08 Svetlosna signalizacija

7/26/2019 08 Svetlosna signalizacija

1/9

8. SVETLOSNI SAOBRA

AJNI ZNAKOVI ISVETLOSNE OZNAKE


2/9

SADRAJ

8.

SVETLOSNI SAOBRAAJNI ZNAKOVI I SVETLOSNE OZNAKE ............ 1

8.1 Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila .................................................1

8.2

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja peaka...............................................3

8.3 Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja tramvaja ............................................4

8.4

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja bicikala..............................................4

8.5 Svetlosni znakovi za regulisanje ukrtanja i oznaavanje prelaza puta prekoeleznike pruge u nivou .......................................................................................5

8.6

Svetlosni znakovi za regulisanje pristupa............................................................6

8.7

Svetlosni znakovi za oznaavanje radova i prepreka na putu............................7


3/9

8. Svetlosni saobraajni znakovi i svetlosne oznake

8. SVETLOSNI SAOBRAAJNI ZNAKOVI I SVETLOSNEOZNAKE1

Svetlosni saobraajni znakovi su: svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila,svetlosni znakovi za regulisanje kretanja peaka, svetlosni znakovi za regulisanjekretanja tramvaja, svetlosni znakovi za regulisanje kretanja bicikala, svetlosniznakovi za regulisanje ukrtanja i oznaavanje prelaza puta preko eleznike pruge univou, svetlosni znakovi za regulisanje pristupa, svetlosni znakovi za oznaavanjeradova i prepreka na putu koji predstavljaju opasnost za uesnike u saobraaju.Svetlo upotrebljeno kao svetlosni saobraajni znak moe biti postojano (neprekidno)ili trepue (prekidajue).

8.1 Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila su: svetlosni znakovi za regulisanjekretanja vozila na prilazu raskrsnici ili kraku raskrsnice, svetlosni znakovi zaregulisanje kretanja vozila po smerovima na prilazu raskrsnici ili kraku raskrsnice,svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila po saobraajnim trakama kojemenjaju smer kretanja u odreenim vremenskim periodima (izmenljive saobraajnetrake), dopunski svetlosni znak za regulisanje kretanja vozila i svetlosni znakovi zaregulisanje kretanja vozila odreenom brzinom.

Za regulisanje kretanja vozila na prilazu raskrsnicu upotrebljavaju se ureaji kojimase daju svetlosni saobraajni znakovi trobojnim svetlima crvene, ute i zelene boje.

Na ovim ureajima svetla se postavljaju po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to:crveno gore, uto u sredini, a zeleno dole (VI-1). Ako je ureaj za davanje svetlosnihsaobraajnih znakova postavljen i iznad saobraajne trake, svetla bogu bitipostavljena po horizontalnoj osi, jedno pored drugog, i to: crveno levo, uto u sredini,a zeleno desno (VI-1.1). Ta svetla su obliku kruga ako se koriste za regulisanje

kretanje vozila na jednom ili vie prilaza raskrsnici ili na jednom ili vie krakovaraskrsnice, a ako se koriste za regulisanje kretanja vozila iz jednog ili vie smerovakretanja, crveno i uto svetlo su u obliku kruga sa simbolom crne boje u obliku jedneili vie strelica, dok je zeleno svetlo u obliku jedne ili vie strelica (od VI-2.1 do VI-2.9).

Ovi ureaji mogu se upotrebljavati za regulisanje saobraaja na vie saobraajnihtraka istovremeno ili za svaku saobraajnu traku posebno. Ako se tim ureajimaregulie saobraaj na svakoj traci posebno, svetlosni znakovi su iznad saobraajnetrake na koju se odnose. U sluaju kada su svetlosni saobraajni znakovi upotrebljeni

1Izvod (uz odreena prilagoavanja) iz Pravilnika o saobraajnim znakovima na putevima 2004g

1


4/9


za regulisanje saobraaja na vie saobraajnih traka i smerova kretanja istovremeno,svetlosni saobraajni znakovi su sa desne strane kolovoza. Na putevima sa vie odjedne saobraajne trake za svaki smer kretanja potrebno je ponoviti ureaje zadavanje svetlosnih saobraajnih znakova.

