1. UVOD – OSNOVI ORGANIZACIJE2. KLASIČNE TEORIJE ORGANIZACIJE

NAUČNI MENADŽMENT-FREDERIK VINSLOU TEJLOR –

“Just as eating contrary to the inclination is injurious to the health, study without desire spoils the memory, and it retains nothing that it takes in.”

Leonardo da Vinci

TEHNIČKE INFORMACIJE

1. Predavači

2. Nastava / vežbe

3. Knjiga

4. Kolokvijumi

5. Ispit

6. Konsultacije

http://organizacija.fon.bg.ac.rs/osn-studije/osnovi-organizacije/

Studiranje je kao zakopčavanje košulje. Ako ne počnete kako treba, morate sve ponovo da uradite od početka.

Planirajte ono što je teško, dok je još lako, činite ono što je veliko, dok je još malo.

2

TERIJSKI PRAVCI U IZUČAVANJU ORGANIZACIJE

1. Teorija naučnog upravljanja;

2. Administrativna teorija;

3. Teorija birokratske organizacije;

4. Međuljudski odnosi u organizaciji;

5. Organizaciono ponašanje;

6. Operaciona istraživanja;

7. Teorija odlučivanja;

8. Sistemski pristup;

9. Situacioni pristup;

10. Strateški pristup

11. Savremeni pristupi: • Pristup “kante za đubre”, • Ekologija populacije, • Poslovnih modela.

3

TEORIJSKI RAZVOJ MENADŽMENTA I ORGANIZACIJE

Klasične teorije organizacije Bihevioristički pristup Nauka o menadžmentuSavremeni pristupi

organizaciji

1900 - 1930 - 1950 - 1970 -

EkonomijaInženjering

SociologijaPolitičke nauke

Biologija-ekologija

Industrijska sociologijaSocijalna antropologija

Kulturološka antropologija

Folklor

Postmoderna arhitekturaPoststrukturalna teorija

Studije kulture

Frederik TejlorFrenk Gilbret Lilijan GilbretHenri GantEmerson Harington Luter GalikLindal ArvikDžejms MuniAlan Rajli Maks Veber

Oliver ŠeldonMeri Parker-FoletElton MajoČester BernardAbraham MaslovDejvid MeklilandFrederik HercbergStejsi AdamsDžon FrenčBertram Rejven

Edgar ŠeinRensis LikertDaglas MakGregorEdgar TorndajkKlejton AlderferViktor VrumEdvin LokGeri LotamKit DejvisKerol Patman

Leonid KantorovičKenet Erou Leo Haric Lorens Klajn Don Patkin Oskar Landž Milton Fridman Franko Modiljani Herbert Sajmon Džejms Marč

Džon fon Nojman Oskar Morgenstern Ludvig fon Bertalanfi Kenet Bolding Frimont Kast Džejms Rozencvajg Fred EmeriErik Trist Talkot Parsons

Henri MincbergPol LorensDžej LoršDžejms Tompson Majkl Porter Čen Kim Rene Moborn Rejmond MajlsČarls SnouAlan Mejer

Henri KolemanPol DiMađo Volter PauelMajkl Koen Johan Olsen

NeoinstitucionalizamSistemska dinamika

Operaciona istraživanja

DA LI JE TEORIJA ORGANIZACIJE SLOŽENIJA

OD KVANTNE FIZIKE• Murej Gel-Mana (Murray Gell-Mann)

• Društvene nauke i „čiste“ egzaktne nauke

• „Zaista? Zamisli koliko bi fizika bila teška kada bi elektroni mogli da razmišljaju“

• Metode, tehnike i organizacija moraju se prilagođavati praktično beskrajno složenom okruženju

INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE

1784 1870 1969 2017

Mehanizacija, parna mašina, mehanički

razbojMasovni transportZamena ljudske i životinjske snage mašinama

Električna struja, pokretna traka,Masovna proizvodnja

Motor sa unutr. Sagorevanjem, automobiliRadio i TV

Elektronika, kompjuteriAutomatizacijaInformaciona tehnologija

Cyber/fizički sistemiIOTSenzorske mrežeNapredna robotikaBig DataMachine learningAutomatska vozila3D/4D štampaBlokčejn

10.000 BC

Prelazak sa lovačko-sakupljačke privrede na poljoprivredno-stočarsku

Organizacija i revolucija 1. deo

Organizacija i revolucija 2. deo

Organizacija i revolucija 3. deo

ZNAČENJE TERMINA ORGANIZACIJA ?

