njihova prodaja Zalaganje potraivanja od kupaca se moe uraditi na dva naina.Kao ugovor o selektivnom zalogu potraivanja i raspolaganjem svih potraivanja.

a) Prvi sluaj podrazumeva da poverilac,banka itd. sam odabere raune onih kupaca za koje smatra da e najbre izmiriti svoje obaveze.U ovom sluaju davalac kredita sam vri proveru zalonih sredstava,tako da su iznosi kredita veoma visoki,idu ak i do 90% vrednosti zaloenih sredstava.

b) Drugi nain se koristi u sluaju kada preduzee (budui korisnik kredita) ima veliki broj rauna kupaca,iji je iznos mali,tako da se pojedinana provera jednostavno ne isplati.U tom sluaju poverilac stie pravo raspolaganja nad svim potraivanjima.Zbog nemogunosti provere svakog dunika,iznosi kredita u ovom sluaju su po pravilu manji nego kod raspolaganja selekktivnim potraivanjima.Iznosi kredita koji se odobravaju u ovom sluaju idu najvie do 50% knjigovodstvene vrednosti ukupnih potraivanja.

Proces upravljanja kratkoronim kreditima s potraivanjima od kupaca je prilino sloen posao i on prolazi kroz sledee faze:Selekciju prihvatljivih potraivanja od kupaca,korekciju njihovih nominalnih vrednosti,utvrivanje bezbednog avansa,notifikaciju i analizu zaloenih potraivanja.Kada preduzee zatrai kredit od banke,ona e prvo proveriti da li su iznosi na raunima kupaca dovoljni da pokriju kao zalog kredit koji se trai.Jedan od glavnih testova je provera prosenog perioda naplate potraivanja.

Primer: slika 1KupacIznos potraivanjaStarost od poetka kreditnog periodaProsean period naplate potra.

A20 000Dana 20Dana 35

B16 000560

V30 0005045

G8 0001430

D6 0007060

12 0001020

E28 000310

22 0002310

Z6 0004545

Predpostavimo da neko preduzee trai kredit od banke i kao zalog daje raune kupaca sa iznosima koji su navedeni na slici br.1 Ako preduzee odobrava kreditne uslove kao 2/10 neto 30 dana od dana fakturisanja.Banka e prvo eliminisati kupce V,D i Z koji nisu izvrili obaveze u roku od roku od 30 dana.Posle dodatne provere banka moe eliminisati i kupca B koji je neredovan platia.Ostaju potraivanja od kupaca A,G,,E i i to u iznosu od 90 000din.Na osnovu procene banke da e od ovog iznosa 5% ostati nenaplaeno,ostaje 85 000din. kao obezbeenje.Pri selektivnom nainu zalaganja potraivanja vans koji e banka obezbediti kree se u rasponu od 50 do 90% od vrednosti zaloga.U sluajevima zalaganja potraivanja od kupaca,oni ne moraju biti obaveteni o tome.Posle odobravanja kredita oni e i dalje uplaivati sredstva na raun preduzea (poverioca).Ovo vai kada banka ima poverenja u preduzee koje je predmet kreditiranja.Takoe se deava i da kupci uplauju svoje obaveze prema preduzeu na raun banke kreditora.

2.2.2. Prodaja potraivanja

Preduzea mogu prodati svoja potraivanja u zemlji i inostranstvu i tako doi do kratkoronih izvora sredstava.Prodaja potraivanja u zemlji se zove Faktoring a u inostranstvu Forfeting.

a) U razvijenim zemljama preduzea svoja potraivanja od kupaca mogu prodati specijalizovanim institucijama koje se naziva faktori.Ovakav vid naplate potraivanja se naziva Faktoring.One se pojavio pre vie od 150 godina u SAD,kada su faktori prodavali proizvode engleske tekstilne industrije u Americi i istovremeno vrili naplatu potraivanja od kupaca.kasnije je uloga faktora u prodaji robe zamenjena naplatom potraivanja od kupaca.Preduzee sa faktorom sklapa ugovor o prodaji svojih potraivanja.Posle zakljuenja ugpvora preduzee dostavlja faktou nazive kupaca,vrednost prodaje i kreditne uslove.faktor na sebe preuzima rizik naplate potraivanja.Ovo ne vai jedino u sluajevima kada isporuena roba ne odgovara kvalitetom stavkama iz ugovora o kupovini.Faktor za svako preduzee otvara poseban raun u banci.Faktoring aranmane mogu koristiti i velika preduzea,sve sa ciljem da se izbegnu eventualni rizici i problemi koji mogu nastati u procesu naplate potraivanja.

