Порекло и доместикација паса · Web viewU većini slučajeva zagrevanje, nadoknada fluida i antimikrabna terapija se počinje na osnovu empirije. Teže

Kinologija , radna sveska

Poreklo i domestikacija psa

kraljevstvo: Animaliakolo: Chordatapodkolo: Vertebrataklasa: Mammaliared: Carnivorafamilija: Canidae rod: Canisvrsta: Canis lupuspodvrsta: Canis lupus familiaris

"Da nije psećeg razuma ne bi postojao svet". Tako piše u Vendidadu, najstarijem i najorginalnijem delu Zend - Aveste, jedne od najstarijih knjiga čovečanstva. Za prve stepene ljudskog obrazovanja ove reči bile su , a i danas su zlatna istina. Divlji, grub, necivilizovan čovek ne moze ni da zamisli sebe bez psa, to isto oseća i čovek današnje civilizacije. Čovek i pas se višestruko dopunjuju. Oni su verniji od najboljih drugova. Nijedna životinja na svetu nije dostojna tolikog čovekovog poštovanja, prijateljstva i ljubavi kao pas. On je postao deo samog čoveka i neophodan je za njegovo napredovanje i dobro. Odakle potiče ova za čoveka tako važna životinja? To je odavno goruće pitanje naučnih istraživanja. Na osnovu njih verovatno je da domaći pas ima dva pretka, a to su vuk i šakal. I to ne danasnji vuk i šakal jer su i oni danas evoluirali, nego njihovi preci iz ledenog doba. Probražaj psa u domacu životinju geološki pada u ledeno doba, ili kulturno istorijski receno, u kameno doba, odnosno nekoliko hiljada godina unazad.Evolutivni razvoj Canidanajstariji fosilni ostaci pretka današnjih Canida:

Miacis38 - 55 miliona godina

DVM profesor, Anđelka P . Čičić 1


Severna Amerika

Tokom evolucije , razvoja canida nastalo je razdvajanje na tri grupe pre 12-15 miliona godina:

1. kanide slične crvenoj lisici2. arktičke lisice3. kanide slične vuku

pas, sivi vuk, šakal, kojot



Canis familiaris: poreklo Charles Darvin (1871):poreklo od dve ili više vrsta divljih kanidaKonrad Lorenz (1954):poreklo od vuka i šakala

danas: poreklo od jedne ili više populacija sivih vukova

Domestikacija/ proces preobražaja divlje životinje (vuk, šakal) u domaću životinju PAS

Ljudi i vukovi su živeli u zajedničkim staništima tokom 500 000 godina , kada je nastupio preobražaj ?Postoje arheološki dokazi zajedničkog života čoveka i psa: 8 000 do 17 000 godina

Izvršene su procene na osnovu analize DNK utvrđeno da je :domestikacija nastala pre 75 000 do 135 000 godina (1997.)noviji podaci govore da je domestikacija nastala pre 15 000 do 40 000 godina (2005.)

domestikacija je dug i složen proces koji se odvijao na više različitih lokacija , tako da imamo više izvornih populacija ;

ponavljani interbriding sa lokalnim populacijama vukova /multiplo poreklo/Kako je čovek pripitomio vuka ? gajenjem napuštenih štenaca koje je donosio u svoje stanište kao i mladunce drugih životinja . Životinje su pratile trag čoveka jer za sobom je ostavljao hranu ( ostatke )..Rezultati domestikacijeMorfološke promene:

• smanjenje veličine• promena boja i oznaka• skraćenje vilice i smanjenje broja zuba• smanjenje veličine mozga• ...



Promena bihejvioralnih karakteristika: mahanje repom i lajanje regurgitacija

Domaći pas je morfološki najvarijabilnija vrsta sisara

Domaći pas, ali i svi drugi pripadnici porodice pasa (lat. Candidae) prilagodili su se za proganjanje i hvatanje plena na otvorenim travnjacima. Pas (Canis familiaris) pripada rodu Canis, kao i njegovi najbliži rođaci – vuk, kojot i nekoliko vrsta šakala. Drugi pripadnici porodice kanida uključuju dvadeset i jednu vrstu lisica, hijena i afričkog divljeg psa. Sve te životinje imaju zajednički evolucijski put i veliku lepezu sličnih ponašanja. Anatomi i bihevioristi više od 100 godina pažljivo istražuju poreklo domaćeg psa. I danas mišljenje je da je vuk njegov direktan predak. Od svih članova porodice kanida, vukovi (Canus lupus) su najdruštveniji, a najviše se razlikuju u njihovoj socijalnoj organizaciji i veličini, pa čak i u boji krzna. Malo je verovatno da se domaći pas razvio iz vuka, kao rezultat namernog uzgajanja . Verovatnije je da se pas «samoudomaćio» te da su se početne razlike u veličini, fiziologiji i ponašanju razvijale putem prirodne selekcije. Pre najmanje dvanaest hiljada godina, prve stalna ljudska staništa postala su privlačna vukovima. Takav je novi okoliš prednost davao manjim, društvenijim životinjama. Nema sumnje da su ljudi uzimali mladunčad od vukova i brinuli se za njih. Nastali psi čuvali su naselja, pomagali u lovu i lovom divljači osiguravali hranu. Zbog uticaja okoline, vukovi su postali manji, opušteniji s ljudima i društveniji, ali su ljudi tek nakon brojnih generacija selekcijskog rada kod pasa razvili veću raznolikost. Intenzivnim gajenjem pojačao se lavež, vredan znak upozorenja. Gajenjem su se postigle spuštene uši i drukčije nošenje repa, kako bi se razlikovali od svojih divljih, manje predvidljivih predaka. Veličina se frontalnih sinusa na glavi povećala, zbog čega se psi imaju plemenitiji izgled . U početku su psi uzgajani kako bi bili manji od vukova, što je dovelo do nastanka malih i patuljastih rasa. Tek kasnije, povećana je veličina, tako da danas imamo divovske rase.

Eksterijer pasa







OCENA EKSTERIJERA PASAEKSTERIJER PSA

1. glava2. vrat3. trup4. ekstremiteti5. stavovi i hodovi6. dlaka, belezi, maska

Glava ■ lobanjsko-čeoni deo■ njuška■ uši■ oči■ očni kapci■ obrazi■ usne■ međuvilični prostor■ zubi

Lobanjsko-čeoni deo■ čeona brazda■ čeoni prelom - stop■ skladna glava ■ profilna linija lobanjskog dela ■ međusobni odnos profilnih linija

Njuška ■ suva, ravna, zaobljena, ispupčena■ nosnik■ nosna pečurka■ profilna linija nosnika



Uši■ dužina: duge, srednje duge i kratke■ oblik: ravnostrani trougao,

ravnokraki trougao, u obliku slova V...■ način usađenosti: visoka, niska i

srednje visoka■ način nošenja: uspravne-stršeće,

poluviseće-preklopljene, viseće

Oči ■ oblik: bademast i okrugao■ veličina: sitne, krupne i buljave■ položaj: kos, prav■ boja: svetle, tamne, riblje, čakaraste

očni kapci ■ entropijum i ektropijum■ obrve

obrazi , usne Međuvilični prostor

■ podgušnjak - fanonzubi

■ zubna formula: I 3/3; C 1/1; P 4/4; M 2/3 ■ zubalo: makazasto, kleštasto, predgrizač, podgrizač

vrat■ oblik: na preseku, sa strane■ položaj: kos, ravan■ dužina: kratak, dug

Trup■ Greben■ Leđa■ Sapi■ Rep■ Prsa-grudi



■ Grudni koš■ Trbuh

Greben , leđa ■ torakalni pršljenovi■ slabinski pršljenovi (7)■ pravac

sapi ■ dužina■ širina■ položaj: ravne<20°

kose 20°-30°strme do 40°oborene >40°

■ oblik■ mišićavost

rep ■ usađenost ■ način nošenja



prsi , grudi Grudni koš

■ 13 rebara (9, 4)■ zaobljenost■ dužina ■ kosina ■ dubina■ širina■ obim■ dužina

trbuh■ usukan, viseći i bačvast

PREDNJE NOGE■ Plećka■ Nadlaktica■ Podlaktica■ Lakat■ Šaplje - karpus■ Došaplje■ Šapa

Plećka ■ položaj (kosa 45°- 65°, strma >65°)■ dužina■ širina■ mišićavost■ povezanost

Nadlaktica■ položaj■ ugao 100°

Podlaktica■ dužina: kratkonoge i dugonoge■ položaj

Lakat■ stisnut i odvaljen

Šaplje - karpusDošaplje

■ 5 kostiju■ strmo, koso, medveđe

Šapa■ 4 prsta■ stisnuti ili rašireni prsti■ oblik: mačiji, zečji, kašikasti



ZADNJE NOGE■ Butina■ Koleno■ Podkolenica■ Skočni zglob■ Zadnje došapljeButina■ dužina■ položaj■ mišićavost KolenoPodkolenica■ dužina ■ položaj■ mišićavostSkočni zglob■ širina■ dubina■ ugao (130° - 150°) Zadnje došaplje■ duže i okomitije■ prvi prst često nedostaje■ zaperak-vučji nokat (pirinejski ovčar)

STAVOVI■ Prednje noge s preda ■ Prednje noge sa strane■ Zadnje noge od pozadi■ Zadnje noge sa strane

Prednje noge s preda■ širok stav■ uzan stav■ razmaknut (divergirajući)■ zbližen (konvergirajući)■ bačvast (O) stav■ X stav■ izvrnuta šapa■ uvrnuta šapa (francuski)



Prednje noge sa strane■ podvučen stav■ isturen stav■ klecavo koleno - jarčev stav■ volovsko koleno - infanterijski stav■ strmo, koso i medveđe došaplje

Zadnje noge od pozadi■ širok stav■ uzan stav■ razmaknut (divergirajući)■ zbližen (konvergirajući)■ bačvast (O) stav■ X stav■ kravlji stav■ izvrnuta šapa■ uvrnuta šapa

Zadnje noge sa strane ■ podvučen stav■ nazad isturen stav■ sabljast stav■ strmi (stubast) stavDLAKA■ pokrovna - osjasta, poddlaka - zaštitna■ dužina: duga, srednje duga, kratka



■ debljina: deblja i tanja■ mekoća: vunasta, meka, oštra i kostretasta■ sjaj: običan, svilast i bez sjaja■ oblik: prava, valovita i kovrdžava■ boja: jednobojni, dvobojni, trobojni, višebojni i tigrasti

Zubi , uši , rep i dlaka psa

Kada se radi o opisivanju psa uzima se u obzir više drugih elemenata :- broj i veličina zuba - držanje i veličina uha , repa - boja dlake

Dentacija Psi , kao i svi mesožderi , poseduju dentaciju koja je izuzetno prilagođena njihovom načinu ishrane . Ona se odlikuje izuzetnim razvojem očnjaka , nekih kutnjaka , mesožderskih što celini daje zastrašujuću efikasnost u uzimanju i sečenju hrane . Odrastao pas ima 42 zuba , ili u polučeljusti tri sekutića , jedan očnjak , četiri pretkutnjaka , dva kutnjaka u gornjoj i tri u donjoj vilici :

Zubna formula

Sekutići imaju minornu ulogu centralni se nazivaju sredsrednjaci , sekutići srednjaci , sekutići krajnjaci . Iza očnjaka su predkutnjaci , kutnjaci kod psa se često nazivaju pretkutnjaci , kutnjaci razdirači , kutnjaci postrazdirači kako bi se naglasio značaj ovog para zuba koji se sastoji iz četvrtog pretkutnjaka u



gornjoj vilici i prvog kutnjaka u donjoj vilici . Ovi mesožderski zubi , kao prave prirodne baštovanske makaze , najvažniji su zubi u psa , pošto mu očnjaci ne služe više za ubijanje plena .Pretkoljači i koljači imaju ulogu sečenja hrane , dok postkoljači imaju ulogu mrvljenja hrane i kvalifikujemo ih još takođe kao tuberkularne zube . Gornji koljači I tuberkularni zubi imaju tri divergentna korena i u slučaju kvara – apscesa teže se uklanjaju .Kada je čeljust zatvorena sekutići bi trebalo da se poklapaju sa laganom isturenošću gornjih , tako da donji očnjak dolazi ispred gornjeg dok gornji pretkunjaci i kutnjaci lateralno poklapaju donje .U odnosu na ovo normalno poklapanje kod srednjelinijskog psa , postoji više devijacija : - donja vilica prelazi preko gornje , onda kažemo da je pas sa podgrizom Ova devijacija je normalna kod mnogih kratkolinijskih pasa , ali česta nepravilnost kod drugih rasa (pudla , jorkšir).