Organon (grč) oruđe, alat, naprava…

1. Realni objekat – entitet

2. Aktivnost – profesija

3. Atribut – performansa

4. Teorija- skup znanja i metoda

7

ORGANIZACIJA KAO REALNI OBJEKAT (ENTITET)

• sistem socijalnih, tehničkih i materijalnih resursa između kojih se uspostavljaju relacije radi ostvarenja postavljenih ciljeva;

• entitet, institucija

• INSTITUCIONALNI PRISTUP organizaciji uspostavljaju zakoni, tradicija, dogovori (ugovori)

8

ORGANIZACIJE Porodice, kompanije, škole, građanska udruženja, političke

partije, države, crkva

Nejasni

slučajevi

publika na koncertu, javni neredi, grupa roditelja u dečijem

parkiću

Nije

organizacija

putnici u gradskom autobusu, nasumična grupa ljudi u

parku

Neorganizovana rulja je onoliko armija (organizacija), koliko je

gomila materijala kuća (Sokrat)

Organizacije su zajednice jedinki

koje obezbeđuju njihov opstanak

i razvoj, a to znači mnogo stvari,

od fizioloških i bioloških uslova

opstanka do stvaranja i

održavanja socijalnih struktura.

9

Zašto nastaju organizacije- entiteti ?

Odgovorimo pitanjem: zašto nastaju rojevi

pčela, mravinjaci, krda bivola, jata ptica ?

NEVIDLJIVA RUKA TRŽIŠTA

ELEMENTI SAVRŠENOG TRŽIŠTA

• Decentralizovana proizvodnja

• Savršena konkurencija

• Trenutno pribavljanje informacija

• Besplatne informacije

• Proizvodi se pribavljaju po proizvodnoj ceni

10

KLJUČNI FAKTORI NASTANKA ORGANIZACIJE: 1. UČESTALOST, I

2. NEIZVESNOST TRANSAKCIJE

Adam Smith „Bogatstvo Naroda“Coase, Ronald: “The Nature of the Firm” (1937)

Objasnite povezanost rasta upotrebe interneta i pretpostavki klasične ekonomije o slobodnom tržištu !!!

ORGANIZACIJA KAO AKTIVNOST

• Skup aktivnosti koje su preduzete sa ciljemda se uspostave takve funkcionalnerelacije između elemenata objekta kojeće omogućiti efikasno ostvarivanje svrhenjegovog postojanja; delatnost

• Uređivanje, usklađivanje i vođenje sveukupnih odnosa

• Kreativni proces koji dovodi do smanjenjaneodređenosti, haosa, u strukturi idelovanju neke zajednice ljudi.

11

• Rad je stvorio čoveka

• Lenjost mu je pomogla da ostvari veći deo tehnološkog napretka

• “Progress isn't made by early risers. It's made by lazy men trying to find easier ways to do something.”

Robert Heinlein

12

PRISTUPI ORGANIZACIJI KAO SKUPU AKTIVNOSTI:

1. Improvizacija

2. Normativizam

3. Pozitivizam ili pragmatizam

13

ORGANIZACIJA KAO ATRIBUT

• puno pisanih pravila, normi, postupaka koji se moraju izvršavati – birokratska organizacija

• manje pravila, indirektna kontrola, više autonomije u odlučivanju – decentralizovana organizacija.

• tačno utvrđeni skup zadataka koje obavlja izvršilac, na koji način, gde, kad, u kom vremenu su elementi formalne organizacije

• Povezano i uslovljeno delovanje većeg broja samostalnih entiteta – mrežna organizacija

14

ORGANIZACIJA KAO NAUČNA DISCIPLINA

• skup pravila, zakonitosti i metoda čija upotreba omogućuje skladno oblikovanje i efikasno funkcionisanje objekata; naučna disciplina

• Teorije organizacije• Principi organizacije• Modeli organizacije• Modeli organizacione strukture• ....

• Teorija je sistematsko grupisanje međusobno povezanih i uslovljenih pojmova i principa koje daje okvir nekoj značajnoj oblasti organizacije na osnovu koga je moguće klasifikovanjerelevantnog znanja do koga se dolazi tokom njenog izučavanja.

15

ZNAČENJE TERMINA ORGANIZACIJA ?

