WWW.LOVCIRS.COM

ЛИСТ ЛОВАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Година XIX, број 191август /септембар 2019.

КОН КРЕТ НЕ ПРЕ ВЕН ТИВ НЕ МЈЕ РЕ ВЛА ДЕ РЕ ПУ БЛИ КЕ СРП СКЕ

август/септембар 2019. 3

ЛИСТ ЛОВАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕГодина ХIХ, број 191, август/септембар 2019.Издавач: Ловачки савез Републике Српске,Бијељина, улица Старине Новака бр. 24Телефон: 055/243-400, ффакс: 055/243-230E-mail: lsbijeljina�gmail.com

www.lovcirs.comЖиро рачун: 5620010000005781

За издавача: Саво МинићГлавни и одговорни уредник: Душан РепијаУређивачки одбор: Саво Минић, Василије Савић, Војо Степановић, Драшко Росић, Здравко Илић, и Душан Репија, представник "Гласа Српске"Комисија за информисање Ловачког савеза РС: Војо Степановић, предсједник, Миленко Лазаревић,Александар Шљивић, Недељко Гламочак и Жељко Антонић

Штампа: "Глас Српске"Тираж: 19.000Лист излази једном мјесечноПлаћањем чланарине чланови Ловачког савеза Републике Српскепостају претплатници "Ловачких новина"Рукописи и фотографије се не враћају, а све прилоге слати наE-mail: lovacken�gmail.com

Рјешењем Министарства просвјете и културе број 07.3-27-3/07, од 9. маја 2007. године, лист је уписан у регистар јавних гласила подбројем 512.

У БИЈЕЉИНИ ЗАСЈЕДАО УПРАВНИ ОДБОР ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРПСКЕ

ПОЛА МИЛИОНА МАРАКА ЗА РАЗВОЈ ЛОВСТВА

Влада Републике Српске путем ресорног министарства обезбиједила поменуту цифру '

Странa 5

18. КУП РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ГАЂАЊУ ЛЕТЕЋИХ МЕТА

Бијељинцима мирна рука

Странa 9

ДИВЉА СВИЊА - УЗГОЈ, ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ

ПРОБИРНИМ ОДСТРЕЛОМ

ДО СТАБИЛНИХ ПОПУЛАЦИЈА

Ар го и Ара по ко ри ли Ко зар ску Ду би цу

ПРЕ ЛИ ЈЕ ПИ УТИ СЦИ СА

ДРУ ГЕ ИЗ ЛО ЖБЕ СЛО ВАЧ КИХ

КО ПО ВА

Страна 31

Предсједник ЛС РС уручио

награду најбољем појединцу

Младену Симићу

Стране 19 - 22

ОСНИ ВА СЕ КРИ ЗНИЦЕН ТАР ЗА КОН ТРО ЛУАФРИЧ КЕ КУ ГЕ Страна 6

ПАО ПР ВИ МЕ ДВЈЕД У КО МЕР ЦИ ЈАЛ НОМ

ЛО ВУ У СО КО ЦУ

Уло же на сред ства

оправ да наза 15 да на

Страна 7

4 август/септембар 2019.

ПИШЕ: ДУШАН РЕПИЈАlo vac ken @gmail.com

овачки савез Репу­блике Српске зајед­но са Бањалучкимсајмом било је уче­сник прести­жног сајма"Лорист"

у Новом Саду, гдје јепредставио дио екс­поната на лијепоуређеном штанду.

Потенцијалеу области лов­ног туризма пр­ви човјек савезаСаво Минићпредставио јебројним делега­цијама које сутакође учеснице52. престижне ма­нифестације у"Српској Атини".

­ Сајмови су одлич­на прилика да из прверуке упознамо наше потен­цијалне госте са оним чим рас­полажемо и шта све радимо дабисмо постали препознатљива зе­мља за ловни туризам. Вјерујте дасу неки били изненађени чиме сверасполажемо, а поручили смо им дадођу и увјере се на лицу мјеста ка­

кву дивљач, природу и ловно­тех­ничке објекте имамо ­ рекао је Ми­нић.

У оквиру сајма предсједнициЛовачког савеза Републике Српске

и Ловач­

ког саве­за Србије Саво Минић и БратиславЋирковић договорили су се и оодр­жавањузаједничке сједнице управ­них одбора.

­ У колегама из Србије видимоправе пријатеље, а и многа нашаудружења побратими су са тамо­шњим удружењима. Из тог разлогаразговарали смо о евентуално лак­

шем преносу ловачког оружјапреко границе, када су таква

дружења у питању. Неизо­ставна тема свакако је и

афричка куга, па са задо­вољством могу да ка­жем да у колегама садруге стране Дринеимамо правог парт­нера ­ рекао је Ми­нић.

На сајму "Ло­рист", који је одржану Конгресном центру

"Мастер" Новосадскогсајма, наступило је ви­

ше од 500 излагача, којису представили понуду у

областима лова, риболова итуризма дунавског региона.

Учесници "Лориста" дошли су изРепублике Српске и БиХ, Аустрије,Бугарске, Црне Горе, Данске, Фран­цуске, Грчке, Хрватске, Холандије,Мађарске, Њемачке, Румуније, Руси­је, Сјеверне Македоније, Словачке,Словеније, Турске, Велике Британи­је и Србије.

Сајмови су одлична прилика да из прве руке

упознамо наше потенцијалне госте са оним

чим располажемо и штасве радимо да бисмо

постали препознатљива земља за ловни туризам,

рекао Минић

Ловачки савез Републике Српске учествовао на сајму "Лорист" у Новом Саду

Промоција потенцијала и учвршћивање пријатељства

НА САЈМУ НАСТУПИЛО ВИШЕ ОД 500 ИЗЛАГАЧА ИЗ

20 ЗЕМАЉА ЕВРОПЕ

Л

Разговор два представника- Саво Минић

и Братислав Ћирковић

Дио трофеја који су красилиштанд ЛСРС

ЛСРС добио диплому за запажен наступ на сајму

ПИШЕ: ВОЈО СТЈЕПАНОВИЋlo vac ken @gmail.com

ако је на дневном ре­ду 13. редовне сједни­це Управног одбораЛовачког савеза Репу­блике Српске билодесетак тачака, акце­

нат је дат на неколико тема које сетичу унапређења и улагања у ло­виште, док о појединим тачкамарасправа није ни вођена.

Такав је био случај са извјешта­јем о уплати чланског доприносаза 2019. године, гдје су члановиУправног одбора једноставно по­новили раније донесену одлуку иапел да поједине чланице Савезапоштују финансијску дисциплинуи измире преостале обавезе за овугодину.

ПОХВАЛЕ ЗА САРАДЊУ СА ВЛАДОМ СРПСКЕ

Чланови Управног одбора упо­знати су и са реализацијом подсти­цајних средстава за развој ловстваод стране Владе Републике Српске.Предсједник Минић је обавијестиода је на рачуне 72 ловачка удруже­ња и два национална парка "Сутје­ске" и "Дрине" уплаћено 400.000марака, а новац намијењен за развојловства издвојило је Министарство

пољопривреде, шумарства и водо­привреде Републике Српске. Наве­дена средства ће углавном битиутрошена за набавку дивљачи, алии хранилица и камера за поста­вљање видео­надзора у лови­штима те изградњу чека. ЛС РСкао и прошле године био је самопосредник, односно спона изме­ђу удружења и ресорногминистарства.

­ Ових дана је завршен јошједан конкурс према којем је пла­нирано да удружења добију100.000 марака, а реализација овогпројекта бића завршена у наред­ном периоду. Кaда се све сабере,директна улагања Владе Републи­ке Српске путем ресорног мини­старства у ловство ове годинеизносиће 500.000 марака ­ нагла­сио је први човјек Савеза.

Уз ријечи похвале за сарадњуактуелног руководства са ресор­ним министарством и ВладомСрпске, чланови Управног одбораистакли су проблем лошег инфор­мационог система и недовољногброја обучених особа за писањепројеката у ловачким удружењи­ма. Закључено је да се у наредномпериоду иде у набавку рачунарскеопреме која ће омогућити потпуноумрежавање чланица Савеза.

ПРЕВЕНТИВОМ ПРОТИВ АФРИЧКЕ КУГЕ

Већа пажња присутних члано­

ва Управног одбора посвећена јеИзвјештају о активностима у везиса појавом афричке куге. Предсјед­ник савеза Саво Минић нагласио једа је о овој појави доста писано умедијима те да присуство ове опа­ке болести није регистровано наподручју Републике Српске, штоне значи да не треба предузетипревентивне мјере заштите.

­ Закон, вријеме и околностикоје су у окружењу, налажу од насда сваким даном будемо све ак­тивнији и пратимо ситуацију. Ме­ђутим, морамо да дјелујемо у

оквиру прописаних регулатива. Тоне подразумијева никакав масов­ни и неконтролисани одстрел,

напротив ­ рекао је Минић.Он је додао да је ЛС РС у са­

радњи са Министарством по­љопривреде, шумарства иводопривреде, креирао пре­вентивне активности које сеодносе на активан одстрел усмислу одстрела са годишњим

планом и календаром лова.­ Према календару лова од 1.

септембра је лов погоном са пси­ма. Ова активност подразумијевајош један круг мониторинга наприсуство афричке куге. Након из­вршења одстрела потребно је узе­ти узорак према упутству идоставити га најближој ветери­нарској станици која даље шаљеузорак Ветеринарском институту"Др Васо Бутозан" који врши ана­лизу евентуалног присуства ­ ре­као је Минић.

Управи одбор позитивно јеоцијенио рад Стручне службе, апотом одлучио да представнициСавеза и ове године узму учешћана сајмовима лова и обиљежавању9. јануара, Дана Републике Српске.

Донесена је и одлука да се до 1.децембра ове године у свим ло­вачким регијама спроведу избории предложе делегати у Скупшти­ну Ловачког савеза те кандидатиза нови сазив Управног одбора идруге органе и тијела који су пред­виђена Статутом Ловачког савеза.

август/септембар 2019. 5

ЧЛАНОВИ ЛС РС ПОНОВО УЧЕСТВУЈУ

У ОБИЉЕЖАВАЊУ ДАНА РЕПУБЛИКЕ

У БИЈЕЉИНИ ЗАСЈЕДАО УПРАВНИ ОДБОР ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРПСКЕ

И

ПОЛА МИЛИОНА МАРАКАза развој ловстваВлада Републике

Српске путем ресорног министарства обезбиједила

поменуту цифру

ДО 1. ДЕЦЕМБРА

ИЗБОРИ У СВИМЛОВАЧКИМ РЕГИЈАМА

Управни одбор засједао

у сједишту Ловачког савеза

Републике Српске у Бијељини

епублика Српска пла­нира да оснује кризницентар за контролуафричке куге свиња,чији задатак ће битиспровођење мјера про­

писаних Планом управљања кри­зном ситуацијом у случају да оваболест буде дијагностикована уСрпској.

Одлуку о оснивању републич­ког кризног центра усвојила је Вла­да Српске. Ова болест до сада ниједијагностикована на територијиСрпске и БиХ, али усвајање ове од­

луке је важно због оправдане боја­зни, наведено је из Бироа за односес јавношћу Владе РС. У саопштењу јенаведено да формирање кризногцентра представља и одговорностдржаве да заштити властиту еконо­мију, као и интерес пољопривред­

них произвођача, јер би појава те бо­лести нанијела огромне економскегубитке.

­ Кризни центар чине представ­ници министарстава пољопривре­де, шумарства и водопривреде,финансија, правде и унутрашњихпослова, те Ветеринарског институ­та "Др Васо Бутозан", републичкихуправа за инспекцијске послове ицивилне заштите, Ветеринарске ко­море, Савеза удружења пољопри­вредних произвођача, Удружењасвињара и Ловачког савеза Репу­блике Српске ­ наведено је у саоп­штењу.

На срећу, ова болест до сада ни­је откривена на територији Српске,али је од огромне важности да сваудружења слушају упутства и држесе унапријед одређеног календаралова. Од 1. септембра је лов погоном

са псима. Ова активност подразуми­јева још један круг мони торинга наприсуство афричке куге. Након из­вршења одстрела потребно је узетиузорак према упутству и доставитига најближој ветеринарској станицикоја даље шаље узорак Ветеринар­ски институту "Др Васо Бутозан".

Минић је овом приликом похва­лио многа удружења која су озбиљ­но схватила ситуацију и тачнопрема правилима достављају узор­ке на испитивање те још једномскренуо пажњу оним удружењимакоја нису активна по овом питању.

6 август/септембар 2019.

МИНИЋ ПОХВАЛИО УДРУЖЕЊА КОЈА СУ СА

ОЗБИЉНОШЋУ СХВАТИЛАУПУТСТВА НАДЛЕЖНИХ

Р

Откако су представници Мини­старства привреде, шумарства иводопривреде, те Ловачког савезаРепублике Српске дали препорукусвим ловачким удружењима да ша­љу узорке одстријељених вепрована испитивање на афричку кугу,међу најактивнијим удружењимасу ловци ЛУ "Баљ" из Костајнице.

Послије сваког успјешног лов­ног дана Костајничани узорке до­стављају на лабораторијскоиспитивање на Ветеринарски ин­ститут "Др Васо Бутозан". Прегле­дом достављених узорака на срећу

није утврђено присуство афричкекуге, али је једна јединка била зара­жена трихинелом.

­ Поступили смо по хитној про­цедури, обавијестили надлежниВетеринарски инспекторат, обави­

јестили све ловце који су учество­вали у лову да не конзумирају месоте да исто донесу у просторијеудружења. Прегледом меса и доста­вљањем извјештаја о испитивањумеса од Института, ветеринарскиинспектор је сачинио записник укојем нам је наложено да уништи­мо месо. Заједно са припадницимаДобровољног ватрогасног дру­штва у присуству инспектора по­ступили смо по претходнодонесеном записнику те сигурноуништили месо ­ рекли су у удру­жењу.

Они су овим путем апеловали ина сва друга удружења да поступекао и они те да својим понашањеми поступцима на прво мјесто ставездравље и сигурност ловаца.

САВЈЕСНО ДЈЕЛОВАЊЕ ЛОВАЦА ИЗ КОСТАЈНИЦЕ

Вепар заражен трихинелом

Ловци из Костајнице

озбиљно схватили апеле

надлежних

КОНКРЕТНЕ ПРЕВЕНТИВНЕ МЈЕРЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Оснива се кризни центар за контролу афричке куге

Ова болест до сада није дијагностикована на

територији Српске и БиХ,али усвајање ове одлуке је важно због оправдане

бојазни, наведено је из Бироа за односе

с јавношћу Владе РС

ПИ ШЕ: МАР КО ПА ВЛО ВИЋlovacken@gmail.com

о вач ко удру же ње"Гла си нац" из Со ко цапо зна то је по ак тив ­но сти ма ко је спро во ­ди на уна пре ђе њулов ства. По себ на па ­жња да та је из град ­

њи лов но­тех нич ких обје ка та ихра ни ли шта, што да је ре зул та те.

Не по сред но пред по че так зим ­ског ди је ла лов не се зо не ври јед ниљу ди са Ро ма ни је из гра ди ли су ви ­со ку че ку за тво ре ног ти па, на ми је ­ње ну пре вас ход но за ко мер ци јал нилов и осма тра ње ди вља чи. Че ка ихра ни ли ште за ме двје де из гра ђе ни

су у ре јо ну Мед ни ка, па и сам обје ­кат но си исто и ме ни на зив.

Дви је сед ми це на кон из но ше њапри хра не од стри је љен је ка пи тал ­ни ме двјед. Дра го Ка фа дар из Ви те ­за од стри је лио је ме двје да чи ји јетро феј у сре бр ној ме да љи. Срећ номлов цу на мир ној ру ци и оштром окуче сти та ли су број ни чла но ви удру ­же ња ко ји су до шли да по гле да јуод стрел.

Пред сјед ник ЛУ "Гла си нац"Стра хи ња Ба ше вић ре као је да јеово успјех, не са мо со ко лач ких ло ­ва ца већ и ци је ле Ре пу бли ке Срп ске.

­ На ше удру же ње иза шло је насве кон кур се ко је је рас пи са ла Вла ­да Ре пу бли ке Срп ске и до би ли смозна чај на ма те ри јал на сред ства ко јасу уло же на у ло ви ште. Ево, на конса мо 15 да на оправ да ли смо ула га ­ња и за ра ди ли но вац ко ји ће мо

утро ши ти запри хра ну

п л е ­ме ­

н и т и хвр ста ди вља ­

чи, при је све га ср на у зим ском пе ри ­о ду, али и пре да то ра као што су вуки ме двјед, чије се број но ста ње наРо ма ни ји по ве ћа ва из го ди не уго ди ну. При хра ном и од стре ломсма њу је мо ште ту на сточ номфон ду у се ли ма ко ја се на ла зе нате ри то ри ји оп шти не Со ко лац, чи ­ме ума њу је мо тро шко ве ло кал нихин сти ту ци ја и сто ча ра. И у бу ду ћемпе ри о ду на ста ви ће мо са раз во јемлов ног ту ри зма и укуп не по ну де усо ко лач ким ло ви шти ма ­ ис ти чеБа ше вић.

Ово је још је дан при мјер да до ­брим га здо ва њем и пра вил нимула га њем у ло ви шта ко рист мо гуима ти сви, при је све га при ро да, аза тим сто ча ри, ло кал на за јед ни ца,лов ци и сви гра ђа ни на ше Ре пу бли ­ке. Ова квим по те зи ма лов ци Ре пу ­бли ке Срп ске до ка за ли су да суне из о став на спо на из ме ђу при ро деи љу ди.

август/септембар 2019. 7

ПРИ МЈЕР ДА ОДДО БРОГ ГА ЗДО ВА ЊА И

ПРА ВИЛ НОГ УЛА ГА ЊА УЛО ВИ ШТА КО РИСТ МО ГУ ИМА ТИ СВИ

НО ВАЦ ЋЕБИ ТИ УТРО ШЕНЗА ПРИ ХРА НУ ПЛЕ МЕ НИ ТИХ

ВР СТА ДИ ВЉА ЧИ

Пао пр ви ме двјед у ко мер ци јал ном ло ву у Со ко цу

Л

На ше удру же ње иза шло је на све кон кур се ко је је

рас пи са ла Вла да Ре пу бли ке Срп ске

и до би ли смо зна чај на ма те ри јал на сред ства,

ко ја смо уло жи ли у ло ви ште, а ево са да

нам се то вра ћа, ре као Ба ше вић

Уло же на сред ства оправ да на за 15 да на

8 август/септембар 2019.

"Лоримес 2019" БА ЊА ЛУ КА (од 13. до 16. но вем бра)

По што ва ни лов ци и љу би те љи ло ва, до ђи те да за јед но уве ли ча мо ба ња луч ки "Лоримес2019" на ко јем ће сепред ста ви тисве на ше ре ги је, удру же ња и по је дин ци

ВАШ ЛО ВАЧ КИ СА ВЕЗ РЕ ПУ БЛИ КЕ СРП СКЕ

ПИШЕ: МИЛАДИН БОЖИЋlo vac ken @gmail.com

обједничка екипа18. купа РепубликеСрпске у гађањулетећих мета – ди­сциплина трап је"Семберија 2", дру­

го мјесто освојила је екипа Ловач­

ког удружења "Вучјак" из Брода, атрећа екипа је из Станара. Члано­ви Ловачког удружења из Бијељи­не имали су највише успјеха надомаћем терену, јер су добиличаст да организују ово престижнотакмичење у години када славе

велики јубилеј ­ вијек од оснива­ња организованог лова.