- gornja vilica prelazi preko donje , onda kažemo da je pas sa predgrizom

Kao i svi sisari psi imaju prvu mlečnu dentaciju 32 zuba , koja se obnavlja osim prvog pretkutnjaka . Sa druge strane podarena im je morfologija koja evoluira . Ovo obnavljanje i kvarenje sekutića čini osnovu za određivanje starosti . Nekada se u praksi više koristio ovaj način određivanja starosti danas manje zbog nepreciznosti . Ovaj način određivanja starosti interesantan je kod štenadi jer su pouzdani podaci o izbijanju i zameni mlečnih zuba , bez obzira na rasu i pojedine pse . Trošenje zuba umnogome zavisi od tipa psa kao i njegove ishrane tečna ishrana manje troši zube .



Uvo

Uvo nije prost dodatak već pravi ukras , koji na određujući način utiče na definisanje fizionomije Oblik , veličina i držanje uha u velikom stepenu su promenljivi i u tome slede veliku raznovrsnost izgleda pasa .Držanje osnovna karakteristika koja se najlakše opisuje , a omogućuje da se razlikuju osnovni tipovi .Uspravljeno uvo ( odgovara orginalnom vučjem ) ono je privilegija pasa koji su bliski korenima kao što je špic i doprinosi vučjem izgledu kao što imaju ovčarski psi .Po svojoj formi i veličini uvo psa je veoma raznovrsno ; ono ide od malog ravnostranog trougla špica do velikog trapezoidnog , kao kod slepog miša , kod francuskog buldoga , do ravnokrakog trougla – nemački ovčar .Ne bi trebalo mešati uvo prirodno uspravljeno i ono nastalo nakon kupiranja uha ; ova praksa je još uvek česta kod pasa čuvara i ovčarskih pasa .Manje više oborene uši pratilo je fenomen pripitomljavanja . Razlikujemo :Poluuspravljeni tip , kao kod šetlanda ne više od polovine ušne školjke pada napred Poluoboreni tip , kao kod foks terijera veći deo ušne školjke pada napred praveći štit ili kod vipeta uvo pada unatrag i naziva se ružinim Oboreni tip , karakterističan za lovačke pse i ima brojne varijante u zavisnosti od lokalizacije spoja uha

- iznad nivoa oka ili ispod njega - udaljenosti uha u odnosu na glavu , u funkciji tonusa osnovne hrskavice

ušne školjke



Kod svih rasa pasa oblik , veličina , dužina i druge karakteristike uha uvek su definisane standardom . Možemo uopšteno smatrati da sa starošću od godinu dana njihovi kvaliteti ili nedostaci su utvrđeni za stalno .trouglaste zašiljene okrenute napred poluoborene i male uši Nemački ovčar Foks-terijer

Fine uši okrenute nazad visoko postavljene i trouglaste uši Vipet bretonski španijel



Velike nisko postavljene uši duge i fine izuvijene uši Koker španijel Baset

Rep , nazvan još i bičem , pokazuje veoma veliku raznolikost kod pasa : oni ga nose manje ili više visoko , manje ili više zakrivljen , postoje repovi različitih debljina i dužina ..Držanje i zakrivljenost repa daje psu specifičnost i orginalnu siluetu .Procena nošenja ,držanja repa vrši se u stavu , pri odmaranju , nošenje i držanje repa govori o raspoloženju psa ..Psi drže rep manje, više opušteno ili podvučeno kada su uplašeni ili se potčinjavaju ; kada su ljuti agresivni drže rep uzdignuto , zarolano ..

Ovčarski psi i psi čuvari rep nose više oboreno , dok ptičari ili trkački psi nose rep više podignuto sabljasto . Dakle ptičari , trkački psi često nose rep iznad horizontale – veselo , pa čak i vertikalno što je karakteristično za terijere ..Nastavljajući kretanje naviše rep može se i uviti , pa čak i da bude položen na slabine ( familija špiceva ). Kratak kržljav rep karakterističan je za buldoga , udičast za hrtove , retko je odsustvo repa (bobtejl). Kod mnogih pasa standard propisuje kupiranje repa iz estetskih razloga ili zbog opasnosti povreda u lovu ..

Dlaka , dlačnim pokrivačem nazivamo skup psećih dlaka , sa aspekta boje i dužine . Dlaka prekriva telo psa , predstavlja ukras i može biti veoma raskošna takođe postoje mnogi varijeteti dlake . U praksi iz ugla genetike procenjuju se dve komponente dlake priroda dlake i njena boja .



Što se tiče prirode dlake odnosno teksture situacija je jednostavna : dlaka je duga ili kratka ; meka ili oštra ; potom prava , talasasta ili kovrdžava . Dlaka dakle ima sledeća svojstva :

a) dužina , b) krutost c) talasastostizvesne rase pasa koje imaju retku , veoma kratku dlaku nazivamo „golokožim“ .

Pitanje boje dlake je veoma složeno . Godine 1982 . na zahtev Centralnog kinološkog društva , profesor Deni sa Veterinarskog fakulteta u Nantu predložio je novu nomenklaturu boja dlake , zasnovanu na najnovijim saznanjima iz genetike . osnove ove nomenklature su sledeće -postoje jednostavne primarne boje dlake koje se sastoje iz jednog jedinog tipa dlake Ukoliko je depigmentirana , dlaka je čisto bela Ukoliko sadrži tamni pigment

a) eumelanin , dlaka je crna , kestenjasta b) feomelanin svetli pigment dlaka je riđa , naradžasta , boja žita pod uticajem naročitog gena prethodne boje dlake mogu biti ublažene :

- plava , ublažena crna - bež , ublažena kestenjasta - boja peska , ublažena riđa

poslednja mogućnost primarne dlake postoji kada dlaka riđe boje i boje peska sadrži tamni pigment pri vrhu koji daje utisak senke ( karbonizirana riđa , karbonizirana siva ).

- izvedene boje dlake čine drugu grupu , složenije su od primarnih jer se sastoje iz većeg broja tipova dlake . U nekim slučajevima zbog bliske izmešanosti daju utisak jednobojnosti primer :

siva , potiče od jukstapozicije crnih dlaka i belih koje nastaju sekundarno ( štenad se rađaju crna )sirova svila – potiče od kestenjaste i bele čilasta – riđa i bela

U drugim slučajevima dlaka je višebojna tj. nastala jukstapozicijom raznobojnih mrlja .- dlaka sa paležom ( riđa sa paležom )- markirana ( crna sa riđim belezima , vatrena )- tigrasta ( transferzalne pruge po riđoj osnovi )- šarena dlaka ( arlekinska )

Najzad sve ove dlake primarne i izvedene mogu sadržati bela polja koja sačinjavaju kićanku , kićanka ili pege .Boja dlake ima esencijalnu ulogu u određivanju rase kao i određivanje u okviru nje , za većinu rasa je ograničen broj boja , retkosti su cenjene, ali za svaku rasu treba pažljivo čitati standard .



Sticanje kondicijePored anatomskih predispozicija i dobre ishrane, neophodno je psa držati u dobroj fizičkoj kondiciji. Dobru kondiciju pas stiče treningom (trčanjem-kasanjem i plivanjem).

U većini slučajeva vlasnici pasa greše i prerano počnu s treningom sa štenadima od 2-5 meseci. Ovo je velika greška jer organizam, dok ne postigne određeni stepen telesnog razvoja, nije sposoban da podnese velike fizičke napore.Postizanje dobre fizičke kondicije psa postižemo na različite načine. Intezitet i vežbe potrbno je prilagoditi uzrastu psa.


http://zivotinjskocarstvo.forume.biz/ponasanje-i-dresura-f8/sticanje-kondicije-t74.htm#78


U pravilu za psa od 3 do 6 meseci preporučljivo je igranje bez ikakvih prisilnih vežbi. Psu treba omogućiti odmor po želji odnosno miran san. Za ovu starost psa dovoljna je igranje sa lopticom, komadom krpe i lagane šetnje.

Za psa u starosti od 6 do 9 mjeseci raditi trčanje za loptom, duže šetnje bez prevelikih forsiranja.

Od 9 do 15 mjeseci starosti, pas još uvek nije dovoljno zreo, rast kostiju nije završio pa se zbog toga preporučuju malo duže vježbe bez forsiranja.

Sa intenzivnim ireningom možemo početi tek kada je pas završio s rastom. Do ovog perioda štene treba izvoditi u šetnju i omogućiti što više prostora u dvorištu za kretanje i igru. Svaki forsirani trening mladog organizma može prouzrokovati velike poremećaje i omesti pravilan razvoj šteneta.

Kada počnemo s treningom (u periodu između 9-12 meseci), psa moramo postepeno navikavati na fizičko opterećenje. Na prvim treninzima pas treba da prevali kilometar ili dva. Kasnije, svakih 15 dana, povećamo opterećenje za još 1 km, dok ne postignemo da pas sa lakoćom pretrči 6-8 km. To je sasvim dovoljno da pas bude u odličnoj kondiciji.

Treninge izvodimo svakog drugog dana, da bi postigli i povećanje mišićne mase i kondiciju psa.

Tok treninga se sastoji iz naizmeničnog kasa i hoda-koraka. Ako nemamo dovoljno snage da trčimo sa psom, kao pomoćno sredstvo vodiča odlično može da posluži i bicikl. Pas se vodi sa desne strane (zbog automobila). Povodnikom kontrolišemo psa da se ne upetlja u točkove i povredi se ili nas obori.

Ako imate mogućnosti da vašeg psa trenirate i u vodi, a pre toga obavljate istrčavanja, onda obavezno pre ulaska u vodu, psa ostavite 30-50 minuta u hladovinu da se odmori.

Pored istrčavanja i plivanja, nemojte da zaboravite dobru i kvalitetnu ishranu, koja će kvantitativno i kvalitativno odgovarati psu u treningu.



Samo konstantan rad tokom cele godine može dovesti do vrhunskih rezultata. Kampanjski rad sa psom prouzrokuje velike oscilacije. Takođe nema konstantne nadogradnje. Zapamtite: kondicija i radna sposobnost vrlo teško se stiču, a lako gube.

