PITANJA I ODGOVORI ZA STRUCNI ISPIT IZ BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU (BZR)

II OBLAST

PRAVO ,OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I ZAPOSLENIH U OBLASTI RADA ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZAŠTITE

- ZAKON O RADU(SL.GL.RS.BR.24/05 I 61/05)

- ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI(SL.GL.RS.BR.107/05)

- ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU(SG.RS.BR.107/05 I 109/05)

- ZAKON O PENZISKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU(SL.GL.RS.BR.34/03,64/04,84/04,85/05 I 101/05)

1. USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

Radni odnos moze da se zasnuje sa licem koje ima naj manje 15 godina zivota i ispunjava druge uslove za rad na odredjenim poslovima.

Radni odnos sa licem mladjim od 18 g.moze da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja,ako takav rad ne ugrozava njegovo zdravlje,moral i obrazovanje odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.

Obavezan je lekarski pregled. Kandidat stariji od 18 g. je duzan da poslodavcu dostavi dokumenta I dokaze da ispunjava uslove za rad na poslovima na kojima zasniva radni odnos utvrdjenih pravilnikom o organizaciji I sistematizaciji radnih mesta. Poslodavac ne moze od kandidata da zahteva podatke o porodicnom odnosno bracnom stanju i planiranju porodice . Poslodavac ne moze da uslovljava zasnivanje radnog odnosa od kandidata predhodnim zahtevom da da unapred izjavu o samovoljnom prekidu ugovora o radu. Poslodavac je duzan da pre zakljucivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu ,uslovima rada,pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz clana 15 tacke 2 ovog zakona.

2. OBAVEZE ZAPOSLENIH (CL.15.TACKE 2 ZAKONA)Zaposleni je duzan:

-Da postuje organizaciju rada I poslovanja kod poslodavca ,kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa.-Da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za zivot i zdravlje i nastanak materijalne stete.

3. OBAVEZE POSLODAVCA(cl.16 tacke 2 i 3 ZAKOA)

Poslodavac je duzan

-Da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizacije radi bezbednosti i zastite zivota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima.-Da zaposlenom pruzi obavestenje o uslovima rada,pravilima iz cl.15 ovog zakona,I pravilima I obavezama koje proizilaze iz propisa o bezbednosti I zastiti zivota I zdravlja na radu.

4. UGOVOR O RADU

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zakljucuje zaposleni I poslodavac. Ugovor o radu sadrzi:

-Pozivanje na kolektivni ugovor,odnosno pravilnik koji je na snazi. -Trajanje dnevnog I nedeljnog radnog vremena -Mogu se obostrano dogovoriti I druga prava I obaveze.

5. ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa (odgovor u prvom pitanju) Ugovor o radu (odgovor u cetvrtom pitanju) Stupanje na rad: Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako zaposleni ne stupi u rad danom utvrdjenim ugovorom o radu,smatra se da nije zasnovao radni odnos,osim ako je sprecen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac I zaposleni drukcije ne dogovore. Poslodavac je duzan da zaposlenom dostavi kopiju prijave za obavezno socijalno osiguranje naj kasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

6. 6.VRSTE KOLEKTIVNOG UGOVORA

Kolektivni ugovor moze da se zakljuci kao OPSTI , POSEBAN I KOD POSLODAVCA. Opsti I poseban kolektivni ugovor za odredjenu granu , grupu , podgrupu ili delatnost zakljucuju se za teritoriju Republike Srbije. Opsti kolektivni ugovor zakljucuje reprezentativno udruzenje poslodavaca I reprezentativni sindikat osnovan za teritoriju Republike Srbije. Poseban zakljucuju udruzenja poslodavaca I reprezentativni sindikat za granu grupu ili delatnost. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeca I javne sluzbe zakljucuju osnivac preduzeca I sindikat. Poseban kolektivni ugovor za sportiste ,trenere I strucnjake u sportu zakljucuje reprezentativno udruzenje za sportsku delatnost u fizickoj kulturi I

sindikat. Kolektivni ugovor kod poslodavca zakljucuje poslodavac I reprezentativni sindikat