1. Realni objekat – entitet

2. Aktivnost – profesija

3. Atribut – performansa

4. Teorija- skup znanja i metoda

• Organizacijom su se bavili svi kojima je to bilo nametnuto kaoodgovornost i kao posao, ali malo ko kao profesionalac kojije savladao i primenjivao dostignuća savremene nauke oorganizaciji, što je ponekad jednako opasno kao kadaadvokat operiše, a hirurg zastupa okrivljenog pred sudom.

16

HIJERARHIJSKA PIRAMIDA

17

Faraon

Vezir

Sveštenstvo Plemstvo

VojskaPisari

Zanatlije

RoboviFarmeri

ORGANIZACIJA TRANSPORTA KAMENIH STATUA

18

NEMA ORGANIZACIJE KOJA JE UVEK DOBRA19

PIRAMIDE SU DOKAZ

Preko 100 hiljada ljudi je učestvovalo u gradnji

Keopsove piramide – 20 godina, ishrana,

materijal za proizvodnju

J I T

IZLAZ NEKE ORGANIZACIJE JE PROIZVOD NJENE

STRUKTURE I MENADŽMENTA

20

Konvejev zakon

KLASIČNA ŠKOLA MENADŽMENTA

• Klasičnu školu menadžmenta čine sledeće teorije, odnosno škole:

• Naučni menadžment. (Taylor)

• Administrativni menadžment. (Fayol)

• Birokratski menadžment. (Weber)

DUH VREMENA• Industrijska proizvodnja u to

vreme bila je karakteristična i

po radikalnom odvajanjuproizvođača odpotrošača

• Među njima više nemadirektnog kontakta kao što je to bilo u zanatskoj proizvodnji(izrada proizvoda po narudžbi, komadu ili meri za poznatogkupca).

NAUČNI MENADŽMENT -FREDERICK WINSLOW

TAYLOR• Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor; 1856 - 1915) bio

je prvi koji se primenom naučne metodologije bavio istraživanjem problema upravljanja u preduzećima.

• Zbog toga, a naročito zbog zaključaka i preporuka koje je definisao, on se smatra rodonačelnikom škole naučnog mišljenja u menadžmentu

• Utemeljivač naučnog menadžmenta (neki ga nazivaju i “ocem” savremenog menadžmenta).

• 1895. objavio je studiju „Sistem plaćanja po komadu“ (A Piece-rate System), a potom i „Upravljanje pogonom“ (Shop Management) 1903. i „Principi naučnog upravljanja“ (Principles of Scientific Management) 1911. godine.

FREDERICK WINSLOWTAYLOR(1856 – 1915)

OSNOVNI PROBLEMI

• Plaćanje radnika na nadnicu bez obzira na efekte rada,

• Slabu organizaciju rada i definisanje radnih zadataka i

• Zastareo način upravljanja u pogonima.

15.2.2020.

24

FREDERICK WINSLOWTAYLOR(1856 – 1915)

• ... da bismo u nizu primera ukazali na velike gubitke koje cela zemlja trpi zbog neefikasnosti u većini svakodnevnih aktivnosti;

• da bismo ubedili čitaoca da lek za ovu neefikasnost leži u sistematskom upravljanju, pre nego u traganju za nesvakidašnjim ili izvanrednim pojedincem;

• da bismo dokazali da je najbolji sistem upravljanja prava nauka koja počiva na jasno definisanim zakonima, pravilima i principima, kao temelju.

• da pokažemo da su principi naučnog upravljanja primenljivi na sve vrste ljudskih aktivnosti, od najjednostavnijih aktivnosti, do rada u velikim korporacijama, koje zahtevaju najsloženiju kooperaciju;

• da kroz niz primera da ubedimo čitaoca da se uvek, kada se ovi principi primenjuju na adekvatan način, postižu zapanjujući rezultati.

15.2.2020.

25

… zvuči poznato?

FREDERICK WINSLOWTAYLOR(1856 – 1915)

OSNOVNI CILJEVI

• Da se svaki radnik zaposli na što kvalifikovanijem poslu u skladu sa njegovim mogućnostima i fizičkim sposobnostima,

• Da svaki radnik treba da dâ maksimalnu količinu rada koju daje najbolji radnik njegove kategorije odnosno klase,

• Da svaki radnik koji radi kao prvoklasni radnik treba da bude plaćen 30% do 100% više u odnosu na prosek svoje klase, što zavisi od prirode posla. To za preduzeće znači visoke plate i niske troškove za radnu snagu.

