Nervni Sistem Predavanje

PREDMET / ZADACI METODE I TEHNIKE

Predmet – psihički život ljudi i životinja◦ psihički procesi◦ psihički osobine◦ njihove manifestacije u

ponašanju

Kako dobijamo podatke?o posmatranjem ponašanjao na osnovu neposrednog

iskustva Zadaci – teorijski i praktični Grane (discipline) psihologije

Šta su metode? Šta su tehnike?

Vrste metoda1. Objektivne – počivaju na posmatranju i

merrenju manifestovanog ponašanja2. Subjektivne – počivaju na posmatranju

neposrednog iskustva

Osnovne metode1. Metoda eksperimentalong istraživanja2. Metoda sistematskog

neeksperimentalong istraživanja3. Metoda samoposmatranja

Tehnike 1. Za prikupljanje podataka – upitnik,

intervju (ankete), skale procene, testovi

2. Za obradu podataka – statističke tehnike

Copyright © 2004 Pearson Education, Inc., publishing as Benjamin Cummings


Zašto izučavamo ljudski organizam?

Svaki psihički proces ima svoju materijalnu osnovu – ORGANSKU OSNOVU PSIHIČKOG ŽIVOTA PREDSTAVLJA ORGANIZAM U CELINI, ipak najznačajniji su:

Receptori – čulni organi Efektori – mišići i žlezde Nervni sistem


Ima tri glavne funkcije:

Regulacija rada pojedinih organa i usklađivanje rada organizma u celini

Uspostavljanje veze organizma sa spoljnim svetom

Obrada, povezivanje, reprodukcija primljenih utisaka


Centralni nervni sistem (CNS)◦ Mozak i kičmena moždina(mozak je glavni nosilac

psihičkog života, ima više posebnih delova od kojih je najvažniji moždana kora – korteks)

Periferni nervni sistem (PNS)◦ Nervi i ganglije


Osnovna gradivna jedinica nervnog sistema – NEURON, sastavljen iz nervne ćelije i nervnog vlakna•Oko 100 milijardi ćelija

Nervna ćelija ima mnogo kratkih nervnih vlakana – DENDRITA (ulaz) i 1 duži – AKSON (izlaz)sinapse / neurotransmiteri•Snopovi nervnih vlakana čine NERV


Podela mozga:1. Prednji mozak (kora, talamus, hipotalamus i limbički

sistem)2. Moždano deblo (srednji mozak, pons, retikularna formacija,

produžena moždina i mali mozakCerebrum – veliki mozak – naziv za prednji mozak,međumozak i srednji mozak

Šta štiti mozak? kosa, koža i lobanja opne: dura mater, arachnoidea, pia mater cerebrospinalna tečnost – ‘’tečni jastuk’’ na kome

pluta mozak



Produžena moždina – regulacija nevoljnih funkcija, krvni pritisak, centar nekih refleksnih reakcija

Retikularna formacija: mreža unutar moždanog stabla, buđenje i padanje u san, mišićni tonus...

Pons – povezuje polulopte cerebeluma, utiče na spavanje i san, pokretanje tela

Mali mozak – učestvuje u kontroli motornih funkcija Talamus - složena grupacija jedara koji imaju funkciju relejne stanice

koja je u kontaktu sa korom mozga. Prima gotovo sve senzorne informacije, koje sa periferije najpre pristižu u talamus, a zatim na specifične zone kore. Kortikalni neuroni povratno šalju aksone na talamus i kontrolišu protok senzornih informacija.

Hipotalamus - lociran ispod talamusa; uključen je u kontrolu osećaja gladi, žeđi, regulaciju temperature, reproduktivnog ponašanja. Hipotalamus kontroliše hipofizu, žlezdu koja kontroliše aktivnost praktično svih žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Limbički sistem – povezuje hipotalamus sa pojedinim delovima mozga i ima važnu ulogu pri manifestovanju emocija


Cerebralni korteks - analiza senzornih informacija i kontrola voljnih pokreta.

Somatosenzorna zona – temeni korteks; vidne zone – potiljačni korteks; auditivne zone – slepoočni korteks;

Glavne motorne oblasti: primarni motorni korteks, pomoćna motorna zona i premotorna oblast

LATERALIZACIJA

Asocijativne zone – funkcija?



Čula – preko njih stižu informacije o raznim vrstama fizičkih i hemijskih procesa u spoljnom svetu i u samom telu

Nervna vlakna koja ih prenose nazivaju se SENZORNA ili AFERENTNA vlakna

Na ove informacije organizam reaguje POKRETIMA i to VOLJNIM (počinju u motornoj zoni moždane kore) i REFLEKSNIM (iz kičmene moždine bez našeg znanja). Nervna vlakna koja prenose ove informacije su EFERENTNA ili MOTORNA vlakna.

* * * * *Kičmena moždina se proteže duž kičmenog stuba i sprovodi nervne impulse između mozga i periferije tela i reguliše jedan broj refleksa


► Čine ga nervi koji povezuju CNS sa ostatkom našeg tela

► PNS je sačinjen iz dva dela :

1. somatski nervni sistem (sva aferentna i eferentna vlakna) i

2. autonomni nervni sistem (simpatikus i parasimpatikus – deluju antagonistički)

Autonomni nervni sistem kontroliše aktivnost unutrašnjih organa, glatkih mišića, srčanog mišića, prenosi poruke između CNS i žlezda.


Simpatikus: ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak, sužava krvne sudove, povećava oslobađanje šećera u krv, povećava oslobađanje adrenalina u krv, proširuje disajne puteve, inhibira varenje, relaksira mokraćnu bešiku, inhibira salivaciju i suženje, proširuje zenice.

Parasimpatikus: usporava rad srca, smanjuje krvni pritisak, proširuje krvne sudove, smanjuje razgradnju šećera, stimuliše pankrease i potencira varenje, kontrahuje mokraćnu bešiku, pojačava seksualno uzbuđenje.

Simpatički i parasimpatički sistemi su prostorno razdvojeni

Simpatikus priprema organizam za borbu: “fight or flight”

Parasimpatikus aktivan u mirnom stanju.


Organi kojima se ostvaruju pokreti / promene / efekti zovu seEFEKTORI – 2 glavne vrste mišići i žlezde

Žlezde su organi koji luče određene hemijske sastojke1. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem / endokrine2. Žlezde sa spoljašnjim lučenjem

Hipofiza / pituitarna žlezda – izlučuju više hormona koji pojačavaju / slabe radostalih žlezda (folikulostimulirajući hormon, luteinizirajući hormon, tireotropin,tireoidna žlezda, adrenokortikotropni hormon, hormon rasta, prolaktin) Nadbubrežne / adrenalne žlezde – u blizini bubrega, jezgro luči adrenalin važanu procesu doživljavanja emocija, kora luči kortine važne za normalan radorganizma i seksualni razvoj Pankreas – reguliše nivo šećera u krvi, luči insulin Štitna / tiroidna žlezda – metabolizam, aktivnost i rast organizma, luči tiroksin Polne žlezde / gonade – nalaze se u sastavu polnih organa, izlučuju estrogeni testosteron

Documents

Nervni Sistem Predavanje