2. 1.Me unarodni platni promet Platni promet sa inostranstvom
obuhvata sva plaanja I naplate uinostranstvu koje se obavljaju
posredstvom banaka I sve platne odnose subjekata izdve razliite
zemlje. Platni promet nae zemlje obuhvata sva plaanja I
naplaivanjakoje imaju subjekti iz nae zemlje sa subjektima u drugim
zemljama.To s jedne straneznai upotrebu posebnih tehnikih
instrumenata kao to su teleks, telefaks, telegraf Isl., a sa druge
strane angaovanje inostrane banke. U platnom prometu sa
inostranstvom mora se voditi rauna o korektnimugovorima, pravnim I
obiajnim razlikama koje postoje izme u nae zemlje Iinostranih
zemalja ponaosob, bez obzira da li je u pitanju naplaivanje ili
plaanje.Za izvrenje svakog platnog naloga, bilo da on ide u
inostranstvo ili da dolazi izinostranstva, potrebno je upotrebiti
dve vrste novca I to domai I inostrani. Taokolnost sama po sebi
stvara itav niz problema u pogledu nabavke stranih
sredstavaplaanja, zatim konverzije domaeg novca u drugi, pokria,
kursnih razlika, pariteta,zakonskih I drugih relacija I odnosa.
Poslovni odnosi izme u domaih I inostranih partnera se javljaju po
osnovurobnih I nerobnih finansijskih odnosa u ekonomskim odnosima
sa inostranstvom. Robni osnov me unarodnih ekonomskih I
finansijskih odnosa karakterieizvoz robe na inostrano trite I uvoz
robe sa inostranog trita. Nerobni osnov me unarodnih ekonomskih
finansijskih odnosa na izvoznojstrani, odnosno u delu naplate
potraivanja, odnosi se na: obavljanje raznih usluga ( saobraaja I
veza, osiguravajuih organizacija I banaka), trokova putovanja I
boravka slubenih I privatnih lica u inostranstvu, poklone, nasle a,
I prihode od imovine u inostranstvu, prava iz inostranstva (
autorska prava, patenti, licence) I sl. Obrnuta je situacija kada
je re o uvoznoj strani, odnosno korienju stranihusluga I isplati
obaveza u vezi sa tim. Robni I nerobni osnovi me
unarodnihfinansijskih odnosa direktno utiu na finansijsku situaciju
I platnobilansni poloajdotine zemlje. U momentu naplate potaivanja
od inostranih dunika ostvaruje sepriliv deviznih sredstava odnosno
plaanja u dotinoj zemlji, dok se u momentuisplate obaveza
inostranim poveriocima ostvaruje odliv deviznih sredstava plaanja.
Me unarodni platni promet ima I svoje posebne karakteristike po
kojima serazlikuje od unutranjeg platnog prometa. Ta obeleja
su:prostorna udaljenost korisnika I nalogodavca u me unarodnom
platnom prometu,obavljanje me unarodnog platnog prometa uz
posredovanje domaih I inostranih banaka,razlike izme u domaih i
stranih zakonskih akata kojima se blie regulie nain me unarodnog
plaanja ,2 3. primena, u okviru me unarodnog platnog prometa,
razliitih novanih jedinica I slino. Platni promet sa inostranstvom
mogao bi se obuhvatiti I posmatrati krozekonomsku problematiku sa
tri take gledita: sa gledita materijalnog, sa gleditaforme, sa
gledita bankarsko-tehnikog. S materijalnog gledita, platni promet
sa inostranstvom predstavlja skup svihprimanja I svih davanja prema
inostranstvu u toku jedne godine.U pitanju je sticanje Itroenje
inostranih sredstava plaanja deviza I valuta. Instrument preko koga
se ta tekretanja belee I materijalni odnosi jedne zemlje prema
inosranstvu naziva se bilansplaanja ili platni bilans. Za raliku od
trgovakog bilansa kojim se belei uvoz Iizvoz, ovaj bilans iskazuje
I obuhvata ulaz I izlaz novanih vrednosti I po robnomosnovu
(uvoz-izvoz) I nerobnom osnovu kao to je: turizam, uteda
radnika,transport, zajmovi, pokloni ,pomo, intelektualne usluge I
sl. Platni bilans ima veoma veliku vanost za celokupnu privredu
zemlje ,jernjegovo stanje moe pokazivati ravnoteu, suficit ili
deficit. Od tog stanja platnogbilansa u svakoj zemlji, zavisi I
devizni reim kao I otrina deviznih propisa. Sa formalnog
gledita,platni promet sa inostranstvom posmatramo kadaizuavamo
propise kojima se regulie platni promet.To su devizni propisi I oni
su usvakoj zemlji razliiti-liberalni vie ili manje,u zavisnosti od
stanja platnog bilansa.Skup svih propisa kojima se regulie platni
promet I odnosi oko platnog prometa ujednoj zemlji,ini njen devizni
sistem-odnosno devizni reim.Sa bankarsko-tehnike strane platnog
prometa sa inostranstvom, pitanje seodnosi na nain I instrumente
pomou kojih se taj promet sprovodi.3 4. 2.Pojam, Znaaj i Vrste
Deviza Deviza je imovinsko pravo na kratkorono potraivanje u
inostranstvu,izraeno u inostranoj valuti. Deviza je, dakle, novano
potraivanje, pravo koje semoe stei ili cesijom (prenosom) zadobiti,
i koje treba realizovati. Deviza nije svakopotraivanje prema
inostranstvu. Ako neko nae pravno ili fiziko lice ima uNemakoj
hartije od vrednosti ili neku nekretninu, to se pravo ne moe
izraunati kaodeviza, ali se lako moe pretvoriti u devizu. Tako e u
devizu se ne moe raunati nipotraivanje u inostranstvu, ako glasi na
dinare. Nai devizni propisi daju definiciju devize koja glasi:
Devize supotraivanja u inostranstvu po bilo kome osnovu i u bilo
kojoj valuti, bez obzira nanain raspolaganja ekovima, menicama,
uputnicama, nalozima i sl. Prema istimpropisima definie se i
valuta.Valute su sve vrste efektivnog stranog novca, semkovanog
zlatnog novca.U bankarstvu se praktino radi sa devizama a vista.
Sporno pitanje je: dokoga roka je potraivanje prema inostranstvu
deviza, a posle kog roka prestaje dabude deviza. Imajui u vidu
dosadanju praksu u kojoj se novano trite oslanja natromeseni rok,
onda se moe rei da potraivanje due od tri meseca prestaje dabude
deviza. Uopte, uzevi, deviza je pravo raspolaganja izvesnim delom
novane maseneke strane zemlje. Taj novac se moe stei na vie naina,
a najvaniji su: izvozomrobe, vrenjem usluga, unosom stranog
kapitala i zajmovima.U bankarskom poslovanju, sticanje deviza putem
izvoza robe i usluga smatrase normalnim i trajnim nainom sticanja
deviza, dok se sticanje deviza unosomstranog kapitala i zajmovima
smatra pomonom i ne uvek pogodnom merom, jeroptereuje kasnije
devizne obaveze drave prema inostranstvu, jer se strani kapital
izajmovi moraju vratiti, zarada i kamata transferisati sto je mogue
uiniti jedinoizvozom robe i usluga.Rad sa devizama u bankarstvu se
svodi na sledea etiri sluaja: 1.Naplata izvoza: Za raun svoga
komitenta-izvoznika, banka vri preko svog inostranog korespodenta
naplatu izvezene robe-menicom, ekom, akreditivom ili inkaso
dokumentima. 2.Plaanje uvoza: Za raun svoga komitenta-uvoznika,
banka iz svog sopstvenog ili rauna komitenta, nare uje preko svog
inostranog korespodenta isplatu inostranom prodavcu za raun domaeg
kupca. Isplata se vri, ekom, akreditivom i sl. 3.Prodaja i kupovina
deviza po nerobnom osnovu obuhvata prodaju i kupovinu deviza za
putniki promet, studije u inostranstvu, penzije, pretplate i ostala
plaanja. 4.Dranje i izvrenje dispozicije po raunima inostranih
lica. 4 5. Dranje tih rauna i vrenje dispozicije po nalozima iz
inostranstva,predstavlja za banku jednu naroitu deviznu radnju koja
je vezana za primenudeviznih propisa.Postoje tri vrste ovih rauna:
Slobodni - sa kojima se mogu vriti sva plaanja bez izuzetaka,
Interni - koji se mogu upotrebiti za rane trokove u zemlji, ali ne
zaizvoz i nabavku deviza i Blokirani - sa kojima se izvesno vreme
ne mogu vriti nikakvaplaanja.U zavisnosti od mogunosti raspolaganja
razlikuju se konvertibilne inekonvertibilne devize. Konvertibilne
devize su one koje se mogu bez ikakvih ogranienja i formalnosti
pretvoriti u ma koju drugu devizu. Nekonvertibilne devize su one
koje se uopte ne mogu pretvoriti u drugu devizu ili je ta mogunost
ograniena. U konvertibilne devize spadaju potraivanja izraena u USA
dolarima, kanadskim dolarima, engleskim funtama i francima, a u
nekonvertibilne devize spadaju potraivanja na pr. u rumunskim
lejima ili ma arskim forintima. Devize dakle moemo podeliti na
klirinke i neklirinke, u zavisnosti od togada li se trasfer vri
putem kliringa ili putem slobodnog deviznog plaanja.Podela na tzv.
vrste i meke devize, bazirana je na vrstini deviznog kursa, a
podelana prometne i terminske u zavisnosti je od prava
raspoloivosti- odmah (prometne) ilikasnije (terminske).2.1. Valute
U bankarstvu, pod valutom se podrazumevaju sve vrste stvarnog
efektivnog stranog novca koji u odre enoj stranoj zemlji
predstavljaju zakonskosredstvo plaanja. Deviza je iralni novac, a
valuta efektivni strani novac i u tome jeosnovna razlika izme u ova
dva pojma. Posao sa valutama sastoji se u kupovanju iprodavanju
stranog novca i on danas podlee ogranienjima i kontroli u
velikombroju zemalja. Kupovina i prodaja valuta, vri se po
kursevima koji vae i za devizu. Akoneka banka kupi valute vie nego
to joj je potrebno za altersku prodaju, ona e ihpotom poslati svome
korespodentu u odnosnoj zemlji, sa nalogom da joj se taj
iznosodobri na raunu i time se valuta pretvara u devizu.Pri
kupovini valute, postoji odre eni rizik za banku, a to je da valute
budufalsifikovane ili povuene iz prometa u odnosnoj zemlji. Radi
toga, banka razliitopostupa sa valutama.5 6. U praksi sve valute se
dele na tzv.kurentne i egzotine. Kurentne valute su one za koje se
pouzdano zna da su prave i da su u opticaju i takve valute se odmah
otkupljuju i isplauju u domaem novcu uz pismen izvetaj. Egzotine
valute su one koje su retke i malo poznate i kojih ima mnogo vie
nego to ima drava. Takve valute banke ne odkupljuju, jer im se ne
zna kurs ili zato to nisu banci poznate. Centralna trita za
egzotine valute u Evropi su London i Cirih. Sveegzotine valute koje
se pojave na alterima evropskih banaka, alju se na jedno od tadva
trita i definitivno se obraunavaju prodavcima tek kada budu
konvertovane uengleske funte ili vajcarske franke.Trgovina valutama
danas je postala sporedan posao za banku, prvo, zato tosu se u me
unarodnom platnom prometu razvile i usavrile metode plaanja koje
subre i sigurnije od plaanja gotovim novcem, drugo, zato to devizne
restrikcije unoseogranienja u promet valutama i tree, zato to mnoge
drave zabranjuju izvoz svojihvaluta.2.2. Valutni Paritet I Devizni
KursValutni paritet je zakonom ili drugim propisima utvr eni
vrednosni odnosjedne valute prema zlatu, ili prema nekoj drugoj
valuti. To znai da su monetarnevlasti jedne drave, odredile valutni
paritet u fiksnom iznosu. U me unarodnim ekonomskim i finansijskim
odnosima javlja se problempretvaranja jedne nacionalne valute u
drugu, kao i odnos prema kome e se topretvaranje izvriti. Me usobni
odnos dve nacionalne valute naziva se intervalni kurs.Svaka
nacionalna valuta je zakonsko sredstvo plaanja samo unutar odnosne
zemlje,izvan granica ona nema to svojsvo. Radi toga se cena strane
valute, izraena udomaoj valuti, naziva devizni kurs. Danas se
intervalutarna vrednost valuta formira na me unarodnim
deviznimtritima (berzama). Valute se kao i ostala roba prodaju. Na
bazi ponude i tranjeformira se trina cena koja je u stvari
inervalutarna vrednost, odnosno intervalutarnikurs. Devizni kurs je
cena strane valute, izraena u domaem novcu. Ako sekursevi na domaem
tritu slobodno formiraju na osnovu ponude i tranje,uspostavie se
kurs ravnotee. Kurs ravnotee se uspostavlja na nivou na kome
seizraavaju cene domaih roba i usluga sa cenama u inostranstvu.
