Elektonski Platni Promet 2

Sadržaj

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

2. Elektronski platni promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

2.1 Opšte odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

3. Tehnološki elementi elektronskog platnog prometa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

3.1 Elektronska razmena podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

3.2 Tehnički elementi elektronskog platnog prometa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

3.3 Telekomunikaciona struktura PlatNet mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

3.4 Komunikacija između nosilaca platnog prometa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

3.5 Obavljanje platnog prometa elektronskim putem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

3.6 Kontrola platnog prometa nosilaca platnog prometa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

3.7 Zaštita elektronskog platnog prometa . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

4. Elektronsko poslovanje banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

5. Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

6. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

Elektronski platni promet Informacioni sistem u bankarstvu

1. Uvod

Razvoj e-bankarstva vezan je za sve širu primenu kompjuterske i telekomunikacione

tehnologije u procesu obrade i prenosa podataka i informacije. Ove tehnologije sobom nose

krupne i evolutivne tehnološke promene u funkcionisanju banaka i drugih finansijskih

institucija. Pokrenuti procesi dovode do uvođenja novih postupaka i tehnologija, koje sobom

nose nove izazove i mogućnosti.

Tehničko-finansijske inovacije, sa svoje strane, vode intenziviranju globalne utakmice u

svim segmentima. Dolazi, ne samo do reinženjeringa poslovnih procesa u bankama, već i do

reinženjeringa u poslovnim procesima i odnosima između komitenata i trećih lica međusobno.

Klasično bankarsko poslovanje i lični susreti sa komitentima sve se više zamenjuju

automatizovanom proizvodnjom i isporukom usluga. Troškovi velikih transakcija se

smanjuju, a bankarske i finansijske usluge depersonalizuju.

Usled ubrzanog širenja elektronskih bankarskih sistema dolazi do velikih preokreta u

suštini samog e-bankarstva, koje sve više postaje sinonim modernog bankarstva.

Tradicionalno shvatanje podrazumevalo je upotrebu informacionih i telekomunikacionih

sistema u obavljanju rutinskih bankarskih poslova, pri čemu nije pružana velika pomoć top-

menadžmentu. Danas bankarsko poslovanje u potpunosti počiva na tehničko-tehnološkim

resursima, a ITC postaje vodič za strategiju i reinženjering.

2


2. Elektronski platni promet

Učesnik može izdavati naloge za plaćanje i računarskom komunikacijom sa sadržajem

propisanim Odlukom o načinu obavljanja platnog prometa elektronskim putem.

Elektronski platni promet je plaćanje i razmena podataka između subjekata, koja se vrše

elektronskim: formiranjem, slanjem, prijemom i čuvanjem podataka, kroz informacine

sisteme subjekta platog prometa.

Elektronski platni promet obavlja se razmenom elektronskih poruka kroz informacione

sisteme učesnika u transakciji plaćanja.

Elektronski prenos novčanih sredstava između klijenata u platnom prometu smatra se

elektronskom platnom transakcijom.1

2.1 Opšte odredbe

Propisani su tehnološki i tehnički elementi za obavljanje elektronskog platnog prometa

između nosilaca i učesnika, način njihovog rada, primena standarda u oblasti komunikacija i

zaštite elektronskog platnog prometa, kao i zaštita računske mreže.

Uveden je određen broj izraza – naziva koji su definisani za proces obavljanja eletronskog

platnog prometa. U daljem tekstu daćemo njihova značenja.

elektronska poruka smatra se informacijom koja je elektronski generisana,

potpisana digitalnim potpisom, poslata, proverena, primljena i sačuvana na

elektronskom medijumu;

elektronski finansijki dokumenat je elektronska poruka koja je instrument za

plaćanje, odnosno drugi finansijski dokumenat u sistemu plaćanja;

elektronski nalog za plaćanje je elektronski finansijski dokumenat koji

nalogodavac ispostavlja nosiocu radi stavljanja primaocu na raspolaganju

određenog iznosa srestava.

1 Dr S. Komazec, dr. A. Živković, dr. Ž. Ristić: „Poslovna politika banke“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.

