VŠER – Beograd Audio i video tehnologije Snimanje zvuka 11. Merenje i podešavanje nivoa audio signala - glasnost Pitanja i odgovori

1. Šta je glasnost? Glasnost predstavlja osećaj jačine zvuka. 2. Šta se može reći o normalizaciji audio signala u odnosu na njegove vršne vrednosti? Normalizacija audio signala zasnovana na maksimalnoj vrednosti vodila je ka njegovoj sve većoj i većoj kompresiji i dovela do “rata glasnosti” (Loudness War), alika 1.

Slika 1. Povećanje glasnosti signala njegovom sve većom kompresijom: levo - Snimak i 1983, Brayan Adams, desno - Snimak iz 1995, The Rembrants.

3. Šta se podrazumeva pod normalizacijom glasnosti određenog audio materijala? Pokušaj da se nivo signala podesi prema subjektivnom osećaju slušaoca. 4. Kako se određuje nivo glasnosti? Postupak određivanja nivoa glasnosti ima nekoliko faza, slika 2. Prvo se audio materijal filtrira specijalnim filtrom propusnikom visokih frekvencija (k filtar), zatim se izračuna srednja kvadratna vrednost i od nje se nađe desetostruki logaritam.

Slika 2. Postupak određivanja nivoa glasnosti

5. Skicirati amplitudsku karakteristiku k filtra.

Slika 3. Amplitudska karaktersitka k filtra

6. Koje vremenske konstante se koriste pri merenju glasnosti? Koriste se tri vremenske konstante: M (400ms) za određivanje trenutne glasnosti (Momentary Loudness), S (3s), za određivanje kratko – vremene glasnosti (Short term Loudness) i I (start-stop), za određivanje ukupne ili integralne glasnosti (Integrated Loudness). 7. Koje se jedinice koriste za izražavanje glasnosti? Koriste se: LU (Loudness Unit = 1 dB) za poređenje različitih nivoa glasnosti (kaže se: ovo je glasnije za toliko i toliko LU) i LUFS (Loudness Unit, referenced to Full Scale) za izražavanje apsulutne vrednosti nivoa glasnosti (kaže se: ovaj materijal ima glasnost -20 LUFS). 8. Koje skale nivoa glasnosti se predlazu? Predlažu se dve skale: EBU +9 skala – predviđena za većinu programa i EBU +18 skala – predviđena za programe sa velikim opsegom glasnosti (LRA), slika 4.

Slika 4. Dve predložene skale nivoa glasnosti

9. Koliko stvarno iznosi nivo glasnosti označen sa 0LU na ovim skalama? taj nivo iznosi – 23 LUFS.

10. O čega zavisi opseg nivoa glasnosti (LRA) neke stanice koja emituje audio materijal? Opseg nivoa glasnosti zavisi od: tipa materijala, načina prenosa, karaktersitka očekivanog prostora za slušanje kao i starosne dobi slušalaca kojima je namenjen program. 11. Šta je „gating“ postupak i zašto se primenjuje tokom određivanja nivoa glasnosti?

„Gating“ postupak se primenjuje za tačnije određivanje nivoa glasnosti kod programa koji imaju duže periode tišine. Naime ako je nivo glasnosti dela programa niži za više od 10 LU u odnosu na prethodno utvrđeni nivo glasnosti onda se njegov doprinos ne uzima u obzir. 12. Šta je naduzorkovanje i zašto se ono koristi tokom merenja glasnosti nekog materijala? Naduzorkovanje (oversampling) je odabiranje audio signala većom frekvencijom od uobičajene, alika 5, ili standardizovane. Koristi se radi tačnijeg određivanja stvarhih vršnih vrednosti audio signala koje ne smeju biti premašene tokom njegove obrade, snimanja ili prenosa.

Slika 5. Princip naduzorkovanja. Signal se odabira većom frekvencijom od standardizovane (trenuci dodatnog odabiranja naznačeni su crvenom bojom).

13. Koje sve vrednosti signala moraju biti održavane u datim granicama (i kojim) u produkciji,

distribuciji i prenosu? To su: Srednja glasnost programa – Programme loudness - Lk = - 23 LUFS (± 1 LU) Opseg glasnosti – Loudness range – MTPL < - 3 dBTP Maksimalni stvarni vršni nivo – Maximum true peak level – LRA < 20 LU Max trenutna glasnost - Momentary Loudness – MML < + 8 LU (-15 LUFS) Max kratkovremena glasnost - Short term Loudness – MSL < + 3 LU (- 20 LUFS) 14. Ukratko objasniti kako se podešava nivo glasnosti u praksi. Početni nivo se podesi na (trenutnom meraču glasnosti) za ključne elemenae programa (govor, muzika, efekti) oko željene vrednosti od - 23 LUFS. Poželjno je da početno podešavanje bude na nešto nižu vredenost od željene jer je prirodnije tokom vremena nivo postepeno povećavati nego smanjivati. To takođe rukovaocu ostavlja određenu rezervu za manevrisanje u slučaju pojave neočekivanih ili nepredvidljivih signala ili događaja. 15. Šta se na kraju svega može smatrati najboljim mernim instrumentom audio signala? To je ipak čovečje uvo. Zamena PPM – a sa meračem glasnosti je korak bliže ovom najboljem mernom instrumentu.