15.2.2020.

26

FREDERICK WINSLOWTAYLOR(1856 – 1915)

Prvoklasni radnik:

1. Inteligencija

2. Obrazovanje

3. Specijalističko ili tehničko znanje; spretnosti ili snagu

4. Takt

5. Energičnost

6. Posvećenost

7. Poštenje

8. Zdrav razum

9. Dobro zdravstveno stanje

• 2-3 osobine: može da se zaposli kao prosečan radnik

• 4 osobine: prvoklasni radnik

• 5 osobina: redak slučaj

• 6-9 osobina: gotovo nemoguće da se nađe

15.2.2020.

27

FREDERICK WINSLOWTAYLOR(1856 – 1915)

OSNOVNI PRINCIPI

1. Oblikovanje rada – Do Taylor-a smatralo se da radnici i poslovođe sami najbolje znaju kako se obavlja rad za koji su specijalizovani.

2. Izbor i obrazovanje radnika – Za svaki rad trebalo bi izabrati najprikladnijeg radnika, s obzirom na to da fizičke i psihičke sposobnosti ljudi ne odgovaraju jednako svim vrstama rada.

15.2.2020.

28

FREDERICK WINSLOWTAYLOR(1856 – 1915)

OSNOVNI PRINCIPI

3. Motivacija radnika – Taylor je smatrao da je potrebno odrediti minimalnu nadnicu za radnike koji će rad obavljati prema standardnoj metodi i standardnom učinku. Smatrao je i da radnika treba motivisati, osim novčano i boljim uslovima rada, uzimanjem u obzir njegovih želja, pažljivijim tretiranjem i sl.

4. Odvajanje planiranja od izvršavanja

15.2.2020.

29

FREDERICK WINSLOWTAYLOR(1856 – 1915)

USLOVI DOBROG UPRAVLJANJA

• Veliki dnevni i jasan zadatak za svakog čoveka;

• Standardna oprema i uslovi za rad;

• Velika plata za uspeh;

• Gubitak u slučaju neuspeha.

15.2.2020.

30

FREDERICK WINSLOWTAYLOR(1856 – 1915)

POSAO NOVOG RUKOVODIOCA

• Razvija nauku za svaki segment čovekovog rada, što zamenjuje stare metode rada „od oka“;

• Naučno odabira, obučava i „pravi“ radnika, dok je nekada radnik sam odabirao posao i sam se obučavao;

• Iskreno sarađuje sa ljudima, kako bi se osiguralo da se čitav posao obavlja u skladu sa principima nauke koja se razvija;

• Rad i odgovornost skoro podjednako deli sa radnicima -rukovodstvo preuzima sve poslove planiranja, organizacije, koordinacije i kontrole od poslovođa i radnika, dok su ranije gotovo sav rad i veći deo odgovornosti snosili radnici.

15.2.2020.

31

FREDERICK WINSLOW TAYLOR(1856 – 1915)

15.2.2020.

32

Rukovodilac mora imati širok spektar znanja

Funkcionalna organizacija

Radnik se posmatrao kao dodatak mašini

https://www.youtube.com/watch?v=8vs2pBKrkgk

Operacione liste

Rukovodilac za održavanje mašina

PROIZVODNO RADNO MESTO

Inspektor kvaliteta

Rukovodilac za brzinu rada

Rukovodilac grupeRukovodilac za

podelu rada

Rukovodilac za instrukcije

Rukovodilac za vreme i troškove

Rukovodilac za disciplinu

Rukovodioci u proizvodnji Rukovodioci u planskom odeljenju

SAVREMENICI TAYLOR-A

• Frank (1868-1924) i Lillian Gilbreth (1878-1972)

• Gilbreth-ova proučavanja su orijentisana na povećanjeproduktivnosti rada pronalaženjem jednostavnijih i lakšihpostupaka.

• Uveo u proučavanje rada

precizan časovnik i filmsku kameru

• Tabela standardnih pokreta

(18 pokreta)

• Primer i uporediti sa neformalnim

Postupkom koji je razvio radnik

33

Zidanje ciglama:

SAVREMENICI TAYLOR-A• Henry Gant (1861-1919)

• Humaniji pristup obračunu zarade

• Gantogram

• Harrington Emerson (1853-1931)

• 12 principa efikasnosti

• Linijsko štabna organizacija

15.2.2020.

34