3


elektronska platna transakcija smatra se okončanom kada krajnji subjekt primi

elektronsku poruku;

validnom elektronskom porukom smatra se svaka elektronska poruka propisnog

formata koja je overena elektronskim potpisom;

subjekat elektronskog platnog prometa je učesnik, nosilac i nosilac – davalac

usluga, odnosno njihova ovlašćena lica;

davalac usluga je nosilac koji vrši usluge obavljanja elektronskog platnog

prometa;

PlatNet mreža je jedinstvena računarska mreža za povezivanja nosilaca i učesnika

koji vode račune kod NBS radi elektronske razmene podataka;

digitalni certifikat je elektronski zapis kojim se javni ključ povezuje sa

identitetom potpisnika;2

certifikacija je postupak proizvodnje i izdavanja digitalnog certifikata;

PKKS ( PlatNet kripto – komunikacioni server ) je mrežni server za komunikacije

i zaštittu u bazičnom i transportnom segmentu PlatNet mreže;

PKG ( PlatNet kripto – gateway ) je čeoni mrežni server za komukaciju i zaštitu u

pristupnom segmentu PlatNet mreže;

PTP ( PlatNet transportni protokol ) je namenski komunikacioni protokol za

internu vezu između PKG-a i PKKS servera u PlatNet mreži;

digitalni potpis je elektronski potpis koji se sastoji od transformisane poruke;

identifikaciona kartica subjekta u elektronskom platnom prometu je pametna

kartica na kojoj se nalazi tajni ključ za kreiranje digitalnog potpisa i digitalni

sertifikat kojim se garantuje identitet potpisnika;


4


potpisnik je lice koje poseduje ovu karticu za kreiranje digitalnog potpisa u ime

pravnog lica koje zaštitu.3


5


3. Tehnološki elementi elektronskog platnog prometa

3.1 Elektronska razmena podataka

Nosioci platnog prometa su povezani u jedinstveni informacioni sistem korišćenjem

informatičkih standarda za povezivanje. U njemu su PlatNet mrežom objedinjeni

informacioni sistemi NBS, banaka i DFO-a, preduzeća PTT saobraćaja i drugi sistemi.

U elektronskom platnom prometu elektronske poruke i postupcima kojima se te poruke

prenose i obrađuju su standardizovani. S obzirom da se odluke o standardima donose u

jednom dužem periodu vremena njima je posvećena velika pažnja. Na kraju je, preovladalo

opredeljenje da se koristi format poruka iz sistema SWIFT s tim što se promet poruka odvija

unutar privatne mreže za platni promet.

Interesantno je napomenuti da pošto je SWIFT sistem baziran na latinici i njegovim

porukama nije dozvoljeno korišćenje ćirilice. Zbog toga je propisana tabela konverzacije

ćirilice u latinicu i obrnuto za velika i mala slova. Npr, Њ se prikazije kao NJ a Ж kao ZZ, Ћ

kao CC, Ч kao CH, Џ kao DZ, Ш kao SS i td.

Funkcionalna struktura elektronskog platnog prometa sastoji se od: prijemnog, obradnog i

obračunskog mesta banke, prijemnog i obradnog mesta NBS.

Prijemno mesto – lokacija na kojoj se iniciraju elektronska plaćanja.

Obradno mesto – vrši se tehnološko-tehnički proces obrade naloga učesnika koji

pripadaju tom obradnom mestu. Kod nosioca može postojati više obradnih mesta. Ova obrada

mesta su tehnološki horizontalno povezana, između njih se vrši direktna elektronska razmena

podataka i uspostavlja obračunski odnos poslatih i primljenih naloga. Obradno mesto, koje je

elektronski direktno povezano sa obračunskim mestima nosioca, obarčunskom mestu

dostavlja naloge kojim se vrši plaćanje klijentima drugih nosioca.

Obračunsko mesto – primljene naloge dostavlja na obračun Centru za kliring i obračun.

Podatke o obračunatim, odnosno neobračunatim nalozima koje dobije od Centra za kliring i

obračun dostavlja obradnom mestu.

11


3.2 Tehički elementi elektronskog platnog prometa

Elektronski platni promet sastoji se od dva tehnička segmenta internog i eksternog.

