239

Najlepše klasične bajke

Tags:

Embed Size (px)

DESCRIPTION

NАЈLЕPŠЕ klаsičnе bајkе / Аndеrsеn, Grim, PеrоPrincеzа nа zrnu grаškаCrvеnkаpаCvilidrеtаBrеmеnski muzikаntiKrаlј žаbаМаčаk u čizmаmаIvicа i МаricаZlаtоkоsаLеtеći kоvčеgRužnо pаčеStоčiću, pоstаvi sеBrаtаc i sеstricаHrаbri krојаčSvinjаrPаlčićSnеžаnа i sеdаm pаtulјаkа

Citation preview

Page 1: Najlepše klasične bajke
Page 2: Najlepše klasične bajke

НАЈЛЕПШЕ КЛАСИЧНЕ

БАЈКЕАНДЕРСЕН * ГРИМ * ПЕРО

Page 3: Najlepše klasične bajke

Ханс Кристијан Андерсен

Принцезана зрну грашка

Живео једном лепи, млади принц који је хтео дасе ожени, али никако није могао да нађе правупринцезу. Обишао је и пропутовао цео свет,

срео многе принцезе али никако није био сигуран да ли суправе.

И тако се врати својим родитељима, сам и покуњен."Зар ниси срео ни једну принцезу?" упита га мајка."Срео сам многе принцезе. Али ни једна није онаква

какву ја желим", одговори тужни принц.

2

Page 4: Najlepše klasične bajke

3

Page 5: Najlepše klasične bajke

Једне вечери било је ужасно невреме. Муње су параленебо а киша је лила као из кабла. Краљ и његов син, младипринц, седели су у дворском салону уз топлу пећ. У тај часнеко закуца на врата краљевског дома.

"Ко ли то куца по оваквом времену?" зачуди се принц.Краљ сиђе, отвори капију, и угледа принцезу. Али како јесамо изгледала! Вода се сливала низ њену косу и одећу, аона је, тако покисла, тврдила да је права правцатапринцеза и замолила да ту преноћи.

Краљ је уведе у дворац а дворкиње хитро припремишесве што је потребно да се лепа принцеза окупа и поврати.

"Како је само лепа," рече једна дворкиња. "Мора да јеправа принцеза!"

Када се мало одморила, принц је позва на вечеру ичим је угледа веома му се допаде и заљуби се на првипоглед.

Био је срећан и задовољан, али је краљица1мајкажелела да сазна да ли је она заиста права принцеза.

"Дознаћемо ми већ да ли си ти принцеза!" помисли она.Краљица оде у гостинску собу и стави на дно постеље

једно мало зрно грашка. Затим узе дванаест душека,

4

Page 6: Najlepše klasične bajke

5

Page 7: Najlepše klasične bajke

6

Page 8: Najlepše klasične bajke

наређа их по кревету један на други, а преко њих јошдванаест перина тако да зрнце остаде на самом дну. Ондауведе гошћу у собу и пожеле јој лаку ноћ. Краљица оде докраља и исприча му какву је пробу принцези припремила.Ујутру ће знати да ли је њихова гошћа права принцеза.

Освану дан. Краљ, краљица и принц нађоше се ујутруса својом гошћом и упиташе је како је спавала.

"Никако! Једва да сам и тренула прошле ноћи!" уздах1ну гошћа. "Лежала сам на нечем тако тврдом да ме је свуноћ жуљало и оставило ми по телу модрице."

"Ето мени невесте!" узвикну принц чувши те речи.Сада су сви били сигурни да су наишли на праву

принцезу, јер је кроз дванаест душека и исто толико пер1јаних јастука осетила... зрно грашка!

Онда су приредили велико славље, јер није мала стваркад се принц жени правом правцатом принцезом.

7

Page 9: Najlepše klasične bajke

Браћа Грим

Црвенкапа

Некада давно, у селу на рубу велике шуме,живела је у својој породици лепа и умиљатадевојчица коју су сви волели, а посебно њена

бака, која је живела с друге стране шуме. Она јој је једномприликом сачинила црвену капу која је девојчици такодобро пристајала, да су је отада сви звали Црвенкапа.

Једнога дана рече мама Црвенкапи: "Пођи до баке јерје нешто болесна и понеси јој њене омиљене колаче којесам баш сада испекла, и боцу вина, али се врати пре мракаи немој уз пут да се задржаваш."

"Не брини, мама!" рече Црвенкапа, узе корпу, па кренухитрим кораком весело певушећи. Кад је загазила малодубље у шуму, поглед јој се задржа на прекрасномшареном цвећу поред путељка, те поче застајкивати ибрати све лепше и мирисније цвеће. Желела је да баки

Page 10: Najlepše klasične bajke
Page 11: Najlepše klasične bajke

однесе велики букет. Толико се беше занела да није ниприметила како је неко посматра, све док у једном часу некрочи пред њу прави правцати вук.

Девојчица није знала да је то зла, опасна звер, па мубез имало страха приђе.

"Куда си кренула?" упита вук умилним гласом."Пошла сам да обиђем баку", одговори Црвенкапа.

"Болесна је и сама, па сам јој понела котарицу колача ибоцу вина."

"А станује ли твоја бака далеко?" опет упита вук."Њена кућица је с оне стране шуме", одговори

девојчица спремно, "али ја сам кренула шумском пречицомјер је тако ближе."

Вук помисли: "То сам баш и хтео да сазнам", а гласнорече: "То је лепо! Набери баки велику киту цвећа, она ћесе обрадовати."

Црвенкапа крену лагано стазицом, а вук се изгуби учестару. Хитао је што је брже могао у правцу бакинекућице.

Заборављајући на обећање које је дала мајци,Црвенкапа одскакута са стазе у шуму и настави да берецвеће не слутећи ништа. Како би који цвет убрала,учинило би јој се да је онај други лепши, потрчала би зањим и тако залазила све дубље у шуму.

Када стиже до кућице, вук се издува, провири крозпрозор, па кад виде да је старица сама, покуца на врата.Куц! Куц! "Ко је?" зачу се изнутра бакин слабашни глас.

"Ја сам, бако", одговори вук танким гласићем попутЦрвенкапиног. "Мама је за тебе припремила котарицуколача и боцу вина, па сам ти све то донела и дошла самда те обиђем."

"Притисни кваку", рече бака, "и слободно уђи."Вук је само то чекао. Отвори врата, скочи на постељу

и, како је био страховито гладан јер три дана није ништајео, прогута баку у трен ока. Онда затвори врата, нађе у

10

Page 12: Najlepše klasične bajke
Page 13: Najlepše klasične bajke

орману бакину спаваћицу и ноћну капу, па се преобуче,леже и покри чекајући да наиђе девојчица.

Не прође дуго кад ето Црвенкапе. Куц! Куц! Лупну оналагано.

"Ко је?" упита вук изнутра опонашјући бакин глас."Ја сам, бако, твоја Црвенкапа. Донела сам ти колаче

које највише волиш и боцу вина.""Притисни кваку, дете", рече вук једва чујним гласом,

"па уђи."Црвенкапа послуша и крочи у кућицу. "Добар дан,

бакице!" поздрави весело."Погледај какво сам ти дивноцвеће уз пут набрала!" рече гледајући више у букет а мањека бакиној постељи.

"Жива била, унучице!" на то ће вук препредено."Приђи ближе да те бака види."

Црвенкапа крочи ка постељи и диже поглед. Учини јојсе да бака некако чудно изгледа јер су јој испод капе вир1ила два велика и чупава ува. "Бако, бакице", изустидевојчица са стрепњом, "зашто су ти тако велике уши?"Да те боље чујем", одговори вук.

"Бако, бакице", настави Црвенкапа гласом који једрхтао од зебње, "а зашто су ти тако велике очи?"

"Да те боље видим", спремно одговори вук још увекгласом попут бакиног.

"Бако, бакице", опет ће Црвенкапа дрхтећи од страха,"а зашто су ти тако велики зуби?"

"Да те боље поједем!" заурла вук својим гласом, па себаци на девојчицу и прогута је.

Сит и задовољан, вук поново леже, заспа и убрзостаде хркати. Хркао је тако гласно и необично да се ловац,који наиђе путем, зачуди и стаде.

"Откуд да болесна бака тако снажно и чудно хрче?"упита се, па се диже на прсте и провири кроз прозор. Кадтамо, а у њеној кућици спава вук!

Храбром ловцу није требало дуго да се досети шта се

12

Page 14: Najlepše klasične bajke

13

Page 15: Najlepše klasične bajke

14

Page 16: Najlepše klasične bajke

ту збило, па извади нож, уђе одлучно и распори вука.Из његовог огромног трбуха извирише бака и

Црвенкапа, обе живе и здраве, јер их је срећом халапљививук био само прогутао.

"Ух, како сам се уплашила. У вуковом стомаку је биомркли мрак ", рече Црвенкапа. Онда су вуков стомакнапунили камењем и чекали да се вук пробуди. Када севук пробудио, угледа ловца и пушку и хтеде да побегне.Али није стигао даље од прага. Ту угину делом од страха,а нешто од камења којим му беше напуњен трбух. Ловацзакопа вука испод дебелог храста, а бака и Црвенкапапоставише сто и припремише добром ловцу читаву гозбу.

"Све се добро завршило", рече он, "али могло је битии зло. Зато пре сумрака крени кући без задржавања, јер тетвоја добра мама већ сигурно чека на прагу."

Црвенкапа је обећала: "Никада више нећу скретати спута и нећу сама трчати по шуми."

Вратила се кући. Тамо је чекала мајка и није се љути1ла на своје дете. Знала је да њена Црвенкапа сада зна штаје вук и какве опасности крије шума.

15

Page 17: Najlepše klasične bajke

Браћа Грим

Цвилидрета

Био једном неки млинар, сиромашан као црквенимиш. Имао је прелепу кћер којом се веома поно1сио и коју је радо хвалио.

"Имам кћер која је вешта колико је и лепа", рече јед1ном млинар пред краљем. "Она тако вешто преде да одсламе може испрести суво злато."

"Заиста?" зачуди се краљ. "Доведи је сутра на двор давидимо говориш ли истину..."

Кад је млинарева кћи сутрадан дошла пред краља, онје одведе у собу пуну сламе и даде јој коловрат и преслицу.

"Приони на посао!" заповеди он. "Ако до сутра неиспредеш ову сламу у злато, изгубићеш главу!" Затимзатвори и закључа врата, а девојка остаде сама самцата усоби.

Јадна млинарева кћи паде у очај јер није знала како даипреде сламу у злато. Време је пролазило а њен страх јерастао. Најзад горко заплака.

Тада се изненада отворише врата и пред њу искочинеки мали патуљак.

"Добро вече, млада млинарице", поздрави је он иупита зашто тако горко плаче.

"Ах", зајеца девојка "ову сламу морам да испредем узлато а не знам шта ћу и како ћу."

"Шта ћеш ми дати ако то урадим уместо тебе?" упитапатуљак.

"Огрлицу са свог врата", одговори девојка.Патуљак узе огрлицу, седе за коловрат и за неколико

тренутака калем је био пун намотаног злата. И тако редомсве до јутра када је сва слама била испредена а сви кале1ми пуни злата. Када је грануло сунце појави се краљ. Чим

16

Page 18: Najlepše klasične bajke

17

Page 19: Najlepše klasične bajke

18

Page 20: Najlepše klasične bajke

19

Page 21: Najlepše klasične bajke

је угледао силно злато уместо сламе, зачуди и се јакообрадова, а у срцу му се роди још већа похлепа за златом.Одведе он девојку у другу собу пуну сламе, али је ова биламного већа од претходне. Затим јој нареди да за једну ноћиспреде сву сламу у злато ако јој је живот мио.

Сирота девојка није знала шта да ради и поновобризну у плач. Врата се отворише а на њима се појави онајпатуљак.

"Шта ћеш ми дати ако ти сву сламу испредем у злато?"упита патуљак.

"Прстен с руке", одговори девојка.Патуљак узе прстен па опет седе за коловрат и поче

да преде. Радио је вредно све до јутра када је сва сламабила испредена у сјајно злато.

Краљ се много обрадовао кад је угледао силно златоали је његова похлепа била незасита. Одведе он млинаре1ву кћи у још већу просторију пуну сламе па јој рече:

"Све ово мораш да испредеш преко ноћи, а ако успеш,бићеш моја жена."

20

Page 22: Najlepše klasične bajke

21

Page 23: Najlepše klasične bajke

22

Page 24: Najlepše klasične bajke

У себи је мислио: "Па нека је и млинарева кћи, богати1ју жену нећу наћи."

Кад је девојка остала сама појави се патуљак и потрећи пут.

"Шта ћеш ми дати ако ти ову сламу испредем у злато?"упита он младу млинарицу.

"Немам шта више да ти дам", одговори девојка тужнимгласом.

"Обећај ми онда да ћеш ми дати своје прворођено детекада постанеш краљица."

"Ко зна шта ће се из овог изродити", помисли млинаре1ва кћи која није знала како да се избави из невоље што јује снашла. И тако она обећа патуљку оно што је тражио, аон јој за узврат још једном испреде сламу у злато.

Када је краљ ујутру дошао затекао је злато које јеприжељкивао па одлучи да се ожени девојком. Одржа севелика свадба и тако млинарева кћи постаде краљица.

После годину дана роди она предивно дете а напатуљка је потпуно заборавила. Али он се једног данаизненада појави у њеним одајама и рече:

'

23

Page 25: Najlepše klasične bajke

"Дошао сам да ми даш оно што си обећала!"Краљица се уплаши и понуди латуљку свакојака блага

којима је краљевина обиловала само да јој остави дете.Али патуљак одби све понуде и рече:

24

Page 26: Najlepše klasične bajke

"Не! Нешто што је живо много ми је драже од свегблага овог света!"

Краљица стаде да плаче и запомаже на сав глас.Њене сузе гануше патуљка те се он сажали и рече:

Page 27: Najlepše klasične bajke

"Дајем ти три дана да откријеш како ми је име. Ако затри дана погодиш како се зовем моћи ћеш да задржишдете!"

Краљица је целу ноћ провела будна премећући поглави разна имена за која је икада чула, а онда посла глас1нике широм земље да се распитају каквих све имена има.

Када је сутрадан патуљак дошао она поче да ређаимена:

" Да ли се зовеш Гаспар?"" Не!""Ниси ли можда Мелхиор?""Нисам.""А да ли ти је име Балтазар?"Тако је ређала сва имена која је знала али је патуљак

само одмахивао главом и говорио:"Ниси погодила. То није моје име."Другог дана послала је своје слуге широм краљевине

да се распитају како се људи зову и онда је патуљкуређала сасвим обична имена, али и она која се реткојављају. Али патуљак је само одмахивао главом говорећи:

"Не зовем се тако."Трећег дана вратио се гласник и известио краљицу:"Нисам сазнао ни за каква нова имена, али када сам

зашао у једну густу шуму, богу иза леђа, угледах једанкућерак. Пред кућерком гори ватрица, а око ватрескакуће смешан човечуљак, смешнијег видео нисам, свепоскакује на једној нози и певуши:

Погодит' ми име неће,Сутра дете са мном крећеНе може да одгонетаДа се зовем Цвилидрета!"

Краљица се силно обрадовала када је чула тонеобично име. Не прође много времена а патуљак сепојави и по трећи пут пред краљицом. Нестрпљиво јеупита:

26

Page 28: Najlepše klasične bajke

27

Page 29: Najlepše klasične bajke

"Па, краљице1млинарице, како се зовем?"Краљица се претварала да не зна његово име па је

тобоже почела да нагађа:"Све ми се чини да си Јанко."Не зовем се тако," одговори задовољно патуљак."А да ниси можда Бранко?""Ни то није моје име", опeт ће патуљак."Е, онда се сигурно зовеш Цвилидрета", рече краљица.Када је чуо своје име из краљичиних уста, патуљак се

силно наљути, почe да скаче укруг и да чупа косу од муке.Толико je скакао да je рупу у поду направио и кроз њу упаоу земљу до трбуха. Једва ce одатле извукао. Али обећањеје одржао. Оставио је дете краљици а он се љут и намр1гођен упутио у густу шуму и нико га више није видео.

Краљица тада исприча краљу шта се збило, а он језагрли радостан што је тако мудро поступила и надмудри1ла малог патуљка.

Дете је расло, срећно и задовољно, па кад је дошловремe наследи краљевство од свога оца и још је дуговладао краљевином на радост својих поданика.

28

Page 30: Najlepše klasične bajke

Браћа Грим

Бременскимузиканти

Живео неки магарац код свога господара и многогодина га верно служио носећи жито у млин,теглећи дрва из шуме и пуштајући да га госпо1

дар јаше, али кад је остарио господар све то заборави паодлучи да остарелу животињу убије. Магарац, међутим,наслути шта газда смера те се одметну од куће и побеже.

Page 31: Najlepše klasične bajke

Идући тако жалостан због господареве незахвалнос1ти, наиђе магарац на остарелог пса којег је газда такођебио избацио из куће јер више није имао снаге да чува овце.

"Пођи са мном пријатељу", рече му магарац, "и не тугуј,јер ни ја нисам боље прошао у животу. Него, хајде да сеудружимо као свирачи, па да одемо заједно у Бремен. Тиударај у бубањ а ја ћу у тамбуру." Пристаде пас и крену смагарцем у правцу Бремена. Не прође дуго кад наиђоше настарог мачка који је ронио горке сузе.

"Зашто плачеш?" упита га магарац.Тодинама сам ловио мишеве", на то ће стари мачак,

"а сад, кад сам остарио па више не могу, избацише ме изкуће."

"Не очајавај, другару", утеши га магарац, "ни ми нисмобоље прошли, него хајдe с нама у Бремен, па ћемозарађивати као свирачи. Ја ћу да свирам тамбуру, пас

зо

Page 32: Najlepše klasične bajke
Page 33: Najlepše klasične bajke

ударати у бубањ, а ти свирај виолину." Мачак пристаде. Идок су пролазили неким селом углeдашe на плоту петла.Кукурикао је из свег гласа али нeкако тужно, па гаупиташе шта му је.

"Како, шта ми је?" на то ће петао. "Газдарица јемалочас наредила да ме закољу и ставе у лонац јер самостарио."

32

Page 34: Najlepše klasične bajke

"Не кукуричи даље!" одсече магарац. "Него ако хоћеш,крени с нама у Бремен. Ми ћемо тамо свирати а ти певај,па ћемо забављати народ и живети од музике."