Бијељинци су имали највишеуспјеха и у појединачној конкурен­цији, јер је тријумфовао њиховчлан Младен Симић, испред Небој­ше Стијаковића из Бањалуке теДејана Билића из Станара. У гађа­њу непокретне мете срндаћа на100 метара ловачким ка­рабином прво мје­сто заузео јеДрагиша Си­мић такођеиз "Сембе­рије" доксу друго ит р е ћ ем ј е с т оосвојилиБ о б а нБогдано­вић и МилеЈовановићиз Ловачкогудружења "Цр­њелово".

Најбољим екипамаи појединцима медаље,пехаре и новчане награ­де додијелио је предсједник Ло­вачког савеза Републике СрпскеСаво Минић, који је захвалио до­маћинима на доброј организацијии додао да овај вид такмичења ме­

ђу ловцима треба да буде још ма­совнији. И заиста, осим учесникакоји су пласман на завршницу из­борили добрим резултатима нарегионалним такмичењима, окострелишта се окупио велики бројљубитеља ловног стрељаштва изсвих крајева Српске, а били су иугледни гости како из врха ЛС РСтако и Министарства пољопри­вреде, шумарства и водопривреде,те представници града Бијељинена челу са градоначелником Ми­ћом Мићићем.

Управо захваљујући Мићићу,који је и предсједник СкупштинеЛУ "Семберија", ово удружење до­

било је локацију за стре­лиште која

задовољава свеуслове за овај

вид такми­чења. На­

кон тога,члановиудруже­ња на че­лу саглавнимкоорди­

натором засве послове

З д р а в к о мСтевановићем

ужурбано су ради­ли на изградњи стре­

лишта и свих пратећихобјеката како би такмичари

и посјетиоци имали максималанугођај. На крају је и лијепо врије­ме послужило такмичаре па је ма­нифестација прошла у најбољеммогућем реду.

август/септембар 2019. 9

П

ТАКМИЧАРИ И ПОСЈЕТИОЦИ ИМАЛИ

МАКСИМАЛАН УГОЂАЈ

18. куп Републике Српске у гађању летећих мета

Бијељинцима мирна рука

И у екипној и у појединачној конкуренцији

чланови "Семберије" имали највише успјеха ипотврдили доминацију у

ловном стрељаштву

Предсједник ЛС РС уручио награду најбољем

појединцу Младену Симићу

Бијељинци најбољи и у гађању

непокретних мета

Најбоља екипа "Семберија 2"

Градоначелник Бијељине Мићо Мићићпомогао удружењу дадобије локацију за стрелиште

ПИШЕ: МИШО ЛАЗАРЕВИЋlo vac ken @gmail.com

омпанија "Алумина"окупила је ловце, запо­слене у овом зворнич­ком колективу, како биим приуштила зајед­ничко дружење са

представницима менаџмента, фа­бричког синдиката и Ловачког саве­за Републике Српске.

У предивном природном амби­јенту, у фабричком објекту у Сопот­нику, тик уз Зворничко језеро, уопуштеној атмосфери, овом несва­кидашњем скупу присуствовало јетридесетак ловаца, садашњих и не­кадашњих радника "Алумине", којису чланови овдашњих ловачкихудружења са обје стране Дрине.

Руководство "Алумине" је са за­довољством прихватило идеју о ор­ганизовању дружења својихрадника, ловаца, показујући и овомприликом друштвену одговорносткомпаније, која, са више од 1.500 за­послених, представља мотор разво­ја и запошљавања не само регијеБирач, него и један од најзначајнијихпривредних субјеката у РепублициСрпској.

Ријечи добродошлице присут­нима, међу којима су били и гене­рални секретар ЛС РС ЖивојинЛазић и члан Управног одбора кров­не организације ловаца Српске изрегије Бирач Здравко Илић, упутиоје члан менаџмента "Алумине" Сте­во Савић. Он је рекао да компанијанастоји да реагује на све позитивнеидеје, да његује друштвено­економ­ско пословање и да у том контекстуразвија дух пријатељства, дружењаи других аспеката организованог за­једничког дјеловања које је у инте­ресу свих.

­ С тим циљем је организовано иово дружење ловаца који су запосле­ни у нашој компанији, а истовреме­но и чланови ловачкихорганизација у овом крају ­ рекао јеСавић, који и сам активан ловац.

Нагласио је да је руководствокомпаније подржало ову иницијати­ву, а све сциљемразвијања међуљуд­ских односа, подизања свијести иодговорности и према компанији укојој раде и према Ловачком савезуРепублике Српске.

­ Присуство људи из Ловачкогсавеза даје на значају овог догађаја,тако да треба учинити напоре да овопрерасте у традиционално дружењеловаца из ове компаније ­ поручио јеСавић и додао да је "Алумина" у зад­њих седам година побољшала својепословање у континуитету и изра­сла у једну респектабилну компани­ју која превазилази оквиреРепублике Српске, БиХ и шире.

Са скупа ловаца посебне импре­сије носи и први оперативац репу­

бличке организације ловаца СрпскеЖивојин Лазић. Он је у име ЛС РС по­хвалио организовање дружења ло­ваца, радника ове фабрике, који сучланови ловачких удружења у овомдијелу Српске, али и у сусједнимопштинамапреко ријеке Дрине, Ср­бији, чији је првенствени циљ дру­жење и заштита дивљачи, па теконда лов.

­ Управо ово дружење вратиломе у прошлост када смо се као мла­ди ловци састајали и дружили, алипојавом напредне технологије, којанам омогућава да имамо специјалнепушке и разне џипове, нема вишетаквих дружења. Са овог скупа лова­ца носим одличне утиске које ћупреносити гдје год будем ишао ­ ис­такао је Лазић.

Међу запосленима у компанијиима ловаца који су безмало члановискоро свих ловачких удружења у ре­гији Бирач, али и шире. Дружење уСопотнику дочекали су као рођачкисусрет, како су рекли, окупљање нај­ближих, али и прилику да се виде,одморе и још више зближе, да једно­

ставно покажу и ону другу странукада нису на радним задацима.

­ Идеја и организација су за сва­ку похвалу, лијепа прилика да људикоји се нису видјели годинама, нађуна једном мјесту ­ каже Ђоко Петро­вић, члан ЛУ "Соко" из Козлука. Он сеактивно бави ловом три деценије иистиче да је бити ловац велика част,јер се, како каже, налази у друштвуљуди који воле и чувају дивљач.

­ Прави ловац истински мора по­штовати и племениту и пернату ди­вљач и сваку другу врсту, јер је онабогатство које треба његовати ­ ка­зује Петровић.

Станислав Ерић је дугогодишњивозач у кабинету генералног дирек­тора "Алумине". Када није за вола­ном службеног аутомобила,слободно вријеме најчешће проводиу природи.

­ Природа и лов су мој усуд, не­што без чега не могу да замислим

свој живот. Кад сам у шуми, у приро­ди, најбоље се осјећам, наравно удруштву својих пријатеља и колегаловаца ­ вели Станислав, у ловачкимкруговима познатији по надимку"Биба".

Богат ловачки стаж од 35 годи­на има и Душко Тодоровић, члан ЛУ"Студена гора" из Хан Пијеска.

­ Овдје смо да се дружимо и каорадници и као ловци. Наше познан­ство у фабрици, требало би још ви­ше да развијамо кроз оваква ислична окупљања ­ истиче Душконаглашавајући да је лов посебна вр­ста спорта и као таквог треба га и до­живљавати.

10 август/септембар 2019.

К

СУСРЕТ ЛОВАЦА, РАДНИКА ЗВОРНИЧКЕ "АЛУМИНЕ", Н

Овом несвакидашњем скупу присуствовало тридесетак ловаца,

садашњих и бивших радника компаније

Ловачка секцијаЧлан менаџмента "Алумине" Стево Савић рекао је да је компанија по првипут организовала дружење својих радника који су ловци, изразивши надуда ће то бити традиција.- Одушевљен сам великим присуством ловаца на овом скупу, тако да мо-гу да предложим да се формира и ловачка секција на нивоу "Алумине" -рекао је Савић у шаљивом тону.

ДРУЖЕЊЕ ЗА ПАМЋЕЊЕ

ОБЈЕКАТ У СОПОТНИКУПРАВА ОАЗА МИРА

И ИЗУЗЕТНО МЈЕСТО ЗА ДРУЖЕЊЕ

У својој мисији, сматра, ловцитреба да буду и чувари природе и за­штитници дивљачи.

­ Човјек мора да воли природу даби волио и дивљач ­ резонује Тодо­ровић, који припада породици у ко­јој се лов протеже на три генерације.

Породичну традицију лова на­ставља и Слободан Текић из звор­ничког насеља Јасеница.

­ Ово је дружење за пам­ћење ­ дочекује нас овај мла­ди радник "Алумине", чији јеотац Остоја познати ловац уприобаљу Дрине. Слобо­дан је ловац од сво­је 18 године и залов је везан нај­више због дру­жења!

­ Први путсам у фабрич­ком објекту уСопотнику. Овоје права оазамира и изузетномјесто за дружење.Хвала организато­рима што су нас по­звали да будемозаједно и да ужива­

мо у овом предивном амбијенту ­ нескрива задовољство Слободан Те­кић, који је припадник ватрогасне је­динице у "Алумини".

Послије напорног рада у фа­бричком кругу, лов је најбоља при­лика да се одморим од свакодневнихобавеза, причаДане Крчо,

ВКВ бра­в а р ,

дугогодишњи члан ЛУ "Чауш" изБратунца.

­ Постао сам ловац 1987. годинеу Олову, на чијој територији сам сво­јевремено живио. Драго ми је да насје фабрика окупила и да су се, у ова­ко великом броју, одазвали нашиловци. Видите, како се људи лијеподруже. Надам се да ће ово дружењепрерасти у традицију и да ћемо се идогодине окупити на овом мјесту ­говори Крчо.

Жеља је то и Милана Радића, изакога су скоро четири деценије радау овој фабрици, али и близу три и подеценије ловачког стажа у ЛУ "Црниврх" у Малом Зворнику.

­ И овим примјером наша фа­брика је показала своју величину.Спојила је своје раднике, ловце саобје стране ријеке Дрине ­ истиче Ра­дић, кога је посебно дирнула пажњаменаџмента "Алумине", који је омо­гућио да се уприличи овај сусрет љу­битеља лова и природе.

Са пуно емоција о дружењу ло­ваца причају некадашњи раднициове фабрике, који су и даље активничланови својих ловачких удружења.Милосав ­ Мићо Лазаревић, РадеСтевић, Богдан Латас и Драган Ла­зић су скоро сав радни вијек прове­

ли у овој зворничкој фабрици докнису отишли у заслужену пензију.Сваки сусрет са некадашњим колек­тивом и бившим колегама, разу­мљиво, буди посебна осјећања.

­ Ово је за нас рођачки сусрет, каокад се фамилија окупи на неком ра­досном догађају. Ови сусрети се немогу ријечима описати, они имајусвоју посебну вриједност ­ наглаша­ва Богдан Латас, из малозворничкогудружења "Црни врх", гдје обавља ипослове секретара у овој ловачкојорганизацији са око 300 чланова.Богдан је пуне четири деценије про­вео у највећем зворничком колекти­ву, радећи у служби аутоматике.

Од почетка рада фабрике, дале­ке 1978. године, па све до одласка уинвалидску пензију, прије десет го­дина, у зворничком гиганту је био иДраган Лазић из Радаља код МалогЗворника.

­ Мени је драго што сам срео сво­је некадашње колеге и упознао мла­ђе раднике фабрике, са којима смооживјели старе успомене са посла,али и размијенилиискуства из лова­ истиче Лазић, иначе предводникловаца у овом малозворничком на­сељу.

Милосав Лазаревић и Раде Сте­вић, из козлучког "Сокола", такође супохвалили ово дружење и изразилизахвалност организатору што је, по­зивом да присуствује скупу, показаода нису заборављени.

Радећи некада као управник јед­ног производног погона и комерци­јалиста у набавној служби,Лазаревић и Стевић су одушевљеништо је дошло до једног оваквог су­срета.

­ Сјећамо се наших лијепих успо­мена из прошлости и младости, абогме падне и по која анегдота, којаје својствена нама старијим ловци­ма – кажу ветерани лова из ДоњегШепка и Роћевића.

На први сусрет ловаца радника"Алумине" дошли су и Дико Крстић,Петко Николић, Александар Сејме­новић, Војислав Јанковић, Зоран Лу­кић, Зденко Јовић, Далибор Савић,Дејан Ђокић, Миодраг Симић, ДејанПејић, Милинко и Синиша Лазаре­вић...

Весела дружина, уз ловачке при­че, шале и догодовштине, својстве­не ловачкој популацији, уживала јесуботњег септембарског поподнева.Како је сунце полако, али сигурносилазило ка западу, ловачка пјесмасе све више пробијала кроз литицешто су наткровиле Дрину, која себаш у близини Сопотника силом по­чела ширити у Зворничко језеро.

август/септембар 2019. 11

Поклон за домаћинаЖивојин Лазић уручио је ловачкучутурицу, поклон Ловачког савезаРепублике Српске, члану менаџ-мента "Алумине" Стеви Савићукао лијепу и драгу успомену наово дружење.- Менаџмент "Алумине" је напра-вио добар потез и о овој фабри-ци ће се чути далеко, и не самоданас, јер ово су заиста прави по-словни потези – рекао је Лазић.Истовремено, секретар Лазић уру-чио је и Плакету Ловачког савезаРепублике Српске дугогодишњемсараднику "Ловачких новина" изЗворника Миши Лазаревићу, којиредовно, више од три деценије,прати и пише о активностима ло-ваца у регији Бирач.

ЗахвалностДружење ловаца, радника"Алумине", одржано је у ком-плексу фабричког објекта уСопотнику. За беспријекорнуорганизацију овог скупа, по-ред менаџменту компаније,изражена је захвалност и

радницима фабричког ресто-рана, који су припремили богату

трпезу те Драгану Васиљевићу, лов-цу из Челопека, који је био задуженза ловачки паприкаш.

НА ОБАЛИ ЗВОРНИЧКОГ ЈЕЗЕРА

ЛАЗИЋ: ДАНАС ИМАМО СПЕЦИЈАЛНЕ ПУШКЕ И

ЏИПОВЕ, АЛИ НЕМА ДРУЖЕЊА КАО ШТО ЈЕ ОВО

Дружење о којем ће се дуго причати

Поклони задомаћина - Живојин Лазић и Стево Савић

Нису заборављени ни ловци, некадашњи радници зворничке фабрике

ПИШЕ: ДРАШКО ДРАГОСАВЉЕВИЋddra go sa vlje vic @gmail.com

а засједању америч­ке Националне асо­цијације за оружје1966. године познатафирма "Ругер" пред­ставила је одабра­

ним америчким новинарима изловачких и оружарских ревија чети­ри прототипа нове једнометне пу­шке. Анахрони механизам новогоружја базирао се на систему са вер­тикалним блок затварачем који је уШкотској патентирао Џон Фарку­харсон још 1872. године и пушка ни­је привукла неку нарочиту пажњу.Али, како је то касније у свом члан­ку објаснио један од присутних но­винара: "Ловац са једнометком морабити веома вјешт у прикрадању ди­вљачи, пажљивој процјени удаље­ности, бирању најповољнијег мјестаи тренутка за хитац и, наравно, мо­ра бити одличан стријелац, а све овога чини већим ловцем од колеге сапушком репетирком."

Нова "Ругерова"једнометка заиста јебила дизајнирана дапривуче пажњу ло­ваца са традицио­н а л н и м ,витешким при­ступом лову,оних који доброразумију и радоприхватају ње­гов изазов, сасвим предности­ма и манама ка­кве такав ловса собом носи.Пушку су кон­струисала и раз­вила двап о з н а т а" Р у г е р о ­ва" ин­жењераХ а р иС е ­фрид

и Лери Ларсон и она је збогсвоје естетике, карактеристич­не за 19. вијек, требало да буденазвана "Vic to rian" (због вик­торијанске Енглеске), али јето име након увођења у про­изводњу промијењено. Одтада па до данас пушка ни­је мијењала име и широмсвијета позната је посвом симболичном"једнометном" нази­ву "No. 1" (број 1).

Фирма "Ругер"

Ф а б р и к у"Sturm, Ru ger& Co." основа­ли су 1949. уграду Саут­порту, уамерич­кој са­

везној државиКонектикат, преду­

зетник Александер Мекор­мик Старм и талентованипроналазач, један од по­

знатих и доказаних оружар­ских умова 20 вијека ­ Вилијам

Батерман Ругер.

Од дјетињства заинтересованза оружје, Ругер је као студент у јед­ној соби направио радионицу иконструисао пушкомитраљез. Тех­

ничке цртеже доставио је 1938. вој­ној комисији. Официрима се кон­струкција толико допала да сумладог Ругера посавјетовали да по­стане конструктор оружја. Тако је ибило, а десет година касније, 1948.године, Ругер и његов партнерАлекс Старм представили су првипроизвод новоосноване фирме ­био је то чувени спортски полуау­томатски пиштољ Ru ­ger Stan dard у калибру.22lr. који је

б р ­зо освојио не само срцаспортских и рекреативних стри­јелаца већ је усвојен од стране аме­ричке војске као пиштољ за вјежбу.

Током53­годи­шње врлоус п ј е ш н екаријере Ру­гер је помогао уразвоју и сам па­тентирао на десетинеразличитих модела спорт­ског и ловачког оружја, од којих сунеки постигли огроман успјех и по­

пуларност чим су се појави­ли, попут

полуаутоматскогкарабина

"мини14". Оружје са Ругеро­

вим карактеристич­ним орлом широм

12 август/септембар 2019.

Н

БЛОК ЗАТВАРАЧ ПОУЗДАНОФУНКЦИОНИШЕ СА СВИМ

ВРСТАМА ЧАУРА И ИЗДРЖАВАОГРОМНЕ ПРИТИСКЕ

Чувени "Ругеров" модел чест избор заљубљеника у

витешки лов једнометком

Оружје са Ругеровим карактеристичним орлом широм свијета је познато по техничким иновацијама, квалитету, прецизности, поузданости и безбједности

ПРИМЈЕНА БЛОК ЗАТВАРАЧА ОМОГУЋАВА

ДУЖУ ЦИЈЕВ ОД РЕПЕТИРКИ ПРИ ИСТОЈ УКУПНОЈ

ДУЖИНИ ОРУЖЈАПОЛА ВИЈЕ

ВИТЕШКОГ "БРОЈА 1"

свијета је познато по техничкиминовацијама, квалитету, преци­зности, поузданости и безбјед­

ности. Фирма "Ругер" је, каоправи иноватор у индустрији

оружја, поједине већ познатеконструкције додатно уса­

вршавала и прилагођава­ла времену. Управо такав

случај био је и са једно­метним ловачким ка­

рабином "Ru ger No.1". Појава овог ка­рабина изазвалаје

у први мах недо­умицу код јед­

ног дијеластручне јав­

ности и ло­г и к а

покрета­ња про­

изводње пушке са тако превазиђе­ном конструкцијом довођена је упитање.

