PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM

MEĐUBANKARSKI ODNOSI

KORESPONDENTSKI ODNOSI BANKE

Za dve banke iz različitih zemalja kažemo da imaju korespondentske odnose ako imaju međusobno razmenjena kontrolna dokumenta: licencu tj. ovlašćenje za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom,

izveštaj o radu uključujući poslednji godišnji izveštaj tj. bilans banke, listu spesimena potpisa ovlašćenih lica

spisak korespondenata i kontokorenata štampanu tarifu naknada za usluge u poslovima sa inostranstvom razmenjene teleks i SWIFT ključeve

Međusobna plaćanja izvršavaju putem tekućih računa kod trećih banaka, dajući tim bankama naloge ili ovlašćenja za izvršavanje potrebnih plaćanja u korist druge korespondentske banke

KONTOKORENTNI ODNOSI BANAKA

Za banku iz jedne zemlje kažemo da ima kontokorentne odnose sa bankom iz druge zemlje ako pored razmenjenih kontrolnih dokumenata postoji i ovlašćenje jedne od tih dveju banaka da druga banka u svojim knjigama otvori tekući račun (kontokorentni račun) na ime prve banke

Na taj način sva plaćanja i naplate vrše se u korist i na teret tog računa

INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM

MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV

Instrument plaćanja i sredstvo obezbeđenja

je najčešći i najsigurniji platni instrument u međunarodnoj trgovini

štiti interese kako prodavca tako i kupca je uslovna obaveza banke da plati

Učesnici u akreditivnom poslu

U poslovanju po dokumentarnim akreditivima pojavljuju se najmanje tri učesnika i to:

1) nalogodavac2) banka i3) korisnik akreditiva

VRSTE AKREDITIVA U bankarskoj teoriji i praksi primenjuje najčešće

sledeća podela:

Prema kretanju robe uvoz-izvoz: UVOZNI (NOSTRO) i IZVOZNI (LORO)

Prema čvrstini obaveze u koju ulazi akreditivna banka: OPOZIVI i NEOPOZIVI

Prema čvrstini obaveze u koju ulazi treća banka koja učestvuje u poslu: NEPOTVRĐENI i POTVRĐENI

Prema mogućnosti prenosa na drugog korisnika: PRENOSIVI i NEPRENOSIVI

Prema mestu plaćanja: DOMICILIRANI U ZEMLJI i DOMICILIRANI U INOSTRANSTVU

Prema momentu slanja pokrića u inostranstvo: POKRIVENI i NEPOKRIVENI

POSTUPAK BANKE KOD OTVARANJA AKREDITIVA

Sa aspekta banke koja otvara DA, dakle akreditivne banke, u akreditivnom poslu razlikujemo dva momenta:

otvaranje akreditiva i korišćenje akreditiva

Tokom trajanja akreditiva može doći i do prepiske vezane za razne izmene po akreditivu/povećanje, umanjenje, izmene dokumenata...

Kod otvaranja DA nalogodavac predaje ovlašćenoj banci zahtev za otvaranje DA navodeći sve neophodne elemente

Dokumentarni akreditiv

PRIMENA JEDNOOBRAZNIH PRAVILA MTK

Način poslovanja putem dokumentarnog akreditiva internacionalno je rešen putem Jedoobraznih pravila i običaja za dokumentarne akreditive, koja je MTK u Parizu objavila 1933. godine

Razvoj tehnologije, načina komunikacije, uvođenje novih vrsta akreditiva učinili su da se ova pravila osavremenjuju i prilagođavaju zahtevima kako učesnika u poslu tako i samoj praksi, tako da je do sada vršeno ukupno 6 revizija Pravila /1951,1962,1974,1983,1993 i 2007/

Od 01.07.2007. godine stupila je na snagu šesta po redu revizija pod nazivom Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive, pod nazivom UCP 600

MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI INKASO

Pod dokumentarnim inkasom, ili tačnije, pod ugovorom o DI podrazumeva se takav bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu da po nalogu i za račun svog klijenta (prodavca,principal) naplati novčano potraživanja koje ovaj ima prema trećem licu (kupcu, trasatu) uz istovremenu predaju određenih dokumenata, dok se klijent (principal) obavezuje da za to plati banci proviziju i troškove koje je imala prilikom izvršenja dobijenog naloga i instrukcija

VRSTE DOKUMENTARNOG INKASA

UČESNICI U DOKUMENTARNOM INKASU

U dokumentarnom inkasu učestvuju sledeća lica: principal, koji koristi svoju

banku radi naplate potraživanja; dostavna banka - remitent,

odnosno banka kojoj je principal poverio posao naplate potraživanja; i

inkaso banka koja je dužna da trasatu prezentira dokumenta i da od njega traži naplatu novčanog potraživanja

PLAĆANJE

Pod plaćanjem u smislu Jednoobraznih pravila za dokumentarni inkaso podrazumeva se ne samo predaja dokumenata uz efektivno plaćanje, nego i predaja dokumenata uz akcept kao i predaja dokumenata uz ispunjenje drugih uslova predviđenih nalogom za naplatu i instrukcijama

Plaćanje može biti vršeno bilo u valuti zemlje plaćanja (Local currency), bilo u valuti neke treće zemlje (foreign currency)

PROVIZIJA, KAMATA I TROŠKOVI

Inkaso banka ima pravo na proviziju ne samo onda kada je bez njene krivice izostala naplata potraživanja, već i onda kada u nalogu za naplatu nije o tome ništa određeno

Najčešće se visina provizije određuje ugovorom o DI, a ako u ugovoru nije ništa predviđeno, primeniće se bankarska tarifa ili poslovni običaj

Visina provizije zavisi od vrednosti novčanog potraživanja koje na ovakav način treba da bude naplaćeno i stepena složenosti pojedinih bankarskih operacija

MEĐUNARODNO PRAVNO REGULISANJE

MTK - Pariz donela je 1956. godine

Jednoobrazna međunarodna pravila za dokumentarne naplate - inkaso

BANKARSKA DOZNAKA

Instrument platnog prometa sa inostranstvom kojim poslovna banka nalogodavca daje pismeni nalog svome korespondentu u inostranstvu da određenom pravnom ili fizičkom licu isplati iznos naveden u nalogu na određeni datum

Bankarska doznaka predstavlja klasičan, najstariji instrument međunarodnog platnog prometa, naročito kod plaćanja koja rezultiraju iz nerobnih transakcija, kod plaćanja avansa i kod robnog plaćanja u poslovima kod kojih ne postoji opasnost rizika već puno poverenje između ugovornih strana

Doznake se mogu podeliti:

o prema pravcu kretanja sredstava na: nostro - plaćanje u inostranstvo i loro – naplata iz inostranstva

o prema tome šta se plaća na: robne i nerobne

o prema postojanju nekog dodatnog uslova na: uslovne i bezuslovne.

NAPLATA ČEKOM

Ček je strogo formalna hartija od vrednosti kojom trasant daje bezuslovni nalog trasatu (banci ili pošti) da plati određeni iznos po viđenju, naznačenom korisniku remitentu ili donosiocu ili nekom drugom licu po naredbi remitenta

Učesnici kod čeka su: trasant – izdavalac čeka glavni dužnik trasat – banka kod koje izdavalac ima pokriće remitent – imalac čeka

Ček je jedan od vidova bezgotovinskog plaćanja, koji svodi upotrebu novca na najmanju meru, otklanja rizik kod gubitka i krađe pri upotrebi većih suma novca