Zbog toga se ovajdevizni kurs naziva i paritetom kupovnih snaga.
Devizni kursevi mogu biti fiksni, fleksibilni, fluktuirajui,
viestruki, i dr. 6 7. Fiksni devizni kursevi postoje kada je
vrednosni odnos izme u domaegnovca i inostrane valute stabilan, tj.
u jednom fiksnom iznosu. Kod fiksnih kursevadozvoljena su kolebanja
u uskim okvirima najvise do 2.25% iznad ili ispod pariteta.
Fleksibilni devizni kursevi se formiraju na deviznom trzitu u
irimrasponima u odnosu na fiksne devizne kurseve, odnosno od utvr
enog pariteta. Fluktuirajuci devizni kursevi se tako e formiraju na
deviznom tritu, alislobodno u zavisnosti od ponude i tranje deviza.
Ovi kursevi se baziraju naprethodno utvr enom paritetu od strane
monetarnih vlasti. Ova vrsta deviznih kursevanaziva se i plivajuim
deviznim kursom.Viestruki devizni kursevi su, po pravilu, utvr eni
od strane drzave. Ovimkursevima drava utie na tokove izvoza i uvoza
robe i na ostala plaanja premainostranstvu. Tako, na primer, drava
moze odrediti jedan kurs valute za izvoz, adrugi za uvoz robe. Ovim
kursevima drava direktno utie na me unarodneekonomske i finansijske
transakcije. Viestruke devizne kurseve, primenjujuuglavnom zemlje u
razvoju, radi reavanja problema racionalizacije devizama, kao iradi
zatite domae proizvodnje od nepovoljnog uticaja iz inostranstva.
Ova vrstakursa naziva se i manipulativnim kursom.2.3. Devizni
Propisi I Platni Sporazumi Da bi zatitile bilans plaanja, skoro sve
zemlje reguliu svoje materijalneodnose sa inostranstvom posebnim
merama. Te mere se ustanovljavaju deviznimpropisima i vrse vea ili
manja ogranienja slobode u me unarodnim plaanjima. Akoje bilans
plaanja uravnoteen ili aktivan, u toj zemlji e devizni propisi
bitiliberalniji, a ako je bilans plaanja pasivan, onda e te mere
biti stroije.Osnovni cilj deviznih propisa jeste da obezbede
racionalno postupanje sa devizama ida utiu na poveanje priliva, a
smanjenje odliva, na svim pozicijama platnog bilansa. Prva devizna
ogranienja beleimo posle velike ekonomske krize 1929-33.godine, a
naroito posle Drugog svetskog rata. Devizni propisi su vrlo
razliiti upojedinim zemljama, ali se ipak mogu izvui neki opti
principi na kojima danaspoivaju devizni reimi: celokupni platni
promet sa inostranstvom skoncetrisan je kodjedne centralne ustanove
(emisiona banka), koja vri kupovinu i prodaju valuta,obavlja
transfer i kontrolu nad primenom deviznih propisa.Platni sporazumi
su poeli da se primenjuju me u dravama tek posle velikeekonomske
krize, poto je ona prouzrokovala definitivno naputanje zlatnog
vaenja.Kriza je izazvala veliki talas devalvacija i iz osnova
poremetila dotadanji sistemintervalutnih kurseva. U to vreme bilo
je mnogo blokiranja inostranih potraivanja,zatim bankrotstva i dr.
Iz toga intervalutalnog haosa poeli su se formirati prvi
platnisporazumi u vidu tzv. me unarodnog kliringa. Od tada kliring
se iri i u itavomsvetu i sve do danas ostao je satavni deo me
unarodnih bilateralnih odnosa.7 8. 3. Sistem Me unarodnih Plaanja U
svetu danas postoje uglavnom etiri sistema me unarodnih plaanja.
Svakiod njih podeen je prema karakteru odnosnog valutnog sistema,
stanju bilansaplaanja i privrednim odnosima izme u zemalja
ugovornica. Ti sistemi su: slobodnodevizno plaanje, me unarodni
kliring, kompenzacija i grupni sistem transfera.3.1. Slobodna
Devizna Plaanja Slobodna devizna plaanja ili konvertibilna plaanja
zasnovana su na tekuimi iro raunima koje nae banke otvaraju kod
inostranih banaka, svojihkorespodenata, u zemljama sa kojima je
ovakav nain plaanja ugovoren. Ovaj nainplaanja ugovara se sa
zemljama koje imaju konvertibilnu valutu.Osnovna prednost sistema
plaanja slobodnim devizama jeste u tome to se satakvom devizom,
steenom u jednoj zemlji ne mora u toj istoj zemlji
obavljatikupovina, ve se slobodno moe upotrebiti za plaanje u nekoj
treoj zemlji. Takvaslobodna upotreba ovih deviza daje mogunost da
se roba nabavi tamo gde je onanajbolja i najjeftinija. Slobodni
nain plaanja moe se obaviti teleksom ili telefonomu kratkom
vremenu, to nije sluaj kod kliringa.3.2. Plaanje Putem Kliringa
Klirinki nain plaanja karakterie to to se omoguuje da se me
udravnaplaanja izvravaju u nacionalnim valutama. Mehanizam obrauna
obavlja se na baziprebijanja me usobnih potraivanja, i to bez
ostatka. Za normalno funkcionisanjekliringa od bitne je vanosti da
se plaanja izme u zemalja po vrednosti poklapaju,jer inae bi dolo
do vremenskih neslaganja, zbog ega je naplata upuena na
ekanjeredosleda, prema priticanju uplata na zbirni raun. Da bi se
takve posledice izbegle,partneri se brane odobravanjem me usobnih
beskamatnih manipulativnih kredita, izkojih se privremeno vre
isplate, za vreme dok se na zbirnom raunu ne prikupepotrebna
sredstva. Pri zakljuivanju klirinkih sporazuma utvr uju se sledei
uslovi:koja plaanja e se izvriti kliringom (koji moe biti totalni,
parcijalni, isti,meoviti), utvr ivanje kontigentskih lista, valuta
u kojoj e se voditi i kursevi koji ese primenjivati, kako e se
likvidirati saldo, kako e se nadoknaditi gubici. Tehnika obavljanja
klirinkih plaanja bazira se pre svega na postojanjucentralnih
zbirnih rauna, koji se vode u obe zemlje kod centralnih
obraunskihmesta. Ova oba obraunska mesta svakodnevno se obavetavaju
o priljenim uplatama,sa naznakom svih relevantnih podataka. Ovi
izvetaji su ujedno i nalozi za isplatukorisniku. Kliring je glavni
predstavnik bilateralnog privrednog odnosa sainostranstvom. Njegovi
krupniji nedostaci su u tome to se potraivanja steena ujednoj
zemlji, ne mogu upotrebiti za plaanje u treoj zemlji, ve se moraju
upotrebititamo gde su nastala. Na taj nain kliring ograniava
slobodu trgovanja, razbijajedinstvo trita i utie na smanjenje obima
razmene. 8 9. Me utim, kliring je imao i konstruktivnu ulogu,
naroito posle velike krize i Drugogsvetskog rata. U obnovi i
oivljavanju trgovinskih odnosa, pri iscrpljenim deviznimrezervama.
Likvidacija, bilateralizma i prelaz na multilateralizam i
konvertibilnost, vodise preko multilateralnog kliringa, koji se
1950.godine pojavio u obliku Evropskeplatne unije (EPU). Ova unija
obuhuhvatila je 16 zemalja Zapadne Evrope iomoguila je svojim
lanovima da se me usobno kompenzuju, tako da se pasivajedne zemlje
mogla pokriti njenom aktivom iz bilo koje druge, od ostalih
zemaljalanica. Valute zemalja koje pripadaju Evropskoj platnoj
uniji, postale sutransferbilne za jedan iri krug zemalja. Evropska
platna unija prestala je sa radom1959.godine, ali se moe rei da je
to bila vana etapa za prelazak ka potpunojkonvertabilnosti.3.3.