Pored sticanja opšte kondicije, postoje i treninzi kojima možemo da ispravljamo i određene anatomske greške. Jedna od najčešćih grešaka koje se javljaju kod dobro uglovanih pasa, koji su čak i kondiciono pripremljeni, jeste da pas nema dovoljnu dužinu iskoraka. Ova pojava nastaje zbog nedovoljne razgibanosti mišića. Sa psima treba raditi kratke sprinteve dužine 100-150 m, maksimalne brzine i dužine kasa. Treninge izvodite svakog drugog dana i to u jednom treningu do 10-12 ponavIjanja. Pauze između ponavljanja treba da budu oko 5 minuta. U ovom periodu sa psom ne treba da radite hod-korak na povodniku. Poboljšanje iskoraka možete očekivati već posle 10-15 treninga. Vrlo često se javljaju problemi čvrstine laktova, čvrstine skočnih zglobova i čvrstine i povezanosti leđa. Jedan od najboljih sistema je sistem sa amom i opterećenjem. Psu stavite am i u predelu stomaka sa strane vežite spoljnju gumu od automobila na 100-120 cm da je pas vuče. Time postižemo da pas prilikom hoda korakom "zategne" leđnu liniju. Ujedno, zbog velikog opterećenja, ispravlja laktove i skočne zglobove, a tetive i mišići se u određenom položaju zatežu i zadržavaju kosti u pravilnom položaju (ovo je trening sličan treningu psa na trenažeru). U ovom periodu sa psom ne treniramo kas dok ne popravimo kompletnu čvrstinu i povezanost.

Za trening je najbitnije da dođete do zaključka: šta vašem psu nedostaje, pa tek onda donesete odluku - koji sistem treninga primeniti. Vlasnici pasa često preforsiraju pse ili pogrešno treniraju. Umesto pozitivnih rezultata dobiju negativne, a žive u zabludi da su dobro radili. Onda se javljaju problemi sa sudijama koji okarakterišu psa kao nespremnog. Preforsiranost i nestručan trening su takođe karakteristike nepripremljenosti za izložbu. Takođe, 2-3 dana pre izložbe psa ne trenirate već ga izvodite u kratke šetnje, da bi se pas odmorio i prikupio dovoljno snage za naporan takmičarski dan.Kondiciono stanje

Ocena 5 - Fizički izmučen pas, kahektičan pas:


http://zivotinjskocarstvo.forume.biz/ponasanje-i-dresura-f8/sticanje-kondicije-t74.htm#bottom%23bottom


- Sve kosti prominiraju

- Ne primećuje se niti se opipava potkožno masno tkivo

- Izražena je atrofija mišićne mase

- Ekstremno usukan stomak i izražena gađa u vidu peščanog sata kada se pas posmatra odozgo

Ocena 4 - Veoma mršav pas:

- Prominiraju rebra, lumbalni pršljenovi i karlične kosti

- Ne primećuje se niti se opipava potkožno masno tkivo

- Postoji delimična atrofija mišićne mase

- Usukan abdomen, a pogledom sa dorzalne strane otkriva se građa koja varira od peščanog sata do strukiranosti.

Ocena 3 - Mršav pas:

- Prominiraju vrhovi lumbalnih pršljenova i karlične kosti

- Rebra se lako uočavaju, lako opipavaju, a u predelu rebara se ne opipava potkožno masno tkivo

- Postoji minimalna atrofija mišićne mase

- Usukan do strukiran abdomen pri pogledu sa dorzalne strane

Ocena 2 - Tanak pas:

- Rebra se jednostavno opipavaju sa minimalnim prisustvom potkožnog masnog tkiva

- Uočava se lateralna usukanost abdomena

- Pogledom sa dorzalne strane uočava se laka strukiranost

- Ne uočava se atrofija mišićne mase



* Ovakvo stanje uhranjenosti može biti i rasna karakteristika (hrtovi)

Ocena 1 - Idealan pas:

- Rebra se opipavaju bez suvišnog potkožnog masnog tkiva

- Pogledom sa strane otkriva se laka uvučenost abdomena

- Pogledom sa dorzalne strane uočava se i lak stepen usukanosti, ali samo neposredno iza rebara.


http://zivotinjskocarstvo.forume.biz/ponasanje-i-dresura-f8/sticanje-kondicije-t74-prev.htm

http://zivotinjskocarstvo.forume.biz/ponasanje-i-dresura-f8/sticanje-kondicije-t74-next.htm

http://zivotinjskocarstvo.forume.biz/ponasanje-i-dresura-f8/sticanje-kondicije-t74.htm#top%23top


Temperament Psihičke osobine koje raspoznajemo u načinu izražavanja osjećaja, raspoloženja kao i stupanj osjetljivosti psa na spoljašnje nadražaje , na samu jačinu dužinu reakcije zovemo temperament psa.

Razlikujemo više tipova : Sangvinik,Kolerik, Flegmatik i Melankolik. Kojem tipu temperamenta će pripadati naš pas zavisi o urođenim osobinama i vrlo značajan činilac je uticaj čoveka kroz odgoj i dresure. zato čovjek u procesu rada sa psom mora voditi računa o temepreamentu psa i prilagoditi odgoj i dresuru određenom tipu.

Pas može imati jako dobre urođene osobine ali pod uticajem čoveka i okoline one se mogu uništiti tako da pas postane npr. plašljiv ali se isto tako pravilnim usmeravanjem one mogu i razviti.

Zasigurno je najpoželjniji tip temperamenta Sangvinik. to je pas koji voli da radi, čvrstih živaca, veseo, živahan , stabilan i miran pas.

Kolerik je nervozan pas, koji čini velći broj nepotrebnih radnji. sa ovim psom je potrebno vežbati dosledno i smireno.

Flegmatik kao što mu i sama reč kaže radi se o ravnodušnom psu. Potrebno mu je ostaviti između vežbi veći razmak ali kada savlada jednu vežbu ne zaboravlja je.

Melankolik je bojažljiv pas. U radu sa ovim psom treba biti posebno pažljiv.

Prilagođavanje psa na druge psePrilagođavanje psa na druge pse ,Dosta vlasnika pasa samo na osnovu toga što drži svog Ijubimca na povodniku, a ne pušta ga da se igra s drugim psima, zaključi kako je njihov pas raspoložen da se tuče sa drugim psima. Tačno je to da pas može da pokazuje agresivnost kada je na povodniku. Isti pas, kada ga pustite s povodnika, vrlo je raspoložen da se igra sa drugim psima.

Pas bez iskustva u igri s drugim psima, dok je na povodniku, oseća u isto vreme određenu nesigurnost, a i odbrambeno reaguje jer želi da zaštiti - i sebe i vlasnika - od nepoželjnog uljeza.

Zato štene od četiri meseca (kada primi sve vakcine) puštajte da se slobodno igra s drugim psima. Tako će shvatiti da ostali psi nisu neprijatelji i da se ne treba plašiti sabraće. Sasvim je dovoljno da se vaše štene 1 -2 puta nedeljno


http://zivotinjskocarstvo.forume.biz/ponasanje-i-dresura-f8/prilagooavanje-psa-na-druge-pse-t73.htm#77

http://skolovanjepasa.blogspot.com/


igra sa drugim psima po 10-20 minuta, pa da ima dobru socijalizaciju sa srodnicima.

Ukoliko vaš pas kao štene nije imao iskustva s drugim psima, onda pokušajte da u društvu ljubitelja pasa (kada šetaju pse) sklopite prijateljstvo i zamolite nekog od njih, ko ima dobroćudnog i miroljubivog psa, da pusti psa da se igra sa vašim psom. Prvi kontakt među psima ostvariće se tako što ćete se razići na udaljenosti od 50-100 metara. Tada pustite pse bez ikakve komande i priče. Psi, kada se sretnu, odmeriće snage (podignutim repovima i tihim režanjem) i razići će se ili nastaviti da se igraju. U ovoj situaciji ne smete ništa govoriti psu, čak ni komandu zabrane. U trenutku odmeravanja snaga svaka komanda može da znači stimulans psu za napad.

Kada su se psi upoznali, zakačite pse na povodnik i još se malo prošetajte s njima jer sada već za dva pasa - dobra drugara nije bitno da li su na povodniku ili ne.

Ovu proceduru morate ponoviti s više različitih pasa da vaš "agresivni" Ijubimac shvati kako među svojim srodnicima nema neprijatelja i da svakog psa prihvati kao prijatelja, bez obzira da li je ovaj na povodniku ili ne. Ovakav sistem rada se pokazao izuzetno dobrim kod skoro svih slučajeva "agresivnih" pasa.

Istrčavanje u RingDa bi sudija uporedio i više pasa i odredio plasman, neophodno je da se psi istrčavaju u ringu i idu hodom (korakom). Pas na povodniku (dužine 2-3 metra) ide ispred vodiča. Sudija tada u celosti može da sagleda psa i vidi hod, čvrstinu leđa, povezanost.

Upravo ova provera snage, izdržljivosti, kondicije i upoređenja jedinki, pre odluke o pobednicima, najatraktivniji je deo izložbe. Da bi psa naučili pravilno da ide i trči oko ograđenog prostora (ringa), potrebno je desetak treninga i pomoćnik koji će ga voditi. Od rekvizita valja pripremiti desetak drvenih kočića dužine 50-70 cm i 40-60 metara nešto jačeg kanapa. Ring za trening može da ima dimenzije: 15x20 metara (može i manji).


http://zivotinjskocarstvo.forume.biz/ponasanje-i-dresura-f8/istrcavanje-u-ring-t72.htm#76

http://zivotinjskocarstvo.forume.biz/ponasanje-i-dresura-f8/prilagooavanje-psa-na-druge-pse-t73.htm#bottom%23bottom


Kada počinjemo, prvih nekoliko krugova pomoćnik vodi psa, a vlasnik ide nekoliko metara ispred psa.

Vlasnik se zatim sve više udaljava od psa dok ne bude njemu nasuprot.

Pomoćnik, dok vodi psa, ne dozvoljava da ovaj pređe preko, već ga tera da ide pored zategnutog kanapa i tako dođe do vlasnika.

Pas vrlo brzo shvati: čim pokuša da preskoči kanap, sledi kazna od vodiča. Kanap je "nepremostiva prepreka". Samo hodom pored kanapa pas dolazi do vlasnika i nagrade.

U treningu, pas što češće mora da stigne do vlasnika. Tako stimulišemo želju psa da vuče i kasa jer će "doći do vlasnika".

Pre nego što počnemo sa ovim vidom treninga, ne smemo da zaboravimo da pas mora biti dobro kondiciono pripremljen. Njegova volja za praćenjem vlasnika zavisi baš od dobre kondicije!

Ukoliko je još neko od vaših prijatelja zainteresovan za ovaj vid obuke psa dobro je da trenirate zajedno pse. Tako se pas privikava na gužvu i na blizinu drugih pasa.

Dok trenirate psa, pozivate ga imenom ili određenim zvučnim signalom pištaljke. Na izložbi pas najverovatnije od publike neće moći da vas vidi, ali će moći da vas čuje, što će za njega biti dovoljno da se kreće u određenom pravcu, odakle je čuo vaš glas ili pištaljku.

Izložbeni stavIzložbeni stav (vežba stajanja u mestu) Vežba "Stoj" je neophodna. Da bi sudija na izložbi video psa i dobro sagledao sve njegove osobine, pas mora da nauči da stoji neprekidno nekoliko minuta.


http://zivotinjskocarstvo.forume.biz/ponasanje-i-dresura-f8/izlozbeni-stav-t71.htm#75


Vežbu izvodimo tako što psa držimo na kratko, za ogrlicu, komandujemo malo odugovlačećim glasom "Stooj", cimnemo malo ogrlicu, i pritisnemo psa slobodnom rukom u predelu stomaka. Cim je pas stao, pomilujemo ga po grudima i stomaku. Dok god pas pokušava da se kreće, komandujete mu zabranu i ponavljate komandu "Stoj" sa korekcijama na povodniku i pritiskom na stomak. Kada je pas shvatio vežbu i mirno stoji na komandu, možete preći na korekciju izložbenog stava (pomeranje nogu i tela psa da bi pas što lepše izgledao). Nemojte biti grubi jer pas će ovu vežbu izvoditi u grču, što umanjuje njegovu lepotu i eleganciju.Na izložbama je neophodno, pri ocenjivanju eksterijera, da sudija pogleda zube psa. U slučaju da pas pokaže agresivnost ili se otima vlasniku, sudija ne može da vidi zube, a pas se udaljava sa izložbe!