Naša zemlja je prihvatila Ženevsku konvenciju o čeku - donet je Zakonu o čeku

Bankarski ček

Putnički ček

Privatni ček

MEĐUNARODNO KREDITNO PISMO

Kreditno pismo je nalog koji jedna banka (asignant) izdaje drugoj banci sa sedištem u inostranstvu (asignatu) da korisniku isprave (asignataru) isplati odjednom ili sukcesivno izvesnu sumu novca

Za razliku od dokumentarnog akreditiva, kreditno pismo je uvek neprenosiva isprava

Pored toga, dokumentarni akreditiv je u isto vreme i sredstvo plaćanja i sredstvo za obezbeđenje tog plaćanja, dok je, međutim, kreditno pismo isključivo sredstvo plaćanja u međunarodnom prometu

Kada se govori o značaju kreditnog pisma, valja u prvom redu istaći da se pomoću njega mogu vršiti i gotovinska i bezgotovinska plaćanja

Inače, kreditno pismo je nastalo u Engleskoj, odakle se njegova primena proširila i u mnoge druge evropske zemlje i SAD.

Kreditno pismo

Lica kod kreditnog pismaKao učesnici u kreditnom pismu pojavljuju se:

banka asignant izdavalac kreditnog pisma banka asignant-upućenik i korisnik kreditnog pisma

Bitni elementi kreditnog pismaU bankarskoj praksi kreditno pismo sadrži sledeće bitne elemente:

naziv (firma) izdavaoca kreditnog pisma naziv (firma) banke koja vrši isplatu naziv (firma) korisnika, odnosno njegovo ime i prezime visina novčane sume na koju kreditno pismo glasi dan izdavanja i rok važenja redni broj i potpis ovlašćenog lica banke izdavaoca sa štambiljem

Vrste kreditnog pisma

U savremenoj bankarskoj praksi kreditno pismo se deli na:

loro i nostro kreditno pismo,obično i cirkularno,klirinško (sve ređe) i konvertibilno pismo, trgovačko kreditno pismo, itd.

KLIRING

Kliring međunarodnih plaćanja obavlja se za banke sa sedištem u Republici Srbiji i za banke sa sedištem na teritoriji države sa čijom je centralnom bankom Narodna banka Srbije zaključila sporazum o neto obračunu međunarodnih plaćanja.

Kliring međunarodnih plaćanja obavlja se za račun fizičkih i pravnih lica klijenata banaka čije su centralne banke potpisnice sporazuma o kliringu međunarodnih plaćanja kao multilateralni neto obračun.

Učesnici u kliringu međunarodnih plaćanja:

centralne banke potpisnice sporazuma i banke koje sa svojom centralnom bankom potpisnicom sporazuma

potpišu ugovor o učestvovanju u obračunu međunarodnih plaćanja.

Učesnici u kliringu su odgovorni za verodostojnost, kodiranje i sadržinu poslatih poruka, za blagovremenost slanja poruka u kliring sistem, kao i za sigurnost i zaštitu komunikacije sa kliring sistemom.

Razlozi za uvođenje Kliringa međunarodnog plaćanja:

Manji troškovi Ista način za devizna plaćanja u zemlji (pod uslovom da su u skladu sa

propisima) Efikasnost Troškovi se plaćaju u zemlji Priprema za Evropske integracije (SEPA) Podrška slobodnoj trgovini (CEFTA) Mogućnost saradnje sa drugim zemljama regiona

TEHNIČKI PROPISI ZA OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA SA

INOSTRANSTVOM

Odredbama ZDP, NBS je ovlašćena da donosi tehničke propise za realizaciju platnog prometa sa inostranstvom

Na osnovu pomenutog ovlašćenja, NBS je donela sledeće podzakonske propise: Odluku o uslovima i načinu plaćanja, naplaćivanja i prenosa po tekućim i

kapitalnim poslovima sa inostranstvom u devizama i u dinarima; Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu plaćanja, naplaćivanja i

prenosa po tekućim i kapitalnim poslovima sa inostranstvom u devizama i u dinarima