Plaanje Putem Kompenzacije Kompenzacija je jedan od naina plaanja
prema inostranstvu, a sastoji se urazmeni vrednosti uvoza sa
vrednou izvoza. Kod kompenzacije, za razliku odkliringa, radi se o
direktnom obraunu jednog uvoznog i jednog izvoznog poslaizme u dva
preduzea. Dakle, jedan izvoz se neposredno naplauje jednim uvozomna
osnovu slobodne pogodbe izme u subjekata, uz prethodnu dozvolu
deviznihorgana. Kompenzacije su kod nas regulisane posebnim
propisima. I danas ovaj oblikplaanja, u me unarodnim plaanjima, ima
sve manji obim.Kompenzacija e se izvriti u sledeim sluajevima: Ako
je takav nain obrauna izriito predvi en ugovorom izme u dve zemlje,
Ako se uvoz ili izvoz nekih artikala ne moe izvriti na drugi nain,
Ako se pomou kompenzacije obezbe uje uvoz, odnosno izvoz neke robe,
po naroito povoljnim okolnostima. Kompenzacija se primenjuje i onda
kada se radi o kritinoj robi ili o robikoja se tee plasira na
svetskom tritu. Isto tako kompenzacija je pogodna kada seradi o
zemljama koje usled udaljenosti nemaju este trgovinske odnose. U
tehniciizvravanja kompenzacije svi poslovi se obavljaju
podsredstvom banke.3.4. Grupni Sistem PlaanjaGrupni ili regionalni
sistem plaanja, slian je ve pomenutoj Evropskojplatnoj uniji. Ovim
sistemom plaanja obuhvataju se manje ili vee grupe zemalja,me
usobno geografski ili politikih povezanih. Osnova za ovaj sistem
plaanja jejedna zajednika valuta, uz multiratelarni platni
sporazum. Takve vrste zemaljaformiraju neku vrstu viestrukog
kliringa i dolaze do srednjeg reenja izme ubilateralnog plaanja i
opte konvertabilnosti. Njihove valute postaju transferabilne,to
obezbe uje put ka konvertabilnosti.9 10. Razlikujemo dve vrste
regionalnih platnih sporazuma: jednu koja je nastalana bazi
politike pripadnosti i drugu koja je nastala na bazi ugovora. U
prvu grupu seubraja sterlinko podruje, podruje francuskog franka,
dolarsko podruje, podrujebelgijskog franka... U regionalne platne
sisteme spadaju EMU, Centar zaobraunavanje zemalja Latinske
Amerike, Zapadno-afrika novana unija i dr.10 11. 4.Instrumenti
Plaanja U Me unarodnomPlatnom Prometu Uporedo sa razvojem i
porastom me unarodne trgovine i jaanjem njenoguticaja na privredne
tokove kako razvijenih zemalja, tako i zemalja u razvoju,pokazalo
se da je potrebno unaprediti sistem plaanja, unificirati
instrumente plaanjai jednoobrazno tumaiti pravne osnove njihovog
izdavanja. Problem instrumenata platnog prometa u sistemu me
unarodnih plaanjajavio se kada je trgovina izgubila znaaj lokalne,
pa i nacionalne razmene dobara ipoela da istupa na strana trita. U
situaciji kada se kupac i prodavac nisuneposredno susretali, kada
se zakljuivanje kupoprodajnog ugovora, otpremanje robei plaanje
robe vie nije prostorno i vremenski poklapalo, me unarodna trgovina
jepoela da dobija nove oblike, koji su se sve vie usavravali; sa
tim procesom supoeli da se razvijaju i usavravaju instrumenti
plaanja. Time se nametnula potrebada se koriste najadekvatnije
forme plaanja koja uesnicima u me unarodnoj razmenipruaju optimalnu
garanciju za zatitu interesa i omoguavaju najbru
naplatupotraivanja.Prema uobiajenoj finansijskoj i bankarskoj
praksi u me unarodnomplatnom prometu, najee se koriste sledei
finansijski instrumenti: 1.Dokumentarni akreditiv 2.Doznake 3.ek
4.Menica 5.Bankarska garancija 6.Kreditno pismo 7.Kreditna
karta4.1. Dokumentarni Akreditivi U Poslovanju Sa
InostranstvomDokumentarni akreditiv predstavlja obavezu banke da po
prezentacijidokumenta koji potvr uje preuzimanje robe u skladu sa
uslovima akreditiva platiprodavcu robe ili usluga odre en iznos u
odredjenom roku. Me unarodni dokumentarni akreditiv je nastao,
razvio se i usavrio,prilago avajuci se promenama i potrebama
poslovne prakse savremene me unarodneprivrede. Ovaj instument
plaanja ne osigurava samo finansijsko pokrie robno-uslunih
transakcija nego se sve ee upotrebljava kao instrument za
finansiranje irefinansiranje kreditnih aranmana. Dokumentarni
akreditiv je prihvaen i oblikovan prema interesima kakoklijenata
tako i poslovne banke. To je kljuni razlog to ovaj instrument
plaanja 11 12. prihvata gotovo celokupna me unarodna privreda,
usavravajuci ga prema svojimpotrebama. Radi unifikacije ovog
instrumenta u sistemu plaanja sa inostranstvom, takavinstrument
plaanja me unarodne trgovine uslovio je i odre ena pravila koja
jeme unarodna poslovna praksa kao najzainteresovaniji inilac i
potvrdila.Nacionalna zakonodavstva pojedeninih zemalja dugo nisu
regulisala pravila oprimeni dokumentarnog akreditiva. Jednoobrazna
pravila i obiaje za dokumentarneakreditive objavila je Me unarodna
trgovinska komora u Parizu prvi put 1933.godine.Od tada su pravila
vie puta revidirana (1951, 1962, 1974 i 1983. godine).Jednoobrazna
pravila svojim odredbama ne obavezuju samo banke ve i
komitente,koji im poveravaju na izvrenje plaanja ili naplate putem
dokumentarnih akreditiva.Tako e treba istai da su dokumentarni
akreditivi po svojoj prirodi poslovi koji suodvojeni od
kupoprodajnih ugovora, kao i da zainteresovane strane (banke
ikomitenti) posluju samo dokumentima, a ne robom. Obaveza
akreditivne banke je odre ena uslovima navedenim u
operativnomakreditivom instrumentu. Izvrenje akreditivne obaveze
uslovljeno je prezentacijomakreditivnih dokumenata, kao i
ispunjavanjem drugih propisanih uslova. Izuzetak odove uslovljene
povezanosti i istovremenosti u ispunjavanju akreditivne obaveze
ipredaje akreditivnih dokumenata, uz ispunjenje ostalih predvi enih
uslova,predstavljaju akreditivi i sa odloenim plaanjem i standby
akreditivi.4.1.1. Vrste Dokumentarnih Akreditiva (a) Nostro i loro
akreditiviOva podela akreditiva je vezana za inicijativu uvoza i
izvoza. Dokumentarniakreditiv koji se otvara po nalogu domaeg kupca
u korist inostranog prodavca nazivase nostro akreditiv, a ako
otvara inostrani kupac u korist domaeg prodavca naziva seloro
akreditiv. (b) Opozivi i neopozivi akreditivi Prema vrstini obaveze
koju preuzima akreditivna banka u odnosu naprodavca izvoznika
akreditivi mogu biti opozivi i neopozivi. Prilikom davanjanaloga za
otvaranje akreditiva uvoznik obavezno mora da naznai da li je
akreditivopoziv ili neopoziv, a ukoliko se to ne naznai smatra se
da je akreditiv opoziv. (c) Nepotvr eni i potvr eni akreditiviPrema
vrstini obaveze plaanja koju preuzima banka posrednik
(avizirajuabanka) u odnosu na prodavca izvoznika, akreditivi su
potvr eni ili nepotvr eni.Obaveza potvr ujue banke prema korisniku
akreditiva je samostalna tj. nezavisnakako od pravnog odnosa izme u
kupca i prodavca, tako i od pravnog odnosa izme uakreditivne banke
i same potvr ujue banke. 12 13. (d) Prenosivi i neprenosivi
akreditiviPrenosivi akreditiv predstavlja akreditiv na osnovu koga
njegov korisnik imapravo da zahteva od banke koja treba da izvri
plaanje, akceptiranje ili negociranjeda akreditiv potpuno ili
delimino stavi na raspolaganje jednom ili nekolicini
drugihkorisnika. Ako u akreditivu nije naznaeno da je akreditiv
prenosiv, takav akreditiv sesmatra neprenosivim. Prenosiv akreditiv
se veoma esto koristi u praksi, i touglavnom kada prodavac izvoznik
ne raspolae na skladitu ugovorenim proizvodimaili novanim
sredstvima za njihovu nabavku u zemlji. (e) Jednokratni (obini) i
rotativni (revolving) akreditiviJednokratni akreditivi se gase
iscrpljenjem akreditivnog iznosa. U praksi seee otvaraju akreditivi
koji slue za obavljanje niz unapred predvi enih
poslovnihtransakcija izme u preduzea koja su u stalnoj poslovnoj
vezi, a bave se prodajom -izvozom istih artikala. Za obavljanje
takvih transakcija otvaraju se rotativni ilirevolving akreditivi.
Oni se ne gase posle iscrpljenja akreditivnog iznosa, ve senjihov
iznos vraa na prvobitnu visinu, sve dok zbir svih izvrenih isplata
ne dostigneodre eni maksimum. (f) Akreditivi domicilirani u zemlji
ili inostranstvuDomiciliranje akreditiva oznaava odre ivanje mesta
plaanja. Kada se isplataakreditivnih dokumenata vri u zemlji domaeg
uvoznika ili izvoznika, onda kaemoda je akreditiv domiciliran u
zemlji. Me utim kada se isplata akreditivnihdokumenata vri u zemlji
inostranog uvoznika ili izvoznika ili u nekoj treoj zemljionda se
kae da je domiciliran u inostranstvu. (g) Akceptni dokumentarni
akreditivAkceptni dokumentarni akreditiv predstavlja akreditiv kod
koga prodavac-izvoznik, podnosei odgovarajua dokumenta banci koja
vri isplatu dokumenata, nedobija akreditivom ugovoreni iznos, nego
banka akceptira menicu koju je vukao nanju. Ovakvu akceptiranu
menicu prodavac moe drati kod sebe sve do dospelosti, alimoe je i
eskontovati pre njenog roka dospevanja i tako ranije doi do
vrednostiizvezene robe. Ova vrsta akreditiva se koristi najvie kada
se ugovori kupoprodaja nakredit.(h) Podakreditiv (back to back
credits)Ukolio izme u kupca-uvoznika i prodavca-izvoznika ne do e
do sporazuma ootvaranju prenosivog dokumentarnog akreditiva, a ne
eli se da kupac- uvoznik saznanameru prodavca izvoznika, za nabavku
proizvoda od nekog drugog dobavljaa,koristi se podakreditiv. (i)
Akreditiv sa crvenom klauzulomAkreditiv sa crvenom klauzulom
omoguuje korisniku akreditiva da bezdokumenata moe, u vidu
akontacije, dobiti potreban iznos sredstava. Ovaj vidakreditiva se
koristi najvie na Dalekom istoku. Kao nove vrste akreditiva
ujednoobraznim pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive,
revizijom pravilauvedeni su standby akreditivi i akreditiv sa
odloenim plaanjem. 13 14. 4.1.1.a. Standby akreditivi Standby
akreditiv je novi pravni institut uvrten i sadran u
redakcijijednoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive
(revizija 1983.godine, uprimeni od Oktobra 1984 godine.) Ovi
akreditivi nastali su u praksi severnoamerikihbanaka kao
supstitucija za bankarske garancije koje te banke izdaju, jer banke
SADnemaju ovlaenje ni prava da izdaju tzv. bankarske garancije sa
obavezom plaanjana prvi zahtev. Izdavanje takvih garancija bi bilo
izvan granica njihovogovlaenja, predvi enih u njihovim statutima.
Kod standby akreditiva banka se obavezuje da isplati odre eni iznos
usluaju neivrenja dunikove obaveze iz osnovnog ugovora. Za razliku
od klasinogdokumentarnog akreditiva, kod standby akreditiva uslov
od kojeg zavisi ispunjavanjebanine obaveze je u neizvravanju
obaveze dunika iz osnovnog ugovora. Obavezabanke da isplati standby
akreditivnu obavezu dospeva u momentu kada korisnikprezentira banci
svoju pismenu izjavu da dunik iz osnovnog ugovora do odre enogroka
nije ispunio svoju novanu obavezu iz osnovnog ugovora.Kod standby
akreditiva nema ni robnih ni transportnih dokumenata oraspolaganju
robom. Standby akreditiv se ne koristi kao sredstvo za
osiguranjeizvrenja obaveze dunika iz osnovnog ugovora, nego kao
sredstvo za osiguranjeprotiv rizika od neizvravanja obaveza dunika
iz osnovnog ugovora, slino kao to jeu sluaju bankarskih garancija
sa obavezom plaanja na prvi zahtev. Razlikovanjestandby akreditiva
je veoma vano za one zemlje ije zakonodavstvo nije
zabraniloizdavanje bankarskih garancija sa obavezom plaanja na prvi
poziv, ali jeadministrativnim putem svojim komercijalnim bankama
indirektno zabraniloizdavanje takvih bankarskih garancija, na taj
nain to se izdavanje takvih garancijaini zavisnim od dobijanja
deviznopravnih odobrenja.4.1.1.b. Akreditivi sa odloenim
plaanjemDokumentarni akreditivi sa odloenim plaanjem odavno su
poznati ume unarodnoj poslovnoj praksi. Ovi akreditivi su tako e
obuhvaeni uJednoobraznim pravilima I obiajima u reviziji tih
pravila iz 1983.godine. Jedna od osnovnih karakteristika regulative
ove vrste dokumentarnogakreditiva je da se akreditivna obaveza
banke I predaje akreditivnih dokumenataistovremeno I da se
akreditivni dokumenti ne mogu vremenski odvojiti od momentaizvrenja
akreditivne obaveze. Kod dokumentarnog akreditiva sa odloenim
plaanjem akreditivna banka ilidruga ovlaena banka se obavezuje
prema korisniku da e u odre eno vreme posleprezentacije navedenih
dokumenata u odre enom akreditivu, isplatiti navedeni iznos.Ovom
vrstom akreditiva se finansira nalogodavac ije plaanje treba da
usledi uodre eno vreme posle prezentacije dokumenata. 14 15.
