MERENJE NAPONA,STRUJE IOTPORA

MERENJE NAPONA,MERENJE NAPONA,STRUJE ISTRUJE IOTPORAOTPORA

MERENJE NAPONA I STRUJEMERENJE NAPONA I STRUJEMERENJE NAPONA I STRUJE

Merenje napona i struje spada u osnovna električna merenja imože se izvesti na više načina

Ovakva merenja vrlo često se izvode, jer su napon i strujaosnovne veličine u svakom električnom kolu

Normalno i ispravno funkcionisanje kola konstatuje semerenjem normalnih vrednosti ovih veličina

Ovakva merenja mogu se preduzimati i u cilju podešavanjapojedinih uređaja, odnosno doterivanja njihovog rada upropisani nominalni režim

Instrumenti za merenje napona međusobno se razlikuju pomnogim karakteristikama (osetljivost, sopstvena potrošnja,opteretivost, opseg merenja, itd.)

O njima treba voditi računa prilikom izbora instrumenta zaodređene potrebe

Merenje napona najčešće se vrši neposredno, instrumentima kojise nazivaju voltmetri

Po principu rada postoji više vrsta voltmetara

Merenje naponaMerenje naponaMerenje napona

Voltmetar se vezuje za tačkečija se razlika potencijala meri

Idealan voltmetar meri stvarnu vrednost napona, a u merenokolo ne unosi nikakve promene ni greške

Da ne bi unosio promene u mereno kolo, kroz idealan voltmetarne sme da teče struja, što znači da njegova unutrašnja otpornostmora biti beskonačno velika

Unutrašnja otpornost realnog voltmetra nije beskonačno velika,pa on zbog toga u manjoj ili većoj meri utiče na kolo u kome sevrši merenje napona

Vezuje se paralelno saelementom ili granom mreže načijim se krajevima meri napon

Što je veća unutrašnja otpornost voltmetra, to je manja greškau merenju napona, koja nastaje kao posledica njegovogpriključenja na strujno kolo

Ova vrsta greške zbog nesavršenosti voltmetra, odnosno konačnevrednosti njegove otpornosti, naziva se greškom zbogsopstvene potrošnje mernog instrumenta

Realan voltmetar može se dosta približiti idealnom ako mu seotpornost što više poveća, uz što veću osetljivost i što linearnijiotklon kazaljke, što podrazumeva kvalitetnu izradu instrumenta

U pogledu veličine unutrašnje otpornosti idealnom voltmetru senaročito mogu približiti digitalni elektronski voltmetri, kod kojihse bez problema mogu ostvariti unutrašnje otpornosti reda 1011

do 1012 Ω, pa i više

Ovakve veličine otpornosti mogu se, u skoro svim slučajevima,praktično smatrati beskonačnim

Zbog svojih dobrih osobina, instrumenti sakretnim kalemom veoma su rasprostranjenikao voltmetri

Voltmetri sa kretnim kalemomVoltmetri sa kretnim kalemom

Vrlo su osetljivi - za puno skretanje dovoljne su neznatne struje,pa su i naponi koje oni mogu direktno meriti mali (da bi se moglimeriti naponi uobičajenih veličina dodaju im se predotpori)

oGP )( IRRU

Sa priključenim predotporom RP

Količnik RG/Uo (Ω/V) predstavljakarakterističnu otpornost voltmetra

Opseg im je uobičajeno između 50 mV do 500 V, sa ugrađenimpredotpornicima, dok se za merenje većih napona dodaju spoljnipredotpornici preko posebnih priključaka na voltmetru

U osnovnom obliku voltmetri sa kretnim kalenom mogu seupotrebiti samo za merenje jednosmernih napona

Da bi se mogli meriti i naizmenični naponi, upotrebljavaju sezajedno sa ispravljačima

Skretanje instrumenata sa kretnim kalemom i ispravljačemsrazmerno je aritmetičkoj srednjoj vrednosti merene veličine

Skala je baždarena tako da instrument pokazuje efektivne vrednstinapona

Instrumenti sa kretnim kalemom i ispravljačem pogodni su zamerenja napona čije se učestanosti kreću u granicama od 15 do15000 Hz

Voltmetri sa kretnim kalemom

Imaju vrlo veliku sopstvenu potrošnju (1 -10 VA) koja je naročito izražena kod malihopsega merenja (do 1000 puta veća odpotrošnje instrumenata sa kretnimkalemom)