Da biste psa naučili da bude miran, kada sudija pregleda zube, ne treba primenjivati ni jedan vid prinude već, naprotiv, treba biti što nežniji. Zato, u početku, psa u kući ili dvorištu milujemo jednorn rukom po gornjoj vilici, a drugom po donjoj, a povremeno prelazimo sa obe ruke preko njuške psa. Kada je pas postao potpuno siguran u naše milovanje i rado ga prihvata, počinjemo postepeno da podižemo gornju a zatim spuštamo donju usnu. Ovo treba, u početku, da traje svega nekoliko sekundi.

Sve vreme usta moraju biti potpuno zatvorena da bi pri prikazu mogli videti ugriz zuba. Pazite da ne zatvorite nosne šupljine, kako bi pas mogao normalno da diše.

Dok vam je pas pored nogu, mazite ga i polako češkajte po gornjoj i donjoj usni sa strane da bi pored sekutića mogli pokazati i predkutnjake i kutnjake.

Koristite svaku priliku da ovako trenirate psa. Možete biti potpuno sigurni da vaš pas neće biti uznemiren na izložbi, kada mora da se pokaže u punom sjaju, kako u lepoti, tako i vaspitanju.

Reprodukcija kuja Estralni ciklus kuje je podeljen na četiri faze:



Proestrus; definisan je pojavom krvarenja iz vagine, traje od 6 do 11dana (prosečno 9 dana).

Estrus; Faza tokom koje ženka dozvoljava mužjaku naskakivanje i koitus, traje 5 do 9 dana, ali može i znatno varirati, što zavisi od kuje do kuje.

Diestrus; faza pod uticajem nastalog žutog tela, počinje odmah nakon prestanka estrusa a traje 56 do 58 dana kod gravidnih kuja ili 60 do 80 dana kod kuja koje nisu koncipirale.

Anestrus; period od prestanka aktivnosti žutog tela pa do početka folikularne aktivnosti, traje oko 130 dana. Kretanje koncentracije hormona tokom faza estralnog ciklusa

• Estrogen – kocentracija plazma estrogena u proestrusu, 24-48 časova pre estrusa kreće se od 25 pg/ml do 75 pg/ml

• Progesteron – 24 do 48 časova pre etrusa iznosi 0,5 ng/ml a u estrusu iznosi 2,7 – 4,0 ng/ml

Determinisanje (otkrivanje) ovulacije1.Vaginalana eksfolijativna citologija



2. ELISA Kit-ovi za Determinsanje Ovulacijena osnovu nivoa progesteronatest indikator : snažno plava boja ukazuje da je nivo progesterona od 0- 1,0 ng svetlo plava boja -//- do 2,0 ng indikator nakon dva dana od ovulacije bele je boje nivo progesterona je 5, 0 ng(TARGET Canine Ovulation, Timing Test Kit …,)

Dijagnostika graviditeta• Palpacija – sigurna metoda posle 42. dana od dana parenja• Radiografija – primenjuje se od 43. do 45. dana od dana parenja• Ultrazvuk – u zavisnosti od upotrebljene sonde; od najmanje 16. dana,

ali najsigurnije je 25. dana

Odgoj štenadiŠtenad može oboleti in utero ili nakon porođaja.



Većina bolesti je rezultat urođenih anomalija, nutritivnih oboljenja (koja su posledica nepravilne ishrane majke tokom graviditeta), abnormalno niske telesne mase ploda pri porođaju (nedovoljno razvijeni-avitalni plodovi), traumatskih inzulta tokom ili nakon porođaja (distokija, kanibalizam, gubitak materinskog instinkta), neonatalne izoeritrolize ili infektivnih bolesti.Dobra anamneza (uključujući informacije o roditeljima i štencima iz istog legla) i klinički pregled su ključni u pružanju pomoći bolesnom novorođenčetu. Težinu bolesnog “problematičnog” šteneta bi trebalo uporediti sa težinom ostalih zdravih štenaca iz istog legla. Pri tumačenju vrednosti temperature, krvnog pritiska, hematoloških i biohemijskih parametara treba uvek imati u vidu da se one razlikuju od vrednosti kod adultnih organizama.Nega nakon porođajaHipoksija i anoreksija predstavljaju česte uzroke smrti novorođenčadi. Odmah nakon porođaja (bilo da se radi o prirodnom porođaju ili o carskom rezu) treba preduzeti sledeće:Očistiti vazdušne puteve novorođenčadi od ostataka placente, tečnosti i mekonijuma i to obaviti što pre a najkasnije do 3 minuta nakon ekspulzije ploda. Fetalne membrane koje vrše obstrukciju nosa su vrlo čest uzrok smrti novorođenčadi. Prvo se uklanjaju ostaci fetalnih membrana. Nakon toga treba očistiti ostatke sluzi iz usta a zatim se štene rukom ocedi od plodovih voda ili se okrene glavom ka dole i blago zanjiše i na taj način oslobodi od tečnosti iz disajnih puteva, pri tome je štene najbolje umotati u topao peškir da nam ne bi isklizlo i tako se povredilo. Ako štene pri tome i dalje ne diše treba ga masirati u predelu grudnog koša i lica koristeći suv i topao peškir.Efekat narkotika ili barbiturata korišćenih prilikom carskog reza se može ublažiti instiliranjem jedne do dve kapi naloksona ili doksaprama na jezik novorođenčeta. Ako štene i dalje ne diše ili slabo diše disanje se stimuliše korišćenjem maske sa kiseonikom. Loš rad srca “slab rad” se javlja kod štenadi sa slabim disanjem. U slučajevima kada se uopšte ne detektuje rad srca vrši se masaža u predelu srca. Ako je broj otkucaja srca manji od 60 otkucaja u minuti, rastvor epinefrina se može ukapati u usta ili grlo, i pored sleva ovoga ovakve jedinke retko preživljavaju.Hipotermija štenadi se javlja u slučajevima kada nije obezbeđeno zagrevanje (štenad reguliše temperaturu tek nakon prve nedelje života). Savetuje se da se štenci što pre osuše i zagreju, temperatura prostorije gde se kuja šteni bi trebalo da bude između 29 i 39 ºC.

Bakterijske infekcije novorođenčadiFaktori koji predisponiraju štanad za bakterijske infekcije uključuju koegzistenciju neadekvatne ishrane i termoregulacije, virusnih infekcija, parazita kao i urođenih i stečenih defekata imunog sistema.Najčešće su infekcije sa gram negatinim bacilima, oni ulaze u krvotok preko GI trakta, respiratornog trakta, kože ili preko urinarnog trakta.



Klinička slika neonatalnih bolesti nije uvek sasvim jasna i ne moze se dovesti u vezu sa specifičnim oboljenjem. Smtr može nastupiti izuzetno brzo i u tim slučajevima kliničkih simptoma skoro da nema.Ono što je uočljivo je da štenad cvile često, pokazuju znake uznemirenosti, slabosti, hipotermična su, imaju prisutnu dijareju, ubrzano disanje, hematuriju, cijanozu, slabo napreduju.Dijagnoza neonatalnih bolesti se obično postavlja na osnovu anamneze kliničkog nalaza, hematologije i biohemije krvi, analize urina. Hemogram septikemičnih štenadi obično pokazuje normohromnu, normocitnu anemiju. Hipoglikemija takođe prati ovo stanje ali nije samo za njega specifična.Terapija kod bolesnih štenaca treba da se sprovede što je moguće pre jer su slučajevi brze smrti ne previše retki. U većini slučajeva zagrevanje, nadoknada fluida i antimikrabna terapija se počinje na osnovu empirije. Teže bolesnim štencima treba dati glukozu a potpuno iznemoglim se može dati i 10-20% dekstroza u dozi od 1-2 mL/kg.Treba imati na umu da je distribucija i metabolisanje lekova kod mladih jedinki za razlikuod odraslih jedinki dosta sporija i to zbog manjeg procenta masti u telu i više vode u telu pa zato dozu za odrasle treba redukovati kod vrlo mladih jedinki za 30 – 50 %.Veliki broj preparata aplikovanih kujama se izvučuju mlekom.β – laktamski antibiotici se smatraju lekom izbora u terapiji septikemičnih stanja novorođenčadi.MalnutricijaSe javlja jada štenad ne unose dovoljno hranljivi materija. Uzroci su borojni a u prvih psr nedelja jedini uzrok je majka koja nema dovoljno mleka (mastitis, eklampsija, previše plodova za jednu majku ili sitniji plodovi koji lošije sisaju). Ovakva štenad zahteva prihranu - enteralno ili parenteralno.Pri prihrani novorođenčadi sa zamenama za mleko kuja mogu se javiti dijareje. U tim slučajevima se zamena za mleko (u rastvorenom stanju) meša sa istim delom vode (1:1) ili ringerovog rastvora ili 5% glukoze. Kada se dijareja zaustavi udeo zamene za mleko se uvećava. Hipoglikemija i dehidracija su direktna posledica malnutricije.



ISHRANA ŠTENADI

Za štenad je karakteristično da brzo rastu i razvijaju se, pa njihov rast zavisi od nakupljanja belančevina i mineralnih materija u telu (rast mišića i kostiju). Za ovaj ubrzani rast neophodna je i dovoljna količina vitamina. Potrebne količine hrane za štene u odnosu na odraslog psa su tri puta veće, računato na jedinicu težine. Zato je štenetu neophodno obezbediti dovljnu količinu hrane sa svim hranljivim sastojcima. Sa 9 meseci štene dostigne svoju skoro maksimalnu visinu i približnu težinu odraslog psa: od 500-800 grama do 50-60 kg. Štenci sisaju 30-40 dana svog života. Samo mleko nije dovoljno. Zato je neophodno početi sa dopunskom ishranom – prehranjivanjem.

ISHRANA

Granule”rojal kanin” za kučiće tog uzrasta.Vitamnski dodatak ” kafortan”.



Dnevno 1-2 žumanceta.Riba, pola konzerve sardine dnevno (ako riba ima kosti treba biti samlevena).

KUVANA HRANA

Mlevene iznutrice (izbegavati džigericu), u to dodati pirinča, šargarepe.., zakuvati sa kukuruznim brašnom.Pirinač kuvati dvadesetak minuta i kad se dobro raskuva dodati mlevene iznutrice,povrće, kuvati 5 do 10 minuta, na kraju dodati kukuruzno brašno koje treba kuvati 10 do 15 minuta.