7. 7. PRAVILNIK O RADU

Pravilnikom o radu odnosno ugovorom o radu ,u skladu sa zakonom ,utvrdjuju se prava,obaveze I odgovornosti iz radnog odnosa: 1.Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili ni jedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zakljucen sporazum o udruzivanju u skladu sa ovim zakonom .2.Ako ni jedan ucesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za pocetak pregovora radi zakljucivanja kolektivnog ugovora.3.Ako ucesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zakljucivanje kolektivnog ugovora za 60 dana od dana zapocinjanja pregovora.4.Ako sindikat u roku od 15 dana dostavljanja poziva za pocetak pregovora za zakljucivanje kolektivnog ugovora,ne prihvati inicijativu poslodavca. Pravilnik o radu donosi upravni odbor a kod poslodavca kod koga nije osnovan upravni odbor donosi DIREKTOR,odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu. Pravilnik o radu prestaje da vazi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

8. 8.ANEKS UGOVORA O RADU (cl.171.)

Poslodavac moze zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada: 1.Radi premestanja na druge odgovarajuce poslove zbog potrebe procesa I organizacije rada. 2.Radi premestanja u drugo mesto rada kod istog poslodavca u skladu sa clanom 173 zakona. 3.Radi upucivanja na rad na odgovarajuci posao kod drugog poslodavca,u skladu sa clanom 174 zakona. 4.Ako je zaposleni koji je visak obezbedio ostvarivanje prava iz (cl.155 stav 1 tacka 5zakona). 5.U drugim slucajevima utvrdjenim opstim aktom I ugovorom o radu.

ODGOVARAJUCIM POSLOM smatra se posao za cije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen strucne spreme koji su utvrdjeni ugovorom o radu.

9. RADNO VREME (cl.50-63)

1.PUNO RADNO VREME Ono iznosi 40 casova nedeljno,moze I krace ali ne krace od 36 casova nedeljno. 2.NEPUNO RADNO VREME To je radon vreme krace od punog radnog vremena. 3.SKRACENO RADNO VREME Zaposleni koji radi na narocito teskim, napornim I za zdravlje stetnim poslovima-skracuje se radon vreme srazmerno stetnom dejstvu uslova rada,a naj vise 10 casova nedeljno.(poslovi sa povecanim rizikom). 4.PREKOVREMENI RAD Na zahtev poslodavca,zaposleni je duzan da radi duze od punog radnog vremena,u slucaju vise sile iznenadnog povecanja posla I u drugim slucajevima kada je neophodno da se odredjenim prekovremenim radom zavrsi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne moze da traje duze od 8 casova nedeljno niti duze od 4 casa dnevno po zaposlenom.

10. 10.NOCNI RAD I RAD U SMENAMA Rad koji se obavlja u vremenu od 22casa do 6 casova narednog dana smatra se radom nocu. Ako je rad organizovan u smenama,poslodavac je duzan da obezbedi izmenu smena,tako da zaposleni ne radi neprekidno vise od jedne radne nedelje nocu. Zaposleni moze da radi nocu duze od jedne radne nedelje,samo uz njegovu pismenu saglasnost.

11. 11.GODISNJI ODMOR U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godisnji odmor u trajanju utvrdjenim opstim aktom I ugovorom o radu,a naj manje 20 radnih dana. Duzina se uvecava po osnovu doprinosa na radu,uslova rada,radnog iskustva,strucne spreme zaposlenog I drugih kriterijuma. Praznici,privremena sprecenost za rad ne uracunavaju se u dane godisnjeg odmora. Ako je zaposleni za vreme trajanja godisnjeg odmora privremeno sprecen za rad(bolestan)ima pravo da po isteku bolesti nastavi koriscenje godisnjeg odmora. Godisnji odmor moze da se koristi u dva dela. Prvi deo naj manje tri nedelje. Drugi deo naj kasnije do 30 juna naredne godine. U zavisnosti od potrebe posla poslodavac odlucuje o vremenu koriscenja

godisnjeg odmora uz konsultaciju zaposlenog. Resenje o koriscenju GO.se dostavlja naj kasnije 15 dana pre datuma odredjenog za pocetak koriscenja GO. Poslodavac moze da izmeni vreme odredjeno za koriscenje GO naj kasnije 5 radnih dana pre dana odredjenog za koriscenje GO.