Interni segment služi za elektronsku razmenu podataka između nosilaca i NBS – Centra

za kliring i obračun. Komunikacioni sistem realizuje se preko komunikacionih resursa PlatNet

mreže.

Eksterni segment služi za elektronsku razmenu podataka izmežu nosilaca i učesnika, a

njegove karakteristike utvrđuje svaki nosilac pojedinačno.

Elektronska razmena podataka u internom segmentu elektronskog platnog prometa Srbije

obavlja se preko jedinstvene računske mreže za povezivanje nosilaca i PlatNet mreže. PlatNet

mreža se u eksternom segmentu elektronskog platnog prometa koristi se za povezivanje

učesnika, koji prema Zakonu o platnom prometu, vode račune kod NBS, kao i za obavljanje

poslova davaoca usluga.Računarske mreže ostalih nosilaca koriste se za elektronsku zamenu

podataka u eksternom segmentu elektronskog platnog prometa, odnosno za vezu sa

učesnicima koji kod njih imaju račune. Računarske mreže nosilaca koriste se za obavljanje

elektronskog platnog prometa u eksternom segmentu za račun nosilaca i učesnika koji nisu

osposobljeni za elektronsku razmenu podataka.

Tehničke elemente elekronskog platnog prometa čine :

obradni i pristupni računsi sistemi kod nosilaca i učesnika;

računska mreža za međusobno povezivanje nosilaca;

aplikativni programski sistem za izvršenje funkcija elektronskog platnog prometa

sistemi za zaštitu, nadzor i upravljanje mrežom.

PlatNet mrežom elektronski se razmenjuju podaci između :

nosilaca platnog prometa i Centra za kliring i obračun;

organizacionih delova NBS za obračun i plaćanje;

učesnika koji vode račune kod NBA i obradnih centra NBS i

učesnika i nosilaca kad se mreža koristi za poslove davalaca usluga.

PlatNet mreža obezbeđuje :

dostupnost svim nosiocima i učesnicima;

primenu otvorenih standarda koji se odnose na računsku i komunikacionu opremu

i protokole;

verifikovane sisteme za zaštitu podataka;

raspoloživost i pouzdanost mrežnih servisa i

visoke komunikacione performanse.

12


Osnovni protokol u mreži je Frame Relay, FR, Protokol FR, prosleđivanje ramova, je

tehnologija za prenos podataka komutacijom paketa uz očuvan redosled poslatih paketa što se

postiže uspostavljanjem virtuelne veze između polazne i odredišne tačke. Razvijen je kao

zamena za X.25 protokol sa namenom da omogući veće brzine prenosa podataka i da iskoristi

pogodnosti digitalnih sistema prenosa sa malim stepenom greške. Protokol je standardizovan

kroz dva, neznatno različita, standarda, ali svi proizvođači opreme podržavaju oba standarda.

Ono što se mora imati na umu je da i korisnici ovog servisa i davaoci usluga moraju

pažljivo planirati svoje potrebe i voditi računa o količini saobraćaja kroz mrežu.

3.3 Telekomunikaciona struktura PlatNet mreže

Informaciona mreža za finansijski sistem NBS, mreža PlatNet, je projektovana kao WAN

mreža na bazi TCP/IP protokola, sa namenskim aplikacijam. Ona predstavlja nezavistan

entitet u vidu opšteg bezbednog transportnog medijuma. Bazični segment mreže čini „ kičma

mreže ” koja povezuje čvorne tačke sa centrom za kliring i obračun u Beogradu.

U funkcionalnom smislu PlatNet mreža sastoji se iz 3 segmenta:

Bazični segmentračunarske mreže čini jezgro koja povezuje čvorne tačke;

Interni segment predstavlja jezgro zajedno sa obradnim i prijemnim mestima

NBS-a, koji su na njega povezani po reginalnom principu.

U ovaj segment spadaju i bankovni sistemi, kao i NBS i ostale državne institucije;

Eksterni segment mreže čine delovi mreže za povezivanje učesnika u platnom

prometu – pravnih lica koja su na mrežu PlatNet povezani preko servisa

elektronskog plaćanja.

