iskljuivo u akademske svrhe

Shvatanja o zagrobnom ivotu - izvoriPisani izvori: funerarna knjievnost

1

Tekstovi piramida Otkriveni 1881.

Gaston Maspero u pogrebnoj odaji Unasove piramide.Crte Bodijea prema fotografiji Emila Bruga iz 1881.

R. David, The Experience of Ancient Egypt, London -New York 2000, fig. 18.

2

Unasova piramida, Sakara

iz: Ch. Tietze, Die Pyramide, Weimar-Berlin 1999, S. 58.

3

Tekstovi piramida mesto na kom pojavljuju: unutar piramide, na zidovima odaje sa sarkofagom, susednim prostorijama (predvorju) i hodnicima podloga: kamen pismo: hijeroglifsko prva pojava: piramida Unasa poslednji vladar V dinastije4

zabeleeni u piramidama: V dinastije: Unas VI dinastije: kraljevi: Teti, Pepi I, Merenre, Pepi II kraljice: Anhnespepi II (supruga Pepija I i majka Pepija II), Neit, Iput,Wedjebteni (supruge Pepija II), Behenu (supruga Pepija I ili II) VIII dinastije: kralj Ibi

Tekstovi piramida

5

Tekstovi piramida

Tekstovi piramida, detalj iz piramide Tetija.Ch. Tietze, Die Pyramide, Weimar-Berlin 1999, S. 85.6

Piramida Pepija II

Ch. Tietze, Die Pyramide, Weimar-Berlin 1999, S. 63.

7

Tekstovi piramida sklop: zbirka inkantacija; svaka je jasno odvojena od druge uvodnim reima i linijom, te svaka jasno ini izdvojenu poglavlja (utterance). Poglavlja su meusobno razliita po starosti i pokazuju i nekoliko razliitih vienja sveta mrtvih. obim: Kod Unasa 236 poglavlja; koriste se, mada ne sva i kod drugih kraljeva, uz dodatak jo 750 drugih, tako da ih je ukupno skoro hiljadu.* Sama poglavlja su razliite duine funkcija: da osigura dobrobit i vaskrsenje umrlog kralja korisnik: kralj * U starijim publikacijama se pominje manjih broj8

Tekstovi piramidateme TP: Osnovna je vaskrsenje kralja i uspon na nebo: poinje buenjem kralja u grobnici posle sna smrti; uspon na nebo; prijem u drutvo besmrtnih bogova. Osnovna tema je predstavljena kroz niz detalja i uvoenjem pomonih tema

Niz poglavlja se bavi purifikacijom, prinoenjem ponuda u hrani i piu ove delove su prvobitno izgovarali svetenici tokom sahrane, a potom u kultu mrtvih koji je negovan i odravan posle sahrane neka poglavlja, kao ona protiv ujeda zmija, potiu iz svakodnevnog ivota mnoga poglavlja su spekulativna i opisuju predpostavljeni izgled kraljevstva bogova9

Tekstovi piramida Na osnovu sadraja i mesta na kome su ispisana, poglavlja se mogu grupisati u nekoliko celina: Na severnom zidu odaje sa sarkofagom su poglavlja posveena Dnevnom ritualu (obedu). Poglavlja iz june polovine iste prostorije se odnose na ritual vaskrsenja, iji je cilj da pokojni kralj ustane iz sarkofaga i pridrui se bogovima Kod Unasa su na zapadnom zidu poglavlja koja tite sarkofag i telo u njemu od zmija i drugih opasnih bia; u drugim piramidama su na tom mestu poglavlja koja se odnose na boginju Nut. U predvorju i hodniku (koji vodi do severne strane piramide) su tekstovi koji treba da obezbede put umrlog kralja iz mraka grobnice na svetlo novog ivota. Prvobitno pisani u prvom licu (da ih sam pokojnik izgovara), personalizovani ubacivanjem imena konkretnog vladara. 10