4.1.1.c.Dokumentarni akreditiv i izvoznikUkoliko izvoznik postupi
striktno prema uslovima akreditiva,imae sledece koristi: banka e
izvriti isplatu prema uslovima nezavisno od kupca; kupac nee moci
da zaustavi plaanje ni u kom sluaju; ukoliko kupac eli da ospori
plaanje, mora to uraditi odvojeno od akreditiva, to izvozniku daje
jau pregovaraku ulogu; plaanja se izvravaju relativno brzo;
zakanjenja koja se pojavljuju u bankarskim prenosima su znatno
eliminisana. Da li e izvoznik zahtevati neopoziv nepotvr eni
akreditiv, ili neopozivipotvr eni akreditiv, zavisi od toga koji
stepen obezbe enja izvoznik zahteva. Ukolikozemlja kupca ima
stabilne politike prilike i efikasan bankarski sistem, a roba je
takvevrste da se moe lake prodati drugom kupcu, neopozivi nepotvr
eni akreditiv jesasvim prihvatljiv.Ukoliko prethodno pomenuti
uslovi ne postoje, izvoznik moe da otklonirizike zahtevajui
neopozivi akreditiv, potvr en od strane avizirajuce banke. Tako
emoe da zahteva da akreditiv bude plativ u njegovoj zemlji i da
dokumenta buduprezentirana u njegovoj zemlji. U suprotnom, moe da
snosi posledice gubitkadokumenta prilikom slanja potom ili zbog
kasne prezentacije dokumenata kodakreditivne
banke.4.1.1.d.Dokumentarni akreditiv i uvoznikKoristi koje prua
dokumentarni akreditiv uvozniku odnose se na sledee: otvarajui
akreditiv, uvoznik potvr uje svoje finansijsko solidno stanje i moe
da zahteva solidne uslove plaanja; roba e biti isporuena u
saglasnosti sa uslovima isporuke u akreditivu; kupac relativno brzo
prima dokumenta koja je zahtevao; kupac moe biti siguran da e
platiti samo ako dokumenta potpuno odgovaraju akreditivnim
uslovima.Kada je re o vidu akreditiva koji uvoznik treba da otvara,
strani prodavace gotovo po pravilu traiti neopozivi akreditiv. Me
utim, ukoliko prodavac traikonfirmirani akreditiv, to za uvoznika
znai naknadni troak. Uvoznik treba danastoji da se u kupoprodajnom
ugovoru predvidi otvaranje neopozivog nepotvr enogakreditiva,
plativog u njegovoj zemlji. Dokumentarni akreditiv, kao instrument
plaanja u me unarodnomtrgovinskim transakcijama, ima visoku tehniku
i ekonomsku prednost u obavljanjuplaanja u me unarodnoj razmeni.
Jasne i precizne instrukcije za otvaranje akreditivaomoguavaju
nesmetano izvrenje kupoprodajnih ugovora. U tom poslu uloga
banaka15 16. ne bi smela da bude pasivna, jer bi banke trebalo
struno da pomognu svojimkomitentima prilikom otvaranja akreditiva,
da se uslovi jasno i precizno formuliu uskladu sa voljom ugovornih
stranaka i odredbama Jednoobraznih pravila i obiaja, a ida
korisnike akreditiva savetuju ta treba da uine da nesmetano ostvare
plaanje poakreditivima.16 17. 4.2. Dokumentarne Naplate Inkaso
PosloviDokumentarna naplata predstavlja instrument plaanja koji se
alje nanaplatu odgovarajuih komercijalnih dokumenata, najee
posredstvom banke uzemlji i inostranstvu. Me unarodna komora u
Parizu izadala je 1956. godineJednoobrazna pravila za dokumentarne
naplate (prva revizija ovih pravila izvrena jeu maju 1967. godine,
a druga je stupila na snagu 1. januara 1979. godine).Dokumentarna
naplata moe u izvesnom smislu da predstavlja rizik i zaprodavca
izvoznika i za kupca uvoznika. Rizik za prodavca je u tome to u
momentuotpremanja robe ne postoji sigurnost da e kupac akceptirati
menicu, odnosno isplatitikomercijalna dokumenta. Rizik za kupca
sastoji se u tome to je on duan da isplatikomercijalna dokumenta,
akceptira menicu jo pre prispea robe i pre nego to moeda ispita da
li isporuena roba odgovara uslovima ugovora. Kupac moe naknadno
darealizuje svoje pravo, zahtevajui od prodavca naknadu tete zbog
neispunjavanjauslova iz ugovora. Dokumentarna naplata svakako prua
daleko veu sigurnost odiste doznake, odnosno od slanja robe na
otvoreno, ali ne toliku koliku pruadokumentarni akreditiv. Odluka
da se plaanje osigura na osnovu dokumentarne naplate preduzimase u
sluajevima: Kada se prodavac (izvoznik) i kupac (uvoznik) poznaju
dobro i imajupoverenja jedan u drugog; Kada se nema sumnje u vezi
sa eljom i mogunou kupca da plati; Kada postoje stabilni politiki,
ekonomski i zakonski uslovi u zemljiuvoznika; Untranji sistem
plaanja u zemlji uvoznika nije i opasnosti od deviznekontrole ili
neke sline restrikcije;Posebne koristi od ovako preduzetih
dokumentarnih naplata su: Jednostavno i jeftino rukovanje; Bre
plaanje nego na otvoreno; Mogunost uruivanja dokumenata kupcu uz
kontra plaanje iznosakoji se duguje ili uz akcept menice. I pored
pomenutih pogodnosti, ukoliko kupac odbije da otkupi
dokumenta,pronalaenje novog kupca ili vraanje i transport robe moe
izazvati visoke trokove.17 18. 4.3. DoznakeBankarske doznake su
veoma korieni instrument u me unarodnimplaanjima kod robnih i
nerobnih plaanja. Kod bankarske doznake nalogodavac dajenalog banci
da izvri odre eno plaanje u inostranstvu. Nalog koji nalogodavac
dajebanci mora da sadri sledee, bitne elemente: Podatke o korisniku
doznake; Za iji raun se dostavlje doznaka; Razlog slanja doznake.
Banka koja primi zahtev nalogodavca za izvrenje doznake, a koji
inaeraspolae odgovarajuim pokriem kod te banke, daje nalog banci u
inostranstvu zaisplatu odre enog iznosa, na teret svog rauna kod te
banke.U platnom prometu sainostranstvom poznate su sledee vrste
bankarskih doznaka: Nostro i loro-doznake. Robne i nerobne doznake.
Uslovne i bezuslovne doznake. Konvertibilne i klirinke doznake.
Obine i telegrafske doznake. (a) Nostro i loro doznakeKod nostro
bankarskih doznaka re je o slanju doznaka iz zemlje uinostranstvu
posredstvom domae banke, a kod loro-doznaka re je o slanju
doznakaiz inostranstva u zemlju posredstvom domae banke.(b) Robne i
nerobne doznake Robne doznake se odnose na plaanje vrednosti neke
robe, a nerobne naplaanje pruenih usluga, raznih trokova, poklona i
sl. (c) Uslovne i bezuslovne doznake Kada nalogodavac kod davanja
instrukcija banci za izvravanje plaanjazahteva ispunjenje nekog
uslova (predaja garancija, menice i sl.) kaemo da je touslovna
doznaka, a kada se ne zahteva nikakav poseban uslov, znai da je
posredibezuslovna doznaka. (d) Konvertibilne i klirinke doznake
Prema sistemu plaanja koji postoji izme u zemalja, moemo
razlikovatibankarske doznake koje se obavljaju preko kontokorentnih
rauna u zemljamakonvertibilnih valuta i one koje se obavljaju preko
odredjenih klirinkih rauna kojise vode kod centralnih banaka
zemalja potpisnica bilateralnih sporazuma oplaanjima. (e) Obine i
telegrafske doznakePrema hitnosti izvrenja doznaka one mogu biti
obine i telegrafske. Obinedoznake se dostavljaju redovnom potom, a
telegrafske telegramom, teleksom i dr. 18 19. 4.4. ekek u me
unarodnom platnom prometu predstavlja hartiju od vrednosti kojase
izdaje u zakonskoj formi u kojoj njen izdavalac (trasant) daje
nalog banci (trasatu)da na teret njegovog pokria kod te banke
isplati odre eni iznos novca korisniku eka(remitentu), samom
izdavaocu eka ili donosiocu.ek predstavlja jedno od vrlo
rasprostranjenih sredstava plaanja u svetu, vrlopraktinih i
korisnih. On omoguava plaanje bez upotrebe gotovog novca, i to
navelikim prostornim razdaljinama prostim slanjem isprava.Njegovom
upotrebom obavljaju se znaajni trgovaki poslovi sa relativno
manjomemisijom novanica. Poveana uloga eka u me unarodnim
trgovinskim ifinansijskim odnosima zahtevala je ma unarodnu
unifikaciju.4.4.1. Vrste ekovaekovi prema nainu izdavanja mogu
biti:ek na ime,ek po naredbi,ek na donosioca,alternativni ek - u
kome je pored imena korisnika stavljena i klauzula ili
donosiocurekta ek - ekovi kod kojih se stavljanjem klauzule ne po
naredbizabranjuje mogunost prenoenja ekova, (te zbog toga nisu u
velikoj upotrebi).Vrste ekova prema obliku i nameni: bankarski ek,
putniki (travellers) ekovi, privatni ek, dokumentarni ek.Bankarski
ek Bankarski ek predstavlja ek koji banka vue na sebe, u kome je
ona i trasanti trasat. U me unarodnom platnom prometu bankarski ek
izdaje banka koja gatrasira na drugu inostranu banku kod koje banka
ima sredstva na svom raunu.Putniki (travellers) ekoviPutniki ekovi
su oni koji su namenjeni putnicima i turistima, i izdaju
ihturistike i putnike organizacije, kao i ugledne banke, kako bi
pomogli korisnicimada za vreme putovanja u inostranstvo mogu
podizati novac u raznim mestima ukojima se zadravaju. 19 20.