U internom segmentu PlatNet mreže nalaze se mrežni čvorovi koji se klasifikuju u 4 nivoa

i to:

Centar za kliring i obračun je centralni čvor mreže u sistemskom i aplikativnom

smislu, smešten u NBS-u;

regionalni obradni centri NBS-a, tj. koncentracije saobraćaja po pojedinim

regionima, koji sa Centrom za kliring i obračun čine jezgro PlatNet mreže;

transportni čvorovi su oni preko kojih se poruke prenose od krajnjih tačaka mreže

do čvorova u jezgru mreže;

krajnje tačke mreže su sedišta banka i drugih finansijskih organizacija ( DFO ),

koje razmenjuju podatke sa NBA-om ili PlatNet mrežu koriste u druge svrhe.

13


Celokupna elektronska zamena podataka u PlatNet mreži odvija se posredstvom

specijalizovanih mrežnih servera PKKS ( PlatNet Kripto – Komunikacini Server ) i PKG

( PlatNet Kripto Gateway ) koji predstavljaju interfejsne uređaje preko kojih obradni računari

koriste mrežne servise.

Mrežni serveri realizovani su na standardnim PC računarski platformama i imaju dvojaku

ulogu kao :

komunikacioni serveri koji, u skladu sa jedinstvenim standardima, ostvaruju

namenske protokole između mrežnih čvorova;

kriptografski serveri, koji funkcije kriptografske zaštite podataka koje se kroz

mrežu zamenjuju, realizuju korišćenjem softverskih i hardverskih elemenata

zaštite.

Komunikacioni sistem platnog prometa, realizuju se preko komunikacionih resursa

PlatNet mreže a karakteristike komunikacionog sistema eksternog segmenta utvrđuje svaki

nosilac platnog prometa pojedinačno.

3.4 Komunikacije između nosilaca platnog prometa

Nosioci koji poseduju digitalni sertifikat i koji predstavljuju krajnje tačke PlatNet mreže

priključuju se na jedinstvenu mrežu.

Za povezivanje nosilaca koriste se PKG serveri, koji predstavljaju tačku preko koje se

obavlja celokupni saobraćaj i elektronska razmena svih podataka između nosioca i PlatNet

mreže.

Svaki nosilac, po pravilu, ima jedan priključak.

Komunikacija između nosioca i učesnika u nadležnosti je nosioca i obavlja se preko

njegove računarske mreže ili mreže nosioca davaoca usluga. Komunikaciona mreža nosioca

platnog prometa, njegov intranet, preko komunikacionih uređaja povezuje se sa računarom u

NBS-u.

3.5 Obavljanje platnog prometa elektronskim putem

14


Način obavljanja platnog prometa elektronskim putem između učesnika u platnom

prometu i nosilaca platnog prometa propisan je i u postupku realizacije vrši se: provera

autentičnosti podnosilaca elektronskog naloga za plaćanje i provera autentičnosti tog naloga,

odgovornost za ispravnost i tačnost prenosa tog naloga, kao i zaštita elektronskog platnog

prometa.

Elektronski platni promet obavlja se plaćanjem i razmenom podataka između subjekata

koji su izvršeni elektronskim generisanjem, slanjem, primanjem i čuvanjem elektronskih

poruka kroz informacione sisteme tih subjekata.

Elektronskom porukom smatra se informacija koja je elektronski generisana, potpisana

digitalnim potpisom, poslata, proverena, primljena i sačuvana elektronski. Elektronska poruka

je elektronski nalog za plaćanje ili drugi finansijski dokument. Subjekti u elektronskom

platnom prometu su:

Učesnici koji ispostavljaju elektronski nalog za plaćanje;

Nosioci platnog prometa koji vode računa o učesnicima u platnom prometu;

Nosioci platnog prometa – davaoci usluga.

Subjekt u elektronskom platnom prometu učestvuje ako ima digitalni certifikat na

identifikacionoj kartici koju generiše NBS.

Nosioci platnog prometa za obavljanje elektronskog platnog prometa moraju da:

Raspolažu računarskom tehnikom;

Raspolažu računarsko – komunikacionom opremom;

Poseduje mehanizme za zaštitu podataka.