Shema rasporeda poglavlja TP u piramidi Unasa

11

Tekstovi piramidastil: - govorni, za recitovanje - sadri upravni govor (obraanje bogovima), - o kralju se govori poimenice, u treem licu

publikacije: Gaston Maspero (1982-1893) Kurth Sethe (1908-1922) Alexandre Piankoff (1968) Prevod sa komentarima: K.Sethe (1935-1962) S.A. Mercer (1952) R.O. Faulkner (1969)12

Tekstovi piramida Poev od Prvog meuperioda, kopije Tekstova piramida se pojavljuju na kovezima, sarkofazima i zidovima privatnih grobnica Po pravilu ponavljaju izbor poglavlja iz Unasovih tekstova, uz neka iz kasnijih TP

Poglavlja TP su u Prvom meuperiodu i Srednjem carstvu preureena i sa novim, dodatim, poglavljima postaju deo tzv. Tekstova kovega.13

Tekstovi kovegaprva pojava: I Meuperiod mesto na kom pojavljuju: kovezi inovnika, sa niza nekropola od Memfisa do Tebe pismo: kurzivno hijeroglifsko, pisano mastilom/bojom funkcija: zatita pokojnika od opasnosti na drugom svetu i ostvarivanje zagrobnog ivota slinog onom koji je namenjen boanskom vladaru korisnik: pripadnici drutvene elite (ne-kraljevsko poreklo)14

Tekstovi kovega

poklopac

Unutranja dekoracija kovega Nahta. Asijut, XI dinastijaistona (leva) ploaIz kataloga: Suche nach Unsterblichkeit, Mainz 1990, no 17.

zapadna (desna) ploa

15

Tekstovi kovegaUnutranja dekoracija kovega Nahta. Asijut, XI dinastija.Iz kataloga: Suche nac Unsterblichkeit, Mainz 1990, no 17.

juna ploa (podno nogu)

severna ploa (iznad glave)

16

Tekstovi kovegaporeklo: inspirisani Tekstovima piramida, neki delovi i direktno preuzeti iz njih. vei deo je ipak nov i ne-kraljevskog porekla

sklop i stil: manje koherentan tekst od TP, nema jedinstven pogled na svet izmenjen i stil delova koji potiu iz TP vidno se oslanjaju na magiju u celini, nedostaje sveani ton molitve, preteu gorljive bajalice proete strahom od smrti stavljeni u usta pokojnika tj. pisani u prvom licu jednine

17

Tekstovi kovegastarost: verovatno korieni u kultu mrtvih u StC, zapisivani na papurusima (svetenik-ita ita tekstove prosvetljenja)[1], mogue je da su jo stariji od tog perioda, tj. deo usmene religijske tradicije.[1] Wolf, Kulturgeschichte, 208.

18

Knjiga dva puta

19

Tekstovi iz grobnice u obliku piramide velikodostojnika Reheriefnahta, iz june Sakare

http://msaqqara.free.fr/images/fouille2007.gif

20

Tekstovi kovegateme: brojne, raznolike tenja/postizanje uzdizanja na nebo i pridruivanje (izjednaavanje) bogovima iskazuju i strahove od gladi i ei iskazuju elju da se sjedine sa porodicom

obim: varira, za potrebe pokojnika se pravi izbor bajalica podeljen na poglavlja bajalice. ukupno oko 1200 bajalica

21

Tekstovi kovegasadraj: izmeu ostalog, govor boga Ra u kome on istie i to da je sve ljude stvorio da budu jednaki i da njegova namera nije bila da ljudi ine zlo pomo pri topografskoj orijentaciji pokojnika na drugom svetu (neki delovi kasnije u Knjizi dva puta) pokojnik se izjednaava sa zrnom ita (vaskrsenje) zgren u mraku groba pomo da se nahrani i napije, ali i izrazi strah od neistoe kao jela elja da u obliku ptice (kao lasta, leinar ili neto tree) poseuje ovaj svet

