NervnisistemOsnovna funkcija: integracija aktivnosti izspoljanjei unutranjesredine. unutranje sredine

bioloke uloge: obrada informacija iz ulnih organa (uskladitenje,integracija i selekcija) d donoenje odgovora na promene j d spoljanje i unutranje sredine koji se upuuje efektorima

Osnovniintegracionisistem:ulniorgan nervnisistem efektorniorgan

Nervnisistem osnovnipodaciLjudskimozak: Teina 1,4kg Masa 3%ukupnezapreminetela Potronja O 0% ukupne potronje PotronjaO 20%ukupnepotronje Potronjaenergije(glukoza) 20%ukupnepotronje Protok krvi 20% minutnog Protokkrvi 20%minutnog volumenaumirovanju NSpovezujesvedelovetela

OrganizacijanervnogsistemaCentralninervnisistem mozak mozak kimenamodina

Periferninervnisistem Periferni nervni sistem nervnavlaknakojapovezuju centralninervnisistemsaperiferno postavljenimreceptorimai efektorima cerebrospinalni sistem b i l i it (glaveniispinalninervi) autonomnisistem autonomni sistem

Neuroniineurologija neuron osnovna gradivna i funkcionalna jedinica nervnog sistemadendriti jedro soma akson mijelinski omota

vanove elije Ranvijerovi vorovi telodendriti

Neuroniineurologija tipovi neurona: unipolarni jedan akson bipolarni dva aksona multipolarni vie aksona anaksoni nemaju akson

Neuroniineurologija sinapsa spoj dva neurona: 1. presinaptiki neuron 2. sinaptiki prostor 3. postsinaptiki neuron. oto a p oa motorna ploa: sinapsa neurona i miine elije Nervni impuls se prenosi poredno ACh preko sinaptike pukotine

Neuroniineurologijaacetilholin i acetilholin esteraza Acetilholin(ACh)jeneurotransmiterperifernogi Acetilholin (ACh) je neurotransmiter perifernog i centralnog nervnogsistema kojiimaekscitatorni efekat.Nanekimperifernimparasimpatikimnervnim efekat. Na nekim perifernim parasimpatikim nervnim zavrecimamoeimatiiinhibitornodejstvo. Acetilcholinesteraza(AChE)jeenzimkojirazgrauje acetilholinipretvarauholiniacetatnugrupu.Kao recepror,nalazisenapostsinaptikomneuronu. l i ti tik

Ontogenijanervnogsistema

ganglija(8)

NSnastajeodnotohorde Odnervnecevinastajuneuroblasti prekursorineurona. prednjideon.ceviformiramozak,azadnjikimenumodinu. k.modinaseudorzalnomdeludiferencirausenzitivne neurone,uventralnomumotorne. senzitivnineuroniobrazovaespinalneganglije interneuroni povezujusenzitivneimotorneneurone

Nervnisistem ontogenija od prednjeg dela nervne cevi razvija se mozakencephalon: prosencephalon d deuterencephalon h l mesencephalon rhombencephalon Razvojem olfaktornih bulbusa razvijaju se telencephalon (cerebrum) prednji mozak diencephalon meumozak mesencephalon srednji mozak metencephalon zadnji mo ak sa cerebell m om (mali mozak) adnji mozak cerebellum-om mo ak) myelencephalon zavrni mozak (produena modina)

Nervnisistem ontogenija

Nervnisistem ontogenija Tokom ontogenetskog razvia mozga prvo se formira tzv. modano stablo (truncus cerebri) koje se prua po centralnoj osovini. obuhvata: diencephalon, mesencephalon, metencephalon i myelencephalon - kao najstariji i najmanje varijabilni deo g j mozga kod kimenjaka dorzalni deo stabla diferncira se u senzitivne strukture ventralni u motorne strukture Svi glaveni nervi osim terminalnog (0. par) i olfaktornog (1. par) direktno su vezani za truncus cerebri

Nervnisistem ontogenija cerebrum prednji (veliki) mozak i cerebellum mali mozak su najvarijabilniji d l i encephalon-a k j ij bil iji delovi h l tela neurona u mozgu su organizovana u jezgra (nucleuse) i nalaze se na povrini kora (cortex) u kimenoj modini tela neurona nalaze se u centralnom delu, dok su nervna vlakna (aksoni) spolja rast mozga u odnosu na telo pokazuje pozitivnu alometriju

Nervnisistem ontogenija kod sisara nervne elije, kao visoko diferencirane nemaju sposobnost neurogeneze, tj dalje deobe ili zamene neurogeneze tj. neurocoel ine 4 modane komore ispunjene cerebrospinalnom tenou liquor

Mozak modane komoreI i II komora (lateralne)

III komora (mezencefalna)

IV komora

PeriferninervnisistemSpinalni nervi ( (nervi spinales) p ) parne strukture serijski rasporeene sa dorzalnim i ventralnim korenovima Kod sisara: dorzalni korenovi su senzitivni, ventralni motorni, kod niih kimenjaka: meoviti