12. ODMOR I ODSUSTVA

1.ODMOR U TOKU DNEVNOG RADA Zaposleni koji radi puno radon vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada naj manje 30 minuta. Zaposleni koji radi duze od 4 sata a krace od 6 casova dnevno,ima pravo na odmor u toku rada naj manje 15 minuta. Zaposleni koji radi duze od punog radnog vremena a naj manje 10 casova dnevno,ima pravo na odmor od 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne moze da se koristi na pocetku I na kraju radnog vremena. Odluku o rasporedu koriscenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac. 2.DNEVNI ODMOR Zaposleni ima pravo na odmor izmedju dva uzastopna radna dana u trajanju od naj manje 12 casova. 3.NEDELJNI ODMOR Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od naj manje 24 sata neprekidno. 4.GODISNJI ODMOR ( Posebno pitanje odgovoreno u 11 pitanju.)

13. MEDJUSOBNI ODNOS ZAKONA,KOLEKTIVNOG UGOVORA, PRAVILNIKA O RADU I UGOVORA O RADU.

Kolektivni ugovor I pravilnik oradu I ugovor o radu ne mogu da sadrze odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrdjuju nepovoljni uslovi rada od prava I uslova koji su utvrdjeni zakonom. Mogu da se utvrde I veca prava I povoljniji uslovi rada,kao I druga prava koja nisu utvrdjena zakonom.

14. OBAVEZNO STRUCNO USAVRSAVANJE I OSPOSOBLJAVANJE

Poslodavac je duzan da zaposlenom omoguci strucno osposobljavanje I usavrsavanje kada to zahteva potreba procesa rada I uvodjenje novog nacina I organizacije rada. Zaposleni je duzan da se u toku rada obrazuje,strucno osposobljava I usavrsava za rad. Troskovi obrazovanja obezbedjuju se iz srestava poslodavca I drugih izvora u skladu sa zakonom. U slucaju da zaposleni prekine obrazovanje,duzan je da poslodavcu nadoknadi troskove.

15. ZASTITA ZAPOSLENIH. 1.OPSTA ZASTITA Zapoleni ima pravo na bezbednost I zastitu zivota I zdravlja na radu. Zaposleni je duzan da postuje propise o BZR,kako ne bi ugrozio svoju bezbednost I zdravlje kao I drugih lica. Zaposleni je duzan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti. Na poslovima na kojima postoji povecana opasnost od povredjivanja moze da radi samo zaposleni koji pored posebnih uslova utvrdjenih pravilnikom,ispunjava I uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja.psihofizickih sposobnosti I doba zivota u skladu sa zakonom.

16. ZASTITA LICNIH PODATAKA.

Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrze licne podatke koji se cuvaju kod poslodavca I pravo ispravljanja netacnih podataka. Licni podatci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trecem licu,osim u slucajevima I pod uslovima utvrdjenim zakonom. Licne podatke zaposlenog moze da prikuplja,obradjuje,koristi I dostavlja trecim licima samo zaposleni ovlascen od strane direktora.

17. ZASTITA OMLADINE

Zaposleni mladji od 18 godina ne moze da radi na poslovima:-Na kojima se obavlja tezak fizicki rad,rad po zemljom,pod vodom ili na velikoj visini.-Koji ukljucuju izlaganje stetnom zracenju ili srestvima koja su otrovna,kao I rizik po zdravlje zbog hladnoce,toplote,buke ili vibracije. Zaposleni izmedju navrsene 18 I 21 godine zivota moze da radi na poslovima iz predhodna dva stava samo na osnovu nalaza nadleznog zdravstvenog organa Troskove lekarskog pregleda snosi poslodavac. Zabranjen je prekovremeni rad I preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mladji od 18 god. Zaposleni mladji od 18 god. Ne moze da radi nocu osim da obavlja poslove u oblasti kulture,sporta,umetnosti i reklamne delatnosti.

18. ZASTITA MATERINSTVA Zaposlena zena za vreme trudnoce ne moze da radi na poslovima koji su po nalazu zdravstvenog organa stetni za njeno zdravlje I zdravlje deteta, a narocito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji stetno zracenje ili izlozenost ekstremnim temperaturama I vibracijama. Zaposlena zena za vreme prvih 32 nedelje trudnoce ne moze da radi nocu,prekovremeno ako bi takav rad bio stetan za njeno zdravlje ili njenog deteta. Poslednjih 8 nedelja trudnoce ne moze da radi prekovremeno I nocu.