Voltmetri sa kretnim gvoVoltmetri sa kretnim gvožžđemđem

Specijalnim konstrukcijama postignuto je znatno povećanjeosetljivosti i smanjenje sopstvene potrošnje

Primenjuju se za merenje napona u opsegu od 1 do 800 V

Ugao skretanja kazaljke kod voltmetra sa kretnim gvožđemsrazmeran je kvadratu merene jednosmerne struje

Konstrukcijom se može uticati na oblik i relativni položaj gvožđau odnosu na namotaj i ostvariti linearnost u opsegu od 20 -100% punog skretanja

Voltmetri sa kretnim gvožđem

Upotrebom gvožđa sa vrlo malom remanentnom indukcijom ivrlo velikom indukcijom zasićenja, postižu se dva izrazitapoboljšanja:

- odstranjuje se greška koja nastaje pri merenju jednosmernestruje

- smanjuje se greška usled nelinearnog zakona promenemerene veličine

Voltmetri sa kretnim gvožđem imaju veliku sopstvenuinduktivnost

Tačni su kod merenja naizmeničnih veličina, dok je greška primerenju jednosmernih veličina veća

Koriste se za merenje napona manjih učestanosti zbog pojavehisterezisa i gubitaka usled vihornih struja (nominalni opsegučestanosti kreće se od 10 - 100 Hz)

Galvanometri su veoma osetljivi instrumenti zamerenje vrlo malih napona ili struja

GalvanometriGalvanometri

Njima se najčešće ne meri struja direktno,već se određuje odnos dve struje (metoda skretanja)

Nemaju skalu baždarenu u jedinicama napona ili struje (podelaje u milimetrima), a nemaju ni određene opsege merenja

Iz navedenih razloga oni su u velikoj meri univerzalniinstrumenti koje je moguće prilagoditi mnogim mernim zadacima

Galvanometri se često koriste i za konstatovanje da li u nekomkolu postoji struja ili ne (u nultim metodama, kao što sukompenzacione i mostovske)

Pomoću galvanometara bez teškoća registruju se struje i ispod10-12 A

Princip rada zasniva se na pretvaranju analognemerene veličine u digitalnu, koja se odgovarajućomobradom pretvara u brojni podatak i pokazuje uobliku decimalnog broja na numeričkom indikatoru

Digitalni elektronski voltmetriDigitalni elektronski voltmetri

Zbog ovakvog principa rada digitalni voltmetri imajuneke prednosti u odnosu na analogne:

Očitavanje merenog napona je neposredno - otpadaju procenekoje se javljaju kod analognih voltmetara, kada se kazaljka nalaziizmeđu dva susedna podeoka

Izbegnuta je mogućnost subjektivne greške, očitavanja su brža ipouzdanija, što naročito dolazi do izražaja kada je njihov broj veliki

Tačnost digitalnih voltmetara je znatno veća od analognih (čak ikod vrlo jednostavnih instrumenata)

Često postoji mogućnost automatskog određivanja područja ipolariteta merenog napona

Greška zbog uticaja ulazne impedanse kod digitalnih voltmetaravrlo je mala i može se smatrati da oni ne prouzrokuju greškeusled efekta opterećenja (ulazna impedansa im je najčešće od10 M do 10 G)

Treba istaći i prednost digitalnih voltmetara, koju pružamogućnost automatizacije mernih postupaka i obrade dobijenihrezultata

Rezultati se mogu memorisati, prenositi na daljinu ili na druginačin obrađivati

Digitalni elektronski voltmetri imaju i neke nedostatke u odnosuna analogne

U toku merenja teško je pratiti pokazivanje nekolikoinstrumenata

Slična teškoća je i kod instrumenata koji imaju pokazivanje sabrojevima od pet ili više cifara

U visokonaponskim mrežama naizmenične struje, merenjenapona izvodi se pomoću naponskih mernih transformatora

Pomoću mernih transformatora vrši se transformacija merenihnapona na vrednosti koje odgovaraju mernim opsezimaupotrebljenih instrumenata

Merenje napona pomoMerenje napona pomoćću mernih transformatorau mernih transformatora

Pored smanjenja vrednosti merenog napona,postiže se još i da su instrumenti galvanskiodvojeni od visokog napona, što pružasigurnost vršiocu merenja, a postoji imogućnost postavljanja mernih instrumenatana pogodna mesta, nezavisno od mernihtransformatora