22

Tekstovi kovegaKulturni znaaj: prvi put se magijski tekstovi prilau uz obinog pokojnika (ne samo izgovaraju), daju mu se da ih ima pri sebi na drugom svetu znak drutvenih promena u I meuperiodu, kada u vie slojeve drutva bivaju ukljueni siromaniji, i za magiju vie vezani slojevi.[1] izjednaavanje sa kraljem svaki pokojnik postaje bogkralj - praeno preuzimanjem njegovih simbola i insignija: kruna, ezla, tapova prikazani slikom na kovegu.[1] W. Wolf, Kulturgeschichte, 209. Analize J.P. Allen-a pokazuju da su mnogi mnogidelovi TP prepoznatljivi u tekstovima i dekoraciji privatnih grobnica Starog carstva, te da razlike u shvatanjima kraljevskog i privatnog zagrobnog ivota nisu bile tako 23 velike kako to implicira stav kakav imaju Volf i drugi.

Tekstovi kovegaPublikacije: A. de Buck, The Egyptian Coffin Texts, Vols. 1-8, Chicago 1935-1961. (transliteracija tekstova) R. O. Faulkner, The Ancient Egyptian Coffin Texts, Vols. 1-3, Warminster 1973-1978. (prevod de Bukovog izdanja)

24

Knjiga mrtvih = Knjiga izlaska na dan (Book of going forth by the day) Ime: Prvo poglavlje poinje reima knjiga izlaska na dan (prj m hrw), to je egipatski naziv itave zbirke izreka, poznate pod imenom Knjiga mrtvih. Poreklo savremenog termina Knjiga mrtvih prvi upotrebio Rihard Lepsius kao naslov izdanja velikog papirusa iz Torina, koje je priredio (Das Totenbuch der Alten Aegypter, 1842). Naziv dobila zato to je nalaena pohranjena uz pokojnika, tj. mumiju. Kao i TP i TK, odraava ritualne radnje izvoene za vreme i posle sahrane. Po karakteru KM je zapravo knjiga magije. iroka kompilacija brojnih bajalica.25

Knjiga mrtvihporeklo: neposredno od Tekstova kovega prva pojava i razvoj: poetkom NC korpus se jo uvek oblikuje. konanu formu dobija u Saisko doba (XXVI din.), kada su bajalice postavljene po jednom, na dalje potovanom, redosledu. ovo ipak ne znai da su ureene po jasnom planu ili prate logiku razvoja neke radnje.

trajanje: do ranog Rimskog doba26

Knjiga mrtvihmesto na kom se pojavljuje: svici papirusa, komadi papirusa ili platna neka poglavlja su mogla biti ispisana na kovezima, u grobnicama, pa i hramovima pojedine od bajalica su ispisivane na odreenim vrstama predmeta: na abti-figurama: Poglavlje 6 skarabejima srca: Poglavlje 30 hypokephali (ravni kruni komadi platna ili papirusa, ponekad pokriveni slojem tuka): Poglavlje 162

Svici se polau ili u koveg uz pokojnika, ili umotavaju sa pokojnikom, ili imaju sopstvenu kutiju27

Knjiga mrtvih

Knjiga mrtvih Nahta, vinjeta uz poglavlje 15http://www.thebritishmuseum.ac.uk/compass/index.html 28

Vinjeta iz KM 1 (na papirusima)E. Hornung, Das Totenbuch der gypter, Zrich und Mnchen 1999, Abb. 1a-b.

29

30

31

Zapadni deo severnog zida grobne odaje, grobnica Sennedema (TT 1), Deir el Medina

U tebanskim grobnicama, obino se umesto ciklusa prikazanog na vinjeti KM 1, a kao njena skraenica, koristi motiv Anubis pored odra, to je zapravo vinjeta poglavlja 151.