PeriferninervnisistemSpinalni nervi ramus dorsalis dorzalna grana (leni miii i koa) ) ramus ventralis ventralna grana ( g (miii ekstramiteta, trbuni miii) ramus visceralis visceralna grana (lena aorta i komunikacija sa simpatrikim nervni sistemom)

PeriferninervnisistemSpinalni nervi ganglije: 1. spinalna ganglija 2. simpatrike ganglije u nivou ekstremiteta obrazuju se nervni pleksusi: 1. 2. 3. 4. plexus brachialis (prednji ekstremiteti) plexus lumbosacralis (zadnji ekstremiteti) plexus cervicalis (vratni region sisara) za vratne miie p e us coccyg s (pe s s sa a) a e a ce plexus coccygis (pelvis sisara) za miie karlice

PeriferninervnisistemSpinalni nervi

Odnosbrojanervnih Odnos broja nervnih vlakana uzavisnosti odnivoaorganizacije grupekicmenjaka ki j k 3:1 2:2

PeriferninervnisistemGlaveni (kranijalni) nervi redukcija dorzalnih i ventralnih korenova nema meovitih nerava klasifikacija na osnovu 7 vrsta vlakana: 1. posebni senzitivni nervi 2. somaziko-motorni nervi 3 do a 3. dorzalni nervi e

PeriferninervnisistemGlaveni (kranijalni) nervi0. par - nervus terminalis I par nervus olfactorius mirisni ivci II par nervus opticus vidni ivac III par - nervus oculomotorius ivac pokreta oka IV par nervus trochlearis trohlearni ivac V par nervus trigeminus trograni ivac VI par nervus abducens ivac odvodilac VII par nervus facialis ivac lica VIII par nervus statoacusticus tremno-puni ivac IX par nervus glossopharyngeusjezino-drelni nerv X par nervus vagus ivac lutalac XI par nervus accessorius pomoni ivac XII par nervus hypoglossus podjezini ivac

PeriferninervnisistemPosebni senzitivni nervi prenose impulse od fortoreceptora i akustikolateralnog sistema, gustatornih i olfaktornih receptora

n. terminalis (0) n. n olfactorius (I) n. opticus (II) n. statoacusticus (VIII) t t ti

PeriferninervnisistemSomatiko motorni nervimotorna vlakna koja polaze sa ventralne l t l strane modanog stabla

n. oculomotorius (III) n. t trochlearis (IV) hl i n. abducens (VI) n. hypoglossus (XII)

PeriferninervnisistemDorzalni nervi Inerviu parasimpatiki deo autonomnog sisteman. n trigeminus (V) n. facialis (VII) n. n glossopharyngeus (IX) n. vagus (X) n. accesorius (XI) i

PeriferninervnisistemAutonomni (vegetativni) nervni sistem Pripada visceralnoj komponenti nervnog sistema iroka inervaciona oblast (crevo, urogenitalni trakt, srce, krvne sudove, lezde, respiratorne organe) Kod amniota autonomni sistem je strukturno i funkcionalno podeljen na parasimpatiki i simpatiki Parasimpatiki sistem je za CNS vezan u glavenom i krstanom regionu Simpatiki sistem - u grudnom i slabinskom regionu

Autonomni sistem

CNS - kimena modinaMedulla spinalis u kanalu kimene modine okruena hrskaviavim ili kotanim prljenovima histoloki podeljena na sivu i belu masu siva masa lptir, okolo bela b l masa aksoni kolousta nisu mijelinizovani ne postoji podela na sivu i belu masu masu.

CNS - kimena modina afernetna vlakna polaze sa dorzalne strane KM eferentna sa ventralne ovim vlaknima, takoe, ostvarena je i veza unutar CNS: mozakKM)

CNS - kimena modinaBroj spinalnih nerava je j jako varijabilan j Kod oveka je 31 par

CNS - mozakMozak (encephalon) je podeljen na 5 regiona: telencephalon (cerebrum) prednji mozak diencephalon meumozak mesencephalon srednji mozak metencephalon zadnji mozak (mali mozak) myelencephalon zavrni mozak (produena modina) Koncentracija nervnog tkiva na prednjem delu tela kimenjaka. Zajedno sa koncentracijom ula (izraena j j j ( cefalizacija)

Mozak - ontogenetsko razviegenetika regulacija

Hox geni predstavlja grupu srodnih gena koja definie anterior-posteriornu osu i segmentaciju metazoa tokom njihovog ontogenetskog razvia. Oni su kljuni za taan broj i poloaj segmenata k i embrionalnih struktura ( l j kao bi l ih k (noge, antene, oi...).