Primarni namotaj transformatora vezuje sena mrežu merenog visokog napona, a nasekundar se priključuje voltmetar, pa se takona osnovu poznatog odnosa transformacijevrši indirektno merenje primarnog napona

Merenje struje vrši se instrumentima koji se nazivaju ampermetri

Pored neposrednog merenja struje, koriste se i posredne metode,kada neposredno merenje iz bilo kog razloga nije moguće

Ampermetar se vezuje redno ugranu mreže čija se struja meri

Idealan ampermetar meristvarnu vrednost struje u kolu i unjega ne unosi nikakve promene

Da ne bi unosio promene u mereno kolo, pad napona naampermetru mora biti jednak nuli, i njegova unutrašnja otpornost

Idealan ampermetar nije moguće ostvariti, jer otpornost realnogampermetra nije nula, pa se zbog toga u manjoj ili većoj merijavlja njegov uticaj na merenu vrednost struje u kolu

Merenje strujeMerenje strujeMerenje struje

Zbog otpornosti realnog ampermetra, njegovim priključivanjemu strujno kolo povećava se ukupna otpornost kola i to dovodi dosmanjenja struje, u zavisnosti od toga koliki je otporampermetra u odnosu na otpor kola u koje se priključuje

Kao posledica uključenja ampermetra u strujno kolo, nastajegreška, koja se naziva greškom zbog sopstvene potrošnjemernog instrumenta (što je manja unutrašnja otpornostampermetra, manja je greška u merenju struje)

Struja koja daje puni otklon kazaljke datog instrumenta, jenajveća struja koja se njime može direktno meriti

Da bi se mogle meriti i struje većih jačina, potrebno je da se sainstrumentom paralelno veže specijalni otpornik (šant)

Ako je njegova otpornost znatno manja od otpornostiinstrumenta, najveći deo merene struje teče kroz otpornik, asamo njen mali deo kroz merni sistem instrumenta

Skala je izbaždarena tako, da se dobijaju stvarne vrednostimerene struje

Instrumenti sa kretnim kalemom imajuširoku oblast upotrebe kao ampermetri zamerenje jednosmernih struja

Ampermetri sa kretnim kalemomAmpermetri sa kretnim kalemom

Pogodni su za upotrebu u laboratorijama a postoje i varijantepredviđene za svakodnevnu praksu, pa čak i za terenska merenja

Zbog velike osetljivosti, vrlo malesopstvene potrošnje i velike tačnosti

Za merenje većih struja postavljase tzv. šant otpornik (RS) - ukućištu instrumenta, a za većestruje i van kućišta

Kalem instrumenta je od tanke bakarne žice (RG je vrlo malo)tako da se maksimalna struja (kojoj odgovara pun otklonkazaljke) kreće od 10 µA do 1 mA, a za posebne potrebe i zamnogo veće opsege

Dodavanjem ispravljača, mogu se meriti i naizmenične struje

Pokazivanje instrumenata sa kretnim kalemom i ispravljačemsrazmerno je aritmetičkoj srednjoj vrednosti merene struje

Skala ampermetra baždarena je tako da instrument pokazujeefektivne vrednosti struje

Instrumenti sa kretnim kalemom i ispravljačem mogu se sadovoljnom tačnošću koristiti za merenje struja učestanosti od 15do oko 15 000 Hz

Žica namotaja je uobičajeno od bakra, čija otpornost se povećavasa porastom temperature (Džulov efekt)

Kako u praktičnim primenama promene temperature nisuzanemarljive, otpornost namotaja može se promeniti i za nekolikoprocenata (npr. 10%), pa se vrši kompenzacija otpornikom, kojise redno povezuje na namotaj (Rk) i ima otpornost nekoliko putaveću od otpornosti samog namotaja

Ova vrsta instrumenata dosta se koristi zamerenja struje, jer ima niz osobina pogodnihza ovu vrstu primene (podnose velikapreopterećenja, robustni su, jeftini, a ipakdovoljno precizni

Ampermetri sa kretnim gvoAmpermetri sa kretnim gvožžđemđem

Imaju relativno veliku sopstvenu potrošnju (od 0,5 do 1,5 VA, paje i pad napona na ampermetru dosta veliki (za sopstvenupotrošnju od 1 VA pad napona na instrumentu domašaja merenjaod 1 A je 1 V)