Петао не сачека да му се два пута каже већ скочи ма1гарцу на леђа.

Ишли су тако још доста дуго али за један дан нисумогли да стигну до Бремена. Ноћ затече у једној шуми иодлучише да ту преноће. Магарац и пас легоше под једновелико дрво, мачак се попе на једну грану, а петаотражећи себи најсигурније место, одлете на сам врх дрве1та. Пре него што су заспали петлу се учини да у даљинивиди неко светло. Довикну другарима да то свакако морада је некаква кућа, јер се види светлост.

"Онда кренимо тамо јер ово место није најугоднијепреноћиште", рече магарац.

Кренуше у правцу одакле је допирала светлост.Ускоро су стигли до једне осветљене куће.

Као највиши, магарац јој се приближи и провири крозпрозор.

"Шта видиш, пријатељу?" упита га петао."Шта видим?" одговори магарац. "Видим сто, а на

столу богату трпезу с лепим јелима и пићем, а око њеразбојничку дружину како седи и ужива гостећи се."

"То би било нешто за нас", рече петао.Четири стара пријатеља пожелеше да се домогну оне

трпезе, па стану да се договарају како да уплаше дружинуи истерају разбојнике из куће. Договоре се да магарацнаслони предње ноге на прозор, да пас скочи на њега,мачак псу на леђа а петао поврх свих. Када се наместише,у један мах сви почеше своју музику: магарац је њакао, паслајао и завијао, мачак је мјаукао а петао кукурикао као узору. Онда још магарац лупну копитом по окну тако да сеосу стакло с прозора. На ту ужасну дерњаву разбојниципомислише да их је стигла потера и разбежаше се коликосу их ноге носиле.

зз

Page 35: Najlepše klasične bajke
Page 36: Najlepše klasične bajke

Четири стара пријатеља уђоше у кућу, поседаше за стои наставише тамо где су разбојници прекинули, а када сусе добро најели угасишe свeће и полегаше.

Магарац се смести у један удобни угао, пас иза врата,мачак уз огњиште, а петао на наслон столице.

Када је прошла поноћ разбојници издалека видеше дау кући више Нeма светла и да све изглeда мирно.

Тада вођа разбојника рече: "Нисмо смели дадозволимо да нас тек тако истeрају." Он нареди јeдномразбојнику да извиди има ли још кога у кући. Разбојник сеприближи кући у којој је све било мирно и тихо. Опрезноуђе у кућу да упали свећу. Чим се разбојник ушуњао, мачак

35

*

Page 37: Najlepše klasične bajke
Page 38: Najlepše klasične bajke
Page 39: Najlepše klasične bajke

га тако прострели очима да овај од њих помисли како је тожар. Кад је принео свећу, мачак, не знајући за шалу,зафркта, скочи му у лице и изгреба га. Овај се силнопрепаде и појури да побегне на задња врата. Ту га дочекапас који га уједе за ногу. Док је бежао преко двориштанаиђе на магарца који га добро поткачи задњим копитама,а петао, кога силна галама трже из сна кукурикну коликога грло носи.

Разбојник као без душе наврат1нанос побеже и дојуридо разбојничког вође.

"Зло и наопако, у кући су неки страшни духови. Кадасам хтео да упалим свећу, хукнули су на мене и изгреблиме по лицу. Али ни то није све. Поред врата је био некичовек с ножем; он ме је убо у ногу. Једва сам побегао одњега кад ме у дворишту сачека некакво црно чудовиштекоје ме је свом снагом треснуло дрвеном тољагом. У то сеса крова огласи судија који је повикао из свег гласа:'Држ'те лопова!' Једва сам, ето, живу главу извукао."

Када су то разбојници чули дохватише своје ствари ибрже1боље утекоше не часећи ни часа.

38

Page 40: Najlepše klasične bajke
Page 41: Najlepše klasične bajke

40

Page 42: Najlepše klasične bajke

Од тога дана разбојници се више нису усуђивали да сеприближе кући, а четворици бременских свирача кућа сетолико допаде, да одлучише да из ње не излазе. Четириостарела пријатеља договорише се да не иду у Бремен ине зарађују хлеб као музиканти, јер су у овој кући ималисве што им је потребно за мирну и спокојну старост.

41

Page 43: Najlepše klasične bajke

Браћа Грим

Краљ жаба

Удавно доба, онда када су се жеље јошиспуњавале, живео је један цар чије су кћерибиле праве лепотице, а најмлађа је била тако

лепа да јој се и сунце дивило кад год би обасјало њенолице. Иза царског дворца пружала се тамна шума, а ушуми, под старом липом, налазио се дубок извор.Принцеза је често одлазила до тог места и седела поред

извора. Кад би јој било досадно играла би се златном лоп1том, својом најдражом играчком: бацала је у вис и дочеки1вала је у руке.

Догодило се једном да је у игри испустила лопту. Оваудари о земљу и откотрља се право у воду. Принцезаостаде гледајући за њом, али од тога не беше никаквекористи: лопта је потонула и нестала, а извор је био дубок,дно му се није видело.

42

Page 44: Najlepše klasične bajke

43

Page 45: Najlepše klasične bajke

Стаде принцеза да плаче, суза сузу стиже. Јецала јесве гласније и никако није могла да се утеши. Док је такојадиковала, одједном зачу нечији глас:

"Зашто тако тужно плачеш принцезо?"Она погледа око себе не би ли видела одакле долази

тај глас па опази жабу која је истурила своју дебелу иружну главу изнад воде.

"То си ти, стара жабетино", рече принцеза. "Плачемзбог лопте која ми је упала у дубоки извор."

"Не тугуј," одговори жаба, "помоћи ћу ти. Шта ћеш мидати ако ти извучем играчку са дна?"

"Шта год пожелиш, драга жабо," рече принцеза. "Даћути бисере и драго камење, чак и златну круну са главе...само ми врати моју златну лопту."

Жаба на то одговори:"Не желим ја ни бисере ни драго камење, чак ми ни

44

Page 46: Najlepše klasične bajke

45

Page 47: Najlepše klasične bajke

твоја круна није потребна. Али ако ми обећаш да ћу ти битидруг у игри и забави, да ћу седети поред тебе за столом, даћу јести из твог златног тањира и пити из твог пехара, даћу спавати у твојој постељи... заронићу до дна извора идонећу ти твоју златну лопту за којом толико жалиш."

"Обећавам ти све што пожелиш, само ми донеси мојулопту", одговори нестрпљиво принцеза.

Али у себи је говорила: "Шта ли брбља ова глупа жаба.Она живи у води међу себи једнакима, поваздан крекеће ине може ми бити друг."

Кад је чула обећање, жаба се загњури у дубину и затили час се поново појави на површини. У устима је носилалопту и бацила је у траву.

Угледавши своју омиљену играчку принцеза се силнообрадова. Брже1боље је подиже и весело одскакута.

"Хеј, сачекај, стани!" повика жаба за њом. "Понеси ме,не могу тако брзо да те пратим!"

Page 48: Najlepše klasične bajke

47

Page 49: Najlepše klasične bajke

Узалуд је жаба крекетала. Принцеза није марила зању и трчала је све док није стигла до палате. Ту је убрзозаборавила на јадну жабу која је морала да се врати у својизвор. Сутрадан, кад је принцеза са краљем и свим двор1јанима села за сто и почела да једе из златног тањира,зачуло се како напољу нешто шљапка и пење се мермер1ним степеништем. Мало затим зачу се куцање и нечијиглас: "Најмлађа царева кћери, отвори ми врата!"

Она приђе вратима да види ко то куца и угледа жабу.Брже1боље залупи врата и седе за сто.

Цар опази да је принцеза узбуђена па је упита:"Што си се тако уплашила, дете моје? Да није пред

вратима неки див који жели да те одведе?""Није див, оче, него гадна

жаба.""Шта ће жаба у палати?""Јуче, док сам се играла

крај извора, у воду ми упадезлатна лопта. Жаба је виделакако плачем па ми је извадилалопту из воде.

48

Page 50: Najlepše klasične bajke

49

Page 51: Najlepše klasične bajke

Заузврат је тражила да јој будем друг у игри, а ја самјој то обећала. Нисам веровала да ће жаба доћи чак овамо.А сад је пред вратима и хоће да уђе."

Тада се опет зачу куцање и дозивање:

50

Page 52: Najlepše klasične bajke

Хеј принцезо, ти најмлађа,ускоро ће пасти вече,присети се ти принцезо,на извору шта ми рече.

51

Page 53: Najlepše klasične bajke

"Обећања треба одржати", рече цар. "Отвори врата,кћери!"

Када је принцеза отворила врата, жаба ускочи упалату па пође за принцезом све до њеног места застолом.

"Подигни ме у крило!" рече жаба. Принцеза је окле1

вала али јој цар нареди да то учини. Жаба са принцезиногкрила скочи на сто и рече принцези:

"Примакни ми свој златни тањир да заједно једемо!"Принцеза уради тако мада јој то није било по вољи.

Сваки јој је залогај запињао у грлу. Кад се добро најелажаба рече: "Сита сам се најела и напојила. Однеси ме садау свој кревет да легнемо и да се одморимо."

Принцеза удари у плач јер се бојала хладне жабе иније могла ни да помисли да са њом дели постељу. Али царсе наљути и рече:

"Онога ко ти је помогао у невољи, не смеш после дапрезиреш."

Принцеза није имала куд него ухвати жабу са двапрста, однесе је у своју собу и баци у један угао. Кад јелегла у кревет, жаба доскакута до постеље и речепринцези:

52

Page 54: Najlepše klasične bajke

53

Page 55: Najlepše klasične bajke

54

Page 56: Najlepše klasične bajke

"Савладао ме умор па бих да спавам као и ти: подигниме, или ћу рећи твоме оцу."

То силно наљути принцезу те она дохвати жабу и трес1ну је свом снагом о зид.

"Ево ти, гадна жабетино! Сада ћеш се смирити!"

Али, гле чуда! Када је жаба треснула о зид и пала напод претвори се у прелепог царевића пријатних очију. Пожељи цара, принцезиног оца, постаде јој муж. Испричао јепринцези како га је зачарала опака вештица па нико нијемогао да га ослободи из извора осим ње, најмлађе царевекћери. Двоје младих се договорише да сутрадан крену уњегову царевину, па легоше да се одморе.

Сутрадан, кад је сунце одскочило, пред вратимапалате зуставише се кочије: у кочије упрегнуто шест белихкоња, свакоме на глави бела перјаница од нојевих пера,украшени коланима од чистог злата, а позади на кочијистоји слуга младог царевића, његов верни Хајнрих.

Када му је господар претворен у жабу верни Хајнрих јебио толико тужан да је своје срце опасао са три гвозденаобруча да му не препукне од туге и јада.

55

Page 57: Najlepše klasične bajke

56

Page 58: Najlepše klasične bajke

57

Page 59: Najlepše klasične bajke

У кочији која је стигла пред палату млади царевић је санајмлађом принцезом требало да се одвезе у својуцаревину. Верни Хајнрих им је помогао да се попну укочију, а сам стаде позади, срећан и задовољан што сењегов господар ослободио чаролије.

Кад је кочија мало одмакла путем зачу царевић некипрасак, као да се нешто ломи. Окрену се он Хајнриху павикну;

"Хајнриче, кола се ломе!"А Хајнрих му одговори:

Нису кола господару,Већ гвоздени обруч пуцаСа мојега ево срцаШто је дуго туговало,Тешке јаде боловало.

Током пута још једном се чуо прасак, па онда још јед1ном. Царевић је мислио да се то кола ломе. Али су то самопуцали окови који су били око срца верног Хајнриха, јер јењегов господар сада био спасен и срећан.

58

Page 60: Najlepše klasične bajke

Шарл Перо

Мачак у чизмама

Био једном неки сиромашни млинар који је имаотри сина са којима је живео у млину усред житнихпоља кроз која је вечито хујао ветар и окретао на

млину ветрењачу.Међутим, млинар се изненада тешко разболео и пре

него што ће умрети позвао је своје синове да им поделисве што је иза њега остајало. Најстарији син је добио млин,средњи магарца, а најмлађем је припао само мачак.

После очеве смрти старија два брата су се удружилапа су млели брашно у млину, товарили га на магарца иносили на пазар, али најмлађи брат није знао шта дазапочне са мачком.

"Лако је мојој браћи", уздахнуо је, "а шта ја да почнем,сем да убијем мачка и да продам некоме његово крзно?"

Зачуо то мачак, па рече:"Не збори тако, господару, него ако хоћеш да ти

помогнем и да се заједно извучемо из сиротиње и невоља,а ти ми купи пар чизама и шешир са великом перјаницом."

Момак се силно зачудио мачковом предлогу, али каконије имао шта да изгуби, учинио је све што се од његатражило.

"Кад сам толико сиромашан, ништа нећу бити сиро1машнији ни ако последње парице потрошим за чизме ишешир с перјаницом", рече младић, те оде у град и купимачку што је тражио.

Следећег јутра обуо је мачак високе црвене чизме,

59

Page 61: Najlepše klasične bajke

60

Page 62: Najlepše klasične bajke

пребацио преко рамена врећу у коју је ставио мало салатеи махнуо је газди стављајући на главу шешир са великомперјаницом.

Када је стигао до шуме извукао је мачак ону салату извреће, ставио је на земљу и сакрио се иза грма. Нијепрошло дуго времена, кад наиђоше два зеца, па право насалату. Мачак је искочио иза грма, ухватио зечеве, стрпаоих у врећу и понео на дар краљу.

"Ово ти шаље мој господар, маркиз од Карабаса!"рекао је стигавши на двор и пред владарем се дубоко пок1

*

Page 63: Najlepše klasične bajke
Page 64: Najlepše klasične bajke

лонио.Краљ узе зечеве и захвали му. Било му је драго, па

запамти име маркиза од Карабаса.После тога, мачак настави да лови зечеве и доноси их

краљу, говорећи како су то поклони које му шаље маркизод Карабаса.

"Захвали твоме господару за толику љубазност", р9чекраљ истински раздраган.

Једнога дана, док је био на двору, зачује мачак како секраљ договара са својом кћери, великом лепотицом, даследећег јутра пођу заједно у шетњу поред реке. Мачакпохита к своме младом господару и рече му да следећегјутра и он оде на реку, да скине одећу и уђе у воду, па дапочне звати за помоћ, као да се дави.

"Ако хоћеш да ме послушаш, бићеш срећан човек",

63

Page 65: Najlepše klasične bajke

рече мачак самоуверено.Иако му није било све јасно, младић послуша и у

одређено време оде на купање. Ускоро зачу бат коња икраљевске кочије, а онда из жбуна искочи његов мачак учизмама и повика:

"Упомоћ! Упомоћ! Утопиће се мој господар, маркиз одКарабаса!"

Краљ је препознао мачка и сетио се по имену да је то

онај пажљиви маркиз који му је стално слао дарове, па јенаредио кочијашу да извуче из воде дављеника.

За то време је мачак сакрио његову дроњаву одећупод велики камен, а краљу рекао да је неки лопов украомаркизу хаљине док је био у води. На то је краљ, наравно,наредио да се маркизу од Карабаса дају господске хаљинеу којима се мачков газда нешто доцније појавио предкраљем и његовом прекрасном кћери.

64

Page 66: Najlepše klasične bajke
Page 67: Najlepše klasične bajke

Када га краљева кћи угледа у господским хаљинама, амладић је уз то био и врло леп, заљуби се истог трена ипозва га да с њима настави пут кочијама.

За то време мачак је као вихор појурио пречицом. Кадаје стигао до жетелаца у пољу, поздравио их је говорећи:

"Ускоро ће овуда проћи краљевска кочија, па када севладар заустави и упита вас чија је ово земља, а ви рецитеда припада маркизу од Карабаса. Не учините ли какозаповедам, стрпаће вас у затвор."

Речено учињено. Убрзо наиђе краљ те заустави кочијупред пољима зрелог жита и упита чија су то поља, асељаци одговорише:

"Све то што видиш, пресветли краљу, припада госпо1дину маркизу од Карабаса!"

Онда краљ крену даље, а мачак пречицом стиже досуседне њиве, и од људи који су слагали снопове пшеницезатражи, као и од оних раније, да краљу кажу како раде наземљи маркиза од Карабаса.

Пролазећи нешто доцније поред овог поља краљ упитачије су то њиве и жито, а сељаци му одговорише:

"Маркиза од Карабаса!"Чувши да је и то својина маркиза од Карабаса, краљ

помисли како је тај маркиз неки силно богат човек кад мусве земљиште, поред којег у кочији пролази, припада.

А та сва земља припадала је, истини за вољу, љути1том и злом диву људождеру, који је живео у замку поредпута којим је требало да прође краљевска кочија.

Стигавши до замка пречицом, у својим брзим чизмама,мачак изађе пред дива и рече да је краљевски гласник ида ће ускоро владарска кочија баш туда наићи. Чувши то,див му рече да седне, а лукави мачак настави:

"Много сам о теби слушао, моћни диве, али не могу даповерујем у истинитост свега онога што народ збори. Рецими, зашто људи лажу говорећи да ти баш све можеш?"

"А ко то шири лажи о мени?" грмну разљућени див. "И

66

Page 68: Najlepše klasične bajke

шта ти мислиш да ја не бих могао?""Народ каже", на то ће као уплашено мачак, "да

можеш да се претвориш у било коју животињу, на примерлава или слона, али ја им не верујем."

"Зар ти мислиш да је то лаж!?" издера се див. "Тачноје све што си чуо. А да ти то докажем, сад ћу се претворитиу лава!"

Мачак се страховито уплаши кад пред собом угледаразјареног лава, па се успуза уз олук све до крова. Малозатим, чим је је див повратио свој претходни изглед, спустисе мачак низ олук , па рече:

"Признајем да сам погрешио. Али ипак има нешто ушто нећу да верујем, него и даље тврдим да народ неис1

тинито збори.""А шта то?" повика бесно див."Па то... да се можеш претворити и у миша или пацо1

ва!" викну мачак пркосно.

67

Page 69: Najlepše klasične bajke

"Ако не верујеш, а ти онда гледај!" разљути се чароб1њак и намах се претвори у сићушног миша.

Мачак је само на тај тренутак чекао, па се баци намиша и прогута га у једном залогају. Онда обриса бркове иизађе да чека краљевску кочију.

Када су краљ, његова кћи и мачков млади господарпосле извесног времена наишли, дочека их раздраганимачак, заустави кочију и пусти их да изађу. Онда се дубоконаклони и рече:

"Добро дошли у замак мога господара, славног мар1киза од Карабаса!"