Privatni ekPrivatne ekove izdaju pojedinci, inostrane organizacije
ili ustanove kojeimaju svoja potraivanja na raunu neke inostrane
banke. Kod ovih ekova postojinesigurnost u pogledu ispravnosti eka
i mogunosti naplate, te ih mnoge bankepreuzimaju s tim to ih alju
na naplatu banci na koju glase. Ukoliko banka trasat na lice
privatnog eka stavi oznaku certificiran, saoznakom datuma kada je
certificiranje izvreno, ona je time potvrdila da je pokrie
zanjegovu isplatu obezbe eno i da je iznos blokiran do isteka roka
za njegovu isplatu.Postoje i vizirani ekovi koji ne pruaju istu
sigurnost kao cerificirani, jer klauzula ovizi samo potvr uje da je
u momentu izdavanja eka postojalo pokrie za
njegovuisplatu.Dokumentirani ek Dokumentirani ek se koristi u me
unarodnom platnom prometu kada suplaanja vezana za ivoz robe
odnosno usluga. Dokumentarni ek dospeva po vi enju iisplauje se pod
uslovom da su uz njega priloena dokumenta koja se odnose na
robu(konosman, tovarni list, polise osiguranja, fakture i
dr.)Prilikom otkupljivanja inostranih ekova u zemlji treba posebnu
panjuobratiti na to da ekovi moraju biti formalno ispravni, to znai
da ne smeju bitibrisani ili na bilo koji drugi nain oteeni. Datum
izdavanja eka ne sme biti starijiod dvadest dana, ako je ek izdat u
nekoj evropskoj zemlji, odnosno u roku odsedamdeset dana ako je ek
izdat u zemlji izvan Evrope. ek mora biti bankarski tj.vuen od
banke na banku. Kada se ustanovi da je ek formalno ispravan i
daispunjava uslove za otkup, banka e od podnosioca eka zahtevati da
se naodre enom mestu i na odre eni nain izvri indosiranje, pri emu
indosment na ekumora biti bezuslovan.Otkupljeni ekovi se
dostavljaju na naplatu inostranom korespodentu, s timto se obino
bariraju, kako bi ek dobio karakter obraunskog eka i u
sluajunjegovog nestanka ili kra e, lice koje je dolo u posed eka ne
bi moglo da ga naplati.4.4.2.Znaaj i Mane eka Poznata je engleska
izreka prema kojoj: ko poseduje raun kod banke i svojaplaanja vri
ekom taj je dzentlmen, a ko plaanje vri u gotovom novcu, taj je
samoovek. U vezi sa tim navodi se da je ekonomska kultura jednog
naroda utoliko veaukoliko pojedinci imaju pri sebi manje efektivnog
novca. Iz navedenog proistie dase eku kao hartiji od vrednosti koja
se esto koristi u praksi, pridaje veliki znaaj. Vanost eka se
temelji na injenici da on predstavlja podesno sredstvoplaanja.
Ovakvu ulogu omoguuju sledea pravila: trasat kod eka moe da
budesamo bankarska organizacija; dospelost eka po vi enju;
postojanje pokria umomentu izdavanja eka. 20 21. Zahvaljujui svojoj
osnovnoj funkciji platenog sredstva ek omoguujelake odvijanje
platnog prometa, uz otklanjanje rizika koji prate plaanja koja se
vregotovim novcem. Istovremeno, smanjujui upotrebu novca u prometu,
ek omoguujedue trajanje novanica (spreava habanje novca). Mane eka
se ogledaju u tome to se plaanje moe izvriti ukradenimekom. Osim
toga, ek se esto koristi kao kreditno sredstvo na nedozvoljen
nain(doputeno je kreditiranje u granicama dozvoljenog minusa na
tekuem raunu), imese funkcija eka kao plateno sredstvo znatno
slabi. Nedozvoljeno kreditiranje se vristavljanjem na ek kasnijeg
umesto pravog datuma izdavanja. To su tzv. post datiraniekovi. 21
22. 4.5. Menica Menica je hartija od vrednosti kojom se njen
izdavalac bezuslovnoobavezuje da e on sam, ili po njegovom nalogu
odre eno tree lice, isplatiti u njojnavedenom poveriocu ili po
njegovoj naredbi iznos novca koji je u menici oznaen, ito u odre
eno vreme i na odre enom mestu. Menica je po samom zakonu hartija
od vrednosti po naredbi. Ona ima tosvojstvo i onda kada u njoj nije
oznaena klauzula po naredbi. Ali, ona nijeiskljuivo hartija po
naredbi. Ona moe da bude izdata i kao hartija na ime
unoenjemklauzule po naredbi. Menica ne moe biti izdata da glasi na
donosioca. Ipak, menicamoe biti preneta blanko indosamentom ili
indosamentom na donosioca, i u takvomsluaju, mada izdata po
naredbi, u praksi proizvodi isto dejstvo kao da glasi nadonosioca.
Menica je ponikla u me unarodnom saobraaju i njen znaaj na
tompodruju zahteva da menini propisi budu to je mogue vie ujednaeni
u svimdravama. Zbog toga je izra en unificirani Menini zakon, koji
je 1930. godineusvojen enevskim konvencijama od strane mnogih
drava. I na Zakon o menici,zasniva se na enevskim konvencijama,
koje ne obuhvataju sve menino-pravnepropise, ve samo one koji imaju
me unarodni znaaj; drugi deo materijala o meniciostavljen je
pojedinim dravama da ga same reguliu prema svojim
posebnimprilikama. I naa drava iskoristila je ovu mogunost, ime je
obezbe eno da ulogamenice kod nas u unutranjem saobraaju bude u
skladu sa naim privrednimrazvojem. Menica se kod nas koristi kao
kreditni instrument, kao instrument plaanja ikao sredstvo obezbe
enja potraivanja.Na Zakon o menici ne daje definiciju menice, ali
iz njegovih odredabaizlazi da je menica pismena isprava izdata u
propisanoj formi kojom jedno lice izdajenalog drugom licu da u odre
eno vreme i na odre enom mestu isplati oznaenu sumunovca licu
imenovanom u tom pismu (ili po njegovoj naredbi), obavezujui se i
samoda je isplati, ako to ne uini lice kome je nalog upuen.Ovakva
menica zove se vuena (trasirana) menica za razliku od
sopstvenemenice, u kojoj se sam njen izdavalac obavezuje da e u
odre eno vreme i naodre enom mestu isplatiti oznaenu sumu novca
licu imenovanom u menici (ili ponjegovoj naredbi).4.5.1. Uloga
Menice Prvobitno menica je sluila kao menjako sredstvo (sredstvo za
razmenunovca), pa je otuda i potekao njen naziv (menica, lettre de
change, lettera di sambio).U daljem razvoju menica je poela da se
koristi kao sredstvo trgovakog kliringa(obrauna trgovaca), posebno
na sajmovima. Umesto da plaanje vre u gotovomnovcu, trgovci su to
inili izdavanjem menice. Na kraju obraunskog perioda (sajma)vrilo
se prebijanje meninih potraivanja i isplata salda u gotovom novcu.
Zatim, 22 23. menica je koriena kao kreditno sredstvo (trgovac
izdaje menicu, koju prodajedrugom licu pre dospelosti i tako dobija
kredit koji je duan da vrati o dospelostimenice), kao sredstvo
obezbe enja kredita (prilikom kupovine robe na kredit trgovacje
izdavao menicu prodavcu kao sredstvo obezbe enja da e cena biti
urednoplaena); kao sredstvo plaanja (umesto da trgovac-dunik plati
svoj dug on jepredavao trgovcu poveriocu menicu sa nalogom svom
duniku da licu oznaenom umenici isplati odre enu svotu
novca).4.5.2. Vrste Menica Klasifikaciju menica mogue je vriti
prema razliitim kriterijumima.Zavisno od toga koje su radnje u vezi
sa menicom izvrene mogue je razlikovatiprotestovane i
neprotestovane, akcepirane i neakcepirane, avalirane i
neavalirane,umnoene i neumnoene i dr. Zavisno od forme razlikuju se
potpuna i nepotpuna (utrenutku izdavanja sadri sve bitne elemente)
i blanko (u trenutku izdavanja sadrisamo propisani minimum bitnih
elemenata) menica. Zavisno od osnovnog posla radikojeg je menica
izdata mogue je razlikovati robne (izdaju se u vezi s nekim
poslomprometa robe) menice i finansijske (izdaju se u vezi prometa
novca) menice.Najznaajnija je podela ona koja se vri s obzirom na
broj lica koja se pojavljuju umeninom odnosu. Prema tome
kriterijumu razlikujemo trasiranu i obinu menicu. Trasirana menica
(vuena menica) Kod ove menice izdavalac daje nalogdrugom licu da
treem licu isplati iznos koji je oznaen u menici. Kod
trasiranemenice u meninom odnosu se pojavljuju tri lica: trasant,
lice koje izdaje nalog, licekoje treba da isplati meninu svotu, i
remitent, lice kome treba da bude isplaenamenina svota. Trasirana
menica prepoznaje se po tome to se u tekstu meninogsloga nalazi re
platiti.Osim takozvane redovne trasirane menice postoje i:Trasirana
menica po sopstvenoj naredbi To je menica kod koje trasantdaje
nalog trasatu da njemu (trasatu) ili po njegovoj naredbi, a ne
nekom treem licuisplati o dospelosti menice meninu svotu. U meninom
odnosu pojavljuju se dvalica: trasant i trasat. Ove menice
prepoznaju se po klauzuli platite po naredbi mojojsopstvenoj.
Trasirana spostvena menica Kod ove menice trasant oznaava samog
sebekao trasata. Trasant sam sebi daje nalog da plati remitentu
meninu svotu. Ova semenica svodi na spostvenu, ali je njena pravna
konstrukcija u osnovi konstrukcijatrasirane menice, pa se na nju ne
mogu primenjivati pravila sopstvene menice. Trasirana sopstvena
menica po sopstvenoj naredbi Kod ove menicetrasant daje nalog samom
sebi, da sebi isplati naznaenu meninu svotu. Ovde postojisamo
izdavalac menice zbog ega ona poinje da proizvodi pravno dejstvo
tek odmomenta prenosa na drugo lice. Od tog trenutka izdavalac
postaje dunik, a oznaeniimalac menini poverilac.23 24. Sopstvena
menica To je takva vrsta menice kod koje se njen izdavalacobavezuje
da e on, o dospelosti menice, isplatiti treem licu, ili po naredbi
tog treeglica, svotu koja je oznaena u menici.Blanko menica
predstavlja takvu menicu kod koje u momentu njenogizdavanja voljom
njenog izdavaoca nedostaju neki bitni elementi. Takvu
menicupopunjava poverilac kasnije, a saglasno sporazumu koji
postoji izme u njega iizdavaoca menice. Promisorna nota se
primenjuje u pravu anglosaksonskih zemalja, kao i unizu drugih
zemalja. Koristi se kao sredstvo obezbe enja kredita, a moe se
iprenositi. Za razliku od trasirane menice, koja sadri bezuslovan
nalog za plaanjeodre enog iznosa novca, promisorna nota sadri
bezuslovno obeanje plaanjaodre enog iznosa i ne sadri ime trasata.
Tako e ona ne mora da sadri mestoplaanja, dan i mesto izdavanja...
