DRVENE ZGRADE

Drvene kuće su jednostavnije, jeftinije i pogodnije za gradnju. Za ovu činjenicu dokaz je i najmasovnija izgradnja drvenih kuća u stambenoj arhitekturi razvijenog zapada (USA,Canada,Nemačka,...)

Vrste drvetanajzastupljenija su jela , smreka, bor, hrast, jasen, tikovina, ružino drvo

Osnovni elementi u drv. konstruktivnim sklopovima su:LETVA a = 0,6 – 4 cm; b < 8 cmDASKA a = 0,8 - 4 cm; b > 8 cmTALPA a = 4 – 6 cm; b > 8 cmGREDICA a = 6 – 10 cm; b = 18 - 20 cmGREDA a ~ 10 cm; b > 20 cm

PODELA PO KONSTRUKTIVNOM SKLOPU

1. MASIVNE DRVENE KONSTRUKCIJE 2. PANELI

BRVNARE TALPARE USKI / <2,5m ŠIROKI / >2,5m

3. BONDRUČNE KONSTRUKCIJE 4.ĆELIJSKI SISTEMI

KLASIČNI UNAPREĐENI REBRASTIB O N D R U K

5. SKELTNE DRVENE ZGRADEstub jednodelan - podvlaka kontinualna stub kontinualan - podvlaka unakrsnastub + podvlaka kontinualni

1.MASIVNE DRVENE KONSTRUKCIJE

ODLIKUJE IH ZANATSKA PROIZVODNJAKLASIČAN TRADICIONALNI NAČIN IZGRADNJEZIDOVI SU PUNI, MASIVNITAVANICE REBRASTEKONST. VEZE SU NA PERO I ŽLJEBDANAS SE KORISTE SAMO PRI REKONSTRUKCIJAMA STARIH TRADICIJONALNIH OBJEKATA

RURALNI OBJEKTI DRVENE KONSTRUKCIJE-KUĆA NA “ĆELICU”-

2. DRVENI PANELI

PANELI SE SASTOJE OD OBLOGEISPUNEOBLOGE

U KONSTRUKTIVNOM SMISLU POSTOJE NOSEĆI I NE NOSEĆI PANELIPOSTOJE VEĆ GOTOVI PANELI SA OTVORIMA ( PROZORI I VRATA)UGRADNJA SE VRŠI NA LICU MESTA, ZA MANJE DIMENZIJE PANELA UGRADNJA SE VRŠI RUČNO, DOK SE ZA VEĆE KORISTI MEHANIZACIJASPOJEVI SE RADE

1. NASLANJANJEM –LAJSNOM, 2. ČEPOM 3. ZAVRTNJIMA

3.BONDRUČNE KONSTRUKCIJE3.1.KLASIČAN BONDRUK

IZVODI SE TAKO ŠTO SE PRVO POSTAVI PRAG,PA SE NA NJEGA POSTAVE STUBOVI, PREKO NJIH POKLAPAČAUKRUĆENJE KONSTRUKCIJE U VERTIKALNOJ RAVNI, POSTIŽE SE POSTAVLJANJEM KOSNIKASLOBODAN PREOSTALI PROSTOR IZMEĐU KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA SE POPUNJAVA ISPUNOM I NA TAJ NAČIN SE DOBIJAJU ZIDOVIVEZE IZMEĐU KONST. ELEMENATA SU KOMPLIKOVANE I TESARSKEKLASIČAN BONDRUK SE DANAS UGLAVNOM KORISTI U REKONSTRUKCIJI STARIH TRADICIONALNIH OBJEKATA

3.2.REBRASTI DRVENI BONDRUK

KUĆE U REBRASTOM BONDRUKU SU NAJEKONOMIČNIJI DRVENI OBJEKTIDREVNI ELEMENTI SE RADE OD REZANE DRVENE GRAĐE. VEZE SE OSTVERUJU ZAKIVANJEMZAHTEVAJU NAJVEĆU KREATIVNU SPRETNOST ARHITEKATA U PROJEKTOVANJU KONSTRUKCIJE, OD BILO KOG DRUGOG DRVENOG KONST.SISTEMANAJPOZNATIJI SISTEM I SU