Za razliku od voltmetara, greška usled uticaja učestanosti javljase kao posledica vrtložnih struja u pokretnom organu instrumenta

Nominalni opseg učestanosti je od 10 do 100 Hz

O uticaju stranih polja važi sve što je rečeno za instrumente sakretnim gvožđem

Pošto struja protiče kroz nepokretni kalem,mogu se bez upotrebe šanta izraditi zadirektno merenje većih jačina struje

Imaju izrazito veliku tromost pokazivanja(kazaljka zauzima konačni položaj tek kada seuspostavi ravnoteža između toplotne energijekoja se razvija u bimetalnoj spirali i energijekoja se predaje okolini, nakon 8 do 15 min)

Bimetalni ampermetriBimetalni ampermetri

Pokazivanje ovih instrumenata odgovara trajnim opterećenjima,dok kratkotrajni „udari“ struje praktično ne doprinose skretanjukazaljke, jer samo neznatno zagrevaju bimetalnu spiralu

Daju sliku stvarnog termičkog opterećenja vodova i uređaja pa suvrlo pogodni za kontrolu opterećenja kablova i transformatora

Mogu se upotrebiti za merenje jednosmernih i naizmeničnih struja(pokazuju efektivne vrednosti)

Često imaju i kazaljku maksimalnog otklona koju merna kazaljkagura ispred sebe i ostavlja u položaju najvećeg skretanja, pa setako se može utvrditi prosečna vrednost merene struje u nekomvremenskom intervalu

Bimetalni ampermetri izdržavaju velika preopterećenja

Digitalni instrumenti mogu se upotrebiti zamerenje struje sa sličnim prednostima uodnosu na analogne kao i kod digitalnihvoltmetara

Digitalni instrumenti za merenje strujeDigitalni instrumenti za merenje struje

Princip digitalnog merenja struje zasniva se na propuštanjumerene struje kroz poznati otpornik, na njemu se dobija naponi njegovim merenjem indirektno se određuje veličina merenestruje

Napon na otporniku meri se digitalnim voltmetrom

Na cifarskom indikatoru dobija se veličina struje u stvarnimnumeričkim vrednostima

Za merenje velikih naizmeničnih struja

Merenje struje pomoMerenje struje pomoćću mernih transformatorau mernih transformatora

Merena struja transformiše se na vrednost koja odgovarauobičajenim instrumentima za merenje struje

Primarni namotaj strujnog transformatoravezuje se redno u kolo merene struje, a nasekundarni se priključuje ampermetar

Kod visokonaponskih mreža - omogućava odvajanje mernihinstrumenata od visokog napona i njihovo smeštanje na pogodnamesta, a osoblju koje vrši merenja pruža punu sigurnost u radu

U visokonaponskim postrojenjima merenja struje po pravilu seizvode pomoću mernih transformatora, čak i kada su vrednostistruja tolike da bi se mogle direktno meriti

MERENJE OTPORAMERENJE OTPORAMERENJE OTPORA Električna otpornost može se meriti različitim metodama i

instrumentima

Najvažniji činioci za izbor odgovarajuće metode i instrumentasu vrsta otpora i njegova veličina

Provodnici se dele na:

provodnike prve klase (metali, njihove legure i grafit)

provodnike druge klase (razni elektroliti, odnosno rastvorikiselina, baza i soli u vodi)

Materijali se po svojim osobinama u pogledu provođenja strujedele na provodnike, poluprovodnike i neprovodnike (izolatore)

Proticanje jednosmerne struje kroz provodnike prve klase neprouzrokuje nikavu hemijsku promenu u njihovom sastavu

U provodnicima druge klase proticanje struje izaziva njihovohemijsko razlaganje - zbog toga se za njihovo merenje neupotrebljava jednosmerna struja, jer rezultati ne bi imali smisla

Za ovakva merenje mora se koristiti naizmenična struja dovoljnovisoke učestanosti da ne bi došlo do elektrolize

Pored elektrolize koja hemijski razlaže provodnik, javlja se ielektromotorna sila polarizacije

Merenje otpornosti provodnika druge klase ima velikog značaja

Otpor uzemljenja je iste prirode kao i otpor elektrolita, pa se zanjegovo merenje koriste iste metode kao za elektrolite (u praksi jemerenje otpora uzemljenja veoma važno i često se izvodi radikontrole zaštitnog uzemljenja i gromobranske instalacije)