Једнометни карабин са блок затварачем "No. 1"Међутим, дизајн новог "Руге­

ровог" модела "No. 1" није пред­стављао просту копију пушкевикторијанског проналазача ЏонаФаркухарсона ­ била је то зано­вљена и осавремењена инкарна­ција старе шкотске конструкције.Иако се отварање затварача и да­ље врши ангажовањем полуге,смјештене одмах испод браникаокидача, нову акцију коју је са со­бом донијела пушка "Ru ger No. 1"карактерише усавршавање основ­не предности пушака овог типанад репетиркама. Та предностогледа се у дужој цијеви при истојукупној дужини оружја, чиме суомогућени нешто већа почетнабрзина зрна и боља прецизност.

Али, радило се о још нече­му. Вертикални блок затва­

рач способан је да безпроблема поднесе и најве­ћи притисак и врло лакосе може прилагодитипрактично свим посто­јећим пушчаним кали­брима, при чемуфункционише веомапоуздано, без грешке иограничења са свимврстама чаура. При­мјена таквог "топов­ског" затварачапоказала се као пунпогодак и пушка до­живљава огроман

успјех и попу­ларност. По­

ред тога,п о л у г у

смјештенуи с п о д

брани­ка оба­

р а ч ак о ­

јомсе отва­

ра и затва­ра блок затварач

ангажују лако и деснору­ки и љеворуки стријелци. Показалосе такође да уз мало вјежбе стрије­лац може врло брзо препунити пу­шку.

Пуњење пушке обавља се насљедећи начин. Потребно је првооружје укочити притиском на кли­зно дугме кочнице лоцирано наврату кундака. Затим приступамоотварању блок затварача. Палцем икажипрстом притиснемо аутомат­ску кочницу на врату полуге затва­рача, чиме је омогућено њенопомјерање и полугу ротирамо докраја. Тиме смо вертикални затва­рач помјерили у његову крајњу до­њу позицију унутар сандука, аистовремено смо запели и скриве­ни ороз. Преостаје нам да ручно уве­демо метак у цијев и полугомзатворимо, односно подигнемо за­тварач (при чему се чује јасан клик,што је знак да је полуга забрављеназа штитник обарача и осигурана одпомјерања). Пушка је сада запета инапуњена, а након што је откочимо,спремна је за паљбу. Иакоје ороз са­кривен у механизму, његов реп у за­петом положају извирује са доњестране сандука и служи као индика­тор ­ тако знамо да је оружје запето.

Прве серијски произведене пу­шке биле су у калибру .308. Win, апостепено се почињу израђивати упрактично свим америчким иевропским популарним калибримаукључујући: .204 Ru ger, .22 Hor net,.218 Bee, .222 Re ming ton, .223 Re ­ming ton, .22 PPC, .22­250 Re ming ton,.220 Swift, 6мм PPC, 6мм Re ming ton,6.5 Cre ed mo or, .243 Win che ster, .257Ro berts, .25­06 Re ming ton, .264 Win ­che ster Mag num, .270 Win che ster, .270We at her bu Mag num, 6.5мм Re ming ­ton, 6.5×55мм, 6.5­284 Nor ma,7×57мм, 7мм­08, .280 Re ming ton,7мм Re ming ton Mag num, 7мм СТW,7.62x39мм, .30­30 Win che ster, .30­40Krag, .30­06 Spring fi eld, .303 Bri tish,

.300Win che ster Mag num,

.300 H&H Mag num,.300 We at her bou

Mag num, .338 Win ­che ster Mag num,.357 Mag num, .375H&H Mag num,

.375 Ru ger, .38­55Win che s ter,.404 Jef fery,

.405 Win che ster,.416 Re ming ton Mag num, .416 Ru ger,.416 Rig bu, .44 Re ming ton mag num,.450 Bus hma ster, .45­70 Go vern ment,.460 С&W Mag num, .458 Win che sterMag num, .458 Lot, 9.3×74mmP и.450/400 Ni tro Ex press.

Три почетне варијанте C22L,С26М и С24H, које су се међусобноразликовале по дужини цијеви имаси, касније ће бити надопуњенебројним подмоделима и верзијама.На пушке је, наравно, могуће монти­рати оптички нишан.

Од увођења 1967. године па доданас једнометни ловачки кара­бин "Ru ger No. 1", са масивнимтоповским блок затварачем, за­хва љујући огромној палети кара­бинских калибара у којима сеизрађивао и још израђује, бескрај­но је свестран и практичан ловач­ки избор за апсолутно свеприлике и све континенте, а збогсвоје веома једноставне, спартан­ске конструкције чест је у рукамавитешких ловаца. Испод фотогра­фије великог афричког ловца Фре­дерика Селоуса иде текст: Чувенибритански истраживач, официр ипрофесионални ловац ФредерикСелоус редовно је на сафарије уАфрику носио своју омиљену пу­шку система "фаркухарсон" у ка­либру .461 Gibbs (десно).

август/септембар 2019. 13

"RU GER NO. 1" СЕ БАЗИРА НА ЈЕДНОМЕТНОЈ

ПУШЦИ ШКОТСКОГ КОНСТРУКТОРА ИЗ 1872. ГОДИНЕ

"RU GER NО. 1" ПРОИЗВОЂЕН У ОГРОМНОМ

БРОЈУ АМЕРИЧКИХ И ЕВРОПСКИХ КАЛИБАРАЕКА

ПИШЕ: ДРАШКО ДРАГОСАВЉЕВИЋddra go sa vlje vic @gmail.com

етак .308 "винче­стер" започео јесвој веома успје­шни живот у ра­ним педесетимг о ­ди­

нама и развијен јепрвенствено каослужбени војни ме­так Сјеверноа­тлантске алијансе(НАТО­а) који ће за­мијенити време­шног америчкогратног ветерана ­ метак.30 06 "спрингфилд". Несумњиво

један од најутицајнијих и најпопу­ларнијих метака 20. вијека .30 06"спрингфилд" служио је своју ма­тичну земљу поносно у оба свјет­ска рата. Тај метак је такође доданашњег дана остао изузетно по­пуларан ловачки калибар, како уматичној земљи тако и у остаткусвијета, укључујући ту и наше лов­це. Међутим, по завршетку Другогсвјетског рата америчка влада за­почела је обимна истраживања сциљем да метак .30 06 добије до­стојног насљедника, што ближихкарактеристика, али у компактни­јем и лакшем паковању, прилаго­ђеном савременом аутоматскомпјешадијском наоружању.

Основна идеја је дакле била дабуде конструисан

метак

14 aвгуст/септембар 2019.

Достојни насљедникпрекаљеног ратника

Дозвољава краћи затварачи лакшу пушку, а незнатно

је слабији од свогпретходника .30 06

"спрингфилд", задржавшипредност великог

избора зрна разнихтежина и конструкција

М

.308 "ВИНЧЕСТЕР"РАЗВИЈЕН ПРВЕНСТВЕНО КАО СЛУЖБЕНИВОЈНИ МЕТАК

НАТО-а

Првобитно војнички метак .308"винчестер" уведен у ловну праксу 1952. године

који ће имати приближно истеили сличне балистичке перфор­мансе доказаном метку .30 06, стим да је чаура морала бити знат­но краћа да би и акције будућихмодерних полуаутоматских иаутоматских пушака биле краће,лакшеикомпактније, атрзајблажии подношљивији уз бољу контро­лу. Инжењери и балистичари сукао полазну основу узели метак.300 "Sa va ge" (7.62x47), настао јошдвадесетих годинасасличномиде­јом и рад на новом метку је почео.

Послије низа експеримената истудија настао је службени војниметак 7,62х51 мм НА­ТО Т65, пречниказрна истог као .30 06(што је било веомаважно због постоје­ћих алата), али чаурекраће за 12 милиме­тара (европска озна­ка метка .30 06"спрингфилд" је7,62x63 мм).

Првобитна, ориги­нална војна ознакаметка .308 "винчестер"је европска и израженаје у милиметрима(7.62х 51 мм). Са другестране цивилна, одно­сно ловачка (комерци­јална) верзија овогметка има англоамеричкуознаку у инчима, а посебно језанимљива чињеница да је пред­стављена двије године раније не­го што је 7,62 НАТО постаослужбени војни метак.

За настанак службеног стан­дардног метка новоуспоставље­ног Сјеверноатлантског савезанајвише се доводи у везу име по­знате америчке фирме "Винче­стер". И док је војска обављалапосљедње експерименте са новим

метком, фирма "Винчестер" нијемогла сачувати тајну па је 7,62х51мм то јесте његова спортско­ло­вачка верзија .308 "винчестер" доцивилних стријелаца стигла двијегодине раније него у касарне! Пр­ва пушка која је овај метак доније­ла у ловишта 1952. године био једобро познати "Винчестеров" ка­рабин "модел 70" са кратком акци­јом. Метак је

одмах доживиовелики успјех, показавши се јед­

нако прецизним и ефикасним по­пут свог претходника са дужомчауром, а пушка у новом калибрубила је лакша и приручнија захва­љујући краћем затварачу.

Предности метка .308"винчестер"

Предности које је својом поја­вом метак .308 "винчестер" дониона сцену има много. Метак пред­

ставља одлично погођену комби­нацију дужине чауре (која омогу­ћава кратки затварач), пречникапројектила, масе, брзине и подно­шљивог трзаја. По спољашњимдимензијама метак .308 "винче­стер" и 7,62x51 НАТО су потпуноидентични. Флашаста чаура безивица дуга је по ЦИП 51,18 мм,

пречникдна чауре је 12,01 мм, угао раменачауре износи 40 степени, а зрно јепречника 0,309 инча или 7,85 мм.Максимална дозвољена дужинаметка је 71,12 мм. .308 "винчестер"је доступан кроз све врсте пушака­ обртно­чепне карабине, полуау­томатске пушке, полужне репе­тирке, пумпарице, једнометке саблок или неким другим типом за­тварача и преламаче. Фабричкихлаборација има у изобиљу, све сувисоког квалитета и производе се

широм свијета. Захвалан је за руч­но пуњење због такође лако до­ступне широке лепезе елемената(зрна, чауре, барути, каписле) би­ло гдје у свијету. Прецизност јеобично веома добра уз врло малаодступања, а разантност трајекто­рије је сасвим довољна да подми­ри све ловачке потребе.

Када се у балистичким табли­цама упореде нови .308 и стари .3006, лако се може видјети да је .308упркос знатно краћој чаури нео­бично сличан свом претходнику иконкуренту по енергији и брзинина устима цијеви. Разлика се обич­но креће од осам до 15 одсто. При­мјера ради, просјечна енергијакомерцијалног метка .308 на усти­ма цијеви је око 3670 џула, а брзи­на зрна на устима од око 700 м/с,док такође комерцијална муници­ја .30 06 има енергију од око 3950џула и почетна брзину од око 800м/с под истим условима (24 инчадуга цијев).

Као што се може закључити,ово је веома мали гу­битак енергије метка.308 "винчестер", по­

себно ако имамо на уму његовуглавну предност ­ он дозвољавакраћи затварач и лакшу пушку,посебно када је ријеч о обртно­чепним карабинима, што је нарав­но од великог значаја свакомловцу. Када је ријеч о кораку уви­јања, цијеви карабина већине про­извођача у овом калибру имајукораке увијања од 1:10 до 1:12, ко­ји покривају тежине зрна од 130до 180 грејна.

Тај веома популарни и раши­рени метак и сам је послужио каооснова за читаву палету нових ка­либара. То су .243 "винчестер", .260"ремингтон", 7 мм ­ 08 "рем"., .338"федерал", .358 "винчестер" и .307"винчестер". Све то су у основи ме­ци .308 чија је чаура модификова­на да прими зрна различитихкалибара и врста.

За овај ловачки метак постојиогромна понуда зрна разних кон­струкција и тежина, почев од 7,1 г(110 грејна) до 13 г (200 грејна).Метак .308 Win. је своју популар­ност и репутацију прецизног, уби­тачног и свестраног меткаизградио највише кроз зрна масеод 140 до 180 грејна. Ловац наору­жан обртно­чепним карабиномопремљеним оптиком и у калибру

aвгуст/септембар 2019. 15

ЛОВЦИМА .308 НА ТРЖИШТЕ СТИГАО ПРИЈЕ

ВОЈНОГ 7,62Х51 НАТО

.308 Win. са квалитетном фабрич­ком или ручно пуњеном муници­јом лаборисаном зрнима масе од150 до 180 грејна спреман је даизађе на мегдан скоро свакој сред­њој и крупној дивљачи на свијету.Огроман распон и доступност раз­личитих конструкција зрна додат­но наглашава универзалност овеубитачне комбинације ­ лагано зр­но танке полукошуљице од 125грејна за предаторе, брзо експан­дирајуће зрно од 150 грејна за ди­вљач величине срндаћа илиантилопе и тврђе зрно са контро­лисаном експанзијом од 165 до180 грејна за крупну дивљач попутјелена, јелена лопатара, лоса икрупног медвједа.

Конкретно, ловац са пушком укалибру .308 Win. на располагањуима огроман избор зрна са стан­дардном полукошуљицом и олов­ним језгром, али исто тако и тзв."бондед" зрна код којих су језгро икошуљица сљубљени, односноспојени, преко дјелимично моно­литних зрна (која комбинују ка­рактеристике зрна спојенекошуљице и језгра са зрнима мо­нолитне конструкције из једногкомада материјала) до потпуномонолитних зрна ­ сва та зрна закалибар .308 "винчестер" су од­личних перформанси и посао ћеобавити без грешке. На примјер,стандардне уобичајене конструк­ције зрна попут "Win che ster Po ­wer­Po int", "Re ming ton Co re­Lokt" и"Fe de ral Po wer­Shok" масе од 150до 180 грејна одличан су избор ипокривају све ловне ситуације.

Такође учинак зрна масе од110 до 125 грејна, у комбинацији

са већим почетним брзинама, по­казао се у пракси као сасвим задо­вољавајући за предаторе попутвука, шакала и лисице и поред чи­њенице да ће зрна масе 150 грејнана 200 метара боље држати брзи­ну и разантност те да за ову врстулова постоје и далеко квалитетни­ји, намјенски развијени калибри.

Метак се доказао и као ривалмного бољој муницији развијенојспецијално за различита спортскастрељачка такмичења, а нетреба заборавити ни чи­

њеницу да је ријеч о успјешном идоказаном снајперском војном иполицијском метку.

Разлике измеђукомерцијалног .308 Win

и војничког 7,62x51 НАТО

Прво војничко оружје прекокојег је овај метак ушао у службуНАТО­а били су гломазна, не­спретна и брзо напуштена ауто­

м а т с к апушка М14 (за коју

је метак специјално и раз­вијен) те митраљез М60, док судалеко боља белгијска пушка ФНФАЛ, можда најпознатије војнич­

ко пјешадијско оружје на свијетуу овом калибру и њемачка ХК Г3дошле нешто касније.

Већ смо рекли да се метак.308 "винчестер" и 7,62x51 НАТОпо спољашњим димензијама неразликују. Ваља ипак напомену­ти да ловачки (комерцијални, ци­

вилни) .308" в и н ч е ­

стер"

ивојнич­

ки, службени7,62x51 мм НАТО Т65 ипак нису употпуности исти меци, али суразлике међу њима веома мале инису од значаја просјечном лов­цу. Те разлике највише се огледа­ју у притисцима и чињеници дасу војне чауре због поузданостинешто дебљих зидова, поготовона дну, да би могле издржатиаутоматску паљбу, односно битиотпорније на руптуру (прскање).Војни метак 7,62 x 51 мм НАТОразвија од стране НАТО прописа­ни максимални притисак од50.000 пси док код ловачког мет­ка .308 "винчестер", чија чаура јетањих зидова, тај притисак идепрема SA A MI стандарду до 60.000пси.

П о ­стоје и неке друге

разлике, као што је чеонизазор, односно конструкција и ди­мензије лежишта метка. Наиме,лежиште метка у цијевима ловач­ких карабина калибра .308 Win. јекраће то јесте има мањи чеони за­зор од лежишта метка у цијевимаслужбених војничких пушака ка­

16 aвгуст/септембар 2019.

.308 НЕЗНАТНО СЛАБИЈИ ОД .30 06, АЛИДОНИО НИЗ ПРЕДНОСТИ

либра 7,62 НАТО, која су дужа. Че­они зазор је, према дефиницијикоју даје балистичар Обрад Динићу књизи "Наоружање пешадије",одстојање од чела забрављеног за­тварача до дна метка, када је ме­так потпуно у свом лежишту(Наоружање пешадије, НароднаАрмија ­ Београд, 1970). То ће рећида чаура у лежишту метка ловач­ког карабина, фабрички предви­ђеног за пуцање комерцијалнемуниције .308 "винчестер", има не­што мање простора да се дефор­мише и приљубљује уз зидове приактивирању метка. Лежишта ме­така у комерцијалним и војнимцијевима разликују се дакле по ди­мензијама ­ војне чауре су прила­гођене дужем лежишту метка увојним цијевима (имају дебље зи­дове и теже су од комерцијалних).

Премда један број стручњака

н епрепоручује да се

комерцијалном муни­цијом пуца из типичновојничког оружја, а да је сасвимбезбједно оба типа муниције испа­

љивати из ловач­ких карабина,уобичајено сесматра да не­ма никаквеопасности одкоришћењаловачке муни­ције из војногоружја и обрну­то. Ипак, уколикостријелац жели да пу­ца жестоке лаборацијефабричког или ручно пуњеногметка калибра .308 "винчестер" извојничке пушке (пушке са ознаком7,62 НА­

ТО), мора обра­тити пажњу на стање цијеви

предметног оружја, јер су прити­сци ловачке муниције разумије севећи од притисака војничке муни­ције, за коју је пушка предвиђена.Иначе, колико је 7,62 НАТО квали­тетан, прецизан и убојит метак у

компактомпаковањуговори иподатакда су гаусвајалеи земљекоје нису

биле чла­нице НАТО­

а. Тако јебивша СФРЈ за

потребе ССУП­а иелитних јединица бивше

ЈНА крајем седамдесетих годинапрошлог вијека набавила њемач­

ке војне аутоматске пушке "Hec ­kler und Koch Г3А3" и Г3А4,управо у калибру 7,62x51 НА­ТО.

Има добар број ловаца чијиће избор, уколико би моралиизабрати само једну пушку уједном калибру и за све прили­ке, бити .308 "винчестер" и токако смо видјели никако није

случајно. Постоје свакако и другисредњи калибри за које се са пра­вом може рећи да су масовно до­ступни и да покривају свеловачке ситуације, али ниједанод тих калибара нема битнупредност над .308 "винчестер",метком за сва годишња доба, те­рене и ловове. Једном када се ло­вац навикне на калибар .308"винчестер" и у пракси упознањегове потенцијале доћи ће дозакључка да у рукама држи пу­шку која успјешно покрива све,од лисице до најкрупнијег ме­двједа ­ ако ловац прецизно упу­ти пажљиво одабрано зрно набило шта од овога, може бити си­гуран да ће се врло брзо фотогра­фисати крај ловачког трофеја.

aвгуст/септембар 2019. 17

.308 "ВИНЧЕСТЕР" ЈЕ КОМЕРЦИЈАЛНА

ВЕРЗИЈА ВОЈНОГ МЕТКА7,62Х51 НАТО

18 август/септембар 2019.