Његов млади господар се овим речима силно зачудио,а беше се и престрашио, али како је већ био научио даверује своме мачку не даде се збунити, него крочи у замакпратећи своје краљевске госте.

Унутра је све било сјајно и раскошно баш као штодоликује једном моћном и угледном господару замка.Мачак још нареди да се приреди велика гозба, а послетога младић запроси од краља руку његове лепе кћери.

68

Page 70: Najlepše klasične bajke

Тешко је рећи ко се томе више обрадовао 1 да ли краљкоји се уверио да удаје кћер за веома богатог човека, илионо двоје младих који су се за то кратко време истинскизаволели. А можда је, ипак, најзадовољнији од свих биомачак у чизмама.

Мачак је од тада живео у изобиљу и сјају господаревогзамка, па је спавао на јастуцима од праве свиле и јео свеоно што би пожелео. Све ... осим мишева, јер је онајпоследњи којег је прогутао имао тако чудан и непријатанукус да више никада, до краја живота, миша није пожелео.

69

Page 71: Najlepše klasične bajke

Браћа Грим

Ивица и Марица

Устара времена живео је, у колиби, уз ивицу шуме,сиромашни дрвосеча са женом и двоје деце,Ивицом и Марицом. Живели су тако скромно да

често нису имали ни довољно хлеба. Земљом је владалаглад. Понестајало је хране, а и година није била родна збогвелике суше.

Несрећни дрвосеча више није знао како да прехранисвоју породицу. Једне вечери у колиби није било ни мрвехлеба па му жена, која је иначе овој деци била маћеха,рече:

"Овако се више не може! Зар не видиш да ћемо свипомрети од глади? Зато хајде, да одведемо децу далеко ушуму и да их тамо оставимо! Наложићемо им ватру да сегреју, па ће их можда неко пронаћи и одвести својој кући.Кад се и ми опоравимо можемо их поново вратити."

Отац се много опирао рекавши да то не може да прих1вати, али зла жена је толико наваљивала, да га је на крајуприволела да пристане. Деца су, међутим, била толикогладна да нису могла спавати, него су све чула.Престрашена Марица је горко плакала али јој старији братИвица рече:

70

Page 72: Najlepše klasične bajke

"Не брини, сестрице, ја ћу већ нешто смислити!"Кад су маћеха и отац заспали, Ивица се тихи искраде

из куће и под светлошћу месечине накупи многокаменчића, па их стави у џепове панталона и још тише сеушуња у кућу. Ускоро су и он и сестра, преморени и пре1страшени, заспали. Чим је свануло, маћеха их пробудирекавши:

"Устајте децо, идемо у шуму по дрва!"Чим су кренули Ивица зостаде као последњи, тако да

је све време кришом бацао за собом беле каменчиће, каотраг по којем је смерао да се са сестром доцније вратикући. Маћеха опази да он заостаје и упита га зашто точини, а он одговори:

Тледам је ли моје бело маче још увек на крову."Маћеха је била прилично сумњичава па се дуго освр1

тала и извиривала, али маче није видела на крову куће.Помислила је да не види добро јер су већ били поодмаклиод куће па, не имајући куд, настави даље пут.

Када су зашли у веома дубоку шуму, отац оде да сечедрва, а деца сакупише суварке и по налогу маћехеналожише велику ватру. Она тада рече:

71

Page 73: Najlepše klasične bajke

"Ја идем да помогнем оцу, а ви останите крај ватре.Кад завршимо, доћи ћемо по вас."

Чим је неваљалица отишла, деца заспаше од страха иумора. Кад су се пробудила, била је тамна ноћ Марицазаплака, али Ивица је утеши:

"Не плачи, сестрице! Уз помоћ месечине и каменчићанаћи ћемо траг који ће нас одвести кући."

Деца сачекаше да се појави месец иза планине, пакада је обасјао сву шуму тако да више није било мрачно,кренуше. Пратећи траг побацаних каменчића, који су намесечини сијали, деца у зору стигоше до куће и закуцашена врата. Маћеха их тобоже изгрди што су се задржали ушуми, а пресрећни отац их снажно изгрли. Извесно времесу се некако сналазили и животарили.

Међутим, глад ускоро поново закуца на врата њиховеколибе, тако да маћеха стаде наговарати мужа да поновоодведе децу у шуму, па да их тамо оставе док се приликене побољшају. Човек се опирао и одбијао, али му она речеда ће децу сигурно наћи неко ко боље живи и има вишехране од њих. Колебљиви човек, тешка срца, најзад прис1таде.

И овога пута деца су чула разговор. Марица се пре1страши и горко заплака, а Ивица јој тихо рече:

"Не брини, сестрице, него лези и спокојно спавај, а јаћу до зоре већ нешто смислити и избавићу нас!"

Кад је девојчица заспала Ивица хтеде да се ишуња изкуће и сакупи камичке, али и врата и прозори били сузатворени. Дечак остаде брижан и будан све до зоре.

У рано јутро маћеха пробуди децу, рече им да иду у

72

** *

Page 74: Najlepše klasične bajke

73

Page 75: Najlepše klasične bajke

шуму по дрва и још свакоме даде по парченце хлеба.Ивица опет поче заостајати, јер је све време кришом бацаомрвице да би се, по њиховом трагу, доцније са сестромвратио кући.

И овога пута, чим су стигли до густе шуме, отац оде подрва а маћеха им заложи ватру и рече:

"Седите ту и чекајте нас! Кад отац и ја завршимопосао, доћи ћемо по вас да се заједно вратимо кући."

Деца поједоше онај Маричин комадић хлеба и заспаше.Ко зна колико су дуго спавали, јер кад су се пробудили,ватра се већ беше угасила. Мрачна ноћ је у потпуностибила прекрила сву шуму. Малишани сачекаше да се појавимесец иза планине, па чим је обасјао шуму они кренуше затрагом мрвица које је Ивица претходног јутра за собомбацао. Али авај! Мрвица више није било, јер су их птицепојеле, и то све до последње! Храбри дечак ипак сакуписнаге да утеши сестру рекавши да ће већ некако стићи докуће.

Деца су дуго ходала, већ је било свануло, али шума јебивала све дубља и дубља. Најзад, у једном тренутку,када су сиротани већ били изнемогли од глади, умора истраха, прилете им нека бела птица која им је махањемкрила давала знаке, као да жели да нешто каже. Децакренуше за њом и ускоро се нађоше пред неком кућицом.

Али то није била обична кућа од цигле и дрвета са цре1пом на крову, него кућица од колача и разних других слат1киша, марципана, бонбона, кекса и чоколаде. И кров изидови и капци на прозорима и врата 1 све је то било одслаткиша, па је мамило изгладнелу дечицу која нису зналашта пре да пробају. Ивица најпре одвали мало колачића са

74

** *

Page 76: Najlepše klasične bajke
Page 77: Najlepše klasične bajke

прозорског капка, а затим и један цреп од чоколаде сакрова, а Марица загризе миришљави кекс са зида поредврата. У том часу из куће се зачу глас:

"Ко кућицу моју дира?Ко то мени не да мира?"

Ивица и Марица одговорише:

"Кућу твоју ветар дира,Дува, па ти не да мира!"

Деца наставише да гутају слаткише, али у том часуотворише се врата кућице и појави се некаква ружна ипогурена старица без зуба, која им рече крештавимгласом:

"Само се ви гостите, мила моја дечице! Уђите у кућу давам бака да још колачића и да вас добро погости, јер сте,очигледно и уморни и гладни!"

Ивица и Марица уђоше за старицом, а она их нахрани,напоји млеком и одведе на спавање. Малишани су билипревише уморни и исцрпени да би размишљали о томекуда су стигли и ко је та ружна, крезубава старица. Једвасу дочекали да се стровале у меке и удобне постеље којесу мамиле на сан и да у њима, следећег тренутка, слаткозаспу.

То, међутим, није била добра бака, него зла вештица

76

Page 78: Najlepše klasične bajke

77

Page 79: Najlepše klasične bajke

која је намамила децу к себи само зато да их затвори, угојии поједе.

Већ следећег јутра она их грубо продрма, разбудикрештавим гласом и рече Марици:

"Хајде, ленштино! Донеси брзо воде и спреми за свогбрата доручак, јер он мора много да једе и да се што преугоји."

И док је престрављења девојчица као без душе трчалапо воду, не желећи да верује својим ушима, баба угураизненађеног и престрашеног Ивицу у кавез и за њимокрену кључ у брави говорећи:

"Тако! Тако! А кад те угојим, постаћеш добар залогај!"Деца су морала да се примире, па је Ивица смишљао у

кавезу шта да учини, а Марица је данима прала, чистила,доносила воду и храну за брата. Сваки дан вештица бипришла кавезу и закрештала:

"Пружи прст Ивице, да видим колико си се угојио!"Деца су, међутим, успела да надмудре вештицу у јед1

ном лукавству: Марицаје негде ишчепркала кокошију кости кришом је додала брату. А Ивица, кад год би му бабанаредила да пружи прст да га опипа, пружао би јој уместопрста ону кост.

"Још увек си мршав", гунђала би стара. "Повећаћу типорције хране!"

Вештица је слабо видела па је мислила како је Ивицаи даље мршав, али једног дана изгуби стрпљење и одлучида га скува и поједе, па макар био само кост и кожа. Затопозва девојчицу и рече јој:

"Наложи велику ватру, Марице! Нећу више да чекам!"Марица је плакала више него икад до тада, али је

ватру морала да запали. Старица је извесно време чекала

78

** *

Page 80: Najlepše klasične bajke

79

Page 81: Najlepše klasične bajke

да се огањ распали и претвори у жар, али у једномтренутку рече:

"Погледај, мала, чини ми се да ватра није довољнојака!" Марица се досети па одговори да не може јер је малаа врата су високо на пећи.

Тлупачо!" наљути се вештица. "Нису врата високочим ја могу да их отворим..."

"Па кад можете, бако", на то ће мала лукаво, "а ви мионда покажите како се ватра распаљује."

"И хоћу, шепртљо једна мала!" закрешта зла старица,па се приближи пећи и отвори врата да завири. Марица јеу том тренутку из све снаге гурну у распаљени огањ и зањом снажно залупи врата.

Дрхтећи од узбуђења и неверице, девојчица је дугостајала поред пећи из које се чуло пуцкетање ватре. Кадаје дошла к себи и уверила се да је зла вештица изгорела,Марица пронађе кључ од кавеза те потрча к брату и осло1боди га вичући:

"Слободни смо, брате мој!"Тешко је описати њихову радост када су одиста

схватили да су слободни. Ивица и Марица пронађошевештичино благо и узеше га, а онда запаковаше још имного слаткиша, па кренуше кроз шуму у нади да ће наћиизлаз и траг који води ка очевој кући.

Зачарана шума се пред њима отварала и постајала свеређа. После извесног времена, док су ходали по сеновитимшумски стазицама, дођоше деца до некакве велике идубоке реке. На њој није било моста преко којег бипрешли, нити скеле или чамца са чамџијом који би их пре1

80

** *

Page 82: Najlepše klasične bajke

81

Page 83: Najlepše klasične bajke

везао. И док су деца у недоумици стајала размишљајућишта да учине, изненада опазише патку како плови и приб1лижава им се. Ивица и Марица је умилно позваше изамолише:

"Паткице, лепотице,Наша пријатељице,Превези нас преко,Молимо те лепоГ

Патка им приђе и допусти да јој седну на леђа, а ондаих пажљиво и лагано превезе преко дубоке воде.Малишани јој захвалише и наставише пут. Шума је билајош проређенија, све док на крају не изађоше на чистину.И шта су угледали? На крају велике зелене ливадепрошаране цвећем и лептирима, који су радосно летелиугледаше у даљини своју драгу, познату колибицу! Нијебило сумње, деца су после дугог лутања и трновитих стазау овом часу била надомак родног дом'а.

Ивица и Марица потрчаше из све снаге колико су ихноге носиле. Кад су стигли, најпре приђоше прозору. Крозокно угледаше оца тужног и погруженог.

Несрећни човек је већ одавно био увидео колико јепогрешио што је послушао своју злу жену, па ју је отерао одкуће. А кућа је била пуста, празна и тужна без његоведобре дечице и њихових веселих гласова. Човек је прово1дио дане и ноћи мислећи само на њих и надајући се да ћесе вратити. Одједном, зачуо је куцање! Подигао је главу иугледао кроз прозор њихове драге главице како вире!

Немогуће је описати дрвосечину бескрајну радост кадаје следећег тренутка држао у наручју своју дечицу. Нико незна колико их је дуго љубио и грлио, дижући их у вис. Знаоје отац да их више никада неће оставити и да су они њего1

82

Page 84: Najlepše klasične bajke

ва највећа срећа. Горко се кајао што је допустио оној женикаменога срца да га наговори на сва зла дела у којима јеучествовао. Осећао је отац да се страховито огрешио освоју дечицу, али је исто тако знао да га на тако нештонико више не би могао наговорити.

Онда деца пред њега истресоше вештичино благо.Било је ту много злата, дуката и драгога камења 1 сасвимдовољно за безбедан и миран живот. Отада су Ивица иМарица, заједно са својим оцем, живели дуго, срећно изадовољно.

83

Page 85: Najlepše klasične bajke

Браћа Грим

Златокоса

Били једном муж и жена али деце нису имали мадасу их силно желели. Једног дана се жена пон1адала да ће јој се жеља испунити. На задњем

делу њихове куће налазио се мали прозор кроз који севидела башта препуна предивног цвећа и свакаквихнеобичних биљака. Башта је била ограђена високим зидоми нико се није усуђивао да у њу залази јер је припадаластарој вештици које су се сви плашили.

Једног дана стајала је жена уз прозор и гледала убашту. Тада угледа лепу, младу салату, свежу и зелених

84

Page 86: Najlepše klasične bajke

85

Page 87: Najlepše klasične bajke

листова. Силно је пожелела да је поједе. Данима је посма1трала како салата расте, а њена жеља је расла из дана удан. Коначно се разболе од силне жеље и баш је јадноизгледала. Њен муж се уплаши па је запита:

"Шта је то са тобом, драга жено?""Не питај ме", одговори жена. "Умрећу ако не окусим

ону салату што расте у башти иза наше куће."Њен муж, човек мека срца, веома је волео своју жену,

па рече у себи: "Не могу да дозволим да ми жена умре.Донећу јој ту салату па куд пукло!"

У сумрак прескочи он зид вештичине баште, убра пунукорпу младе салате и однесе је жени. Она је одмах зачинии у сласт је поједе. Салата јој је толико пријала да јесутрадан опет пожелела. Сироти муж поново крене посалату. Када се смркло, он по други пут прескочи зид.Управо кад се спремао да убере салату, пред њим сепојави вештица.

"Како се усуђујеш да крочиш у моју башту? Крадешмоју салату, је ли?" повика она севајући на њега очима."Зло ће те снаћи!"

"Смилуј се," промуца он, "тешка ме је невоља на то

86

Page 88: Najlepše klasične bajke

87

Page 89: Najlepše klasične bajke

88

Page 90: Najlepše klasične bajke

натерала: жена ми се разболела, видела са прозорасалату и толико је силно пожелела да би умрла да јој јенисам донео."

Вештица се мало примири и стиша свој бес па му рече:"Ако је тако, дозвољавам ти да убереш салате колико

ти воља, али под једним условом: када твоја жена родидете, даћеш га мени. Код мене ће му бити добро, бринућуо њему као да сам га ја родила."

Уплашени човек све обећа. Кад је жена родилаћеркицу, појави се вештица. Назва је Златокоса и однесе јеса собом.

89

Page 91: Najlepše klasične bajke

Златокоса постаденајлепше дете на свету.Кад је напунила дванаестгодина вештица је затвориу високу кулу која сеналазила у шуми. Кула нијеимала ни степенице ниврата већ само мали про1зор под самим кровом. Кадби вештица хтела да уђе укулу, стала би под прозори викнула:

Златокосо, хајде крени,Златну косу спусти мени.

90

Page 92: Najlepše klasične bajke

91

Page 93: Najlepše klasične bajke

92

Page 94: Najlepše klasične bajke

93

Page 95: Najlepše klasične bajke

Златокоса је имала дугу златну косу уплетену упл9тенице па би је спуштала низ кулу а златна коса јелелујала као злаћани конопац. Вештица би се уз њупењала у кулу.

Једнога дана шумом је јахао млади краљевић којинаиђе на кулу. Зачуо је предивну песму са врха куле тезаустави коња и радознало ослушнуо. Био је то гласЗлатокосе која је умилном песмом прекраћивала својуусамљеност.

Пожелео да се попне али врата није било. Вратио се удворац непрестано мислећи на ону песму, те је сваког данапочео одлазити у шуму и ослушкивати.

Док је једног дана сакривен иза дрвета слушаопрелепу песму, угледа вештицу која је дошла под прозор изачу је како дозива:

Златокосо, хајде крени,Златну косу спусти мени.

94

Page 96: Najlepše klasične bajke

95

Page 97: Najlepše klasične bajke

97

Page 98: Najlepše klasične bajke

али она више не седи у гнезду и не пева: уграбила јемачка, а теби ће очи ископати. Златокоса је за тебеизгубљена, више је никада нећеш видети!"

Краљевићу је било тако тешко да је хтео да пресвиснеод туге и бола. Онако очајан скочи са куле у трње, које муизбоде очи.

Тако ослепљен тумарао је шумом, хранио се корењеми бобицама, тугујући и плачући за својом драгомЗлатокосом.

98

Page 99: Najlepše klasične bajke

99

Page 100: Najlepše klasične bajke

100

Page 101: Najlepše klasične bajke

После дуго времена младић стижне у пустињу у којој јеЗлатокоса животарила са двоје близанаца које је родила,са дечаком и девојчицом.

Идући тако пустињом, краљевић зачу онај глас, пакрену према гласу и стиже до Златокосе и њихове деце.Она га угледа и одмах препозна, чврсто га загрли и бризнуу плач.

Две њене сузе радоснице кануше на његове очи, којесе избистрише те краљевић поново прогледа.

Тада он поведе Златокосу и децу у своју краљевину, усвој велики дворац, где су још много година живели срећнои задовољно.

101

Page 102: Najlepše klasične bajke

Ханс Кристијан Андерсен

Летећи ковчег

Био једном један вредни трговац који је имаотолико блага да је могао сувим сребрњацимапоплочати целу своју улицу и део свога краја.