Štenad se obično posle 6 do 8 nedelja starosti odbijaju od sise, a njihov najintenzivniji rast je do 7 meseci starosti. Zato se mora posvetiti maksimalna pažnja ishrani i hraniti štenad 4-6 puta dnevno do 4 meseca, od 4-6 meseci 3-4 puta, a od 6 meseci do godina dana 2 puta dnevno.Voda je neophodna za sve životne funkcije psa. Zato pas uvek mora imati na raspolaganju svežu vodu.U periodu od 40-tog dana života štenad već jedu hranu koju ćemo pripremati kao i odraslom psu, ali, za razliku od odraslih pasa, moraju dobijati mnogo veću količinu proteinskih, mineralnih i vitaminskih nego energetskih materija.Belančevine treba da čine do 50% pa i više ukupne količine dnevne hrane (meso, mlečni proizvodi, jaja, sojina uljana sačma).Energetska hrana (masti, kukuruzno brašno, krompir, makaroni, pirinač itd.) čini oko polovinu dnevnog obroka i nju kuvamo, a mesne proizvode po mogućnosti dajemo sirove, ukoliko potiču od zdravih životinja ili ih na kraju kuvanja energetskih hraniva ubacujemo da se kuvaju 10-15 minuta.Pileće cevaste kosti ne smeju se davati jer mogu povrediti usnu duplju i unutrašnje organe psa. Izbegavati davanje kobasica, pašteta i ostlih začinjenih proizvoda, takođe izbegavati slatkiše pogotovo one koje sadrže kakao i mentol.

Ugljeni hidratiUglavnom su rasprostranjeni u biljkama. Skrob je najzastupljeniji ugljeni hidrat. Pas vrlo teško vari skrob u sirovom stanju, pa je neophodno da se skrob termički obradi (kuva ili peče). Ovako pripremljene ugljene hidrate pas vari sa 75-90% iskorišćenja. Od ukupne količine hrane za psa, 75% su ugljeni hidrati. Od hrane biljnog porekla psima se uglavnom daje hleb, pirinač, kukuruzno brašno ili griz, krompir, šargarepa, spanać, blitva, pšenica, ječam itd. U ovim hranivima, pored ugljenih hidrata nalaze se u manjim količinama i biljne masti i proteini, vitamini i minerali.MastiMasti su neophodne u ishrani psa jer imaju značajnu ulogu u prenosu nekih vitamina, obezbeđuju esencijalne masne kiseline i pravilan rast. Masti su



najkoncentrovaniji izvor energije. Količina masti u obrocima treba da bude najmanje 5%, a može iznositi i 30%, s obzirom na usklađivanje s drugim hranjivim sastojcima. Veća količina masti od ove može izazvati proliv kod psa.

ProteiniProteini su gradivni sastojak svih telesnih ćelija i sastavljeni su od aminokiselina. Ima ih dovoljno u hranivima životinjskog a manje u hranivima biljnog porekla. Izvori proteina životinjskog porekla su: mleko, sir, jaja, razne vrste mesa. Unutrašnji organi pojedinih domaćih životinja se najčešće koriste u ishrani pasa (jetra, srca, pluća, bubrezi, slezina, želudac itd.). Kuvanjem ovih hraniva smanjuje se njihov kvalitet, pa je preporučljivo davati ih u svežem stanju, samo pod uslovom da smo sigurni da potiču od zdravih životinja. Ukoliko upotrebimo klanične konfiskate, moramo ih prethodno dobro prokuvati.U ishrani pasa mora da bude prisutan određeni, po mogućnosti veći, procenat belančevina životinjskog od onog biljnog porekla, kako bi biljne proteine pas u varenju racionalnije iskoristio. Proteinska hraniva biljnog porekla su sojina uljana sačma i kikirikijeva uljcma sačma. Potreba pasa za proteinima u dnevnom obroku iznosi najmanje 15%, a kreće se do 25%, pa i više.Mineralne materijeMineralne materije su prosti hemijski elementi koji su potrebni za izgradnju kostiju i zuba i za obavljanje važnih bioloških reakcija u organizmu. Neophodni za izgradnju kostiju psa koji raste su kalcijum i fosfor. Znatno su manje potrebne ostale mineralne materije (gvožđe, bakar, kobalt, natrijum, magnezijum, hlor, jod, cink, sumpor, mangan itd.), ali ih ne smemo zanemariti. Psu treba dnevno do 5% mineralnih materija od ukupne količine hrane.

VitaminiVitamini su organske materije sa važnim regulatornim i zaštitnim funkcijama u organizmu. U dnevnom obroku psa moraju svi biti zastupljeni u malim ali neophodnim količinama, izraženo u internacionalnim jedinicama. Vitamine delimo na liposolubilne (A, D, E i K) kod kojih, usled prenagomilavanja, može doći i do hipervitaminoze i hidrosolubilne (Bl, b2, b6, bl 2, H, PP itd.) kod kojih ne dolazi do hipervitaminoza ali ih treba takođe pažljivo davati. Vitamin A štiti od bolesti i utiče na rast i vid. Vitamin D utiče na resorpciju kalcijuma i fosfora i sprečava rahitis. Vitamin E utiče na plodnost i sprečava mišićnu distrofiju. Vitamin K utiče na zgrušavanje krvi. Vitamini B grupe imaju važnu ulogu u prometu masti, ugljenih hidrata i proteina.

PRIPREMA HRANE

Hrana za pse bi uvek morala biti sveže pripremljena. Ne sme biti ni hladna ni



vruća - od 15-25°C. Masti, povrće i žitarice skuvamo, a sveže meso pomešamo sa hranom koju podgrejavamo. Ukoliko psima u hranu dodajemo gotovu kupljenu suvu-koncentrovanu ili hranu iz konzerve, ne smemo da je kuvamo, već je dodajemo u podgrejanu hranu. Vitaminske i mineralne smeše takođe dodajemo u već podgrejanu hranu ili dajemo direktno psu. Vlasnici često znaju da daju svojim psima samo gotovu kupljenu koncentrovanu ili hranu u konzervama. Bez obzira koliko je ova hrana dobrog sastava, hemijskim se putem ne mogu uneti svi potrebni sastojci, pa je neophodno psima davati i svežu hranu. Možemo praviti kombinacije: 2/3 gotove hrane i 1/3 prirodne hrane (meso, pirinač, mleko, jaja itd.) ili neka slična mešavina.

Tri razvojne faze štenetaPošto se štene od sedam-osam nedelja odvikava od sise, to je najbolji trenutak da ga preuzmete kao novi vlasnik kome, naravno, tek predstoji veliki posao odgoja i vaspitavanja ljubimcaPrva razvojna faza traje od prvog do dvadeset prvog dana života šteneta. U tom periodu život šteneta sastoji se od spavanja, sisanja i fizioloških radnji. Do izlučivanja izmeta u početku ovog perioda dolazi isključivo pomoću masaže, odnosno kujinim lizanjem. Prve tri nedelje štencima je potrebna samo toplina, hrana, masaža i san, a sve to im pruža majka. To je stanje neke vrste produženog nošenja izvan tela majke (neonatalna faza), što se vidi i po tome da kod štenadi koja su nošena duže od 63 dana ta faza kraće traje.Druga razvojna faza ima dva perioda:•od 22. do 28. dana i•od 28. do 48. dana, odnosno od pete do sedme nedelje.U prvom peridu ove faze mozak već funkcioniše i biće potpuno razvijen na kraju sedme nedelje. Čula normalno rade, vode primljene nadražaje preko nerava i izazivaju reakciju. Štene je u tom periodu (kritične faze) veoma osetljivo i snažno reaguje na događaje. Da mu se ne bi trajno oštetila narav, ne bi se smelo duže odvajati od majke.Sa dvadesetosmim danom nastupa druga postnatalna životna faza i razdoblje buđenja i stalnog povećavanja pozornosti. Kad započne ova faza važi pravilo da će štene naučiti bilo šta ukoliko mu mi ne pružimo priliku da nauči određene ispravne stvari.U petoj nedelji treba započeti socijalizaciju sa čovekom. U traženju od šteneta da nešto učini prisila mora biti potpuno isključena. Igračke treba menjati jer to vodi novim iskustvima. Igra sa štenetom ne bi smela da traje duže od 15 do 30 minuta i posle tog vremena štene treba vratiti u leglo.Odustaćemo od svega što ne bude uspelo da probudi pažnju šteneta. Predmeti za igru ne smeju biti takvi da postoji mogućnost da se štene povredi ili da mu nanesu neki bol. Ovakvu igru u ovom periodu poželjno je izvesti dva puta nedeljno.Treća razvojna faza traje od 49. do 84. dana, odnosno, od osme do dvanaeste nedelje. Pošto se štenad od sedam-osam nedelja odvikavaju od sise, to je najbolji momenat za preuzimanje od strane novog vlasnika. Međutim, štene



koje ostane kod odgajivača do dvanaeste nedelje u međuvremenu stiče sigurnost i dalje se socijalizuje.Argument da se štene od osam nedelja lakše veže za vlasnika je mač sa dve oštrice. Nikad se ne zna da li će životinju jednog dana morati da ostavi na čuvanje na duže vreme. Zato bi za životinju bilo bolje da nije previše vezana samo za jednu osobu.Sa 16 nedelja temelj za narav psa je definitivno postavljen. Propušteno se može još samo delimično nadoknaditi. I odgajivač i kasniji vlasnik treba da imaju na umu kako se za kratko vreme, dakle, od četvrte do šesnaeste nedelje života, definitivno oblikuje ono što kasnije nazivamo - prirodnom naravi.Psihologija psaOd trenutka kada se rodi, a po tvrdnjama nekih naucnika cak i ranije, svaka zivotinja je izlozena uticaju okoline koja utice na njeno ponasanje. Zato cemo psiholoskom razvoju stenadi posvetiti paznju od samog njenog rodjenja. Period fizickog razvoja steneta do odraslog psa odvija se neprekidno, a sa njim isto tako i razvoj njegove psihe. Ipak, siguran proces razvoja psihe moze biti povezan sa odredjenim uzrastom i proces sazrevanja zivotinje desava se u etapama. Zbog lakseg razjasnjenja ovaj razvoj je podeljen na sledece faze: 1. Prva razvojna faza - obuhvata 1. i 2. nedelju zivota steneta

2. Prelazna faza - obuhvata 3. nedelju zivota

3. Faza formiranja karaktera - od 4. do 7. nedelje

4. Faza socijalizacije - od 8. do 12. nedelje

5. Faza uspostavljanja hijerarhijskog reda - od 13.-16. nedelje

6. Faza uspostavljanja reda u coporu - od 5.-6. meseca

7. Faza puberteta - od 6. meseca do polnog sazrevanja psa

I faza - faza novorodjenja Obuhvata prvu i drugu nedelju zivota steneta tokom koje se ono prvenstveno odmara. Ova faza je u stvari samo stanje produzenog nosenja izvan tela majke - neonatalna faza. Ovo potkrepljuje i cinjenica da stenad koja su nosena duze od 63 dana krace prolaze kroz ovu, prvu fazu. Pokreti koje stene izvodi se svode jedino na njihanje glave i puzanje u krug. Obe vrste kretanja mu obezbedjuju da, ako se udalji od majke ili legla, moze lako pronaci put do toplog tela kuje. Stene vizuelno privlaci majcinu paznju na sebe njihanjem glave napred-nazad. Kruzni oblik kretanja steneta stiti ga od prevelikog