август/септембар 2019. 19

ПИ ШЕ: ДАР КО ЈО ВА НИЋlovacken@gmail.com

ве ли ком бро ју на ­ших ло ви шта, а на ­ро чи то брд ских ипла нин ских, ди вљасви ња је по ста ла го ­то во нај тра же ни јалов на вр ста ди вља ­

чи. Та ко је не ри јет ко чи ње ни ца даве ли ки број ло ва ца, ка да го во ри оло ву, ис кљу чи во ми сли на ди вљусви њу, те го то во ци је лу го ди ну вр ­ши при пре ме за по че так зим ске

се зо не, од но сно за лов ди вље сви ­ње (на бав ка и тре нинг па са го ни ­ча, на бав ка и по прав ка те рен скихво зи ла, ку по ви на мо то ро ла и огр ­ли ца за пра ће ње кре та ња па са идру го), за не ма ру ју ћи при то ме свеоста ле вр сте ло ва, на при мјер ловфа за на, зе ца, ди вље пат ке, шум скешљу ке, пре пе ли це, ли си це, ша ка ­ла и др.

Због то га ни је ни ка кво из не ­на ђе ње да у јед ном брд ском ло ви ­шту, ко је у свом основ ном лов номфон ду има фа зан ску ди вљач, непро на ђе те ни ти јед ног пса пти ча ­ра. Го ре на ве де но је за си гур но уте ­ме ље но на атрак тив но сти ло ва нади вљу сви њу, ко ја се на на шим те ­ре ни ма углав ном вр ши груп нимло вом, при го ном. Ова вр ста ло вапру жа лов цу по се бан до жи вљај,пре пун из не на ђе ња и адре на ли на,али ко ји не ри јет ко до во ди лов цана са му гра ни цу лич не без бјед но ­сти. Исто вре ме но, ова кав на чинло ва је са уз гој ног ста но ви шта"сти хиј ски", са ве о ма че сто да ле ­

ко се жним по сље ди ца ма по ма тич ­ни фонд по пу ла ци је, јер се у ве ћи ­ни слу ча је ва не би ра гр ло ко је ћесе од стри је ли ти.

С об зи ром на на ве де ну атрак ­тив ност ло ва ди вље сви ње, те ве ­ли ку за ин те ре со ва ност за овувр сту ло ва, ја сно је да ко ри сник

ло ви шта има по тре бу да ин тен ­зив но и одр жи во га зду је ди вљомсви њом, да би сво јим лов ци ма, алии лов ци ма го сти ма мо гао по ну ди ­ти лов ове вр сте ди вља чи и ти меоства ри ти зна чај не при хо де.

Ме ђу тим, га је ње ди вље сви њени је ни ма ло лак и јед но ста ван за ­да так ко ји се ста вља пред уз га ји ­ва ча, од но сно ко ри сни ка ло ви шта.Ов дје се на пр вом мје сту на ме ћепо тре ба обез бје ђи ва ња до вољ неко ли чи не ква ли тет не пре храм бе ­

не осно ве, ко ја ће за др жа ти ди вљусви њу то ком ци је ле го ди не у ло ви ­шту, уз сма ње ње ште те на по љо при ­вред ним усје ви ма. Исто вре ме но,одр жа ва ње по вољ не пол не и ста ро ­сне струк ту ре је дан је од нај ва жни ­јих за да та ка. На су прот уз га ји ва чусто је и кли мат ске про мје не, као иши ре ње аре а ла ди вље сви ње нара чун за пу ште них по љо при вред ­них има ња и уга ше них се ла, шточе сто до во ди до по ја ва да се ди ­вље сви ње сре ћу не по сред но уздво ри шта пре о ста лих ку ћа, чи ­не ћи им ште ту на усит ње нимпо љо при вред ним пар це ла ма,ко је су не ри јет ко основ ни из ворег зи стен ци је пре о ста лом се о ­ском ста нов ни штву. Ова по ја ва јена ро чи то при сут на у ври је ме го ­ди на без уро да шум ског сје ме на,али и из ра же них пе ри о да без па ­да ви на и са ви со ким тем пе ра ту ­ра ма.

Би о ло ги ја ди вља чиДа би се успје шно га ји ла

Ди вља сви ња - уз гој, за шти та и ко ри шће ње

Про бир ним од стре ломдо ста бил них по пу ла ци ја

У►

Ко ри сник ло ви шта има по тре бу да ин тен зив но иодр жи во га зду је ди вљом

сви њом, да би сво јим лов ци ма, али и го сти ма мо гао по ну ди ти лов ове

вр сте ди вља чи и ти ме оства ри ти зна чај не при хо де У НЕЕТИЧКОМ ЛО ВУ

ВЕ ЛИ КИ СА ВЕ ЗНИК СУ"ГПС" ОГР ЛИ ЦЕ НА ПСИ МА

ди вља сви ња, по треб но је на пр ­вом мје сту по зна ва ти би о ло ги јуове вр сте ди вља чи, а за тим и на ­чи не ко ри шће ња. Ди вља сви ња,ко ја ег зи сти ра на на шим про сто ­ри ма, има уско и тан ко ти је ло,из ра же но са ви је ну кич му, тро у ­гла сту гла ву и ду ге но ге, што јечи ни ве о ма вит ком и спрет ном. Упред је лу плећ ке, кр ма ча до сти жеви си ну до 80 цм, док ве пар до сти ­же ви си ну и до 110 цм. Вит ке и ду ­гач ке но ге се за вр ша ва ју са че ти рипр ста и до бро раз ви је ним пап ци ­ма. Пред ња два пр ста су ве о ма ја ­ка, док су зад ња два за кр жља ла.Код хо да, а на ро чи то у тр ку, сви њана ме ка ној под ло зи оста вља ја сантраг ду гих пр сти ју. Ти је ло је об ра ­сло че ки ња ма ко је су на по тиљ куи ле ђи ма ду же. На је сен јој на ра стегу ста и мек ша дла ка, што за јед носа пот ко жним са лом пред ста вљаод лич ну то плот ну изо ла ци ју. Бо јаче ки ња до ста је не у јед на че на и ве ­о ма је че сто те шко да ти пра виопис бо је, ко ја ва ри ра од жућ ка сте,мр ке, си ве или цр не. Уоп ште но ва ­жи да су ди вље сви ње у ис точ нимпред је ли ма Евро пе свје тли је у од ­но су на за пад не пре дје ле, због че ­га се код нас че сто мо же чу тина зив за ди вљу сви њу "цр на ди ­вљач".

Тек опра ше на мла дун чад поле ђи ма и бо ко ви ма су сме ђе жу тебо је, са свијетлосмеђим и там но ­сме ђим уз ду жним пру га ма. Пре коље та бо ја из бли је ди, па су у је сенјед но бој ни, бо јом слич ни ста римсви ња ма, али са сме ђим ни јан са мана бо ко ви ма. Код по је ди них је дин ­ки но ге су го то во цр не, гла ва јетам ни ја од ти је ла, док су уши нај ­там ни је. Уши су до ста ве ли ке, са ја ­ким ми ши ћи ма ко ји им слу же засве стра но окре та ње, та ко даих сви ња окре ће на свестра не, по ди же и спу ­шта и ти ме пре ци ­зно пра ти свешу мо ве и њи ­хов из вор.

Ис хра на ичу ла

Ди вљасви ња јесва што ­јед. Хра нисе хра номи биљ ноги жи во ­т и њ с к о гпо ри је кла.Лар ве и ко ­ри је ње ра дори ју ћи про на ­ла зи у зе мљи ­шту, оста вља ју ћиза со бом огром не из ­ро ва не по вр ши не, по ­зна те као ро во ти не. У то ме

јој по ма же тро у гла ста гла ва са ду ­гим ри лом ко је се за вр ша ва но сни ­ца ма (рил на пло ча). Ри ло је ја ко,ми ши ћа во, док је до ња ви ли ца вр ­ло по кре тљи ва и ја ка.

Нај ра зви је ни је чу ло код ди ­вљих сви ња је њух. Нај бо љи до казза на ве де но је сте не по гре ши во

про на ла ­

же ње хра не ис под ли шћа или у зе ­мљи, гдје до ла зи до жи ра, бу кви це,ке сте на, тек по си ја ног ку ку ру за,го мо ља, ин се ка та, лар ви, али игни је зда ми ше ва. Ди вље сви њепре по зна ју и ми рис раз ли чи тихљу ди. Та ко је до ка за но да сви њапре по зна је ми рис шум ског рад ни ­ка или осо бе ко ја је хра ни. Сље де ­ће раз ви је но чу ло је слух. Лов ци тозна ју, па се по ку ша ва ју шу ља ти

што не чуј ни је. Че сто се ста риве пар спа са ва за хва љу ју ћи

пра во вре ме ној ре ак ци ­ји на кон пуц ке та ња

гран чи ца. Сма тра седа ди вља сви ња

раз ли ку је зву ко ­ве, та ко да јери јет кост дане при ми је тишу мо ве ко јије до во де уопа сност. Ди ­вље сви њене ма ју на ро ­чи то раз ви ­јен вид, али

то не ути че нањи хо во по на ­

ша ње. По ље ви ­да је ма ње не го

код дру гих вр стади вља чи, а опа сност

пра те ла га ним по мје ­ра њем гла ве. За то је мо ­

гу ће при ма ћи се ди вљимсви ња ма ве о ма бли зу ако је по ­

го дан вје тар. Вје ро ват но се у окуства ра сли ка ко ја ни је оп тич киоштра. Сма тра се да ди вље сви њене раз ли ку ју бо је, али за то још непо сто је чвр сти на уч ни до ка зи.Утвр ђе на је спо соб ност раз ли ко ­ва ња раз ли чи тих свје тло сних ври ­јед но сти. Ство ре ни оп тич киути сак код ди вљих сви ња раз ли ­ку је се од људ ског, као цр но­би је лафо то гра фи ја. Цр ве но из гле да каоси во у раз ли чи тим ја чи на ма, за тосе и сла би је при мје ћу је у си вој по ­за ди ни. Пла ва бо ја им дје лу је каоцр на, а сви је тло жу та као би је ла. Тамр тва, без бој на сли ка по ве ћа вакод сви ња опрез при сва ком по ­кре ту, те ве о ма ла ко уочи сва кокре та ње или при бли жа ва ње. Та косе сла би је раз ви јен вид ди вље сви ­ње мо же ис ко ри сти ти за из бор бо ­је одје ће за лов. На при мјер, уКа на ди, Аме ри ци и не ким нор диј ­ским зе мља ма оба ве зна сјај на цр ­ве на бо ја ко ја је про пи са на збогбез бјед но сти за ди вље сви ње јеви дљи ва као без бој но си ва, за раз ­ли ку од там но зе ле не ко ја исту паиз свје тли јих, жућ ка стих и сви је ­тло сме ђих то но ва бо је.

О чу ли ма ди вље сви ње са же тосе мо же ре ћи: ди вље сви ње жи ве усви је ту раз ли чи тих по ја ва, ко јема ло рас по зна ју слу хом, а још ма ­ње ви дом. За то је њи хо во нај ва ­жни је чу ло њух.

Ди вља сви ња са сво јим чу ли ­ма, при ла го дљи во шћу и спо соб но ­сти пам ће ња и уче ња од мај ки,спа да у нај ин те ли гент ни је жи во ­тињ ске вр сте.

По зна ва ње осо би на ди вљихсви ња за уз га ји ва ча ни је са мо ва ­жно за га је ње, већ и за пред у зи ма ­ње мје ра за спре ча ва ње ште те.Вр ло је ва жно по што ва ње пра ви ­ла да у слич ним си ту а ци ја ма раз ­ли чи те жи во ти ње ре а гу јураз ли чи то. Та ко, на при мјер, мла ­дун че од мах по ро ђе њу тра жи си ­су. Ме ђу тим, већ на по чет ку пр воје тра жи на мај чи ној гла ви, за тимна вра ту и ле ђи ма. Тек на кон не ко ­ли ко не у спје лих по ку ша ја про на ­ла зи мли јеч не жли је зде и од та да

При хра наПри хра ну ди вљих сви ња тре бавр ши ти и у зим ском пе ри о ду,ка да је због ни ских тем пе ра ту разе мљи ште по вр шин ски за ле ђе ноили пре кри ве но ду бо ким сње -жним по кри ва чем. За до пун скопре хра њи ва ње и при хра њи ва њеди вљих сви ња по треб но је пред -ви дје ти го ди шње по јед ном гр лу:- зр на сте хра не 60 кг- соч не хра не 20 кг- хра не жи во тињ ског по ри је кла 30 кг

20 август/септембар 2019.

►

сва ки на ред ни пут не по гре ши воих про на ла зи. Ово је за сно ва но науро ђе ном инстинкту тра же ња ипам ће ња. Ве пар, ко ји жи ви са мот ­њач ки, тек се ка сно у је сен при дру ­жи кр ду ра ди па ре ња и сатак ма ци ма се бо ри за на кло носткр ма ча, чи ме по ка зу је уро ђе нипол ни на гон.

У про ље ће, кра јем мар та или уапри лу, ди вље сви ње са мла дун ча ­ди из ове и про шле го ди не по чи ­њу жи вот у ве ћим или ма њимкр ди ма у ко ји ма не ма ве про ва. Та ­кво кр до жи ви у за јед ни штву досље де ћег па ре ња, а по не кад и ду ­же. За ври је ме ље та, од кр да сеодво је ве при ћи у дру гој го ди нижи во та, ко ји ти ме по чи њу са мот ­ни жи вот. Че сто у ма њем, вла сти ­том кр ду жи ве дви је или трикр ма че у дру гој го ди ни жи во та,на ро чи то оне тје ле сно раз ви је ни ­је. Да кле, од кр да се пр во одва ја јумуж ја ци у дру гој го ди ни жи во та,што се и укла па у њи хов ка сни јижи вот ни ри там. Мла де кр ма че су"дру штве ни је", а че сто жи ве у за ­јед нич ком кр ду са кр ма ча ма раз ­ли чи тог уз ра ста ко је су ихопра си ле и сво јим се стра ма ко је суопло ђе не већ при за вр шет ку пр вего ди не жи во та. Пра сад су уви јек узмај ку. За јед но оста ју и у слу ча ју гу ­бит ка мај ке, и та да се за јед но спа ­са ва ју од не из вје сне суд би не.

У мир ни јим под руч ји ма или заври је ме ло во ста ја обич но су кр даброј ни ја, а при че шћем уз не ми ра ­ва њу ма ња. Пот крај го ди не кр да сесма њу ју и због од стре ла. У на шимпри ли ка ма кр да бро је од 10 до 30гр ла. У до ба до брог уро да жи ра ишум ских пло до ва кр да мо гу би тии број ни ја.

У сва ком кр ду се на ла зи уро ђе ­на за ко ни тост. При то ме је со ци ­јал но угро же ни ји ве пар, док суго ди шња ци пот чи ње ни кр ма ча ма,а сви ма њи ма су пот чи ње на пра ­сад и на зи мад.

Ди вље сви ње су нај ак тив ни јено ћу, иако по при ро ди ни су ноћ нежи во ти ње, не го их на то при си ља ­ва ју че ста уз не ми ра ва ња. Да њу ле ­же уко па не у гу сти шу, јед на додру ге, а на ро чи то зи ми. Нај ви шеле же на то пли јим, су вим сун ча ниммје сти ма, у за вје три ни.

Иако се за ди вље сви ње ве жепо јам о ве ли ким ми гра ци ја ма упо тра зи за хра ном, у из вор ној при ­ро ди ове вр сте је вјер ност ста ни ­шту уко ли ко оно пру жа до вољ ноква ли тет не ис хра не, уз оси гу ранмир. Да кле, за ши ри ну ње ног жи ­вот ног про сто ра пре су дан је сте ­

пен уз не ми ра ва ња, мо гућ ност из ­бо ра про сто ра за днев ни од мор, теуда ље ност мје ста гдје на ла зи до ­вољ ну ко ли чи ну ква ли тет не хра ­не.

По че так па ре ња ди вљих сви ­ња за ви си од пре храм бе них при ­ли ка, при је све га од уро дашум ског др ве ћа и гр мља. У но вем ­бру, де цем бру и ја ну а ру опло ди се85 од сто од свих кр ма ча. Пр во сепа ре ста ре кр ма че и то кра јем но ­вем бра и по чет ком де цем бра, докје сре ди ном де цем бра вр ху нац па ­ре ња дво го ди шњих кр ма ча. Су ­пра сност кр ма ча тра је од 112 до120 да на. Кр ма ча на пу шта кр дообич но не ко ли ко да на при је пра ­ше ња и за то ври је ме при пре мабр лог од гра ња, су ве тра ве, ли шћаитд... Сви ња обич но ко ти сто је ћиса ја ко на пе тим ле ђи ма и ко со ис ­пру же ним ре пом, па по не кад ле жина бо ку. Од ра сла, пре ко три го ди ­не ста ра кр ма ча нор мал но опра сиод ше сто ро до осмо ро пра са ди, адво го ди шња го то во упо ла ма ње,од но сно од тро је до ше сто ро пра ­са ди. По ро ђај тра је ви ше са ти, амла дун чад по чи њу да си са ју убр зопо до ла ску на сви јет. Пра си ћи поро ђе њу од мах ви де, а об ра сли судла ком и за штит но обо је ни. Пр ­вих да на кр ма че че сто хра не мла ­дун чад, го то во сва ког са та. Пра садси са ју од три до че ти ри мје се ца.

Ди вља сви ња је све јед. Да кле,хра ни се хра ном биљ ног, али и жи ­во тињ ског по ри је кла. Ана ли зомже лу дач ног са др жа ја утвр ђе но једа је у по гле ду биљ не хра не нај за ­сту пље ни ји онај тип ко ји пре о вла ­да ва у од ре ђе ном под руч ју. Та ко је

код сви ња у за пад ној, сред њој иис точ ној Евро пи од по љо при вред ­них кул ту ра за би ље же но нај ве ћеуче шће кром пи ра, зо би, ку ку ру за,ра жи и пше ни це. На ана ли зи ра них200 же лу да ца од стри је ље них ди ­вљих сви ња у Хо лан ди ји (Бру и ­дер ник 1977) утвр ђен је сље де ћиса др жај свих же лу да ца: у 72 од стожи то, у 37 од сто бу јад, у 30 од стобу кви ца, у 24 од сто бо ро ве игли це,у 24 од сто хра сто во, бо ро во и ли ­шће бо ров ни це, у 24 од сто ко ри је ­ње др ве на стог и зе ља стог би ља, у20 од сто ко ра и мла ди це, у 60 од ­сто си са ри, у 45 од сто ин сек ти, у 27од сто ки шне гли сте. Уста но вље ноје да је жи во тињ ска хра на на ђе нау чак 86 од сто ис пи та них же лу да ­ца.

Ди вља сви ња ва жи и оста је ве ­ли ка ште то чи на по љо при вред нихусје ва. Кр да ди вљих сви ња у ста њусу да по љо при вред ним про из во ­ђа чи ма при чи не пра ву пу стош.Оба ве за ко ри сни ка ло ви шта је даште ту од ди вљих сви ња све де нашто ма њу мје ру. Ова ште та на ро ­чи то је из ра же на у пе ри о ду до зри ­је ва ња по љо при вред них усје ва, апо себ но ку ку ру за и кром пи ра, паје по треб но ди вље сви ње у том пе ­ри о ду, по ја ча ном пре хра ном нахра ни ли шти ма, за др жа ти што да ­ље од по љо при вред них усје ва.