Али он је знао добро да чува и улаже свој новац, па где биуложио сребрњак одатле би добијао златник. Кад је трго1вац умро, његов син наследи силно богатство, али све штоје отац с муком стекао, син је брзо трошио.

Из ноћи у ноћ момак је са пријатељима ишао на забаве,правио змајеве од новчаница, а златницима правиожабице на води. И тако, мало1помало, новац је нестајао,док га сасвим не понестаде.

Од свег оног силног блага које му је отац оставио,остаде му само неколико новчића, а од одела само једанизношени пар папуча и стари домаћи огртач.

Сад, када је остао без пребијене паре, и пријатељи су

102

** *

Page 103: Najlepše klasične bajke
Page 104: Najlepše klasične bajke

га заборавили; нису марили за њега и стидели су се даизађу с њим на улицу. Нису ни помишљали на то да мупомогну у невољи и тако му врате за све оне лепе часове

које су проводили са њим частећи се, веселећи се иславећи.

Само му један од њих, човек добра срца, посла стариковчег с поруком: "Пакуј се и тражи срећу на другомместу, што даље одавде!"

104

Page 105: Najlepše klasične bajke

105

Page 106: Najlepše klasične bajke
Page 107: Najlepše klasične bajke

Било је то лепо од њега, али момак није имао шта дапакује, него узе онај свој изношени пар папуча и стариогртач, па и сам седе у ковчег.

Али то је био необичан ковчег: чим би човек притиснуобраву, ковчег би полетео. И тако, трговчев син излетекроз прозор у ковчегу, високо изнад облака, све даље идаље.

Пошто је ковчег био врло стар, дно му је подмладићевом тежином пуцкетало, а читав ковчег је шкри1пао, па се младић силно уплашио да не пропадне... јер бито баш било лепо падање! Али ипак, није могао да не

107

Page 108: Najlepše klasične bajke

ужива у веома узбудљивом и необичном путовању.Летећи тако изнад многих занимљивих предела он

најзад стиже у Турску.

Спусти се у једну густу шуму, а ковчег сакри под некостаро велико дрво и пође у град. Мирне душе је могао дашета, јер су тамо сви ишли у папучама и кућним свиленимогртачима, баш као и он.

108

** *

Page 109: Najlepše klasične bajke

.

Page 110: Najlepše klasične bajke

Скоро читав дан је лутао градом и задивљено га раз1гледао, када му поглед паде на огромну, предивну палатуса златним крововима.

Успут срете неку жену и упита је:"Кажи ми, турска дадиљо, какав је оно двор у близини

града са веома високим прозорима?""То је двор у којем живи султанова кћи," одговори

жена. "Њој су предсказали да ће бити несрећна кад се уда,па зато не дају никоме да јој приђе без одобрења султанаи султаније."

"Е, баш ти хвала!" рече трговчев син, па се врати подоно дрво, седе у свој ковчег и одлете право на кров двораи увуче се код младе принцезе. Она је лежала на дивану испавала.

Била је тако лепа да трговчев син није могао да одоли,него је пољуби. Она се пробуди и силно уплаши, али јој онобјасни да је анђео с неба којег је послао сам Пророк, па јето умири и допаде јој се.

Седели су једно поред другог, а он јој је причао бајке оњеној лепоти 1 о њеним очима које су два дивна тамна је1зера, те по њима мисли плове као морске виле.

Описивао је њено чело и говорио да је као снежни врхкоји крије прекрасне дворане и слике; потом јој је причаоо роди која доноси слатку, малу дечицу. На крају је замолида му буде жена, а она одмах пристаде.

"Дођи обавезно у суботу", рече му. "Тада ће султан исултанија доћи к мени на чај и сигурно ће бити поносни штоим се кћи удаје за анђела. Ипак, потруди се да имисприповедаш неку дивну бајку јер они то воле више одсвега. Мама воли поучне приче, а тата веселе, јер увекжели да се насмеје."

Затим се растадоше, а она му поклони сабљу окованузлатницима. Потом он одлете, купи себи ново одело, аонда седе усред шуме да смишља бајке којима би забавиои задивио принцезине родитеље. То није било лако!

110

Page 111: Najlepše klasične bajke

Ипак, до суботе смисли нешто и оде к принцези. Тогадана сав се двор окупи код принцезе на чају, на челу сасултаном и султанијом. Трговчевог сина примише изузетнолепо.

"Е, сад, испричајте нам неку лепу бајку", замоли сул1танија, "али нека буде нешто поучно и озбиљно!"

"Али нека буде и весело", додаде султан, "да се добронасмејемо!"

"Хоћу, веома радо", прихвати момак и започе:"Била једном кутија шибица, веома поносних на своје

порекло. Потицале су од старог бора из шуме, а сад сулежале на кухињској полици између гвозденог лонца икресива, па су причале суседима о времену када суживеле на зеленој грани и под сунчевим зрацима пиле чајод росе слушајући птичје бајке. На жалост, дрвосече супосекле стабло дрвета, гране су разнели, а од неких суначинили шибице да обасјавају простор у мраку, те сад оневеома поносно чекају на кухињској полици да засијају.

Онда стари лонац започе своју причу. Откад је стигаона свет, стално га стављају на ватру, те мора да останечврст не би ли издржао; лепо му је, рече, само када гаизрибају и оставе на полици. Међутим, тешко му пада тошто ретко излази напоље, и то само онда када га саведром понесу до воде.

Чим је лонац заћутао, кресиво га прекори што сетолико распричао, па предложи да се сви у кухињипровеселе и још да виде ко је најотменији. Тањири су,звецкајући, одобравали, а стара здела стаде да причакако потиче са обала Балтичког мора, из једне мирнепородице у којој су је лепо одржавали и чистили. Оваженска прича се допаде метлици, а онда ведро од радостипоче пљускати воду, тањири зазвечаше и жарач заигратако да су пресвлаке са столица попуцале од смеха. Тадасамовар запева, али промукло, па неко предложи дапозову славуја споља да му помогне. Већина одби овај

111

Page 112: Najlepše klasične bajke

предлог, не желећи да странци ван кухињских зидоваучествују у весељу. И док је корпа грдила остале збогвелике галаме, уђе служавка те се све ствари хитровратише на своја места и заћуташе. Сваки од њих јеверовао да се показао боље и отменије од осталих. Ондаслужавка узе шибице и запали ватру која поче пуцкетати.Сад бар сви виде да смо ми најважније и најотменије,помислише шибице поносно и... изгореше!"

"Баш лепа прича!" усхићено рече султанија, кад момакзаврши. "Уживала сам док сам слушала. Мислим да сизаслужио нашу кћер!"

"Тако је!" потврди султан радосно. "Свадба ће бити уследећи понедељак."

Сада су му говорили ти, јер је требало да им постанезет.

Одредише датум свадбе и уочи свечаности осветлишецео град. Народу су делили ђевреке и колаче, деца су ceдизала на прсте звиждећи и вичући "Ура!" Било је заистапрeдивно!

"Требало би и ја нешто да урадим", помисли трговчевсин, "на крају крајева, то је моја свадба!" Рекавши то, одеи накупова пуно жабица, прскалица и свега онога што јепотребно за огроман ватромет, па потрпа то у свој летећиковчег и полете изнад града.

Кад се уздиже, поче прасак и тутњава да се све орило.Сви Турци поскочише увис тако да им папуче

полетеше око ушију. Тако нешто величанствено још ника1да нису видели! Били су уверени да је сам громовникдошао по принцезу.Чим је трговчев син опет слетео у шуму, помисли:

"Идем у град да чујем како је било."Шта све тамо није чуо!Кога год је питао, свако му је друкчије причао, свако је

нешто друго видео, али су се сви сложили да је билодивно.

112

Page 113: Najlepše klasične bajke

113

Page 114: Najlepše klasične bajke

"Видео сам Пророка главом и брадом!" рече једанузбуђено.

"Очи су му попут сјајних звезда, а брада као пена наводи!" узвикивао је други.

"Летео је на огњеном плашту", причао је трећи."Најлепши анђелчићи су му провиривали из скута!"

114

Page 115: Najlepše klasične bajke

115

Page 116: Najlepše klasične bajke

Наслушао се дивних прича. Сутрадан је требало дапође на свадбу, те оде у шуму да седне у свој ковчег. Кадтамо стиже, од ковчега ни трага ни гласа! Беше потпуноизгорео: једна искра од ватромета пала је на ковчег, из њеје букнуо пламен тако да је од ковчега остао само пепео.

Трговчев син је био очајан. Више није могао да лети иније могао да оде својој вереници.

Принцеза је цео дан престајала на крову палате ичекала. Још и данас га тако чека, а он иде по евету и причаприче, само што нису више онако веселе као некада.

Page 117: Najlepše klasične bajke

Ханс Кристијан Андерсен

Ружно паче

Окако је било дивно на селу! Око њива и ливадапружала се велика шума, а усред шуме дубокојезеро. Сијало је топло пролећно сунце грејући

земљу, траву и воду. У једном мирном кутку сеоског имањалежала је задовољно и грејала се на сунцу патка која јечекала да се из њених јаја излегу пачићи. Већ јој је било

117

Page 118: Najlepše klasične bajke

дојадило лежање и чекање јер су друге патке уживалепливајући, кад стадоше да прскају љуске на јајима ипочеше се помаљати лепи жути пачићи.

"Па како је?" упита је једна радознала стара патказавирујући у шипраг.

"Најлепши пачићи на свету", одговори мама паткапоносно, "само не знам зашто ово велико јаје још увекмирује. Никако да се излеже!"

Стара патка погледа то чудно јаје:"Ох, па то уопште није пачје јаје! Сигурно ти га је неко

подметнуо!" узбуђено рече она."Ипак ћу још мало лежати на њему", одговори јој

млада патка, "када сам већ оволико чекала, могу да сестрпим још мало док се и оно не излеже."

Мама патка је уживала у својим жутим пачићима којису се већ гегали по дворишту и радознало окретали својелепе главице, чудећи се свету који су угледали.

"Ква1ква!" орило се двориште од њиховог веселогдовикивања.

"Ква! Ква!" одговарала је срећна мама патка.Чинило јој се да нико на свету нема тако лепе

младунце.Време је пролазило, а патка је и даље лежала на оном

последњем, великом јајету. Већ је била помало нестрпљи1ва, јер је желела да се придружи својим веселим пачићимакојима се цело двориште дивило.

"Докле ћеш лежати на том јајету?" упита је сусеткагуска. "Зар не желиш да својим пачићима покажеш тајлепи свет у нашем дворишту?"

"Наравно да желим", узврати патка, "али ово највећејаје никако да прсне! Не знам колико ћу још чекати..."

118

** *

Page 119: Najlepše klasične bajke

Прође још доста времена и најзад прсну љуска навеликом јајету. Из њега се извуче некакво велико, нез1грапно и јако ружно младунче.

"Какво је то паче?" викну мајка разочарано. "Не личина моју осталу жуту и лепу дечицу. Стара патка је била управу, сигурно су ми подметнули јаје.То је можда ћуре!"

"Ако мислиш да је ћуре", рече јој она стара патка, "а тига с осталима поведи у воду, па ако не буде пливало значида си погодила."

Мама патка послуша и поведе децу у воду, али великоружно паче заплива с осталим.

"Значи, није ћуре!" закључи патка."Онда је ипак моје рођено дете. Сад, кад га боље

119

Page 120: Najlepše klasične bajke
Page 121: Najlepše klasične bajke

погледам, и није тако ружно... Како само добро весланожицама!" додаде она после кратке паузе.

Изађе патка из воде и поведе пачиће у двориште да ихпредстави суседима. Сви се окупише око предивних жутихпачића и стадоше их хвалити, али нико и не погледавелико ружно паче, јер га у првом тренутку не бехуприметили.

Међутим, чим је онако велико и трапаво почело да сегега и умешало се међу мале, жуте пачиће, опазише свиредом у дворишту да је ово паче друкчије, многоружније, и да не припада њиховом свету.

Не прође дуго, кад почеше сви редом да се устремљу1ју на несрећника.

"Како је само ружно!" викали су једни." Па како је незграпно!" добацивали су и подсмевали

му се други."Зашто га уопште трпимо у овом дворишту? Треба га

отерати!" наваљивали су трећи.Прогониле су га кокошке, јурио га је ћуран, па су и

његова пачја браћа постала зла и више га нису трпела удруштву и у шетњама. Чак би и мајка патка понекад у бесупрозборила:

"Дабогда те не било!"А пачићи би додавали: "Што те мачка не ухвати,

ругобо!"Сирото паче! Покушавало је, на све начине, да остане

уз мајку и са својом браћом и сестрама, па се гурало међуњих, а они су га кљуцали и терали, не дајући му ни да хода

121

*

** *

Page 122: Najlepše klasične bajke

122

Page 123: Najlepše klasične bajke

нити да плови у њиховом друштву."Ах, Боже!" уздисало је несрећно паче. "Зашто ме сви

мрзе, зашто ме терају кад никакво зло никоме нисамучинио?"

Паче није имало ниједног пријатеља па га је и девојка,која је хранила живину, ћушкала ногом.

Мајка1патка би се повремено сажалила на њега,нарочито кад би га прогонио и кљуцао ћуран.

"И ово је моје дете!" казала би бесно, сикћући наћурана.

Али то се дешавало само понекад, а све остало времени она није имала времена за њега. Сем тога, остале патке

123

Page 124: Najlepše klasične bajke

су јој стално говориле:"Какава је то ругоба? Види како је велико и незграпно

твоје паче! Оно је брука за сав наш пачји род!"Бескрајно тужно и уверено да га никад неће нико

волети, искрало се ружно паче иза ограде и кренуло усвет, бежећи што даље од злобе и пакости у сеоскомдворишту.

"Да ли ћу икада имати пријатеља?" помислило је паче."Хоће ли и мене некад неко волети иако сам овакоружан?"

Тужно и пуно суза, утече паче што даље од роди1тељског дома, од силе и неправде.

Бежећи тако, после дугог лутања, стиже паче до некемочваре и ту леже, да онако уморно, преноћи.

Ножице су га болеле од дугог трчања и ходања, а уз тоје било престрашено 1 никада до тада није било сасвимсамо нити тако далеко од дворишта у којем је угледалосвет.

Најзад се ипак смирило, од силног умора и страха, паје клонуло, спустило главицу и заспало.

Ујутру га опазише дивље патке из мочваре, па пови1каше:

"Ала си ти неко ружно створење!"Сирото паче уздахну, а једна дивља патка настави:"Ипак, не мари. Пођи с нама и буди птица селица!

Можда ћеш негде у лутању наћи своју срећу... "У том часу зазвиждаше меци. Бум! Бум! орило се кроз

тршћак. Дивље патке покушаше да полете али... меци ихпогодише и оне падоше мртве.

Пуцњава се настави. Било је очигледно да су стиглиловци. Било их је много и опколили су мочвару са свих

124

** *

Page 125: Najlepše klasične bajke

125

Page 126: Najlepše klasične bajke

страна. Паче се престрави. Следећег трена створи се предњим велики ловачки пас, исплаженог језика и сјајнихочију. Пас га, међутим, само оњуши и одјури даље, као штоје и дошао.

"Добро је!" уздахну ружно паче. "Толико сам ружан дачак ни пас неће да ме уједе или однесе ловцима."

Рекавши то, паче се спустило још ниже међу трске иостало тако сакривено, док су му меци фијукали изнадглаве.

Дуго су још пси лајали, а меци звиждали и фијукалимочваром, све до касног поподнева, а онда је насталатишина. Јадно паче најпре није смело ни да се покрене од

126

Page 127: Najlepše klasične bajke

силног страха, а затим је полетело као без душе крозливаде, без обзира на ветар који је страшно дувао.

Увече је стигло до трошне колибе, која само што сеније срушила, и у њу се увукло. Тамо је становала некастарица која је имала само мачка и кокошку. Мачак је умеода извија леђа у грбу и да преде, а у мраку су му очи сијалекао две жеравице. Кокошка је носила добра јаја па ју јестарица волела, а како су јој ноге биле врло кратке звалају је Кратконога.

Ујутру мачак и кокошка приметише придошлицу, паодоше до старице и, на њима својствен начин, мачакмјаукањем, а кокошка кокодакањем, покушаше да јој јавеновост.

Старица је схватила да се нешто десило и крену зањима, али како је слабо видела, стаде се обазирати окосебе.

"Но, шта је?" рече стара. Ипак, нешто касније, онаопази у кутку паче, па га узе у руке и добро опипа.

"Ово није паче, а изгледа да није ни женско да би намносило јаја кад израсте! Шта да радим са њим?" речестара, па после двоумљења настави: "Оставићу га засад,па да видим шта ће од њега израсти. Ужасно је ружно, алиможе се десити да ми за нешто користи!"

И тако стара узе паче на пробу за три недеље. Мачакје био газда у кући, а кокошка газдарица. Обоје су билистраховито надмени и хвалисави. Нису трпели несрећнопаче које је углавном седело у неком кутку да што мањесмета. Уживало је у топлом сунцу и бистрој речици у којојсе брчкало.

"Како је дивно кад неко плива!" рекло је паче једногдана задовољно.

127

** *

Page 128: Najlepše klasične bajke

128

Page 129: Najlepše klasične bajke

"А умеш ли ти да носиш јаја?" упитала га је пакоснимгласом кокошка.

"Не умем", одговорило је паче."А знаш ли да предеш и грбавиш леђа?" додао је

мачак подругљиво."Не знам", одговорило је паче тихо."Е па кад не знаш, а ти онда ћути!" наставила је

кокошка."Наш мачак је најпаметнији на свету, а не зна да

плива. Наша бака је још паметнија, паметније нема нацелом свету, а ни она не зна да плива! У ствари, уопште неверујем да је пливање некакво задовољство! Зато би ти

129

Page 130: Najlepše klasične bajke

боље било да ћутиш и своје мишљење задржиш за себе!"закључила је кокошка.

И тако је паче провело лето, вечно ћутећи и склања1јући се, јер су га за све окривљавали и нису му дозво1љавали да каже шта мисли и зна. Па како није успело даснесе ниједно јаје, нити је знало да прави грбу као надменимачак, ставише му до знања да је непожељно.

"Доста смо те хранили и трпели", рече кокошка, "одтебе неће никада бити користи!"

"Чуо си... дакле", фркну мачак. "Иди одавде и више сене враћај!"

Јадно паче се отисну из ове куће у којој је билонепожељно и несхваћено. Врло тужно, крену не знајућикуда ће, и настави лутање по свету.