1. PLATFORM SISTEM (CANADA)2. BALLOON SISTEM (USA)

3.2.PLATFORM SISTEM 3.2. BALLOON SISTEMCANADA USA

3.3. UNAPREĐENI BONDRUK

ZIDOVI SU ISPUNJENI TERMIKOM I DAŠČANOM ISPUNOMTAVANICE REBRASTEPROIZVODNJA DELIMIČNO PREFABRIKOVANA

4. ĆELIJSKI PROSTORNI SISTEMI

SASTOJI SE OD PROSTORNIH KONSTRUKTIVNIH JEDINICA TKZ. KUTIJA, KOJE SE GOTOVE DONESU NA GRADILIŠTE I KAO TAKVE SE UGRAĐUJUNAKNADNO SE DODAJU OBLOGE

5.DRVENI SKELTNI SISTEMI

OSNOVNI ELEMETI SU:1. PODVLAKA2. REBRO3. STUB

OSNOVNI RASPONI SU:1. RASPON PODVLAKE

ly = 4 – 6.0 m; hpod= 17 – 20 cm

2. RASPON REBARAlx = 4 – 5 m; hreb.= 25 – 30 cm

3. RASTOJANJE REBARA λ = 0.6 – 1.5 m

4. ODNOS VISINE I ŠIRINEh/b = 1:2 ili 1:3

SISTEM MAX. POLJA1.PODVLAKE U OBA PRAVCA, DOK SU

REBRA UNAKRSNA PO POLJIMA2.KRSTASTI SISTEM3.HEKSAGONALNI SISTEM- STUB

MOŽE BITI RAZLIČITOG OBLIKA I VELIČINE (JEDNODELAN, DVODELAN), VELIČINA MU ZAVISI OD PROTIVPOŽARNIH USLOVA

- UKRUĆENJE KONSTRUKCIJEPOSTIŽE SE

1.ZIDNIM DRVENIM PLATNIMA2.SPREGOVIMA3.REŠETKAMA-KRUTA VEZA

ODNOS REBRA I PODVLAKE

1. VEŠANJEM REBRA ZA PODVLAKU SA DRVENIM GREDICAMA

2. VEŠANJE REBRA O PODVLAKU

3. VEŠANJEM REBRA ILI PODVLAKE PREKO LIMENIH PAPUČA

ODNOS STUBA I PODVLAKE

1. DETALJ PRESEČENOG STUBA

2.1. STUBOVI JEDNODELNI, PODVLAKE KONTINUALNE2.2. STUBOVI JEDNODELNI, PODVLAKE UNAKRSNE2.3.a. STUBOVI+ PODVLAKE KONTINUALNE, DVODELNE2.3.b. STUBOVI DVODELNI +PODVLAKE KONTINUALNE

TEMELJI, PODRUMI

JEDINO TEMELJI PODRAZUMEVAJU PREDHODNI “ MOKRI POSTUPAK”, TJ. RADE SE OD BETONA I ZBOG RELATIVNO MALE TEŽINE DRV. OBJEKATA ,KOD IZRADE TEMELJA I PODRUMSKIH ZIDOVA MOGU SE POSTIĆI ZNATNE UŠTEDE U MATERIJALU

ZAVRŠNE OBRADE- FINALIZACIJAFASADNI ZID

NAJČEŠĆE SU RAĐENI U DAŠČANIM OBLOGAMA ,MOGU BITI I DRUGE VRSTE OBLOGA SA SPECIF. PREMAZIMA ŠTO MOŽE PODSEĆATI NA MALTERISANE FASADE KOD MASIVNIH ZGRADA, ZATIM OBZIĐIVANI FASADNOM OPEKOM, ILI KLINKER OPEKAMA ILI ČAK I KAMENOMBILO KOJE OD OVIH REŠENJA DANAS SE PRIMENJUJE TAKO ŠTO SE NOSEĆE JEZGRO ZIDA ODVOJI OD ZAVRŠNE OBLOGE ZIDA, PA SE TO NAZIVA VETRENA FASADA

ZAHTEVI KOJE TREBA FASADA DA ZADOVOLJI

1.TOPLOTNA ZAŠTITA-postavljanje mineralne vune2. ZAŠTITA OD VLAGE-postavljanje parne brane 3. ZAŠTITA OD VLAŽENJA-postavljanjem kišne brane4.AKUMULACIJA TOPLOTE-brzi prodor toplote

(uvodi se tkz.vetrena fasada, postavljanjem obloge ispred jezgra panela zida)