Subjekat u elektronskom platnom prometu učestvuje ako ima digitalni certifikat na

identifikacionoj kartici koju generiše NBS.

Nosilac platnog prometa koji je davalac usluga u elektronskom platnom prometu dužan je

da u svojim organizacionim delovima na teritoriji korisnika usluga poseduje registracionu

bazu podataka svih subjekata za koje pruža usluge u elektronskom platnom prometu, sa

registrom digitalnih sertifikata izdatih lica ovlašćenim za raspolaganje sredstvima sa računa

korisnika i tehnologiju za primenu digitalnih potpisa subjekata kojima pruža usluge.

15


Nosilac platnog prometa u elektronskom platnom prometu obavlja sa učesnicima, čije

račune vodi i sa NBS a obavlja i poslove registracije za te učesnike, odnosno prima zahteve za

izdavanje digitalnih certifikata i izdaje te potvrde na Platid kartici.

Ispravnost elektronske poruke proveravaju pošiljalac, primalac i nosilac platnog prometa

– davalac usluga.

Elektronska poruka koja se razmenjuje između subjekata mora biti potpisana digitalnim

potpisom na osnovu tajnog ključa koji se nalazi na Platid kartici.

Elekronska transakcija smatra se okončanom kad krajnji subjekt primi elektronsku

poruku.

Validnom elektronskom porukom smatra se svaka elektronska poruka propisanog formata

i propisane zaštite, za koju se tvrdi da sadrži tačne podatke i da je njen pošiljac registrovani

subjekat u elektronskom platnom promet-u, odnosno ovlašćeno lice tog subjekta.

3.6 Kontrola platnog prometa nosilaca platnog prometa

Pod kontrolom, koju vrši NBS, podrazumeva se kontrola primene propisa kojima se

uređuje platni promet u zemlji, i to : 4

Ispunjavanje uslova za dobijanje ovlašćenja za obavljanje platnog prometa;

Pravilnost otvaranja, vođenja i ukidanja računa za obavljanje platnog prometa

učesnika u platnom prometu;

Pravilnost vođenja računa iz Plana računa za obavljanje platnog prometa kod

nosilaca platnog prometa i evidentiranje plaćanja preko tih računa;

Ispravnost ispostavljanja, korišćenja i popunjavanja naloga za plaćanje;

Prijem i izvršenje naloga za plaćanje koji su izdali učesnici u platnom prometu;

Kontrola obračuna i prenosa novčanih sredstava s jednog računa na drugi, kao i

kontrola uplate na račun, naplate i isplate sa računa i dr.

Poslove kontrole NBS obavlja uvid u poslovne knjige, izveštaje, evidencije platnog

prometa, naloge za plaćanje i drugu dokumentaciju propisanu Zakonom o platnom prometu

kod nosilaca platnog prometa.

4 Momčilo Marković i Radmilo Simić - „ Informacioni sistemi banke ” Blace, 2004. god

16


3.7 Zaštita elektronskog platnog prometa

Zaštita elektronskog platnog prometa primenom tehnologije javnih i tajnih ključeva i

tehnologije digitalnih certifikata realizuje se preko:

Centra za certifikaciju i zaštitu, koji tehnički proizvodi digitalne certifikate i

utvrđuje način njihove upotrebe;

Registracionih centara kod nosilaca, koji primaju zahteve i izdaju digitalne

certifikate;

Mreže za razmenu podataka između Centra za sertifikaciju i zaštitu i registracionih

centara nosilaca, kojom se šalju zahtevi za izdavanje digitalnih certifikata i

razmenjuju ostali podaci u postupku certifikacije;

Softverskih aplikacija zaštite, čije se funkcionisanje zasniva na digitalnim

certifikatima;

Operativnih postupaka, koji regulišu rad Centra za certifikciju i zaštitu i

registracionih centara.

Izdati digitalni sertifikati arhiviraju se na medijama koji obezbeđuju tajnost zapisa i zaštitu

podatka najmanje deset godina.