19. PORODILJSKO ODSUSTVO I ODSUSTVO SA RADA RADI NEGE DETETA.

Zaposlena zena ima pravo zbog porodiljskog odsustva I odsustva zbog nege deteta,365dana(1godinu). Porodiljsko odsustvo traje 3 meseca od dana porodjaja. Po isteku porodiljskog odsustva,ima pravo na negu deteta do isteka 365 dana. Otac deteta moze da koristi pravo odsustva u slucaju kada majka napusti dete,umre ili iz drugih razloga nije sa detetom. To pravo ima otac I kada majka nije u random odnosu. Za trece dete zaposlena zena ima pravo odsustva 2 godine . To vazi I za svako novorodjeno sledece dete.

20. ODSUSTVO SA RADA RADI POSEBNE NEGE DETETA ILI DRUGE OSOBE.

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega(misli se na dete) moze da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena naj duze do navrsenih 5 godina zivota deteta. Ovo pravo se ostvaruje na osnovu misljenja nadleznog organa za ocenu stepena psihofizicke ometenosti deteta. Za vreme ovog odsustvovanja zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

21. ZASTITA INVALIDA

Zaposlenom invalidu rada poslodavac je duzan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenom kod koga je utvrdjeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odredjenim poslovima,poslodavac je duzan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajuceg posla. Poslodavac moze da otkaze ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati novi ponudjeni posao.

22. NAKNADA STETE Zaposleni je odgovoran za stetu koju je na radu ili u vezi sa radom,namerno ili krajnjom ne paznjom,prouzrokovao poslodavcu. Ako je stetu prouzrokovalo vise zaposlenih,svaki zaposleni je odgovoran za deo stete. Postojanje stete,njenu visinu,okolnosti pod kojima je nastala,ko je stetu prouzrokovao I kako se nadoknadjuje utvrdjuje poslodavac. Ako se naknada stete ne ostvari ,o naknadi odlucuje SUD. Zaposleni koji je prouzrokovao stetu trecem licu,a koju je nadoknadio njegov poslodavac,zaposleni mora nadoknaditi svom poslodavcu. Ako zaposleni pretrpi stetu ili povredu na radu ili u vezi sa radom,poslodavac je duzan da mu nadoknadi stetu.

23. ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH

1.Savet zaposlenih daje misljenje I ucestvuje o odlucivanju o ekonomskim I

socijalnim pravima zaposlenih. 2.Sindikat zaposlenih zaposlenima se jemci sloboda sindikalnog organizovanja I delovanja bez odobrenja,uz upis u registar.

24. NADZOR-INSPEKCIJA RADA

Inspekcija rada vrsi nadzor nad primenom ovog zakona,drugih propisa o radnim odnosima,opstih akata I ugovora o radu. Inspektor rada je ovlascen da resenjem nalozi poslodavcu,da u odredjenom roku,otkloni utvrdjene povrede zakona,opsteg akta I ugovora o radu. Poslodavac je duzan da u roku od 15 dana,izvesti inspekciju rada o izvrsenju resenja.

25. KAZNENE ODREDBE (cl.273 zakona) Novcanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara kaznice se za prekrsaj poslodavac: -Ako prekrsi zabranu diskriminacije. -Ako sa licem nije zakljucio ugovor o radu. -Ako ne postupi po resenju inspektora rada. -Ako sprecava inspektora rada u nadzoru. Novcanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kaznice se preduzetnik: Novcanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kaznice se direktor (odgovorno lice u pravnom licu) clan 274 zakona. Novcanom kaznom od 600.000 do 1.000.000 dinara kaznice se poslodavac: 1.Ako pozove na odgovornost prestavnika zaposlenih.2.Ako zasnuje radi odnos sa licem mladjim od 18 godina.3.Ako nije regulisao ugovor o radu kod nadleznog organa.4.Ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno zakonu.5.Ako je izvrsio preraspodelu radnog vremena suprotno zakonu.6.Ako zaposlenom koji radi nocu ne obezbedi posao I u toku dana.7.Ako zaposlenom koji radi po smenama ne obezbedi izmenu smena.8.Ako zaposlenom mladjem od 18 godina odredi da radi suprotno zakonu.9.Ako zaposlenom izmedju 18 I 21 godine odredi rad suprotno zakonu.10.Ako ne obezbedi zaposlenoj zeni zastitu materinstva.11.Ako zaposlenima ne isplati zaradu.12.Ako zaposlenom ne dostavi obracun zarade tj.(listu)13.Ako ne void mesecnu evidenciju zarada.14.Ako zaposlenom uskrati prava iz radnog odnosa.

Novcanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kaznice se preduzetnik . Novcanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kaznice se director.

SVE KAZNENE ODREDBE IMAJU U PRILOGU UZ ZAKON O RADU I KRIVICNI ZAKONIK (Na strain 34,35,36i37). ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZASTITI

26. PRAVO NA UVID U DOKUMENTACIJU Pacijent ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju,kao I u dokumentaciju svoga novorodjenceta ili maloletnog deteta. Nadlezni zdravstveni radnik je duzan da uredno vodi medicinsku dokumentaciju I da evidentira sve medicinske mere koje su preduzete nad pacijentom(dijagnosticke mere,terapiju I rezultat terapije….)

27. VRSTE ZDRAVSTVENIH USTANOVA

Zdravstvena ustanova moze se osnovati kao: Dom zdravlja;Apoteka;Bolnica (opsta I specijalna);Zavod;Zavod za javno zdravlje;Klinika;Institut;Klinicko bolnicki centar;Klinicki centar;

28. IZABRANI LEKAR

Primarnu zdravstvenu zastitu u domu zdravlja gradjani ostvaruju preko izabranog lekara. Izabrani lekar je: -Doktor medicine ili doctor medicine specijalista za oblast opste medicine,odnosno specijalista medicine rada; -Doktor medicine specijalista pedijatrije; -Doktor medicine specijalista ginekologije; -Doktor stomatologije.

29. UCESNICI U ZDRAVSTVENOJ ZASTITI

U obezbedjivanju I sprovodjenju zdravstvene zastite u republici Srbiji ucestvuju: -Gradjani; -Porodica; -Poslodavci; -Obrazovne I druge ustanove; -Humanitarne ,verske,sportske I druge organizacije; -Zdravstvena sluzba; -Organizacija za zdravstveno osiguranje; -Kao I opstine ,graduvi AP,Republikka.

30. PRAVO NA TAJNOST PODATAKA

Podatci iz medicinske dokumentacije,spadaju u licne podatke o pacijentu I predstavljaju sluzbenu tajnu. Sluzbenu tajnu duzni su da cuvaju svi zdravstveni radnici,kao I druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama,privatnoj praksi,iorganizaciji zdravstvenog osiguranja. Duznost cuvanja sluzbene tajne zdravstveni radnici mogu biti oslobodjeni samo na osnovu pismenog pristanka pacijenta ili odlukom suda.

31. OPSTE OBAVEZE POSLODAVCA U OBLASTI ZDRAVLJA

Poslodavac organizuje I obezbedjuje iz svojih srestava zdravstvenu zastitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponasanje I zastitu zdravlja na radom mestu zaposlenog koja obuhvata naj manje: 1.Lekarske preglede radi utvrdjivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca; 2. Sprovodjenje mera za sprecavanje I rano otkrivanje profesionalnih bolesti,bolesti u vezi sa radom I sprecavanje povrede na radu; 3.Preventivne preglede zaposlenih(predhodne,periodicne,kontrolne ciljane). 4.Preglede zaposlenih koji se sprovode radi zastite zivotne I radne sredine,zastite stanovnistva ,potrosaca itd. 5.Upoznavanje zaposlenih sa merama zastite. 6.Obezbedjivanje sanitarno tehnickih I higijenskih usluva. 7.Druge preventivne mere(vakcinacije,neobavezne sistematske preglede). 8.Pracenje uslova rada I bezbednosti na radu kao I procene profesionalnih rizika. 9.Pracenje obolevanja ,povredjivanja,odsutnosti sa posla I smrtnosti. 10.Ucesce u organizaciji rada I odmora zaposlenih. 11.Sprovodjenje mera za unapredjenje zdravlja I upucivanje radnika na zdravstveno preventivne odmore. 12.Ukazivanje prve pomoci u slucaju povrede radnika I pozivanje hitne pomoci.

32. NADZOR NAD RADOM ZDRAVSTVENIH USTANOVA I PRIVATNE PRAKSE

Nadzor vrsi ministarstvo zdravlja preko zdravstvenih inspektora I inspektora nadleznih za oblast lekova I medicinskih srestava.(farmaceutskih inspektora). Nadzor obuhvata nadzor nad zakonitoscu rada zdravstvenih ustanova I privatne prakse I inspekciski nadzor.