. iz: A.G. Shedid, Das Grab des Sennedjem. Ein Knstlergrab der 19. Dynastie in Deir el Medineh, Mainz a/R 1994, Tf. 74.32

Severni zid grobne odaje, grobnica Sennedema (TT 1), Deir el Medina

Na zapadnom zidu poinje tekst prvog poglavlja Knjige mrtvih (KM 1) i nastavlja se na severnom zidu; zavrava se kod kioska sa Ozirisom. Poev od kioska, s leva na desno, tee tekst KM 125 tzv. negativno priznanje krivice, ali je upotrebljena skraena varijanta vinjete (bez prikaza merenja due).iz: A.G. Shedid, Das Grab des Sennedjem. Ein Knstlergrab der 19. Dynastie in Deir el Medineh, Mainz a/R 1994, Abb.17. 33

Knjiga mrtvih na papirusima: varijante vinjete poglavlja 125

Anijev papirus

34

abti (uabti) figurine poglavlje 6 KM

abti Paabumeh-a, nadzornika Donjeg Egipta; XXVI dinastija

35

Knjiga mrtvih - Hipokefali postavljani pod glavu pokojnika, okrugli najee na papirusu ili kartonai, takoe na platnu ali i bronzi ispisani poglavljem 162 KM, koje treba da obezbedi ponovno roenje pokojniku pojavljuju se poev od XXV dinastije (najee su iz oblasti Tebe ili Ahmima)

Primeri iz poznog i ptolemejskog doba: platno sa tukom, kartonaa (2 u sredini), bronza Iz: W. Seipel, gypten. Gtter, Grber und die Kunst, Linz 1989, Nos. 502-505.36

Knjiga mrtvih i skarabeji srca postavljani u ovoje mumije, iznad srca, donja, ravna strana ispisans tekstom iz poglavlja 30 Knjige mrtvih cilj: da se utie na iskaz srca pri Merenju due

W. Seipel, gypten. Gtter, Grber und die Kunst, Linz 1989, Nos. 299-300.37

Skarabej srca generala Dehutija. Sakara. XVIII dinastijael Saddik, u: Egypt. The World of Pharaohs, Cologne 1998, figs. 94-95. 38

Kutije za Knjigu mrtvih

Kutija za Knjigu mrtvih Tanetamona, XXI dinastija. Visina 59 cm. Papirus je bio smeten uizdubljeno postolje figure Ozirisa

Kutija za knjigu mrtvih. Pozno doba. Duina 34 cm39

W. Seipel, gypten. Gtter, Grber und die Kunst, Linz 1989, Nos. 132, 135.

Knjiga mrtvihpismo: kurzivno hijeroglifsko postoje rubra obino crvenom bojom za naslove ili eventualne komentare o efikasnosti ili nainu korienja pojedinih bajalica (npr. neke recitovane o odreenim danima, ili ine efikasnim odreene amulete, ili se za njih zahteva ritualnu istoa). Komentari pokazuju da su i sami Egipani nekada imali tekoa u interpretaciji te su one delom slabo zasnovane. vinjete: mastilo, vie boja Mnogi primerci su ilustrovani jedan od najlepih Papirus uraen za Anija (ili delo njega samom, iz XIX dinastije, danas u Britanskom muzeju.40

41

Knjiga mrtvihfunkcija: da obezbedi vaskrsenje pokojnika na drugom svetu i da mu osigura bezbednost u zagrobnom ivotu. korisnik: obuhvaen veoma iroki sloj drutva - svako ko je mogao da pribavi kopiju poreklo: delovi se mogu prepoznati u Tekstovima kovega (npr. poglavlja 110 i 125), neki poreklo vode od Tekstova piramida sadraj: Postoje jo brojni primerci koji nisu objavljeni. Primerci se mogu razlikovati ne samo po duini, ve i sklopu, tj. razliitom izboru poglavlja.42

Knjiga mrtvihteme: KM 110 Jelisejska polja, tj. raj sekhet- hetepu polja rtvenih darova (ve iz CT) na kojima blaeni pokojnik moe da jede, pije, ore, anje ima seksualni ivot ukratko ini sve to je radio na zemlji. Svrha radova: priprema darova za Ozirisa. KM 125 predstavlja dodatak funerarnoj knjievnosti - i ukljuuje scenu suda u kojoj se srce pokojnika samerava sa perom istine, maat. Bog Tot je belenik, prisustvuje 42 boanstva ( verovatno u vezi sa brojem noma). Tu je Ammamet, Velika deraica, spremna da proguta krivce, ali oni uvek nastavljaju, pridruuju se Ozirisu. pokojnik postaje bog i pridruuje se bogovima etiki koncept pravednosti magijska sredstva osiguravaju povoljan ishod svega za pokojnika 43

Istoni zid grobnice Sennedema, Deir el Medina (TT 1), XIX dinastija Preuzeta je vinjeta poglavlja 110 Knjige mrtvih Polja trske, iaru, na kojima pokojnik, po merenju srca, sme da boravi.