Predviđeno je da se digitalni sertifikati izdaju na pametnoj kartici na kojo se nalazi i tajni

ključ subjekta. Kartica je dobila ime PlatID kartica. Javni ključ NBS-a se razmenjuje sa

javnim ključem banke i odgovarajući parovi ključeva se koriste za kriptovanje.5

Ukoliko banka pruža uslugu svojim klijentima preko telekomunikacionih kanala onda

banka obezbeđuje svoje klijetne karticama uz sertifikaciju sertifikacionog tela u NBS.

Učesnici u platnom prometu dužni su da elektronsku poruku čuvaju najmanje 5 godina

nakon isteka godine u kojoj je izvršena elektronska platna transakcija kao i podatke i sredstva

za verifikaciju autentičnosti te poruke.


17


4. Elektronsko poslovanje banaka

Pod uticajem tehnološke revolucije dolazi do grubog razdvajanja elektronskog poslovanja

banaka na:

1. elektronski vođene međubankarske poslove

2. elektronski vođeno poslovanje sa komitentima i za njihov račun.

Zbog specifičnosti zahteva različitih kategorija korisnika dolazi do daljeg diferenciranja

proizvoda druge pomenute kategorije e-bankarstva na sledeća dva segmenta:

1. e-bankarstvo na malo (retail banking)

2. korporativno e-bankarstvo (corporate banking).

Najznačajnije promene koje su do sada ostvarene u domenu elektronskog bankarstva

odnose se pretežno na domen rutinskih transakcija u bankama, i to pre svega u platnom

prometu. Sistemi za elektronski prenos sredstava predstavljaju prve manifestacije uvođenja

tehnoloških inovacija na bazi primene informacione i komunikacione tehnologije tako da za

ranu fazu e-bankarstvo praktično znači uvođenje informacione i komunikacione tehnologije u

sisteme plaćanja.6

Kao osnovne komponente sistema za elektronski prenos sredstava pojavljuju se

automatizovane klirinške kuće i elementi tzv. daljinskog bankarstva. U ovu kategoriju

distribucionih sistema spadaju ATM sistemi, kućno bankarstvo i POS sistemi. Njihov razvoj

je tesno povezan sa pojavom i razvojem različitih varijanti plastičnih kartica i elektronskim

novcem,

Kada se ocenjuje stanje e-bankarstva u Srbiji značajno je upoređivanje sa situacijom u

ovoj oblasti u razvijenim zemljama, sa jedne strane, i sa stanjem u drugim oblastima zemlje,

sa druge strane. U razvijenim zemljama procenat učešća e-bankarstva u platnom prometu je

veoma visok, ( npr. u Francuskoj 70 i 80%), a u Srbiji je znatno niži (u celini oko 1/3 ili

manje kada su u pitanju fizička lica).


18


5. Zaključak

U vremenu u kom živimo, brzina i pouzdanost protoka podataka kao i njihova uloga u

usavršavanju života čini da ljudi sve više i više budu okrenuti trgovini koja im neće oduzimati

previše vremena kao i trgovini koja će im na najbolji moguci način omogućiti da se snadju

sve većoj i većoj ponudi koja stoji ispred njih.

Elektronska trgovina danas predstavlja najbolji i najsavršeniji način za kupovinu i prodaju

proizvoda kao i najbrži nacin za zadovoljavanje potreba ljudi.

Redovi u bankama i čekanje ispred kasa u radnjama se privodi kraju jer trgovina

električnim putem sve više uzima maha.

19


Literatura

Momčilo Marković i Radmilo Simić - „ Informacioni sistemi banke ” Blace, 2004.

god.

Dr S. Komazec, Platni promet u monetarno-finansijskom, kontrolnom i

informacionom sistemu, studija. Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1995.

Dr P. Trifunović, Banke, organizacija i poslovanje, Službeni list, Beograd

Dr S. Komazec, dr. A. Živković, dr. Ž. Ristić: „Poslovna politika banke“, Ekonomski

fakultet, Beograd, 2000.

Grupa autora: „Nova organizacija i tehnologija obavljanja platnog prometa“ Institut za

ekonomiju i finansije“, 2002.

Dr Aleksandar Živković, dr Rade Stankić, dr Borko Krstić, Bankarsko poslovanje i

platni promet, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.

20

Documents

Elektonski Platni Promet 2