Robna (trgovaka) menica ovu menicu izdaje preduzee u vezi
sakupovinom i prodajom robe. Prodavac izdaje trasiranu menicu i vue
je, akceptira itako preuzima meninu obavezu kao glavni menini dunik
da e u odre enom rokuplatiti menini iznos. Prodavac moe menicu
prenositi na drugo lice i tako vriti svojaplaanja.Finasijska menica
predsatvlja menicu koja se primenjuje radi obezbe enjapotraivanja
iz nekog ve postojeeg ugovora ( ugovor o tekuem raunu, ugovor
okreditu i sl.4.5.3.Pravna Priroda Menice O pravnoj prirodi menice
postoji vie teorija. Teorija tri ugovora, teorijadelegacije,
teorija stipulacije, teorija ugovora i jednostranog akta, teorija
jednostranogakta. Prema teoriji tri ugovora kod menice postoje tri
ugovorna odnosa: osnovniugovor izme u trasanta i remitenta, koji
slui kao osnov za izdavanje menice, ugovoro mandatu izme u trasanta
i trasata i ugovor o cesiji potraivanja izme u indosanta
iindosatara.Po teoriji delegacije, prilikom izdavanja menice
trasant delegira remitentusvog dunika (trasat), a to ini i svaki
indosatar prilikom prenosa menice.Teorija stipulacije u korist
treeg lica polazi od toga da trasant obeavaremitentu (i docnijim
imaocima menice) da e on isplatiti meninu svotu ako to neuini
trasat. Teorija kombinacije ugovora i jednostranog akta polazi od
toga da je menicameovit akt: ugovor izme u izdavaoca i remitenta na
osnovu kog se izdaje menica ijednostrani akt izdavaoca koji ga
obavezuje prema svim ostalim korisnicima menice.U savremenoj
pravnoj teoriji prihvaena je teorija jednostranog akta po
kojojmenini odnosi nastaju jednostranom izjavom volje njenog
izdavaoca.24 25. 4.5.4. Naela Meninog PravaNaelo pismenosti ili
formalnosti Menica moe da postoji samo upisanom obliku. Isto tako,
i sve menine radnje moraju da se preduzmu u pisanojformi, i to, po
pravilu, na meninoj ispravi.Od naela formalizma odstupa se u dva
sluaja. Prvo, primenom teorijeproputanja (emisije) mogue je de sa
izda blanko menica (ne sadri sve bitnemenine elemente). Drugo, lica
koja su nesposobna za davanje pisanih izjava(nepismena ili slepa
lica) mogu da potvrde usmeno preuzete obaveze stavljanjemrukoznaka
na menicu i uz sudsku overu, ili da preuzmu meninu obavezu
prekopunomonika. Naelo inkorporacije Menini poverilac ne moe
ostvariti svoja prava izmenice dok ne podenese duniku menino pismo.
Menica na simbolian nainpredstavlja to pravo tako da se ono ne moe
prenositi ni vriti bez posedovanjamenice. Ovo naelo je ublaeno
mogunou amortizacije menice. Na osnovuamortizacione isprave moe se
ostvarivati pravo iz menice i bez posedovanja menice.U tom sluaju
pravo iz menice se moe ostvariti samo prema akceptantu, kao i
prematrasantu neakceptirane menice i menice ije je akceptiranje
trasant zabranio, poduslovom da je blagovremeno podignut
amortizacioni protest (ni ova lica nee biti uobavezi da izvre
isplatu, ako dokau da je predlaga bespravno dobio odluku
oamortizaciji). Regresni dunici se osloba aju u potpunosti od
menine obaveze.Naelo menine strogosti ovo naelo ima dva svoja
aspekta:Formalno-pravni i materijalno-pravni. Formalno pravni
aspekt menine strogosti ogleda se u tome to je menica stroga kako
prema duniku, tako i prema poveriocu. Menini poverilac ima stroge
obaveze u pogledu izvrenja meninih radnji na vreme (prezentacija
menice, podizanje protesta).Materijalno pravni aspekt menine
strogosti dolazi do izraaja u vezi sa pravnim poloajem meninog
dunika. Naime, menina obaveza je apstraktna, pravno samostalna u
odnosu na osnovni posao iz kojeg je nastala. Kada jedno lice potpie
menicu ono jednostranom izjavom svoje volje preuzima meninu
obavezu, tako da je mogunost isticanja prigovora po menici prilino
ograniena.Naelo fiksne menine obaveze Obim i sadrina menine obaveze
cene sesamo na osnovu onoga to je u meninom pismu naznaeno (ako je
u menicinaznaen iznos od 100 dinara dunik je duan da ga o
dospelosti menice isplati).Prema savesnom sticaocu menice dunik ne
moe isticati prigovor da menica nijepopunjena u skladu sa osnovnim
poslom ili da je menica delimino plaena. Naelo solidarnosti Ako
glavni menini dunik ne isplati meninnu svotu,ostali menini dunici
solidarno odgovaraju poveriocu za isplatu menine svote.Dakle,
regresni dunici (trasant, indosan, avalista) odgovaraju
supsidijarno zaispunjenje menine obaveze. Poverilac mora prvo da
pozove glavnog dunika da25 26. izvri meninu obavezu. Ako glavni
dunik ne izvri isplatu i ako se konstatuje putemprotesta, poverilac
moe da zahteva isplatu od ostalih (regresnih) dunika. Naelo
neposrednosti Svaki od potpisnika menice, kao menini
dunik,neposredno odgovara imaocu menice koji je menicu stekao
neprekinutim nizomprenosa. Izme u meninog dunika i imaoca menice
(poverioca) uspostavlja seneposredan pravni odnos, a sadrina tog
odnosa opredeljena je iskljuivo sadrinommenine isprave. Otuda,
menini dunik moe prema svkom poveriocu da istie samoobjektivne
prigovore (proizilaze iz pismena) i subjektive prigovore koji
proizilaze iznjegovog subjektivnog karaktera koji proistiu iz
odnosa sa odre enim poveriocem(ne moe da istie prigovore
subjektivnog karaktera koji proistiu iz odnosa izme uimaoca menice
i drugih meninih dunika).Naelo samostalnosti svaki potpis na menici
svara samostalnu obavezu,koja je nezavisna od obaveza ostalih
potpisnika menice. Obaveza jednog potpisnikamenice moe da bude
punovana mada obaveza nekog drugog potpisnika menice nijepunovana.
Ukoliko obaveza izdavaoca menice nije punovana
(maloletnost,falsifikovan potpis), obaveze ostalih potpisnika
menice su punovane. Ili, obavezaavaliste je punovana iako obaveza
njegovog honarata nije punovana (osim u sluajuformalnog nedostatka
stavljen rukoznak honorata, a nije overen kod suda). Tako e,prekid
i ovustava zastarelosti prema jednom meninom duniku ne deluje
premaostalim meninim dunicima. Da bismo definisali funkciju menice
u poslovnim finansijama, potrebno jeprethodno razmotriti razvoj
menice, njene karakteristike, vrste, radnje i eskontovanje. Sa
pravnog stanovita menica se definie kao hartija od vrednosti
saobavezom bezuslovnog plaanja naznaenog novanog iznosa drugom
licu, ponaredbi upisanoj na pole ini, nezavisno od vrste posla
kojim je zasnovana obaveza. Menica je nastala kao sredstvo plaanja,
uporedo sa razvojem robno novanih odnosa i me unarodnog prometa. U
daljem razvoju robno novanihodnosa, menica dobija funkciju
kreditnog sredstva, jer putem menice omoguava sekupcima da ne
plaaju robu novcem prilikom kupovine ve se plaanje obezbe
ujeizdavanjem menice, ime se odlae plaanje za odre eno vreme,
odnosno kreditira sekupac. Kada dospe rok plaanja, prodavac robe
podnosi menicu na naplatu. Tokomsvoga razvoja menica je poprimila
mnoge funkcije, me u njima i funkciju sredstvaobezbe enja plaanja,
a sa primenom pravnih instituta, indosament, akcept, protest;Menica
je postala savremeno sredstvo plaanja i kreditiranja. Tako je
menica postalaznaajan instrument u poslovnim finansijama, a naroito
u domaem ime unarodnom platnom prometu, kao sredstvo obezbe enja
plaanja i kreditiranja. 26 27. Menicu kao hartiju od vrednosti
karakteriu: Pismenost: menica je vrednosni papir u pismenoj formi,
jer ne postoji forma usmene menice; Formalnost: menica je strogo
formalizovan vrednosni papir, jer je zakonom o menici propisan
oblik sa odre enim sastojcima elementima; Inkorporiranost: pravni
osnov i njegovo dokazivanje, zasnovani su na postojanju menice i
njenoj sadrini; Strogost: menica je zasnovana na strogim rokovima
koji jednako vae i za poverioca i za dunika. Ta karakteristika
doprinela je kvalitetu menice i sigurnosti kao instrumentu plaanja
i kredita, jer protiv meninog potraivanja nisu dozvoljeni prigovori
iz osnovnog posla; Samostalnost: svaka menina izjava u pogledu
ispravnosti, nezavisna je od ostalih meninih izjava. To znai da je
menina obaveza samostalna, ali ako se na menici pojave lani
potpisi, to znai da su oslobo eni obaveze oni iji su potpisi
ispravni; Solidarnost: menica ima solidarnu odgovornost svih
potpisnika zajedno i svih pojedinano prema imaocu
menice.4.5.5.Menini Sastojci4.5.5.a.Bitni Menini SastojciNa osnovu
Zakona o menici trasirana menica mora da sadri sledee bitnemenine
elemente: oznaenje isprave kao menice, bezuslovni uput da se
platiodre ena suma novca, ime onoga koji treba da plati (trasata),
oznaenje dospelosti,mesto gde plaanje treba da se izvri, ime onoga
kome se ili po ijoj se naredbi moraplatiti (remitenta), oznaenje
dana i mesta izdanja menice, potpis onoga koji jemenicu izdao
(trasanta). Isprava u kojoj ne bi bili sadrani navedeni elementi
(osimpretpostavljenih bitnih elemenata, o kojima e biti rei) ne
vredi kao trasirana menica. Sopstvena menica sadri iste sastojke
kao i trasirana menica, osim oznaenjaimena lica koje treba da plati
meninu svotu. U pravnoj teoriji bitni menini elementi se grupiu u
etiri grupe. Prvu ineopti menini sastojci: oznaenje isprave kao
menice i bezuslovni uput na isplatuodre ene svote novca. Drugu ine
presonalni elementi: ime trasat, ime remitenta ipotpis trasanta.
Treu obrazuju kalendarski sastojci: datum izdavanja i
oznaenjedospelosti. U etvrtu ulaze: mesto izdanja i mesto
plaanja.27 28. 4.5.5.b. Opti Menini Elementi Oznaenje menice Svaka
menica mora da sadri re menica. Utampanom formularu ovaj sastojak
se nalazi u drugom redu meninog sloga.Oznaenje da se radi o menici
mora da bude napisano na jeziku na kome je onasastavljena. Na taj
nain potpisnicima menice se skree panja da preduzimajumeninu
obavezu.Bezuslovni nalog za isplatu menine svote U menici mora da
budesadran nalog da se plati menina svota (kod trasirane menice),
odnosno obeanje dae se menina svota platiti (kod sopstvene menice).
Ovaj sastojak se unosi u drugi redmeninog formulara i izraava se
izrazom platite (trasirana menica) ili platiu(sopstvena menica).
Menini iznos moe biti napisan brojevima (prvi red meninog sloga)
islovima (mora obavezno da se napie, a unosi se u etvrti red
meninog sloga), a akose ova dva iznosa ne slau vai iznos napisan
slovima. Kad je menina svota napisanavie puta, merodavna je
najmanja svota.4.5.5.c. Personalni Menini ElementiOznaenje trasata
U vuenoj menici (ne u sopstvenoj) mora se jasnonaglasiti kome se
upuuje nalog za plaanje menine svote. Ovaj sastojak se unosi ulevi
donji ugao formulara. Po pravilu, pored imena trasata stavlja se i
njegovoprebivalite, odnosno sedite, uz tanu adresu. Time se
omoguuje imaocu menice dalake utvrdi kome treba da podnese menicu
na akcept i isplatu. Me utim, menica jepunovana i onda kada uz ime
trasat nije oznaena adresa.Trasat moe da bude bilo koje fiziko ili
pravno lice. Zahvaljujui naelusamostalnosti punovana je i menica
koja je vuena na lice koje ne postoji. Oznaenje remitenta Remitent
moe da bude bilo koje fiziko ili pravnolice. Pored imena remitenta
ne moraju da se nalaze podaci kojima se on blieodre uje (adresa,
zanimanje). Ovaj sastojak se unosi u trei red meninog sloga.Potpis
trasanta Potpis se stavlja u donjem desnom uglu
formulara.Stavljanjem potpisa trasant ulazi u menino pravni odnos.
