D O O R U D N I K B A K R A M A J D A N P E KRadni tim za poslove povr{inske eksploatacije

DUGORO~NI PROGRAMEKSPLOATACIJE LE`I[TA RUDE BAKRA DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

Majdanpek, Mart - Jul 2003. god.

S P I S A K O B A V E Z N I H P R I L O G A

1. Potvrda o registraciji radne organizacije za izradu rudarskih projekata.2. Potvrda radne organizacije o izradi i stru~noj kontroli projekta.3. Spisak projektanata.4. Re{enje o odredjivanju odgovornog projektanta.5. Uverenje odgovornog projektanta o polo`enom stru~nom ispitu.6. Uverenje odgovornog projektanta o radnom sta`u provedenom na odgovaraju}im poslovima.7. Izjava odgovornog projektanta o izradi projekta.8. Re{enje o odredjivanju lica za stru~nu i ra~unsku kontrolu.9. Uverenje o polo`enom stru~nom ispitu lica koje vr{i stru~nu kontrolu.10. Izjava o stru~noj kontroli.11. Projektni zadatak.12. Sadr`aj projekta.13. Spisak priloga.

Na osnovu ~l. 30. Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) i ~lan 31. Zakona o izgradnji objekata Slu`beni glasnik SR Srbije br.10/84, RTB Bor - grupa DOO Rudnik bakra Majdanpek izdaje slede}u

P O T V R D U

1. Da je radna organizacija RTB Bor - grupa, DOO Rudnik bakra Majdanpek, Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije izradila DUGORO~NI PROGRAM EKSPLOATACIJE LE`I[TA RUDE BAKRA DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

2. Da je isti izradjen u skladu sa Zakonom o rudarstvu iz 1995. god. (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95) i Pravilnikom o sadr`aju rudarskih projekata (Slu`beni glasnik SR Srbije br. 27 od 26. juna 1997. god. ~l.43.)

3. Da je izvr{ena stru~na i ra~unska kontrola.

4. Ova potvrda je sastavni deo navedene tehni~ke dokumentacije i u druge svrhe se nemo`e upotrebiti.

22. 03. 2003. god. VD DIREKTOR DOO RUDNIK BAKRA MAJDANPEK

Majdanpek ___________________________________

Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

SPISAK PROJEKTANATA

Odgovorni projektant: JOVANOVI} DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. Re{enje br. III-02/6/2003.

__________________________________

Saradnici i konsultanti:

Oblast rudarstva: Stanojevi} Jovica, dipl.ing.rud.

_________________________________

Oblast geologije: Vicelarevi} Svetlana, dipl.ing.geol.

_________________________________

Oblast rud.merenja: Jovanovi} Nenad, dipl.ing.rud.

_________________________________

Oblast gradjevinarstva: Nikoli} Djura, dipl.ing.gradj.

_________________________________

Oblast ekonomije: Trbojevi} Gradimir, dipl.ecc.

_________________________________

Tehni~ka obrada: Jovanovi} Dragoljub, dipl.ing.rud. Stanojevi} Jovica, dipl.ing.rud. Veljovi} Radmila, rud.teh. Gaji} Ljiljana, rud.teh. Hajdinjak Miroslav, geol.teh.

Stru~na i ra~.kontrola: Filipovi} Sini{a, dipl.ing.rud. Re{enje br. III-02/7/2003.

_________________________________

RTB BOR - grupaD00 Rudnik bakra MajdanpekBroj III-02/610.01.2003. god.Majdanpek

Na osnovu ~lanova 30, 31, 77 i 78 Zakona o rudar- stvu (Sl.

glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica koja izradjuju rudarske

projekte donosim slede}e

R E [ E N J E

Da se za ODGOVORNOG PROJEKTANTA za izradu

DUGORO~NOG PROGRAMA EKSPLOATACIJE LE`I[TA RUDE BAKRA DOO

RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK odredjuje JOVANOVI} DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. ovla{}enje br. 152-966/79.

DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

___________________________________

Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

Re{enjem direktora DOO RBM-a Broj III-02/504/99. od

10.01.2003. godine odredjen sam za ODGOVORNOG PROJEKTANTA za izradu

DUGORO~NOG PROGRAMA EKSPLOATACIJE LE`I[TA RUDE BAKRA DOO

RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK.Na osnovu predja{njeg dajem slede}u

I Z J A V U

Izjavljujem da sam prilikom izrade DUGORO~NOG PROGRAMA EKSPLOATACIJE LE`I[TA RUDE BAKRA DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK isti usaglasio sa svim va`e}im tehni~kim propisima, standardima kao i propisima o za{titi na radu.