UNUTRAŠNJI ZIDOVI

TKZ. LAKE PREGRADE, ILI NENOSEĆI UNUTRAŠNJI ZIDOVIRADE SE NAJČEŠĆE OD GIPS KARTONSKIH PLOČA ILI IVERICE, A SKUPLJE VARIJANTE SU SA LAMPERIJOM ILI SA OBLOGAMA KOJE SU AKUSTIČNE, PROTIV-POŽARNE ILI HIDROIZOLACIONE

PODOVI I PLAFONI

PODOVIU SASTAVU PODA OBAVEZNO SE KAO ZAVRŠNI SLOJ RADI TKZ. PLIVAJUĆI POD NA DRVENOJ KONSTRUKCIJI, ALI SAVREMENA REŠENJA NUDE I MOGUĆNOST POSTAVLJANJA BETONSKIH PREFABRIKOVANIH PLOČA KOJE UJEDNO SLUŽE I KAO PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA I KAO AKUSTIČNA IZOLACIJAPLAFONI

ONI SE POSEBNO OBRAĐUJU I NA SLIČAN NAČIN KAO I LAKE UNUTRAŠNJE OBLOGE(GIPS KARTON, IVERICA, LAMPERIJA,...)

PRIMARNE, SEKUNDARNE INSTALACIJE I DIMNJAČKI KANALI, KROV

RAZVODI PRIMARNE INSTALACIJE ( VODOVOD, KANALIZACIJA I VENTILACIJA), NE PREDSTAVLJA NIKAKAV PROBLEM . RADI SE TAKO ŠTO SE ZID BILO DA JE FASADNI ILI PREGRADNI UDVOJI I NA TAJ NAČIN SE OSTVARI PROSTOR ZA SMEŠTAJ I RAZVOD INSTALACIJA .RAZVOD SEKUNDARNE INSTALACIJE(TELEFON,ELEKTRIKA,GREJANJE,..)SE POSTAVLJA PRE POSTAVLJANJA AKUSTIČNIH I TERMIČKIH IZOLACIJA ILI SE MOŽE POSTAVITI IZMEĐU ILI KROZ SAME KONSTRUKTIVNE ELEMENTE.DIMNJAČKI KANALI ZAHTEVAJU IZOĐENJE OD ČVRSTOG, NE GORIVOG ZIDANOG MATERIJALAPOSTAVLJANJE NAJČEŠĆE NA FASADNOM ZIDU VAN OBJEKTA, RETKO UNUTAR OBJEKTA, IZ RAZLOGA PROTIV-POŽARNE ZAŠTITEKROV I KROVNI PROSTORKOD BONDRUČNOG I PANELNOG SISTEMA KROV SE RADI KAO POSEBNA AUTONOMNA JEDINICA KAO I U MASIVNOM SISTEMU, DOK KOD SKELETNOG DRV.SISTEMA SE RADI TAKO DA JE SISTEMATSKI POVEZAN SA OSTALIM DELOM OBJEKTA.

PREDMER I PREDRAČUN

CENA OBJEKTA U DRVENOJ KONSTRUKCIJI JE UPRAVO PROPORCIONALNA UTROŠKU DRVENE GRAĐE, ALI I VELIČINI PRIMENJENIH DRVENIH ELEMENATA.

AKO JE DRVENI KONSTRUKTIVNI SKLOP KOMPONOVAN OD DRV. ELEMENATA MANJIH DIMENZIJA TIPA GREDICA, LETVA, TALPA, TAKVA KUĆA ĆE BITI I JEFTINIJA

PROZORI

ZGRADARSTVO\UKANOVI] QIQANA DIA

Uticaj prozora na ukupan arhitektonski izraz objekta:

OBLIKOMVELI^INOMRASPOREDOMRITMOMPOLO@AJEM U ODNOSU NA FASADNI ZIDPRIMEWENIM MATERIJALOMNA^INOM OTVARAWA

2. FUNKCIJA PROZORA

OSVETQEWE I OSUN^AWE

PROVETRAVAWE

VIZUELNI KONTAKT SPOQA-UNUTRA

ZVU^NA ZA[TITA

ZA[TITA OD ATMOSFERSKIH UTICAJA

TERMI^KA ZA[TITA

FUNKCIJE

PROZORA

SPOQA UNUTRA

da omogu}i

OSVETQEWE

OSUN^AWE

da za{titi od

BUKE

PROVALE

SUNCA

POGLEDA

KLIME

da omogu}i

PROVETRAVAWEPOGLED

TOPL.GUBITAKA

da za{titi od

2.1. OSVETQEWE I OSUN^AWE

JA^INA I RAVNOMERNOST OSVETQEWA ZAVISI:

ORIJENTACIJE OBJEKTA U ODNOSU NA STRANE SVETA

ZELENILA

KONFIGURACIJE TERENA

POLO@AJA SUSEDNIH OBJEKATA

POLO@AJA PROSTORIJE U SAMOM OBJEKTU

2.2. PROVETRAVAWE

Prirodno provetravawe se bazira na dve

razli~ite fizi~ke pojave:

na razlici u temperaturi, odnosno razlici u

pritiscima izme|u spoqa{weg i unutra{weg

vazduha i

na dejstvu vetra.