Time on na jasan nainizraava svoju volju da se menino obavee. Obino
se pored trasantovog potpisastavljaju podaci o njegovom
prebivalitu, broj line karte, mesto i datum potpisivanja,ali menica
je punovana i ako ti podaci nisu uneti. Trasant mora menicu
svojeruno da potpie. Nije dozvoljeno da se menicapotpie faksimilom
ili putem pisae maine. Ipak, u okvirima enevskog meninogprava (ali
ne i naeg) mogue je da menica bude punovana i bez potpisa trasanta.
Umesto trasanta menicu moe da potpie punomonik, uz napomenu
damenicu potpisuje za drugo lice, jer e se smatrati da je menicu
potpisao u svoje ime iza svoj raun. 28 29. Vie lica mogu potpisati
menicu kao kumulativni trasanti, ali ne i alternativno.Menicu mogu
da izdaju i nepismena lica. U takvom sluaju sud e
proveritiidentitet lica koje eli da se menino obavee, zatim e mu
proitati menicu, a lice estaviti na menicu svoj rukoznak ako
proitani tekst odgovara njegovoj volji. Sud etakvu menicu zatim
overiti. Overa mora da ima: slubeni broj, peat i potpisslubenog
lica. Na slian nain obavezu preuzimaju slepa i druga lica koja ne
mogustaviti potpis na menicu.4.5.5.d. Geografski Menini Elementi
Oznaenje mesta izdanja menice Ovaj sastojak se unosi u prvi
redmeninog sloga. Mesto izdanja menice je znaajno za menice koje
cirkuliu ume unarodnom prometu (prema zakonu koji vai u mestu
izdanja menice odre uje seforma menice, pasivna menina sposobnost
trasanta, rok do koga se moe pokrenutiregresni postupak). Oznaenje
mesta plaanja menine svote Ovaj sastojak se unosi uposlednji red
meninog formulara, u levi donji ugao, iza rei Plaanje... Mesto
plaanja mora stvarno da postoji. Isprava sa izmiljenim
mestomplaanja ne vai kao menica.4.5.5.e. Kalendarski Menini
ElementiDatum izdanja menice Datum izdanja menice unosi se u prvi
red meninogformulara. Znaaj ovog elementa je viestruk. Od datuma
izdavanja rauna se rokdospea kod menice plative na odre eno vreme
od dana izdanja, rok za podnoenje naisplatu menice po vi enju, rok
za podnoenje na akceptiranje menice trasirane naodre eno vreme po
vi enju; utvr uje se da li je trasant bio menino pravno sposobanza
izdavanje menice; obraunava se kamata.Vreme dospelosti Ovaj
sastojak se unosi u drugi red meninog formulara.Njime se odre uje
kada poverilac stie pravo da zahteva od dunika da mu isplatimeninu
svotu. 29 30. 4.5.5.f. Pretpostavljeni Menini Sastojci U grupu
pretpostavljenih bitnih meninih sastojaka spadaju: dospelost
menice,mesto izdanja i plaanje menice. Ako u trasiranoj menici nije
oznaena dospelost, smatrae se da se radi omenici po vi enju.Ako u
trasiranoj menici nije naznaeno mesto izdanja, smatra se da je
takvamenica izdata u mestu koje je oznaeno pored trasantovog
potpisa.Ako u trasiranoj menici nije oznaeno mesto plaanja, smatra
se da seplaanje menine svote ima izvriti u mestu koje je naznaeno
pored trasatovogimena.Za razliku od dospelosti menice, koja se uvek
na osnovu zakona moepretpostaviti, mesto izdanja i plaanja se mogu
pretpostaviti samo ako su poredtrasantovog potpisa oznaena odre ena
mesta. U suprotnom, nee se smatrati da jemenica punovana (nedostaju
bitni menini elementi), jer se na osnovu konrektnihokolnosti ne moe
pretpostaviti mesto izdanja, odnosno plaanja menice.4.5.6. Korienje
Menice U Me unarodnom Platnom Prometu Menica u me unarodnom platnom
prometu se koristi ili kao instrumentplaanja ili kao kreditni
instrument. Banke za raun svojih komitenata alju menicena naplatu
inostranim bankama, ili od inostranih banaka dobijaju menice za
naplatu uzemlji. Menice se u me unarodnom platnom prometu koriste
naroito u vezi saposlovima eskontovanja i akceptnog
kreditiranja.4.5.6.a. Eskont Inostranih Menica Pod eskontom se
podrazumeva prodaja meninog potraivanja pre rokadospea menice. Kod
eskontovanja menice, osim to se ispituje sadrina menice sanjene
formalne strane, posebnu panju treba posvetiti bonitetu subjekata
kojiuestvuju kao menini dunici. Osim o ugledu akceptanata, vodi se
rauna oposlovnom ugledu trasanta. Kod eskontovanja menice vodi se
rauna o tome da li setrasant moe osloboditi odgovornosti za isplatu
menice. Prilikom ocene boniteta trasanta osim uobiajenih podataka
za utvr ivanjeboniteta, potrebno je voditi rauna i o tome u kom
pravnom sistemu je menica izdatai da li je upotrebljena klauzula:
bez regresa.30 31. 4.5.6.b.Akceptno Kreditiranje (Bankarski
Akcepti) U me unarodnom robnom prometu banke esto prihvataju da
supstituiusvoju kreditnu sposobnost za sposobnost zajmoprimaoca.
Sam instrument je jednavrsta menice, odnosno trate ili naloga da se
plati izvestan iznos sredstava uodre enom roku. Razlikuje se od
ostalih menica po tome to nosi bezuslovnoobeanje banke da plati
tratu o dospeu. Obini kupac ne plaa robu gotovinom, negozahteva
kredit dok se roba ne proda. Ovo moe da predstavlja problem za
prodavcakoji ne moe da oceni kreditnu sposobnost kupca, a osim toga
prodavcu trebajusredstva odmah. Banka koja poznaje kupca i njegov
bonitet moe da deluje kaoposrednik izme u oba trgovinska partnera,
preuzimajui obavezu da plati robu u imekupca. S obzirom da poznaje
kreditnu sposobnost kupca, banka e pre nego drugastranka preuzeti
rizik na sebe da plati, ukoliko kupac ne bude bio u
mogunosti.4.5.7.Ostala Pravila O Menici4.5.7.a.Menine Tube I Menini
Prigovori Menine tube. Ako glavni menini dunik, niti regresni
menini dunici,ne ele da plate meninu svotu, imaocu menice ne
preostaje nita drugo nego dapodigne meninu tubu. Ako on tui, radi
isplate menine svote, glavnog meninogdunika, onda se takva tuba
naziva glavna (redovna) menina tuba. Kad imalacmenice tui regresnog
dunika, takva tuba se naziva regresna menina tuba.Postupak po tubi.
Postupak po meninoj tubi, zahvaljujui naelustrogosti, je
jednostavniji i bri, a dokazivanje uproeno. Menina tuba je
mandatnatuba, na osnovu koje predsednik vea izdaje platni
nalog.Menini prigovori. Dunik moe na izdati platni nalog u roku od
tri danauloiti prigovor, ime se otvara menini spor, po pravilima
parninog postupka.4.5.7.b.Prestanak Meninih Prava I Obaveza Nain
prestanka. Do prestanka meninih prava i obaveza moe da do e navie
naina. U praksi, menina prava i obaveze najee prestaju ispunjenjem.
To jeredovni nain prestanka obaveza. Ali, da bi isplata dovela do
prestanka meninihprava potrebno je da je menina svota isplaena u
celosti i da ju je izvrio glavnimenini dunik. U sluaju delimine
isplate ili ako je izvri regresni dunik, dolazi doregresa.31 32.
Amortizacija. Kada se pokrene amortizacioni postupak i donese
sudskoreenje, prestaju prava meninog poverioca prema regresnim
dunicima, s tim tozadrava prava prema glavnom meninom duniku.
Konfuzija. Menina prava i obaveze prestaju kada do e do
sjedinjavanjameninog poverioca i nekog od meninih dunika u jednoj
linosti. Dejstvo konfuzijeje apsolutno, gase se sva prava i
obaveze, ako do e do spajanja u jednoj linostipoverioca i glavnog
meninog dunika. Konfuzija ima relativno dejstvo ako se spojeu
jednoj linosti poverilac i neki od regresnih dunika.
Prejudiciranje. Ako menini poverilac propusti da preduzme odre
enemenine radnje (prezentacija menice i podizanje protesta),
prestaju obaveze regresnihdunika, ali ne i obaveza glavnog
dunika.Zastarelost. Rokovi zastarelosti meninih potraivanja su
uglavnom znatnokrai nego kod ugovora u privredi.4.5.7.b.
Zastarelost Meninih Prava I Obaveza Svi meninopravni zahtevi protiv
akceptanta zastarevaju za tri godine,raunajui od dospelosti.
Meninopravni zahtevi imaoca menice protiv indosanata i protiv
trasantazastarevaju za godinu dana, raunajui od dana blagovremeno
podignutog protesta, aako se u menici nalazi odredba bez trokova
onda od dana dospelosti. Meninopravni zahtevi indosanata jednih
protiv drugih i protiv trasantazastarevaju za 6 meseci, raunajui od
dana kada je indosant menicu iskupio ili oddana kada je protiv
njega kod suda postupljeno. Zastarelost se prekida podnoenjemtube
sudu. 32 33. 4.6. Bankarska Garancija Bankarskom garancijom se
obezbe uje korisnik garancije ne samo u sluajunastupanja
nemogunosti plaanja obaveza glavnog dunika nego i za
nizneispunjavanja ili za neuredno izvravanje ugovorenih obaveza.
Bankarska garancijakao pravni institut uglavnom nije regulisana u
zakonodavstvu, ali poslovna praksa jestvorila pravila koja se
primenjuju u me unarodnom prometu. Me unarodnatrgovinska komora u
Parizu donela je (1978.godine) jednoobrazna pravila zaugovorne
garancije, ija je primena dobrovoljna. Izdavanjem bankarske
garancije, banka preuzima obavezu svojom voljom iplatenom sposobnou
do visine garantovanog iznosa. Garancija banke jebezuslovna i
neopoziva obaveza banke, a izdaje se u pismenoj formi.