ODGOVORNI PROJEKTANT, _________________________________ Jovanovi} Dragoljub, dipl.ing.rud.

RTB BOR - grupaD00 Rudnik bakra MajdanpekBroj III-02/710.01.2003. god.Majdanpek

Na osnovu ~lanova 30, 31, 77 i 78 Zakona o rudar- stvu (Sl.

glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica koja izradjuju rudarske

projekte donosim slede}e

R E [ E N J E

Da se za stru~nu i ra~unsku kontrolu DUGORO~NOG

PROGRAMA EKSPLOATACIJE LE`I[TA RUDE BAKRA DOO RUDNIKA BAKRA

MAJDANPEK odredjuje FILIPOVI} SINI[A, dipl.ing.rud.

DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

___________________________________

Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

Re{enjem direktora DOO RBM-a Broj III-02/531 od

10.01.2003. godine odredjen sam za stru~nu i ra~unsku kontrolu

DUGORO~NOG PROGRAMA EKSPLOATACIJE LE`I[TA RUDE BAKRA DOO

RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

Na osnovu predja{njeg dajem slede}u

I Z J A V U

Izjavljujem da sam izvr{io stru~nu i ra~unsku kon- trolu DUGORO~NOG PROGRAMA EKSPLOATACIJE LE`I[TA RUDE BAKRA DOO

RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK i utvrdio ispravnost u svim delovima projekta.

STRU~NU I RA~UNSKU KONTROLU IZVR[IO, __________________________________

Filipovi} Sini{a, dipl.ing.rud.

1.0. UVOD

1.01. Op{te

Poznata politi~ko-ekonomska situacija u zemlji poslednjih dvanajestak godina nije mimoi{la ni Majdanpe~ki rudnik. U takvoj situaciji Preduze}e nije vi{e bilo u mogu}nosti da ispunjava obaveze prema radnicima, Dr`avi i partnerima a zbog nepostojanja otkrivene rude postojala je opasnost za prekid rada, stoga je radi pokretanja proizvodnje i uspostavljanja kontinuiteta u otkopavanju rude prema projektnom zadatku od 05.02.2001. godine, meseca Jula iste godine uradjena Feasibility studija sa ciljem, da se, baziraju}i se na UNIDO standardima, projektovanih tehnolo{kih parametara kao i na osnovu inputa i autputa, obaveza i konstrukcija finansiranja utvrdi ekonomska opravdanost nastavka radova u RBM-u. Pomenuta Feasibilisty studija je osnov, uz neka pobolj{anja, za izradu Dugoro~nog plana Rudnika bakra Majdanpek.

Imaju}i u vidu granice Povr{inskog kopa, stanje rudarskih radova i potrebu uspostavljanja kontinuiteta otkopavanja rude sa jedne strane i prostorni i koli~inski odnos jaovine prema rudi i lokaciju i stanje infrastrukturnih objekata sa druge strane koji su u eksploatacionom polju a u funkciji su proizvodnje rudnika i funkcionisanja grada Majdanpeka i {ire okoline prilikom izrade Feasibility studije analizirano je vi{e varijanti faznog razvoja Povr{inskog kopa i ostalih pogona rudnika. U odredjivanju strategije razvoja osnovna predpostavka je neophodnost otkopavanja investicione jalovine pod najpovoljnijim tehno-ekonomskim uslovima uklju~uju}i kao vrlo va`an faktor potrebno vreme za realizaciju pojedinih aktivnosti, naro~ito u investicionom periodu. Usvojena je varijanta po kojoj }e se najbr`e sti}i do rude sa najboljim tehno-ekonomskim pokazateljima. Koncepcija otkopavanja na Povr{inskom kopu RBM-a razradjena je primenom savremenih programa za projektovanje kopova i optimizaciju GEMCOM i Whittle (4D i FX). Granica otkopavanja za investicioni period (Isto~ni zahvat) je odredjena 1997. godine i sa ovog zahvata do ovog momenta je dato 28.660.000 t jalovine. Za potrebu Feasibility studije kontura kopa je ponovo projektovana do nivoa +65 m i sa stanjem 01.01.2001. godine dobivene su slede}e mase:

Ruda ..................................... 106.407.291 tSrednji sadr`aj bakra u rudi ..................0,424 %Koli~ina bakra u rudi ..................... 435.022 tSadr`aj zlata u rudi ......................... 0,273 gr/tKoli~ina zlata u rudi ...................... 28.020 kgSadr`aj srebra u rudi ........................ 1,490 g/tKoli~ina srebra u rudi .................... 152.968 kgEkvivalentni sadr`aj bakra .................... 0,530 %Jalovina ................................. 233.891.693 tSrednji koeficijent raskrivke .............. 2,198 t/t

Feasibility studijom je predvidjeno da se otkopavanje vr{i u okviru tri zahvata, otkopavanje na Isto~nom zahvatu, otkopavanje na severnom delu JU`NOG REVIRA (Zahvat Andezitski prst) i otkopavanje na Jugozapadnom delu kopa.