44

45

Knjiga mrtvih 125 tzv. negativno priznanje krivice.

Varijante vinjete poglavlja 125

Anijev papirus

46

Knjiga mrtvihobim: Poznata su 192 poglavlja (bajalice); neka u tolikoj meri meusobno variraju, da su neko vreme bile smatrane zasebnim i tako bile numerisane (imale svoj broj). Poglavlja 191 i 192 po J.C. Goyon-u nisu i pravom smislu rei deo Knjge mrtvih ve joj se ponekad dodaju posle Novog carstva, a pripadaju jednoj drugoj religijskoj knjizi iz Poznog doba.[1] jedan od najduih papirusa je tzv. Greenfield papyrus Nesit-nebetieru, keri prviosvetenika Pinedema iz XXI dinastije (41m) i sadri skoro sva poglavlja; ilustrovan je prilino velikim, ali istovremeno prilino sumarno raenim vinjetama. nijedan poznati primerak ne sadri sva poglavlja poglavlja 162-165 dodata u poznom periodu [1] E.Hornung, Das Totenbuch der gypter, Zrich und Mnchen 1990, 411, Anm. 24.

47

Knjiga mrtvihObim: duina varira (zavisi i od imovinskog stanja vlasnika) od veoma obimnih do kratkih izvoda ispisanih na malim komadima papirusa ili platna jo nije mogue utvrditi ta je u oima Egipana Knjigu mrtvih inilo kompletnom: neke krae verzije ak izostavljaju poglavlje 125 uoava se da neka poglavlja redovno nedostaju u kraim verzijama npr. ak i poglavlje 64, za koje se tvrdi da je tako potpuno da moe da bude samostalno. neke od kratkih verzija sadre samo poglavlja koja se odnose na putovanje boga sunca Rea.

48

Knjiga mrtvihKulturni znaaj: Rasprostranjenost, bez obzira na status pojedinca jeftina podloga na kojoj su pisani, svako ih moe kupiti i imati u grobu. masovna proizvodnja u ve pripremljeni primerak u ostavljeni prazni prostor, se se moe upisati ime pokojnika, ili papirus moe biti kao celinmna naruen.

Tokom XXI din, mnoge su ene imale svoju knjigu mrtvih i neke su moda uestvovale u sastavljanju kompilacije. Dok su kod ranijih perioda varijacije bile brojne, promene i dodaci koje se uvode u XXI din. postaju nadalje norma. U III meuperiodu su mnoge osobe imale i skraenu verzuju Onoga to je u donjem svetu (Amduat) i dekrete Amon-rea, kao dopunu svojih vodia za onaj svet.49

Knjiga mrtvih Prve publikacije Jedna od prvih publikacija Knjige mrtvih: C.R. Lepsius 1842 rukopis iz Muzeja u Torinu, iz Ptolemejskog doba, ima 165 poglavlja i dobro predstavlja standardni izbor i redosled delova u Poznom periodu. Walis Bad, kustos Britanskog muzeja je 1894. i 1899. publikovao nekoliko najboljih primeraka Knjige mrtvih koje je Muzej posedovao. 1898. je objavio i prevod sa renikom. Danas njegove publikacije nisu od nekog znaaja, budui da su njegovi prevodi bili prevazieni ve u doba kada ih je objavio.

Edouard Naville je ve 1888. objavio i danas cenjenu publikaciju sa nekoliko tekstova Knjige mrtvih iz NK. Nedostaci: uredio ih je prema redosledu Torinskog primerka (Lepsiusovo izdanje); nedoslednosti u transkripciji (to ih ini nepouzdanima).