VI-1.1

VI-1

VI-2.1 VI-2.2 VI-2.3 VI-2.8 VI-2.9VI-2.4 VI-2.5 VI-2.6 VI-2.7

Na ureajima za davanje svetlosnih znakova za regulisanje kretanja vozila po

saobraajnim trakama koje menjaju smer kretanja u odreenim vremenskimperiodima (izmenljive saobraajne trake), koji se postavljaju iznad saobraajne trakeza svaku saobraajnu traku ponaosob (VI-3 i VI-3.1) - crveno svetlo znai zabranusaobraaja du saobraajne trake iznad koje je postavljeno, a zeleno svetlo -slobodan prolaz du saobraajne trake iznad koje je postavljeno.

VI-3.1

VI-3

Crveno svetlo ima oblik ukrtenih linija smetenih u krug crne boje, a zeleno svetlooblik strelice sa vrhom okrenutim nadole smetene u krugu crne boje.

Ureaji za davanje svetlosnih saobraajnih znakova trobojnim svetlima moe da sedoda dopunski svetlosni znak za regulisanje kretanja vozila (od VI-4.1 do VI-4.5) uobliku zelene svetlee strelice ili vie takvih znakova smetenih u krugu crne boje.

Dopunski svetlosni znakovi smetaju se sa odgovarajue strane svetlosnogsaobraajnog znaka, i to na visini na kojoj se nalazi zeleno svetlo.

2


5/9


VI-4.1 VI-4.5VI-4.2 VI-4.3 VI-4.4

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila odreenom brzinom (od VI-5.1 do VI-5.3) preporuuju brzinu kojom vozila treba da se kreu da bi na narednom signaluproli raskrsnicu, a koriste se u sistemu linijske koordinacije (zelenom talasu).Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila odreenom brzinom mogu biti sa viesvetala gde broj preporuene brzine svetli belom bojom ili bojom svetla i smeten jeu krugu crne boje.

VI-5.1

VI-5.2

VI-5.3

8.2 Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja peaka

Za regulisanje kretanja peaka mogu da se upotrebljavaju i posebni ureaji zadavanje svetlosnih saobraajnih znakova dvobojnim svetlima crvene i zelene boje iureaj za davanje zvunih signala. Ta svetla moraju da budu postavljena povertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno svetlo gore, a zeleno svetlo dole.Svetla se sastoje od svetlee povrine crvene ili zelene boje na kojoj se nalazi tamna

silueta peaka ili od tamne povrine na kojoj se nalazi svetlea silueta peaka crveneili zelene boje (VI-6). Ta svetla ne smeju biti upaljena istovremeno. Zeleno svetlo

moe biti podeeno tako da se u odreenom vremenskom razmaku, pre nego to seugasi, pojavljuje i kao trepue zeleno svetlo.

VI-6

3


6/9


8.3 Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja tramvaja2

Za regulisanje kretanja tramvaja mogu da se upotrebljavaju i posebni ureaji zadavanje svetala bele boje (od VI-7.1 do VI-7.14). Svetla bele boje su u obliku

poloene, uspravne ili kose crte ili u obliku kombinacije crta smetenih u krugu crneboje. Poloena crta znai zabranu prolaza, a uspravna ili kosa crta ili kombinacijacrta - slobodan prolaz u odgovarajuem smeru.

VI-7.3VI-7.2 VI-7.6 VI-7.7VI-7.1 VI-7.4 VI-7.5

VI-7.8 VI-7.9

VI-7.11 VI-7.12 VI-7.13VI-7.10 VI-7.14

8.4 Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja bicikala

Ako se kretanje bicikala vri zajedno sa kretanjem peaka koriste se isti signali akose biciklistika staza nalazi uz obeleeni peaki prelaz. Ako je biciklistika stazaizvan lokacije obeleenog peakog prelaza ili bicikli imaju drugaije elementesvetlosnog signalisanja koriste se svetlosni znakovi za regulisanje kretanja bicikala.

2Od znaaja samo za Beograd

4


7/9


Za regulisanje kretanja bicikala upotrebljavaju se ureaji kojima se daju svetlosnisaobraajni znakovi trobojnim svetlima crvene, ute i zelene boje, na kojima sesvetla postavljaju po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno gore, uto usredini, a zeleno dole (VI-8). Crveno i uto svetlo su u obliku kruga sa simbolombicikla crne boje, dok je zeleno svetlo sa simbolom bicikla smetenog u krugu crne

boje.

VI-8

8.5 Svetlosni znakovi za regulisanje ukrtanja i oznaavanjeprelaza puta preko eleznike pruge u nivou

Svetlosni saobraajni znakovi za regulisanje ukrtanja i oznaavanje prelaza putapreko eleznike pruge u nivou mogu biti znakovi za oznaavanje branika ipolubranika i znakovi kojima se najavljuje pribliavanje voza, odnosno zatvaranjeprelaza branicima ili polubranicima.