Идући тако налазило је радост само у пливању и гњу1

130

Page 131: Najlepše klasične bajke

рању, али га нико није заволео, нико на њега није обраћаопажњу, нико се са њим није дружио: сви су окретали главепред његовом ружноћом.

Дошла је јесен. Сунце је сјало много блаже него рани1је, ишчилела је некуда она пријатна топлина. Лишћепожуте, стаде падати са грана. Поигравајући се на ветрулишће је лепршало и одлазило на неко далеко путовањеили је, једноставно, суво и безбојно падало на тло. У ваз1духу се осећала хладноћа. Небо је посивело и потамнелоод оловних облака, а гаврани стадоше грактати најављу1јући зиму.

Једног дана, у смирај сунца, излете из жбуња јатовеликих птица изузетне лепоте. Паче још никада не бешевидело тако лепа бића дугих и гипких вратова и блиставогбелог перја. Птице пустише неке чудне гласове и узлетешеу небо, а задивљено паче осети да их воли више него икогана свету.

Узбуђено и збуњено, улете ружно паче у воду па исамо пусти неки продорни крик од кога се напростоуплаши. Велике беле птице одлетеше. Паче их, међутим,није заборавило. Мислило је стално на та дивна бића незнајући ни како се зову ни откуд су се појавила. Куда ли суодлетеле, питало се често паче. Није им завидело на ле1поти јер је било било добра срца, а за себе није смело нида пожели да и само постане лепо.

Несрећно паче! Било би задовољно само да су гапатке трпеле у оном сеоском дворишту, јер је долазиласурова зима. Река се већ беше заледила и паче је осетилода се мрзне, па је дозволило неком сељаку да га понесекући.

Тамо деца хтедоше да се с њим поиграју, али паче

131

** *

Page 132: Najlepše klasične bajke
Page 133: Najlepše klasične bajke

помисли да хоће да га злостављају па полете. Онаконеспретно и уплашено, уз пут просу млеко и улете у посудус маслацем. Најзад се нађе у бурету пуном брашна. И доксу деца викала за њим и дизала грају, јадно паче најзадутече. После дугог бежања, изнемогло и још увек пре1стрвљено, сруши се у снег.

Читаве зиме мучило се и потуцало несрећно паче однемила до недрага. Зима је била хладна, ветровита и дуга,па је паче често мењало скровишта и скривало се од

133

** *

Page 134: Najlepše klasične bajke

134

Page 135: Najlepše klasične bajke

мраза, снега и леда по туђим амбарима, по сену инапуштеним шупама. Трудило се да не среће друга живабића, како га не би терали и злостављали. Сем тога,мучила га је глад јер хране нигде није било, па је тако,углавном шћућурено, дремало и дрхтало у неком кутку.

Пролеће га затече како једва живо и још увек смрзну1то лежи у некаквој мочвари. Када је угрејало ножице иповратило мало снаге, размахну паче крилима огрејанимна топлом сунцу, а она зашушташе и понесоше га у вис.

И пре него што је дошло к себи од изненађења, нађесе паче у врту пуном јабука у цвету и мириса јоргована, кадопази како се из честара појављују три лепе, беле птице.

Била су то бића потпуно налик на оне чаробне, велике

135

Page 136: Najlepše klasične bajke

136

Page 137: Najlepše klasične bajke

беле птице које је паче само једанпут угледало, али ихникада није заборавило. И даље је пред њима осећалооно исто дивљење и љубав као приликом првог сусрета.

"Отпливаћу до њих", помисли паче.Птице у том часу запливаше."Нека ме убију због моје ружноће, јер, боље је да

страдам од тих дивних бића, него да ме патке уједају,кокошке кљуцају, ћуран прогања, а она девојка гура ногоми тера из дворишта!"

Паче одлучно заплива и приближи се витким белимптицама (а то су били лабудови), узвикнувши:

"Убијте ме!" Оно погну главу до воде очекујући ударац.Али шта је у том тренутку угледало ружно паче на

воденом огледалу?Угледало је свој сопствени одраз у води 1 предивног,

израслог белог лабуда. Кликнуло је некадашње незграпно,ружно паче од радости и огромног узбуђења, а на његовзов одазвале су се оне лепе беле птице које су му запли1вале у сусрет.

Заборавио је млади лабуд све оне невоље и понижењакоја је доживео само зато што је изгледао другачије кадасе излегао из пачјег гнезда.

"Ево новог лабуда!" повикала су раздрагана и изне1нађена деца с обале.

"Овај лабуд је најлепши! Како је само млад и поносит!"узвикивала су машући рукама.

Млади лабуд се постидео од силне радости и сакриоглаву под крило. Ни сам није знао шта му се догодило. Биоје пресрећан, али како је имао добро срце није био охолзбог свог новог, прелепог изгледа.

Лабудови допловише до њега и спустише главе 1 каода су и сами признали снагу и лепоту новог, младог лабу1да. Јоргован спусти своје гране ниже ка води, а сунчевизраци затреперише сјајније.

Млади лабуд залепрша својим моћним, снажним,

137

Page 138: Najlepše klasične bajke

белим крилима и ускликну:"Зар је могуће да је мене снашла оволика срећа? Па ја

ни сањао нисам да једно ружно паче, кога су сви про1гањали, може да израсте у дивног лабуда."

138

Page 139: Najlepše klasične bajke

Браћа Грим

Сточићу, постави се

Живео, једном давно, неки кројач који је имаотри сина и једну козу. Синови су били веомавредни и добри момци који су слушали и

поштовали свога оца. Мајку нису имали, јер одавно беше

139

Page 140: Najlepše klasične bajke

умрла. Отац је са синовима живео веома скромно, јер сугодине биле сушне. На њихову срећу имали су козу која једавала доста млека и тако им помагала да не гладују.

Сваки дан синови су водили козу на пашу и бринулида се довољно напасе, да би им дала доста млека. Отац ихје научио још од малена да стоку треба лепо пазити идобро хранити ако хоћеш да ти узврати обиљем млека.Синови су се смењивали у овоме послу, водећи рачуна даслушају оца и да поштују његове савете.

Све је било у реду и сви су били задовољни, и отац исинови и коза. Али једног дана, када је отац по ко зна којипут послао најстаријег сина са козом у пашу, почеле су дасе дешавају неке друкчије ствари. Најстарији син одведекозу на један диван, сеновит пропланак на којем јеживотиња читав дан слатко брстила. Предвече, када јепроценио да се довољно најела, упита је момак:

"Кажи ми, козице, да ли си сита и хоћеш ли да се вра1тимо кући?"

А она одговори:

"Брстила сам читав дан,На очи ми пада сан,

Хајде кући, ја сам сита,Само ми се одмах хита!"

И тако момак крену кући. Пре мрака је вратио козу ушталу, а сам је ушао у кућу да се одмори и поједе нешто.Не прође дуго, а отац оде у шталу те помилова козу иупита је да ли се довољно најела. Човек се чудио што козаћути, па кад му је дојадило, он понови питање, осећајућипри том да нешто није у реду и да ће се ускоро наљутити.

140

Page 141: Najlepše klasične bajke

У том часу коза, као да се предомислила, рече:

"По камењу брстила,Травку нисам видела,Па ужасно изгладнела!"

Отац се разбесне на сина па га изудара и отера одкуће, не чекајући да чује и другу страну, иако је син на свеначине покушавао да се оправда и да му нешто каже.

141

Page 142: Najlepše klasične bajke

Узалуд! Иако у души добар, родитељ је био плахе на1рави, па када би се наљутио није водио рачуна има ли онајдруги штогод да му каже у своју корист.

Сем тога стари кројач је знао да без козјег млека нећеимати доста хране, јер је зарада од његовог кројачкогзаната била веома мршава.

Следећег дана дође ред на средњег сина да поведекозу на пашу. Овај је знао како је његов старији братпрошао предходног дана, па обећа оцу да ће пазити накозу више него икада до тада и да ће је водити само на онаместа на којима је трава бујна, сочна и зелена. Како јеодлучио тако је и учинио. Угађао је кози као никада рани1је, пазећи да животиња пасе по зеленим ливадама. И такосве до предвечерја. А кад сунце зађе и мрак стаде падати,приђе момак животињи и упита је:

"Козице, мила моја, реци ми да ли си данас довољнопасла и хоћемо ли најзад кући?"

А коза, мудрујући и одуговлачећи, најзад промрмљакроз браду:

"Потпуно сам сада сита,Само ми се кући хита!"

Младић се обрадова верујући да је поштено одрадио

142

** *

Page 143: Najlepše klasične bajke

143

Page 144: Najlepše klasične bajke

свој посао и да ће га отац похвалити и наградити. Ишао јелагано за козом звиждућући, па тако у добромрасположењу стиже до куће, затвори козу, а сам оде укућу да предахне и презалогаји.

Али кад је отац дошао те вечери у шталу да провери јели коза сита, па је помиловао по глави и упитао да ли седовољно најела, она му, на његово огромнозапрепашћење, истог трена одговори:

"Напасла се нисам јаИ гладна сам остала.

Травку нисам видела,По камену брстилаГ

Човек осети како га обузима бес, па не чекајући дапровери правду и кривду, полете да нађе свог средњегсина, који се у том часу блажено одмарао. Отац без речиподиже штапину па га истуче и, онако срдит и бесан,показа му врата и нареди да напусти кућу. Тако је и сред1њи син без објашњења отеран од куће.

Следећег дана био је ред да најмлађи син чува козу.Пре него што ће поћи, саслушао је силна наређења очеваи, знајући шта је снашло његову старију браћу, обећао јеродитељу да ће о свему водити речуна и чинити све онакокако је стари од њега захтевао.

И овог пута понови се све исто као и предходна двадана. Младић је чувао козу читав дан пазећи да је водисамо по ливадама са сочном и високом травом, а упредвечерје, када је помислио да се довољно најела, пачак и прејела, упита је:

"Кажи ми, козице, кажи лепотице, јеси ли се данас

144

Page 145: Najlepše klasične bajke

довољно напасла?"Коза климну главом и одговори мрмљајући себи у

браду:

"Потпуно сам сита ја,Читав дан сам брстила.Сад хоћу у шталицу,Зато води козицу!"

Честити момак беше задовољан, па потера козу иврати је у шталу. Али увече, кад је његов отац кренуо да јеобиђе и помиловао по глави, упита је да ли је сита, коза једуго ћутала и мудровала тако да је стари морао три путада понавља исто питање милујући и даље животињу.

145

Page 146: Najlepše klasične bajke

146

Page 147: Najlepše klasične bajke

Коза најзад проговори:

"Гладна сам и прегладна,Травку нисам видела!Па сам гладна остала,По камењу брстила!"

Кројач отера најмлађег сина мислећи да га је и онобмануо, па четвртог дана крену сам са козом на пашу.Лепо ју је пазио и трудио се да сав дан пасе сочну траву, акад ју је предвече упитао да ли јој је доста, она одговори,као и његовим синовима, да је сита и да хоће кући.

Доцније, међутим, кад је стари ушао у шталу и упитао

Page 148: Najlepše klasične bajke

козицу да ли се лепо најела, она рече:

"По камењу брстила,Травку нисам видела,Зато сам огладнела!"

Сад тек човек схвати да има посла са превртљивомлажљивицом и да се огрешио о своју добру децу, па отеракозу од куће оставши сам и тужан.

Синови, међутим, разиђоше се по свету тражећи посаои срећу. Најстарији изучи столарски занат код неког мај1стора који, задовољан вредним шегртом, поклони мудрвени сточић на дар. Тај сточић није био обичан, негочаробан. Младић би му по мајсторовом савету, наредио:

"Сточићу, постави се!"

Сто би се намах испунио разноврсним, мирисним иукусним јелима. Чим би се нешто појело, сточић би се изно1ва напунио. То је момка силно обрадовало, па је пожелеода се врати оцу.

Идући тако ка родној кући, заустави се он једне вечериу некој крчми да ту преноћи. Пошто је био добра срца,пожеле да почасти све госте, па изнесе пред њих својчаробни сто и сачека да се они умире, а онда им рече даприпазе шта ће се десити.

Следећег часа момак нареди:

148

** *

Page 149: Najlepše klasične bajke

"Сточићу, постави се"

Сто се одмах испуни свакојаким ђаконијама.Задивљени гости јели су и пили до дубоко у ноћ. Били сувеома узбуђени јер тако нешто нису никада дотада виделинити су се икада пре тога тако слатко најели. Најзадзаспаше, а сан обори и задовољног младића.

Крчмар је све то пажљиво посматрао и пратио буднимоком, па како је био лаком и непоштен смислио је план.Чим се уверио да сви спавају, он крену да украде чаробнисточић. Тихо га подиже и однесе на скровито место, ауместо њега спусти покрај младића један обични сто сатавана, али истог облика.

Најстарији кројачев син после весело проведене ноћиспавао је дуго, па када се најзад ујутру пробудио, опростиосе од крчмара и гостију, подигао на рамена онај сто и кре1нуо. Није приметио ништа необично на том столу, само јеубрзао корак, жељан да најзад угледа свога оца и роднукућу.

С оцем се лепо поздравио и измирио, па кад су се малоисприповедали, он пожеле да почасти оца, рођаке исуседе. Све их је позвао да седну, а онда је донео сто инаредио му:

"Сточићу, постави се!"

Не деси се ништа. Сто је и даље стајао празан инепокретан. Гости исмејаше младића мислећи да јелажљивац и хвалисавац, па одоше кућама празних стома1ка. Момак једва остаде жив од стида.

149

** *

Page 150: Najlepše klasične bajke

150

Page 151: Najlepše klasične bajke

За то време, средњи син је изучио занат код некогмлинара. Био је вредан и послушан момак, тако да је безпроблема научио све што је требало да би у будуће могаоовај посао и сам да обавља. Прошла је година дана, памомак рече газди да жели да крене кући, а газда му занаграду поклони магаре. Предајући му животињу на узици,млинар скрену пажњу своме послушном ученику да немапосла с обичном животињом, него са чаробном. И одиста!Кад год би се испод магарца простро бели чаршав и кад бисе животиња благо повукла за уши уз речи:

"Дај,магаренце!"

151

Page 152: Najlepše klasične bajke

на све стране би почели да падају и пљуште дукати!Младић се много обрадовао чаробном магарцу и дука1

тима. Захвалио је газди и од њега се лепо опростиокренувши у свет. Једно време је тако ходао по свету итрошио новац, а онда се сети оца и пожеле да се вратикући.

Уз пут сврати до оног истог крчмара код којег се истарији брат зауставио. Хтео је ту да преноћи, па како нијеимао пара у џепу, оде до штале, простре чаршав под мага1ре и рече му: "Дај, магаренце!" На те речи животиња пљус1ну гомилу дуката.

Све то је, међутим, посматрао радознали крчмарвирећи кроз рупу, па кад је младић доцније те вечери зас1пао, он узе чаробног магарца, а на његово место потуриобичног из своје штале.

Сутрадан младић оде кући не слутећи да на ужетуводи обичног магарца. Кад је стигао, отац му се обрадоваи лепо га дочека, а онда позваше рођаке, пријатеље исуседе да се виде и проведу заједно.

Младић пожеле да се похвали својим магаретом, па гадоведе и изрече познату наредбу, али ништа се не деси.Магаренце само махну репом и поче њакати. Гости га, на1равно, исмејаше као лажљивца и хвалисавца, а он сепокуњи од срама и стида.

Најмлађи брат је за то време изучио занат код некогтокара. Био је вредан и послушан, баш као и његова браћа.

152

** *

Page 153: Najlepše klasične bajke
Page 154: Najlepše klasične bajke

Није ни осетио да је у раду и добром расположењупрошла година дана, као да је пролетела. Зато одлучи дасе врати кући и тамо започне овај занат, па рече мајсторуда би кренуо. Овај му пожеле све најбоље и на растанкупоклони врећу рекавши да то није обична врећа негочаробна, јер је у њој штап који на повик:

"Батино из вреће!"

удара по непријатељу све док јој власник не каже:

"Батино, у врећу!"

Тек тада би штап престао да удара и послушно би севратио одакле је изашао.

Иако није знао шта ће му таква врећа, младић захвалигазди на поклону па се поздрави и крену на пут.

154

Page 155: Najlepše klasične bajke
Page 156: Najlepše klasične bajke

Најмлађи кројачев син је, иначе, још док је био назанату, добијао од браће писма, па је знао да их је крчмарпокрао, да су тако осиромашени стигли кући. Пошто је биобистар и промућуран, а и није му се много журило, одлучиоје да уђе у траг крчмару и да одгонетне шта се то тамодесило његовој браћи.

Зато је одлучио да крене истим путем и да у тој истојгостионици преноћи. Стигао је пре мрака, па је сео међугосте правећи се важан и тајанствен. Дуго је само ћутао, адоцније, кад се са људима већ упознао, и сам сераспричао, али не о себи и својима него им је почео кази1вати необичне приче.

Кад је пала ноћ и младић тобоже заспао, лакоми

156

Page 157: Najlepše klasične bajke

крчмар тихо приђе његовој врећи, коју је већ раније биозапазио. Хтео је да види шта ли то у њој младић крије, анадао се некаквоме благу.

Момак, међутим, није спавао него је чекао на овајтренутак. Чим је гостионичар дотакао врећу, младићвикну:

"Батино, из вреће!"

а батина искочи па удри, удри по крчмару, све док овај непризнаде шта је учинио његовој браћи.

Морао је да му врати сточић и магаре. Тек тада момакнареди:

"Батино, у врећу!"

Штап се умири и покори наредби, а момак узе све својеблаго и крену кући.

Са собом је водио магаре, на магарету сточић, а преколеђа беше пребацо врећу са батином. Био је задовољан, аи жељан свих својих и рођене куће, па је хитао што је бржемогао. Кад се појавио на кућном прагу отац га радоснодочека и позва рођаке и суседе. Хтео је да се сви заједнопровеселе и прославе овај сусрет.

Нико није знао какво им изненађење младић спрема. Аовај, усред славља и весеља, изнесе пред изненађенегосте онај сто и притера магаре. Онда рече:

"Сточићу, постави се!"

Сто се истога трена испуни свакојаким ђаконијама,шЈћима и јелима на које гости навалише, те ускоро све усласт поједоше. Докле год им се јело, момак је понављаоону наредбу, а сто се пунио и пунио, док присунти не поје1доше и последњу мрву!