Prednostbankarske garancije je to omoguava njenom korisniku da brzo
i najcee bez sporarealizuje svoja potraivanja, ali je zato skupo
sredstvo obezbe enja.U izdavanju garancije uestvuju sledei
subjekti: Nalogodavac garancije, koji moze biti fiziko ili pravno
lice koje se na osnovu ugovora obavezuje poslovnom partneru da za
izvrenje obaveze garantuje banka. Banka garant, koja garantuje
izvrenje obaveze, ukoliko se ona ne bi izvrila u roku od strane
nalogodavca. Poverilac korisnik garancije, koji stie potraivanje u
odnosu na banku koja je izdala garanciju, ukoliko ne do e do
ispunjenja obaveze od strane nalogodavca garancije. Bitni elementi
bankarske garancije nisu odre eni u zakonu, nego prirodomposla, jer
njih odre uju uesnici u garancijskom poslu u finansijskoj ili
garantnojklauzuli osnovnog posla. U bankarskoj praksi uobiajeno je
da svaki oblikbankarske garancije ima sledee bitne elemente:
naznaenje izdavaoca i korisnikagarancije, novani iznos na koji
garancija glasi, rok vaenja garancije, mestoizdavanja garancije,
datum izdavanja i potpise ovlaenih lica. Isto tako
bankarskagarancija moe da ima i nebitne elemente, kao to su:
klauzula o vraanju, brojgarancije, klauzula o nadlenosti suda ili
arbitrae i sl.4.6.1.Vrste Bankarskih GarancijaBankarske garancije
prema vrsti pravnog posla:Licitacione garancije ( bid-bond, ili
tender bond ). Licitacionom garancijom banka se obavezuje da e
korisniku garancijeisplatiti garantovani iznos u sluaju da uesnik
na licitaciji ija je ponuda prihvaenane ispuni obaveze predvi ene
licitacionim uslovima. Ovom garancijom se pokrivarizik povrede
licitacionih uslova od strane uesnika ija je ponuda prihvaena kao33
34. najpovoljnija, odnosno ako ponu a odbija da do odre enog roka
zakljui ugovor salicitacantom ili odbije da pribavi garanciju za
dobro izvrenje posla.U bankarskoj praksi licitacione garancije su
obino bezuslovne. Ne trai seda korisnik garancije podnosi dokaze da
uesnik na licitaciji nije postupio premalicitacionim uslovima, nego
je dovoljno da podnese banci samo zahtev za isplatu saodgovarajuom
izjavom.Garancija za dobro izvrenje poslaKod ove garancije banka je
duna da korisniku garancije isplati odre eniiznos, ako dunik iz
osnovnog posla ne ispuni ili neuredno ispuni svoje ugovorneobaveze.
Garancija za dobro izvrenje posla je opti tip garancije i pomou nje
moeda bude pokriven rizik povrede bilo kog ugovora, ukljuujui i
ugovore iz oblastipruanja turistikih i ugostiteljskih usluga
stranim partnerima. Visina garantnogiznosa najee se odre uje u
fiksnom iznosu ili u najveem iznosu.Garancija za vraanje avansa
(advance payment bond ) Pod garancijom za vraanje avansa
podrazumeva se garancija kojom bankapreuzima obavezu da e korisniku
garancije isplatiti garantnu sumu za sluaj daisporuilac ne ispuni
svoju ugovornu obavezu za koju je poloen avans, ili ne vratiavans
na drugi nain. Visina garantnog iznosa po pravilu je jednaka
primljenomavansu, mada ne i uvek.Bankarske garancije prema uslovu
da garantni iznos bude isplaen: Uslovna garancija Kod uslovnih
garancija plaanje je uslovljenoizvrenjem odre enog uslova.
Postojanje uslova za isplatu garancijedokazuje se robnim
dokumentima, nalazom neke specijalizovaneorganizacije kojom se utvr
uje da isporuena roba nije beznedostataka, ili da odre eni radovi
nisu objavljeni prema ugovoru itehnikoj dokumentaciji. Uslovna
garancija doprinosi veoj sigurnosti,ali se usporava naplata
garantnog iznosa. Bezuslovna garancija U bezuslovne garancije
spadaju garancije kada sene zahteva ispunjavanje nekog prethodnog
uslova. Banka garant seobavezuje da e bez prethodnog dokazivanja
opravdanosti zahtevakorisnika na osnovu prvog poziva ispuniti svoju
obavezu. U praksi jeova vrsta garancije veoma esta. Prepoznaju se i
po tome to je u njimasadrana klauzula : na prvi poziv, ili neka
druga klauzula koja imaisto znaenje. Bezuslovna garancija ima
izvesne prednosti u odnosu nauslovnu, ali i odre ene nedostatke.
Osnovna manjkavost ove garancijeje da se lako moe zloupotrebiti.
Korisnik garancije moe naplatitigarantni iznos, a da prethodno nije
ispunio svoje obaveze iz osnovnogugovora. Me utim, banka moe odbiti
isplatu ako je zahtev za plaanjeneosnovan. 34 35. Bankarske
garancije prema zavisnosti od osnovnog posla: Samostalna garancija
Samostalna garancija, ili garancija sa naznakom: bez prigovora ili
drugom klauzulom koja ima isto znaanje, predstavlja oblik garancije
koji se najee koristi u praksi. Poto je samostalna garancija pravno
odvojena, kako od osnovnog ugovora, tako i od ugovora o izdavanju
garancije, banka moe prema korisniku garancije da istie samo
prigovore iz garancije, a ne i iz osnovnog posla. Akcesorna
bankarska garancija Akcesorna bankarska garancija je takav oblik
linog obezbe enja kod koga banka moe prema korisniku isticati sve
prigovore. Ova garancija retko se koristi u poslovima me unarodne
trgovine.Bankarske garancije prema broju banaka u garancijskom
poslu: Supergarancija U sluaju kada korisnik garancije nema
poverenja u banku garanta, bilo zato to mu je nepoznata ili mu
njeno poslovanje ne prua sigurnost, on moe zahtevati garanciju od
neke poznatije i sigurnije banke. Supergarancija predstavlja
garanciju na garanciju i kod nje se stvara poseban odnos izme u dve
banke, s jedne strane, i izme u banke super-garanta i korisnika
garancije, sa druge. Supergarancija se moe izdavati na dva naina.
Prema prvom nainu na samoj prvobitno izdatoj garanciji banke
nalogodavca banka super-garant posebnom izjavom preuzima obavezu da
e je, ukoliko banka izdavalac garancije ne izvri preuzetu obavezu
po garanciji, sama ispuniti. Prema drugom nainu banka super garant
na posebnom tekstu daje izjavu, zadravajui sadrinu tekstova
garancije banke nalogodavca. Kontragarancija Konfirmirane ili potvr
ene garancije su garancije koje daje banka u zemlji korisnika, i to
na osnovu kontragarancije dunikove banke. Garancija koju daje banka
u zemlji poverioca potpuno je identina kontragarnciji strane banke.
Ona nema pravo da menja ili dopunjava tekst garancije koju izdaje
korisniku u odnosu na tekst koji je dala banka kontragaranta. Osim
navedenih klasifikacija, bankarske garancije mogu da se dele i
prema drugim kriterijumima. Bankarske garancije mogu biti:
pokrivene i nepokrivene u zavisnosti od toga da li je poloeno
pokrie ili ne. Mogu se deliti na posredne i neposredne,
individualne i konzorcijalne, opte i posebne, nostro i loro i sl. U
bankarskoj praksi, a ponegde i u pravnoj doktrini, garancije se
dele na inidbene i platene. Ova podela je neprecizna, jer je svaka
garancija po svom karakteru i pravnim dejstvima inidbena, a i svaka
obaveza banke je izraena u novcu, pa i obaveza koja nastaje
izdavanjem garancije. Bankarske garancije u poslovima me unarodnog
platnog prometa javljaju se naroito u onim sluajevima kada
instrumenti plaanja kao to su: dokumentarni akreditiv, inkaso, ek,
menica i dr. Po svojoj prirodi i nameni nisu podobni da prue ono
obezbe enje koje se trai za posebne situacije.35 36. 4.7. Kreditno
Pismo Kreditno pismo se najee koristi za vreme putovanja u
inostranstvo, i tobilo da su to putovanja u poslovne ili turistike
svrhe, a sve s ciljem da se na takvimputovanjima izbegnu nepotrebni
rizici, kao o su nestanak ili kra a novca.Kreditno pismo
predstavlja pismeni nalog banke upuen drugoj banci da uodre enom
vremenskom periodu i iznosu isplati korisniku kreditno pismo. U
odnosuna doznake kreditno pismo ima prednosti, pre svega u tome to
je kod doznakepotrebno unapred znati tanu adresu korisnika. Tako e
bilo bi potrebno da neko izzemlje isplate nare uje ili da korisnik
iz inostranstva dostavlja svojoj domaoj bancipismene ili
telegrafske naloge za isplate, to iziskuje trokove i gubitak
vremena. Uodnosu na akreditiv, kreditno pismo prua pogodnosti time
to ga sam korisnik linonosi i to kreditno pismo moe da se koristi i
kod nekoliko banaka na nekolikorazliitih mesta, i to ne samo u
jednoj dravi ve i u vie drava.4.7.1. Vrste Kreditnih PisamaPosebno
kreditno pismoPosebno kreditno pismo izdaje banka i ono se moe
koristiti samo u jednojinostranoj banci. Banka izdavalac ove vrste
kreditnog pisma u obavezi je da utrenutku njegovog izdavanja, dakle
u isto vreme, odvojenim avizama, obavestiinostranu banku, dajui joj
najvanije podatke kao to su: ime korisnika, iznos, datumi broj
kreditnog pisma.Cirkularno kreditno pismoCirkularno kreditno pismo
je takvo pismo koje banka po nalogu svognalogodavca izdaje za vei
broj inostranih banaka u jednoj zemlji ili u
nekolikozemalja.Korespondenti kojima korisnik cirkularnog pisma moe
da se obrati mogubiti navedeni u samom slogu cirkularnog kreditnog
pisma, odnosno u posebnomspisku, ili u zasebnom pismu koje sa sobom
nosi korisnik cirkularnog pisma. Kod kreditnih pisama postoje etiri
elementa: nalogodavac, banka-izdavalackreditnog pisma, banka ili
banke isplatioci kreditnog pisma, i korisnik koji moe bitisamo
fiziko lice.Nalog za isplatu kreditnog pisma mora biti bezuslovan.
Naznaeni iznos ukreditnom pismu moe se isplaivati korisniku u
manjim ili veim iznosima, me utimvano je da se svaka isplata od
strane banke evidentira na pole ini kreditnog pisma.Od primaoca
naplaenog iznosa iz kreditnog pisma zahteva se priznanica. Banka
kojavri isplatu mora da proveri identitet korisnika kreditnog
pisma, kako ne bi isplatilaneovlaenom licu. 36 37. 4.8. Kreditna
Karta Kreditna karta se koristi kao instrument plaanja u zemlji i
inostranstvu zaplaanje raznih usluga, kupovinu proizvoda i za
podizanje gotovog novca. Postoje dva tipa kreditnih karata:
specijalizovane i univerzalne.Specijalizovane kreditne kartice
izdaju odre ene organizacije (American Express,Dinners club i sl.).
Postoje i takve kreditne karte koje se koriste prilikom plaanjaekom
za kupovinu raznih proizvoda i plaanje usluga.U korienju kreditne
karte pojavljuju se tri subjekta: Vlasnik kreditne karte,
isporuilac proizvoda, ili izvrilac usluge koji je spreman da primi
kreditnu kartu, banka izdavalac kreditne karte.Kreditna karta prua
pogodnosti svim navedenim subjektima. Upotrebakreditne karte prua
vlasniku mogunost da vri raznovrsna plaanja u zemlji iinostranstvu,
a da pri tom ne mora da strahuje da e izgubiti novac, ili da e se
suoitis raznim procedurama plaanja i transferom novca, koje postoji
naroito kada seplaa u inostranstvu. Posedovanje kreditne karte daje
mogunost njenom vlasniku dane mora sa sobom da nosi ekovnu knjiicu,
ili da se izlae riziku da mu banka neisplati ek. 37