Radovi bi zapo~eli Isto~nim zahvatom koji obuhvata otkopavanje od K +485 m do K +95 m. Na ovom zahvatu je predvidjeno

investiciono otkopavanje od K +485 do K +245 m. Jo{ u vreme radova na Isto~nom zahvatu, kad se za to budu stekli uslovi, zapo~elo bi se sa radovima na Andezitskom prstu. Poslednji zahvat bi bio Jugo-zapad.

Detaljnom analizom Feasibility studije od strane stru~njaka RBM-a i RTB-a do{lo se do zaklju~ka da do prve rude treba otkopati veliku koli~inu jalovine te da je te{ko za tako kratak period obezbediti tolika investiciona sredstva pa je u Dugoro~nom planu usvojena bolja varijanta, odnosno preina~en je redosled zahvata i dinamika otkopavanja. Naime, Dugoro~nim planom je predvidjeno da se otkopavanje zapo~ne Zahvatom Andezitski prst ~ija bi {irina bila smanjena i zahvat podeljen na dva radili{ta (Radili{te Mali Pek koje bi prednja~ilo i Radili{te Andezitski prst). Ovakvim na~inom rada na radili{tu Mali Pek bi se odmah u{lo u rudu (oko 3.530.000 t rude uz prate}u jalovinu od 1.240.000 t) a do prve rude na radili{tu Andezitski prst bi trebalo ukloniti ne{to ispod 8.000.000 t jalovine, {to je u konkretnim uslovima povoljnije, zatim bi se radilo na Isto~nom zahvatu, gde bi i on bio podeljen na dva zahvata i na kraju bi se radilo na Jugo-zapadu. Prednost ovako isvojenog na~ina rada je manja koli~ina investicionih sredstava i br`i pristup rudi.

Tokom 2000-te, 2001. i 2002. godine odr`ano je vi- {e sastanaka, razgovora, diskusija i razmatranja kompetentnih ljudi iz RTB-a i RBM-a i uradjena FEASIBILITY studija sa ciljem da se iznadje mogu}nost za produ`enje `ivotnog veka Rudnika bakra Majdanpek. Tokom napred pomenutih razmatranja do{lo se do zaklju~ka da je za RBM najpovoljnije da se odmah krene sa radovima na zahvatu "Andezitski Prst". U ovu svrhu ugovorena je sa Institutom za bakar iz Bora izrada Dopunskog rudarskog projekta za rad na zahvatu Andezitski Prst. Kako je ruda U RBM-u na aktuelnim radili{tima pri kraju a prema sagledavanjima do prve rude na zahvatu Andezitski Prst treba otkopati preko 7.000.000 t jalovine {to iziskuje jedan period vremena bez rude i investi- ciona sredstva koja je u ovoj situaciji te{ko obezbediti, do{lo se na ideju da se zahvt Andezitski prst podeli u dva dela. Prvi deo u zoni reke Mali pek, prilog br. 1.03, nazvan radili{te Mali Pek sa relativno malom koli~inom jalovine i drugi kons~ni zahvat Andezitski Prst. Na kona~nom zahvatu Andezitski Prst bi se radilo paralelno sa izvodjenjem radova na radili{tu Mali Pek a investi- ciona sredstva za njegov rad bi se obezbedila od radili{ta Mali Pek, Rudnika zlata ~oka Marin i kredita.

Kako Dopunski rudarski projekat otkopavanja rude na Ju`nom reviru RBM-a za zahvat A.prst tretira otkopavanje u je- dnom zahvatu a kako se u medjuvremenu do{lo do zaklju~ka da je daleko povoljnije da se otkopavanje ovog zahvata izvr{i u dva za- hvata nalo`eno je Radnom timu za povr{insku eksploataciju pri DOO RBM da uradi DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT ZA OTKOPAVANJE RUDE U ZO- NI REKE MALI PEK.

1.02. Geografski polo`aj

Majdanpek se nalazi u severnom delu isto~ne Srbi- je, prilog br. 1.01, na oko 36 km vazdu{ne linije severozapadno od Bora, oko 16 km jugozapadno od Donjeg Milanovca i 21 km jugo- isto~no od Ku~eva.