157

Page 158: Najlepše klasične bajke

Сад се момак окрену магарету и заповеди:"Дај магаренце!"По чаршаву испод магарца стадоше пљуштати дукати

које су отац и раздрагана браћа сакупљали и стављали уједну чинију. Радости и весељу свих присутних није билокраја.

Тога дана нико није рекао: "Батино, из вреће!" А изашто би? Сви су се радовали и гостили. После овоградосног дана стари кројач стави у запећак иглу, маказе иконац. Није више морао да ради 1 могао је да живи са сво1јим вредним и честитим синовима, спокојно и задовољно.

158

Page 159: Najlepše klasične bajke

Браћа Грим

Братаци

сестрица

Братац узе сестрицу за руку и рече јој: "Откаконам је умрла мајка немамо баш ниједног лепогтренутка; маћеха нас бије сваког дана, а кад год

јој приђемо, она нас гура ногама. Суве корице хлеба штопреостану наша су храна. Боље је и псу под столом: Њемуипак понекад баце добар залогај. О, кад би то знала нашамајка! Хајде да пођемо у далеки свет."

Ишли су читав дан преко ливада, поља и камења, икад започе киша сестрица рече:

159

Page 160: Najlepše klasične bajke

160

Page 161: Najlepše klasične bajke

"Небо и наша срца плачу заједно."Увече приспеше у једну велику шуму. Били су толико

уморни од јада, глади и дугог пута да се увукоше у једношупље дрво и убрзо заспаше. Сутрадан када су сепробудили, сунце је већ високо одскочило на небу иподобро загрејало дрво. Тада братац рече:

"Сестице, жедан сам; кад бих нашао некакавизворчић, пошао бих до њега и напио се воде; мислим дага чујем како жубори."

Братац устаде, узе сестрицу за руку и пођоше дапотраже изворчић Али зла маћеха је била и вештица идобро је видела како су оба детета отишла; потајно им сепришуњала, као што се вештице шуњају, и уклела свеизворе у шуми.

Кад нађоше изворчић који је, пресијавајући се, отицаопрескачући камење, братац хтеде да се из њега напије.Али сестрица чу речи у жуборењу:

"Ко из мене пије постаће тигар! Ко из мене пијепостаће тигар!"

Тад сестрица узвикну:"Молим те, брацо, немој пити јер ћеш постати дивља

животиња и растргнућеш ме."Братац није пио, мада је осећао велику жеђ, и рече:"Сачекаћу до најближег извора."Кад су дошли до другог изворчића, сестица чу како и

овај говори:"Ко из мене пије, постаће вук! Ко из мене пије, постаће

вук!"Тад сестица опет узвикну:"Брацо, молим те, немој пити, јер ћеш постати вук и

прождераћеш ме."Братац не попи воду, већ рече:"Причекаћу док не дођемо до следећег извора, али

тада морам да пијем ма шта она говорила, моја жеђ је пре1голема."

161

Page 162: Najlepše klasične bajke

И кад дођоше до трећег изворчића, сестица чу како ион жуборећи говори: "Ко из мене пије, постаће срна! Ко измене пије, постаће срна!"

Сестрица рече:

"Ах, брацо, молим те, немој пити, јер ћеш постати срнаи побећи ћеш ми."

Али братац већ беше клекао поред изворчића, нагнуосе и почео пити, и чим прве капи дотакоше његове усне,претвори се у срндаћа.

Сад је сестрица плакала због јадног и уклетог браце, аи срндаћ је плакао и тако тужан лежао поред ње. Најзаддевочица рече: "Смири се, драги срндаћу, никада те нећунапустити."

После дугог, дугог хода дођоше најзад до једне кућице.Девојчица провири у њу и како је била празна помисли:

162

Page 163: Najlepše klasične bajke

163

Page 164: Najlepše klasične bajke

164

Page 165: Najlepše klasične bajke

"Овде можемо остати и живети." Срндаћ је био задовољани скакутао је око ње. И само да је братац имао људски лик,био би то диван живот.

** *

Извесно време су тако сами живели у дивљини, алидогоди се да је краљ те земље приредио велики лов ушуми. Разлегао се звук ловачког рога, псећи лавеж ивесели повици ловаца. И срндаћ је то чуо, па је чакпожелео да и он учествује.

165

Page 166: Najlepše klasične bajke

"Ах", рече сестрици, "пусти ме напоље у лов, не могувише да издржим!"

"Добро", рече сестрица, "Али врати се вечерас;затворићу вратанца пред дивљим ловцима, а да бих тепрепознала, закуцај и овако реци: ' Сестице моја, пусти меда уђем'. Ако не будеш тако говорио, нећу отворитивратанца."

Срндаћ тада искочи. Било му је веома лепо и био јеодиста весео на слободи. Краљ и његови ловци опазишелепу животињу и кренуше за њом у потеру, али је нисумогли стићи, и кад су већ помислили да је сигурно имају урукама, она прескочи жбуње и ишчезе. Кад се смркло,срндаћ дојури до кућице, закуца и рече:

"Сестрице моја, пусти ме да уђем!"Вратанца се пред њим отворише, а он ускочи и одмори

се читаву ноћ на свом меком лежају.Следећег дана поново започе лов. Кад је срндаћ изно1

ва зачуо ловачки рог, није више имао мира него рече:"Сестрице, отвори врата, морам напоље!"Сестрица му отвори врата и рече:"Вечерас мораш опет бити овде и изговорити ону своју

лозинку."Кад краљ и његови ловци поново угледаше срндаћа са

златном огрлицом, почеше сви да га гоне, али је он за њихбио пребрз и превише окретан. Потера за њим потрајачитав дан, али најзад га предвече ловци опколише и једанга лако рани у ногу. Срндаћ је сад храмао и кад је умакао,лагано се кретао, тако да се за њим одшуња један ловацсве до кућице и зачу како срндаћ узвикну:

"Сестрице моја, пусти ме да уђем!"Онда опази како су му се врата брзо отворила и одмах

затим затворила. Ловац све то добро запамти, па одекраљу и исприча шта је видео и чуо.

Онда рече: "Сутра ћемо још једном у лов."Сестрица се, међутим, веома уплаши кад виде да је

166

Page 167: Najlepše klasične bajke

167

Page 168: Najlepše klasične bajke

168

Page 169: Najlepše klasične bajke

169

Page 170: Najlepše klasične bajke

њен срндаћ рањен. Она му стави траве на рану и рече:"Пођи сад на свој лежај, драги срндаћу, то ће ти

помоћи да оздравиш!"Међутим, рана је била толико лака, да је срндаћ ујутро

није више ни осећао. Него кад поново зачу радоснеловачке повике, рече:

"Не могу да издржим! Морам бити тамо јер ме овакобрзог неће ухватити!"

Сестрица заплака и рече:"Овога пута ловци ће те убити, а ја ћу остати овде у

овој шуми сама и напуштена од читавог света! Нећу да тепустим!"

"Онда знај да ћу овде да умрем од туге", одговорисрндаћ, "јер чим чујем ловачки рог, осећам да морамодмах скочити!"

Сестрица није могла ништа друго него му тешка срцаотвори врата, а срндаћ хитро и весело одлете у шуму.Када га краљ угледа, рече својим ловцима:

170

Page 171: Najlepše klasične bajke

171

Page 172: Najlepše klasične bajke

Тоните га читав дан, али му немојте наудити!"Чим сунце зађе краљ рече оном ловцу:"Хајде, сада, покажи ми ону кућицу!"Кад се нађе пред вратима краљ закуца и повика:"Драга сестрице, пусти ме да уђем!"Врата се отворише и краљ ступи унутра. Пред њим је

стајала лепа девојка какву још није срео. Она се уплашикад виде да то није ушао срндаћ него човек са златномкруном на глави. Краљ је љубазно погледа и рече:

"Пођи, молим те са мном у замак, буди ми драга жена!""Хоћу", одговори девојка, "ако дозволиш да са мном

пође срндаћ којег нећу да напустим!"Краљ одговори:"Нека буде тако! Срндаћ може остати с тобом док год

живи, и обећавам ти да му неће ништа недостајати!"У том тренутку улете срндаћ, те га девојка привеза за

рогозово уже, а други крај узе у руку и крену с њим изшумске кућице.

Краљ стави лепу девојку на свог коња и поведе је у

172

Page 173: Najlepše klasične bajke

173

Page 174: Najlepše klasične bajke

замак. Тамо су се, уз много сјаја и славље, венчали.Девојка постаде краљица и велика госпођа.

Дуго су тако задовољно живели, а срндаћа су мазилии пазили док је скакутао по дворском врту.

Зла маћеха, због које су деца и отишла у свет, била је

убеђена да су сестрицу растргле дивље звери, а да субрацу, као срндаћа, убили ловци. Кад је чула шта се уствари збило, пожеле да им опет напакости. Њена ружнаи ћорава кћер јој је пребацивала говорећи:

"Требало је да ја постанем краљица!" али старица јесмири и обећа да ће јој помоћи.

Док је краљ био у лову, краљица роди лепог дечачића,а вештица, у лику собарице, уђе у краљичине одаје и рече:"Време је за купање. То ће вас освежити и повратиће вамснагу. Брзо, да се вода не охлади!"

174

Page 175: Najlepše klasične bajke

175

Page 176: Najlepše klasične bajke

Мислећи да има посла са правом и добронамерномсобарицом, краљица послуша. Ту је, уз лажну собарицу,била и њена кћи, па обе заједно понесоше онемоћалу

краљицу у купатило, положише је у каду и заложишеправу паклену ватру да би се лепа краљица убрзоугушила.

Када су то обавиле, вештица стави круну својој кћерина главу, даде јој краљичин лик и изглед, али јој није моглаповратити изгубљено око. Да краљ то не би опазио моралаје да лежи на страни где јој је недостајало око.

Увече, кад се краљ вратио кући, силно се обрадовашто му се родио син пожеле да приђе кревету своје драгежен9 али му старица не даде, говорећи му како је краљи1ци сада потребан мир и мрак. Краљ се повуче не знајући даје у кревету лежала лажна краљица.

У глуво доба ноћи, док су сви спавали осим дадиљекоја је бдела поред колевке, отворише се врата и у собу

176

Page 177: Najlepše klasične bajke

177

Page 178: Najlepše klasične bajke

уђе права краљица. Она узе дете из колевке, приви га нагруди и подоји.

Није заборавила ни на срндаћа: приђе му, помилова гапо леђима и ћутке изађе. Ујутру дадиља упита стражаре јели неко долазио, а они одговорише да није.

После тога краљица је долазила још много ноћи, алиникад није говорила. Дадиља ју је посматрала, мада нијесмела о томе никоме да говори.

Једне ноћи краљица проговори и рече:

"Како ми је дете? Да ли срндаћ дише?Само сад сам овде, онда никад више!"

Када је то чуо краљ прискочи и рече:"Ти не можеш бити нико други него моја драга жена!"А она му одговори:"Да, ја сам твоја жена!"Божјом милошћу кроз њу поново проструја живот, она

постаде свежа, румена и здрава, те исприча краљу шта суурадиле вештица и њена кћи.

Тада он нареди да се обе изведу пред суд, па им сеизрече казна. Ћораву кћер одвдоше у шуму у којој су је

178

Page 179: Najlepše klasične bajke

растргле дивље звери, а злу вештицу су спалили наломачи. У тренутку када се вештица претворила у пепео,срндаћ се преобразио и поново добио људски лик.

Братац и сестрица поживеше после тога још дуго исрећно, све до краја живота.

179

Page 180: Najlepše klasične bajke

Браћа Грим

Храбри кројачУ једно сунчано летње јутро седео је мали кројач

поред прозора и шио, добро расположен и оран за рад. Утом часу прође улицом жена вичући:

180

Page 181: Najlepše klasične bajke

"Купите пекмез! Добар пекмез!""Дођи овамо!" позва је кројач јер му је то звучало врло

пријатно. "Попни се, хоћу да купим пекмеза!"Сељанка уђе са тешком корпицом, распакова лонце са

робом и чекаше да купац изабере. Кројач је подизао пок1лопце, мирисао и најзад рече:

"Изгледа да је добар. Одмери ми четири лота!"(старинска мера = обј. прев.)

"Баш ћу се добро осладити", мљацну кројач кад јежена отишла, љута што није више продала. "Нека мипекмез да снагу да наставим овај досадни посао!"

Онда узе хлеб из ормана, одсече велику кришку и пре1маза је пекмезом.

"Можда је ипак боље да најпре завршим посао",одлучи кројач, те остави намазану кришку поред себе нас1тављајући да шије прслук.

Али мирис слатког пекмеза привуче са таванице муве,које се сјатише на њега. Он то опази, силно се наљути, теузе крпу и тресну њоме по хлебу и пекмезу. Кад је подиже,преброја да је убио седам мува.

"Какав подвиг!" кликну победоносно. "То мора дасазна цео град!"

Онда искроји себи појас по којем извезе крупнимсловима:

"СЕДАМ ЈЕДНИМ УДАРЦЕМ!"Када се опасао, настави: "Ма какав град! Цео свет

мора то да зна!"

И тако крену млади кројач у свет. Радионица му јеизгледала премалена за његов подвиг. На поласку се

181

** *

Page 182: Najlepše klasične bajke

осврну не би ли нашао шта да понесе, али угледа самопарче сира који стави у џеп. Пред капијом опази птицу којасе уплела у жбуње, те и њу стрпа у џеп.

Идући тако узбрдо, наиђе на врху на снажног дива."Здраво!" поздрави га мали кројач храбро. "Ја сам

кренуо у свет да окушам срећу, па хајде и ти са мном.""Бедни створе", на то ће див."А шта кажеш на ово?" победоносно ће див показујући

појас са натписом.Див прочита "СЕДАМ ЈЕДНИМ УДАРЦЕМ", па помисли

да је кројач убио седморицу људи и пожеле да га искуша.

182

Page 183: Najlepše klasične bajke

183

Page 184: Najlepše klasične bajke

Узе у руку камен, стисну га, а из њега кану вода."Можеш ли ти то?" упита подругљиво див."Па то је за мене игра!" рече кројач те узе из џепа онај

комад сира и стисну га, а из шаке потече читав млаз.Див се збуни гледајући човечуљка, па подиже други

камен и хитну га тако високо да се једва видео."Доста добро!" на то ће мали кројач дрско. "Ипак, твој

184

Page 185: Najlepše klasične bajke

камен је пао на земљу, а ја ћу га тако високо бацити да сенеће ни вратити!"

Рекавши то, извуче спретно птичицу из џепа и баци је,а она одлете 1 да се никад не врати.

"Знаш да бацаш, али да видимо умеш ли да носиш!"Див поведе човечуљка до обореног храста:"Ако си стварно јак, помози ми да га изнесем из шуме!""Како да не", хвалисаво ће кројач, "само га ти стави на

рамена, а ја ћу подићи гране и носићу њих јер су најтеже."Див подиже стабло, а кројач одназад седе на једну

грану, те и њега понесе. Тако се лепо возикао тихо звиж1дућући и уживајући што је надмудрио грдосију без памети.Било му је одиста лепо! После извесног времена, међутим,див осети да га издаје снага под огромним теретом, падовикну громко:

"Не могу даље, морам да бацим стабло!""Шта сад да почнем!" тргну се кројач, али се и овога

пута брзо снађе и бешумно скочи с гране. Онда и онтобоже дохвати да носи стабло, рекавши диву да наставидаље.

Док су тако пролазили испод трешње, див пожеле дапроба воће па сави крошњу, откину пуну шаку трешања идодаде је затеченом човечуљку да се и он наједе плодова.

Али кројач није имао снаге да задржи велику и тешкукрошњу својим слабашним рукама. Чим је див испустиоњене гране, крошња се врати у висину одбацивши малогкројача у ваздух. Следећег тренутка он је треснуо наземљу колико је дуг и широк, а див му рече:

"Зар у теби нема ни толико снаге да задржиш у рука1ма овакву трешњицу?"

"Има!" пркосно ће човечуљак који се опет снашао,"али ја сам скочио преко дрвета јер ловци пуцају на оножбуње. Него, прескочи и ти то дрво, па да видимо да лиможеш оно што сам ја већ учинио!"

Див покуша, али узалуд, јер је неславно и трапаво

185

Page 186: Najlepše klasične bajke

186

Page 187: Najlepše klasične bajke

завршио на гранама лиснатога дрвета. Кад се мало при1брао рече кројачу:

"Е па, кад си тако моћан, а ти пођи са мном у нашупећину."

Дан већ беше поодмакао а сунце упекло, тако да и нијебило лако остати напољу и наставити ово тешко и нер1авномерно такмичење, бар што се тиче хвалисавог малогкројача. Ни див, очигледно, није имао жеље да се и даље

187

Page 188: Najlepše klasične bajke

надмеће с неким ко је био толико мањи и толико моћнијиод Њега, па је гледао кројача чекајући шта ће овај да муодговори.

Кројач није имао куд, него пристаде, иако је осећаозебњу око срца јер није знао шта га тамо чека.

У пећини је крај ватре седело неколико дивова једућипечене овце. Див му показа кревет да у њему преспава.Кревет је био огроман, па се човечуљак завуче у једанугао. У поноћ див помисли да је мали хвалисавац заспао,па стаде страшно ударати гвозденом шипком по кревету,док га целог не изломи. Био је сигуран да је убиочовечуљка.

Кад су у зору дивови кренули у шуму, наиђоше накројача који се из оног ћошка извукао неозлеђен, па јевесело корачао звиждућући. Дивови се поплашише предтоликом несаломљивом снагом и побегоше главом безобзира.

Мали кројач настави пут. После дугог пешачења,стиже до дворишта неког краљевског дворца и ту, уморан,заспа. Док је спавао окупи се око њега доста света, тепрочиташе на његовом појасу:

"СЕДАМ ЈЕДНИМ УДАРЦЕМ!"

Помислише да је то неки велики јунак и господин, којегтреба по сваку цену задржати, те одоше да јаве краљу.Овај посла по њега и понуди му да уђе у његову војнуслужбу.

"Е, па, због тога сам и дошао овамо", рече кројач, "и

188

Page 189: Najlepše klasične bajke

189

Page 190: Najlepše klasične bajke

одмах ступам у краљевску службу!"Примише га с почастима и дадоше му леп стан, али

остали ратници га нису трпели, па замолише краља да гаотпусти. Краљу беше жао, али како није желео да збогједног изгуби све остале ратнике, досети се лукавствукојим би га се отарасио.