50

Knjiga mrtvih - Publikacije Postoji nekoliko (i pogledu strunosti) savremenih prevoda Knjige mrtvih, koje slede redosled korien kod starijih izdanja, Skoro sve publikacije zanemaruju injenicu da mnogi od starijih primeraka Knjige mrtvih imaju svoj specifini redosled bajalica. originalni izgled pojedinih Knjiga mrtvih (specifinosti izbora i rasporeda nisu dobro predstavljeni u publikacijama)

uzrok - egiptolozi esto novotkrivena poglavlja Knjige mrtvih mehaniki dodavali na kraj ve publikovanjem uobiajenog redosleda (odnosno korpus nama poznatih poglavlja je postepeno rastao), u publikacijama najee izostavljeni uvodni delovi u kojima se pokojnik (vlasnik papirusa) povezuje sa razliitim boanstvima ovi delovi bi mogli biti od znaaja za razumevanje specifinog izbora poglavlja u nekom primerku Knjige mrtvih.

51

Primer - Re i Oziris su bogovi koji se pojavljuju u tekstu; u nekim primercima je vei znaaj dat jednom, u drugim nekom drugom bogu; ima indicija da je to davanje prednosti jednom od njih usko povezano sa uvodnom scenom svakog pojedinog primerka Knjige mrtvih. Mogue je da je slian sluaj sa krajem knjige, ali nije sigurno da su nam poslednja poglavlja poznata.

52

Drugi tekstoviTP, TK i KM ostaju bliski svojoj prvobitnoj funkciji u pogrebnom ritualu, U Novom carstvu se pojavljuju knjige o Donjem svetu, koje bez jasne ritualne funkcije opisuju Donji svet, Onostrano, poput vodia za te predele, od kojih su najnaajnije: Knjiga onoga to je u Donjem svetu (Amduat) Knjiga kapija Knjiga peina

53

Knjiga onoga to je u Donjem svetu (Amduat) Najvaniji od vodia koji se pojavljuju u kraljevskim grobnicama XVIII dinastije Ima najmanje dve verzije Jedan njen deo je prepoznatljiv u Knjizi dva puta, datiranoj u rano Srednje carstvo; pominjanje Sokara, funerarno boanstvo nekropole u Sakari, ukazuje na veu starost (Staro carstvo). Sadri brojna imena boanstava i opisuje putovanje i svakodnevno ponovo raanje sunca, kapije donjeg sveta i njihove uvare Krae verzije na papirusu este kod lanova elite, naroito u XXI dinastiji.54

Grobna odaja Tutmesa III (KV 34)

55

Grobnica Tutmesa III preko 700 imena bogova u predvorju, a plan kosmosa na zidovima pogrebne sobe).

Predvorje grobne odaje Tutmesa III (KV 34) polja sa imenima boanstava

56

Amduat, 12. sat: bog sunca na barci se podmlauje zajedno sa svojom pratnjom u telu dinovske zmije i kao skarabej na rukama ua se penje na nebo. Iz grobnice Amenhotepa II.

57

Knjiga kapija Najvaniji od vodia koji se pojavljuju u kraljevskim grobnicama XIX dinastije Naglasak je na kapijama i njihovim uvarima, ija imena pokojnik mora da zna da bi proao kroz kapije. Koncept je prepoznatljiv jo u Knjizi kovega, odnosno njenom zaokruenom delu Knjiga dva puta (gde je 7 kapija sa po tri uvara), i pojavljuje se i u KM 144 i 147. Ramezidske verzije imaju 12 kapija (to odgovara broju asova noi koji su i prikazivani na tavanicama njihovih grobnica).58

Knjiga kapija. Kapija koju uvaju zmije, iz grobne odaje Setija I.