Prirodno provetravawe vr{i}e se efikasnije

zimi zato {to je razlika u temperaturi izme|u

spoqa{weg i unutra{weg vazduha ve}a, dok je

leti, kada su temperature spoqa i unutra skoro

izjedna~ene, provetravawe neznatno.

KRILO

DOPROZORNIK

HORIZONTALNA

PRE^KA

3.KONSTRUKTIVNI SKLOP PROZORA

4. PODELE PROZORA

1. PO SKLOPU

2. PO SASTAVU

3. PO NA^INU POKRETAWA KRILA

4. PO MATERIJALU OD KOGA SU IZRA\ENA

5. PO OBLIKU

4.1. PODELA PROZORA PO SKLOPU (KONSTRUKCIJI KRILA)

1. JEDNOSTRUKI

SA TERMOIZOLACIONIM

STAKLOM

SA JEDNIM OBI^NIM STAKLOM

DVOSTRUKIM (4+12+4)

TROSTRUKIM (4+8+4+8+4)

2. DVOSTRUKI

SA RAZMAKNUTIM KRILIMA

UZANI RAZMAK KRILA

[IROKI RAZMAK KRILA

SA SPOJENIM KRILIMA

4.2.PODELA PROZORA PO SASTAVU

A B V G D

A JEDNODELNI

B DVODELNI

V TRODELNI

G ^ETVORODELNI

D SPOJENI PROZORI

4.3 PODELA PROZORA PO NA^INU POKRETAWA KRILA

OBRTNI PROZORI oko krajwe horizontalne

ili vertikalne ose

oko sredwe horizontalne

ili vertikalne ose

KLIZNI PROZORI horizontalno ili vertikalno

OTKLOPNI PROZORI

KOMBINOVANI (obrtno-otklopni, klizno-otklopni..)

PROZORI KOJI SE NE OTVARAJU

4.4 PODELA PROZORA PO MATERIJALU

DRVENI PROZORI

METALNI PROZORI

PLASTI^NI PROZORI

KOMBINOVANI

4.5 PODELA PROZORA PO OBLIKU

PRAVOUGAONI

OKRUGLI

LU^NI

KVADRATNI

TRAPEZNI

POLO@AJ PROZORA NA FASADI

NA VERTIKALNOJ FASADNOJ RAVNI

NA KOSOJ KROVNOJ POVR[INI

KUPOLE I LANTERNE NA RAVNOM KROVU

KROVNI PROZORI

5. ZASTORI I SENILA

ZastorimaZastorima se nazivaju elementi u sklopu prozora koji zajedno

sa wim predstavqaju funkcionalnu i oblikovnu celinu.

Imaju za{titnu ulogu:

� {tite od sun~evog zra~ewa i spre~avaju nepotrebne

toplotne dobitke u letwem periodu

� zimi imaju ulogu za{tite od hladno}e

(toplotnih gubitaka iz prostorije)

� {tite od atmosferskih uticaja (ki{e, snega, vetra)

� {tite od buke, pogleda, provale

SenilimaSenilima se nazivaju elementi u sklopu prozora ili fasade

koji slu`e za{titi prozora od sun~evog zra~ewa.

5.1. ZASTORI

VRSTE

• KAPCI

• ROLETNE

• MARKIZE I PERDE

• @ALUZINE- VENECIJANERI

• ZAVESE

Polo`aj zastora u odnosu na prozor mo`e biti:

� sa spoqne strane prozora: -roletne,

-kapci,

-venecijaneri;

� izmeђu prozorskih krila

(kod dvostrukih prozora) -platnene roletne,

-venecijaneri,

� sa unutra{we strane prozora - platnene roletne,

-venecijaneri,

-kapci.