Груп ни лов не ри јет ко до но си ште ту

Лов ди вље сви ње убра ја се ме ­ђу нај љеп ше ло вач ке до жи вља јеко ји су да нас још мо гу ћи. Због то ­га и не чу ди ве ли ка оп се си ја ло ва ­ца за овом вр стом. Мо гу ћи раз лог

за на ве де ну кон ста та ци ју ле жи учи ње ни ци да се ни ка да не зна гдјеће се и ка да до жи вје ти успјех. По ­зна то је да је код сва ког ло ва ди ­вље сви ње, осим сре ће, нео п ход нои зна ње, ис ку ство и упор ност. Нај ­че шћи вид ло ва ди вљих сви ња коднас је груп ни лов при го ном уз упо ­тре бу па са. Код ова квог на чи на од ­стрел је углав ном "сти хиј ски",лов ци вр ло че сто не раз ми шља јуили не ма ју вре ме на да де таљ ноосмо тре је дин ку при је од стре ла,због че га на ста ју ве ли ки гу би ци ука те го ри ја ма ко је са уз гој ног ста ­но ви шта ни су за од стрел. На жа ­лост, че ста је прак са да по је ди негру пе ло ве све док се не од стри је ­ли и по сљед ња је дин ка за те че нана те ре ну, без об зи ра на пол и ста ­рост. У овој не е тич но сти ве ли киса ве зник су "ГПС" огр ли це на пси ­ма.

Пре ма на уч ним по да ци ма, оп ­ти мал на струк ту ра од стре ла по пу ­ла ци ја ди вљих сви ња, ко јаоси гу ра ва трај ност га здо ва ња, је ­сте сље де ћа: од 100 је дин ки за од ­стрел, 84 од сто су пра сад ина зи мад, а са мо 16 од сто су ста ри ­ја гр ла. На жа лост, у груп ном ло вуве о ма че сто се пу ца на сва ко гр локо је на и ђе, не во де ћи ра чу на о уз ­гој ним мје ра ма. Та ко се че сто де ­ша ва да од стри је ље на бу денај ве ћа ди вља сви ња у кр ду, од но ­сно кр ма ча во ди ља, што за и ста чи ­ни ве ли ку ште ту ма тич ном фон дукон крет не по пу ла ци је. Али мо ра ­мо би ти свје сни чи ње ни це да се уза јед нич ком ло ву, у ко јем по не кадуче ству је и не ко ли ко де се ти налов ца, мо ра на ћи ба рем је дан ло ­

август/септембар 2019. 21

ВЕ ЛИ КА ШТЕ ТА ОД СТРИ ЈЕ ЛИ ТИ ТРИ,

ЧЕ ТИ РИ ГО ДИ НЕ СТА РОГ ВЕ ПРА

►

вац ко ји ће по гри је ши ти при из бо ­ру је дин ке за од стрел.

Ве ли ка је ште та од стри је ли титри­че ти ри го ди не ста рог ве пра.Та кво по сту па ње је не рен та бил нои ли чи на же тву зе ле ног жи та.Ова кав на чин ло ва до во ди до то гада у ве ћи ни ло ви шта има мо по пу ­ла ци је у ко ји ма се осје ћа не до ста ­так зре лих, ис ку сних и са уз гој ногста но ви шта нај зна чај ни јих је дин ­ки оба по ла. Ста ре кр ма че ко је, ка ­ко је и ре че но, на сви јет до но сенај ве ћи број пра са ди су ри јет ке,као и зре ли ве про ви. Због то га уовим по пу ла ци ја ма до ми ни ра јумла де кр ма че, као и мла ђи, пол ноје два са зре ли ве про ви. Упра во уовом сег мен ту уз го ја за да цико ри сни ка ло ви шта сунај ва жни ји.

Из бор гр лаза од стрел

Пра вил ­ност из бо ­ра гр ла зао д с т р е лве пра је ­ди но јеоправ да накод зре лихј е д и н к и .Овом ци љу јед ­но се мо же од го ­во ри ти чу ва њемсред њо доб них је дин ­ки. На су прот на ве де ног, мо ­ра мо би ти свје сни да јеутвр ђи ва ње ста ро сти ди вљих сви ­ња у при ро ди ве о ма те шко, а приса мом ло ву го то во и не мо гу ће. Напри мјер, ако дви је го ди не до сљед ­

но од ­стре љу ­ј е м ос а м опра сади на зи ­мад, све

оста ле је ­дин ке ће

п о с т а т идви је го ди не

ста ри је, а кр ма ­че ја че и ис ку сни је,

те ће мо има ти мо гућ ностда у тре ћој го ди ни пу ца мо на ве ­про ве ста ре че ти ри­пет го ди на.На рав но, ова мје ра зах ти је ва до ­сљед ну са рад њу свих ко ри сни кало ви шта у окру же њу. Ме ђу тим, се ­

лек ци ја ста ро сти гр ла пре ма њи ­хо вој те жи ни је та ко ђе не по у зданмо дел, јер су за би ље же ни слу ча је ­ви да тро го ди шња кр ма ча у де ­цем бру те жи све га 50­60ки ло гра ма, а до бро раз ви јен го ди ­шњак до стиг не те жи ну и до 70 ки ­ло гра ма. Је ди но рје ше ње за овајпро блем је стро ги од стрел пре маве ли чи ни, од но сно круп но ћи је ­дин ке, ка кав је спро ве ден у Сло ве ­ни ји у пе ри о ду 1986­1988. и ко ји једао од лич не ре зул та те. На и ме, до ­не се на је на ред ба да је за бра ње нопу ца ти на фи зич ки раз ви је на икруп ни ја гр ла, док је у ло ву до зво ­ље но пу ца ти са мо на "сит ни је" ифи зич ки сла би је је дин ке. Ова квимна чи ном ло ва "спа се не" су сред ­

њо доб не и зре ле је дин ке оба по ла,ко је су у ства ри и но си о ци по пу ла ­ци је.

На жа лост, на ве де на сло ве нач ­ка ис ку ства на на шим про сто ри масу још да ле ко од при мје не, алиуко ли ко се же ли трај но и одр жи вога здо ва ти ди вљом сви њом, мо ра ­ће мо ве о ма бр зо ми је ња ти ло вач ­ке на ви ке пре ма овој атрак тив ној,али за уз гој вр ло за хтјев ној вр стиди вља чи.

22 август/септембар 2019.

СРЕД ЊО ДОБ НЕ И ЗРЕ ЛЕ ЈЕ ДИН КЕ ОБА ПО ЛА

НО СИ О ЦИ ПО ПУ ЛА ЦИ ЈЕ

►

радиционалним 25. са ­бором на Бабином бр дукод Дервенте све ча но јеобиљежено отварањеловне сезоне. Цје ло д ­невна манифестација

почела је у јутарњим часовиматакмичењем у гађању глиненихголубова, а настављена дружењемуз музику и томболу. Домаћиниовогодишње смотре ловаца јеливачка секција Дервента, иначенајбројнији дио Ловачког удружења"Мотајица". Предсједник те секцијеЗикрет Грачанлић истакао је да судервентски ловци угостили више од600 ловаца из цијеле БиХ.

­ Срећа је кад су са нама људи изсвих крајева, од Велике Жепе, прекоИлијаша, Бијељине и других гра ­

дова, јер ми важимо за добредомаћине. Ово смо организовали узвелику помоћ предсједника удруже ­

ња Дарка Бећаревића ­ рекао јеГрачанлић захваливши се свимљубитељима лова који су увели ­чали смотру.

Бећаревић, који је недавнореизабран на мјесто предсједника,

подсјетио је да је у протеклихгодину дана удружење настојало даунаприједи услове свим ловцима.

­ Успјели смо да реновирамонаше стрелиште, у које смо уложилинешто више од 2.000 марака, анастојаћемо да и убудуће реали ­зујемо сличне пројекте. Дужи низгодина смо удружење које наовакав начин отвара ловну сезону,а морам да кажем међу мало ­бројнима. Сваке године нас се скупиоко 600, што домаћих ловаца, штоколега из околних удружења иФБиХ ­ рекао је Бећаревић истака ­вши да удружење има одличнусарадњу са Ловачким савезом РС илокалном заједницом.

Свечаном отварању сезоне при ­суствовали су, између осталих, пред ­сједник Ловачког савеза РС СавоМинић, замјеник начелника општи ­не Синиша Јефтић и бројни другигости. Минић је том приликомистакао да је ЛСРС велика и снажна,моћна и најбоља невладина орга ­низација.

­ Ми имамо 23.000 људи, газ ­дујемо ловиштима и усуђујем се дакажем да смо најпристојнији. Висте једна од најјачих карика савеза,а овом приликом позивам вас свена предстојећи Сајам лова ириболова у Бањалуку, којем ћеприсуствовати и представници изСрбије и ино странства. Биће топрилика да покажемо своје трофејеи да све регије дају свој допринос ­рекао је Минић истичући да је циљда Ловачки савез РС у предстојећихпет година постане најјачи наБалкану.

Добар поглед и успјешну се ­зону ловцима је пожелио и Сини ­ша Јефтић, који је истакао далокална заједница има добрусарадњу са ловцима, те се нада даће тако бити и убудуће. Уоби ­чајено је да се током свечаноготварања спомену они који судопринијели развоју ловства наподручју општине, а ове годинетитулу заслужни ловац понијелису Недељко Лишчић, НедељкоЛати но вић, Ристо Кузмановић,Адил Мехмедовић, Алија Сломићи Милан Милановић.

август/септембар 2019. 23

БЕЋАРЕВИЋ РЕИЗАБРАН НА МЈЕСТО

ПРЕДСЈЕДНИКА

25. сабор ловаца Ловачког удружења "Мотајица"

На Бабином брду окупило

се 600 људи

Строже контролептичараЛовочувари Ловачког удружења"Мотајица" из Дервенте унаредном периоду обављаћестроже контроле паса птичара којеловци користе у лову, с обзиромна то да је одзив на испит заполагање ИОУ био релативно лош.Дрвентско удружење организовалоје потпуно бесплатно оцјењивањеи испит урођених особина заптичаре (ИОУ), али су члановиудружења довели само 13 паса исви су добили пролазну оцјену.Како је Законом о ловству РСпрописано да сви ловни пси којисе користе у ловишту треба дабуду оцијењени и да имајуположен ИОУ на одређену врстудивљачи која се лови са тимпсима, у наредном периоду бићепојачане контроле у ловишту. Циљнису репресивне мјере негопокушај да се пробуди свијест кодловаца да доведу псе на нареднооцјењивање да би била поштованазаконска процедура. Из удружењасу захвалили судијама МиркуПетрешину и Саши Кршићу накоректности при оцјењивању, као ичлановима који су препозналиважност и озбиљност ове акције.

Пао вепар од 211 килограмаИстакнути ловац дервентскогудружења Дарко Лишчићодстријелио је вепра тешког 211килограма на подручју НовихЛужана. У својеврсном подухватупомогао му је Далибор Добрић,чији је ловачки пас, нажалост,настрадао овом приликом.

Срећа је кад су са намаљуди из свих крајева, од

Велике Жепе, прекоИлијаша, Бијељине и

других градова, јер миважимо за добре

домаћине. Ово смо организовали уз велику

помоћ предсједника удружења Дарка

Бећаревића, рекао Грачанлић

Резултати у гађању "голубова"ПОЈЕДИНАЧНО1. Раденко

Кузмановић2. Ненад

Чечавац3. Радивоје

Ђалић

ЕКИПНО1. Секција

Лужани2. Секција В.

Сочаница3. Секција

Појезна

УКУПНИ ПЛАСМАН

ПОЈЕДИНАЧНО1. Ненад Чечавац2. Младен

Милошевић3. МиленКитановић

ЕКИПНО1. Станари 22. Пријатељи3. Семберија

T

ПИ ШЕ: МИ ШО ЛА ЗА РЕ ВИЋlovacken@gmail.com

ов на ре ги ја Би рачне тре ба да бри ну засво ју бу дућ ност. Ин ­те ре со ва ње за лов ича ри ко је пру жа овајспорт све ви ше при ­вла чи, по себ но мла ­

де љу де, да по ста ну лов ци. Са мо упо сљед њих осам мје се ци ов да шњаудру же ња по ста ла су број ни ја за 87но вих чла но ва. Лов се, као пел цер,пре но си на мла ђе на ра шта је,што по твр ђу је и по сљед њепо ла га ње ло вач ких ис ­пи та ор га ни зо ва но25. ав гу ста у Звор ­ни ку. Ме ђу 54кан ди да та нај ­ве ћи број суби ли мла диљу ди, ко јиже ле да сеа к т и в н оба ве ло воми ужи ва ју уље по та маовог хо би ја.

И овогпу та кан ди ­да ти су по ла ­га ли предко ми си јом у ко ­јој су би ли Го ранЗу бић из Ми ни стар ­ства по љо при вре де,шу мар ства и во до при вре деРе пу бли ке Срп ске, те пред став ­ни ци Ло вач ког са ве за Срп ске Зо ­ри ца Бух и Во јин Чу ту рић.По ла га ње ис пи та пра тио је и Ви ­до је За рић, пред сјед ник Са вје талов не ре ги је Би рач. Сво је вр снупо др шку бу ду ћи лов ци има ли суи од ру ко вод ства сво јих удру же ­ња. Мла ди лов ци, ко ји су до са даима ли ста тус при прав ни ка, ни сукри ли оду ше вље ње што ће, на ­кон успје шно оба вље ног ис пи та,мо ћи да но се пу шку и ло ве.

Нај ви ше кан ди да та, чак 12,сти гло је из звор нич ког удру же ња"Ву ко ви са Дри не". Ме ђу њи ма је иОг њен Осто јић, ко ји је, ка ко ка же,љу бав пре ма ло ву и при ро ди на ­сли је дио од оца Не ђе, ду го го ди ­шњег лов ца у овом кра ју.

­ Лов је ди ван спорт, ли је по јеби ти у при ро ди. Са лов ци ма се дру ­жим по сљед њих не ко ли ко го ди наи уви јек ку ћи до не сем не ко но воис ку ство ­ ка зу је мла ђа ни Ог њен,уче ник че твр тог раз ре да сред ње

елек тро тех нич ке шко ле у Ка ра ка ­ју.

Ср ђан Алек сић је сти гао из Ми ­ли ћа.

­ Дра го ми је да сам по ло жио ида ћу мо ћи да ло вим са сво јим дру ­го ви ма ­ при ча Ср ђан, док при маче стит ке од оца Си ни ше, по зна тоглов ца из Ми ли ћа, ина че глав ногло во во ђе у ЛУ "Ко мић".

И Бо бан Ди ми трић, ду го го ди ­шњи ло вац из Ми ли ћа, до шао је да

24 август/септембар 2019.

Л

ЈЕ ДАН КАН ДИ ДАТ ДО ШАО ИЗ 8.000

КИ ЛО МЕ ТА РА УДА ЉЕ НЕАЈО ВЕ ГДЈЕ ЖИ ВИ

На по сљед њем по ла га њуста тус лов ца за слу жи ло 48 кан ди да та, та ко да јеова ре ги ја у по сљед њих

де сет мје се ци бо га ти ја за 87 но вих чла но ва

ПО ЛА ГА ЊЕ ЛО ВАЧ КИХ ИС ПИ ТА У ЗВОР НИ КУ

Лов се као пел цер при ма

у ре ги ји Би рачНа по ла га ње ис пи та сти глииз Аме ри ке и Фран цу ске

Шест од 54 кан ди да та ни је успје ло да са вла да те сто ве

охра бри си на Ми ро сла ва пред по ­че так по ла га ња.

­ Имао сам ве ли ку же љу да по ­ста нем ло вац, да за јед но са та томно сим пу шку ­ го во ри Ми ро слав иот кри ва нам да би за по че так ка ри ­је ре во лио да од стри је ли ди вљусви њу.

У ОШ "Све ти Са ва" у Звор ни куза те кли смо и Ел ви ра Ха џи ав ди ћа,Нер ми на Ба би ћа и Ел ви ра Ока но ­ви ћа, ко ји су на по ла га ње до шли изСје ди ње них Аме рич ких Др жа ва иФран цу ске.

­ Ско ро дви је де це ни је жи вим уАјо ви, ко ја је од род ног мје ста, Ди ­ви ча код Звор ни ка, уда ље на око8.000 ки ло ме та ра ­ ка же Ха џи ав ­дић, до да ју ћи да ће због ло ва, у ко ­јем по себ но пре фе ри ра дру же ње,

нај ве ћи дио од мо ра про во ди ти урод ном кра ју.

­ Кад се не што во ли, он да ни ­шта ни је те шко ­ под вла че ко ле геБа бић и Ока но вић, ко ји при вре ме ­но жи ве и ра де у бли зи ни Ли о на.

Те стов ни дио ис пи та је по ло ­жи ло 20 кан ди да та, да би 28 при ­прав ни ка, по сли је до дат ногусме ног ис пи ти ва ња, за до во љи локри те ри ју ме тро чла не ко ми си је. Уовој гру пи, шест кан ди да та мо ра ­ће да до дат но утвр ди зна ње.

Пред сјед ник ко ми си је Го ранЗу бић ка же да су ура ђе ни но ви те ­сто ви сма тра ју ћи да је тре ба ло дакан ди да ти по ка жу бо ље ре зул та тека ко би спрем ни је до че ка ли свеиза зо ве ко ји их оче ку ју у ло ву.

­ По сљед њих го ди на има мо од950 до 1.000 но вих ло ва ца у Ре пу ­бли ци Срп ској. Све ви ше мла дихљу ди се од лу чу је да се ба ви ло вом.Ми као чла но ви ко ми си је и струч ­ни ка дро ви из ове обла сти же ли мода их уве де мо у лов ство на пра вина чин, са етич ким и ху ма ним на че ­ли ма ка ко пре ма ди вља чи, та ко ипре ма еко си сте му ­ ис ти че Зу бић.

Ина че, ди пло му ко ју стек нукан ди да ти ко ји по ло же ис пит, пот ­пи су ју и пред став ник Ми ни стар ­ства и пред сјед ник ЛС РС, та ко даиза њих сто је дви је нај ве ће ин сти ­ту ци је ко је уре ђу ју област лов ствау Ре пу бли ци Срп ској.

Се кре тар ЛС РС Жи во јин Ла зићиз ра зио је за до вољ ство трен домчлан ства у кров ној ор га ни за ци јило ва ца Срп ске.

­ ЛС РС је уре ђе на ор га ни за ци ­ја, са све опре мље ни јим ло ви шти ­ма, што уз ве ли ка при род набо гат ства и ра зно вр сност фон дади вља чи, ства ра по зи тив ну сли кукод мла дог сви је та, ко ји се све ви ­ше опре дје љу је за ак тив но ба вље ­ње ло вом и на рав но ужи ва ње уље по та ма овог хо би ја ­ на гла ша ваЛа зић.

Он до да је да се по сљед њих го ­ди на све ви ше ула же у лов ствокроз об на вља ње по сто је ћих и из ­град њу но вих обје ка та.

­ Раз вој лов не ин фра струк ту реу на шим ло ви шти ма је сна жнопод стак нут за хва љу ју ћи и зна чај ­ним ула га њи ма Вла де Ре пу бли кеСрп ске и ре сор ног ми ни стар ства,ко ји су на нај бо љи на чин пре по ­зна ли рад на ше ор га ни за ци је исвих ње них струк ту ра ­ ис ти че Ла ­зић. У ре ги ји Би рач са да има имави ше од 2.000 ло ва ца, а пре ма про ­цје на ма, Ло вач ки са вез РС бро јиско ро 23.000 чла но ва.