Svetlosnim saobraajnim znakovima kojima se najavljuje pribliavanje voza mogu bitipridodati svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila s tim da njihov meusobnirad mora biti usaglaen.

Branici kojima se na prelazima puta preko eleznike pruge u nivou zatvarasaobraaj itavom irinom puta moraju biti oznaeni sa najmanje tri crvena refleksnastakla, od kojih je jedno smeteno na sredini branika, a druga dva blie krajevimabranika ili prevueni refleksnom materijom du celog branika.

Polubranici kojima se na prelazu puta preko eleznike pruge u nivou zatvarasaobraaj samo do polovine irine puta, moraju biti oznaeni sa najmanje tri crvenarefleksna stakla postavljena na odgovarajuim razmacima po itavoj duinipolubranika, od kojih je jedno smeteno na samom kraju polubranika.

Branici i polubranici moraju biti obeleeni crvenim refleksnim staklima, odnosnocrvenim refleksnim materijama i u sluaju kad su obeleeni posebnim postojanim ilitrepuim crvenim svetlima.Refleksna stakla moraju imati povrinu od najmanje 40cm

2, a moraju se postaviti tako da su vidljiva iz smera puta na kome se zatvara

saobraaj.Mere crvenih svetala na branicima i polubranicima, kao i izgled branika ipolubranika utvruje se jugoslovenskim standardima.

5


8/9


Ako se svetlosnim znakovima na prelazima puta preko eleznike pruge u nivou bezbranika ili polubranika najavljuje pribliavanje voza, odnosno sputanje branika ilipolubranika na prelazu puta preko eleznike pruge sa branikom ili polubranikom,kao i ako se tim znakovima uesnici u saobraaju obavetavaju da se branik ilipolubranik nalazi u zatvorenom poloaju - ti svetlosni znakovi daju se naizmeninim

paljenjem dva okrugla crvena svetla, krunog oblika (VI-9).

Svetla moraju se nalaziti jedno pored drugog u horizontalnoj osi, na tabli koja imaoblik ravnostranog trougla sa vrhom okrenutim navie, ije boje i mere odgovarajuboji i merama znaka opasnosti.

VI-9

8.6 Svetlosni znakovi za regulisanje pristupa

Svetlosni znakovi za regulisanje pristupa koriste se na mestima gde se uesnici u

saobraaju primaju pojedinano i gde ih je potrebno usmeriti ili informisati da li jeodreena funkcija ili kanal za opslugu otvoren ili zatvoren.

Za regulisanje pristupa upotrebljavaju se ureaji kojima se daju svetlosni znakovidvobojnim svetlima crvene i zelene boje (VI-10 i VI-10.1). Ta svetla se postavljaju povertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno svetlo gore, a zeleno svetlo dole (VI-10). Ova svetla mogu biti postavljena i po horizontalnoj osi, jedno pored drugog, i to:crveno levo, a zeleno desno (VI-10.1). Crveno i zeleno svetlo su u obliku kruga ilikvadrata.

VI-10.1

VI-10

6


9/9


8.7 Svetlosni znakovi za oznaavanje radova i prepreka na putu3

Deo puta na kome se izvode radovi ili na kome su nastale prepreke koje se ne moguodmah otkloniti, a koji predstavljaju opasnost za uesnike u saobraaju, obeleavaju

se postavljanjem odgovarajuih saobraajnih znakova, a obezbeuju sepostavljanjem branika. Branici moraju biti obojeni naizmenino crvenom i belombojom, snabdeveni refleksnim staklima ili prevueni reflektujuim materijalimaodgovarajue boje. Nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, iznad branikamora biti postavljeno trepue svetlo u obliku kruga narandaste boje (od VI-11.1 doVI-11.4). Ako oko dela puta na kome se izvode radovi ili na kome su nastaleprepreke koje se ne mogu odmah otkloniti, a koji predstavljaju opasnost za uesnikesaobraaju, prepreke ili oteenja puta ima vie trepuih svetala ona mogu da radenezavisno jedno u odnosu na drugo ili da se pale jedno za drugim u vremenskimserijama.

VI-11.3 VI-11.4VI-11.1 VI-11.2

3Detaljno o radovima na putu i opremi koja se koristi u Poglavlju 15

7

Documents

08 Svetlosna signalizacija