33. ZAVOD ZA MEDICINU RADA Zavod osniva Republika. Zavod je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost iz oblasti medicine rada,odnosno zastite zdravlja na radu I to : 1.Prati I proucava uslove rada,bolesti u vezi sa radom,povrede na radu,epidemiolosku situaciju I predlaze mere za njihovo smanjivanje, 2.Planira,organizuje,sprovodi I evoluira mere aktivnosti I postupke u oblasti zastite zdravlja na radu. 3.Unapredjuje organizaciju I rad zdravstvenih ustanova u oblasti zastite zdravlja na radu. 4.Prati savremena dostignuca u oblasti organizacije medicine rada. 5.Izucava sve faktore profesionalnih rizika I vrsi njihovu identifikaciju,kvalifikaciju I procenu.

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU

34. PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA 1.Pravo na zdravstvenu zastitu. 2.Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprecenosti za rad osiguranika. 3.Pravo na naknadu troskova prevoza u vezi sa koriscenjem zdravstvene zastite.

35. PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZASTITU Pravo na zdravstvenu zastitu za slucaj bolesti I povrede van rada obuhvata:-Zdravstvenu zastitu u pogledu prevencije I ranog otkrivanja bolesti;-Zdravstvenu zastitu u vezi sa planiranjem porodice,kao I u toku trudnoce,porodjaja ili materinstva do 12 meseci nakon porodjaja.

-Zdravstvenu zastitu u slucaju bolesti I povrede van rada bez obzira na uzrok.

Pravo na zdravstvenu zastitu u slucaju povrede na radu ili profesionalne bolesti obuhvata:-Zdravstvenu zastitu u slucaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti. Navedena prava se ostvaruju na primarnom,sekundarnom I tercijalnom nivou.

36. ZDRAVSTVENE USLUGE KOJE SE OBEZBEDJUJU IZ SRESTAVA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

Osiguranim licima se obezbedjuje:1. 100% placanje od cene zdravstvene usluge I za :

-Mere prevencije I ranog otkrivanja bolesti-Pregled I lecenje u slucaju planiranja porodice,trudnoce I porodjaja.-Pregled lecenje I medicinsku rehabilitaciju u slucaju bolesti I povrede dece,ucenika,studenata.-Pregled I lecenje bolesti usta,zuba dece sa navrsenih 18 godina.-Pregled I lecenje u vezi sa HIV infekcijom I ostalih zaraznih bolesti.-Pregled I lecenje od malignih bolesti,secerne bolesti I cerebralne paralize…;

2.Naj manje 95% od cene zdravstvene usluge za: -Intezivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi -Operativne zahvate; -Naj slozenije labaratoriske ,rengenske I druge dijagnostike I terapiske procedure.

3.Naj manje 80% od cene zdravstvene usluge za: -Preglede I lecenje od strane izabranog lekara -Kucno lecenje. -Stomatoloske preglede I lecenje u vezi sa povredom zuba I kostiju vilice. -Stacionarno lecenje.4. Naj manje 65% od cene zdravstvene usluge za: -Dijagnostiku I lecenje steriliteta. -Izradu proteze kod lica starijih od 65 godina. -Ocna I slusna pomagala za odrasle. -Sanitetski prevoz koji nije hitan.

37. ZDRAVSTVENA ZASTITA KOJA SE NE OBEZBEDJUJE U OBAVEZNOM ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU

Osiguranim licima se ne obezbedjuje zdravstvena zastita koja obuhvata obavezu poslodavca da iz svojih srestava obezbedi specificnu zdravstvenu zastitu zaposlenih kao i drustvenu brigu za zdravlje na nivou poslodavca.

38. PRAVO NA NAKNADU ZARADE ZA VREME PRIVREMENE SPRECENOSTI ZA RAD?

Pravo imaju osiguranici; -Zaposleni; -Preduzetnici; -Svestenici I verski sluzbenici.