ПИ ШЕ: МИ ШО ЛА ЗА РЕ ВИЋlovacken@gmail.com

Ди вљи ве пар, те жак ви ше од200 ки ло гра ма, од стри је љен је наГр ки њи, из над Дри ња че, у звор ­нич ком ло ви шту "Мла ђе вац".Срећ ни ло вац је Ми о драг Сте ва ­но вић, члан ЛУ "Ву ко ви са Дри ­не", ко ме је ово пр ви улов ди вљесви ње у ло вач кој ка ри је ри ко јатра је 13 го ди на.

­ Због по ја ве Африч ке ку ге се ­зо на ло ва на ди вље сви ње је по ­че ла не што ра ни је, а овогка пи тал ца сам од стри је лио наГр ки њи, из ме ђу Дри ња че, Спа ­сов ни це и Ка ме ни це ­ ка зу је Сте ­ва но вић.

Овај не сва ки да шњи улов седо го дио у 22. сеп тем бра у при је ­по днев ним са ти ма, ка да је гру пало ва ца, углав ном из ло вач ке сек ­ци је Дри ња ча, ко ји че сто за јед ноло ве, за по сје ла че ке мир но иш че ­ку ју ћи да ло вач ки пси по диг нуди вље сви ње из сво јих ста ни шта,ко ја су пре по зна тљи ва по овој вр ­сти ди вља чи.

­ У јед ном тре нут ку при ми је ­тио сам да се не што огром но, цр ­но, про ма ља у шум скомком плек су. У пр ви мах по ми слиосам да нам при ла зи ме двјед ко ­јих има на овом под руч ју. Кад сена шао на при стој ној уда ље но ­сти, угле дао сам ди вљег ве прако ји се кре тао у мом прав цу. Насре ћу био сам мир не ру ке и по го ­дио сам гдје је тре ба ло ­ опи су је

Сте ва но вић улов ка кав се, ина че,не пам ти у овом кра ју.

Ко ли ко је кру пан био овај ди ­вљи ве пар, го во ри по да так да суму кљо ве би ле ду ге бли зу 30 цен ­ти ме та ра.

­ Сви смо би ли из не на ђе ниова квим при мјер ком. Ко ле ге лов ­ци ка жу да на овом под руч ју ни судо са да ви дје ли то ли ку гр до си јуи да је ово је дан од нај ве ћих "ди ­вља ка" ко ји је од стри је љен напла тоу Гр ки ње, по зна тог ком ­плек са звор нич ког ло ви шта ­ на ­гла ша ва Сте ва но вић.

Ди вљег ве пра је са ли ца мје ­ста, до обли жње ло вач ке ку ћепре ве зао Ми о дра гов отац Мо мир,а ка ко са зна је мо ме со од ове ди ­вље сви ње ће за вр ши ти у ло вач ­ком па при ка шу пред ви ђе ном засве ча ност ко ју ће ор га ни зо ва тилов ци по во дом отва ра ња но велов не се зо не на ни ску ди вљач.

Ми о драг ка же да се до са дани је су сре тао са ова ко круп номди вља чи, али и са пу бли ци те тому ов да шњој јав но сти, на кон штосе про чуо по ка пи тал ном од стре ­лу, по себ но у ло вач кој по пу ла ци ­ји, као и ме ђу сво јим ко ле га ма уДо му здра вља у Звор ни ку, гдје ра ­ди као ди пло ми ра ни ме ди цин скитех ни чар у слу жби Хит не по мо ћи.

август/септембар 2019. 25

ЗУ БИЋ: НА СТО ЈИ МО ДА МЛА ДЕ НА ПРА ВИ

НА ЧИН УВЕ ДЕ МО У СВИ ЈЕТ ЛОВ СТВА

МЕ СО ЗА ВР ШИ ЛО У ЛО ВАЧ КОМ ПА ПРИ КА ШУ

Ре ги ја Би рачСе кре тар ЛС РС Жи во јин Ла зићка же да ре ги ја Би рач спа да у самврх до бро ор га ни зо ва них лов нихре ги ја у Ло вач ком са ве зу Срп ске. - На овом под руч ју до ста се ра -ди на раз во ју лов ства и по себ нолов не ин фра струк ту ре. Ло вач киса вез ће ове го ди не још сна -жни је по др жа ти ак тив но стиудру же ња у овој ре ги ји, та ко дасе пред ви ђа ју сред ства за ре а -ли за ци ју ра зних про је ка та улов ству ви ше од 50.000 КМ -на во ди Ла зић.

Но ви лов ци Од стрел капиталца у звор нич ком ло ви шту

Па ла гр до си ја те жа од 200 ки ло гра ма

26 август/септембар 2019.

ПИШЕ: ДЕЈАН ЈОВИЧИЋlo vac ken @gmail.com

овачко удружење"Срна" из Српца, сатрадицијом дугом72 године, једно јеод најстаријихудружења на под­ручју србачке оп­

штине и на свом почетку јебројало 15, а сада укупно 509 чла­

нова, од којих је 280 активно то­ком цијеле године.

Ово је изјавио предсједникудружења Горан Савановић натрадиционалном зборовању којеје и ове године окупило више од200 србачких ловаца.

Савановић је похвалио својеколеге за поштовање правила уловишту, учешће у акцијама уни­штавања предатора и смањењекриволова, који је био незнатан уовој години.

­ У ловиште површине 27.655хектара током ове године смо уба­цили 300 фазанки из фазанерије уДобоју, које су излегле 1.500 пили­ћа. Поставили смо пет аутомат­ских хранилица и видео­надзорна више локација и извршили од­стрел већег броја предатора у ло­

в и ­шту, као

што су лисице, куне, дивље мачкеи шакали ­ рекао је Савановић.

Додаје да су 23 ловца који суучествовали у акцијама на преда­торе награђени са по једном бес­платном кутијом метака.

На зборовању су уручене ди­пломе за осам младих ловаца којису положили ловачки испит, а 25ловаца добило је захвалницу саназивом "Заслужни ловац". Петпензионисаних ловочувара доби­ло је по 100 КМ, а 11 малишана изподмлатка удружења награђено јеловачким шеширима.

Међу присутним на зборова­њу била је и једина жена ловацКристина Поповић, која је љубавпрема лову наслиједила од оца иактивна је више од 20 година.

­ Волим боравак у природи, уз­гој дивљачи и дружење. Мушкимловцима показујем да смо за овајскупи хоби и ми жене способне јеримамо оштро око, мирну руку исамодисциплину да пуцамо у ди­вљач само када је дозвољен од­стрел ­ каже Кристина.

Зборовању ловаца присуство­вао је и начелник општине СрбацМлађан Драгосављевић, који јеобећао помоћ у изградњи ловачкекуће у Српцу, која је планирана унаредном периоду.

Ловачко удружење "Рибник"

Чак 14 роговасрндаћа завршило самедаљом

Комисија за оцјену трофејаЛовачког удружења "Рибник"оцијенила је пет рогова срнда­ћа златном медаљом, седампримјерака ушло је у кате гори­ју сребрне медаље, а два су за­служила бронзу.

Сваки од 44 трофеја одстри­јелили су ловци матичногудружења у периоду од 1. јунадо 28. јула. Након извршеногувида у све достављене при­мјерке роговља, те након мје­рења и оцјењивања, комисијаје констатовала да је овогоди­шња ловна сезона на срндаћасигурно најуспјешнија од пре­узимања ловишта у Ловач­ком удружењу "Рибник" изРибника.

­ Како је удружење младо јерје постало корисник ловиштатек почетком 2016. године, удосадашњем оцјењивању нијебило значајних резултата, па сес правом може констатоватида је овогодишња сезона нају­спјешнија.

Чак 14 роговља задовољилоје критеријуме да добије меда­љу, што је озбиљна показатељда је удружење за кратко ври ­јеме постало озбиљно и да седомаћински однос и газдовањевиде на сваком кораку ­ навелису Рибничани.

Овогодишњи резултати ујед­но су и обавеза да сви члановиудружења наставе са досада­шњим начином рада и орга­низације.

Л

Српчани обиљежили 72. годину организованог лова

Напредак на свим пољима

У ловиште површине27.655 хектара током

ове године смо убацили300 фазанки из фазанерије

у Добоју, које су излегле 1.500 пилића,

рекао Савановић

НОВЧАНА НАГРАДА ЛОВОЧУВАРИМА

У ПЕНЗИЈИ

Члановиудружења саподмлатком

Женамеђу

ловцима

Руководство удружења садобитницима признања

Иако се није ловило, отварање зимске сезоне

обиљежено је дружењем,а ловци који су

заљубљеници у гађање летећих мета такмичили су

се у дисциплини "трап" ПИ ШЕ: БО РО ШКР БИЋlo vac ken @gmail.com

имска ловна сезона2019/2020. на нискудивљач отворена је уЛУ "Вучјак" посљедњесуботе у септембру, адомаћин прославе би­

ла је ловачка секција "Сијековац". Иако се није ловило, отварање

зимске сезоне обиљежено је дру­жењем, а ловци који су заљубље­ници у гађање летећих метатакмичили су се у дисциплини"трап". У тој вјештини осим дома­ћих екипа били су и пуцачи из Ло­

вачког удружења "Озрен" Петровои Ловачког удружења "Фазан" Ву­косавље, а екипа из овог мјеста јеосвојила прво мјесто. Друго је при­пало секцији "Винска", а треће сек­цији "Барица", из које долази инајбољи појединац Јово Јосиповић.

Отварањем лова постала јетрадиционална и уз добру органи­зацију прославе гдје су присутниначелник општине Брод Илија Јо­вичић те гости секретар ЛС РСЖивојин Лазић, те предсједнициЛовачког удружења из Дервенте иСтанара.

Чланови "Вучјака" учествова­ли су и на сајму привреде, по љо ­при вре де и туризма у Броду накојем су изложили дио експонатаи велики број трофеја које су чла­нови овог удружења прикупилитоком посљедњих година, али ираније.

На штанду се могао видјетивелики број трофеја разних врстадивљачи као и дермопластичних

препарата дивљачи попут шакала,фазана, дивље патке и других вр­ста које обитавају на просторимабродског ловишта. Посјетиоци сај­ма имали су прилику да виде ло­бању медвједа којег је одстри јелиопредсједник "Вучјака" Марко Ви­дић у вишеградском ловишту.Атрактивно је било и роговље је­лена лопатара који је од стри је љену бродском ловишту, те роговљемуфлона који је нажалост посљед­њи пут виђен у ловишту овогудружења 1994. године.

Сајам је отворио министарпривреде и предузетништва Вје­кослав Петричевић, а посјетили суга и први човјек Ловачког савезаРС Саво Минић, те начелник оп­штине Брод Илија Јовичић као иостали угледни гости из Брода иокружења. У окви ру сајма Привре­де у Броду одржани су и гастро су­срети у препуном парку испредспортског центра. Било је достаучесника и оних који су нудилисвоје специјалитете за дегустаци­ју. Секција "Лијешће” је поводомгастро сусрета имала екипу у ку­вања чорбанца. Лијепом дружењуприсуствовали су и чланови под­млатка ове секције и цијелог удру­жења, те су помагали старијимприликом кувања.

август/септембар 2019. 27

Ловци секције Тршићобиљежили СветогEвстатија

Прославиликрсну славу

Чланови ловне секције Тр­шић која припада ЛУ "Соко"из Козлука, прославили су 3.октобра крсну славу ­ Све­тог Eвстатија, заштитникалова.

Како то и доликује добримдомаћинима, у просторија­ма ловачке куће приређенаје славска трпеза. Ломљењеславског колача обавилису предсједник секције Да­м љан Радић и ловац из Ми­лића Мијат Вујадиновићкоји од почетка кумује лов­цима из овог подрињскогмјеста.

Славској свечаности при­суствовао је и протојер ЈованМаксимовић, свештеник изхрама Светих апостола Пе­тра и Павла у Козлуку.

­ Наша секција од 2007. го­дине прославља Светог Јев­статија и поносни смо штоуспјешно настављамо овутрадицију. За славску трпе­зу побринули су се нашичланови, који су обе збије­дили средства и ангажова­ли се да будемо добридомаћини ­ каже предсјед­ник секције Дамљан Ра­дић.

Дугогодишњи ловац Ђо­ко Петровић истакао је даовакви догађаји још вишеучвршћују пријатељствомеђу ловцима и својим ко­легама поручио да наставеда његују своје обичаје. Ло­вачка секција Тршић броји28 чланова и једина је у ре­гији Бирач која обиљежаваСветог Eвстатија.

М. Л.

Такмичење у га ђа њу ле те ћих ме та на отва ра њу се зо не лова у Броду

Најпрецизнијигости из Вукосавља

З ОДР ЖА НОТАК МИ ЧЕ ЊЕ У

КУ ВА ЊУ ЧОР БАН ЦА

За па жен на ступ на Сајму привреде

28 август/септембар 2019.

ПИШЕ: МИШО ЛАЗАРЕВИЋlo vac ken @gmail.com

а Изборној скупштинијавним гласањем запредсједника Управ­ног одбора Ловачкогудружења "Вукови саДрине" изабран је Бра­

нислав Мирковић, који се на овој ду­жности налазио и у протекломпериоду. Он је добио једногласно по­вјерење свих присутних делегата даи у наредном периоду буде на челузворничких ловаца, док је истовре­мено, већином гласова, за предсјед­ника Скупштине изабран ДраганАлемпић, члан секције Дрињача.

На Изборној скупштини, којој јеприсуствовао и члан Управног од­бора ЛСРС из регије Бирач ЗдравкоИлић, изабран је и нови Надзорниодбор од четири члана, затим глав­ни лововођа удружења, дисци­плински суд и тужилац, те комисијеза кинологију и додјелу признањаи одликовања.

Мирковић је захвалио на указа­ном повјерењу и обећао да ће, за­једно са свим ловцима, наставитина афирмацији ловачког удружењаи вриједностима лова као обликаспорта и дружења.

­ Око 320 чланова нашег удру­жења, распоређених у четири сек­ције, дјелује у ловишту које сепростире на око 23.000 хектара. Собзиромна тода највећи дио лови­шта заузимају оранице, шуме, лива­де и пашњаци, разумљиво је стогада у структури заступљене дивља­

чи највише има фазана, дивљихсвиња, срнеће дивљачи и зечева.Обогаћивање фонда дивљачи једанје од наших примарних задатака.

Бројност дивљачи, те ловно­узгој­ни и ловно­технички објекти упра­во потврђују колика је нашапосвећеност ловишту и како и накоји начин се опходимо према оба­везама и својим дужностима као чу­вара и заштитника дивљачи ­ рекаоје Мирковић.

У овом, по много чему узорномколективу, посљедњих година ве­лика пажња посвећује се и уређењуловишта, али и изградњи објекатаза смјештај ловаца и њихових го­стију. Зворнички ловци се могу по­хвалити са осам ловачких кућа, којесу територијално распоређене у ов­дашњем ловишту.

Мирковић каже да је изградњаловних објеката, уз заштиту и обо­гаћивање фонда дивљачи, билоједно од приоритетнијих питањаруководства у протекле четири го­дине.

­ Настојимо да лов и боравак уприроди буду испуњени са што ви­ше садржаја. Сви наши ловци из че­тири секције имају своје објекте заодмор и дружење. Уз велики бројсолилаихранилишта, у ловишту сеналази и пет ловачких колиба, за­тим три надстрешнице и 26 висо­ких чека ­ истиче Мирковић,додајући да су прошле године, крозпројекат Министарства пољопри­вреде, шумарства и водопривредеи Ловачког савеза Републике Срп­ске, добили средства у износу од4.200 КМ, која су утрошена за на­бавку надзорних камера и ауто­матских хранилица за прихранудивљачи.

Одстријељено 20 срндаћаЧланови ЛУ "Вукови са Дрине"успјешно су завршили ловну се-зону на срнећу дивљач. Од пла-нираних 27, одстријељено је 20срндаћа и, како нам је рекаоБранислав Мирковић, ловиште јесве богатије овом врстом ди-вљачи.

Мирковићна челу јошчетиригодинеОн је добио једногласно повјерење свих присутнихделегата да и у наредном периоду буде на челу зворничких ловаца, а први задатак новог-старогруководства било је обиљежавање почетка ловне сезоне на ниску дивљач

Изборна скупштина и почетак сезоне у ЛУ "Вукови са Дрине"

ОТВОРЕНА СЕЗОНА ЛОВА

НА НИСКУ ДИВЉАЧ

Н

Бранислав Мирковић

и Драган Алемпић

Чланови секције Петковци поново били сјајни домаћини отварањалова

август/септембар 2019. 29

Успјешна сарадња са ресорнимминистарством и Ловачким саве­зом, према ријечима Мирковића,настављена је и ове године, с тимшто ће добијена средства битиусмјерена у изградњу прихватили­шта за фазанску дивљач, које јепланирано у ревиру Ораовачкогпоља.

Наравно, уз ове активностиспроводе се и мјере у погледузаштите дивљачи и ловишта.У томе значајне резултате ималовочуварска служба, коју, по­ред професионалног ловочу­вара, чине и четириволонтера и један помоћниловочувар. Уз то, по потреби сеангажују и ловочуварске па­троле са задатком да штитемир у ловишту.

­ Све ове активности имају зациљ што мање криволова у нашемловишту и заштиту прије свегаплемените дивљачи од неконтро­лисаног изловљавања ­ додао је пр­

ви човјек зворничких ловаца. Први задатак новог­старог ру­

ководства било је отварање ловнесезоне, које се већ по традицији де­сило 5. октобра у Петковцима. Ви­ше од 300 чланова матичногудружења, са гости­ма из околнихудруже­њ а ,

прије свега регије Бирач, те својимпријатељима из Семберије и Бога­тића у Србији, обиљежили су какодоликује старт сезоне на ниску ди­вљач.

­ Током предстојеће сезонестриктно ћемо пошто­

вати план кори­ш ћ е њ а

л о в и ­шта,

како не бисмо нарушили бонитетдивљачи ­ рекао је Мирковић.

На отварању нове сезоне лови­ле су се само лисице, док ће од 13.октобра на нишану бити фазани,дивље патке и зечеви. Такође, збогпојаве афричке куге у окружењу,зворнички ловци су нешто раније,1. септембра, "отворили" сезону ло­ва на дивље свиње.

Сјајни домаћини били су чла­нови секције Петковци, а предсјед­ник Славиша Пантић је као правидомаћин дочекивао све ловце и го­сте, да би уз богату трпезу и распо­ложену музичку пратњу провелинеколико сати заједничког дру­жења. Свечаности је присуство­вао и члан Управног одбораЛовачког савеза Републике Срп­ске Здравко Илић, који је прениопоздраве руководства Савеза иколегама ловцима пожелиоуспјешну сезону.

­ Желим да вам захвалим напријатељској добродошлици и

доброј организацији овог лијепогдогађаја и дружења са добрим љу­дима и добрим домаћинима. Ово јеприлика да се нешто више каже и одобром раду ЛУ "Вукови са Дрине",чије име се с поштовањем изгова­ра и у Ловачком савезу РепубликеСрпске и у надлежном министар­ству ­ истакао је Илић.

Са ловачким стажом од прекодвије деценије, Петко Јокић је упротекле четири године био пред­сједник ловачке секције у Петков­цима. Каже да су се доброприпремили за отварање сезоне.