Provodnici prve klase mogu biti malog, srednjeg i velikog otpora

- malim otporima smatraju se oni ispod 1Ω

- srednji se kreću u granicama od 1 do 10 000 Ω, pa i do 100 000 Ω,

- veliki prelaze 100 000 Ω

Merenje otpora provodnika I klaseMerenje otpora provodnika I klaseMerenje otpora provodnika I klase

Ova podela je važna za isbor metode merenja

Uobičajene i najviše korišćene metode mogu se podeliti na triosnovne grupe:

1. Merenje otpora na osnovu Omovog zakona,

2. Direktno merenje otpora meračima otpornosti

3. Merenje otpora mostovima

Merenje otpornosti se svodi na merenje napona i struje krozotpornik

1. Merenje otpora na osnovu Omovog zakona1. Merenje otpora na osnovu Omovog zakona

Šema veze za merenje velikih otpora:

ampermetar meri stvarnuvrednost struje Ip,voltmetar meri nešto većinapon (Up +RAIp)

Šema veze za merenje malih otpora:

voltmetar meri stvarnuvrednost napona Up,ampermetar meri neštoveću struju (Ip + IV)

Merenje otpora ommetromMerenje otpora ommetrom

2. Direktno merenje otpora mera2. Direktno merenje otpora meraččima otpornostiima otpornosti

Ommetri su praktični, mali i laki instrumentikojima se neposredno meri nepoznati otpor

Kao kalibrisani naponski izvor najčešće sekoristi suva baterija (ems E) i ona je rednovezana sa predotporom Rp (za zaštitu odprevelike struje u slučaju merenja maleotpornosti), otpornikom za kalibrisanje Rk(za doterivanje struje u kolu na potrebnuvrednost) i instrumentom sa kretnimkalemom unutrašnje otpornosti Ri

Skala instrumenta izbaždorena je uomima i na njoj se direktno očitavaveličina merenog otpora

Vrlo veliki otpori ne mogu se meriti običnimommetrom, jer struja koju daje baterijaobičnog ommetra daleko je manja odpotrebne vrednosti za puno skretanjekazaljke instrumenta

Merenje vrlo velikih otpora megaommetromMerenje vrlo velikih otpora megaommetrom

Za ove svrhe potreban je izvor mnogo većeg napona

U praksi se merenje vrlo velikih otpora obično svodi namerenje otpora izolovanosti

Vrednost otpora izolatora nije stalna, već zavisi od više faktora(npr. od veličine napona na merenom otporu – pod većimnaponom znatno se smanjuje otpor izolovanosti)

Merenje otpora izolovanosti običnim ommetrom dalo bipotpuno pogrešnu sliku o stanju izolacije, jer bi se dobila skorobeskonačna vrednost

Merenje sa izvorom visokog napona daje realnu sliku, zbogčega merenje otpora izolovanosti treba po pravili vršiti prinaponu koji je približno jednak nominalnom naponu mreže

Megaommetar (megometar) je instrument pogodan za brzamerenja otpora izolovanosti i uopšte, vrlo velikih otpora

Veza između skretanja i struja u kalemovima je:

Kako su otpori kalemova zanemraljivi u odnosu na Rx i R:pa je mereni otpor:

xR R tg

Skretanje je funkcija merenog otpora, a ne zavisi od napona U,odnosno brzine obrtanja ručnog generatora

Dva osnovna elementa:

Kalem (1) vezan je na red sa merenim otporom Rx, a drugi (2) sastalnim poznatim otporom R, a obe veze priključene su na ručnigenerator (G)

1

2

I

Itg

R

Rtg x

tgx RR

- Ručni generator, koji proizvodipotreban visoki napon

- Indikatorski instrument, na komese neposredno očitava merenavrednost (najčešće logometarskiinstrument sa kretnim kalemom)

Merni mostovi često se koriste za merenje otpora iupotrebljavaju se za veoma tačna merenja

Tačnost merenja posledica je činjenice da se u mostovimaupoređuje vrednost nepoznatog sa tačno poznatim otporom(etalonom)

Kod merenja mostovima očitavanje je bazirano na nultojindikaciji ravnoteže mosta i zbog toga je ono nezavisno odkarakteristika nul-detektora

Tačnost merenja direktno zavisi samo od tačnosti komponenataod kojih je most sastavljen

Najčešće se upotrebljava Vitstonov most

3. Merenje otpora mernim mostovima3. Merenje otpora mernim mostovima

Most za merenje R, L i C

Sastoji od četiri otporne grane, izvorastruje i nul-detektora (indikatora)

U jednog dijagonali mosta (C–D) nalazi seizvor struje, a u drugoj (A–B) indikator

Grane mosta obrazuju mereni otpor X,etalonski promenljivi otpor R i dvapoznata fiksna otpornika R1 i R2.

U opštem slučaju kroz granu sa indikatorom protiče struja IG Podešavanjem promenljivog otpornika R, most se dovodi u

ravnotežu i kada se to postigne, UAB = 0, pa je i IG = 0

Kako važi: i

dobija se:

Vitstonov most

X

R

R

R 21 1

2

R

RRX

1122AB RRIRU RxAB IRIXU

Sa velikom tačnošću mogu se meriti otpori od 1 do 100 k, a sazadovoljavajućom tačnošću otpori od 0,1 do nekoliko M

vrednost merenog otpora nezavisi od napona baterije

MERAČ MERNO PODRUČJE PREDNOST OGRANIČENJE

VOLTMETAR /AMPERMETAR 1 do 1 M Jednostavno merenje Ograničen greškom od oko 1%

OMMETAR 0,1 do 5·107

Brzo merenje Mali i praktičan instrument Često je sastavni deo

univerzalnih instrumenata

Ograničen greškom od oko 2%

MEGAOMMETAR 1 k do 1 T

Praktičan i jednostavan zarukovanje

Najpopodniji za merenjevrlo velikih otpora.

Nepodesan za merenje otporaidpod 1k

VITSTONOV MOST 1 do 10 M Greška do 0,01% Pogodan za laboratorijska

merenja

Skup, glomazan i nepodesan zabrza merenja

DIGITALNI OMMETAR 0,01 do 10 M Brzo i lako merenje Digitalno očitavanje sa

greškom od 0,1% do1%

Relativno skup, u zavisnosti odkvaliteta

Uporedni pregled metoda za merenje otpora provodnika I klase

Kod provodnika II klase, usled proticanja jednosmerne struje,javlja se elektromotorna sila polarizacije, čija vrednost nijepoznata (zavisi od niza provodnika u dodiru i od protekle količineelektriciteta)

Merenje otpora provodnika II klase (elektrolita)Merenje otpora provodnika II klase (elektrolita)Merenje otpora provodnika II klase (elektrolita)

Za merenje otpora elektrolita koristi se samo naizmenična struja,čime se izbegava elektroliza

Merenje otpora provodnika II klase od velikog je značaja zapraksu, a među najvažnijim su merenja otpora uzemljenja,koja se vrlo često i redovno izvode

Za merenje otpora uzemljenja potrebno je bar još jednouzemljenje, pri čemu uzemljenja trebaju biti udaljena jedno oddrugog najmanje 10 m (poželjno je 20 m)

Pogodna za terenska merenja otporauzemljenja

Struja izvora i1 teče kroz primarni namotaj transformatora T ipreko uzemljenja X i Y zatvara strujno kolo

Indikator struje I vezan je jednim krajem za zemlju (preko otporaZ sonde SO), a drugim krajem na klizač potonciometra

Berandova metoda

Koristi se: pomoćni uzemljivač (Y) i sonda (SO), a rezultat merenjane zavisi od otpora pomoćnog uzemljenja

Izvor struje - baterija, čija sejednosmerna struja pretvaračempretvara u naizmeničnu, frekvencije oko1 000 Hz

Odnos transformacije transformatora 1:1, sekundarni namotaj dajestruju i2 = i1 koja se struja zatvara preko potenciometra P

Berandova metoda

Merač otpora uzemljenja (Siemens)

21 iRiX

pošto je i1 = i2 to je X = R

Postupak merenja : pomeranjem klizačapotenciometra dotera se da pokazivanjeindikatora I bude nula (ili približno nula) ikada se to postigne, indikator je nanultom potencijalu

Kompenzaciona metoda - pad napona na zemljovodu X poredi se(pomoću klizača potenciometra izjednačava) sa padom napona napoznatom otporu R (određenim položajem klizača potenciometra)

Pad napona na uzemljenju X jednak jepadu napona na otporu R:

Očitavanje je lako - pored ručicepotenciometra nalazi se izbaždarena skala