1.03. Geomorfologija terena

U morfolo{kom pogledu podru~je Majdanpeka pripada brdsko planinskom tipu sa veoma izra`enim i promenljivim relje- fom. Na njemu se isti~u planinski grebeni, strmi proplanci i kli- sure sa vodotocima na dnu. Teren je te{ko prohodan. Od planinskih grebena, sa severozapadne strane grada Majdanpeka, isti~e se kre- ~nja~ki masiv planine Starice sa najvi{im vrhom od 796 m. Za pla- ninske vence i grebene je karakteristi~no to da su medjusobno pa- ralelni i uglavnom orijentisani pravac sever-jug.

Biljni svet je veoma promenljiv i kre}e se od sit- nog i retkog rastinja na kre~nja~kim vrhovima preko proplanaka obraslih travom do starih i vrlo gustih uglavnom listopadnih {uma gde preovladavaju bukva, grab i hrast.

Sam grad Majdanpek je sme{ten u erozionom pro{i- renju reke Mali Pek. Sa severozapadne strane grad je omedjen vr- hovima Starice i sa jugoisto~ne strane vrhovima Konjske glave i Veksela. Sa ju`ne strane grad Majdanpek je otvoren i grani~i se sa Povr{inskim kopom. Grad je na nadmorskoj visini iznad +357 m. Vi{i delovi grada Majdanpeka su sme{teni na proplancima Konjske glave i Veksela.

1.04. Saobra}ajne veze i komunikacije

Grad Majdanpek i rudnik se nalaze na regionalnom putu Po`arevac - Ku~evo - Zaje~ar a asfaltnim putevima su poveza- ni sa Donjim Milanovcem, Borom i Negotinom. Pored ovoga, Majdan- pek je `elezni~kom prugom, koja prolazi na oko 6 km od grada pov- ezan sa Borom i Ku~evom.

[to se po{tansko - telefonskog saobra}aja ti~e Ma- jdanpek je opti~kim telefonskim kablom preko Bora i Ni{a povezan sa ostalim delovima Srbije i dalje.

1.05. Klimatski uslovi

Majdanpek i okolinu odlikuje specifi~na kontinent- alna klima nastala usled uticaja planinskih masiva Karpata na se- veru, Homoljskih planina na jugozapadu i otvorenost prema Vla{koj niziji. Verovatno da uticaj na klimu ima i blizina Dunava.

Zime su duge i hladne sa dosta snega koga na ovom podru~ju ima skoro preko celog zimskog perioda. Letnji period kratko traje i vrlo je promenljiv. Zbog konfiguracije terena su-

nce na ovom podru~ju kasnije izlazi i ranije zalazi {to uslovlja- va velike oscilacije u temperaturi. Po zalasku sunca nastaje nag- lo zahladjenje. No}i

su relativno hladne. U vazduhu se ose}a po- ja~ana vla`nost. Po nekoliko puta u letnjem periodu javljaju se jaki pljuskovi koji vrlo kratko traju a usled ~ega nastanu velike bujice i odroni po putevima.

Prelazna godi{nja doba (prole}e i jesen) su uglav- nom hladnija, sa malo sun~anih dana. Zbog konfigurcije terena su- nce preko dana kra}e greje. No}i su dosta hladne.

Prose~ne godi{nje padavine osciluju i uglavnom se kre}u izmedju 800 i 1000 mm. Za posmatrani period od 1931.-1984. godine mo`e se re}i da postoji izvesna pravilnost u pogledu pada- vina, naime, maksimum padavina je u Maju i Junu a minimumi (ima ih dva) u po~etku godine (Januar i februar) i u Avgustu. [to se maksimuma padavina ti~e, maksimalne godi{nje padavine su bile 848 mm, maksimalne dnevne padavine 80,9 mm, maksimalne u jednom satu 12,0 mm i maksimalne u petominutnom intervalu 1,2 mm. Za period 1970.-1984. godine prose~no je bilo 66 dana pod snegom.

1.06. Hidrolo{ke prilike

Vodeni tokovi podru~ja Majdanpeka pripadaju slivu Dunava odnosno Crnomorskom slivu. Hidrografska mre`a je gusta i uslovljen geolo{kom gradjom i tektonikom terena. Glavni tokovi imaju pribli`no pravac pru`anja SSZ-JJI {to se poklapa sa pravcem pru`anja glavnih dislokacija u ovoj oblasti. Re~ni tokovi koji su formirani na paleozojskoj, granitoidnoj i andezitskoj podlozi (slabo vodopropusni tereni), imaju povr{inske tokove. Na kre~nja- ~koj podlozi, gde postoje karstne tvorevine, javljaju se ponorni- ce (Rajkova i Paskova reka).