Mozak - ontogenetsko razvie

mozak pokazuje konzervativnost u organizaciji, osim cerebeluma (odsustvo kod kolousta)

Mozak konzervativnost u osnovnoj organizaciji Modano stablo delovi zavrnog, zadnjeg i srednjeg mozga Cerebellum dorzalna diferencijacija zadnjeg mozga Cerebrum izrazita diferencijacija prednjeg mozga

Myelencephalon - zavrni mozak slian KM, proiren usled pomeranja j anteriorno (postojanje zadnjeg d j horoidnog pleksusa) vei deo produene modine i retikularne formacije

j jezgra glavenih nerava (V XII) l ih

Myelencephalon - zavrni mozak Zavrni mozak u najveoj meri ini produena modina medulla oblongata (myelencephalon u uem smislu) dorzalni glaveni nervi XII piramidalni traktovi veza sa kimenom modinom f formatio reticularis fil ti ti l i filogenetski stari i k t ki t i konzervativni d ti i deo mozga. Prima informacije iz svih ula, odrava organizam u budnom stanju i mnogih autonomnih funkcija j g j

Metencephalon - zadnji mozak Kratak segment mozga V par glavenih nerava Cerebellum diferencijacija dorzalnog dela nervne mase etvrta modana komora Varolijev most

Metencephalon - zadnji mozak u cerebelumu je siva masa na povrini graa sive mase:

1. Granularni sloj 2. Purkinjeovi neuroni 3. Molekulski sloj j graa bele mase: Nuclei cerebelli (cerebealna jezgra)

Metencephalon - zadnji mozak pons Varolii kod sisara i nekih ptica Ostvaruje vezu cerebeluma sa srednjim mozgom i meumozgom ine ga snopovi aksona koji polaze iz cerebeluma

Mesencephalon - srednji mozak Tectum i tegmentum - diferencijacija dorzalnog i ventrolateralnih delova nervne mase III modana komora - mezencefalina k d k f li komora III i IV par glavenih nerava

Mesencephalon - srednji mozak Tectum: optika funkcija (lobi optici) tik f k ij (l bi ti i) Kod sisara iza optikih lobusa nalazi se corpora quadrigemina Tegmentum: somatiko-motorne oblasti II i IV para kranijalnih nerava

relejni centri: 1. crveno telo (nucleus ruber) 2. substantia nigra

Diencephalon - meumozak epitalamus ( (dorzalno) ) talamus (lateralno) hipotalamus (ventralno)

Diencephalon - meumozak epitalamus ini krov tree modane komore

paraphysis prednja evaginacija krova tree modane komore pinealni kompleks:

1. 1 corpus pinealis prva evaginacija i li i ij 2. corpus parapinealis druga evaginacija (syn. epiphysis) kod nesisarskih grupa funkcionie kao fotoreceptorni organ = pinealno oko. Utie na razmnoavanje kod riba i tetrapoda kao i sezonski bioritam

Diencephalon - meumozak talamus zadebljali delovi diencefalona centralnog dela meumozga:

1. dorzalni talamus (relejni centri svih senzitivnih impulsa osim olfaktornih) 2. ventralni talamus ine putevi eferentnih nerava sa somatiko-motornom funkcijom Kod koljoriba ima vizuelnu funkciju

Diencephalon - meumozak hipotalamus ine ga pod i lateralni zidovi tre modane komore. U jezgima u centri za ragulaciju telesne temperature, krvnog pritiska, disanje, balansa vode, crevne aktivnosti, stepena budnosti, Neka jezgra neurosekretornu i fotoreceptornu ulogu. modani levak ima ulogu u formiranju hipofize u krv lui hormone: oksitocin (neurotransmiter) i antidiuretiki hormon.

Telencephalon- prednji mozak= Cerebrum Uklj j i Ukljuuje olfaktorne bulbuse (lobii olfaktorii) anteriorno Do njih vode olfaktorni traktusi

Telencephalon- prednji mozak Mono razvie hemisfera U hemisferama se nalaze 2 modane komore (ventriculi lateralis) I i II. Foramen Monroi mali otvor koji povezuje I i II cerebralnu komoru sa III u diencefalonu. diencefalonu Hemisfere su meusobno povezane spojnicama corpus calosum (uljevito telo) i fornix (je struktura Cp ( j ) (j oblika ssainjena od aksona) Plat sisara, siva masa (neopallium) razvija se iz zone izmeu paleopalliuma i archepalliuma Prvo pojavljivanje je kod gmizavaca, kasnije ptica i snano razvijanje kod sisara ( j j (dominantna tvorevina) )

Telencephalon- prednji mozak

Rinencefalon (olfaktorni deo) hemisfere zadnji deo d ji d prednjeg mozga

Telencephalon- prednji mozak u neopalijumu je razvijena kora (cortex cerebri), sa brazdama (sulcus) i vijugama (gyrus) (gyrus). Na njemu se diferenciraju: j j 1. 2. 3. 4. 4 5. lobus frontalis, l. occipitalis, l. parietalis, l. temporalis, l t li l. piriformes

Paleopallium - lobus piriformis (kod sisara sa dobrim ulom mirisa) d bi l ii ) Od archipalijuma ostaje hipokampus ili Amonov rog ( (cornus A Ammonis) i ) Hyppocampus je odgovoran za instiktivno i memorijsko ponaanje ivotinja Zajedno sa ivotinja. hipotalamusom ini limbiki sistem (emocionalno, (emocionalno motivaciono i seksualno ponaanje) U kori se razlikuju motorne, asoc ja o a uju o o e, asocijativne i e senzitivne zone

Veliina velikog mozga

IQ = 160 do 180