Faktori su razvijene institucije,koje imaju posebna odeljenja koja se bave istraivanjem kupaca.Zbog toga i pre sklapanja ugovora sa nekim preduzeem,mogu da ponude usluge pri izboru kupaca koje nameravaju da kreditiraju.

b) Posao forfetinga je slian poslu faktoringa samo to se prodaja potraivanja vri u inostranstvu.U aranmane forfetinga ulaze preduzea koja imaju potraivanja od kupaca u inostranstvu.Obino se tim poslom bave banke koje su registrovane za tu vrstu posla.I ovaj vid aktivnosti se razvio prvo u SAD.Prilikom izvoza proizvoda u inostranstvo preduzee oekuje uplatu sredtsava od banke koja se bavi poslom forfetinga.Ta sredstva su jednaka neto iznosu koji se dobija oduzimanjem od fakturne vrednosti : a) kamate za period u kojem banka kreditira izvoznika, b) ugovorene rezerve za eventualne propuste i v) komisione provizije koja pripada banci za uslugu forfetinga.

Banke koje se bave forfetingom mogu kupljene fakture prodavati drugim finansijskim institucijama,tada fakture poprimaju oblik hartija od vrednosti,iji se promet odvija na finansijskom tritu.

2.3. Zalihe kao kolateralno obezbeenje

Zalihe se esto izimaju kao obezbeenje kratkoronih kredita,zbog toga to je u veini sluajeva njihova trina vrednost vea od knjigovodstvene. Nisu sve zalihe interesantne kao zalog,zbog toga to je potrebno prvo utvrditi njihove fizike karakteristike i mogunost realizacije.Preduzee koje trai kredit nudi bilo koju vrstu zaliha,dok e kreditori prihvatiti samo odreenu vrstu,odnosno onu koju je za najkrai period mogue prodati i naplatiti svoja potraivanja.Kao i u sluaju kada se u zalog daju potraivanja od kupaca,tako i u sluaju zaliha poverioci mogu stei pravo raspolaganja ukupnim zalihama,samo pojedinim delovima ili zalihama koje su navedene u skladinici.

a) Kreditiranje uz preuzimanje opteg prava raspolaganja zalihama primenjuje se na preduzea koja imaju stabilan nivo zaliha i iji pojedinani primerci nemaju veliku cenu.Poverioci ne mogu pojedinano proveravati promene u vrednosti zaliha,zbog toga krediti po ovom osnovu idu do najvie 50% od knjigovodstvene vrednosti prosenih godinjih zaliha.

b) Kod prava raspolaganja pojedinanim primercima,preduzee kupi i primi zalihe u svoj magacin a banka ih plati dobavljau.Zatim se izmeu banke i kupca potpisuje ugovor o osiguranju kredita ,zalaganjem primeraka zaliha velike vrednosti.One se sastoje od skupih predmeta koji ostaju na raspolaganju preduzeu za obavljanje redovne poslovne aktivnosti.Preduzee moi i prodati takve predmete ili banci mora da isplati dug sa kamatom.

c) Kredit koji se daje na osnovu zaliha koje su navedene u skladinici predstavlja vrstu kreditiranja u kojoj poverilac preuzima kontrolu nad pojedinim primercima zaliha.Posle uvida u spisak zaliha i njihovu vrednost, poverilac izdvaja neke primerke koji e sluiti kao zalog i daje ih na uvanje treem lici (skladitu) u mestu dunika ali i van njega.Vrednost kredita koja se dobija ovim putem je veoma visoka i ide do 90% knjigovodstvene vrednosti zaliha koje su predmet zaloga.Banka moe svoja potraivanja prodati treem lici i tada ono postaje novi poverilac preduzea.

2.4. Ostali osigurani izvori

Najvanije vrste kredita koje se dobijaju po ovom osnovu su na bazi zalaganja dugoronih hartija od vrednosti ,akcija i obveznica i kredite sa avalom nekog treeg lica,pravnog ili fizikog.Akcije i obveznice koje glase na donosioca su dobra osnova za zalog za dobijanje kredita,situacija je izizetno povoljna u sluaju da postoji razvijeno trite i stabilne cene.U ovakvim sluajevima kreditori su spremni da daju kredit i do 90% vrednosti akcija ili obveznica.Kao i u svim sluajevima, poverilac postaje vlasnik hartija od vrednosti i stie pravo njihove likvidacije ukoliko dunik ne ispuni svoje obaveze prema njemu.

Za kredite sa avalom je karakteristino to to se vri zaduivanje treih lica koja garantuju odreenu sigurnost poveriocima.Ukoliko preduzee u nekom trenutku ne moe da plati dospele obaveze,tada njegovu ulogu preuzima avalista.To mogu biti kupci,dobavljai ili bogati akcionari kojima je naravno stalo do opstanka preduzea.

Literatura:

1. Prof. dr Krasulja, Ivanievi, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd