ORIJENTALNI INSTITUT U SARAJEVU

L'INSTITUT ORIENTAL A SARAJEVO

PRILOZI ZA ORIJENTALNU FILOLOGIJU

REV UE DE PHILOLOGIE ORIENTALE

Urednik - Rooacteure Dr HAZI:M ABANOVI

Clano;vi 'redakcije: - Les membres de la redaction: NEDIM FILIPOVI, HAMID HADZIBEGi i Dr TEUFIK MUFTI

:XII-XIII Sarajevo 1962-63.

Odgovorni urednik:-NEDIM FILIPOVI" Tehniki ourednilk: 1 korektor:-

EREF KOVAEVI Tira 1.000 primjeraka.

Adresa l'edakcije: Orije-ntalni institut, Sarajevo:,

Vojvode R. Putnika 7.

Novinsko preduzee OshJibodenje, Sa

SADRAJ- SOMMAIRE RASPRAVE I CLANCI

D.r Teuflik Muf,ti, O antonimiji u arapskoj Leksici - On antonymy in Arabic 5

Dr Haoorn Kaleri, Jedna arapska vakufnama iz Ohrida iz 1491. godine - Ein arabischer Stiftungsbrief aus Ohrid aus dem Jahre 14.91. . 15

Adem Harndi, Postanak i razvitak Bijeljine u XVI vijeku - Entstehung und Entwicklung der Stadt BijeLjina im XVI. Jahrhundert 45

Dr Toma Pojpovlir, Upravna organizacija hercegovakog sandaka u XVI veku - Die VerwaLtungsorganisations des herzegovinischen Sand-schaks im XVI. Jahrhundert . 75

Dr Ha:Z'illn aba.nJoVIi, Turski dokumenti Dravnog arhiva u Dubrovniku - Turkische Urkunden im Staatsarchiv in Dubrovnik 121

Hamid Had2Ji!be~i ri DerVi.I Brul:iumVJi, Berat Hudaverdi Bosna Mehmed--bega od 1593. godine - Erlass des Hudaverdi Bosna Mehmed-beg aus dem Jahre 1593. 151

Mehmed Miu.j.&inJoVJi, Turski natpisi iz XVII vijeka u nekoLiko mjesta Bosne i Hercegovine - Turkische Inschriften aus dem XVII. Jahr-hundert in einigen Orten Bosniens und Herzegowina 175 Sa~ih Trako, Bitlisijev opis BaLkanskog poluostrva - Bitlisi's Description

of the Balkan Peninsula . 209 Ahmed Alii, Uredba o organizaciji vUajeta 1867. godine - Verordnung

uber die Organisation der Landesverwaltung aus dem Jahre 1867. 219 AHja Nametak, Nov priLog bosanskoj aLjamiado literaturi - Ein neuer

Beitrag der bosnischen Aljamiado Literatur 237 SITNI PRILOZI

Omerr Mui, Jo dva pisma iz korespondencije uikog ejha Muham-meda - Zwei Briefe des Scheichs Muhammed aus U.ice 249

Jovan F. Trlifunros~, O tekijama u donjem slivu Bregalnice - Uber die Tekieh im unteren Flussgebiet von Bregalnica 255 Hilv2l~ja Ha!Sandedir, Sinan-painu damija u Mostaru - Die Moschee

Sinan-Paschas in Mostar 259 Mehmed Mujezinrovti, Natpisi na nadgrobnim spomenicima Suzi-elebije

i Neharija u Prizrenu - Inschriften auf den Grabdenkmiilern des Suzi ele bi und N e hari in Prizren . 265

PREVODI

Dr Halil Ina!c1rk, Pitanje Segedinskog mira 1444. godine, prreveo Eref Kovaevi

DISKUSIJA

kriza turske drave

.Besim ~olik;ut, O arapskim dokumentima u Dubrovakom arhivu. Po-

267

vodom knjige Dubrovaka arabica od Fehima Bajraktarevia 3G7

BIBLIOGRAFIJA

Bisera Nurudiilniov'&, Bibliografija Priloga za orijentalnu filologiju sv. I-XI, 1950-1961. . 347

OCJENE I PRIKAZI

Dr Fehlim BajlraktaJreV!i, Osnovi turske gramatike (N. F1illi[)OVIi) 365 Orhan Haner'l!ioglu, Ali (H. Kale'i) . . 364 Jean Deny Armagant - Melanges Jean Deny (M. ukan'Ov'i>) 365 S. J. Shaw, Archival Sources for Ottoman History: The Archives of

Turkey (F. Baj,raikltaJreVJi) 367 $arkiyat Mecmuasi (E. KOVJaeVIi) 370 Istanbul iJniversitesi Iktisat Fakilltesi Mecmuasi ~0. ZlirojeVJi) 372 Melanges Taha Husain (H. Kialei) 375 I. J. KralroVJSklij, Izbrannye soinenija (H. Kaleli) 378 Dr Sauqi l!.ayf, At-tatawwur vat-tagdid fi -ir al-amawi (H. Kaled.) 379 Ha[}Jna al Fahurli, Istorija arabskoj literatury (H. Kaleri) 381 Mahragan Halil Matran {H. :K!alei) . 385 Ibn Hazm, Golubiin eran ili o ljubavi i ljubavnicima (H. K.a1ei) 387 Mul;lammad al Mubaralk, Fiqhu-l-luga (T. Muiiti) 388 G. S. Sarbatov, Arabistika v SSSR (1917-1959}, Filologija (T. MuftJi) 390 J. M. Sola-Sole, L'infinitiv semitique {T. Murti) . 390 Bertold Spuler, Handbuch der Orientalistik (T. Mufti) 391 A!bu Nuwas al I;tasam. !bn Ha.nli'i all-l;takami, Der Dtwan des Abu Nuwas

(B. :K!cm1mt) ' 393 Dr M. Gawad li dr Al;umad Susa, Dam harita Bagdad (B. Kloirkut) . 394 Mul).ammad ibn I;iilbban all-Busti, Die berilhmten Traditionarier der ista-

mischen Liinder (B. :K!or.kut) . _ 394 Abu Bakr 1ibn 'Aibdulilah aid-Dawada.ri, Die Chronik des Ibn a-Dawa-

diri, Teil VI u. IX .(B. Korkiut) . 395 Ibn Iyas, Die Chronik des Ibn Iyas, Teliil V, 2 (B. Korkut) . 398 ;?a1al;loadd1n ibn AtiJbaJk, Das Biographisehe Lexikon des $ala1;taddin ibn

Aibak a$-Safadi, Tedl I, 2 (B. Korkut) . 399 Casopis Instituta arapskih rukopisa, Kairo 1955-60. (B. Korkut) 400 Bulletin d'Etudes Orientales, T. XVII/1961-2 (B. :K!orkut) 403 Nizami GerrdeV'i, Husrev ve Sirin (S. Tral-m) 404 Sadii, Gulistan (S. Trrakio) . 405

Sai, Gulistan - Rawdatu-l-ward (S. Tralro) 405 I. K. Ovi'li.nnikov.a, Uebnik persidskogo jazika, ast I (S. Trako) 406 Dr D. $afa, TaritJ--i edebiyyat-i Iran, sv. 1-2 (S. Trako) 407 Dictionnaire Ghaffari, Pers-an-Franr;ais (S. Trallw) . 409 Fe1ix Ta:uer, Cinq opuscules de Hafiz-i Abru (S. 'Dr:ako) 410 A. Hiumadun Ferruh, Desturi gamii zebani farsi (S. 'Drako) 411 Dr Lsa $adiq, Taril],-i ferheng-i Iran (S. T,rako) 412 B. V. Miilller, Persidsko-ruskij slovar' (S. T;Dailm) 413 Sams al-Ifusn. Eine Chronik von Tode Timurs zum Jahre 1409 von

Tag as-Salman! (D. Cehajli) 414 R. Sama111di, Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika

XVI-XVII vek (A. Alii) . 415

Dr TEUFIK MUFTI

O ANTONIMIJI U ARAPSKOJ LEKSICI

Uwd

A.!ntonimija je j-edna od osnowrih semantikih poj,ava u svaikom. jezilku. Po C. Abelu, Ollla je tavie temeljni zaik.on miljenja i je2lika ovjeanstvta: 1. Pod ti'm se 'pojmom u 'lilnigv.i!Stici obino podrazumi- jeva javljanje meusobno swpm1mih znaenja ;~od dviju (!ili vie) zasebnih nijei ~Ni ~aza). Meutim, ikao posebaln sluaj pol:iisemije, postoji

6 Teufik Mufti --- ---------------------------

dinih rijei, daikle na podruju isto semantiJlmm, bilo !kod dv;iju TlJeCl (ili izraza) meusobno suprotliliih znaenja, da:kle na podruju

semantrko-sintatiilmm, >ali emo se ipak ograni1iti samo na 1e:IDsiiku ne ulazei u sintaiksu reenice.

Prije nego to preemo na razmatranje s'luaje'Va javljanja anto-nimij e u arapskom j ezdiku, zadraemo se na samom pojmu ,suprot-nolsti4.

Govorei o najviim pojmovima (ili kategorijama), Pet,ronijevi navodi da je jedarn od njih odnos. Osno'Vln!i pak tlipo'Vi odnosa pore-enja psihikih kvaLiteta, po mjernu >Su ovih est: ~denbitet, jednakost,

slinost, razlinost, su1protnost i di,spara:tnost5 U 'Vezi s temom naega rada nas e zanimati samo tri posljednja

t1ipa tih odnosa. Po Petmnlijeviu razHnost je razl'iika koja je blia suproimosti nego jednakosti. Dva :kvaHteta su razHna meusobno kada nisu ni potpuno jednaka ni pot:puno razHna. Naprotiv, oni su

meusobno sup:mtni ikada su ikao specifini kvaLiteti potpuno raz-Uni jedan od drugog, al~ su ge~nerikli slini tj. oni se mo,gu smatrati posebnim vrrs,tama jednog te 1istog openitijeg vieg pojma. Tako bi, npr., bijelo i crno bili suprotni, a bijelo i slatko di>Sparatni kvaliteti6 .

Petronijevli dalje 'ist1ie da tsuprotnosti psihikih kvaltiteta odgo-vara ISU:protnost meu logik,im pojmovima i naziva se pozitivno--k,Ointradikt:orna ili samo kontrarna.

Meutim, postoji ,izmeu pojmova i suprotnost koje nema meu psihikim kvalitet1ima, a 1nazliva se negativno-kontradiktorna ili samo ikontDadiktorna. T'al):m, npr., alko jedaJJ:l pojam mmaimo sa A (npr. bdjelo), njemu !kontradiktoran bie !ll'On-A (tj. sve to nije bijelo). Kod ove negativne 'Suprotnosti Petmnijevi raziH:kuje jo dvije speci-jalne vrste: l) parcijalnu ko~ntra~diktornu StuprotnO'st (npr. pod ne--bijelim mogle bi se shvatiti razne nijanse sivog i c1:1no) i 2) priva-tivnu 'kontradikto:rnu suprotnost (npr. :pod ne-bijeHm moglo bi se razum j e ti protsto odsustvo bij e log tj. nita od bij elog)1.

PI1imjere za te razne vrste suprotlllosti nai emo i u arapskom jeziku, a osim toga, pri ispit'ivanju antonimije u njemu u obzir e do6i, pored odnosa 'suprotnosti, :i bliski mu odnosi raztHnosti na jednoj i di,sparatno1s:ti na drugoj strani. To sve zato to na:suprot strogom i predznom razlikovanju pojmova u logici, u jezi!k;u se

znaenja ne mogu trako ja>sno odvoj'iti jedna od drugih zbog njihove este nepreciznostti, nejasnorsti i promjenjljiivo>Sti. 0'Vo pmsljed:nje je opet odraz nepostojanja otDih granica i nestalnosti svega postojeeg u svi j e tu stvarno1sti te posljedica i rspecifli.

O antonlmij,i u arapsk01j le!k!sici 7 --------------------

Semantiko izraavanje antonimije Pojava tacj.lidd i srodno

Ovdje emo gwo11iti. o sv

8 Teufik Mufti

abwerfend (treibood); lJ,abat (iz Qur'ana) = er1i!scht mj,. lodert; 'asasa = an.IDommen, a po drugim = weggehen, ~td.

I :p:i;sartsika (pre~siiValka) greka :i'Zigleda da je neikad prouzroila to da poneika rije dobi j e O. swpmtno 2ln.aenj e, a koj e u:stvam pllipada drtwgoj rije>i 'slinoga oblika kao npr. J!l;.J\ (al-gabir) mj. pra:vHnog __,:l..l\ (aJ-abir = verga111gen) i __,~r- (gabara) mj. ~ ('abara); tako i ..).j (zuban = Fa11grube), ali me znai i >>Hugel, koje zma:enje pri-pada rijei o.).J (ruban) i tome sliino.

Kao acJ,dad rijeei otpadaju i sluajevi u kojima suprotnost zna-enja ne lei u samoj rijei, rnego ona za:vd.isi od sintalktilke ikonstruk-C'ije u ilmoj :se ja~lja dotiiI!la rije kao npr. ragiba ila nasupmt ragiba 'an i sL

!alko supromo'st znaenja nekih acJ,dad rijei poiva na staroj dijaleiktalnoj upofu-eb!i, ovdje se ne mogu wbrojati sluajevi Ikada se u novijim dijalelk:tima kod podedirnih rtijei javljaju nova znaenja suprotna onim u knjievnom jeZiiku lfuod tih istih :rijei.

Lsto tako Ikao acJ,diid ne mogu se smatrati ni sluajeVIi kada se stanje ili dje1ovanje pripisuje predmetu koji to na drugom izvrava

v ,.> .".,J "" ,.> .. "'" ""'".,. ..... " "" "' ' .r::~ ""- v k~aJo sto Je u pnmJemma: ._._n.;.~- "-:-..al J .. ~ .... -~/J.-"': /~ .... 1 slicno. Noldeke nadalje ne smatra za acJ,diid rijei ni obliJke izvedene

hHo iz istog kol'lijena (npr. ata = nehmen, a'tii = geben), bilo iz dviju varijanti istoga !korijena (n.pr. iz koflijena rwm =,sich erheben, losgehen auf itd. p:rema iko:rijenu rym = aufhoren). Slii:no tome tu se ne moe uhmjati ni upotreba prtdjevskog oblika fafl ili :nekih partlicipa kao npr. muzdad, murtadd i

O anttonimij,i u arapskoj lekislici

stim da kontekst odireuje u ikonikre1lnom Siluaju za k'odi je od ta dva suprotna pojma trenutno veza~na dortin:a rije,.

O rpostatnku pojave tacj.add rm jed.nom mjestu se slino izraava i dr. I. A~ls15 Po njemu, budu:i da je odnos su;pro,1Jnostli izmeu zna-

enja rijeN jeda~n od najbli~ih naem umu, prirodno je to se dogaa da jedna te ista rije moe :nekad da se upotrebljava u dva meusobno supl'otna znaenja. Do taikve upotrebe neke rijei moglo je doi taikO' da su mlade gen:eracije prvobitno IIljeno Z!Ilaenje krlivo shvatile i u:~ele u suprotnom smislu, pa se ta nova upotreba prenijela i na druge je~ine 'sredine (ikao npr. rije hagid ru zna,enju na'im = koji spava tili sahir = koji bdije). Iz lokalne sredine novo supro1mo zrna-

enje moglo je nekada prodr'ijerti i u ~njd:evrri jeZii.lk. Po miljenju dr. Anlsa postoje i nelki drugi lin.toci kojri su mogli

pogodovati stvaranju ac}.dad rijei. Prvo, tu dolazi u obzi!r !izvjestan strah od upo,trebe rijei nep:l'lijatnorg, ne~gathnnog znaenja (ta pojava arapski se naziva tatayyur). Usljed toga: se dogaa da se neike rtijeri s rprvolb.ttno pozitivnim znaenjem ponu upotrebljavati u suprotnom, negativnom smislu. T'ako, npr., rije "FJ,afil Z!Ilai ikamila s malo mli-jeka, a prvobitno je to oznaavalo devu koja ima mldjeika u izobnju; :r:ije maulan moe ,znatiti 'S'luga, a:li i srupro1mo tome gospodar itd.16

Kao dmgi nain nastajanja anton:imije kod pojedinih rijei dr. Anis istie i iro:nliju (tahakkum). Slirno prethodnom sluaju rije' se moe upotrijebiti u ne>gativnom smislu, sup:mtno njenom prvobitnom, pozitivnom Zlllaenju. Meutim, postoji ta razlika to je u ovom sluaju namjera drugaija, jer se dot1nom rtijei eli nellmga 1~H neto izvrgnuti ruglu upravo u su:protnom smislu nergo to obino znai dotina rije ikao, npr., kalda nelkome ko: je magnun (lud) ka,emo da je 'aqil (pametan) i tome slino17 .

Kao trei 1sluaj koji prua mogutnost postanka ac}.dad rijei dr. Anrs navodi nejas!rWst 1i openitos:t znalenja lilzvjes:nih rijei usljed

ega moe nekada doi i do toga da se uz staro javi novo, njemu suprotno znaenje. Po nj.emu je, npr., vjer~oja.tno da je rije al-sudfat najprije oznaavala polutamu i sl., a zatim al-:p.dmat (= tm~na) ili al-cJ.au' (=svjetlost); -nije al-~arim upotrebljava se u znaenjima: al-lail (=no) ili al-nahar (=dan) to je valjda nastalo u vezi s prvo-bitnim znaenjem korijena gore navedene nije'i kagolu in~arama = odvajati se (no od dana ili obra.tno)18.

Ovdje bismo mo>da moglii spomenuti i fi,guru eufemizam. To je slino onom prvom .sluaju koji navodi dr; Anis. Rijei prvo/bitno u afektivnom po,gledu neutralinog ili paik ma:nje-~vrre pozitivnog zna-enja upo>trebljarvaju se u svrhu uiblaaVJanja neprija1Jno>sti odreenog saopenja i sl. namje>sto Tlijei' ne,ga1!ivno.g, neprijatnog znaenja za sagorvomika. Tako, npr., kada, govorei o smrti nelke m~obe, kaemo safara i sl. to dos:lorvno zma:i otputJOivao je namJesto da di,rektno

1s Uporediti Anis, op. cit, str. 196.

1s O . tatayyuru vidi Anis, vbid., str. 196-..197.

17 O tahakkumu Vlildii Anis, i!b1d., str. 197. '

18 Vidjeti o tome: Ants, .ibid., str_ 199-203.

lO Teufik Mufti

izrazimo 1Ju ideju odgocvarajuom rijei za nju tj. mata (=umro je) i tome sHno.

Samo izmeu sluajeva :navedenih kod pojava tatayyura i eufe-mizma na jednoj strani i rironije na drugoj, postoji i ta vazl1ika to kod prvih upotreba moe da se ustali uz odreenu rije, ali se ti

sluajevi relatiW1o rjee javljaju. Kod i:roillije pak upotreba je povre-mena, dotine rijei se daleko V'}e uportrebljavaju u ~svom prvobit-nom, pozitivnom znaenju. Uz to svaka takva rije, dakle vrlo mnogo

rijei uope, moe se Uipotrijebiti po potrebi, kad god se to zaeli, u tom novom :negativnom smislu oprenom onom prvobitnom.

Mutan na

Dosada smo sve govorili o sluajevima kada su a111ton!imna zna-:enja vezana za jednu te istu pojedmu rije, ali dvojnost njenog

znaenja je isto semantike naravi. Meutim, u arapskom jeziku postoji sluaj da i ~sam oblilk. rijeN, pa maikar ri !imdireiktno, ukazuje na dvojnost njeniih maenja odn. u izvjesnim sluajevima i :na nji-

-hovu antonimiju. To 'SU naime, odreeni dualni oblici (mutanni) od ~kojih e nas ovdje zanimati samo onti Ikoji pokazuju dva meusobno $U'protna znaenja. Naveemo nelke pr~mjere za to prema Al-muzhiru :gdje se navode mnogobrojni primjeri prema ranijim arapskim gra-

-matia:rima. Idui redom kaiko su tu navedeni evo tajkvih sluajeva: u znaenju dan i no javljaju se duaH: - LJI..l..!~l - LJI~'JI - LJI}tl ~LJIJa.liOva posljednja rije ( LJIJ., .. I)) znai takoe: jutro ri vee koje

:znaenje !imaJu i slijedee rijei: - LJl-::::.Oll - LJU.))I - LJl~J"'JI ,CJG___,.;:JI-LJb~JI-LJI.)y'li-LJG.J~JI LJl:.o..Q.l.\ Dalje ovdje spadaju i ovi duali: .0 \.ti ll\ (= irstok i zapad), zatim LJ L:. .>..,.JI (= 2 suprotne strane ela), .. a za to zmaenje slue i rijei: LJ~I- LJG~.,;JI- LJL:~I Na ~stoj

~stral!1!i je i rije: LJIY..~I (= 2 ~suprotne strane doLine) to oznaavaju i rijei: LJb,;,JI i LJI..l..!Jl\1 , a ovo zadnje znai i strane vrata. Zatim jmamo: LJ~ jJI (=voda iz neba i zemlje), a taj dual znai takoe: =krzno i dlake rpo tijerlu odnoffilo naopaiko obuena odjea i tijelo. Na

iduoj stran:id!olaze duali: LJGJ.:JI (=2 m1im~1m kamena), LJGJ_,.JI '(= istoik i zapad) i'td.19.

Upotreba ovakvih rdvojina esta je za razne dvojne dijelorve -tijela koji lee jedan nasuprot drurgom, kao i inae, a nekada se za njih upotrijebi i obHk mnorine i pored toga to se rad:i samo o, dva

19 Gornje primjere te UO[pe o "valw:im dualima vidjeti tome po-

::sveeno poglavlje u Al-Sruyiitlja, orp.

O anrbonimij;i u arapskoj lekisici ll

dijela. Evo nekoliko primjera za to: ~lj\ f-b (=krupnih ramena), ~l _"Ll .b:i

12 Teufik Mufti

osjetljiv, adimu-l-aatar = bezopasan, adimu-l-tabaqiit = besklasn>i, 'adimu-l-akl = bezOblian, :iroblien;

O antonimij.i u araps~koj lekisici

:partikule i:m:neu njih i to obimo karla drugi lan nema u j ezil~ samostaLnog znaenja, tj. ne upotrebljava se van te konstrukcije:

Meutim, nas e ovdje zanimati samo oni sluajeVi u kojima d:r:u:gi lan sintagme ima :samostalno znaenje, ali orpet samo onda kada je to .ijedno,st. Pri-jedlozi prvobitll1o uikazuju na pr.o,storne odnose, pojedini njiihovi parovi najprije o:onaavaju suprotan smjetaj predmeta i dr. u pm-stoflu, ali su ta!kvi parovi figurativ111om upotrebom dobili i apstraktnu prirodu te mogu oznwavati i razne d:ruge odnose, pa nekada i odnos supro1tnosti. Takvi naj'oibitn:iji parovi prijedloga koji daju antonimnu vrijedno1st i2lraz,ima u \kojima se javljaju u arapskom jeZ!iku su: {-:'- J.:~i; ,J- j;:'..:,: -St :~!'.)'J- '1C\; ::._.;>:.;-J~; itd. te ra:zllli s1oeni pnljedlozi obrazovani pomou ovih i drugih prijed1oga. Evo nekoliko primjera u kojima !i:sti .glago'l uJpotrelbom raznih prlijed1oga dobija ne!kad meusobno i a:ntoll1!imna znaenja: da'a ala = prolklinjati, a daa li= blagosiljati; ragiba fi= udjeti za, eljeti nasuprot ragiba 'an= ne mariti za, ne v>oljet'i; baka ala = plaJka1ti za 1nm (tj. aliti to je prolo, ~odn. to se :nije dogodHo), dok baka min= plakati zbog

ega (tj. biti oalo;en zato to se neMo destilo) rtd.23 Pojava antonimije, kao jedan od najvanijih semantiild.h feno-

mena, a naravno i ikao jedoo od o:sno,v;nih na1ina naega miljenja, ima svoju velillru primjenu u jeziku, a posebno pak u st1Hstici gdje dolaze u primjeni svi spomenut1i, kao i drugi naini izraavanja wnto-rrim!ije ~npr. u ftguri kontrast i dr.) 'koji imaju i .svoju posebnu emocionalnu vrijednost pri iispoljava:nju osjeooja u nama samim ili izazivajui ih ikod drug.rh ljudi. Mi smo se ovdje, meutim, ogra-

niHi :na pojave koje susreemo u leiks:ici arapskog jezika, te nam nije bila namjera ulaziti i u pitanje javljanja anton,imije u arapskoj stilistrl.ci to bi bio poseban i interesantan zadataik bi:lo za se ili u sklopu s pitanjem primjene i drugih semwntikih pojava na tome

podruju jezika. 22 Ove i sline primjere kako za

itbu< tako i za muzawagat v.Ldjeti u djelu: Das Kiti.bu-l-itbd.'i wa-l-mu-

zi.wagati des Abu Ifusain AQ.med Ibn Faris Ibn Zakariyi., Nach einer Oxforder Handschrift hera:usgegeben von R. Briinnow, Gieszen 1906.

23 Ovaj posljednji pl1]ffiJer, ka.o i inae o znaenj;ima i :liunkcijama prijedloga u aTapskOI!ll jeziku v:idjeti u radu: Dr. ai-r Sikiri, Sintaktike funkcije arapskih prijedloga, Prilozi za o11ijentalnu fi1ologiJju, III-IV, Sa-rajevo 1953, str. 553-574.

14 Teufik Mufti

ON ANTONYMY IN f\RABIC

In the imtroduction to the present paper the author lri.mi:ts the scope of his treatment of antoo.ymy in Standard (literary) Arabic. He is prlmarily concerned with the simultaneous occ:urence of oppo--site mea:rl!i.n:gs in individual woro's, li. e. with the phenomenon known. as ta~add ;in Arabic semanHcs. However, other aspects of opposi--tions of lexical meaniltlg (viewed, naturatll.y, from the sta:ndpoint orf semant:ics) are also dealt with, whe:reas only a few syntactli.c struc--tures are discussed (such as prepOISitli.onal structures as well as those .known in Arabic by the termJS muzawagat and itha'), without dwellitng on the :syntactic structure of the sentence amd with only-a casual reference to some stylistlic devices cOI!lnected with this phe--nomenon. The introductory part of the paper includes a brief dJiscus--sion, too, of the !)oncept of orppositli.Oill itself and of cognate types.: fo\1:' the (logical) cate1gory of relation.

Cha,pter (Part) l is an illlquiry into the phenomenon of ta

DR HASAN KALEI

JEDNA ARAPSKA VAKUFNAMA IZ OHRIDA IZ 1491. G.

U vulkama Beicr:-a Sa,ko iz Ohrida nalazi se prepis valkfii'je Ju---sufa eleibii'je legaHzovana u posle.dnj,oj dekadi meseca aba1na 896.-godin.e (29. VI -7. VII 1491). Vakf1ija je u obliku svi11Jka, du.i!ne 2,55; ro, a irine 21,5 cm. Prema Sakovim reima oDiginal je odneo njegov s1JJ:iic u 'Dumsku p.ve 25 godlilna. On hnrld!i da su njegovi preci bili mu-tevelije VaJlrufa JIUISUfa Celelb~je, to potvtruj!U i dvUJg,i Ohriani. Samo ni Sa1ko ni osta]i Ohriooi, :koje sam pitao, ne znaju da kau nita o linosti dobrotvora Jusuf-elebije, nego ga zamenjuju sa Sinan---Celelbijom. Stvarm:o, postavlja se pitanje identiteta ovog Jusuf-e--lebije, :koji j.e, bez sumnje, na neki narn u vezi sa Sina:n-Celebijom,. alJi ijli. je ~den1Jittet taik:Joe ostao nell'aeJjanjen.-

U SVIom radu 'I1umki spome1r1id u 0hTJidu1 dr Fehim Bajrak- trurew goiVori o d:.a.trrri'ji, imareltu Qtl'\pez:i) i twl'lbetm SiJnooa-eleibi>je da(jrui i nadgiDoiblni natpis na nj-e1gov:om grobu, datJiJran 998. g. (1493). AJi i pored naJPora ko3e je prof. Ba'j1mkitarrevi ul~uo da ob~asni ko" je S.i!nan-eilt:ilii, ovto pitaJnj.e je jo uvelk 01struLo otvoreno. Meutim, pl'lof. Bajralktarevtru ova vaikuifina:ma nije bi.la porzmata. Ja sam za njru sl!wa:jno sa7l!lao i :fOlto,gral1liJsato je UiZ ve1iJke napore. Vail{!ufnama narm da(je nelk'olrko elemetnatta kojli pomau alko ne da potpuno ras,istilmo 0\VIo pi!tan>je, a ono svaJkaiko da neto vie sa:zn:amo. Ima ak i nekoliko elemenata koj1i govore da je ovde re o jednoj Hnosti,, naime, da su S~noo-el~hi i na zruve1trulac Jusucf-.elleibi jedno te isto l1ice, illi u krajnjem sluaju da je re o dva brata.

Pre svega, datum smrti Sinarna-elebije i datum legaHzacije ove va\kiu::fname se gotovo poduldaraj!U. Vaikfija je ove,rena 1491. g. po naoj eoc-i, a Siln:an-eilebi je umro 1493, to je sarsvim logino da je pre .smrti lega-ltzovao SIV01jru va!ku:finamu. Od Sinoo-clelbie je ostao jeldarn iJmaret za koj!i oo dJru BajralktarevU:6u prilali (a o tome ima i drugih zapilsa) da je imaro veli\ku kuhinju i jo ve6u prostorrijru u kojoj se jelo. Od prrhoda nekrih se:la poneldeljkom i etV!l'tlkom se siil'IO!tin(jli davala lo1rlba. 2

Ovi podaoi se u ve1ikoj meri poidJUJdruraju sa podacima koj e daj e vaik:Ju:linarma. Naime, J:u!suf-elebi1ja je sa1gradi'o zaiViju koja je odre-

ena da prvenstveno SI]Jtl!Ji simtim i ubogim, putnlidma i namer:ni-cilma, !sitl'lomaJsima, si,rorud!i i oh:rids'kim Uldovicama. Zavij'a je imala ne!kloHiko k!ua, sYVOj!U kuhinju, tailu i dl"UUgo. Za iz1dravrunje zavije"'

1 POF, V, 1954-55. 2 Ibid, str. 116.

Hasan ~alei

i poldm:ilrenje ra~Shotda u vezi :sa rn.ljom JUJsUJf-Celeibi je mra!k'Uifio dva .sela, nov:a1c, vodooicm i ck. On je ockedio da se petkom kuva zapreni

piirim.a. 'Do to su kalsnij e izvesni uslovi prromooj eni, ne treba da naJs u:d!i, j er talkve ir.llllletne na'11aiz!iimo redovno. Calk j e udo da se taJj vaik:uf odrao taiko dugo, tj. do vremena stare Jug,os,l:wije. Hrema tome, .svi .su izgledi da j e o~e re o jednom te iistom imare1JU.

Sem toga, ne trelba iZigubiJti iz viida in:jeniau da su damija i taiko vellilkii imarelt (javna trtpeza) mora!Li imati vel!iiki vaikurf. A o vaJlrufU Slim.a~na eleihije nemamo nikaJkvih koillkiretni!h podataJka, sem da jre od prilhoda od nelkih sela u imaJretu dva pUita nedelijlllo, pO>-nedeljlkJom i etwtJkom, be!Siplatno h~daJVaJna si

Jednia ara.pska vakufnama iz Ohrida iz 1491. g. 17

valkJUdintame wdirmo da se otac Jusufa eleibi'je 21vao Mahmud i da j e bio kad!ilja.

Vakufi Jusufa Celebije. - JIUisuf-elebi je, kalko smo ve po-menJUli, sag1raid1o u samom Ohrdidu jednu :ZJaviju i kolu za k10j:u kae da talkve lniljeidan g1!'aiditerj nije sagmdi:o i da im nema premcra. Iz samog teksta valkiw:liname proi.zila\Zii da je zaVIija imala viestrulke ciljeve: da sltui kao meJsibo sik'Uipa poiboniih i uenih ljudi koji e se tu m'OOti, zatim kao svratilte za putnike i nametrruilke kOijti e tu od!sedati i besplatno se odmoll'litd. i hmni!ti, a isto tako i kao imaret, tj. kao nelka Vlrlsta 1Jr1peze za silr:ohilfl!ju. Za iz;dra:VIanje kole, zaV'i:je i za podimirrirvalnje .svrh 1Jro.l1wva, potrebinth za n:01rmalno fnnlkctoni-SaJilije ovih olbjelkata, JUISiuf-erlebi je u!V'arkurfto:

2 sela - Vranite i Leani u strukom kiraju sa svti.m pviho-d~ma od nj tih, sa stolkorrn, :polj.op11i!vred!nim oru ima i dr.

6 v:odenica bli:zm sel1a Meerviita u Strulmrrn 16 dua~na u Ohddu l vinograd u mestu aiko:mi !kod Ohrida l rpra:zno zemLj1te b1izu Ohrrida l han u mestu koj e j a :nri!sam mogao da uhiciram (Karaverj e) l rrbnja:k bl~u Ohnida 10.000 srehmih dirhema (aiki) Pismo dokumenta i neke karakteristike u pisanju. - Vaikuf-

nama je pi!sallla pismom n e s h :i. Plrep1i1sarn:a je VJI'I1o pal'jiJv:o tako da se dorsta laJko m01e ttaJti. Grealka u pl!san'ju, arko i:slkljuimo je:zike o koj.iiiDa e bim gOIV'ora, ima saJsv'im maJlo. One se mogu ug[a:v:nom svesti na sledee:

Cesto ilzostarv]j'allle ta1ike iznad s10!V'a t' l1lpr. ~ ffiEISito r0 y .O:_.l. meSito ~~.;.;., ~>L ... mesto ~ ... >~> . Ovakve grelke sam :iJsprav-ljaJo u sa1mom teklstu i u napomenama Uikazivao na to.

Ovde treba navesti i neke pozitrvne odli!ke u pi1sanju. SaJStav-lj'aJ originala iH k~ji prepiJsiva voikaili'21uju najvei deo imena

-- -- ""'"' lokailJ!te1ta, :n:pr., ~-'-~~ ......... _, .itd. l1sto taJko VIOikali:zJUJje i pasisvtne oibliike --... ' /... ' glagola da bi se olalkao p01saro itaocu, npr. J .,r- , .) y~ Redovno

pie tadiid i nunaeiju na an. Naravno da sam ja sve t1o i~ostaiV'io. Uostalom, falksimili su tOiliiko ja1sni da e svalko pvoveravanje na OISn!O'\IIU nj ih hiti lako.

Jezik dokumenta. - VaJkfiija je nap~sana na a!'laipiSikom jeziku. Grealka ima pl'liliiono. Na~jk1rupnije koje sam zaJPazio su sledee: u Ulp011lrebi jmi'V'a l.JJ.).Jj-=:J, 03!-..~L::J u u:potrelbi lana u gen~tivnoj vezi kao j 3~ l i.i _,:>...:J l :i,h pri s1laJgarrju imenice i prlide\na ;_,_,~l l d.ji3 .. oJ_,)'.lll ;.;,_,J ,:,-i neike druge sitni'je greke. Sve sa~m to i!spravll:jao iiSpo:d telkSita. Meiuti!m, jezik ove valkfilje, one koju sam objavio u prol1om

2 - Prilozi za orijentalnu filologiju

18 Hasan KJa:lei

J:>cmju BI"hl.Oiga,7 kao i netkohllko drulg1h ranije otbjavljen:ih,8 navode nas da progOIV'Orimo malo o upotrebi arta!piSikog jezJilkJa u pi.IS'alnlju ove vrrste dolklumenata, o ramiQiz~ma za:to su ovi dtdlrumenti piifSanli na. ampSikom, i O samoj pilsmeJlJOiSti Il!jihov}h Sa1Sitavl1a1a.

Naijsttariji V'akufsk.i Cloik!umenti nalstalli kod nas ugla!Vnom su na arap!Sklom jez~i~u. Vallrufnama na pet!WjiSkom jerzJi!lru nema, bar ja nitsam ni na jednu na~iao.9 Pa i sami naJjstariji na;tpitsi na Mmim kultiu!rno-itstor]jisfki!m spome!Illicillm!a iz tJUiflskog perioda :SU talkoe na

a~r~om. AJii. ne sa~mo kold nrus. Mi nalazimo da su i u ~oj na:jiSta!I"ilji narbpilsi10 i vaku::llsk!i dOOrum.enJti talkoe na aJra~pSkom je-

z~kiu.U To je, bez sumnje,. prelo 'i ll.rod naiS prti1Nrottn 01sva~janja naih zemalj1a. Izgleda da su 'Dllirci preiUIZetl!i uJpotrebu arapsllwg jezilka, ba~r u OVtoj Vl:risti dolk!umena1ta od SelJd7iwka. N a:ime, sve vallrufuame iz doba SelJdJulkta su na a1ratptSlrotrn jermilru,12 kao i sv! natpi!si i doku-memi oota1li od diinaJStrl.je Kara~man01g!Uillari.13 NartaJV~no da se posta vij a prtamlj e ka!ldo j e a~rapski j ezilk mogao da bude tako do:m.dinalntan u prvom petr11oidlu stvaranja Os.:ma111ske dl"ave, odnosno u XIV i XV veiklu. Melwtim, treba imati na UJmiU da je araipSki jez~, sve do klraj

Jedna arapska vakufnama iz Ohrida iz 1491. g. 19

.J edan saJVIremeni turski ~sto:citrur tvrdi da se u periodu Se1dmka u Diai'Ibelk.iJru gOVtotri,1o rurap!Siki i da je slubem;i jtmilk l"aJZitl~h su!ltatn.ata i emilraJta, :!Jorlffii,ranih od pokraijilna otmgnultirh od Vi'zalnit1je bio arap-.;ski.15 Pa i mnogi ttu!rslki pes'nici kolji su poteli da pmu na tur1~m jeziku ruhli :su se da im je teko da saJstavljarju .stihove i da nadu ~pogodne pesnike izr:a:ze na tu:rtslkom.16 Sem toga, treba i'strui i va-.an ve:r!Ski momenat. N1je uJdo da se u tom periodu smatralo da je celi,sh:od:n~je da jeidan natpils n'a damij. Hi medrelsi, jedna va:k-Jija ili jedan SIUdislki dollrumenrut, budu na rurapSkom, kao vel'ls1lwrrn jezrklu. KJao rez:ulta1t sve1ga toga mi u naim zemljama nalae;imo da :su n:aJj'Struriji naJ1lpi1si i va!kiU:f!stki dotk!Uiffienrlli pi,sani na ara~piSikOiffi jezlilku.

Ovo sta~n:j e, oidnoooo dominac:iij a a~rnpslmg j ezi.ka nrud tul'ISkim tl"aje u XIV, XV i pTIV'oj polovilni XVI veka, ba'r u pogilediu pilsanja VlaJku:fisikih d~umenruta, jer je najvei broj :vaJkuifnruma pilsa~n na aJrap-

.. slwm j~u. U stva(l'li, u ovom peri,odu su nastali i najvei vakiuf'i. MeiUJt1m, goid:ine 960. (poin:je 18. XII 1552) sulta~n Sulejman z;aJko-_nodaJVIac nareiuje miUiderr:~su AlaiUdin Ererri~dji da sve carske vaJkuf-name, na~ptsane na a!'lrup\Sikom: j ezilku, prevede na tUII'ISiki. 37 Nema

:sumllllje da je ova na~redba SUJ1tana SUilejma~na odraz snage i veli!ine tUII'Ske i'mperi>je i predlstaJVil'jla polku,alj da se turts~i jel'liik s.taJVIi, ako ne u priviJego'V'a!n, a ono bar u ravnopravan pol'OIaj sa a'rarpslkim. Poevi od O'Vo'g perioda, mi ilmamo uglavnom valkfij e pi1sane na tur!Siklom j ez~ku koj e 'su, u stvaJri, ilsta lwpiija ampsk!ih, uz bezib:mj, ne samo terffililna i ~ra!m, nego i iltarvih reenica i de,1ova nap:iJsanih na arapiSik:om, odn101sno preuzetih iz rurapiskih vakiuf1nama.:. N181rawno da je i kaisinli!je btlo valkfija p11Sanih na al"aJpiSilwm ;jezilk!u, jer je sa-

.. -stavrlj an. j e iJstih u :m:no1go'me zaviJsilo od sa~mo1g kadid e. Tako u Hro-n:ici Envera Ka~dia imamo prepi>s jedne a:mps'ke vaJkufname lega-

lrz:ova~ne god. 1256 (1840).18 Sto se ti!e jetZ:iJka koljim su ove vaJkf~je pilsane, bar one nae,

njlihoV'i sa/Sitav;]jraii stva,mo zruslu.lujru posebnu prunju. Bez sumnje, postojalli su 11!Zori, kao i za sve OISrbale vriste dolk!Uiffien:ata, podeidini delovi se gotov:o po'naVIlja~ju, diiploma;tilki ~lementi svih vaJkfi'ja .:u:glavm!om su s:honi, aH ilpa~k svalka vaJkf~ja je u nekiu 1:1Uiku poselbno

.. delo, :r:a:zllilk'Uije se od svalke di11uge. N eika nam kia~o pi'Iimer p0isl1ui valkfij a ko,ju ovde dbjaiV!lij:uj emo.

Ona je pisa~na i1stirrn jezikom, sa sv:ilm odlikama stila kOlje su kra-sile a'raipskii jez,iik u tom pe1ri101du. Bilo bi potpuno neo1snovano mils,Hti da se tad jezl:k u neemu ra~ZJri!kovao od j eZJika u ostalim a~mpslkim zeml!j a!ma. Uiporeuj,u:i j e 1sa vrukf~j,om au bega, na~sta1om ezide-

. .setaJk godilna ran::iJje/ 9 na1aJ:iimo i:zJvesne sHooosti u duoj involkiaci,ji {TaJmgld), i u na1oinu opilsa gr1anica uvaikiuflljelrr];h sela, aLi te slinosti mogu da bu!du kolilko rezu]tat uiJ;icaJja, isto toliko i saJsvim sluajne.

1s Mukirimiln HalU Yinan!;, Tii.r-. kiye Tarihi. Selr;uklar Devri. IS!tan-bul 1944, str. 160.

16 O ovome ima rillnogo primera u delu .AJgah Sirri Lev111Jd-a, Turk di-

:linde geU~me ve sadale?me safha-lari, Ankara 1949.

2*

11 I. Hakiki Uzun~ar:;;ili, 9andarli Zade Ali pa~a vakfiyesi, Belleten V, 550.

ts Sveska 23, sbr. 19. 19 Dr Haisan Kalei, Najstarija va-

kufnama u Jugoslaviji, POF, sv. X-XI, 1960-61, str. 55-74.

20 HalSan Kalel:

Ovi". ddkiumettllti govore ne saiiiliO dia su taldanfe kardii!je odliiino po-znavali a:rapiki jeziik, nego i da su biM veoma obrtlWJOV'aJil:i. Du!e. in'V!O--kalcij~ koje nam izlg1ledaJju veoma zaml'\eme; u ffil!tmi su odraJZ ta-

da:n:eg shvartalnja i l'laOOivanja, aJi na:in: izra.av'aJnj a, UJpo1lrebat :rtimovarne proze i mnogdbroljlllli sinimimi gOWore o j eldtrrom vli!So!IDom nilv!ou obratziOVarnosti i odlilnom p02'JD.a!Vanij:u atra:jltSkog jezika. N erna: Sumrl!je, waj je2iilk i tQ!VoaJj stil u neilru rulku nam smert:aJju; jer to nije ni SaJVIremeni klnjiievn!i jezik i modemn stil, mti palk onaj brtiljatntni i teni jezik ~la:Silnih ara:pSkih piJSaca. iz Zlatln~' h~mog perlioda .. To je jezik delkaidenoije a:rarpsfk!og drutva, on: je odraz sta:gnacije illi, bolje rei, na2:a:dovmja a!ralp!9ke na'lllke i knijievnosti. Taj perl.iod: katraikJteii"iie sterillnost i mntv'ilio u billo kailwom viidiU stvaralatva u: arapslrom svetu, sem to e tu i tamo bltj e!SiliU!ti po netko v:elillro itrne. Cela na:ulka i kn:jievnoot sved:e:nli. SIU na pislalnj e komentarrta i glosa, .. ne doda:}ui nita novo, ve joo vie kompliiKlu}UIi originalne tek-stove. Ta!lro se naJUJooo i klrrjievno ISbvaTalatvo prelbvorilo u itanje~ i lrometnJtalrilsruruje telklstotV'a. OviO stan;je je mo:m1o da do!Vede i do iz--vesne degenemcije u jeztilk!u, koji p()lstlalje zamre:nliji, imetaen, ~ netpriJI'Iodiniih konstrulkcij a, dok j e sttil bomibastian, besadratj an i. tUII'. Biitno je biJLo da on bude k:ittn.jaJSt, da je u- rimOIVaJnOj prozi, da: ispun!jarva srve za!hteve re1t01rike i stimtilke, a to to nrl.ta. ne kaie, bilo je potpuno sporedniO. Natjmarz:iJttllj'i, a mo2Jdra i jedini predstavnik: ovewste raJda, ovakvog jwillm i stila bio je Umve:rmtet u Aziharu,

i!ji j e Ultica!j, bez 9Ullil!ll!Je, bio maitan i !rod. ruus, oldnomo na nae ldude koji su pilsafLi. na a:raps~. Ali, '1Jl'leiba' u.velk itmati na Utrrllu da. j e posle prtotpaJsti. Fattitmida i Aj'Ubtilfia .i . nj,ihJOIV!ih kola Azihax bio k!rOIZ qeo jeda:il dugi peirilod, sve do XIX veika, jedina kola iz koje se ilrilo neto svetla, j-edini cootar koji je samvoo neto od aTapsike i islamske civi'lizacd:Je. ~~o bilo, to je jedan stadJiij u razvoau arap--skog jezika i mi m01ratm0 o tome wditi rauna.

Treba pooebtno ilstai da je doibatr deo ovih klaidija koji su pisaiki. ovu VTStu dokumema:ta bio iz naih zemalja ili iz '11urrtSke. y,l"Jo je-teko verorvati da su oni bili AII'Icilpi. UO!Stlalom, razmi elementa bur--skOg jezika, naroito u pisanju, dQIVIOilj1J110 potvruju da nije re o-Arapima. Zato m:iJSLim da vailrufname, pOired mnogostruke vanooti, kao autentini materti'jal,20 pred!SitaviJtiaJjru vane izvo!I'e ko~li gJOIV'Oil"e-o stanju piJsmenosti ~od nas u tom petri)()ldu.

O nekim diplomatikim elementima Jusuf-Celebijine vakuf--name. - Vakfi'ja poooje k:ratlkom :imnolka:ciJj,om f->)1 ul-)1 UJI r~ .211 Posle toga doLazi dUIa i.n~olkacdj lz.9J l ~.!.l JI! r _,~ ~ c.r ~ '.t1: J~ J~; itd.

::TednJa arapgka vak!ufnama iz Ohrida iz 1491. g. 21

je dua .iln'VI()kaoi.!ja dOla pre ka~id~ overa, mada je gtolto~o redioiV!lo ~ta:j Qlbmtllt, j er ka:dJijtske over e do1laze na proelju do~enta.

MeiUJtim, e'Sto imamo slluiajeva dia overe budu nalplilsane sa strane, a 'ka:1lka!da na:ilaJi:imlo i na ovell'e na kra:ju, pog101tovtu ako je prV!dbi1:1n01j valk1uifnlao:ni neto 'kaiSnie doda1to. Onda taj dodatalk (gaH) WetrlaJVa ka!dlitia kotid. je to Oibarvrio. Bez obzlilra to je u OVIOj naoj va-lru:finami overa napisana posle ~okac~je, ja sam je stavl!o na po-

e1Jlru smatmj.ui da je to umeiSiJ:liije i sa sadrajne i sa diploma:tioke :stram:e. DodUJe, akn bfumo se prid:rnaJVaili same kornpOIZiCiije valk'Uf-name i redosleda k~o su pojedi'Ilii nJjeni e.ementi napilsainli, milslim da bi kadi.ljlstke ovell'e trelbaillo da dou na kiraju.

Sto se t.ite samih overa, one :mJOglU b~ti ovme Oll"igim.ala, i to :pr1likom sa:stw1ja'Illj1a vakf~je, kaiSillije overe originala, i to u sliuajevtilma ka:da su na:sta!jaJJi spo!I1ovd. te j e muteveUiJj a bio priJshlj en da donese vaikf~jiU "'k,od kadije K.Oiji je taikoe ponOVIO ovmavao, i overe :prepilsa. Merlli se ini da je u ovtoj V'a!ldruji re o overi prepi:sa, aJli ne Olb1nog prepiiJsa, kako smo narv'illdi da esto vidimo, a kioje raJZli-

, .

'kiuijemo po tome to na!laJiimo i~ra:ze 'u-..:.. .i> l ~.;,.;J l o)-'"" '~i~ J l J,.. l .>> l ,J,..)'\ oJy ~ itd. Ovo ni!Je ni lka!S'Iii!ja overa, jer u talkvim sluajevtimla reldavtniO nal~a~Zimo ._;,f ll ._;, . .J'" )l ~td. Ovlde je re o overi prepilsa sali:rrjenog Old kaiaJilje na OISnOIV'U naredlbe sUltana da se sa-:Sta:vi KnJjdiga ra:spodele i imenovaln!ja, s tim to je kadija Catalltd.e, :kt01ji je bi10 ~aidiUJen da to ooadi, OtS1rcw~o samo svoju ove11u, prep~sruo .celu valkiul:finamu i uneo jooan odlomak o p01menutoj Knjtirzi ove!l'e . .Ail!i o ovome bice we reci ma1o kasn1je.

Ostalti diel,ovi slede po ve ,po~naJtom ab:10111u: expositio Hi narra-tio kolji poinje reojrm .. ~ _, pa sve do b l J 1.>~: _, gde se go~oci o tome kOlji su bi'lii rarzllozi da se ovaj va1kuf OiSI1fl:l!je; dispositio gde se na-VIotde vailru.tii i objelkti i dalje Illjliihiov opi:s i gra:ni!oe, uslovi (lJ)liit), legalizacija ~taiSgll), sanctio lklog. u vaJlrumamama uglavnom ima ilormu prdklei1Js1Jvla (l:a'na), zattim d-atiranje (ta'rl.b.) i na kiraJjiU sve-

doenje (ih~d).~~2 U di!ploma:tikOij 01bra1di ove valkitt;lln!!me namerno sam ()ISI1;avio

:za kralj j-ed!n1o od na!j.va~mi!jlih pitatnJja ba1 u vezi sa OiV'om vaJlwfna-mom. N aliime, pi1offilta'V'i ovao, samo th pominjem. JednOI!ll

Dn'glom pl'lilldikiOI!ll palruau da de-taljno obmdim v.akm:llname sa gle-.i'ilba dilp1omatilke.

22 Hasan Kalei

veH~je natkon ega katdij a donO!Si od11Uiku o prmovanooti i va:1Jj am.ostL vaikrufa i u~odi ga u -sudlslkli regiiStar. S druge strane, vakur.f QISinlbrvarn: vasiJje1Jom j,e Oln(llj kada di01br01tvor ne 01barvi funnia1Jn1os1Ji regiiSitracije pred sudom, ve ]z!jarv~i pred S1Vedoc1ma da poSle s'v01je smrlti odre--

uje ~j i ta'j svoj imet(llk kato vrakruf i preci~ira UIS1ove. U oVIom sltuau niae pOitrebna legailizacija, od:nJoono regillstraci;ja, mada do--brotvor moe da rna,piinanje dobrotvora: (iqrar bi 1-qawl).

U na:em slruaJjtu, mi~Sl- If jJI J_,...:.li~I_,JI

Jedna arapska vakilfnama iz Ohrida iz 1491. g. 23 ------------- ----------------

Dobl"' je poonalto da su u vezi sa vaJkuf.ima postojaJ.e ra7ne zloupotrebe, pa ~ i fallisiifli!kati vailru:flskih dolrumenata, jer .se rooije egzernJplall'li O!I'.iJgdna!ltnliih ddlrumenata nisu IUvaH u odrreenoj drav-noj aJrhivi, ve su biJ.i u rukama U!praJV!Ilika, vaJkruilla. (mwtewHillje). Sem toga, ma kolilklo U!Slov'i valklu!fa bi.Ji deta:lijno preclizill"ani, ipak

OIIli ndsu mogiLi OIStati nepvomenjetnli. vekovima. Prihodi od jednog jedinog .ima'll!ja i kal"aaV'aJilJS!alralja nisu mogli bt1li. svalke godine i!Sti. Aik!o je dnevruca jedn10g valkrudlSkog sltu2Jbenilka u XV velku bHa dve atke, Olllla mje mogla 1lo1i!k~ da irznosi u XVII veku kada je aka imaLa dailelko ma:nj!U wedn.OISt. OVIo isto va~i i za odravaJnje vakuf-skih Ofb~efka1ta, za 1l1:'00klove oilro irupova'll!ja Jitvotnih naJmimica za kuhinju Ltd. Sve je to dava!lo :mlogiUJ6nos1li. za zl~ltllpotrebu. A ne treba

iSikljiUiti m/olg1U6nost i da se -wilgilna:lna va!k:Hja izlgwbi. Z

24 Hasan Kalei

Ar~ teklst vakfije g'laisi: Ovena:

.,:... .... ~~ -.5...t:..:> 6)~ .i.! l ._j\9 J ':JI ~ :{~~~_,11 o.i_, .:..l"lkn_, '-:"' .?' t.'_, L."..:,_,~)-~~ rf;_;_,_, r,. .r~1_,... ... ;:l .. ..o -s~H )_,_:~ )_,; _, r,. J:. l~~ 0 ,. ~u'"_, r :J_,,~ r';,;.':J .:..1x;..11 J' ~11_,_.1....; _r

Jedna arapska vakufnama iz Ohrida iz 1491. g. 25

,0~..UI_, ~Ul.)\:. ... 0~.r-:-:.ll j:~ 0:.i-l:ll ;;.j J .. ~tl .)t;,.t\ 7-t.c)t;. _, J.::UII ll .. H o J~ tu1 rb l s;;, lAti.)_,.-. .. \;':J_,,. 0~...vl;...t_! J-l .. n rH .. n r.r )l 0 !1 ~l:; '-"'""-'-' \;\1 y 4i...:f.- tui r"; ~Lli -.>1; ll_, tl~~l:l j-~::. J .S.JJ [~;.J \)~\ rk~ l .J \);':;. _,. ... J l.;; tui ..~.:. O.J~ ;-~;. 0 r- ~a:i;\ i)\ .:":1 ~~ .. bl Jl;:ill _,_,.::,..t\ iY.. JI ;1_,;\1\ _, rlkt\ "':"';\.;; _, ;~:11_,

~l ._.i;} l ~ .J \ll l ... )~ l ... .;t;, ~)~ .t_; J.,c .J "-: e=::. rl." .J .u --'" ~ e! l.c J.t .J .;.l~ oly ':J o ':J_)\ J J~:.-' ol~:i,.l ol~;.) 0,. .>.Jj:_:.)\ J .o.l+-1> Lk:i:;. \1 0,. o_JAJ J (_JJ.:; . .)\

oy-~> .J ll>

26 Hasan Kale.i

":k J .... :.:.:.i l,. l:t+7: ~ 1 -t.~J\ o...l6; jJI r 6;l; J .. I)':JI_, rl::;_':JI_, ~::o;tl,Q]II}-All ~,., l.t ~ .r..~ _, J~..:o ':J 1 _, 12 ._:, _;;:11 _, t;.kl 1 _, ~ _,:>;11 _, o.:>...l .. :l 1 .;., -'=~t 1 ~,..

Cl,a.. ~ u-7-' ._4; _,; o)_,.....:. ~Jijll o..i-' ~-' '":""" .. ..i_~ 0)~; .s--tl 16._:,l::llktl '"="'}J r~...l_4JI...t.:o;tl :l,.)l .. t ~~)...l_; .s--li~.SJ:J~. 1.5)~11 J 6:.JI ji J;_, t.>l~ '":""""'j~ ..r-::-=1\ ~,._,_;_,lS'~! J"! '":"'_,_:ll..r-::-=fl JI J..=.~ . .> Jj 4.;, -'.t.._; -'J"! l t:" _,tl jo l (..56::~ _,'":"":t.~~:.._, ~J~ ;l....-11 ~ J4JI...t::-- JI J..=.:;_.> _;_,if~; J" 4.;,_,) JI j..=.::;_ J '":"",.j~_, 17 6)_,$' ..itl :l.D_,}I ~,. Jl.....:.ll ~;)1, J t.:,.-',;_, .:>

11 U tekstu ;_..il. l 12 U tekstu L> _rd. l 1s . U teOOslbu W tJ 14 U .tekstu L> \.l.... l J....:>d l 15 U teksibu JJ>.

11 U teksltu ovde L> ~!1 kasnije ima-

mo L> lzl U.. InteresaJ!111mo je da je--uzeta ova tUil'ISika :re (dalyan) i uklopljena u telkst ikao arapska.

n u tekstu oJ__,.)'..i.l.l 'i...;.,JJ .:r 18 U tekstu jJ;LI o~l lt U :temstu!.)IJ i ovde je hemze-

suvino.

Jedna arapska vaJ:rufnama iz Ohrida iz 1491. g. 2'T

JI J~:~_, '-:""A~~ J '7'-'"! L"Jjo JI J~:::_ J j_,~H JI._;;_, Jso ~~ot.:,._,. _,;)_,)' ~JjA JI J_,)' .il\ J:.ptl Cr" J ot~lj! ;l.....tl ~_;11 JI '":""'A..i~ ._sit\ il..t\ ._;~_,b.t~

~ :l"Jf JI lf:,. J 20 ~l-!~-; J;:l~ ;WI o_r.!-11 JI J~~. J~~ lfi,. J J;)_; JI ~J ~~J!.:.,_,)' ~Jj JI~ J ._;-j_,{ ~J jA JI~-' ~lj_ \l~; ~Jf Jl ~:,. _,. JI t.:.. J ~1_;-. ~;)'"JI~:::_-' ~..i-;_J_,G=ill J:._,b.JI _;1 ._;;_, Jso.J il..l\ J:._,b.l~

~\ ..SJl::-:1\ *'l JI J~:::_ J '":""'.t~~. lf:,. J .,.;_p 4-"Jf JI~ J .S;:!;:...~;) :l..soJjA JJJ! J.lk J;:ll! J~ ._sit\ ~)l JI -f::~ _,~~J_,{ .il\ ;,:ll 0'" _, ot~l~ .,.!,_,!~! ~~ J~ll ._,).;JI J~:::_, ':"""~J_,,. .il\ e_,ll.:;-- '-5!;11 ~;._, ~~lj)! ;l .... .....tl .t.;.;n i-'; 0 .. J~:::-'~!.~! &.....tl ;,:n er-_,..~_,~~ l,:,._,. rf" JI.,.:,._, ...;r_, rf" JI ot: .. _, ~b rf" JI.,.:,._,_,;~ rf" JI.,.:,._,_,;) rf" J~ t.:._, ~1_,; ~)_;,.JI ot: .. _, ;)\yJ_,~ rf" JI.,.:,._, w)t; ..>;:"":~rf" JI ot:,._, ol!Jy, .,.;t J_,f=..iJI J:.;..kil _;1 ._;;_,J" '":""'Ai.~ .,.:,. J rl.JI J:.;ktl JI~:,. J j_,~l oJ~!. Jl

;_,n; _,)t,..._,;!-';)~)_;,. JI ;)_,,-.itl ~;n er-~,::!-" .4-"Jf JI ~:,.J Jl~,. ~"Jf JI )J{ ..ill _,)t.... J _tJ.) :l"Jf .)'" "

Jp.ili..>J~ll Ul JI._;;_, J" ~.i! ot:--_, ($..J- J ~~ .,.:,. _, ot!.il .. ! &-11 21Jl,.JI JJ:t~ J~ ._sit\ ~_,tl JI J~:::__, ~..i! J. _,ls'. ;L-ll ~;;411 ...!::>-JI J~:::_-' ~..i~ ot: .. _, JJ!} l 22J .. ! '7'_,-:11 Jl~ll ..r~\ JI J~~_,.,

~ J.lk)_,~ .)~ 23J" ~J) JI \.$',:::;__,~..i!.,.; .. _, OJ~:;. to Nejasno napisalno. Moda i

..w. .. 1 ' U tekSitu pogreno J L. J l mesto

.:;.-J l ' J.o.f..l ili J L. j\

22 'Dreba Je. J l '-:"'_,-.i\ , mada U'' tekstu esto nalazimo ovak.o napi-sano

2a u~ j-: ~.J)I JI .

HaJSan Kalei

.,.

J ):n! J t~ -s .ill e .,1 1 JI J~::: _, '":"'~~ 4_; _,....:! 1 4.;, _,)l 1 ~ J~tl ~;;, _, _,A!.J~-'~ ~Jj-o JI lt:... J w~::...l 4~J)-" JI t6:... J)~ j_,t! 4"Jyo JI 4:_. _, .SJ::5 w~l_,

~)'_,_, 4.>! J J: ll! ;; J~"l l ;; J~!.t\ J l J~::;_, ~j~ t6:,. _,~lJ '-:"' -'7.. ~J)-" JI t6:,. .J .,JI t6:,. _,_,;J\,. ->:7.. ~Jj-o JI ~:_. _, .:,-~~\::...1 4-~Jj-o JI ... :_.J il..t\ J:_j:.ll JI ~:_.J

'":"~j:. l~: . _, .\,a.~.;t\ _, IJ~!.ll JI l.:,._, .s_,.;:.'}_,;~; 4"Jyo JI l.:,._,.:., .... !; ~.J-~ 4"o_,J 16:,.~ ~t: 4" Jj JI 4: . _, 4~~~ J! ($"-ll 24Jl.JI JJ::! l! J~ -.>ill L:" _,ll JI J~:~_, JI 4:_. J i\,.1\ J.~Jkl\ JI \6:,. J J)_>-') 4"Jyo Ji "-:;-Jt,J)t! ;;l,._-1\ ~;t\ ..l". .JA J~~ .

. ~") y. J 1 1.:-- _, )~; 4") _;-- J 1 1.: .. _,)t ... _,~,) 4_") j-- J 1 o~.:.. _, rl .. n ..;~):.ll J 1 16: .. _, '""-_:,.'J .Sl:;- .SJ_,; JJ::ll~ J U"'~ l: l\ Jf:t\ JI 16:,. J ._;l_, ,L") j,. JI l.:,. .J .J)\. _ _, _,~l)

~--~~~ll .S)! .... S:::::ll ;;)~:.Ji I..S.::~-' '":"~j~ .;)_,').i.l\ ~)ll J". .)A J~=~J '":"',t;j~ :;).J!)ll ~-~l~ll :;)~!.tl 0-" Jl ..... !.t\ ~.;):,_, .il,.t\ J~Jkl\ JI 16: . J-'~._,:: ... _,\ ~-"J jA JI l.:,._, 4~J~j 4-"Jyo JI J~.J!J...l_; :;\..__(l JI ... : .. _, J_,;_l\ il .. J\ J~Jkll JI J~:~_, JJ...l~-' '":".i~ 16: . _,_,')1. ... _,~\J 4"Jj- JI o~.:.._, ;1.: ... -' ':J_,~~; '-:"'.J-~. :{_") ) J l l.: . -' _,;:! 'J J~:; ~") )-" J l l.: ... -' ) _,')il l o~.!.i l... ~ 1_,~ 4.") j- ~J;t\ ji ._;;_,J" ~j~ 25\6: ... _, ~_;\~ll ~ .. liJI J~::.-' '":"~i:. :;J_,.!.ll4..o_,}\ ji JI

.J~J....t! ....;_,J .. 11 .SJ~ll Ul JI J

..; }'S' .:;: 211 ~L.! '"="'_,_:t 1 o )'S'~ )u 1 ..r-~ll J 1 .wlkL 4S:::::-~ !l_,S:::::_. r:-:.') .sa; ~.J" .JA WJ~ ~_,;:Ar~)~ .j'J\ :;~"L~ .... ~ J

~ .. ~~11 rl& ':JI.:.,.:. .:.,- o..ra; j" wl;,tl ~..J:l: wlkLll ~.b)t_tl

24 U tek!Stu J l. j l 26 Treba J"- JI '-:-' _ril

Jedn:a arapska valrufnama iz Ohrida iz 1491. g.

J~6!..t\ J&:l\ 1}r:. J:,I.J.t\ -\_, ..::..:: J )J ...G ~: .. 4..!)1 ill""-~ .... _,)&:: :t_ .. _, .... _,u 0~:-:t ~...::tn _, 1);;11 _,

:t.;_)_.rQt' ~~)..~.n 0 .. ~~).):t-.... .;.. iY.. JS" rl .. Jt :t~_,: .... n -4,,\t_,.,.::t:-: .. 0 .. 0 ':." _, ~')_,A"" .. 0 .... ; \tl_, 4: .. J......S" ~~ l..t.::>-1_, 1 .... ~).) :tA~l~H _, __,..1:11 0~-: .:u_,t...dl :tS" _,s:::::_n ;lj l_,.. Jr:. j_~:~:>- J,al:-:ll u_,~_, .. )_,;_tl 0)1-...::tll J 1.:-::~ .. )_,;_;11 :t_~_,l_;ll 01; _,1

;J~.S" _,:lt! ..::.,_,\A:tl ).l; Jr:. oJ J;l\ :1~.11 z2l6 .. l6_, ;lj\:-: .. _, la...::t...::t::>-27 U te:ks:tu '-:.:>l __,b 2s Treba i..} _)l ~}l 29 u teks tu ,:J ts:::J l 0 LL l ao Treba ...; U 11

at TrBba d......JI J.:.a~ . Moda bi 1oginij e bilo da stoj.i d......JI .~.:..J

32 U tekstu J L."""""'" oUiy J.->-\~4,......::...\)6"..

:30 Hasan Kalei

.c_l).;"n ~~-;~n 0 .. ;)_,!;tl ..::..lt ... ::;"r\ 0 .. L ... & .. ~::~ L. e t ... &::n~1 0 ,. j;.~~ t,.~ 0::=~);n ::34 .):;lb.JI ~ 0::$"'\$"' ..tl\ ~ 0::"'" l_,b.l l 0'" f~ l .... l$"' ~ :{::;)"l\ ~ :i:;so J':..l\ p-} l 0'" l .... ~;:::;:_ ~ l6 .. ~1; ~ l6;;1)_. ~ l6A"..I__,i ~ l6;;_1}~ ~ l69y".. ~ l.a.)~..t".. :il .... ~! ..::.,\Jl; .. tl ~ iJS::::::l\ ~ ..:,l;"ti _, ~l;. l ..tt\ l6,._, ... ) :i .. l~>~ l6~>)l!. ~ l6;,1r ~ l6~>/;-- ~ l6::.)~1 ~ ll)t:; ~ l;,l!_,-l,. ~ l~l;L::t,. ~ j) L. ~.>ic )S"' i:; rt ~l L:~ ..::.. )S"'~ J ~;""t 1 0 ,. l6::ll 0 l~ L. Js::::::; ~ l6:so ~ )l;"t 1 ~ l6::; l::)-':1\ '-:"'l::.$"' J :i_9 _, ... :t l 0 ) .. ,a.t l 0'" J::.a.~:tl "--~ ~ ~.>iso LJ':,~ 0-::-: ~ ) )"'" ~

.lu)_,; ......4:::11 J_, ... : .... tl ...A;!_,' l -.>1 .....A~J':.tl 35-1.~:>::; l,a.9 ..t_ .. !.)_, ... ~ )y -sili 0::::":11 ~

.. tJ" l e _,t l rf=l::o::tl .....A::::o:::ll J_,t l ~.>l~> e l_,tl J l .. ! l 16 7 lk;"U l .. ~:,.~ '>\:_:.,. .,_,.~,a,. .;.)l:;;_; :J\~ o),.') Jl: .. :,. ')\ '-:""'~~ 0 '-:"'[:~!\ Jlc 0"

Jedna arapska vakufnama iz Ohrida iz 1491. g. 31

.l:.,l c.0.a ':J o..t..; J o;..:.c ib .t'ul -L~. j; ;~l~~-; i_, .... _,tl '-:-'L:JI (.)"'~;.JI ;l;.":; ":J ~:.: .. l;~~, tk~ I_,L L:.:; _, I_,.Jll_; L .Gl:; l L:, l L:, l c..t.a ':J r~ ::l\ jA r~k,.ll .tu\ J,D.; .t.;;l;..._; .;.;)l,a_; _) ::;) )&k~ _) .J[;_, ":JI ;t,.; .. ~_,~~ ~l_,"(!:;;; .;.;b J';:ll; ;~~ 0 .... -tl );":JI 4 ...... ~11 JS" J t;k~ ;;_,;ji l j"S:::::.,,Jl; '-;-'):S::::l\ L~)_,:ll J :{;_, .... :ll ._:.,1:;:"1\ o..i#> J~ ~lj[....,. l~::l\ l:':_:::,..\\~\ ;;_,S" ..ill 1.,..::. ;)~_;t 1 ...A

32 Hasan Kalei

0 .. ~' J;.--':'. ':J .J J,:ll ~i) J ("f~ .J t9.;;.)1 J.;~ _,.1 ~~ ~\ .k.):..J 4ll,t:: .l;. J ~~ rb L. '-:-'.J'a.itl J.;~ 'l 01 .J)'" ':JI ~~J ..>L. .;tl rK,.. .J ..r'l.JI y.lS"~

~;l~ .:>ls:; .,>l .J .U j~ ':J .J J,:! l 0 -:.t_,: .. H ~l~ l~.

rl .. ':JI ~j_. J- i .J .Ju' r.l~ l::c~-- f ~e~):.~~ ).Js--itl ....4;1_,11 ,)')' r-~ kl\ .J J::o::l\ o.l:~ 0 .l:~ l(f=:\ .J~~ .tui ~) i.l.9':JI F" \tl

kJ"'':.l~=:A;.J~ J_,S" .. UI J_,:ll ":l~ c.5.:>\.J rl.;':JI J~ .tui ~l;\ rl;')\ 0:-~ ils:::::,..':JI J

Jedna arapska vakufnama iz Ohrida iz 1491. g. 33 ~-----

l>::::::o:"" L;;-' )} -'Ja--' ) .r-' )!) -' l.x.~-' I~-' 0::;-' e__;. L. L-=---~ )l,a; .l_". ':J J>:::~ )l.; .tk; 1_,,.:;, )::;,_:. ';) ) .tk~\_,!. J~:'. ';) )\,._f:=_. l>:::; _ _.ro l_~". _) >\::-=- l::~ r JI .j:> l; _,1 .:,)_, _,1 ji_, 0,. );..':11 i->-::11 _,.tL)_, .t~:_')_) ... ::f={,>\,. _) .tl; 0:,~ 0 .....

. .t_l::k: _, .t_llk;l_, .t-~ . .J~>...;_; _,n u_~)::-:::..:; r')l".. _,1 )"~.>_) _,1 ~l,. _,1 ..:.,LkL J~~~ ).\_; .t_! lk~ l _, .t_llk~ l .J o)::-:::..::; -J:>);, 0.._; J ;t l ck .. ; _, J J>:::! l .t_;_; 0t:-lA.;J._ll o-.~>:::11 ; .-....~,._, l _ _.O 0,itl ':Jl .... ~l 51 .:.,>_.r-;..':Jl! J>::::t\ _)':JJ.~")/_) [;_rO .t:A .tl ~ ...-~ \..5 l -~ 1..1 ~ ~

~~ .. l l J J~ ..... ':J l ::J) ..tl\ ..:., _,;>::: ::-.~ _) J l .. -;-' ::J)\;, .tl (.>l~ o r,l; 0::~ \,. J~ -~..:1)~1-' 0::! \,.J~ -~.::~.:....:; J u."_, 0"' _) 52 .j _,l ..t~-~ 0~ jt l J~ -~..:, l l. . J; -~......... \,. .J .. ! .tl .1; 0 .... ; >t .... ~ 0-"'" l 0"' )~l L ::A~ '} .,__;l;

r::l~ t:= .... - .tu 1 ..:., 1 )-~::. );..l_, l J ):'.)>::::!\-' J.a.~ll 4~~ _) J~ ):'.)~::!\ -' ~l~!. ':JI-' r:::tl e-' .l_; -'

~:.t ..;l.:, _, 0::"-~ _) ...:.....- rl~ 0_. rk .. t 1 ..:,l~ .. !.

l~::; l .... ; ~~-------::. 53 s)""" _,l! -~.:~- -~.~;l; ($~ l~l \ 55 i.?.' l):ool l ~ _,_,._.. 0! 0:. J.! l if l; ':J_, .... _)

54 U tekstu Jl- ~l 55 U tekstu ..r-Ij...\ to moe biti

l.?.' lj .. l

34 Hasan Kal~i --- - -----------------------~--"-----

~ ... l): l c.l..- 0: J::"'l.......,\ _) ~ .. i.b,a.-o 0~ .;.--)_,k l;'}_,_._)

r::.i>ly.l c.l ... 0 : ..1 .. ..-1 w?"l,.. _,

)+-tl '-:d

0.'.} Y:.;. ji;,tl .:._,----_)~~~A)~;."":"'.))/\

PREVOD VAKUFNAME JUSUFA CELEBIJE

Ca1ta'lldd mene utvrreno i UJStanoVIljeno uvaJk:JufLjenje u ovom dokWnetn.'1m naved1I1'iih valkiUifa, ja sam preiSUdl1o wlijanom, na eriiJj'a!1Ju zalsnovanom i punova.niQtm preSIUidom da je vaLjan valkuf i nj ego'V'i UISl!o>Vi. -

Nap1sa!o je o'V'o na!j:si.!romanilj'i i naljneznatni'ji HaiSan, s1n Mu-hammedorv - opl'IOist.iJo im ona:j k~oji pra!ta! - ~ad1ja u bogomuv

Jedna arapska vakufnama iz Ohrida iz 1491. g. 35 ----------- ----------

daJnn, zaJt~m rrjeg1ovoj porodltci i drugovima kojiizV'ravCIIjiU od Ahlaha prOipiJSaJne diU!irl10S1Ji i sve DIIlO . to j e MU!hammed radio.

A za~1m: Uz~ieni Allla:h je Otdililko'Vao sv>o~e ilskrene robove po1gledom svoje panje, slk~ontio i:h pod okriLje sVIoje za~,te i u

-vanja, okitio ih nakitom zdrave pameti i ukrasio th ukmsom erijata kloji derog~ra [raJnije eriaJte]; :iJzib]stJrio je surmom Ulf!Uite oi njihove p1'10111idji'Vl01Sti, pl'IOisvetlio svetl101m pra~og puta savest/i njlihO'Vlilh slkri-veni!h m~1sH ~due), nalda:hnuo ih da se svaikov:rlshim d!oibT]m deiliima i pokomOIStima priibli'e s'vtome GOISp'OdaJru i da se opislkrlbe za on'a;j svet troeii u dolbi"'tvO'rne svrhe svoju imo'\"tnu na orv'om S'Vetlu.

Jeldan od onilh koj'i sledi ovakav pravac i k01j1i j e uzeo selbi za cilj da nJjegov Goispod bude zaldovo1ja:n njime jeste preUJZwienli. go-

:spod]n i veliki uooja:k, potomak 'estitih uenjaka i v-rhunac. savr-1Ili.:h od]~ooi[{1a, ponOIS poiZi!li]j~h UUIen:jaika] i riznica S'V\Stlranfuh na-uooiika, walk reli.!gije i ve1re,l naJ gospodin JUJSU:f Celeibi, sin bla-enopoirv'eg naJUrriika, koji se pfliJd:r~aJVao (bo~jiih) zapovesti, utapa -vere, naJeg gospodiina Mahmuda, kaJdli:je - A:hla:h da1o da mu iiV'O't 'bude drug, pD2Jtveo 111jeg10Ve potomke i smHovao se svojom dobrOitof!:n i blla:gOislti njegovim precima! - kald je primetio da su Allaihlove

blagO'dalti prema njemu. OlbHne i dOihroinstva dii'VIIla, kad se uverJ.?. ,da je OIV'alj jald!Ili. i'Vot stedi!te nevol!ja i bmarvite nedaa, da je

.s:re,a na ovom sveltu usLov]jena njeZii!nlim nestan!klom, da je i naj-;:SaJvrenija UJdlobnOist na sveitlu povezaJna s njemnim iei:ZilliUiem, da je na sv.etlu nekloliiko puta vi,e Zlla negoli radosti, a g,rolbova vie od d~ova, da nema postoj,a:nosti uiva!Iljima kao ni senc'i ro01j a ne-~ stane, da nema stail!no mooto boravka onome rooji prebiva na ovom svetu kalO ni goSI1lu-prrola2l!liilklu, da oo n:jegov p()etaik k1ue i dvo-l'IOVi, a k1raj tmine raika i gflolborva, pa da j e palmeta:n, a ne flalselj an

cO!llalj kiOij.i o ovom svetu ra:zmi.llja trezvenlo i raiSU.iUije o njemu bl[-staJVim umom, kodi ga ruje UJZeo za SV'oje mesto u2Jivan:ja, kJ()ji zna d!a onome to j e laiirlo nema opstanika i koji pod:robnJO !la7Jllld.!l!ja o

reima A!l[aha, mJi!l!OSitllivog vladara: Dolbfio lmje indlte za sebe rma-;pred, naiete ga da je i kod A!Ua:ha di01bro, i jo vee po na@I'aid!i2 i o reima koje se navode da ih je rekao i!Stiniti i odaibra:ni VeiSIIliik: (MUih!aJmmeid) - A!l:laJh ga blaJgOIS-liOIVIio i spasa:o, i njegove esti'te po-tode dogod se bUJd:u smenj1vail!i dani i noi i d!olamHi jedni posJ.e dllUlg'oga tmina i svetJlio, sve do dana 00iv1jenja i k01na1IIle odlrulke: K!aid ovek umre, prestaje njegov10 stka:!Il.je ['Sevapa] o!Silrn od troje: ~eshltog deteta ikoje mo-li za njega, nauike s kojom se ko~iste drugi i trajne milostinje za ikoju e mu nagrada stii, a to je va:kuf -td:dbrotvor] je zaJei1eo da se i on UIVII'ISti meu one iJja se dobra dela nee preik:i:nJui1Ji, da se na orvtom svetlu DpSkribi .za onaj svet, da na ovom svetlu poradi za onaj i da se potJrudi da uradi ono od ega

e sevap i nalgra:da potradaJti ikada nJjemu doe s'U!dnj1i a!S i prekine mill se ivolt.

t U teksltu Siniinu l-miHati wa a-din.

2 Qur'i'in, LXXIII, odlomak 31. .ajeta. Ovde je sastavlja ili pisar

:l*

uz re .il ubacio Jl.,.; koja ne po-stoji u samom ajetu.

36 Hasan Kalei

[Dobmtvor] j e za bo,ju lju1bav i nadajui se bojoj naklonostL podigao i sag1raldlio u centru zatienog Ohniida mnatuu za!Viju i lk.olru

~a IlliUJSliir:rna~u si['oad i pobone siromahe, katkve nijedan gradi-tel

Jedna arapska vakufnama iz Ohrida iz 1491. g. 37 -------

od nje do~ njive J,o,vana, a od ove ide i protee se do vodeninog po-tolka kJoij[ dol~'i iz doline sela na~zvanog Buani;13 odaitle ide uporedo

,.sa kori'tom p01tJolka i ,stie do pi01pove njli!Ve; od ove ide i stie do jilV-. nog pulta kolji vodi u sel'o naztV~anv Zelrrica, 14 od pom enu tag puta do njtive Dm1ka Todora, a oda!tle tde i stie dio drveta nazvanog na

tJun~om kaba pe]in, (?) 15 a od n!jega dio njive Belra, a od nje do njive Nikole Braje; ad ove do njtive Do'Iliska/6 a od ove do nj'i.ve on Bra

38 Hasan Kalei

Sa istone sbrane: od navedene bate 1de i stie do mesta koje se na tJuTiskom ~01ve Vel-jan Ge

Jedn.a arapska vakufnama iz Ohrida iz 1491. g. 39 ------- ----------- ------

Y~ porne!nlurtlog goopOdlina dohrolJv!ora, i to ne pootolji nilta sikri-V.eino u vezi sa n!jim'a;- -- _.I e eo svoj vilnograd koj li se n~lazi na _mestu naztVamom Callro-~ina,34 ije j e gran1ce suvino opilsitVWti, zato to j e poznat u SVIOm mestu po irn-etnu pometniUJ1Jog dobrtolt'VIOI!'a; ' : I esl:o StVOije prawno i netnasffijeno zemljite kloje se na!lazi na j!UJ1moj strani pornetnultog za11ie!IJ!Og [grada] koje se moe sej.a:tJi i orati, sa svim po1joprti'VIred!nim pomaga1im:a, govedima, volovima, pliutgovima, k:lolima i svim to mu pz;lpada. Odirewan'je g~anli,ca je su'Vin' za~o to je ono d01bro poznato.

_ i I ceo han kiQiji se nail~ u :zJatJienom kararverju35 koji pripada ponienU!tOIIIl dldbr011:Moll11i sa duanima lro}i su ffi!U pl'iipojeni. Njihorve je granice su~no opi!SirV:'ati, j er su pcmnati u namdlu.

- I celO svoj l"ilbnjaik na telruoj reci gde se lorvi r~ba koji se na-1arm ispod na,vedetnag Za!tienog [gtt-ada] na reci manoj VO'Sika. 36 Na-vedetnli dJ(jb!rl0'1lvor ga .je utva!kluif~o za kolovanje dece, muiS1iman!Ske .swadi i dobnih ljudi. Od g101dlir:ndih prihoda rilbnijaka odredio je

uitelju d!nevnto popm dih'lhema kovane monete k(jj'B je u opticaju u naa:'loldiu, a zameruikiu po jedan dlilrlhem, a!kio to bude d!ovoljn~ od prtiJhoda [l'li.iblnlja!ka]. A aJkJo ne, onda iJz pnihooa vaJkufa navedene za--vilje: smanj:ie se propi~Sani rashodli, pa e se taiko dobiiV111a svota. ra!Spodeld!ti prema odire111im i urtJvtrenim delovima i ude]ima uz manja ili vea odisit:Juip8!1l'ja.

GotSPodiln oblrotvroll' je uvalkruf;io kao va1jan i na eri!jatu za-snovan vaktuf, kao iZII"ii to zavetilin:j e koj e treba urvaiti :i kao vredno i zadovtdljarvatj!Ue darovan,je - ~Uah ga vl'IStom rei u svaikoj pri-lici uinio nepoilmlelbivim! - srve to je narvedeno u vezi sa ooa dva sela: to se uizlima od J;l!jHrovi!h s1Jan0V'I11iika sa StVim to pripada Old

na!~oj einih pdholda: dliz e, harrua i dru1g~h erij rutskih i od drave propi'Saiillih dalbina; SIVe to je navedeno, a He se mlinova, duatna, rilbn;Taika, haiii.a, vmograida i nelkretnina u oikv;irru sVii!h njihovih gra-nica, pr81V'B, puteva, sporedn!ih prostoll"ija, onoga to im pripada, to im je dioda:to illi dlopmano, sa brdima, dol,iJnama, njivama, pan:jacima, ullicama i svim daaJma }MQ da ulaze u njih ili i:zlaze, i svim do-da!tnim pravima biJ.a ona spomenuta orvde ili ne, kak!o je to de1tailijno naved111o i napisano, ob1anj111o i i:zliOetno u pogledu p~opisanih raJShoda u Knjlizi ra!SpOdele i posta!V'ljenja lmja je sasta:vtljena i na-p]Jsana poole n:jegorve plemenite Slllll''ti, tj. po11nenu:tog u~enog dobro1iv:OI!'a - Aihla!h uthnlio srveltHIIn njegOIV gro!b! - povi'lllja\Valj!Ui se i sledeli UZ!V'iJ111o piJsmo koje je dolo neznai1Jn01lll muli, kadiji koji se pot1Jpi1sao gore na OVlOj i!Sprav!i - uwi

40 Hasan Kalei

enih ocHtin~ka, onaj koji sprovodi iJslarn!ske presude i koji u osman-sk,~m poikiraj'inama staVlJa ilstinu na njezilno mesto, prarvedini Sl.lldllija u osmwruslkdj pobedlonosnoj vojtsci - A:llah dao da se dbraJWVani kortilste rrjegwim dlug'lm ivotom i da se odstraJne nepmja1Jn01s1Ji tz njegovog selditta u dvor u kome oib.i!tuj e najrvei Sru1taln i najrpo-

tovatn~ji haJn, Stu1Jtatn sin SuJJtaJna, B aj azid srn Mehmeda H aJna -neka .Ml:aih umi vetnim n'jegOV1o carr!St\no i pdkate svetOVlima dokaz Us'voga oplstojaJtnja]! - i poto je do.1Jo alsno pismo od njegove (Ka-zaiskerwe) uzvi'ene elkseilencije i n:jegbve UIZvrene straJne da se sa-starvli ova navedena ratspodela na nain kaiko je nareeno i kodi miOe

nat'i svako kto j e bude traio. Za!tim je pomenuti gospodilln dobrotvor - neka ga Allah na-

gmdi za njegova dobra dela! - bUdui zdravog tela, sav:r\ene pa-meti, kada su n!jegoyi gQIVIotrni potStuprci punovami, posta!Viio kao uslov da ratspo1wgwnje pomenutim vaikufima Wde u njegovftm ru-kama doik mu sikUIPocooa dlua bude sard:mg n!jeg10V1og tela: da 01t1 ralspiolaJe vaikiufrskim pri'hodima kaiko eli i hoe. A kalda zae SIU!Ilce nj egovo1g rifVIota i spiU!sti mu se smrit na glennu onda [neka bude u

ruka~ma] sraVlruog meu najhaljrma, mlwdog ovelka po rmenu Beiha-di

Jedna arapska vakufnama iz Ohrida iz 1491. g. 41 -------

zove datna pirr'inc,37 a da opravlka pomenutih val~ufa, ufkn]tko je to potrebno, bude t>: OlnJOg io pretekne od pomenUitih prihoda preko

. odrr-eeni>h ~rashoda], uvedenih u [Kn'jiz:i] ra!Sipodele n8Q)ilsane na OISinOJV!U zaJ]JiovEisti Sulrtana - neka se povea njegova pobeda! Alko ne polstoji virak, iH virak ne bu:de dovoljan, onda neika se smanje

. pomen'Uiti r'alshodli, koHiko j e potrebno, i neka se utroi za opraJViku, taiko da ne 01starne nilkwka'v nedoota

42 Hasan Kalei

sa pitanjem mzilanja [pravniika-teorl,oga], .o i1s:pravn01s1Ji O'V'og vaikufa: i o njegovo:j neopoz:irvos:ti i po1U'Zldainos1Ji njegovih uslo,va u p~jedinosti i u celini i reg1strovao ga kao vakuf legalizovan na erijatu~ J to su posvedOC:ili svedoenjem koje se ima uv~aavati, pravednf svedoci meu poverljivim i pobonim, ljudi meu vernicima mono-teistima rna koje se moe osloniti.

Pa sve ono 1Jo je ,i,z:loen'o, olbjarnjeno, pomenuto, odreeno, na~:pvsano, za:beleelll'o, zavedeno i otd:!Jueno - :postaLo je ils:pravan. v3ikluf, na erija:1m zatsnovaJn i legaliizovan i zavetatnje ja:sno, savr-t:no, li!jli se uslovi ne mogu prr;omenH1i ni:ti odredbe iZJmenW. I ni-kome ko veruj e u Allaha, njegove anele, njegove svete lmti1ilge, njeg,ove potSlaniJke i sudnji dan, Mo on valivja ili nrus,Leldn:iik, kadija: ili suLtan, ca,r, vezk illi sudija, nije d.ozvoljooo da pmmeni orvaJj va-kuf, da ga irzmenii, rm1ti ili ulkiine u odnosu na njegoVIU na:pi1sanu: fortmu i utstaJlij eni ohlilk. A lm ne1Jo :preduzme da ga :promenri i iz-metnJi, uniti i ukine, oll1!da od njega Alilah nee pi'1i!mJi1ti nE~ta, ve:

e ga :pri!kljuilt\i on1ima koji su :po svoj'i.Jm de1ilma izgubl!jeni, ornima ~ji je tlrtud uza11Ju1dno :pmpao na ovom svetu i kojri zaJslu!uju na'jnie mefS!to na onom srvetu.

A ko se zaloi da va1k1uf tee onako katko je objrunjooo i da. se s:p:r1orv1odti kako je odreeno, onda e mu nagradu dalili Allah koji j e blagoiSJiovetn i uz!Vl,e:n. On nee Uisik!mili:ti na:gra:du onome ko ini dobra de[a. A ko ga izmeni naik!on to je [ovo] uo, onda g:reh pada

:na one koji ga men:jaij1u. Bog sve ouje i on je svezmajuri. Sarainje1rra pre1suda, po:s\Veldioenje, potvrda i detar1jno saJsta:v-

1jaJnje i piiSanje poslednjih dana velian,stvenog mlseca abana go- d~ne oiSam st01t'irna devedeset e1steY

POISvedoili su o otnome to je u njemu (doikume1ntu): Na mula emsudin, sin Ham1dud!inov, kadija u Ohridru Na mula Nuruldin, b1vi42 kadi:ja u Ohridu Na mula Nime1tUlah clebi, slin ej.ha Ak Bika kadija u KTuji

(A:k

JedllJ8J arapska vakufnama iz Ohrida iz 1491. g. --------------------------------------

ZUSAMMENFASSUNG

EIN ARABISCHER STIFTUNGSBRIEF AUS OHRID AUS DEM JAHRE 1491

_ . In den Handen der Nachf.olger des Mutawalli der Stiftung: (waqf) von SinCllr1 Celebi aus Ohr:id befindet sich eine Abschrift des: Stiftungs:brJefes (waqfiya) von Jwsuf Celebli, legaHsiert im Scheriat--gericht in der Zeit vom 29. 6. bis 8. 7. 1491. Dieser Stiftungsbrief, der das Thema dieser Arbe,it ist, gehort zu den altesten Stlftungs-brlefen unseres Landes in ambischer Sprache. Im Anfang spricht der Verfasser uber die Personlichk,eit des Stiftel'ls, in der Annahme, daiSS dieser Jusuf Celebi, Bruder von Sinan Celebi, list, uber den. Dr. Fehim Bajralktarevi in seilner Arbeit Turski spomenici u Ohridu (Tu:rlkische Denkmaler in Ohnid - Prilozli za Orijentalnu filologliju,. V, 1954-55), ge,schrieben hat, oder dass es sich um die gleiche Per-sonlichlkeit handelt .. In der Arbeit 1ist eline Reihe von Elementen angefuhrt, die fur diese These sprechen. Der erwahnte Jusuf Celebi hat il1. Ohrid eine Zaw~ya ui!1Jd eline Schule erba:uen la:ssen. Fur den Unterhalt der Schule und der Zawiya und fiir das Bestreiten der fiir den normalen Betrieb dieser Objekte not1gen KO!Siten, hat der Stifter folgendes bestimmt: zwei Dorfer im Bez;irk Struga mit allem EinJkommen, 6 Warssermuhlen, 16 VerkaufsHiden in Ohrid, einen. Weinbevg, einem leerern Bauplatz in der Nahe von Ohrid, einen Ham und einen Fischteich.

Weiter spricht der Verrfasser uber die Schrift dieses Doiku--mentes U!nd er fiihrt ein:tge seiner Mevkmale und Mangel an. Wie der Verfa:sser feststellt, gibt es in der Abschrift einige Fehler, und zwar im Gehi'auch des Arbikels und 'in der Kongruenz von Haupt-und Zahlwort, was auch Fehler der Abschreiber seirn kon:nen. Der V erfasser halt rsich dann bei der Frage auf, warum die altesten bei urrs entstandenen Stiftungsdolkumente in arabischer und nicht in turk1scher Sprache abgefasst sind. Seiner Ansicht nach sind nicht. nur diese Dokumente in arablischer Sprache geschrieben, sonlder:n auch die altesten In:schriften bei uns und rin der Turkeli. Es scheint, dass die Turken den Gebrauch der arabischen Sprache, wenigstens bei dieser Art VIQIIl Dokumenten, von den Seldjulken ubernommen ha~hen. Die altisten Stiftun:gsbriefe aus der Zeit der Seldjuiken sind in araiJ:),ischer Sprache. Ausrse11dem spielte auch das religiose Momernt eine gewisse Rolle. Es wurde namlich arngenommen, dass es zweclk-massiger ist erne Inschrift auf der Moschee oder Medresse, einen Stiftll!ngsbrief oder em religioses Dolkument in arabischer Sprache" abzufa:ssen. "Ubr1gens bestanden fur diese Art von Dolkumenten auch bestimmte Vorbilder.

Auf die Analyse der aralbischen Spmche im Dokument selbst iibergehend, hebt der Verfasser hervor, dass hier alle sprachlliehen und stilistischen lemente enthalten smd, die sich auch in ahnlichen Dokumenten bei uns bef.inden. Besondere Ahnlichkeit besteht mit; dem Stiftungsbrief von Cau Beg aUJS Bitolj (s. Dr. Hasan Kaiei,.

-44 Hasan Kalei

Najstarija vakufnama u Jugoslaviji (Der alteste Stiftungshrief in Jugoslawien) - Prilozi za Orijentalnu filologiju, sv. X-XI, 1960-61, S. 55-74). Hier fimien wir alle Eigenrschaften, welche dlie ara-btsche Sprache 'dieses Zeitraumes auszeichineten, die eigentlich die

, Sprache der arablischen Gesellschaft und Wissenschaft rim derr Zeit derren Delkadenz ist. Als solche untersche1det sich die Sprache in diesen altesten arabischen Doikumenten in Jugoslawien i.iberhaupt

. ndcht von der Sprache i.tn arabischen Landem. Jedoch, die Ausdrucik-weise, der Gebrauch von gereimter PVosa (Sag'), zahkeiche Syno-nyme, der rhetorische Stil und ahnliches, sprechen fiir ein hohes Bildungsnivearu der Men,schen, die diese Dokumente abgefasst h~:Vben, und von deren aus:gezeichneten Kenntnissen der araibisch.en Sprache.

Ferner hat der Verfasser verrsucht, zum enstenmal die Elemente der Diplomatik des Sttftungsfbrriefes zu besttmmen und das am Bel-.spiel dieses von Jusuf Celebi. Der Stiftungsibrief beginnt mit eine1r kurzen Invokation. Darauf folgt eine tangere Invokation (tamgld,

tal).mld), die wir nahe:zJu regelmassig bei allen Sttiftungsbriefen vor-frnden. Hier haben wrr den Fall, da:ss die lang.ere Invokation VOr der Beglaubigun1g des Kadi steht, obwohl es umgekehrt i.ibl,ich ist, dass dve Beglaub'i.gung des Kadi am Anfang des Doikru:mentes gesetzt wi:rd. Es soll uns nicht wundern, dass wir hier nur eine Beglaubigung haben, denn es handelt 'sich hier um Stiftungen, die nur in cinem Kadiluk waren. Die i.i!bri1gen Elemente der Diplomatik folgen nach

,dem schon ublichen Vorbild, das wir rregelmassig in den Stti.ftungs-. hriefen finden: expositio ode

ADEM HANDIC

POSTANAK I RAZVITAK BIJELJINE U XVI VIJEKU

Prilog istoriji naselja i islamizacije u sjeveroistonoj Bosni

Pitanje postanka d. !razvitka gradskih naselja, tj. tv:ra,vsikih podgrada i otvorenih gradskih na~se~j a u Bosni zbog nedostatka iz-vora Illi.je do sada posebno obvaivano. Glavni izvori za to pita~nje jesu,. kaiko je poonato, twski karta~s,tarski popiJsi nath zema,lja od XV do XVII vijelka 1koji 1se nalaJZe u i:stanJbul1slkom arhivu. Iako su naJim. nauni'cima, pozna~vaoiCima tur!Skog erziika ti izvori otprije neik~oE!ko godina !Uiglavnom dos1tupni, nije na tom osobito vanom pitanju nae istorije oo1Jva:ren nikakav ozbHjn~ji po,1Jhvat iZimimaJjui 1samo ne-kolilko p01jeid.ina~tnih raJdoiVa. Zbog toga i skro'ma

.:46 Adem Handi ----~----------------- ------------

Kao izvori sluili su mi turski pOipisni defteri, i to: l. Sumarni defter zvornikOig sandalka, naiStao oko 1516 .

.;godi:ne.1 2. J?opi'S vlaha u 'ZJVOtrnlikom san:dalku, nastao oiko 1528. ~odi:ne.2

3. SumaJmi spahijski defter iJstog sam.daka iz 1533. godine. 4. Deta1ljni spahi:jski defter iJstog sam.dalka iz 1'548. godilne.4 5. SU!lnarni spahi~ISki def,ter istog sandaka, naJstao oko 1570. :zgod.ne. 5 ,

6. Sumarni spahijski defter istog sandaka, nasta'O oko 1585. ;godine.6

7. Detam.ji spahiijrski defter :iJstog sa~ndaika iz 1600-1604. go-lidine,7 i

8. Sumarni dedlter sp01menu1iog sand:a!ka, tj. mudmel spome-:nutog detaljnog deftera iJZ 1600-1604. 'Fine sa mnogim margi.nal-;;nim zalbilLj erkama iJZ kaJsnijeg vremena.

I

Bijeljmu, odnosno bijeljinslko podruje, prvi puta spormnJe 'turski izvor, Neri, 1437/8, godine povodom a:kc_ije aikindija u t'O!IIl

kraju~sa Zatim d!ulbrovaki izvor iz 1446. godine navodi kako je u :Bijeljmi hio opljakan jedan dulbrovaiki trgovac.9 Jo ranije tu je

~postojao franjevaiki SJaJiriostan koji je pripada6 mavanskoj kustodiji. :Spominje ga porpis bosanskih lkustodija B. Pi:za:nSkog, !koji je nastao prije 1378. god:itne.1o Prema tome, Bijeljina je. u predtursko dqlba bila ::zasebna tirpa, a njeno sjedite je bilo, svalkako, tu gdje se nalazila crtkva, odnosno samostan. Kroz tu :uipu prolazio je put koji je vodio iz

~Podll'linja, tj. preko Srelbrenitce, KuilaJta, Zvornika, Teoaka i B:iJjeljine prema Mitrovi!Ci i Iloku. U Bijeljini rse saJstajao s tim glaJVD.im putom i pult koji je vodio Oid :rti:jeke Bosne, tj. Dobojgrada d,olinom Spree, ~-zaJtim preko SieJbrenika i Soli. 11 .

Opend!to se. uzilma. da su 'Pu!rci. to .podruje definiti'Wlo zapo-$jeli 1512. god:itne kada su osvojili tvrave Teoak i Srebrenik, od-:no.Sno padom srebrenike banovine. Meutim, iz najranijih turskih iz-evora prodzila2!i da padom ~arnog Srebrenika ii susjednog Teoab. nisu

1 listaltlbUl, Ba~baikanliik Ar~ivd, "Tapu deDter ~dalje ci&am lm-ati-.:com: BBA, TD), No 171.

2 B;BA, TD, No 405. 3 BBA, TD, No 173. 4 BBA, "!!D, No 260. 5 BBA, TD, No 393. 6 BBA, TD, No 655. 7 BBA, TD, No 743; ~opdja istog ~tde:litera sa mriogim marginalnun bi-Jlje'kama nalazi se u Anik!lll'i, Tapu -ve .K~dastro ~dalje kraticom TK)

'1l'D, No 23. s TK, TD, No 346.

sa Ne~ri: Kit&lb-i Ci.han-Jliima II, Ankara 1957, s. 626, 627.

o M. Dtni, Za istoriju ll'Udarrstva u sredinjevjekov:noj. Srbilji i Bosni, I, SAN, 1955, 37.

111 J. Jeleni, Kultura i bosa!IlSki franJevci, I, S!lll'ajevo 1912, . 37.

u K. Jireek, Die Ham!de1sstrnssen und Begwel'lke von Serbien und Bo-sniem. waremd des MittelaLters, Prag

' 1879; M. Vego, Htstori;jSika karta srednjwj,ekov:ne bosaJIJ.Sike drave, Sarajevo 1957.

Postanak i razvitak Bijelj.ine u XVI vijeku 47

:istovremeno potpali pod turs~u vlast i drugi gradovi i naseljena mjesta te banovine nego je sjeverno podruje do Save palo neto ka-.snije. Do dooas nije pmnaen ni jedan siguran izvor koji govori o tome Ikada j e Porsa:virna, ,1Jj. prootrarno podruje izmeu rij eika Drine, Boone i Save, sj evemo od Srehrelrlri!ka i Teoatka potpalo pod turiSku vlatSt. To se dogoldHo, narjvjerovattnije, tek 1521. godine, priliikom pada Beograda i apca i ope tulrislke o[anzive preko Save. U narjra-mi:jem dooaJd poznatom rpopisu zvorrrni.ko.g sandaka koji je natSrtao, naljrvtjevwatniije, 1516. godine nije p01pi'sana sjeverna rpoilwina zvor-

ind!Jkog ISaindiaika, tj. podruija IS liljeve i s deiSne strane Drine sje-verno od lirnije Zvortniika izuzima:juci rsamo na!hije Gornju i Donju 'Tu!z'lu Ikoje ISU w rpopilsooe i za koje se sigurno zrna da su bile u tUJmkoj vJa.sti prije mjetSeca jiUilla 1515. god1ne.12 Prema tome, ta po-druoja u rto 'VTioeme ni!su ni rbi'la u turrskoj vlatsti, jer bi inare u rtome popirsu ibHa rpop.iJsana. Po osvnojenju tvrave Teoaka i Sreibrreniika ''Jiu:mi niau uope iili dalje na sjever. tavire, oni u vrijeme toga popirsa nirsu drlali ni nahije TeOIaik i Srebrenik nego su u tim tvr-

at:vama Ikao svuda :na granici drali samo pOISaide rsarstarvljene od _groo~a1ra - ulufe~ija {marrto'losi, azatpi, fariiSi) kao pred:strau prema Savi. Ka:o najiSJjevernije podruje na toj strani drali su samo .dvije trulzlanske nahiae koje su sa .sjevemilstoka i sjevemzarpada bile

:za~tiene spomenutim tvravama. Sjeverrno, sve do Save, u tome :meuwemenu 'bila je to nLija zemilija koju su turske alkindije stalno :u:znemirivale svojim rekorn.gnorscLratnjem i stvarale pooiku i stravu. Nema tsumnje u to da je u tome V'rementu djelo to podruje i opu-stjelo.

Turc1i su, daikle, derfiniJtilvno zarposjerli Porsavlje i uvr,stili svoju. vlarst tek kada su pOIStali gosrpordarri i li!jeve o'bale Save. Oni su tu kao i na drugim stranama zadrarli srednjovjekovnu pod j el u na .upe, ::n

48 Adem Handi

kad nazivani po danu kojim je odrWan pazar (Cetv.rtkOIVite, Pet--kovilte), 'jasno je da se trg bijeljilll.ske upe nazivao Cewrtkdvite. Istoimeni ;1Jrtg pO!Stojao je i u bOISaniSkom sandaku {dananji Kladanj)' .za razlilku od ov:og u zvornitkom.15 To je ubjedljilvije tim vile to se bijeljiruko Cetvr~O'V'i!te nalazilo U!Pl'avo na sp()menutom glaiV\nom putu prema Mitmvi:ci. Prema tome, sjooate tur1ske nahilje teri>to- rij aLno i po namvu podudaralo se sa starrim ,1Jrtgom .

. Normalno i logitno bi b~[o da se centralno naselje srednj.o--vjelkovne 'bijeoljinske upe nazilvalo Bijeljina. Ono 1se po samom pa-zarnom danu moglo ujedno n~ivati jo i Cetvvtki()IV'tte. Sobznoom; na .spomenuto beZNlae .u tom pod:rUIju i:zm,eu 1512. i 1521. godine-vrlo je Vjerovatno da je to nas~lje bilo sasvim 'Ullli>teno. Od tada. pa do popisa 12:1533. godine mogao je da preovlada naiZiv Cetvrt--kwite po pazamorn danu koji se nije mijenjao. Samo n8J!3elje, me--

utim, promijenilo se, jer je b~lo saiS,vim povueno, a utemeljeno--je novo IIliU!slirn.anLsko naselje, mogue rteritorijalno i pomjereno od. ranijeg, kao sjedite biljelji.Jn.Lslke naihije. TaJko se jedino moe oibja-sn:iti LZato se u pwim i kasn~jim turskim popisima toga podruja. ne spominje nasel!je Bijeljina, alko se uope ranije centralno naiSelje-taiko naz1va!lo, nego je zaib.Hjeeno samo Cewrtkovite kao sjeditec nalhije.

Pored sve logi!nosti gornje pre1Jpoistav:ke moramo svalkalko da.tL velilku prednost podacima ikoje nam pruaju tur1ski popilsn:i derftel'li, tj. da se centralno nase:Je turske nalhije, kao i srednjOVIjemovne wpe u 'VIl'ijelme tll!rfSikog 'OSV'Ojenja n~ivalo samo Cetvrtkwite. Ovo je-o tllbje!dljilvije 1tim prije to- ISlU tUJrSiki popilsivai st:rdlktno paLZili da se naLZi.v jednog mjesta tano U!bHjei, pa alko je jedno mjesto ibilo po- znato pod dva naziva, Ubi,ljeena 1su :Obadva, a katkada i tri. 'Ilo se-jaJSno v~di dz tpri'loeniih taJbela u ovom radu, .gdfje .je jedna etvtvtina. sela u ovoj na:hiji zalbi1jeena pod dva, pa i tri naziva, dok je kod. dva sela 111!01ljiva i modi!filkacija nazirva naiStala u periodu od sredine do kralja XVI vi'j~a (Popovi d Gurnjevac). Prema tome, bilo bi udnozato i sjedi'te same nalhije, CeWrtftrovite nije tako zaibiljeeno (Bi- jeljina ili etvll1Jkovilte, odnOISII1o obratno), alko je ono bilo poznat i 1pod na!lZivom Biljeljina.

Da hl lSe u samom etvrtkovi.!tu nalazio i spomenuti samostan i kada je nestao? Da ibismo to piltanje raiSvijetlili, potrelbno je da

kriti:iki >razmotrimo izvorre. Kako je :reeno, franjevaki samootan u B:iij-~11ini prv:i put 1spomiDJje popi!LS kustodltja botsanslke v~all'ije od B. Pi:zanskog, nastao prije 1378. godine. Tu se izmeu osam samostana_ u mavanlslkoj kustodilji 1spominje sam01stan u Bijeljini (BibHma). Meu mm iSalffiOIStanima spomeniU!t 1je jo i samostan Svete Mal'li;je-u PoljU (S. -Mariae in Campo).16 Jeleni, koji donosi ovaj popiLs old Eu:bela17 ne objanjWa gdje se nalaLZio ovaj posljednji samolstan. U :zmatno ka:snijem satuvan-om popisu istih kustodija iz 1514. godine, ..

14 TK, TD, No 23, fo 322-325. t5 BBA, TD, No 18; N. FliliJpovi,

Pogled na osmanski feUidaJ.izam, GodLnjak IstOl'ij>Sikog drutva Bo-sne i Hercegovine, IV, Sarajevo

1952, 139. 16 J.eleni, isto. 17 Euibel, P~ov1nciale oroLn.i.s Frart-

rurn Milnorurn, str. 75-76.

Postanak i razvitak Bijeljine u XVI vijeku 49

koji d01nasi D. Mandr, 'spominje se ponovo 'Samostam S. Mariae Campamiae.18 Tu nema vie spomena o onom sam01stanu u Bilje-ljini (Bilblina). Mandi:, meutim, za ovaj ;samostan S. Mariae Cam-paniae rh S. Ma,riae in Campo kae da se nalaJZro lwd Bijeljine/9

:ne navodei pri tom izvore, oito, iznosei svoje vlastito miljenje. To Mandi,evu stanovite :preUJZeli su i drugi. 20 Prema tome, izgle-dalo bi da se u Bijeljini (tj. :bijeljinsikoj upi) nalazila nekada dva franjevaiika samo1stana. Obadva, dakle, spominje popi1s Pizanskog, dok u popiJsu j:z 1514. godine spominje se .samo onaj S. Malriae Cam-paniae. Kr. Draganovi, ialko je u citiranom djelu, prilogu u:z svoju hlstorilj!sko~istatilstiillu karr-tu prihva~tio tuma1enje Moodi~evo, ipaik na karti nije upisao u Bijeljini dva samastana nego sa:mo jedan, orzna-

Ako se samostan S. Mariae Campaniae nalazro kod BriJjel'j,ine, i a:ko se 1spominje jo 1514. godine, odnosno neposredno pred dola--zak 'I1uraJka, t:reba-lo bi da ga spominju i pi"Vi turski popilsi, meutim, tunslki izvori bije[ljinski salmos)Y:. ->}S" J.~\ j _.ral};\_~,~~) ->x~ ..)J_;)f=J._~\

Mezra erkve Sv. Marije u blizini sela Bilog Potoka u ikorajskoj nlahiji. To su zemljita koj1ma raspolau ne 1samo stanovnici sela Brilo.g Potolka nego i redovnici (sveenici). Umjesto uura od itar'ioa plaaju

120 ak-i. Selite crkve sv. Marije u blizini 1sela Bilog Potoka u 1s D. Mandi, Hercegovaki spo-

menici franjevaokog reda iz turskog doba, sv. I, 1463-1699, Mostar 1934, str. 10.

19 Mandi, isto, str. ll. 2o M. Vego, Naselja bosanske sred-

, njevjekovne drave, Sairajevo 1957, ll; Kr. Dra.ga:novi, Katolika cr

50 Adem Handi

korajskoj nahiji spominje se i prije 15 godi.na; tj. 1533. godine m sastavu jednog veeg timara od 5.019 aki, a spahijski prihod sae. crkvenqg zemljita iznosio je 109 alki.23

Selo Bili Potok darras, istina, ne postoji, ali postoji potok Bi-jela Hi Bijela Rijeka koji pvotie pOimraJj samog Koraja s njegove; ]stone .strane. U dolini tog potolka kod Koraja pOIStojalo je, aigumo,. i selo Biii Potok, u ijo se bl~i nalaJziJla ovkva, odnOIS'Ilo samostan Sv. MaJrije. S o'OOirom na geog.ratflSki poloaj sela, tj. da se nala~ zilo u dolini portoka Bijele mogla je s pravom spomenuta crkva: bitii

ozna'ena U polju. I, zaista, na istonoj strani Koraja uz samu cestu _pootoji malo UiZVi!enJje trzv. cvkvite, a do rbog CTikiVita i lo--kalitet Vail'OI, porznato kao jedno od najznaJajn:iJjih neolt1lstkih na-selja u sjevemoj BOisni.24 !isto taiko ouvala se u tom kraJju tradidjao da se u istiJnu tu nekad na'lazila onkva, kao i vaJro, te da j e Kma nekada bio zn.aajn:ilji od Bijeljine i B~kog.24a O sta:J:'IOISti i nekaJda-njem maa~u Koraja govore i staJra grobLja :sa stecima (mramo--rima), sa kojih SIU i neki natpi!si objavljeni.25 Navodno, na gom.jem. zaJbralll!slkom groiblu postojala je do 1901. godine i ~rtpeza (menza): iz korajsike cirlkve, tj. kamena ploa ISa udu b lj enjem u sredini za .. polsveenu vodiu.26 Znaaj Koraja irz predturskog doba potvruju do-nelde i prvi tu:mki popisi ovog podruja. Iz njih se vidi da je ko--rajski godinji sajam ibi!o znaJajan. za sve okolne nahije i u prv

Postanak i razvitak Bdjeljiille u XVI vijeku !U

pored ~ateooog srednj()Vjekovnog naselja, talro da bi staro h:riansko naselje postalo perif~i dio ikasalbe i dobivalo ime varo. Rjee su zasnivahi. nukleuse kasaba dalje od sred.njov,jelkovnih naselja. U najranijim turskim izvorima, popisnim de:fiterima., u Cetvrtkovitu,

meutim, :nema traga prvobitnom hrianskom naselju, to bi znailo da je Cetvrtkovite utemeljeno ikao nOIVO muslima:ru;~ko naselje. Plrema tome, staro hri~anSko tj. centra1Jno :naselje srednjovjekovne bije-ljinske upe trebalo bi traliti negdje dalje od Cetvrtkovita.

I.zvjesn:a topnnom.a.stika u dkolini danekle upuuje na :nekada-nji samostan. Naime, nazivi sela sjev;erodstono od dananje Bije-lj:iine: POipOIVi, Dvorovi, i Petrovo Polje do:neik'le :uk~ju da bi ne-kadanJi franjevaki samOiStan mogao biti na toj :strani, iatko sam poloaj tih sela o tome ne govori. Na:roi!to na to U!ka:zuju tUJrs.ki na!Zivi sela P01p0vi: POipOV'i ili Zvona Selite (Papazlall" nam-i mg ar IzvonaJ SEili.te). Kalko je ovo dolsad naj~J:anije pominjanje toga sela, ne moemo ~aJti da li se ono taiko nazivalo i u periodu prije dolaska TUTaika. Iz.vjeiSine OikolnOSiti gwore da je narziv Popovi nastao u pl"V'o vriijeme ;bui1Ske vlasti, kao omaika sela gdje .su neikaida poporvi bili. Nalime, alko je tu hlo spomenuti samOIStan i uni!ten Oiko 1512. godiin.e, do pootpj5a u kome se to selo p:t'IVi put spomfuje, tj. do 1548. godine, proteklo je 36 godina. U .tome meu'VIremenu to mjesto je moglo biti prOIZVaJno navilm imenom, POtpOVi. Karakteristina je i injenica to ISU sva druga sela OIVe naihiJje :u tur:skim potpilsima za-biljeena pod svojim pravim naJZivima, >tj. onaiko kako se u narodu nazi

52 Adem Handi

minje se 1634. godine u tuzlanskom sidilu.29 U kasnri_jim turskim iz~ vorima to mjesto se naJziva kao kaJSa~ba i ka~diluk Bijeljilna. Taiko je naziva i Evhja Ce,lehija, koji je kroz Bijeljinu proao 1664. go-dine.30

Cetvl'tlkorvite je 1533. godine bilo maleno selo. Brojalo je samo 13 muJslimanslkih kua, 7 mudePreda (samaca), jedn01g dundi1ju (votjno lice) i davalo fetuJdalni prihod od 800 aiki. 31 StaJno'V'Uitvo mu je, dakle, dotada u cjelini primilo islam ili je dolo ilslam1zirwno, dolk je stanovnitvo u ostala tri sela koja se te godine spominju u toj na:hiji (Mirlmvac, Cukujeviti i Grm Sel!ite) bilo hri,an'sko. To

nals~l:je se hrzo razvijalo. Ve 1548. godine imalo je 90 iskljrucilvo mUJslimanski:h kua sa 66 muderreda, ,te davalo feudalni pri!hod od 16.886 alk,i. 32 laJko je ve tada bilo d01bilo neke elemente palanke; :imalo je jo uv~jek i!skljuivo seotsku privredu, a stanorvnrtvo, iako mU!slimansko, bilo je raja herz povlwstica i .plaalo je Telsm-i ift. Naime, ve tada je CetVIrtkovi:,te moralo imati neiko U'tVIrende od palilsada, tj. bilo j e oprusano nekim zidom i opkopom kao to su

olbitno u to vrijeme bila utvrena 'sva mu:sHmanska nruselja gdje nije bilo tvratVe. To zakl'ju,ujem po tome to se tu ts

Fostanak i razvitak Bijelj,ine u XVI vijeku 53

han, jer se te godine 'Sipominje handija Husein, koji je u selu Gojsal Selitu imao zemlje i tlu zaveden kao poreski obveznik.37 . Sve do 1580. godine e1Jvrtkovite je imalo status sela, iako Je ve odavno postalo glavno i najznaajnije naselje u nahiji, do-biV!i v~ f,izionomi,ju kasa'be. Godinji sajam koji se dotle na pravo-slavnu GospojiJnu oldrava'Oy Koraju, na temelju carske zapovijedi preneiSen je i utemeljen u Cetvl'ltkovitu, jer je stanovnitvu te na-hije bi1o daleko da u vrijeme najveih poljski'h ra:dova ide na sadam u Koralj. Prihodi s tog sajma, kao i drugi feudalni prihodi u toj nah:iji pripadalli su zvornikom sandakJbegu.

Kada i na :koji narin je etvrtkovite postalo kasaba, govori nam slijedea zabrljeka u defteru iz 1600. godine koja glasi: '":-'->:l; ot .. ~ ot~\~~__;:. ;"l o:>;-;. --s};...ll_,l .:_,S'L ... };LL .. 0 ')_,l 0S'I_, o:>)_,s--":,. ;~.a.; )1_,,;:. ... 1, .J ..J .J:>_>; .:, ... G})~ ot:_,_>; .J .::1.:;--';!.J:> .J u-~l) .J .::1._,).11 '":-'.J);_,\ ~;;,l; o...t:~'.l .J o...t;ji:.\ ...l:;):> o...t_.k_ J~;b 0...t:) ot:_. -tlS:::::_,\ l.J\ o...t;;).J\ J_,~ ;...t:_) -t:;jJ::>-Jn ..:,~"~__,l: .. l->:.::>)::> e;' ;:'" JL. _,-:-'l.: .. -tlP."_, ),1\ Jl_,l -t.-0)\ '-:"".,...l, -tl=.~ 1..>-.A).J::> )~~:~_,)l) l; .:,...tl~\ --s}S'"...t~l c""n ..:...~';}_, J"'"-'" .:,\:t_,\ I~'":-'_>~)_>$'" '-:""""l:,. .J(;') o...t!...t:l_,\ j> f ot.11l:~ ..:.,.l\ ...t" olf)::> .:,_,~-:;-lJ\ ~:;,;.._:1_,\ ...t:~,. l-'1

54 Adem Handi

se uv1djelo da je opravdano i potrebno da spomenuto mjesto po-stane kasaba, izdata je carSka za:povd:jed od 20. dumada I 988 (2. VIII 1580), da se to mjesto ubiljei u defter kao kasaba i da se u njemu uspostavi parz.armi dan i godinji sajam. Isto ta1ko muslimani te ka:sabe, kao i u drugim ikaJSaibama, nee vie plaati raj~ke pri-stojbe, a plaa:e svome sandakibegu samo ka:znu za prelkraje, pri-stojbe priHkoin vjenanja i badi-

Postanak i razvitak Bijeljiln.e u XVI vijeku 55

:-va:nskom saobraaju, moralo se tu rano razviti i nekoliko specifinih :zamata vezatni;h za takvu st.an'i!cu, kao to su: samardije, kovai, pot-

Jdvai konja, obuari, krojai i drugi. Iako de~jni popis zvornikog :sandaka iz 1548. godine nije evidentirao niikakve zanatlije u Cetvrt-Jrovitu (koje je tada imalo 90 iskljuivo muslimanskih domova) vrlo je vjerovatno da su jo tada neki od tih zooata bili tu razvijeni. Tek .u sljedeem pomatom detaljnom popisu toga sood.aka d.z 1600. godine :navedena su imena sljede6ih zanatlija: kova Mehmed; dv-ojica dul-era: Sulejman i Pirija; trojica krojaa: Sulejmam., Alija i drugi Su-]ejmoo, te talbak (tavlja koa) AlijaY I u selu Gnn Selitu koje je :lealo na istom putu (dananja periferna mahala Bijeljine zv. Galac) :spominju se te godine dvojica zanatltija, obadvojici ime Ba1ija: jedan ~ova, a drugi samard.ija. 4'2

III ~ adminiiStratiVIIlom i sudskom pogledu, sve do sredine XVI

"Vijeka cijelo podruje ~vomirlkdg sanda'ka na desnoj >SJ1Jrani Drine, ;tj. podruje izmeu ,rijeka Drine i Boone sve do Save spadatlo je u nadlemost 1srebreni:lkog kadi/je. Osnutkom zv10mtokog kadilJuka, .-oko poliQIVdlne XVI videika, prilpalo je tome kadiluku itavo sjeverno

:podru:je toga sandaika i!Zmeu spomenutih vije'ka. Tako se od tada :bije1jin!Ska naJhija nalazila u juritsdiikciji momi:Okog kadije sve do 2. ;augusta 1580. godine, kada je osnovan btjeljinsiki kaldilruk. Tome !ka-

~di!luiku p11ipale ISU dSim ib1jeljilll1Ske jo nahije Teoak i Kora:j. Isto-tdobno je i godinji sajam prenesen i!Z Koraja u CetVJrtkovirte. Cetvrtkovistu, spominje ;,selo Bijeljina, sjedite istoimene nahije, klao i sela u toj nahiji: Tvrtkovac, Ponikve i Crkvi-te. U \Prvwm turskim po,pi's;ima od

56 Adem Handi&

spomenuta, jo: Tvr,tkovac, Gornja i Donja Ruhoti:na, Popovi ili Zvo-. na Selite, Ku:zovrllt, Tomaevac U bli;z,ilni 'Sela Kuzo!Vrata, Du-njevac r(Gunjevac), Oiba,r1ska, Trijenica, MaTetica, K:rwac ili .Goj-

. sa!l SeU1te ili Vrrlja:ka, Brodac, Obrorva ili Obrovac i Crnjelovo.4~ To je uope i najraniji spomen nahro1jenrh sela. Sva ta sela srpo-m1nlju se :i kasnije u svima spomenutim porpirsima. KaJm nam de- ta:ljni defteri pruaju iscrpne podatke o bwju stanOIVllitva, konfe- sionalnoj priipadno1sti i pri'vredi gornje podatke o ;svima selima u toj' naihiji iznio sam, radi ikonoi!llnoiSti i preglednosti, tabelarmo. Poto, postoje samo dva tllkva de:fitera zvOII'ni!kog sandaJka, i to iz 1548. i 1600-1604. godine, to sam u dvije taJbele prtkazao stanje nahije iz tih godina.

Veina trh sela postoje i danaJs, dok se za druga moglo, u:glav- nom, Ultv:rlditi gdje su se nalazila. Nekada!nje selo Toma:evac na-Iazd:lo se, kako je u 'samom izvoru ilstllknuto, u blizini KU!zovrata,45 ' lwje se, opet, na!lllzilo na periferiji dana!nje Bijeljilne. Selo Dunje-vac (tako u popiiSu iz 1548) 'spominje se 1600. godine pod nazivom Gnnjwac,46 ka!ko se danlls naziva zaselak sela Amajlije, koje se ina:e u to vrijeme ne spominje. Selo Gvm Selirte je, bez sumnje, danaJnji Grm na podruju Bijeljine, u mahal,i Gala'c. Mare,tica je,. po svoj priUci, dana,nji Mari,,i ili Ma,ri maJhala, zasela!k sela Bat-

kovi

Postanak i razvitak Bijeljine u XVI vijeku

te, :kao to su obino bile drwge tvrave. Nastala je odmah na:kon. to su TUrci zavladali doonom olbalOiiD Save. Imala je malenu po- sadu od 12 stalnih mlJSltaihfiza iji 1su se timari tolrom XVI vijeka nalazili u okolnim nahijama O!sim bije~lj'inske, jer je ona, ka!ko je ve

reeno, u tome vij eiku predtstavlj a:la hars zvomiko1g sandaikbe1ga. Te-NASELJA I STANOVNITVO U BIJELJINSKOJ NAHIJI 1548. GODINE

Hriani l Musl, San- lJ: --- dak-Cll Cll Cll "m ~ 'd ~-~- dl be.govi SELN ::l ... Cll ~ Cll Cll ~ ., Cll prihodi ... Cll O ~ ~ () ? ctl 5 s >N :;; .5 ~ ~ (has) 'd +" E ~ "i:: ;J ::l o 'gl ::J ~ u aka-'d 'H ll. ~ ~ ~ p ~ ~ :E 0 ma

l Cetwtkovite6 l* 89 66 2 7 16.886 l 2 Bartlkovlii

dJ.i Milrkovac l 64 2 .l l 7.404 3 TVIlldkJOvac l ll lO l l 4 2.582 l 4 Oukoevii 110 3 13 < K 16.632

" 5 Grm Selite3 4 47 3 l 5 36 24 10.013 6 Gornja i Donja

B!uhoti.na l 54 l 14 2 l 7.815 7 PQI>ovd ili i

Zvona Se1ite l 38 l 6 2 5.962 8 KluzOVII'a t3 l 2 30 lO 6.750 i 9 Tomaeva e 5 4 601

10 Dwnjevac l 32 l l l l 2.902 ll Obarska l l 29 4 l l 4.30r! ,l 12 Tdjenica l* l 17 3 l l 3.575 13 Maretica l* l 17 12 5 3.345 14 roveva.c ili

Gojsal Selite7 ' ili Vrljaka 3 lO 4 2.382

l 15 Brodac l l 39 l 2 3.496 t 16 Ob rova

Hi Obrovac7 2 9 6 2.697 .i, 17 Crnjelovo l 6 l 450

Svega: jl2 ,. 6_15041 31 aj 12,2181 1051 21 l 131 97.777 ; NAPOMENE:

1 RedosliJjed .sela je isti kao u def-teTU s toni razUkom to e Cetv.vtko-vite, koje je u deftevu zabiljeeno na zadnjem mjestu ovdje prometnu-to naprijed.

2 Rrimi6UJri su hriani, osim tro-Jice muslimana: u Cetvrrtlkovitu, Tl'Ljenici i Maretici (oznaeni zvjezdicom).

3 U seLima Grm Selitu i Kiuzo-vra.tiU me.u mus1iman:skim domOVli-ma nalazili su se i domovi la.gatora.

4 U Grm Selitu medu musliman~

skim domovima bio je- i dom telclia ... 5 Cifluci su svi muslimaliliSikd, izu- -zimaui ifLUJk u C\llk,ojeviima, koji je predstavljato meev timar od" 500 aki. Kinez, kao spaihilja, nije evidentiran meu stanov.nitvOI!ll, ali je na,jvjerovatnije da je ivio na: tom iflluku.