­ Ово је традиционална свеча­ност, за сваког ловца ово је посебантренутак ­ рекао је Јокић, наводећида су чланови његове секције, којојприпадају ловци из неколикооближњих мјеста, у протеклом пе­риоду изградили двије високе чекеза срнећу дивљач, те у потпуностиреновирали ловачку кућу на Обрт­ку, изнад села Китовница.

Управни одборУправни одбор ЛУ "Вукови саДрине" броји 11 чланова. Поредпредсједника Бранислава Мир-ковића, чланови су још: Миро-слав Грујић, Божо Видовић,Мићо Ерић, Вељко Милошевић,Теуфик Суљичић, Владан Ерић,Миодраг Крнетић, Мехо Хајдаре-вић, Славиша Пантић и БогданБабић.

Радно предсједништво Изборне скупштине

Традиционално дружење на

отварању ловне сезоне

НОВАЦ МИНИСТАРСТВА БИЋЕ ИСКОРИШЋЕН ЗА

ГРАДЊУ ПРИХВАТИЛИШТАЗА ФАЗАНСКУ ДИВЉАЧ

30 август/септембар 2019.

ПИШЕ: МИШО ЛАЗАРЕВИЋlo vac ken @gmail.com

сред борове шуме, нанадморској висини од700 метара, у нетак­нутој природи, групаловаца из зворничкогнасеља Планинци, ко­ји припадају ЛУ "Вуко­

ви са Дрине", саградила је ловачкукућу, по свом амбијенталном изгле­ду, без сумње, једну од најљепших уовом крају.

Пред почетак ловне сезоне,ловци из Планинаца отворили судвери новог објекта, како би, узспецијалитете, радост изградњеновог објектаподијелили са својимколегама из Зворника и околине.

Иза овог градитељског подви­га, како су нам рекли, стоји група изПланинаца, која је, посљедњих не­колико година личним средствимаи сопственим радом, као и уз одре­ђену материјалну помоћ матичногудружења, успјела да сагради обје­кат на понос свих љубитеља лова иприроде у овом крају.

­ Изградњом куће остварио намсе дугогодишњи сан да имамо обје­кат гдје ћемо се окупљати и дружи­ти, те одлазити и враћати се изловишта ­ казује груповођа МехоХајдаревић, напомињући да је на

овом подручју природа баш изда­шна у својој љепоти.

Околином доминира боровашума, под чијом крошњом, тик узловачку кућу, налази се и надстре­шница, са столом и клупама, урађе­ни вјештим и вриједним рукамаовдашњих ловаца.

Кућа са поткровљем располажеса више од 60 квадрата корисногпростора, док се надстрешницапростире на 24 квадратна метра.Дрвени сортименти преовладавајуу ентеријеру оба објекта.

­ Сви смо радили и помагаликолико смо могли. Нисмо сабиралиуложена средства. Било је доста до­бровољног рада. Учествовале су икомшије који нису ловци, јер једин­ствена је била жеља свих мјештана

овог насеља да саградимо једановакав објекат. Поносан сам на свеколеге из групе, али и на наше ло­вачко удружење чији смо чланови ­не скрива задовољство и озареностна лицу док прича о овом једин­ственом подухвату предводникгрупе Мехо Хајдаревић.

И његов први сарадник у лову,замјеник груповође Абдулах Шаба­новић, ништа мање није срећан.

­ Успјели смо да направимо ли­јеп објекат, близу путне комуника­ције Зворник­Тузла, недалеко одпревоја Црни врх, смје­штеном у дијелуловишта гдјеобитава ви­ше врстадивљачи.С правоммогу дакажем даје овокруна на­ших актив­ности ­истиче Шаба­новић.

Поред нове кућезатекли смо и Ибрахима Шехмех­медовића, дугогодишњег ловца иззворничког насеља Кула Град, до­недавно предсједника СкупштинеЛУ "Вукови са Дрине".

­ Људи су показали слогу и ве­лики труд. Види се да се ради о до­брим домаћинима и великимљубитељима природе ­ каже Шех­мехмедовић.

Ловце из Планинаца хвали и

предсједник ЛУ "Вукови са Дрине"Бранислав Мирковић.

­ Ово је група за примјер, какоу лову, тако и по свом допри­

носу у развоју и унапређе­њу ловства на нашем

ловном подручју ­ исти­че Мирковић, који је,заједно са својим са­радницима МићомЕрићем и Ненадом Ви­кићем, боравио у Пла­

нинцима, на свечаностиповодом завршетка нове

ловачке куће.Ловачка група у Планин­

цима формирана је 2015. године иод почетка, поред бриге о заштитии узгоју дивљачи, посвећена је из­градњи ловно­узгојних и ловно­техничких­објеката. У протеклихнеколико година, кажу наши дома­ћини, овдашњи ловци изградилису девет хранилишта и 12 солилаза срнећу дивљач, три хранилиштаза дивље свиње, као и осам високихчека. На овоме се, поручују, неће за­уставити.

ПРЕЛИЈЕПА ПРИРОДА ДАЈЕ ДОДАТНИ

ШМЕК ЗА УЖИВАЊЕ

ДОНАЦИЈЕ ДАВАЛИ И МЈЕШТАНИ КОЈИ

НИСУ ЛОВЦИ

Група из Планинаца за примјер

Ловачка кућана понос свих

У овом насељу недалеко одЗворника, дјелује група од13 ловаца, који припадају

ЛУ "Вукови са Дрине"

Ловци из три по ро ди цеЛовачку групу у Планинцима чи-ни 13 ловаца из три по ро ди це.Из Хајдаревића су Химзо, Мехо,Ибро, Мелис, Енвер, Фахрудин иНерзудин, затим Абдулах, Муха-мед и Бериз Шабановић, док суиз по ро ди це Окановић - Расим,Бенис и Елвир.

Ловачка породица

У Планинцима је одувијек билодобрих ловаца. Неријетко скороцијеле породице припадале суловачкој популацији. У породициХајдаревић три члана су ловци.Поред 85-годишњег Химзе, ту суи његов син Мехо и унук Мелис.- Ловац сам од 1964. године и залов ме вежу многе лијепе успо-мене. Највише сам волио да ло-вим лисице, овдје у мојимПланинцима, али на Цапардама,у долини Спрече. Био сам у ло-ву и у Сребреници, Власеници,ловио са својим пријатељима уСрбији, у близини Новог Сада.Поносан сам што су син и унукнаставили породичну традицијус обзиром на то да ми је и отацБајро својевремено био активниловац - прича Химзо, коме нибреме година не смета да се,кад год је лијепо вријеме, упутипјешице по неколико километа-ра до сусједних Цапарди, али ида буде у природи са својиммлађим колегама ловцима.

У

Ловци из Планинаца

са својим колегама

из Зворника и околине

Објекат понос свих мјештана насеља Планинци

август/септембар 2019. 31

Ова ма ни фе ста ци ја ће узнат ној мје ри до при ни је тида љој по пу ла ри за ци ји не

са мо ове ра се не го и лов неки но ло ги је и са мог

лов ства, ре као Бун да ло

ПИ ШЕ: МАР КО ПА ВЛО ВИЋlovacken@gmail.com

пи тет клуп ског по бјед ­ни ка дру ге из ло жбе па ­са ра се сло вач ки ко повпри пао је псу Ар гу изод га ји вач ни це Бо ар бу ­стерс из БиХ, док је за

по бјед ни цу про гла ше на Ара вла ­сни ка Ма ри ја Га ло ви ћа из Хр ват ске.Фе но ме нал на из ло жба ове вр ло по ­пу лар не ра се па са одр жа на је у Ко ­зар ској Ду би ци, а уче ство ваo је 91

пaсиз се дам

зе ма ља БиХ, Ср би је, Хр ват ске, Ру му ­ни је, Сло вач ке, Ита ли је и Ма ке до ­ни је. Суд ко су нај љеп ши муж јак ижен ка дао је од ли чан по зна ва лацове ра се и пред сјед ник Клу ба сло ­вач ких ко по ва у Сло вач кој Фран ти ­шек Хо мо ла, те ње го ви по моћ ни циМи лан Чер нок, Ми лан Ми ха ле вич иИгор Хрон чек. Де ле гат из ло жбе биоје Ра до ван Ма за ли ца.

Пре ма ри је чи ма пред сјед ни каКлу ба сло вач ких ко по ва БиХ и ор ­га ни за то ра из ло жбе Ми ле Бун да ла,ова ма ни фе ста ци ја је по сма тра но сааспек та ор га ни за ци је и бро ја па саби ла на за вид ном ни воу, јер наовим про сто ри ма ни је за би ље женово ли ки број сло вач ких ко по ва најед ном мје сту.

­ Ве ли ку по моћ за овај под вигпру жи ли су нам ло кал на са мо у пра ­ва Ко зар ска Ду би ца, за тим РТ КД иКи но ло шки са вез Ре пу бли ке Срп ­ске, као и ки но ло шки су ди ја Не надЈа го дић из Хр ват ске. По себ ну за до ­

вољ ство свих при сут них иза зва ­ла је пре зен та ци ја књи ге

"Slo venskiy kopov" ауто раФран ти ше ка Хо мо ле. Ова

ма ни фе ста ци ја ће у знат ­ној мје ри до при ни је ти да ­љој по пу ла ри за ци ји неса мо ове ра се не го и лов ­не ки но ло ги је и са моглов ства. На осно ву све гави ђе ног, ја сно је да је из ­ло жба би ла на европ ском

ни воу и искре но се на дамда ће уско ро из ра сти у

европ ску из ло жбу па са ра сесло вач ки ко пов ­ ре као је

Бун да ло.Не над Ја го дић из Ве ли ке Го ­

ри це уз га ји вач је ко по ва већ ду жеод три де це ни је и ка же да је ова па ­сми на пре по руч љи ва за све вр стело ва и све вр сте те ре на.

По хва ле на ра чун ор га ни за то ­ра упу тио је и пот пред сјед никКлу ба сло вач ких ко по ва Ср би јеДар ко Про да но вић, те до дао да јеова ра са вр ло по пу лар на и у Ср би ­ји.

­ Сви ма ко ји евен ту ал но по же ­ле да уз га ја ју ову ра су по ру чу јем дапси ни су за хтјев ни те да им је до ­вољ но обез би је ди ти про стор и во ­ду, док ка да је ри јеч о хра ни ни суком пли ко ва ни ­ ре као је уз га ји вачиз Хр ват ске Стје пан Рег мар.

По кро ви тељ Дру ге клуп ске из ­ло жбе би ла је оп шти на Ко зар скаДу би ца.

Пре ли је пи ути сци са дру ге из ложбе сло вач ких ко по ва

ПО СЕБ НО ЗА ДО ВОЉ СТВО ИЗА ЗВА ЛА

ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈА КЊИ ГЕ"SLOVENSKIY KOPOV"

АУТО РА ФРАН ТИ ШЕ КА ХО МО ЛЕ

E

Ар го и Ара по ко ри ли Ко зар ску Ду би цу

ПИ ШЕ: ВОЈО СТЈЕ ПА НО ВИЋlovacken@gmail.com

сек ци ји "Ста но ви", налов ном ре ви ру Кр ­њин, оби ље же на је кр ­сна сла ва Све тиЕв ста ти је, за штит никло ва и ло ва ца. Ка ко

тра ди ци ја и оби ча ји на ла жу, 10. ок ­то бра у Ста но ви ма се оку пи ло око150 ло ва ца из ове и су сјед них сек ци ­ја, те го сти са Тре ба ве, Озре на и Ву ­чи ја ка, да за јед нич ки про сла ве овајдан.

Пра во слав ни об ред сје че њаслав ског ко ла ча оба вио је све ште ­ник Ми ли драг Сто ка но вић са до ма ­ћи ном, пред сјед ни ком до бој ског ЛУ"Фа зан" Ве дра ном Бо жич ко ви ћем.По том се све ште ник Сто ка но вићпри год ном бе сје дом обра тио при ­сут ним го сти ма и за же лио им да уло вач ким ак тив но сти ма има ју по ­моћ од Бо га и за шти ту Све тог Ев ста ­ти ја, те да још ду го сла ве, у здра вљу,

сло зи и до бром рас по ло же њу. ­ До бој ски лов ци, као и лов ци

Ре пу бли ке Срп ске, ни ка да ни су бо ­ље ма те ри јал но ста ја ли. Има мо до ­бру са рад њу са Град ском упра вом

До бо ја, ко ја је пре по зна ла зна чајлов ства и лов ног ту ри зма, од ко јегко ри сти има ју не са мо лов ци, не го игра ђа ни, при вред ни су бјек ти и ком ­плет на ло кал на за јед ни ца ­ ре као је

Бо жич ко вић. Он је ис та као до бру са рад њу ру ­

ко вод ства са ве за и ре сор ног ми ни ­стар ства у Вла ди Ре пу бли ке Срп ске,те овом при ли ком за хва лио Вла дико ја је ло вач ким удру же њи ма до ­зна чи ла 400.000 ма ра ка у свр ху уна ­пре ђе ња лов ства.

­ Од тих сред ста ва ин ста ли ра ноје 15 ауто мат ских хра ни ли ца, те из ­гра ђе но шест ви со ких за тво ре них и16 ви со ких отво ре них че ка ­ ре каоје Бо жич ко вић.

Пред сјед ник Над зор ног од бо раСлав ко Ко ва че вић за хва лио је до ма ­ћи ни ма на то плом до че ку и ор га ни ­за ци ји, а у знак за хвал но стипри хва тио се кум ства сла ве за сље ­де ћу го ди ну.

Оби ље жа ва ње кр сне сла ве Све ­тог Ев ста ти ја ор га ни зо ва ли су илов ци у до бој ским сек ци ја ма СОТОсој ни ца на Озре ну и Ко жу хе наТре ба ви. Уз бо га ту тр пе зу, му зи ку ипје сму, би ла је ово при ли ка да селов ци бо ље ме ђу соб но упо зна ју, не ­ки од њих да об но ве и учвр сте при ­ја тељ ства, дру же се, раз ми је неис ку ства, као и да пла ни ра ју бу ду ћеак тив но сти.

32 август/септембар 2019.

У

До бој ски лов ци оби ље жи ли кр сну сла ву на Кр њи ну, Тре ба ви и Озре ну

Има мо до бру са рад њу са Град ском упра вом До бо ја, ко ја је пре по зна ла зна чај лов ства и лов ног ту ри зма, од ко јег ко ри сти има ју не са мо лов ци, не го и гра ђа ни, при вред ни су бјек ти и ком плет на ло кал на за јед ни ца, ре као Бо жич ко вић

Го сте по здра вио пред сјед никдо бој ских ло ва ца

Ве дран Бо жич ко вић

Ло вач ко сла вље за по че ло ло мље њемслав ског ко ла ча

До зна че ни но вац уло жен у:

15 АУТО МАТ СКИХ ХРА НИ ЛИ ЦА

16ВИ СО КИХ ОТВО РЕ НИХ ЧЕ КА

6ВИ СО КИХ ЗА ТВО РЕ НИХ ЧЕ КА

У СЛА ВУ СВЕ ТОГ ЕВ СТА ТИ ЈА

ри је по чет ка се зо нело ва на сит ну ди ­вљач, у Ло вач комудру же њу "Фа зан"До бој су ми ра ни суре зул та ти ло ва на ср ­

не ћу ди вљач и оци је ње на тро феј ­на ври јед ност од стри је ље неди вља чи.

Овај по сао оба ви ла је Ко ми си ­ја за оцје ну тро фе ја, са ис ку снимлов цем и оцје њи ва чем Бра ни сла ­вом Жи ли ћем на че лу, кроз чи јеру ке је до са да про шло ви ше од2.000 раз ли чи тих тро фе ја.

По ред Жи ли ћа, ко ми си ју суса чи ња ва ли и оцје њи ва чи ко ји суово зва ње не дав но сте кли и ко ји ­ма је ово пр ви по сао. Би ла је овопри ли ка да по ка жу сте че на зна њаи оправ да ју зва ње ко је су за слу ­жи ли. Пре ма пла ну за ову го ди нуу до бој ском ло ви шту био је пред ­ви ђен од стрел 108, а од стри је ље ­но је 105 гр ла ср не ће ди вља чи.Мо гло би се ре ћи да је план углав ­ном оства рен, али оно што по себ ­но ра ду је лов це је ква ли теттро фе ја. На кон пре гле да и оцје нетро фе ја ко ми си ја је кон ста то ва лада је у про те клој се зо ни био за не ­мар љи во ма ли број шкарт них гр ­ла, а про сјеч на тро феј наври јед ност се кре ће од 66,7 до72,5 бо до ва. Ме ђу тро фе ји ма су идва тро фе ја у сре бр ној ме да љи. Је ­дан је оци је њен са 118,17, а дру гиса 123,72 бо да.

Пред сјед ник "Фа за на" Ве дранБо жич ко вић за до во љан је што сусве од стри је ље не је дин ке би лездра ве, што по твр ђу је да до бој сколо ви ште има ста бил ну и број нупо пу ла ци ју ср не ће ди вља чи. Пре ­

ма ње го вимри је чи ма, уна ред ном пе ­ри о ду би ћеспро ве ден иод стрел ср нау скла ду саго ди шњимпла ном ко ­ри шће ња, а

у на ред нојлов ној се зо ни из вр ши ће се ре ор ­га ни за ци ја ло ва на срн да ћа с ци ­љем по сти за ња још бо љетро феј не ври јед но сти.

В. С.

август/септембар 2019. 33

ЛУ "Мра ко ви ца" При је дор

Свје жа крв у ло ви шту

Ло вач ко удру же ње "Мра ко ви ца"на ба ви ло је 750 је дин ки фа за нако је су по ди је ље не у свих 11 сек ­ци ја овог дру штва и ко је ће у на ­ред ном пе ри о ду би ти пу ште не уло ви шта. Пред сјед ник Мла денУни јат по твр дио је да се тај ре дов ­ни го ди шњи по сао оба вља мје сецпред по че так ло ва на ту вр сту ди ­вља чи, ко ја је по при лич но за сту ­пље на у свим пот ко зар скимло ви шти ма.

­ Го ди шње из два ја мо око 10.000ма ра ка за на бав ку фа за на. Сва кего ди не об на вља мо до 800 фа зан ­ских је дин ки ­ ка же Уни јат.

Ово ло вач ко удру же ње пла ни раи об но ву вла сти те фа за не ри је, ка ­ко би има ли сво је ма тич но ја то,од га ја ли мла де и пу шта ли их упри ро ду.

С. Та.

Опе ра тив ним пла ном га здо ва ­ња ло ви штем ЛУ "Ву ко ви са Дри не"из Звор ни ка на ба ви ло је 200 од ра ­слих фа за на из фа за не ри је "Сем бе ­ри ја" у Су вом По љу код Би је љи не.

Тра ди ци о нал но, пред по че таклов не се зо не, звор нич ки лов циобо га ћу ју сво је ло ви ште фа зан скомди вља чи. Фа за ни су рас по ре ђе нина те ре не све че ти ри сек ци је, та кода је на овај на чин освје же но ло ви ­ште овом по пу ла ци јом ди вља чи.

­ Има мо за до во ља ва ју ће ста њеброј но сти ве ћи не вр ста ди вља чи,што је, без сум ње, ре зул тат на шестал не бри ге на пла ну за шти те иуз го ја, али и уно ше ња не ма лог бро ­ја је дин ки ­ ре кли су у удру же њу.