"У једној шуми", рече му, "живе два страшна дива којапљачкају и убијају мој народ. Нико им не може наудити, аако их ти убијеш, даћу ти кћер за жену и пола краљевинеу мираз. И ако хоћеш", рече,на крају краљ, "даћу ти упратњу сто коњаника да ти помогну."

"Савладаћу дивове", испрси се човечуљак, "али без

190

Page 191: Najlepše klasične bajke

твојих коњаника. Онај који убије седморицу једнимударцем, не треба помоћ и не боји се дивова!"

И тако мали кројач пође сам у шуму, остављајући наивици коњанике да га чекају. Ускоро угледа два дива:спавали су под дрветом и хркали тако да су све гранеподрхтавале.

Кројач брзо напуни џепове камењем, бешумно се попена то дрво, тачно изнад спавача. Најпре поче бацатикамење једном од дивова на груди. Кад се овај најзадпробудио, лупи оног другог и рече:

"Зашто ме тучеш?""Ти сањаш", буновно промрмља други, "нисам те ни

пипнуо!"Чим су дивови поново утонули у сан, кројач стаде

гађати камењем оног другог."Ма, чујеш ли ти", грмну овај, "зашто сад ти мене

гађаш?""Не гађам те", промрмља онај први.Див га, међутим није пустио него је још дуго гунђао док

га не ухвати сан. Тад кројач узе највећу каменчину и бације на груди првом диву.

"Е па, то је превршило сваку меру!" грмну овај луд одбеса и стаде ударати свога другара. Онај му узврати истоммером, те најзад почупаше дрвеће те удри један по другомсве док обојица не падоше мртви.

Тек тада кројач задовољно сиђе с дрвета и прободе ихса неколико удараца мачем по грудима. Онда оде докоњаника и рече им:

"Завршио сам посао. Није било лако, јер су ме ударали

191

** *

Page 192: Najlepše klasične bajke

које је спремно чекао. Свиња улете за њим, а он искочикроз прозор и 6рже16оље затвори врата. Дивља свињаније могла кроз прозор, те остаде у клопци.

Онда кројач позва ловце да воде заробљеника, а он сеупути краљу. Овај више није имао куд, него му даде кћер ипола краљевства, тешећи се да кћер ипак удаје за великогјунака. Свадба беше сјајна, а мали кројач постаде краљоне половине краљевине.

Не прође дуго, кад млада краљица једне ноћи зачусвог мужа како у сну говори: "Крпи те панталоне, дечко, и

194

Page 193: Najlepše klasične bajke

195

Page 194: Najlepše klasične bajke

сашиј прслук, или ћу те аршином лупити!"Тако млада дознаде од каквог је рода њен муж, па оде

сутрадан к оцу и замоли га да је ослободи мужа кројача.Овај, и сам изненађен, утеши је рекавши:"Остави ноћас отворена врата, кћери, па када твој муж

заспи моји ће га дворјани савладати, везати и послати га1лијом тако далеко да се више неће вратити."

Ове речи, међутим, чуо је један мали паж који је волеокројача, те оде кришом до њега и извести га шта краљ идворјани припремају за следећу ноћ.

"Не брини и хвала ти", одговори кројач, "ја ћу тоспречити."

Увече леже, као и обично, са женом у постељу, и

196

Page 195: Najlepše klasične bajke

направи се да спава. Жена тада тихо устаде, отвори вратаод собе и врати се у кревет. А кројач, тобоже у сну, стадевикати:

"Сашиј прслук, мали, и брзо закрпи панталоне јер ћу теаршином по глави! Ја сам седморицу убио једним ударцем,убио сам два дива, савладао једнорога и уловио дивљусвињу, па зар да се плашим оних који стоје пред вратима!"

Кад су чули шта младић говори, а они иза врата прем1реше од страха и побегоше као да их љути ратници про1гоне. Нико се не усуди да крене на њега. И тако кројачостаде краљ до краја свог живота.

197

Page 196: Najlepše klasične bajke

Ханс Кристијан Андерсен

Свињар

Био једном један сиромашан принц. Имао је сасвиммалу краљевину, али довољно велику да јемогао да се ожени. А он је баш намерио да се

жени.Додуше, било је дрско с његове стране што се усудио

да пита цареву кђер да ли би пошла за њега. Али он сеодважио на то, јер му је име било надалеко познато. Билоје на стотине принцеза које би биле срећне да их је запро1сио, али ова... Но, да чујемо како је ова поступила.

На гробу принчевог оца растао је ружин грм. Цветао јесваке пете године, али је његова ружа тако дивно

198

Page 197: Najlepše klasične bajke

199

Page 198: Najlepše klasične bajke

мирисала да је човек од њеног мириса заборављао свесвоје бриге и невоље. Осим тога, принц је имао и славујакоји је умилно певао.

Ту ружу и тог славуја требало је да добије принцеза.Зато их послаше царевој кћери. Цар је нардио да се предњим унесу у велику дворану где се принцеза, као и увек,са својим дворкињама забављала игром 'Ево гостију'Кад је угледала пажеве како носе поклоне, пљеснула јерукама и узвикнула:

"Ех, кад би само била нека мачкица!"Кад су видели ону ружу сви су се дивили како је лепо

направљена. "Она је више него лепа", рече цар, "дивна је!"Али принцеза ју је додирнула и умало што није бризну1

ла у плач."Фуј, тата", рече она, "па то није вештачка ружа, права

је!"

200

Page 199: Najlepše klasične bajke

201

Page 200: Najlepše klasične bajke

"Хајде да видимо шта је у другој кутији, пре него што сенаљутимо!" рече цар и отвори кутију. Појави се славуј.Певао је тако лепо да су сви занемели.

"Superbe! Charmant!" рекоше дворске даме, јер су свенатуцале француски, једна горе од друге.

"Како ме птица подсећа на музичку кутију покојнецарице!" рече један стари племић. "Исти тонови, истиначин певања."

"Заиста", рече цар и заплака као мало дете."Зар је и птица права?" упита принцеза."Да, то је права птица!" рекоше они који су је донели."Онда пустите птицу нек одлети!" рече царева кћи и

није дозволила принцу да дође.

Али он се није дао заплашити. Нагарави лице, навучекапу на очи и закуца на царева врата.

"Добар дан, царе!" рече."Да ли бих могао добити каквуслужбу на твом двору?"

Цар се замисли и рече:

202

Page 201: Najlepše klasične bajke

"Има их много који би то хтели!" рече цар."Али, чекајда видим. Треба ми неко да чува свиње, јер их имамо врломного."

И тако принц постаде царев свињар. Добио је ружнусобицу крај свињца и у њој је морао да живи. Целог дана јеседео нешто радећи, а кад дође вече, заврши леп лончићна коме су висили звончићи, па кад би лончић почео даври, звончићи би лепо звонили и свирали стару песмицу:

"Августине, драги, мили!Свеје прошло, све ишчили!"

Али је најзабавније било то што би човек, ако ставипрст у пару из лонца, могао одмах да намирише које се јелокува на било ком огњишту у граду. То је свакако било

203

Page 202: Najlepše klasične bajke

нешто далеко занимљивије од руже.Принцеза се баш шетала са својим дворкињама по

дворском парку, па кад чу мелодију, застаде и обрадовасе, јер је и она умела да свира "Августине, драги, мили".Знала је само то и свирала је једним прстом.

"И ја ово знам!" рече она. "То је неки образован сви1њар. Слушајте, уђите и питајте пошто би то продао."

Тако је једна дворкиња морала да уђе у свињац, али јепре тога обула дрвене кломпе.

"Пошто дајеш лонац?" запита девојка свињара."Десет пољубаца од цареве кћери", рече свињар."Боже сачувај!" узвикну дворкиња."Мање не може!" одговори свињар."Но, шта каже?" упита принцеза."Е, то заиста не могу да кажем", одговори дворкиња.

"Сувише је страшно!" "Онда ми шапни!" И она јој шапну."Он је неучтив!" узвикну принцеза и одмах пође, али

после неколико корака чу како звончићи дивнозазвонише:

"Августине, драги, мили!Све је прошло, све ишчили!"

"Слушај!" рече принцеза. "Питај га хоће ли десетпољубаца од мојих дворкиња?"

"Не, хвала", рече свињар, "десет пољубаца одпринцезе, или ћу лонац задржати."

"Ала је то страшно!" негодовала је принцеза. "Станитеиспред мене да ме нико не види!"

Дворкиње стадоше око ње и раширише своје хаљине,те свињар доби десет пољубаца, а царева кћи лончић. Алаје то било уживање! Лонац је врио цело вече и цео дан. Уграду није било огњишта, ни коморниковог нитиобућаревог, за кога нису знале шта се на њему кува.Девојке су играле и пљескале рукама.

204

Page 203: Najlepše klasične bajke

"Знамо ко ће јести слатку супу и палачинке, а ко кашуи печење! Што је занимљиво!"

"Врло занимљиво!" рече главна дворска дама." Да, али језик за зубе, јер ја сам царска кћи!""Свакако! Свакако!" обећаше све од реда.Свињар, то јест принц (али оне нису знале да је он

нешто друго а не свињар), није допуштао да му прође дан,а да нешто не направи. Тако једног дана направи гитарукоја је свирала све валцере, поскочице и полке за које се

знало од постанка света."Ах то је superbe!" рече царева кћи пролазећи. "Никад

нисам чула лепшу музику! Чуј, уђи и питај га пошто би намто дао, али пољубити га нећу!"

"Хоће сто пољубаца од цареве кћери!" рече дворкиња,која је ишла да га пита.

"Он је полудео", рече принцеза и пође, али убрзо зас1таде. "Треба потпомагати уметност", рече "ја сам царскакћи! Реци му да ће добити десет пољубаца као прошли пут,

205

Page 204: Najlepše klasične bajke

а остатак нека узме од мојих дворкиња!""Ми то нерадо чинимо!" рекоше оне."Не говорите глупости!" нато ће принцеза."Кад могу ја

да га пољубим, можете и ви! Сетите се да вас ја храним иплаћам!" И тако су дворкиње морале да пристану.

Али свињар је хтео сто пољубаца од цареве кћери иона није имала куд.

"Каква је то гужва код свињца?" упита цар који је ста1

јао на балкону, па протрља очи и стави наочаре. "То судворске даме нешто замесиле! Морам отићи до њих!" И оннавуче потпећене папуче, у ствари старе изношенеципеле.

Чим је сишао у двориште, пође сасвим лагано, адворске даме су биле тако заузете бројањем пољубаца даби испало све поштено и да свињар не би добио ни вишени мање, па и не опазише цара. Он се пропе на прсте.

Протрља очи у неверици и из све снаге гурну дворску

206

Page 205: Najlepše klasične bajke

207

Page 206: Najlepše klasične bajke

208

Page 207: Najlepše klasične bajke

даму испред себе."Шта?" продра се из свег грла гледајући своју кћер и

свињара како се љубе, па их стаде ударати папучом поглави, баш кад је свињар добијао осамдесет шестипољубац.

Дворске даме се уз вриску и цику пазбежаше да не бии нека од њих извукла дебљи крај.

"Напоље!" викну цар, јер се наљутио, па истера изцарства и своју кћер и свињара.

Она је сад стајала напољу и плакала, свињар је псо1вао, а киша пљуштала. "Ох, јадна ли сам!" јадиковала јепринцеза. "Камо среће да сам узела лепог краљевића!Како сам несрећна!" Јецала је принцеза и уздисала из свеггласа не знајући шта да почне нити куда да се окрене.

А свињар зађе за једно дрво, обриса чађ с лица, збациружне хаљине и појави се у краљевским хаљинама тако

209

Page 208: Najlepše klasične bajke

210

Page 209: Najlepše klasične bajke

леп да је принцеза морала да му се поклони."Знај да те презирем", рече јој он. "Ниси хтела чести1

тог краљевића. Ниси имала осећања за ружу и славуја, асвињара си могла љубити за једну најобичнију играчку! Асад гледај шта ћеш и како ћеш!"

И он уђе у своју крељевину, затвори врата и повучерезу, а царевој кћери није преостало ништа друго него дастоји напољу и пева:

"Августине, драги, мили!Све је прошло, све ишчили!"

211

Page 210: Najlepše klasične bajke

Браћа Грим

Палчић

Био једном некакав сиромашан сељак који је данеуглавном проводио радећи на њиви и у пољу, аувече је волео да седи поред огњишта и додаје

дрва на ватру. За то време његова жена би обично прела.

212

Page 211: Najlepše klasične bajke
Page 212: Najlepše klasične bajke

Једне вечери, док су тако као и обично седели, човекрече:

"Баш је тужно што немамо деце. У нашој кући је поваз1дан тихо и мирно, а из других кућа одјекују весели дечијигласови и чује се бука."

"У праву си", узврати жена уздишући. "Кад бисмоимали бар једно дете, па и то једно да буде мало каопалац, ја бих била задовољна и знам да бисмо га обојемного волели."

Жена беше слаба и болешљива, али ипак, после седаммесеци, роди здраво мушко дете које је било мало,мајушно, нимало веће од једног палца. И она и муж тадарекоше:

214

Page 213: Najlepše klasične bajke

"Ето, жеља нам се ипак испунила. То је наше дете којећемо волети свим срцем, а пошто је тако мало зваћемо гаПалчић!"

Родитељи су дете добро хранили, чували и неговалипа је било здраво здравцато, али није расло! Остајало јеисто онолико мајушно као и када се родило.

После извесног времена, родитељи опазише да једечкић изузетно разборит, хитар, окретан и бистар, и тоим беше веома драго. Све што би замислио и започеополазило му је за руком.

Једнога дана спреми се сељак да иде у шуму данасече дрва, па како је био уморан уздахну и рече гласно:

" Ех, кад бих бар имао некога ко би за мном дотераокола!"

"Оче!" повика Палчић. "Ја ћу довести кола! Молим теда ми верујеш па ћеш видети да ће кола у одређено времебити у шуми."

Отац се насмеја и рече:"Па ти си тако мали, како мислиш да би могао водити

коња на узди?""Не брини, оче, него реци мајци да ми коња упрегне, а

ја ћу онда да седнем коњу у уво и да му командујем како икуда да иде."

Отац пристаде. Кад је дошло време, мајка упрегнукоња у кола, а Палчића стави у његово ухо, па их такоиспрати.

Идући путем, малишан је стално говорио коњу како икуда да иде, а коњ га је слушао баш као да му говори некиискусни кочијаш и велики мајстор. Кад су били надомакшуме, кола завише око једног угла и ту наиђоше на двастранца.

Људи се згрануше видевши коња како исправно возибез кочијаша, а посебно кад зачуше како неко, невидљив,командује коњу да скрене лево!

"Човече!" рече један. "Шта је ово? Кола иду, кочијаша

215

Page 214: Najlepše klasične bajke
Page 215: Najlepše klasične bajke

не видимо, а коњ ипак прима гласне команде..." изустиједан запањено.

"Ту нису чиста посла", на то ће онај други, "него хајдеда кренемо за колима и.да видимо где ће се зауставити."

Онај први пристаде без речи.Људи су били прилично изненађени а и сумњичави, а

уз то и лукави, па неприметно кренуше остављајући извес1ну раздаљину између себе и кола.

Кола су наставила да иду право ка шуми и зауставиласу се баш на оном месту где су људи секли дрва. Палчићмеђу њима опази свог оца па викну:

"Ево ме, оче, довезао сам кола као што сам обећао! Асад ме скини доле!"

Отац прихвати коња левом руком, а десном извадисвог сина из ува животиње. Малишан весело седе на једнутравку.

Кад су она два странца угледала Палчића, занемеласу од изненађења. Пошто се прибрао, један позва оног дру1гог на страну и тихо му рече:

"Ово је право чудо! Тај малецки би могао да намдонесе срећу и богатство, кад бисмо га у неком великомграду показивали за новац. Хајде да га купимо!"

Људи одоше до сељака и рекоше му:"Продај нам овог кепеца, човече! Код нас ће му бити

јако добро!""Не!" одсечно ће отац. "Не бих га продао за сва блага

овога света, толико га волим!"Палчић је чуо овај разговор, па се успузао уз наборе

очевог одела, стао му на раме и шапнуо у уво:"Само ти оче мене дај, а ја ћу се већ некако вратити."Отац је знао да му је син мудар и сналажљив, па

послуша његове речи и продаде га за гомилу новаца онимстранцима.

Чим су људи узели Палчића, он им рече:"Ставите ме на обод шешира једног од вас двојице, јер

217

Page 216: Najlepše klasične bajke

ту могу да шетам и гледам околину, а да ипак не паднем."Људи му учинише по вољи, Палчић се опрости од оца

и крену са странцима. Ходали су тако све до мрака, а ондаим малишан рече:

"Спустите ме доле, јер ми је нужда!""Само ти остани ту горе", одговори му човек на чијем

је шеширу седео," мени то мање смета него да те изгубим.Понекад ми и птице оставе такав траг на шеширу, паможеш и ти!"

"Не!" успротиви се Палчић одлучно. "Ја ваљда знамшта је пристојно, а шта није. Зато ме скини брзо!"

Човек скину шешир и пусти малог на неку њиву украјпута, а овај скочи па стаде бежати тамо1амо између бусе1ња и најзад шмугне у једну мишју рупу на коју је наишао.

Одатле им довикну:"Збогом, господо драга, слободно продужите пут без

218

Page 217: Najlepše klasične bajke
Page 218: Najlepše klasične bajke

мене!"Људи потрчаше ка мишјој рупи у коју стадоше гурати

штапове, али враголан се повлачио све дубље и дубље,тако да су најзад морали одустати. Продужише људи путљути и празних кеса.

Када се уверио да се странци неће враћати, Палчићизвири и изађе из свога подземног склоништа.

Бојећи се да се не поломи на ораницама, Палчић опазипразну пужеву кућу, па се ту увуче да у њој проведе ноћ.Још није био заспао кад зачу два човека како пролазе.

"Шта да учинимо", проговори један, "па да од богатогпопа однесемо новац и сребро?"

"То бих ја могао да ти кажем", добаци му скривениПалчић.

"Шта је то било?" упита један од оне двојицеуплашено. "Чуо сам да неко говори!"

Обојица застадоше и ослушнуше 1 ови људи су билилопови. Палчић тада опет проговори:

220

Page 219: Najlepše klasične bajke
Page 220: Najlepše klasične bajke

"Поведите ме са собом, па ћу вам помоћи!""А где си ти?" на то ће онај први лопов."Тражите ме по земљи и пазите одакле долази мој

глас", одговори он.Кад су га лопови нашли и подигли један га у чуђењу

запита:

"Како нам ти, кепецу један, можеш помоћи?""Ја ћу се провући између шипки на прозору

свештеникове собе и додаћу вам све што желите."