udaljavanja od legla; ono uvek mora biti sposobno automatski nadje put do njega. Kuja vraca svoje potomstvo nazad u leglo noseci ga veoma pazljivo, hvatajuci ga zubima za kozu na vratu. Stene takodje poseduje instinktivan nagon za sisanjem. Gurajuci prednjim sapama majcino vime, a zadnjim se odupiruci o njih, ono stimulise protok mleka. Obe akcije steneta sluze kao masaza za kujino vime, sto dovodi do boljeg lucenja mleka. Ovo "guranje sapama" za mleko ukljucuje ritmicke pokrete prednjim nogama, pa se iz ovog pokreta kasnije razvija pokret podizanja i davanja sape kao gesta podredjenosti. Izlucivanje mokrace i izmeta izazvani su majcinim lizanjem predela oko anusa steneta. Ako se leglo uzgaja vestackim putem ovo mora biti uzeto u obzir. Vazno je podrzati prirodan nacin sisanja. Usled toga, tokom vestackog dojenja, stenetu bi trebalo omoguciti ritmicke pokrete sapama - "odgurivanje za mleko", tako sto cemo mu pruziti zamotano cebence ili platno, ili drzati ruku naspram njega. Mala stimulacija analnog predela pomaze izlucivanju mokrace i izmeta. Iako je culo sluha jos nerazvijeno (usi su jos uvek zatvorene) stenci glasno cvile kada osecaju glad ili hladnocu, i na taj nacin salju signale da bi privukli paznju majke. Ocni kapci su jos uvek zatvoreni. U fazi novorodjenja culo mirisa je vec razvijeno, ali ne u potpunosti. Miris kujinog vimena je prvo sto na stene ostavlja jak utisak. Time se dakle objasnjava problem koji se srece kod steneta koje je bilo prirodno hranjeno, a zatim preslo na vestacki nacin ishrane. Miris cucle i bocice je potpuno razlicit od mirisa majcinog vimena. Problem nije povezan sa ukusom vestackog mleka, s obzirom da je culo ukusa tek neznatno razvijeno. Prvi sati zivota stenaca su od najveceg znacaja za njihov razvoj. Najbitnije je koliko brzo ce stene potraziti izvor majcinog mleka, koliko ce uopste biti zainteresovano za to, i da li je uopste sposobno da pronadje sisu, uhvati je i pocne da sisa. Neposredno nakon stenjenja biotonus steneta se moze proceniti na osnovu tih karakteristika (pod biotonusom se u psihologiji podrazumeva psihicka zivost jedinke, intenzitet i bujnost psihickog zivota). Samo stenad sa dobrim biotonusom bi trebalo uzeti u obzir za kasniji uzgoj sa ciljem da se i sami dokazu u plodnosti i uzgojnim rezultatima. Razlicita tezina stenadi po rodjenju varira kod zdrave stenadi za nekoliko dana. Veoma teska stenad su cesto apaticna i pokazuju malo zivosti. Procenjivanje i razmatranje biotonusa se pokazalo kao odlucujuci faktor u poboljsanju uzgoja pasa. Bilo bi veoma interesantno to istraziti, ukoliko postoji veza izmedju biotonusa i kasnijeg rada psa na tragu. Moglo bi se predpostaviti da stenad koja brzo pronadju put do majcinog mleka takodje imaju i dobar nos, s obzirom da je pronalazenje povezano sa culom mirisa. Uticaj okoline na kasnije ponasanje stenadi je jos uvek veoma mali, s obzirom da su oni iskljucivo pod majcinom brigom. Ako se tokom ove prve faze uradi elektroencefalogram (test pri kome se snimaju mozdani talasi steneta) moze se zakljuciti da ne postoje bitne razlike izmedju stanja dok je stene u snu i dok je budno. Ovo je takodje slucaj i u sledecoj Prelaznoj fazi. Kako tokom prve faze stenad traze samo toplotu, masazu, hranu i san, zadatak odgajivaca je da vodi brigu da kuja bude snabdevena svime sto joj je



potrebno za nesmetano podizanje legla. Brigom o kuji pobrinuo se i za stenad.II faza - prelazna faza Odvija se tokom trece nedelje zivota steneta i u njoj pocinje razvoj cula vida i sluha. Posto se oci otvore (izmedju 10. i 15. dana) postoji slaba vidna sposobnost koja se razvija iz dana u dan. Cujne sposobnosti, medjutim, nisu razvijene pre 21. dana, ali krajem ovog perioda stenad vec mogu da razviju na buku, pokazujuci strah. Tokom trece nedelje zivota stenad ce biti sposobna da ustane i hoda, a sada vec mogu da uzimaju i kasastu hranu. Takodje, tokom ove faze, postoji bliska veza samo izmedju steneta i majke, a ne i izmedju samih stenaca. III faza - formiranje karaktera Faza obuhvata period od 4. do 7. nedelje steneta i zapocinje onog trenutka kada ono postane sposobno da napusti leglo. Mozak steneta se razvio i postao sposoban za ucenje. Stene je spremno za ucenje i svi utisci koje dozivi duboko se utiskuju u mozak. Nikada u zivotu stene nece biti toliko spremno da prima nadrazaje kao sada. Na sta se navikne u ovoj fazi kasnije ce mu kroz ceo zivot biti blisko, ali ono sto ne upozna kasnije ce mu biti neprijatno i tesko prihvatljivo. Tokom ovog perioda stene se prilagodjava prema majci, ali takodje i prema drugim pripadnicima iste vrste i uzrasta, npr. prema braci i sestrama iz legla. Po prvi put se svesno srece i sa covekom. Uspostavljanje odnosa sa bracom i sestrama daje osnovu za organizaciju odraslih pasa u coporu koja se dalje nastavlja, a takodje i u odnosu covek-pas. Stvara se osnova za kasnije dobro ili lose podnosenje drugih zivotinja. Tokom ovog perioda stenad su izuzetno osetljiva i vec su sposobna da primaju nadrazaje i formiraju uslovne reflekse. Procesi formiranja karaktera koji su pogresni, ili cak izostanu, i dramaticna iskustva koja se dese tokom ovog perioda mogu imati duboke posledice na osnovni odnos psa prema okolini kasnije u zivotu. Duzina trajanja ovog prilagodjavanja predstavljena je u istrazivanju o ponasanju Konrada Lorenza. Ona je opisana kao kratkotrajni proces ucenja tokom "osetljive" ili "kriticne" faze, pri cemu proces prilagodjavanja kasnije ne moze da se ispravi. Kao primer navode se mlade sive guske koje prate prvo zivo bice koje ugledaju posto se izlegu. Obicno je to majka, ali ako je covek one ce se prilagoditi i pratiti njega. Iz razlicitih razloga ovo nije jasno i cvrsto definisano kod sisara kao sto je kod ptica. Kod pasa takodje prilagodjavanje se ne ogleda samo kroz culo vida, vec i mirisa, a fizicki, vizuelni i slusni kontakt su neophodni. Najveca vaznost se moze pridati osecaju mirisa i fizickom kontaktu. Ovo je apsolutno neophodno pri odgajanju stenadi. Istrazivanja kod pasa do danas su pokazala da je stencima u fazi prilagodjavanja neophodan stalan kontakt sa ljudima da bi ih usvojili kao drugi tip svoje vrste. Samo vidjanje coveka nije dovoljno. Prvi i osnovni kontakt bi trebali da budu fizicki i preko cula mirisa. Stenetu se mora pruziti mogucnost da onjusi i dodirne osobu sa ciljem da mu se prilagodi. Ucestalost i duzina ovih kontakta odredice koliko ce biti velika sposobnost socijalizacije psa kasnije. Prema tome, na ovu crtu karaktera se



moze uticati preko odgovarajuceg kontakta sa stencima tokom faze prilagodjavanja. Ako stene srece samo jednu osobu, na primer odgajivaca, ono ce kasnije biti stidljivo prema strancima. Sto vise osoba stene sretne tokom faze prilagodjavanja dozivece vise fizickih, vizuelnih i mirisnih kontakata, a time ce biti otvorenije prema ljudima kasnije u zivotu. Drugim recima, tokom ove faze covek treba da posveti mnogo paznje stenetu, tj. treba da se igra sa njim. Ovo bi uvek trebalo da radi nekoliko ljudi, sa ciljem da se poveca socijalizacija koja ce doprineti da prilagodjavanje nepoznatoj okolini kasnije bude lakse. Obuka ove vrste je veoma uspesna i jednostavna do osme nedelje zivota steneta, kada se ono krece ili puzi prema ljudima onog trenutka kada se pojave, na taj nacin pokazujuci pozitivnu reakciju. U fazi razvoja posle osme nedelje treba obratiti paznju na izbegavanje ili bezanje steneta od nepoznatih ljudi kada udju u stenaru ili u sobu. Dakle, zadatak odgajivaca je da stencima omoguci sto vise kontakta sa ljudima - socijalizaciju sa covekom, ne samo sa odgajivacem i njegovim pomocnicima, vec sa sto vise razlicitih osoba. Ne smemo zaboraviti ni na decu, jer cesto srecemo odrasle pse koji su apsolutno mirni i ne reaguju na odrasle osobe, ali se panicno plase dece, beze od njih ili ih izbegavaju. Uzrok je u nedostatku upoznavanja sa decom u ovoj fazi. Ona u ovoj fazi smeju i treba da se igraju sa stencima, da ih uzimaju iz legla, odvode na usamljeno mesto i upoznaju sa novim stvarima, naravno, na odgovarajuci nacin i ne predugo. Sve cemo se manje baviti celokupnim leglom, a sve vise stenetom pojedinacno, i to tako da ga odvedemo na mesto gde ga nece nista uznemiravati. Trazicemo od steneta da nesto ucini, ali bez ikakve prisile. Igracke treba cesto menjati, jer i one dovode do novih iskustava. Sa svakom igrom je povezano neko ucenje. Sada se polazu osnove za kasniju saradnju sa covekom. Kroz igru pas ce osetiti sigurnost i radost u saradnji sa partnerom druge vrste, sto ce se mnogo meseci kasnije opisati kao volja i veselje za rad. Ipak treba paziti da sve bude prilagodjeno stupnju razvoja steneta i bez preterivanja. Evo i nekih uputstava, kako bi se sto manje gresilo: Sa pojedinim stenetom smeju se baviti samo osobe (odrasli i deca) koje su primile uputstva od odgajivaca, a po potrebi i pod njegovim nadzorom. Stene treba da se nalazi daleko od majke i brace, u okolini siromasnoj nadrazajima koji bi mogli da mu odvrate paznju od pojedinog coveka ili predmeta. Po mogucnosti treba ga voditi na razna "igralista". Ove "casove obuke" ne treba odrzavati pre pete nedelje. Mogu se odrzavati dnevno, ali se dobri rezultati postizu i kod obuke dva puta nedeljno. Igra ne bi trebalo da traje duze od petnaest do trideset minuta, a nakon toga treba vratiti stene u leglo. Ne sme se primenjivati nikakva sila. Odustacemo od svega sto ne uspe da zainteresuje i oraspolozi stene. Treba paziti da predmeti koji se upotrebljavaju za igru sa stenetom ni u kom slucaju ne mogu da ga povrede. Trebalo bi ih cesto menjati i nastojati da osim vidnih i opipnih izazovu i slusne nadrazaje.



Ovakve "casove obuke" bi trebalo odrzavati sve do predaje steneta novom vlasniku. Naravno, svako ko drzi veliki broj kuja za odgoj ne moze posvetiti veliki deo svog vremena svakom stenetu ponaosob. Stoga stene zanemaruje prilagodjavanje coveku. Sam po sebi, ovaj razlog je dovoljan da se ogranici broj kuja u odgajivacnici. Na osnovu vec pomenutih cinjenica, greska pri umanjenom kontaktu sa razlicitim osobama i odgoj nepoverljivog psa mora se izbeci. Spremnost psa da uspostavi kontakt je osnovni uslov za kasniju obuku. Ukoliko je kontakt sa covekom kompletno ili delimicno izostavljen tokom ove faze, prilagodjavanje prema coveku ne moze biti ostvareno, ili je nepotpuno, i ponasanje takvih pasa prema ljudima je nepoverljivo ili cak neodobravajuce. Ovakvo ponasanje se dugo zadrzava i tesko se moze promeniti. Mora se shvatiti da veliki broj pasa za koje se kaze da su nepoverljivi, ili panicno ujedljivi, duguje svoje nenormalno ponasanje nedostatku kontakta sa ljudima u toku faze prilagodjavanja. Nezavisno od naslednog faktora psa, koji se nasledjuje podjednako od oba roditelja, majka ima veliki uticaj zahvaljujuci stalnom kontaktu sa stenetom tokom prvih osam nedelja zivota, stoga njeno ponasanje utice na osnovno ponasanje steneta. Time se objasnjava zasto kuja vise odredjuje prirodu svog potomstva nego muzjak. Pravilo koje ne smemo zaboraviti u ovoj fazi glasi: stene ce nauciti bilo sta ukoliko mu odgajivac ne pruzi priliku da nauci odredjene stvari. Mogle bi se, dakle, stvoriti nepozeljne navike i cvrsto usaditi. One se cesto ispolje mnogo kasnije, u vidu neprijatnih teskoca kod drzanja psa. Pri testiranju stenadi elektroencefalogramom u ovoj fazi, prvi put se zapazaju razlike izmedju budnog stanja i sna; tokom sedme nedelje snimci su veoma slicni onima kod odraslih pasa.