Мо то звор нич ких ло ва ца је дасе у ло ви ште уви јек ви ше уне се не ­го што се из ње га из ло ви ди вља чи.Пра вил ним га здо ва њем ло ви штадо при но си се до сти за њу и одр жа ­ва њу пла ни ра них ка па ци те та ­наводе у ру ко вод ству ЛУ "Ву ко ви саДри не".

М. Л.

ЗВОР НИЧ КИ ЛОВ ЦИ ОБО ГА ТИ ЛИ ЛО ВИ ШТЕ

НО ВО ЈА ТО ФА ЗА НА

У ЛУ "ФА ЗАН" ДО БОЈ СУ МИ РА НИ РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЛО ВА НА СР НЕ ЋУ ДИ ВЉАЧ

Ви со ка тро феј на ври јед ност

Два тро фе ја

оци је ње на су сре бр ном

ме да љом

П

Протојереј ставрофор Чедо Ђуреиновић свимазажелио да у ловачким

активностима имају помоћод Бога и Богородице,

да дивљач лове по божјими земаљским законима,

те да још дуго година прослављају своју крсну

славу и заштитницу

ПИШЕ: МАРКО ПАВЛОВИЋlo vac ken @gmail.com

Ловци Сарајевско­рома­нијске регије прослави­ли су крсну славуРођење пресвете Бого­родице у народу позна­

ту као Мала госпојина. Како то већтрадиција налаже, 21. септембра усали хотела Београд у ИсточнојИлиџи окупило се око 150 ловацаиз седам ловачких удружења.

Протојереј ставрофор Чедо

Ђуреиновић обавио је вјерски об­ред сјечења славског колача какото налаже правило Српске право­славне цркве и обичаји нашег на­

рода. Након тога, одржао је говору којем је поздравио све ловце иловкиње регије и њихове госте.Свима је зажелио да у ловачкимактивностима имају помоћ од Бо­га и Богородице, да дивљач ловепо божјим и земаљским законима,те да још дуго година прославља­ју своју крсну славу и заштитницу.

Својим присуством славу суувеличали начелник општине Ис­точна Илиџа Маринко Божовић,секретар Ловачког савеза Репу­блике Српске Живојин Лазић сасвојим сарадницима. Честитавшиславу, Божовић је истакао да оп­штина има развијене везе са лов­цима и изразио наду да ће се и убудућности ловство још брже раз­вијати, а посебно ловни туризамод чега имају корист не само лов­

ци и ловачка удружења, већ и гра­ђани и други привредни субјектина територији Источне Илиџе.

Лазић је истакао да је Сарајев­ско­романијска регија једна одперјаница савеза, те је предсједни­ку савјета регије Стевану Драшко­вићу уручио плакету.

Такође, за сву пружену помоћ уразвоју ловства у протеклом пери­оду Савјет регије је доди јелио за­хвалницу ЛС РС на челу са СавомМинићем.

Предсједник Савјета регијеДрашковић истакао је измеђуосталог добру сарадњу са ВладомРепублике Српске, захваливши сена 400.000 КМ уложених у лови­шта ове године, те најавио новаулагања, а све у циљу побољшањауслова превасходно за заштитудивљачи. И ове године, као и прет­ходних година, уручене су значке"Заслужан ловац", као и захвални­це појединцима, институцијама иколективима који су протекле го­дине дали допринос и пружилипомоћ ловачким удружењима ре­гије. Ово је била прилика да се лов­ци упознају, неки од њих да обновеи учврсте пријатељства, друже,разми јене искуства из области ло­ва и ловства, као и да планирајубудуће активности.

34 август/септембар 2019.

УРУЧЕНЕ ЗНАЧКЕ"ЗАСЛУЖАН ЛОВАЦ", КАО И ЗАХВАЛНИЦЕ

ПОЈЕДИНЦИМА, ИНСТИТУЦИЈАМА И КОЛЕКТИВИМА

Чланови Ловачког удружења"Јелен" из Козарске Дубице овегодине су у ловиште пустили ви­

ше од 300 фазане и 65зечева. Фазане си ку­пили властитимсредствима, а ве­лики дио зечевадобили кроз про­грам за унапређе­ње ловства.

­ Та средства каои остала удружења

добили смо путем кон­курса од Министарства

пољопривреде, водопри­вреде и шумарства Републи­

ке Српске. Ово је доказ како се по­маже и води рачуна о корисни­цима ловишта. Знаћемо дапоштујемо и цијенимо такве ак­ције ­ рекао је предсједник дубич­ких ловаца Слободан Боројевић.

Он је додао да ће члановиовог удружења наставити са из­градњом лов но­тех нич ки и лов­но­узгојни објеката, баш као штосу то чинили и до сада. најсвјежи­ји примјер је гатер који је свечаноотворен прије два мјесеца.

Д. Р.

ДУБИЧАНИУНОСЕ ДИВЉАЧ

Пуштено 300 фазана и 65 зечева

Сарајевско-романијска регија

Обиљежена крснаслава Мала госпојина

ПИ ШЕ: ДАР КО ЈО ВА НИЋlovacken@gmail.com

а кон успје шног за ­вр шет ка ло ва насрн да ћа и пре пе ли ­цу, у ло ви шту Ба ња ­лу ка је сре ди номмје се ца сеп тем бра

отво ре на и се зо на ло ва на ди вљусви њу, те пр вог ви кен да у ок то бруи на оста ле вр сте ди вља чи у скла ­ду са Ка лен да ром ло ва.

То су: ме двјед, фа зан, ди вљапат ка, шум ска шљу ка, вук, ли си ца,ша кал и др. Због из ра же ног не по ­вољ ног број ног ста ња, ове го ди неје до не се на од лу ка о за бра ни ло вазе чи је ди вља чи. На кон из вр ше неоцје не ово го ди шњих тро фе ја срн ­да ћа, кон ста то ван је тренд ра статро феј не ври јед но сти гр ла, што узста бил ну број ност ове по пу ла ци јеу пот пу но сти оправ да ва све спро ­ве де не уз гој не мје ре. Ово го ди шњи

пр вак је тро феј Ми лен ка Га ли ћа,ко ји је оци је њен са 140,50 CICпо е на. Иако су сеп тем бар скеи ок то бар ске вре мен скепри ли ке на стра ни ди ­вља чи, већ у пр ва че ти ­ри лов на ви кен да јеод стри је ље но око 20је дин ки ди вљих сви ­ња, што је за си гур нона ја ва и ово го ди шњеуспје шне се зо не. Ва ­жно је на гла си ти да семе ђу од стри је ље нимје дин ка ма на ла зе и че ­ти ри ве пра ка пи тал ца сате жи ном од око 200 кг.

­ С об зи ром на то да јепро те клом пе ри о ду, у ло ви ­шту "Ба ња лу ка" из вр ше на пот ­

пу на ста би ли за ци ја свих по пу ла ­ци ја ви со ке ди вља чи на при је рат ­ни ни во, у на ред ном пе ри о ду јепред ви ђе но по ве ћа ње ак тив но стина ста би ли за ци ји по пу ла ци ја ни ­ске ди вља чи. У скло пу ових ак тив ­но сти у по сљед ње три го ди не је уло ви ште уне се но 1.500 је дин кифа зан ске ди вља чи, од го је не у вла ­сти тој во ли је ри удру же ња, што једо при ни је ло знат ном оправ ку овевр сте ­ ре кли су у удру же њу "Зми ­ја ње".

По ред пла ни ра них ре дов нихак ци ја у фе бру а ру 2020. го ди не,удру же ње има на мје ру да из ве де идви је ак ци је на сма ње њу бро јапре да то ра и у ври је ме ре дов ногло ва. Овим ак ци ја ма се оче ку је ве ­ћи учи нак на ре дук ци ји бро ја пре ­да то ра, тим при је што у овомпе ри о ду по сто ји мо гућ ност упо ­тре бе ло вач ких па са.

У сеп тем бру су за по че ти ра до ­ви на из град њи ви со ке за тво ре ­

не че ке на ло ка ци ји Ти со вац,за ко је по тре бе је из вр ше но

про кре си ва ње при ступ ­ног пу та. Исто вре ме но

на те ри то ри ји сек ци јеСа ра чи ца је из гра ђе нало вач ка над стре шни ­ца.

У то ку ове го ди не,пла ни ра на је на бав катри ауто мат ске хра ­ни ли це и дви је сен ­

зор ске ка ме ре, чи ја јена бав ка пред ви ђе на од

сред ста ва ре сор ног Ми ­ни стар ства. Ре а ли за ци јом

овог про јек та у ло ви шту ћеби ти ин ста ли ра но укуп но 20

ауто мат ских хра ни ли ца, што је оп ­ти ма лан број за ово ло ви ште.

На ве де ним ин ве сти ци ја ма иак тив но сти ма у ло ви шту Ба ња лу ­ка, Ло вач ко удру же ње "Зми ја ње"до ка зу је од луч ност и же љу да лов ­ци ма овог удру же ња, али и лов ци ­ма го сти ма, омо гу ћи мак си ма ланужи так у ло ву и бо рав ку у при ро ­ди, те да ис ко ри сти све по тен ци ја ­ле овог ло ви шта, ко је спа да ме ђунај ве ће у Ре пу бли ци Срп ској. По ­твр ду успје ха ових ак тив но сти по ­ка зу је и стал ни по раст бро јачла но ва овог удру же ња.

август/септембар 2019. 35

Н

ЗА БРА НА ЛО ВА НА ЗЕ Ч ЈУ ДИ ВЉАЧ

Поред планираних редовних акција у

фебруару 2020. године,удружење има намјеру да

изведе двије акције на смањењу броја предатораи у вријеме редовног лова

Популација високе дивљачи на пријератном нивоу

Оцјена овогодишњих трофеја срндаћа

Острел вепра капиталца, група Милетић

Акција прокресивања пута занову чеку, секција "Бочац"

Из гра ђе на над стре шни ца код во ли је ре у сек ци ји "Са ра чи ца"

Успјешна година уловишту "Бањалука"

Светог Јевстатија, заштитникаловаца, славе многа ловачка удру­жења, а они који не славе најчешћесу у гостима код побратима. Такосу чланови ЛУ "Црњелово" били угостима код побратима из Јаменеу Србији. Дијели их само ријека Са­ва, а многи ловци су и у родбин­ским везама. Сремци из Јаменегостују на ловачкој вечери у Црње­лову, а ловци учествују и у зајед­ничким лововима у оба удружења.Ловци из Јамене имају још једнепобратиме у Семберији и то из Ло­вачке секције "Дворови". Познан­ство и братска сарадња трају

деценијама, а многи ловци су из­градили и лична пријатељства. Наслави у ловачком дому у Јаменипоред домаћина и гостију из Цр­њелова окупиле су се и бројне зва­нице. Били су ту и пријатељи изОпленца те ловци "Љубије" изПриједора, Белегиша и Угринова­ца. Након свечаног дијела у коме јеломљен славски хљеб у вјерскомобреду, који је предводио мјеснисвештеник, кум славе је био Живо­јин Лазић, предсједник Ловачкогудружења "Црњелово" и секретарЛС РС.

М. Б.

Ловачки дом, један од највећих у Републици

Српској, ових дана требада се опреми са вањскомстоларијом уз сређивање

цијелог приземља

З а вриједне руке у лови­шту увијек има посла пасе стално нешто ради игради. У току ове годи­не, чланови ЛУ "Рудар"

из Угљевика унијели су на просторкојим газдују 30 зечева и 550 фаза­на те изградили ловачку кућицу навидиковцу изнад Угљевика. Ловач­ки дом, један од највећих у Репу­блици Српској, ових дана треба дасе опреми са вањском столаријом

уз сређивање цијелог приземља,док је двориште већ попримилоизглед којим могу да се поносе.

Челници удружења напомињуодличну сарадњу са представници­ма локалних власти на челу са на­

челником Василијем Перићем којије увијек уз ловце сва три удруже­ња. Због активности око монито­ринга афричке свињске куге ловци"Рудара" су у току септембра изве­ли три групна лова на дивље сви­ње у дијеловима ловишта Сарије,Језерине и Јасици. Примјетно језнатно присуство ове дивљачи уловишту, а ловови су имали сврхусмањења штета од ове дивљачи.

У разговору са предсједникомудружења Живаном Јовићем са­знали смо да Угљевичани имајуодличну сарадњу са Ловачким са­везом РС и да своје обавезе редов­но измирује, а добра сарадња је и саресорним министарством.

Лов срндаћа протекао је у нај­бољем реду и испуњен је предвиђе­ни план одстрела. У ловиште сесваке године износи камена со, аглавна ловна сезона на ситну ди­вљач отвара се половином октобра.Ловачко удружење "Рудар" из Угље­вика има око 150 ловаца који газду­ју ловиштем на око 7.000 хектара.

М. Б.

36 август/септембар 2019.

УНИЈЕЛИ 30 ЗЕЧЕВАИ 550 ФАЗАНА

Активности ловаца "Рудара" из Угљевика

За вриједне руке увијек има посла

ЛОВЦИ ИЗ ЦРЊЕЛОВА КОД ПОБРАТИМА У ЈАМЕНИ

Лазић кум славе

Обавјештавамо колеге ловце да нас је заувијек напустио наш дугогодишњи лoвац

МО МИР НЕ НА ДИЋ1935 ­ 2018.

Ловну каријеру започео је у младим данима у родном Бијелом Брду у ЛУ "Варда" Рудо, сјећање на драгог друга иловца неће изблиједје ти.

август/септембар 2019. 37

Са великом тугом и болом обавјештавамо ловачку јавност да је изненада наше редове у најјачим годинама свога живота напустио заљубљеник у лов и природу

СЛА ВЕН ДРА ГЕЉ1979 ­ 2019.

Тешко се помирити са чињеницом да те више нема међу нама али твој ведри лик и племенитост вјечно ће остати у сјећању твојих пријатеља и ловаца. Нека му је вјечна слава и велико хвала за допринос који је учинио за нашеудружење.

ЛУ "Вучјак" Брод

ГЛУМИЦАРАДИВО-ЈЕВИЋ

АУСТРИЈА

КОЈА НИЈЕКРИВА

ОДСТРА-НИТИ МАКА-ЗАМА ИЗЦЈЕЛИНЕ

ЕВРОПСКАДРЖАВА

РУМУНСКАМУЗИЧАРКА

ФРИДАНЕРИ

КРАЉЕВДВОРАЦ

ГЛАДНИК,ПРОЖД-РЉИВАЦ

НИНОСЛАВОДМИЛА

“ЈОВАНГОЈКОВИЋ”

НИКЛ

УЗВИКНЕГО-

ДОВАЊА

КРВНИПРИТИСАК

МАТЕРИЈАЛЗА ПРАВ-ЉЕЊЕПОСУЂА

АМРЕИЧКИГЛУМАЦКОМИЧАРКОСБИ

ПИН, ШИФРА

ЕВРОПСКАДРЖАВА

7. И 13.СЛОВО

ВОЛТ

РАДИЈУС

ШЕРИФ САДИВЉЕГЗАПАДАВАЈАТ

РАДИЈАН

БИВШИЊЕМАЧКИКАНЦЕЛАРХЕЛМУТ

ЕНИГМА

ВРСТАЈУЖНОГВОЋА

АМЕРИ-ЦИЈУМ

ВРСТАГУЛАША

ЕВРОПСКАДРЖАВА

ГРАД УСРБИЈИ

МАКСИМОДМИЛА,МАКСА

ГЛУМИЦАШАРГИН

РЕОМИР

“ЕВРОПСКАЗАЈЕД-НИЦА”

ОРУЖАНИСУКОБ

ЗЕМЉИШТЕ(мн.)

ДИВЉАЖИВОТИЊА

САСЛИКЕ

ОКРУГЛОСЛОВО

ГРАД УБИХ

ЖЕНСКОИМЕ

АМПЕР

РАДИЈУС

МУШКОИМЕ

МОЧВАРНИДИО ЗЕМ-ЉИШТА

КРИПТОН

КЕЛВИН

РЕОН

БРДО КОДБЕОГРАДА

НАРОДНОКОЛО

ГРАД УСРБИЈИ

ЕВРОПСКАВАЛУТА

РИЈЕКА УРУСИЈИ

ТОНА

“РАДЕ ИЛИЋ”

АУТОР:БИТ

АУТОР:БИТ

НУЛА

КИНЕСКАВАЛУТА

СТАНОВНИКАФРИЧКЕДРЖАВЕ

ОБРУШЕНАСТАРАЗГРАДА

“БОЈАНТОМОВИЋ”

ОСТРВО УЈАДРАНУ

ПРЕДЊИДИО УЦРКВИ

ТУНИС

ЛАНТАН

ФОРДОВАУТОМОБИЛ

АТОМ

СЛОВА ИЗА“П” И “М”

ПОЛ НААКУМУЛА-ТОРУ(жарг.)

НЕПТУН

РУМУНИЈА

АУТОР:БИТ

ЖЕНСКОИМЕ

КЕНТА

ВРСТАСИРА

АНТЕНА

ЉЕТОПИС

ЈЕДАНКОНТИ-НЕНТ

38 август/септембар 2019.

6 2

6 2 3

8 2 7

7 4

6 9 1

6

1 2

5

179568432

235497861

846123795

593842176

721635984

468971523

3

9

6

84716259

52384617

17259348

Тежина: средње Рјешење

РЈЕШЕЊЕ: Н, А, ЛИТВАНИЈА, ЕРП, ТУЗЛА, ЕНГЛЕСКА, КРАЉЕВО, А, КОЛ, СЕКЕЛИ, ЕВРОПА, ЕЗ, В, НАДА, РАТ, МАРОКАНАЦ, ТЛА, БТ, Р, АМ, К, РУИНА,КЛЕМА, Р, ЕВРО, РИТ,ГОРАНКА, ЛА, БИЛ, ОЛТАР, К, МАКСО, НИ, ОРО, Р, ЈУАН, ДИВОКОЗА, А.

Припрема:

Шницле наре-зати дебље иизлупати, папропржитина уљу.Када семало за-румене,извадитиих, а на

истом уљу пропржити би-јели лук, додати брашно,паприку, вегету и бибер,па налити водом да се до-бије сос. Шницле вратитиу сос и кувати уз долије ва-ње воде док не омекшају.Када су скуване, дотјератиукус и посути ситно сјец-каним першуном. За при-лог пропржити пра зилукна мало уља, додати повр-

ће сјецкано на коцкице ипиринач, па пропржити иналити водом и соком одпарадајза. Продинстати дасе поврће скува. Пред крајдодати рендани сир илипармезан и проми јешатида се истопи. Кромпирскувати и проциједити,проми јешати миксером, падодати маслац и млијекои још мало промутити.

Па гдје сте, побогу, успјели да тако повриједите ногу?- У лову, докторе.Ловили сте медвједа?- Не, он је мене!

Тата, бојиш ли се вука?- Ни најмање!А медвједа?- Ни њега.- Значи, бојиш се само маме!

Састојци:

500 грама меса дивље свињекашика брашна2-3 кашике уља

2 чена бијелог лукамљевена слатка паприка,

бибер, першун, вегетаРижото

1 пра зилук100 грама мијешаног поврћа

(грашак, боранија, црвена паприка, мрква) мало

пармезана или ренданог бијелог сира, може и

фета, мало парадајз сокакромпир, маслац и

млијеко за пире2 кашике пиринча

СудокуУ празна поља распоредите бројеве од 1 до 9 али тако да у сваком реду иколони буду различити бројеви, а исто тако и унутар сваког квадрата 3x3.

Ловачке шницле