222

Page 221: Najlepše klasične bajke

Лопови пристадоше. Палчић се по договору увуче уњегову собу, па одатле повика гласно:

"Хоћете ли све што се овде налази?""Тихо!" узвратише они споља. "Пробудићеш некога!"Палчић се учини невешт па викну још гласније:"Хоћете ли све што је у овој соби?"Ова бука пробуди куварицу у суседној соби те она

стаде ослушкивати. Лопови се мало одмакоше и шапнушеПалчићу:

"Буди озбиљан, не вичи, него нам додај нешто!""Та ја и хоћу све да вам дам, само пружите руке", раз1

дра се малишан из свег гласа.Куварица скочи и потрча ка вратима, а лопови

стадоше бежати из све снаге. Док је жена обилазила кућу,Палчић се уз њу неопажено искраде до амбара и успуза сеуз влат сена да мало одспава. Кад је почело да свиће

223

Page 222: Najlepše klasične bajke

наиђе служавка да нахрани стоку, па дограби баш онајнарамак сена у коме је Палчић слатко спавао. Пробудио сетек када је стигао до кравине њушке, заједно са сеном којеје жвакала.

Иако преплашен, Палчић је успео да јој не дође међузубе, него неозлеђен склизну у стомак. Ту је било мрачнои загушљиво, а одозго је стизало све више сена, те онвикну:

"Не доносите више хране!"У том часу служавка је музла краву, па је чула онај

исти глас од претходне ноћи, а никога није видела. Толикосе уплашила да је пала са столице, просула млеко и журноотрчала господару вичући:

"Оче прото, краваје проговорила!"Човек помисли да је полудела, али ипак оде до штале

и ту зачу палчића како и даље виче:"Не доносите ми више хране! Престаните!"Свештеник помисли да је у краву ушао зли дух, па

нареди да је закољу, а бураг, у којем се налазио Палчић,бацише на ђубре. Уз тешку муку Палчићу је пошло заруком да се извуче, али кад је хтео да провири, наиђе нованесрећа: дође гладни вук и прогута цели бураг заједно саПалчићем.

Када је дошао к себи малишан повика изнутра:"Драги вуче, ја знам где има дивне хране.""А где?" упита вук."Иди у ту и ту кућу, увуци се кроз олук, па ћеш наћи

колача, сланине и меса колико год желиш."Промоћурни малишан му је при том описао тачно кућу

свога оца. Вук без двоумљења крену, те се увуче крозолук до оставе у којој је толико јео, да се сав надуо и нијемогао да се врати истим путем. Палчић је управо то ижелео па стаде да ларма и праска из његовог стомака.

"Умири се!" нареди вук. "Пробудићеш некога!""Ти си се сит најео, па и ја хоћу да се веселим", викну

224

Page 223: Najlepše klasične bajke

Палчић из све снаге. Од тога се његови родитељи пробу1дише, дотрчаше до оставе и кроз кључаоницу угледашевука. Онда отац узе секиру, а мајка косу.

"Ако од мог ударца не буде потпуно мртав", рече човекжени, "а ти га удари и расеци косом."

На то Палчић викну из свег гласа: "Припази оче, ја сам

у вуковом трбуху!"Срећан што је пронашао своје вољено дете, човек

даде жени знак да уклони косу, а он удари вука посредглаве, те се овај сруши мртав. Онда га расекоше и изва1дише малишана живог и здравог.

225

Page 224: Najlepše klasične bajke

226

Page 225: Najlepše klasične bajke

"Колико смо само бринули због тебе!" рече отацПалчићу, а овај одговори:

"Да, оче, и ја сам свашта доживео, па сам срећан штопоново дишем свеж ваздух."

Када је малишан испричао родитељима шта му се сведешавало, они се заклеше да га више никад неће продатини за сва богатства овога света, па га почастише и сашишему ново одело, јер се оно старо током дугог пута билопохабало.

227

Page 226: Najlepše klasične bajke

Браћа Грим

Снежана и седампатуљака

Некада давно, у земљи далекој, живели су краљ икраљица који нису имали деце. Једнога дана, узимско доба, седела је млада краљица поред

прозора, док је напољу падао снег.Седећи тако, она је везла и у једном тренутку убоде

се у прст. Румене капљице крви падоше на бело платнокоје је везла, а краљица помисли:

"Како би било лепо да једнога дана добијем кћеррумених усана и образа као крв, беле коже као снег и црне

228

Page 227: Najlepše klasične bajke

косе као абоносово дрво."У пролеће се њена жеља испуни. Краљица роди

девојчицу тако румену и белу да је назваше Снежана.Не прође, међутим, дуго а краљица умре. Краљ је туго1

вао и жалио, али се на крају ипак поново оженио и довеомалој Снежани маћеху. Беше то жена изузетне лепоте,али тако охола и окрутна да није могла поднети ничијулепоту поред своје.

Она је имала некакво чаробно огледало поред којег бисвакодневно стала и упитала:

"Кажи ми, кажи, огледалце моје,Најлепша на свету данас жена, које?"

Огледало би јој спремно одговарало:

"Краљице, ви сте најлепши!"

Тако је краљица одмах постајала ведра и задовољна,јер је знала да огледало никад не лаже и увек говори самоистину.

** *

Године су пролазиле. Снежана је расла и развила се удевојку изузетне лепоте. И више од тога, она је била такодобра и умиљата да су је сви у краљевству искреноволели.

Краљици маћехи све то није измакло, па како је умеђувремену умро краљ, Снежанин отац, она је стала дамучи и кињи младу девојку терајући је да облачи сироти1њске хаљине и да ради тешке послове, а потајно јесмишљала како да је се отараси.

Једног дана, кад је краљица као и обично стала пред

229

Page 228: Najlepše klasične bajke

своје огледало и упитала га ко је најлепши на свету,огледало је одговорило:

Бела као снег или светлост дана,Црне косе, румених усана,Данас је најлепша на свету Снежана.

Краљица је позеленела од беса, али је одмах позвалаловца и наредила му:

"Одведи Снежану дубоко у шуму, убиј је и као доказ даси извршио моје наређење, донеси ми њено срце! Ако то неучиниш, бићеш погубљен!"

Ловац је сагнуо главу од жалости. Није имао излаза.Повео је девојчицу која је, не слутећи ништа, скакутала,певушила и брала цвеће уз пут.

Али када је ловац извадио нож, схватила је даизвршава маћехино наређење, па је склопила руке и крозсузе проговорила:

"Молим те, драги ловче, немој да ме убијеш! Поклоними живот, а ја ћу побећи далеко од двора и више се никаднећу вратити."

Добри ловац се сажали, пусти је и рече:"Бежи, сирота девојко, што даље одавде и зле

маћехе!"

230

Page 229: Najlepše klasične bajke

А у себи тужно помисли: "Ионако ће те појести дивљезвери."

Затим је на путу до дворца устрелио срну, однео јекраљици њено срце говорећи да је Снежанино, тако да јеспасао свој живот и убедио злу маћеху да је девојка мртва.

Престрашена и несрећна Снежана је појурила у јошдубљу шуму. Трчала је и спотицала се не знајући куд иде,а убрзо су јој се придружиле многе мале и љупке шумскеживотиње и птице, па јој се чак учинило да се и гране кањој пријатељски савијају.

После много времена стигла је до пропланка и тамоугледала лепу кућицу. Потрчала је ка њој, провирила крозпрозор и уверила се да унутра нема никога. Онда је отво1рила врата и ушла.

Кућа је била у страшном нереду 1 свугде неопранисудови, испретуране столице, побацана и изгужванаодећа, а под неочишћен.

"Овде сигурно живе деца без мајке", рекла је осврћућисе по соби.

У једном углу угледа мали сто, а на њему је билопостављено седам тањирића, поред сваког тањирића ста1јала је по једна мала кашика, затим нож, виљушка и седаммалих чаша.

Како је била гладна и жедна од дугог лутања по шуми,она седе за сточић и узе помало хране из сваког тањирића,и попи мало вина из сваке чаше.

Пошто се мало окрепила узе метлу и поче доводитику*у у ред.

Када је све спремила и очистила, онако уморна и са1њива ушла је у спаваћу собу. У њој је опазила седам малих

231

** *

Page 230: Najlepše klasične bajke
Page 231: Najlepše klasične bajke

кревета, а на свакоме је писало по једно име. Снежанапрочита: Уча, Смешко, Љутко, Кијавко, Поспанко,Стидљивко, Мутко.

"Како су чудна ова имена!" помисли Снежана и лежена један креветић. Али, гле...! Био јој је прекратак!

Онда она испроба други, па трећи... и тако редом, алисваки јој је био мали. И на крају, не размишљајући даље,она леже преко свих седам креветића и одмах паде удубок сан.

Кад је мрак обавио шуму наиђоше необичничовечуљци. Било их је седморица, а носили су преко раме1на пијуке и лопате, јер су у брдима копали руду. То су билипатуљци, власници ове шумске кућице. Чим су у њу ушли,одмах су по чистоћи и реду закључили да је ту некодолазио.

"Ко је седео на мојој столици?" упита Уча."Ко је јео из мог тањира?" зачуди се Смешко." Ко је сецкао мојим ножићем? узвикну Кијавко."Неко је опрао моју шољу!" љутну се Љутко.И тако редом све док се патуљци не досетише да

завире и у спаваћу собу.Тихо се ушуњаше кроз врата и осветлише собу са сво1

јих седам фењера. Кад тамо, а преко њихових креветалежи предивна девојчица и спокојно спава.

"Како је лепа!," рече тихо Стидљивко и порумене.Снежана то зачу, отвори очи и зачуди се када угледа

патуљке."Ко си ти?" радознало је упиташе."Зовем се Снежана", одговори она."А како си дошла у нашу кућу?" упита је Уча.Следећег тренутка Снежана је већ причала добрим

233

** *

Page 232: Najlepše klasične bajke

патуљцима како је зла маћеха наредила ловцу да је убије,али јој је он, ипак, поштедео живот; како је лутала цео данпо шуми, сама и уплашена, и најзад стигла до њиховекућице.

Када су чули њену страшну причу, патуљци је упиташе:"Да ли би хтела да останеш и живиш са нама, да будеш

наша домаћица и да нам куваш, намешташ кревете, шијеш,плетеш и одржаваш ред и чистоћу у нашој кући?"

Снежана на то радо пристаде, али је они упозорише:"Твоја маћеха ће убрзо сазнати да те добри ловац није

убио и да се кријеш у нашој кућици. Зато никоме не отварајврата док смо ми у руднику. Зла маћеха може доћипрерушена и убити те!"

Снежана им обећа да ће добро пазити и да никоменеће отварати док су они на послу, а онда направишевелико славље у њену част.

У почетку није све баш ишло глатко јер је она тражилада се патуљци редовно умивају, пресвлаче и спремају засобом, али је била толико добра и умиљата да су јеслушали и све више волели.

Они су дању одлазили у рудник, а Снежана је остајалада спрема кућу и готови јела за њихов повратак у сутон.После вечере редовно би почињало весеље у којем су свиучествовали уз игру, песму и смех.

Патуљци су обичнно причали Снежани шта су сверадили током дана у руднику, а она је пажљиво слушала.Патуљци би јој на крају увек изнова казали:

"Кад одемо на посао, Снежана, не заборави ни једногтренутка на злу маћеху. Ако помоћу огледала сазна где си,доћи ће и убиће те. Зато никога не пуштај у кућу и не верујстранцима, ако се појаве!"

234

** *

Page 233: Najlepše klasične bajke

Снежана би увек обећавала да ће тако и учинити.Али једног дана Снежанина маћеха поново стаде пред

огледало и упита:

"Кажи, ми кажи огледалце моје,Најлепша на свету данас жена, које?"

а оно јој одговори:

"У кућици шумској,патуљака седам,Најлепшу на свету,Снежану сад гледам!"

Краљица се препаде, јер је знала да огледало говорисамо истину, и схвати да ју је ловац обмануо и да јеСнежана још жива, па стаде дрхтати од беса и злобе. Дугоје смишљала освету и најзад се досетила.

Пошто је била вештица, припремила је отров у који јеумочила велику и лепу румену јабуку, а она самапрерушила се у старицу, напунила корпу јабукама и стави1ла на врх ону отровну. Затим је кренула кроз шуму.

Преобучена тако, она пређе преко седам гора и стижедо кућице седам патуљака, закуца на врата и викну:

"Лепе, румене јабуке на продају!"Снежана отвори прозор и угледа старицу са корпом

пуном јабука."Бако, патуљци су ми забранили да икоме отварам

врата ", рече јој Снежана кроз одшкринут прозор."То је у реду, драго дете," лукаво ће на то зла маћеха,

"онда ми, молим те, дај чашу воде и дозволи да малопредахнем на твом прагу, јер сам цео дан ходала по овојгустој шуми и страшно сам се уморила."

"Ову сироту старицу могу да пустим у кућу", помислиСнежана.

235

Page 234: Najlepše klasične bajke

236

Page 235: Najlepše klasične bajke

Отворила јој је врата, и увела старицу унутра.Понудила је да седне и послужи се. Онда купи од старицеједну јабуку, а ова јој пружи баш ону отровну. Снежана јеузе и загризе.

Следећег тренутка пала је на под као покошена.Лажна старица је устала и закикотала се пакосно:

"Ха, ха, ха, требало је да послушаш патуљке, наивнадевојко!"

Пошто је постајала извесно време изнад непомичнедевојке, неваљалица је гурну не би ли се уверила да језаиста мртва.

Онда полете у правцу двора. Није била далеко одмак1ла, кад у шуми започе невреме. Громови су пуцали, а густакиша је лила све јаче и јаче, тако да је једва стигла.

Чим је крочила у своје одаје, она стаде пред огледалои упита га ко је најлепши, а огледало рече да је то она.Сад је зла краљица била задовољна и спокојна.

Немогуће је описати тугу патуљака када су, вратившисе из рудника, нашли на поду Снежану без траговаживота. Окретали су је, миловали, плакали, дозивали,покушавали да је пробуде, али све је било узалуд. Млададевојка је лежала као мртва.

Патуљци су били очајни. Три дана и три ноћи су сваседморица седела око ње и оплакивала је. Трећег данахтедоше да је сахране.

Али како је девојка и даље била лепа и румена, башкао да спава, добри човечуљци нису имали срца да јепокопају него су је положили у стаклени сандук на који сузлатним словима уписали њено име, украсили са огромнимбукетима предивног цвећа и ставили испред кућице датамо лежи.

Мноштво малих шумских становника сјатило се окостакленог сандука плачући и тугујући за вољеном пријате1љицом. И тако, док је Снежана све једнако лежала руме1на као крв, бела као снег, са дугом, као абонос црном

237

Page 236: Najlepše klasične bajke

косом расутом око лица, изгледала је као да спокојноспава.

Једнога дана, јашући шумом, наишао је на белом коњулепи млади краљевић из суседне земље, који је хтео дапреноћи код патуљака. Међутим, он опази на брду стак1лени сандук и у њему прекрасну девојку, па рече патуљци1ма:

"Дајте ми тај сандук, даћу вам све што пожелите!"Младића је задивила невиност и лепота девојке под

стаклом, па је почео нудити патуљцима и сребро и злато исве благо што је имао само да му дају сандук са предивномСнежаном.

Патуљци су кроз сузе одмахивали главама и одбијалипонуде.

"Низашта на свету је не бисмо дали!" одговарали сунесрећни патуљци кроз сузе.

Читав дан је млади краљевић седео са њима поредСнежаниног сандука и туговао. А увече, када је већ треба1ло да крене назад у свој дворац, краљевић упита патуљкеда ли би могао да је барем једном пољуби пре него што одеи они му то дозволише.

Младић је клекнуо поред стакленог сандука, отвориопрозирни поклопац и подигао Снежану да би је пољубио.

У том тренутку девојка је искашљала отровни залогајјабуке што јој беше застао у грлу па је, изненадаоживевши, отворила очи и прошапутала:

Тде сам ја? Шта се то са мном збило?""Сада си код мене!" одговори јој раздрагани младић,

држећи је нежно у наручју. "Пођи са мном у мој дворац ибуди ми жена!"

Снежана на то пристаде.Тешко је описати радост која се разлила шумом. И

краљевић и Снежана и патуљци и животиње и птице 1 свеживо што се у том часу на пропланку затекло, заиграло јеи запевало од превелике радости и среће.

238

Page 237: Najlepše klasične bajke

Патуљци, са сузама радосницама у очима испратишеСнежану и краљевића, машући још дуго за њима. Краљприреди свом сину и Снежани раскошну свадбу на којупозва и краљицу1маћеху. А ова, не слутећи с ким секраљевић жени, обуче раскошне хаљине и стаде предогледало да провери своју раскошну лепоту.

"Кажи ми, кажи, огледалце моје,Најлепша на свету сада жена, које?"

А оно одговори:

"Веома сте лепи, краљице, ви,Али, Снежана... лепшаје од свих!"

Зла краљица се избезуми од беса и изненађења. Ипак,савлада гнев и крену на славље. Чим је стигла, похита усвојој радозналости да види невесту. Препознавши,међутим, у њој Снежану, она се најпре скамени, а кад јојмлади пар крану у сусрет, паде мртва од силне злобе ипакости.

239

Page 238: Najlepše klasične bajke

САДРЖАЈПринцеза на зрну грашка, 2

Црвенкапа, 8Цвилидрета, 16

Бременски музиканти, 29Краљ жаба, 42

Мачак у чизмама, 59Ивица и Марица, 70

Златокоса, 84Летећи ковчег, 102

Ружно паче, 117Сточићу, постави се, 139Братац и сестрица, 159

Храбри кројач, 180Свињар, 198Палчић, 212

Снежана и седам патуљака, 228

СIР 1 Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

821343.4

НАЈЛЕПШЕ класичне бајке / Андерсен, Грим, Перо ; изабрала иприредила Снежана Кићовић1Пејаковић ; [превели СнежанаКиповић1Пејаковић и Војин Анчић] 1 [ З.српско изд.] 1 Београд : Малипринц : Зебра, 2002 1 239 стр. ; илустр. ; 26 ст

Тираж 4000.

ISBN 86174891132121. Андерсен, Ханс Кристијан 2. Кићовић1Пејаковић, Снежана

ИД=67557900

Page 239: Najlepše klasične bajke