1. PRIVATNOST I BEZBEDNOST

NA INTERNETU

zdravstveno stanje etničko poreklo verska i politička ubeđenja kriminalni dosije finasijske transakcije genetski materijal bračno stanje i dr.

Privatnost obuhvata podatke koji se odnose na:

Pravo pojedinaca i grupa da svoj život i lične

poslove čuvaju od javnosti i kontrološu tokove podataka o sebi

Privatnost

Problem privatnosti se javlja kao vid ugrožavanja

interesa građana u prikupljanju i diseminaciji

njihovih podataka

Da bi bilo zaštićeno pravo privatnosti se

mora regulisati zakonom

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI

Nedovoljna je zaštita prikupljenih ličnih podataka

Građanin treba da zna:

koji se podaci o njemu prikupljaju,

ko ih i za koje namene prikuplja

Podaci se prikupljaju na osnovu zakonaili samo uz pismenu saglasnost građanina

DA LI POSTOJI POTPUNA INTERNETPRIVATNOST

NE!

• Svetski trend gubljenja idenditeta građana na Internetu

• Zalaganje za očuvanje i manje ugrožavanje privatnosti

• Lični podaci se nalaze na nekom udaljenom serveru koji

vlasnik baze podataka ne kontroliše (klaud kompjuting)

PROBLEMI

• Bezbednost ličnih podataka (ime i prezime,telefon, datum rođenja, adresa, meil, završeneškole, radno mesto, bračni status...,

• Krađa identiteta,

• Nadzor nad elektronskim komunikacijama

• Malo primena u poslovanju,

• Policije počinju da preventivno češljaju DM,

• Govor mržnje, pozivanje na nasilje,

• Širenje virusa preko DM,

• Zavisnost pojedinaca od DM

PREPORUKE

• Regulisati korišćenje DM,• Deca da koriste računar zajedno sa roditeljima,• Sačuvati nezavisnost DM ,• Razvijate nove humane primene,• Isključivanje naloga sa neprimernim

sadržajem,• DM stvaraju novi stil života i uticaja na društvo• DM postaju novo javno mnenje koje će nadam

se, bitno uticati i menjati svet!

ŠTA UGROŽAVA PRIVATNOST NA INTERNETU

• Rizik od čuvanja podataka u velikim bazama podataka

• Rizik od čuvanja podataka o ostvarenom saobraćaju prekoInterneta i mobilnog telefona,

• Neovlašćeno korišćenje i upad u baze podataka: izdate ličnekarte, kriminalističke evidencije, bankovni računi,zdravstveni kartoni, personalni dosijei.....

• Neovlašćena izmena ili brisanje podataka

• Gubljenje podataka iz nehata,

• Prisluškivanje,

• Krađa ličnih podataka,

• Krađa brojeva platnih kartica,

• Skaredni sadžaji na Internetu (pornografija, pedofilija)

• Da li pravo na privatnost onemogućuje identifikaciju lica?

• Da li čip kartica ugrožava privatnost?

• Da li JMBG ugrožava privatnost?

• Da li Social Security Number ugrožava privatnost?,

• Da li insistiranje na privatnosti ohrabruje kriminal?

• Da li insistiranje na privatnosti ograničava razmenu informacija za potrebe servisa javne uprave,

• Da li privatnost podstiće netoleranciju,

• Da li pravo na privatnost ugrožava slobodu govora i rad medija.

OSTAJU DILEME...

ZAKLJUČAK

Primene Interneta pored niza korisnih efekata pod određenim okolnostima mogu da ugroze privatnost građana,

Privatnost kao jedno od osnovnih ljudskih prava mora da se štiti propisima, tehničkim i organizacionim merama,

Neophodno je razvijati svest o zaštiti privatnosti kao

velikom ličnom pravu,

Neophodan je stalni monitoring nad stanjem zaštite privatnosti,

Ukoliko se ugrožava privatnost onda je to nezakonito delovanje, nedemokratski čin i zloupotreba tehnologije i Interneta,

Zaštita privatnosti se mora gajiti i stalno unapređivati!

Internet i druge visoke tehnologije treba da služe čoveku, a ne da se koriste protiv njegovih prava na privatnost!!!

2. INTERNET KAO SAZNAJNO,

INFORMATIVNO I KOMUNIKACIONO

SREDSTVO

Korišćenje Interneta kao saznajnog sredstva svojstveno je većini (svim) korisnika Interneta.

Kao informativno sredstvo može se koristiti umesto do sada korišćenih sredstava masovnog informisanja.

Bitna novost koju omogućava Internet - deseminacija informacija bez posrednika.

Korišćenje Interneta kao sredstva komunikacije

Tri osnovna načina upotrebe: prosta zamenu tradicionalnih sredstava

komunikacije: pismo, telefon i dr, komuniciranje posredovano Internetom

koristi kao dodatak na postojeće aktivnosti koje se odvijaju u fizičkom prostoru i

stvaranje virtualnih zajednica, odnosno, povezivanje po osnovu zajedničkih interesovanja nezavisno od geografskih i drugih ograničenja

INTERNET AKTIVNOSTI MOGU BITI:

zamena za prethodne aktivnosti, dodatak postojećim aktivnostima i dopuna postojećih aktivnosti

Internet je javni, globalni, decentralizovani sistem za prenos podataka i može biti korišćen kao sredstvo:

saznavanja, informisanja (drugih), i komuniciranja.