39. OBAVEZNO UPUCIVANJE OSIGURANIKA NA OCENU RADNE SPOSOBNOSTI PRED NADLEZNIM PENZISKO INVALIDSKIM ORGANOM.

Izabrani lekar odnosno lekarska komisija bez obzira na duzinu trajanja I uzrok privremene sprecenosti za rad osiguranika,duzan je da uputi osiguranika nadleznom organu za ocenu radne sposobnosti(invalidskoj komisiji) ako oceni da zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti. U ovom slucaju osiguranik ima pravo na naknadu zarade naj duze 60 dana od dana podnosenja zahteva. Invalidska komisija je duzna da u roku od 60 dana utvrdi dali postoji ili ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti,I da izda resenje koje dostavlja maticnoj filijali Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje.

40. OBEZBEDJIVANJE ISPLATE NAKNADE ZARADE.

Naknadu zarade za slucajeve privremene sprecenosti za rad I za prvih 30 dana,obezbedjuje poslodavac iz svojih srestava,a od 31 dana obezbedjuje Republicki zavod. U slucaju povrede na radu ili profesionalne bolesti,naknadu zarade obezbedjuje poslodavac za sve vreme trajanja privremene sprecenosti za rad.

41. SLUCAJEVI U KOJIMA NE PRIPADA PRAVO NA NAKNADU ZARADE?

-Ako ja namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, -Ako je nesposobnost za rad prouzrokovao akutnim pijanstvom, -Ako je namerno sprecavao ozdravljenje, -Ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene sprecenosti za rad, -Ako bez dozvole strucnog medicinskog organa otputuje iz mesta prebivalista.

42. OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE OBUHVATA:

1.Osiguranje za slucaj bolesti I povrede van rada. 2.Osiguranje za slucaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.

43. OSIGURANICI

Osiguranim licima smatraju se osiguranici I clanovi njihovih porodica kojima se u skladu sa ovim zakonom obezbedjuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Osiguranici su fizicka lica koja su obavezno osigurana I to : -Lica u radnom odnosu, -Civilna lica na sluzbi u vojsci, - Izabrana imenovana ili postavljena lica, - Drzavljani Republike koji sun a teritoriji Republike zaposleni kod stranih organizacija I ustanova, - Zaposleni upuceni na rad u inostranstvo, - Lica koja imaju pravo na novcanu naknadu po osnovu ne zaposlenosti, - Lica koja obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinske I studenske zadruge, - Sportisti, - Svestenici I verski sluzbenici, - Preduzetnici, …itd.

44. UTVRDJIVANJE SVOJSTVA OSIGURANOG LICA ?

Svojstvo osiguranog lica odredjuje filijala na cijem podrucju osigurano lice ima prebivaliste,odnosno na cijem podrucju je sediste obveznika uplata doprinosa.

Svojstvo osiguranog lica utvrdjuje se samo po jednom osnovu. Utvrdjuje se na osnovu prijave na osiguranje odnosno odjave osiguranja. Ne moze se steci pre navrsenih 18 god.

45. NAKNADA STETE U SPROVODJENJU ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA?

Osigurano lice kome je iz srestava obaveznog zdravstvenog osiguranja izvrsena isplata naknade na koju nije imao pravo,duzan je da Republickom zavodu vrati primljeni iznos:

45 Ako je isplata izvrsena na osnovu ne tacnih podataka,45 Ako je ostvario naknadu u vecem iznosu od pripadajuce,45 Ako je na drugi protivpravni nacin ostvario naknadu,45 Ako je ostvario neko primanje usled toga sto nije prijavio nastale promene.

ZAKON O PENZISKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU

46. OBAVEZNO OSIGURANA LICA?

1.Zaposleni (u daljem tekstu osiguranik zaposleni). 2.Lica koja samostalno obavljaju delatnost(osiguranik samostalnih delatnosti). 3.Poljoprivrednici (osiguranik poljoprivrednik).

47. OSIGURANICI ZAPOSLENI?

1. Lica u random odnosu,2. Civilna lica na sluzbi u vojsci.3. Izabrana ili postavljena lica.4. Lica u radnom odnosu upucena na rad u inostranstvo.5. Domaci drzavljani koji sun a teritoriji Republike Srbije,kod stranih I

medjunarodnih organizacija.6. Lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene I povremene poslove preko

omladinskih zadruga.7. Lica za cijim radom je prestala potreba,kao I lica kojima je prestalo zaposlenje

zbog stecaja,likvidacije…

48. OSIGURANICI SAMOSTALNIH DELATNOSTI?

8. Lica koja samostalno obavljaju privrednu I drugu delatnost.9. Lica koja su osnivaci,odnosno clanovi privrednih drustava.10.Lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu,autorskog ugovora ….11.Svestenici I verski sluzbenici.