Higijena i ulepšavanje psaDobrom gazdi, dobar pas. Ova ljupka izreka je u isti mah i opomena. Nezavisno od pola, uzrasta ili veličine, Vaš pas će uvek zahtevati redovnu negu i potpunu privrženost. Psa morate naučiti da je higijena sinonim zdravlja i dugovečnosti.



Sve što je neophodno za njegov svakodnevni život (povodac, nosiljka, kućica, toaletni pribor, lekovi) treba da je racionalno i brižljivo izabrano. Ubrzo ćete otkriti da Vaš pas voli šetnje i svež vazduh, iskoristite to da putujete s njim, uz praktične savete koje ćemo Vam dati.

Morate znati kako da pomognete svom psu pri parenju, koćenju, manjim bolovima ili različitim neprijatnostima sa kojima se svakodnevno susreće. Trebalo bi da znate kako da postupite u hitnim slučajevima.

HIGIJENA PSA Pravilna i svakodnevna higijena može sprečiti mnoge zdravstvene probleme (upale, sekreciju iz ušiju i očiju i sl.).

ČETKANJE Ukoliko želite da očuvate lepotu i sjaj dlake Vašeg psa, morate redovno da ga održavate. Gradske pse je potrebno češće četkati nego seoske, s obzirom da gube dlaku zbog masne prašine sa ulice. Jedno četkanje sedmično će biti dovoljno kod kratkodlakih pasa, a za dugoglake je neophodno da to bude svakodnevno (preporučljivo je, čak, četkanje ponoviti više puta u toku dana kada je period linjanja). Opadanje dlake se dešava u proleće i jesen ukoliko životinja živi napolju, a četiri ili pet puta godišnje ako je u pitanju gradski pas. Najbolje je da postavite psa na neki sto, ako ima kratku dlaku, koristite grubu četku i pažljivo prođite njome po celom telu, u pravcu rasta dlake (od glave prema repu, od leđa ka trbuhu, ne zaboravljajući na šape). Malo je više vremena i opreme potrebno za održavanje duge dlake. Neophodno je da imate raščešljivač, češagiju, metalni češalj, četku i kremu za raščešljavanje. Četkanjem ćete ukloniti prljavštinu, čvorove razmrsite rukom, ili isecite makazama; namažite dlaku nekim proizvodom namenjenim za tu upotrebu, reščešljajte dlaku, češagijom uklonite opalu dlaku, i završite češljanjem.

KUPANJE

Koliko ćete često kupati psa, zavisi, pre svega, od načina njegovog života. Ukoliko živi na selu, kupajte ga dva do tri puta godišnje, ukoliko živi u gradu, možete to činiti svaka dva meseca. S obzirom da šamponi koje ljudi koriste mogu izazvati određene alergijske reakcije kod psa, najbolje bi bilo da koristite šampone koji su namenjeni psima. Da mu se dlaka ne bi ućebala, nastojte da je razmrsite pre nego što pokvasite psa, i zaštitite unutrašnjost ušiju čepovima od vate. Postavite podlogu protiv klizanja na dno kade i tuširajte ga mlakom vodom držeći ručicu tuša uz samo telo.



Počnite od glave i potpuno pokvasite dlaku. Nanesite šampon na glavu psa, pazeći da šampon ne dođe u kontakt sa očima, a zatim pređite na telo i šape. Ukoliko koristite šampon protiv parazita, proverite da li se na pakovanju nalazi broj dozvole za lansiranje proizvoda na tržište, što je garancija njegove neškodljivosti. Poprskajte dlaku psa tim proizvodom i detaljno ga isperite nakon nekoliko minuta (sledite priloženo uputstvo). Psa ćete osušiti sunđerastim ubrusom, uvek u pravcu rasta dlake da biste sprečili nastajanje čvorova, ili fenom, četkajući ga u isto vreme od korena dlake prema vrhu ako dlaka pada naniže, ili u suprotnom smeru ako je treba podići. Ukoliko Vaš pas ima neku kožnu bolest, nemojte ga kupati pre konsultacije sa veterinarom, s obzirom da se gljivično obolenje prenosi upravo kupanjem. Štene može da se kupa od trećeg meseca, ali ga morate čuvati od prehlade posle kupanja.

OČI Oči ćete čistiti jednom nedeljno tako što ćete prelaziti po obodu oka vatom natopljenom prokuvanom mlakom vodom ili čajem od kamilice. Ukoliko Vašem psu suze oči (čest slučaj kod patuljastih rasa), trebalo bi ih čistiti svakodnevno. Ako mu oči baš mnogo suze, a pri tom se menja i boja dlake, nemojte odlagati posetu veterinaru.

UŠI Uši treba redovno posmatrati, posebno opuštene uši, koje su osetljivije na parazite i infekcije. Uklonite dlaku koja zatvara ušni kanal makazama sa zaobljenim vrhom jednom nedeljno. Stavite vatu natopljenu proizvodom namenjenim za tu svrhu i ubrizgajte malu količinu do dna kanala masirajući osnovu uha. Pas će ukloniti višak sekrecije tresući glavom. Potom uho osušite suvom vatom.

ZUBI

Pas nije pošteđen kamenca. Vodite računa o zubima svog psa, s obzirom da kamenac povećava rizik od infekcije desni, a utiče i na ogoljenost zuba. Perite mu zube redovno rastvorom sode bikarbone ili nekom abrazivnom pastom za pse. Možete i polovinom limuna preći unutrašnju i spoljašnju stranu zuba. Ukoliko kamenac nastavi da se javlja uprkos Vašoj nezi, posetite veterinara kako bi ga otklonio.

NOKTIUkoliko Vaš pas živi u stanu, treba da mu odsecate nokte, s obzirom da ih ne koristi dovoljno. Imajući u vidu delikatnost tog poduhvata, savetujemo da se uradi specijalnom spravom sa



sečivom, koje odseca nokat, umesto što ga gnječi. Obratite pažnju na deo nokta koji je ružičaste boje i secite do tog dela da ne bi došlo do krvarenja. Ukoliko do krvarenja ipak dođe, zaustavite ga vatom natopljenom deseto-procentnim hidrogenom, ili pomoću hemostatičke olovke. Na crnim noktima, kao reper može se uzeti tangenta koja polazi od osnove jastučića na šapama.

ŠAPE Da bi se izbeglo stvaranje čvorića, proveravajte jastučiće na šapama, poravnajte dlaku između prstiju. Sprečite stvaranje apcesa redovnim pregledom šapa – proverite da li ima šljunak, trnje ili „popino prase“ između prstiju. Ako živite u gradu, nastojte da često perete šape svom psu, s obzirom da se lako mogu zalepiti žvakaće gume na jastučiće i izazvati nelagodnost, manju upalu ili infekciju.

ANALNE ŽLEZDE Te žlezde su postavljene na obe strane anusa, i desi se da ponekad oteknu. Pas tada trlja zadnji deo tela o tlo. Podignite mu rep jednom rukom, a drugom uzmite tampon od hidrofilne vate i snažno pritisnite s jedne i s druge strane anusa, i na taj način istisnite višak sekrecije.

LOV NA PARAZITE Retki su psi koji nemaju društvo buva, krpelja ili nekih drugih vaši. Oslobodićete ga tih neprijatnih drugara pomoću nekih od sledećih sredstava.

ŠAMPON PROTIV PARAZITA Koristi se prilikom kupanja.

INSEKTICIDNA BOMBA S obzirom da stvara buku, nisu retki psi koji se boje ove bombe.

INSEKTICIDNI PRAŠAK Insekticidni prašak na bazi targoka malo je praktičan, zato što mora da prodre duboko u dlaku. Sprečite psa da se liže, i nakon tretmana ga dugo četkajte.

ANTI PARAZITSKA OGRLICA Sadrži insekticidni proizvod ili akaricid. Efikasno deluje protiv buva, ali manje protiv krpelja i mora se menjati svaka tri meseca. (Postoji i model "specijalna protiv krpelja").

DEZINFEKCIJA KORPE Ne zaboravite da dezinfikujete korpu, ili neko mesto gde pas obično leži/spava.

DOTERIVANJE PSA



U prodaji možete naći veliki spektar šampona, losiona i krema za pse – šampone za sve vrste dlake, sve boje krzna, biljna ulja za sjaj dlake, kreme za raščešljavanje ili podizanje dlake, regeneratori prilagođeni teksturi krzna, toaletne vode i sl. Te proizvode možete naći u salonima za doterivanje pasa, u specijalizovanim prodavnicama, u robnim kućama, pa čak i u apotekama. Doterivanje se primenjuje ukoliko Vaš pas učestvuje na izložbi, pa želite da izgleda u skladu sa pravilima svoje rase. Kriterijumi doterivanja su se menjali tokom godina.

Neke rase zahtevaju češće doterivanje, što je slučaj sa pudlom, kojoj je doterivanje potrebno svaka dva meseca. Oblikovanje i trimovanje je potrebno psima sa grubom dlakom – foks, šnaucer i sl. Ovčarima sa gustom dlakom, bobtejlu ili brieškom ovčaru, ukoliko se redovno četkaju, dovoljne su dve do tri seanse godišnje, kao avganistanskom hrtu čija duga dlaka s vremena na vreme iziskuje brigu stručnjaka. Profesionalci obučeni za doterivanje pasa raspolažu odgovarajućom opremom (sto na kojem se pas imobilizira u stojećem položaju pomoću remena, frizerske makaze svih veličina za sečenje ili proređivanje dlake, mašinicu za šišanje sa više glava, četke koje su više ili manje čvrste, rukavice za postizanje sjaja, češagije, češljeve i fenove). Neki koriste sto sa grejanjem ili pak kadu sa bočnim vratima da bi se izbeglo podizanje životinje. Pri doterivanju primenjuje se više metoda: šišanje, striženje, ili epilacija, što se može raditi ručno ili pomoću češljanoža, trimera, ili završno oblikovanje krzna koje se vrši nožem za proređivanje i češljem, čime se psu daje željena linija. Striženje i trimovanje primenju se kod pasa sa grubom dlakom (terijer, šnaucer, jazavičar sa grubom dlakom). Psi se obično kupaju pre doterivanja. Ta radnja se izbegava kod foksterijera, sem ako je veoma prljav, da mu se ne pokvari dlaka.

ESTETSKA HIRURGIJA



Za određene rase pasa su predviđene neke estetske norme – sečenje ušiju, repa ili poseban način šišanja. Praksa podsecanja ušiju je danas mnogo manje zastupljena nego ranijih godina. Klubovi u Francuskoj to više ne zahtevaju, a u Britaniji i Holandiji je amputacija repa zabranjena, ukoliko se sprovodi zbog estetskih razloga.