5.1. ZASTORI

POLO@AJ

5.2. SENILA

NEPOKRETNA SENILA puni horizontalni elementi:

nadstre{nice, balkoni

puni vertikalni elementi:

vertikalni panoi, zidovi lo|a,

nepokretne lamele–

POKRETNA SENILA pokretni vertikalni ili

horizontalni brisoleji

–

DESNO ZATVARAWE LEVO ZATVARAWE

6. ODRE\IVAWE SMERA POKRETAWA KRILA

prema JUS-u U.A9.0A5 iz 1993godine

DVODELNI PROZOR

desno zavarawe

DVODELNI PROZOR

levo zatvarawe

Po jugoslovenskim standardima industrijski proizvedeni

prozori moraju imati modularne veli~ine:

modularne {irine:

jednodelni: 6M 8M 9M 10M

jednodelni ili dvodelni: 12M 14M 15M

vi{edelni: 18M 21M 24M

modularne visine:

jednodelni: 6M 8M 12M 13M 14M

dvodelni ili vi{edelni: 15M 18M 21M

Modularne visine prozora uve}avaju se za unutra{wi

zastor: 1M platnena roletna

3M drvena eslinger roletna

Modularne veli~ine prozora

Proizvodna veli~ina podrazumeva

spoqnu proizvedenu {irinu/visinu

prozora i od modularne je mawa za 1cm

Zidarska veli~ina otvora za ugradwu

prozora podrazumeva {irinu/visinu

prozora koja je od modularne ve}a za 1cm, a

odnosi se na korisnu veli~inu zidarskog

okvira (suvo ugra|ivawe) ili veli~inu

otvora u zidu (mokro ugra|ivawe).

Mokri postupak podrazumeva ugradwu prozora

pre malterisawa zida (ugradwa preko ~eli~nih

kotvi)

NA^INI UGRADWENA^INI UGRADWENA^INI UGRADWE

Suvi postupak podrazumeva ugradwu prozora

posle malterisawa zida i izvedenih molerskih

radova. Razlikujemo ugradwu preko:

slepog doprozornika

umetka

VRATA

ZGRADARSTVO

\UKANOVI] QIQANA DIA

VRATAVRATAVRATA

Vrata predstavqaju konstrukciju u Vrata predstavqaju konstrukciju u

otvoru spoqnog ili unutra{weg zida. otvoru spoqnog ili unutra{weg zida.

Razlikujemo:Razlikujemo:

1.Pojam

spoqna (odvajaju spoqni od unutra{weg

prostora)

unutra{wa vrata (odvajaju prostoriju od

prostorije)

VRATAVRATAVRATA2. Funkcije vrata

omogu}avaju komunikaciju (izme}u spoqnog i

unutra{weg prostora i izme|u prostorija)

spre~avaju komunikaciju (kada je to potrebno)

{tite od raznih uticaja (spoqa ili iznutra)

VRATAVRATAVRATA3. Zahtevi

Spoqna vrataSpoqna vrata (ulazna, balkonska, gara`na)(ulazna, balkonska, gara`na)

nepropustqivosti spojeva

otpornosti na vlagu

fizi~ke sigurnosti (treba da budu ugra|ena

tako da se mogu zakqu~ati i da se zakqu~ana ne

mogu otvoriti i da odolevaju pritisku od 1000

Pa. Ako imaju zastakqene delove, oni moraju

biti obezbe|eni od provale)

Unutra{wa vrataUnutra{wa vrata

Pored uobi~ajenih zahteva (vizuelnog, zvu~nog

pregra|ivawa, provetravawa, osvetqewa)

nave{}emo i specijalne zahteve odvajawa

pojedinih prostora da bi se obezbedila:

zvu~na za{tita (gluve sobe)

protivpo`arna za{tita

toplotna za{tita (hladwa~e)

za{tita od raznih {tetnih uticaja (svetlost,

elektromagnetna i joniziraju}a zra~ewa,

gasovi)- hermeti~ka vrata

VRATAVRATAVRATA4. Sklop vrata

Vrata se sastoje od dovratnika (okvira) i

krila. Dovratnik je nepokretni deo vrata koji

se utvr|uje za zid otvora. Krilo je pokretni deo

vrata ~ijim se pomerawem vrata otvaraju i

zatvaraju.

Ako postoji potreba da se prostorija osvetli

preko vrata, rade se vrata sa nadsvetlom, koje

je horizontalnom pre~kom odvojeno od krila

vrata.