49. OSIGURANICI POLJOPRIVREDNICI ?

To su lica koja se bave poljoprivredom,clanovi domacinstva poljoprivrednika I clanovi mesovitog domacinstva.

50. LICA KOJIMA SE OBEZBEDJUJU PRAVA ZA SLUCAJ INVALIDNOSTI I TELESNOG OSTECENJA PROUZROKOVANIH POVREDOM NA RADU ILI PROFESIONALNOM BOLESCU?

Ovo pravo ostvaruju:1.Lica koja obavljaju privremene I povremene poslove preko omladinskih zadruga do navrsenih 26 godina ako sun a skolovanju.2. Lica koja se nalaze na strucnom osposobljavanju,dokvalifikaciji ili prekfalifikaciji.3. Ucesnici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu ,profesionalnoj praksi ili prakticnoj nastavi.4. Lica koja se nalaze na izdrzavanju kazne zatvora dok rade u radionici ili radilistu…

51. PRAVA IZ PENZISKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA(PIO).

1. Za slucaj starosti- pravo na starosnu penziju.2. Zaslucaj invalidnosti- pravo na invalidsku penziju.3. Za slucaj smrti - pravo na porodicnu penziju, - pravo na naknadu pogrebnih troskova. 4. Za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolescu: -pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje.

52. INVALIDSKA PENZIJA

Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti prouzrokovanih povredom na radu,profesionalnom bolescu,povredom ili bolescu van rada,koje se ne mogu otkloniti lecenjem ili medicinskom rehabilitacijom.Povredom na radu smatrase povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj;vremenskoj I uzrocnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran.Povredom na radu smatra se I povreda:

49 U akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreca;49 U vojnoj vezbi ili vrsenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje;

49Na random kampu ili takmicenju;Profesionalne bolesti jesu odredjene bolesti nastale u toku osiguranja prouzrokovane duzim neposrednim uticajem procesa I uslova rada na radnim mestima,odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

Osiguranik kod koga je invalidnost prouzrokovana bolescu ili povredom van rada nastala pre navrsene 30 godine zivota stice pravo na invalidsku penziju ako ima naj manje 3(tri) godine staza osiguranja.

53. PORODICNA PENZIJA

Ostvaruju pravo clanovi porodice:52Umrlog osiguranika koji je navrsio naj manje 5 godina staza osiguranja,ili je

ispunio uslove za invalidsku penziju.53Umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.Ako je smrt lica nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti,clanovi njegove porodice sticu pravo na porodicnu penziju bez obzira na duzinu penziskog staza tog lica.

54. NOVCANA NAKNADA ZA TELESNO OSTECENJE PROUZROKOVANO POVREDOM NA RADU,ODNOSNO PROFESIONALNOM BOLESCU

Telesno ostecenje postoji kod gubitka ili bitnog ostecenja pojedinih organa ili delova tela.Osiguranik kod koga telesnog ostecenja iznosi 30% stice pravo na novcanu naknadu.

Telesna ostecenja se razvrstavaju prema tezini u osam stepeni I to: -100%; 90%; 80%; 70%; 60%; 50%; 40%; 30%;.

Osiguranik koji radi na narocito teskim,opasnim I za zdravlje stetnim radnim mestima odnosno poslovima,staz osiguranja u efektivnom trajanju racuna se sa uvecanim trajanjem. Stepen uvecanja staza osiguranja zavisi od tezine opasnosti I stetnosti rada,a moze iznositi najvise 50%. Staz osiguranika sa uvecanim trajanjem se racuna ako je osiguranik efektivno proveo ukupno naj manje 10 godina odnosno ukupno 5 godina, ako je utvrdjena invalidnost. Staz osiguranja se uvecava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu. Radno mesto odnosno poslove na kojima se staz osiguranja racuna sa uvecanim trajanjem,postupak I nacin za njihovo utvrdjivanje,kao I stepen uvecanja staza osiguranja UTVRDJUJE MINISTAR nadlezan za poslove penziskog I invalidskog osiguranja,na predlog FONDA ZA( PIO ) .