Amputacija repa ili kaudektomija se izvodi na štenetu starom 2 do 3 dana, pod lokalnom anestezijom ili, ponekad, i bez anestezije. Zavisno od pasmine, utvrđuje se broj pršljenova koje treba ostaviti. Ova operacija se sprovodi kod flandrijskog govedara, boksera, pudle, kokera, dobermana, oštrodlakog ptičara, belgijskog grifona, irskog terijera, pinčera, šnaucera i jorkširskog psa.

Odsecanje ušiju ili otoktomija se ranije koristila kod pastirskih pasa, goniča ili kod borbenih pasa iz praktičnih razloga. Danas su razlozi za odsecanje ušiju čisto estetske prirode, da bi glava i silueta psa izgledali lepše. Ova intervencija je bolnija i osetljivija od odsecanja repa, te se sprovodi pod opštom anestezijom na štenetu od 2.5 do 5 meseci starosti. Uklanja se jedan deo ušne hrskavice da bi uho bilo uspravno. Da bi se postigao željeni oblik, neophodno je da veterinar bude veoma vešt i sposoban. Za svaku rasu su estetski zahtevi drugačiji – uho u vidu školjke kod brieškog ovčara, zaoštreno ili „rustično“ kod boserona, lako udubljeno kod boksera, mešovito kod dobermana itd. Žrtve ove mode su i flandrijski govedar, šnaucer i pirinejski ovčar. Dodatni problem koji ovaj zahtev uzrokuje je duga postoperativna nega. Nekad treba ostaviti zavoje nekoliko nedelja ili fiksirati fišbajne.

Odsecanje zadnjeg zarepka se sprovodi kod radnih pasa i kod pojedinih rasa u okviru takmičenja. Ova intervencija je sasvim bezazlena, vrši se bez anestezije, u prvim danima života psa. Primenjuje se kod nemačkog ovčara, belgijskog ovčara, pikarskog ovčara, pudle, jorširskog i ostalih terijera, dobermana, španijela, setera, lovačkih pasa i kratkodlakih ptičara.



KINOLOŠKE ORGANIZACIJE U SVETU I KOD NAS

U celom svetu, svi narodi imaju pse. Gaje ih, koriste za razlicite svrhe, pa prema tome, javlja se potreba da se na neki nacin udruzuju cak i u primitivnim sredinama. U africkoj drzavi Mali i susednim drzavama oko Sahare gaje arapske hrtove "slugi". Zenke svode na minimum, a uglavnom uzgajaju muzjake. Samo privilegovani - plemstvo - imaju najbolje pse. (Prema kazivanju Zdravka Pecara, ambasadora SFRJ u Maliju, koji je prvi doneo te pse u Jugoslaviju). Kinoloske organizacije danas postoje u celom svetu, na svim kontinentima. EVROPA JE NAJORGANIZOVANIJA, zatim obe Amerike. U Aziji i Africi postoje nacionalne kinoloŠke organizacije, ali ne i u svim drzavama. Kinoloske organizacije Engleske, Nemacke, Francuske, SAD najstarije u svetu. Neke su stare vise od 150 godina. Prva kinoloska drustva - klubovi - okupljala su ljubitelje i odgajivace pojedinih rasa ili grupe rasa. U pocetku se radilo gotovo iskljucivo o nacionalnim rasama. Na primer, u Nemackoj: klub ljubitelja nemackih ovcara, u Engleskoj, klub ljubitelja poentera itd. Kasnije se javljaju klubovi vlasnika (odgajivaca ljubitelja) drugih rasa, bez obzira sto ne pripadaju toj zemlji. (Klubovi ljubitelja pticara svih rasa, ili grupa rasa). To su ustvari bila drustva gradana koji su se udruzili da bi zajednickim snagama radili na unapredenju rase koju gaje i vole, da bi izabrali plemenjake i priplodne kuje, da bi se ispomagali - potom da bi priredivali izlozbe i takmicenja. Vecina tih klubova u to vreme delovala je nezavisno jedni od drugih,čak antagonisticki. Svako je voleo svoju rasu veličao je, a podcenjivao drugu. (Takav mentalitet moze se i danas zapaziti i kod nasih ljudi, nazalost). Klubovi se najpre udruzuju u svenacionalne klubove na pr. nacionalne unije klubova pticara (sa podruznicama) i sl., a zatim se ponegde stvaraju nacionaini savezi klubova. Tu nema pravila ni šema. Ljudi se udruzuju kako smatraju da je najcelishodnije. U druogoj polovini XIX veka dolazi do veceg zblizavanja i u medunacionalnim odnosima, do zblizavanja kinoloskih organizacija susednih zemalja. Svaki klub, svaki savez propisivao je normative za svoje rase. Čak su propisivani normativi i za rase koje ne pripadaju toj drzavi. Iz tih i takvih normativa proizilaze docnije standard!. Kinoloske organizcije postaju sve moćnije, mnogobrojnije, čvrsce pa postoji potreba da



se stvori jedna medunarodna organizacija, koja bi omogucila jedinsteveno delovanje, ujednačavanje kriterijuma i medunacionainu saradnju. Godine 1911. u Parizu, predstavnici kinoloskih saveza Belgije, Nemacke, Francuske, Holandije i Austrije - osnivaju Medunarodnu kinolosku federaciju FCI. Godine 1912. - Spanija i Italija pristupaju FCI, kao redovni clanovi. Za vreme Prvog svetskog rata FCI se raspada, prestaje s radom. Godine 1921. na inicijativu francuskog i belgijskog kinoloskog saveza FCI se obnavlja. Medu obnavljacima nema organizacije Nemacke i Austrije.Ove dve zemlje pristupaju FCI tek 1934. godine. Jugoslovenski kinoloski savez (Jugoslovenska kinoloska zveza) osnovan je 1924. godine u Ljubljani. Godine 1928. relativno uspostavlja vezu sa FCI (kao stalini posmatrač). Sledece godine 1929. JKS postaje pridružni clan FCI, redovni član postaje 1936. godine. Godine 1939. FCI ima 48 članova. Te godine je za potpredsednika izabran tadasnji predsednik JKS dr Ivan Lovrencic. Po Statutu FCI koji i danas sadrzi tu odredbu - potpredsednik je sledece godine predsednik FCI. Kako je FCI prestao sa radom 1940. zbog II svetskog rata, tako je dr Ivan Lovrencic vrsio duznost predsednika FCI od 1949, kada je FCI nastavila s radom. Predsednik FCI bio je i Milos Carevic - 1957/58. (Skupstina PCI na Bledu), Carevic je bio ministar u vladi SR Srbije, istaknuti funkcikoner u lovackoj organizaciji Jugoslavije i veliki pobomik za afirmaciju Jugoslavije u kinoloskom svetu. U svetu postoje jos dve moćne kinoloske organizacije koje nisu članice FCI ali saraduju sa FCI. To su: - Americki kenel klub - osnovan 1884. - usiovni clan FCI. Mocna organiazcija, sa velikim brojem rasnih pasa. Intenzivno radi. Na pr. u rodovnu knjigu upisano oko 130.000 pasa labrador-retriver. -Engleski kenel klub - osnovan je 1873. Pridruzni clan FCI. Mocna, ali dosta konzervativna organizacija. Na pr. karantin za pse koji se uvoze u Englesku traje šestmeseci. Godisnje se u Engleskoj odrzi i po 2.000 izlozbi. Rodovnik pasa iz ovih organizacija



priznaje se u FCI. Rodovnici zemalja koje nisu clanice FCI inace ne priznaju se. Ako na rodovniku iz inostranstva nema naznake FCI, taj rodovnik je odmah sumnjiv. Treba izvrsiti proveru u kancelariji KSS ili kod JKS. Standarde propisuje nacionaini savez za svoju rasu (na pr. JKS za sarplanince) a taj standard prolazi kroz Komisiju za standarde. FCI, koji ih kao medunarodne (svoje) distribuira svim zemljama članicama i one su duzne da ih se pridrzavaju. Niko nema prava da zahteva izmenu standarda za tudu rasu. FCI dodeljuje titule prvaka u lepoti ili u radu. Kad ne bi postojala jedna ovakva medunarodna kinoloska organizacija u kinologiji bi zavladao galimatija. Mi smatramo da je FCI neophodan. Postoje i takozvane disidentske - otpadnicke organizacije: Medunarodna kinoloska unija - UCI u koju su udruzene disidentske kinoloske organizacije pojedinih zemaja, koje ne priznaju legalan nacionaini savez. Ima ih u Nemackoj, Belgiji, Francuskoj itd. Organizovan kinoloski rad u Jugoslaviji, najpre se javlja u Sloveniji. God. 1907. osnovano Slovensko lovacko drustvo, koje ima kinolosku sekciju i u svom statutu posebnu paznju posvecuje lovackim psima. Statutami zadatak: staino raditi na uzgoju cistokrvnih lovackih pasa. Prve utakmice pticara odrzane su u Maribom 1911. i Ljubljani 1913. Drustvo ljubitelja pticara 1921, Klub ljubitelja sportskih pasa 1922, Klub ljubitelja brakova 1924, Jugoslovenski klub ljubitelja jazavicara i terijera 1926. i Klub ljubitelj a brak jazavicara 1929. U Zagrebu 1930. Kinolosko društvo a u Beogradu 1931. kinolosko društvo "Beograd", najpre se zvalo Kenel klub "Beograd". Oba društva bila su opšteg tipa, ali uglavnom se radilo o lovačkim psima. Oba drustva osnovao je artiljerijski pukovnik Dragomir Nikolajevic, odgajivac poentera. U Novom Sadu 1937., u Srbiji (Beogradu, Kragujevcu) gajeni su poenteri vec krajem XIX veka.

„osnovi kinologije“, istorijat razvoja kinoloških saveza ..izvod…



Acronym Definition /definicijaCACIB Certificat d'Aptitude au Championnat International de Beauté (French: Certificate of Aptitude for International Champion of Beauty; dog show title) CACIB Certificado de Aptitud al Campeonato Internacional de Belleza (World Dog Show)

FCI STANDARDIGrupa IPASTIRSKI PSI I PSI TERAČI STOKE(SEM ŠVAJC. PASTIRSKIH PASA)SHEEPDOGS AND CATTLEDOGS (EXCEPT SWISS CATTLEDOGS)

Grupa IIPINČERI I ŠNAUCERI, MOLOSI I ŠVAJCARSKI PASTIRSKI PSIPINSCHER AND SCHNAUZER, MOLOSSIANS AND SWISS MOUNTAIN AND CATTLEDOGS

Grupa IIITERIJERITERRIERS

Grupa IVJAZAVIČARIDACHSHUNDS

Grupa VŠPIC TIP I PRIMITIVNI TIP PASASPITZ AND PRIMITIVE TYPES

Grupa VIGONIČI,TRAGAČI PO KRVI I SRODNE RASESCENTHOUNDS AND RELATED BREEDS


http://www.ksrs.org.rs/display/fci/index.php?FCIgroup=6



















Grupa VIIPTIČARIPOINTING DOGS

Grupa VIIIRETRIVERI, CUNJAVCI I PSI ZA VODURETRIEVERS - FLUSHING DOGS - WATER DOGS

Grupa IXPSI ZA PRATNJU I RAZONODUCOMPANION AND TOY DOGS

Grupa XHRTOVISIGHTHOUNDS














Documents

Порекло и доместикација паса · Web viewU većini slučajeva zagrevanje, nadoknada fluida i antimikrabna terapija se počinje na osnovu empirije. Teže