Krila vrata obojena crveno. Iza zidina sa hekeru-vencem je "devetorka" mumiformnih bogova, kakva se pojavljuje kod skoro svih kapija u Knjizi kapija.59

Knjiga peina Iz poznijeg doba Ramezida (XX dinastija) Prikazuje ljude u rupama i peinama Donjeg sveta, kako se dave ili su vezani za motke. Ukazuje na to da neki pokojnici stradaju na putu kroz Donji svet pretei aspekt. Sree se i u nekim dobro dekorisanim grobnicama sa samog kraja Poznog doba.60

Knjiga peina. Delati sa noevima i obezglavljeni neprijatelji. Iz grobnice Ramzesa VI u Dolini kraljeva.

61

Grobnica Ramzesa VI. Detalj iz Knjiga peina: kazan sa (odozgo na dole) naglavake postavljenim senkama*, duama** i "mesom" prokletih.

* - ovde predstavljene znakom wt, koji(predstavlja lepezu/suncobran) tj. reju senka, hlad ** - ba, prikazane/ispisane odgovarajuim hijeroglifskim znakom ptice

62

Knjiga nebeske krave Najstarija verzija u Tutanhamonovoj grobnici. Prvi deo mitoloki tekst: ostareli Re, nezadovoljan time to ljudi poinju da kuju zaveru protiv njega, alje Hathor da ih uniti. Hathor se zanese, a Re se predomisli i zamenjuje krv kojom se ona opija pivom. Tekst sadri jo niz detalja (Re pretvara Nut u mnotvo, ime nastaju zvezde, stvara Polja hetep i Polja trske /iarru/, heh-bogove da pridravaju Nut i dr.)

63

Knjiga nebeske krave Na kraju teksta tvrdnja da e onaj koji zna boanske rei i bajalice izai i sii sa neba, tj. pokazuje da je ova knjiga vodi za pokojnika koji se pridruuje Reu i koji mora da poznaje topografiju neba, imena i bajalice. Bitno ideja o boanskoj kazni za one koji ine zlo. Razlikuje se od drugih srodnih tekstova po knjievnom stilu i po humanizovanim bogovima. Ima jasnih veza sa TP, TK, TM.64

Drugi tekstovi Natpisi iz grobnica i na grobnim prilozima. Knjievnost kao izvor podataka. Primeri: Pria o Sinuhetu strah od smrti van Egipta Pouke za Merikarea etiki principi

65

Stela nomarha Antefa, XI dinastija ili neto ranije

66

(1) Htp-dj-nsw jnpw tpj-Dw=f jmj-wt nb-tA-Dsr prt-xrw n (2) jrj-pat HAtj-a Hrj-tp-aA n wAst m mH-jb n nsw jmj-rA aAw-gAw xAswt-rswt jwn-aA sanx (3) tAwj mry=f jmj-rA Hmw-nTr jmAxw xr nTr-aA nb-pt jn.t=fj (1) Dar, koji kralj daje, Anubisu, koji je na svom bregu, koji je na svom Mestu balsamovanja, gospodar svetih zemalja, posmrtni dar za (2) Naslednog princa i nomarha, velikog upravnika Tebe s poverenjem kralja, nadzornika uskih ulaza Junih zemalja, stubu koji oivljava (3) Dve zemlje, njegov ljubimac, nadzornik svetenika i blaeni pred velikim bogom, gospodarom nebesa: Antef.67

Stela Nebsenija i njegove supruge Sat-maat-mut. Novo carstvo

68

Htp dj nsw Jmn-Ra nb ns.wt tA.wj Wsjr xnt.jjmn.tjw Dar, koji kralj daje Amon-Reu, Gospodaru prestola Dveju zemalja (i) Ozirisu-Hentimentiu (=elniku-zapadnjaka)

dj=sn pr.t-xrw [m] t Hnq.t jH.w Apd.w x.t nb.t nfr.t wab.t anx.t nTr jm sn (???) da bi oni dali posmrtni dar - hleb, pivo, (meso) bika, (meso) ptica i sve dobre i iste stvari od kojih bog ivin kA n rx.ty Imn nb-sny Ka-u (muke) pralje Amona (?), Nebseniju (ili je ime Amon_Nebseni). rxty ------ sAt-mAat-mwt i pralji (?) ------ Sat-Maat-Mut. 69