KRILOKRILO

DOVRATNIKDOVRATNIK

NADSVETLONADSVETLO

VRATAVRATAVRATA5. Veli~ina i polo`aj

Veli~ina vrata odre|uje se prema:

potrebama prolaza (broj i uslovqena brzina

prolaza). Minimalna veli~ina mora da

obezbedi ugodan i nesmetan prolaz kako qudi

tako i opreme

funkciji prostora

estetskim kriterijumima

VRATAVRATAVRATASvetla stolarska {irina jednokrilnih vrata u

stambenim zgradama:

115cm ulazna vrata u ku}u

90cm ulazna vrata u stan

80cm vrata na sobama

70cm kupatilo, vc, sporedne prostorije

60cm minimalna {irina vrata u stanu

Svetla stolarska {irina dvokrilnih vrata u

stambenim zgradama:

unutra{wa 120-170cm

spoqna kod ulaza u ku}u 140-220cm

Svetla visina unutra{wih vrata je minimalno 185cm a

optimalno 195-200cm.

VRATAVRATAVRATA6. Podele vrata

prema broju krila (jednokrilna, dvokrilna,

vi{ekrilna)

prema vrsti materijala (drvena, metalna,

plasti~na, staklena, kombinovana)

prema konstrukciji dovratnika (okvirna,

kutijasta)

prema konstrukciji krila (okvirna, plo~asta)

prema na~inu pokretawa krila (obrtna,

klatno, klizna)

prema smeru zatvarawa (leva, desna)

Prema smeru zatvarawa krila po JUS-u:

DESNA VRATA LEVA VRATA

JEDNOKRILNA

Prema smeru zatvarawa krila po JUS-u:

DESNA VRATA

LEVA VRATA

Unutra{wa vrata u stambenim objektima su

standardizovana kako bi se postigla u{teda u

materijalu, vremenu izrade i ugradwe. Standardom

su odre|ene dimenzije vrata, konstrukcija

dovratnika, na~in ugradwe i smer zatvarawa vrata.

Internacionalno usvojeni modul iznosi M=10cm.

Modularna mera predstavqa rastojawe izra`eno u

modulima izme|u dveju modularnih osa postavqenih

po {irini i visini.

VRATA po JUS-uVRATAVRATA po JUSpo JUS--uu

VRATAVRATAVRATA

Modularna {irina je razmak izme|u dve pomo}ne modularne ravni

koje prolaze sredinom spojnice izme|u dovratnika i okvira za

ugradwu (za suvi postupak ugradwe), odnosno kontaktnog zida (za

mokri postupak ugradwe).

Modularna visinakod mokrog postupka ugradwe je razmak izme|u dve pomo}ne

modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u nadvratnika

i dovratnika (u gorwem delu vrata) i sredinom spojnice izme|u

slepog praga okvira vrata i gorwe povr{ine me|uspratne

konstrukcije. [irina spojnice je 1cm.

kod suvog postupka ugradwe je razmak izme|u dve pomo}ne

modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u slepog

okvira za ugradwu i dovratnika (u gorwem delu vrata) i sredinom

spojnice izme|u slepog praga okvira vrata i gorwe povr{ine

me|uspratne konstrukcije. [irina spojnice je 1cm.

Proizvodna veli~ina podrazumeva

{irinu/visinu vrata koja je od

modularne mawa za 1cm

Zidarska veli~ina otvora za

ugradwu vrata podrazumeva

{irinu/visinu vrata koja je od

modularne ve}a za 1cm, a odnosi se na

korisnu veli~inu zidarskog okvira

(suvo ugra|ivawe) ili veli~inu

otvora u zidu (mokro ugra|ivawe).

Po jugoslovenskim standardima industrijski

proizvedena vrata moraju imati modularne veli~ine i

to:

modularne {irine:jednokrilna

7M 8M 9M 10M 12M

dvokrilna

13M 18M 21M

modularne visine: 21M 24M 27M 30M

Klizna vrata mogu biti i ve}ih modularnih veli~ina, kao

i vrata posebne namene.

Uobi~ajena modularna visina unutra{wih vrata u

stanovima iznosi 21M. Modularna visina krila iznosi

200cm.

Modularne veli~ine unutra{wih vrata

Mokri postupak podrazumeva

ugradwu dovratnika pre malterisawa

zida i postavqawa podne obloge.

NA^INI UGRADWENA^INI UGRADWENA^INI UGRADWE

Suvi postupak podrazumeva ugradwu

dovratnika posle malterisawa zida

i izvedenih molerskih radova.

Razlikujemo ugradwu preko:

slepog dovratnika

umetka