3. Određenje Interneta - osnovne

tehnološke, informacione i

društvene karakteristike

Interneta

Internet je digitalna mreža. Nastanak Interneta nije bio motivisan

stvaranjem boljeg, bržeg i jeftinijeg sistema prenosa podataka, već bezbednosnim razlozima.

Internet je nastao i egzistira kao umrežavanje mreža.

Niko nije vlasnik Interneta niti ga finansira. Internet nije pod kontrolom nijedne vlade niti je komercijalna organizacija.

Internet predstavlja široko rasprostranjenu svetsku računarsku mrežu pristupačnu javnosti

Pol Baran - pronašao način da se prenos podataka vrši tako da prenošenje poprima karakteristike poluinteligentnih reakcija – “packet switching”, a neposredne posledice tog pronalaska su:

nastanak mreže za prenos podataka koja nije hijerarhijska, već je horizontalno struktuirana,

međusobno razgovaranje ne samo ljudi već i mašina – računari,

nastao je koncept i pojava paketa koji sami biraju svoj put od pošiljioca do primaoca.

Na ideju da se izmedju dva velika računara umetne jedan mali računar čiji bi zadatak bio da komunicira i prosledjuje podatke došao je

Vesli Klark, saradnik Linkoln Lab.

Potreba vojske SAD da omogući komunikaciju izmedju različitih istraživačkih centara dovela do umrežavanja

računara

stvorena prva mreža u kojoj se vršila komunikacija za vojne potrebe

Uključivanjem univerziteta i naučnih radnika ta inicijalna mreža je proširena

Povezivanje super računara, istraživačkih institucija i škola koje su bile u blizini

1991. zakon u SAD kojim se u mrežu uključuju sve istraživačke institucije i srednje škole i univerziteti

Mreža se počela komercijalizovati i pored univerzitetskih, naučnih i pojedinačnih korisnika u mrežu su počele da se

uključuju i komercijalne institucije.

ARPANET

Formiran u okviru Ministrarstva za odbranu SAD da bi pripadnici vojnih i odbramenih snaga komunicirali preko sistema povezanih računara.

Deceniju kasnije sistem otvoren i za istraživače, državne službenike i kompjutersku industriju.

Tokom 1986. Nacionalna naučna fondacija (NSF) stvorila NSFNET da bi se uspostavila veza između super računara na teritoriji SAD i do kraja 1988. NSFNET je u potpunosti zamenio ARPANET.

1991. g. je zakonom omogućeno uključivanje gimnazija, viših škola i dvogodišnjih univerziteta a NSFNET je postao NREN (Nacionalna istraživačka i obrazovna mreža).

Iz NREN-a je nastao Internet, kada su se u rad NREN-a uključile i komercijalne mreže.

Novi korisnički servisi: e-mail, WELL, BIX,...

Tokom osamdesetih u upotrebu su ušli Internetov grafički prikazivač i Svetska mreža (WWW). Obe nove tehnologije omogućile su lakšu dostupnost Internetu.

WWW je stvoren 1989. g. u Evropskoj laboratoriji za fiziku mikročestica (CERN) u Ženevi.

HTML je omogućio i “ugradjivanje”, tj. mogućnost da se na odredjenoj Internet stranici ugradi veza sa drugom Internet stranicom ili drugim izvorom podataka.

Paralelno sa HTML nastala je i Mosaic tehnologija koja je omogućavala da se HTML prezentacije vide na ekranu računara.

HTML i Mosaic su omogućili da se na ekranima ne vidi samo tekst koji neko negde kuca već slika koja se prezentuje uz korišćenje velikog broja boja, oblika, zvuka i sadržaj

WWW omogućava da se informacije organizovane u posebne celine (stranice) prenose ne samo u pisanom obliku već i u svim drugim oblicima (vizuelno, audio,..).

Informativni karakter koji sobom nosi Internet jeste to da on bitno proširuje domene delovanja medija (i samim tim mas medija), stvarajući sasvim nove uslove za prenošenje podataka i informacija.

Dvosmernost toka informacija na Internetu daje osećaj svakom korisniku da se sva pitanja koje postavlja i na koja dobija momentalne odgovore radi njega vrše.

Do sada mu ni jedan medij masovne komunikacije mu to nije omogućavao.

Glavna informativna inovacija koju Internet sobom nosi. Sve tehnologije prenosa podataka i informacija do pojave Interneta su se kretale u rasponu odnosa jedan prema jedan ili jedan prema mnogima. Samo u izuzetnim slučajevima, moglo se uslovno govoriti da su postojale i veze mnogih prema mnogima.

Centralna informativna ali i socijalna inovacija se ogleda u tome što u komuniciranju mnogih sa mnogima, komunikatori, gde god da bili u virtualnom prostoru, više ne vode računa o tome