Odvodnjavanje terena oko Majdanpeka i {ire okoline vr{i se ve}im delom rekom Veliki Pek. Manji, severoisto~ni deo pripada slivu [a{ke reke i posredno preko nje slivu Pore~ke reke. Kroz grad Majdanpek prolazi reka Mali Pek, koja nastaje od voda koje isti~u iz Rajkove i Paskove pe}ine. Dolina Malog Peka je u gornjem delu duboko use~ena u fli{ne sedimente i kristalaste {kriljce i u tom delu u Mali Pek se uliva nekoliko manjih vodoto- kova koji uglavnom sa desne strane dreniraju karstne masive Star- ice, a sa leve Konjsku Glavu. Pored stalnih vodotokova, postoji jo{ izvestan broj povremenih koji nastaju samo u periodima ki{a i topljenja snega, buji~nog su karaktera i transportuju ve}e ko- li~ine nanosa.

Slivno podru~je "Severnog Revira" pripada potoku Tenka. On se uliva u Mali Pek i njime se vr{i odvodnjavanje povr-

{inskog kopa Severni Revir. U slivnom podru~ju nema velikih i ja- kih izvora. Pove}ane koli~ine vode nastaju u toku ki{nih perioda i topljenja snega.

1.07. Stanje radova i uslovi za otkopavanje

Krajem 1953. godine utvrdjene su rezerve rude bakra na Ju`nom reviru od oko 85 miliona tona sa prose~nim sadr`ajem od 0,84 %

Cu. Na ovim rezervama rude bakra, uz predpostavku daljeg nastavljanja sa istra`ivanjem, 16. Aprila 1954. godine pod brojem 155 Savezno izvr{no ve}e je donelo re{enje o osnivanju preduze}a "Rudnik bakra Majdanpek". U Julu 1957. godine odobrena su sreds- tva za izgradnju rudnika. Prvi radovi su zapo~eli krajem 1957. godine pripremanjem terena za izgradnju Primarnog drobljenja. Po- ~etkom 1958. godine po~eli su radovi na pripremanju prve eta`e za Povr{inski kop "Ju`ni revir" kada je iz Bora dobijen prvi (po- lovni) bager. Pred kraj 1958. Godine zapo~eli su prvi radovi na jalovini na brdu "[vajs" na koti +620 m. Prva ~etiri kamiona mar- ke "EUKLID" stigla su u kasnu jesen 1958. godine. Za po~etak pro- izvodnje rude se mo`e uzeti dan po~etka probnog rada Flotacije a to je bilo 01. jula 1961. godine. Prve tone koncentrata bakra iz Majdanpeka su isporu~ene 25. juna 1961. godine. Istog dana su izlivene i prve anode iz Majdanpe~kog koncentrata. Smatra se da je od po~etka pripremnih radova pa do 01. januara 1962. godine Rudnik bakra Majdanpek imao probnu proizvodnju. Ovaj datum se uz- ima kao po~etak redovne proizvodnje. Do 28. februara 1977. godine u okviru RBM-a radio je samo Povr~inski kop "Ju`ni revir" kada zapo~inje sa radom jo{ jedan povr{inski kop "Severni revir". Do 1993. godine otkopavana je samo ruda bakra i proizvodjen koncen- trat bakra kada je zapo~elo otkopavanje rude cinka i olova i pro- izvodnja i ovog koncentrata.

Danas je Povr{inski kop "Ju`ni revir" (kop u u`em smislu - bez odlagali{ta) elipti~nog oblika pribli`ne du`ine po ve}oj osi od 2.600 m i po manjoj od 1.600 m. Najvi{a ta~ka kopa je pribli`no na nivou +603m. Najni`a ta~ka do koje je trenutno stigao kop je 120,4m. Eksploatacija se vr{i eta`no sa visinom eta`e od 15m. Do nivoa +350m povr{inski kop je visinskog tipa is- pod nivoa +350m kop prelazi u dubinski tip.

Strategijom razvoja iz 1997. godine odredjene su glavne smernice daljeg razvoja RBM-a i usvojene na Upravnom odboru. Osnovna predpostavka je bila neophodnost otkopavanja investicione jalovine pod najpovoljnijim tehno-ekonomskim uslovima uklju~uju}i kao vrlo va`an faktor potrebno vreme za realizaciju pojedinih aktivnosti, naro~ito u investicionom periodu. Usvojena je varijanta sa po~etkom radova na zahvatu "Istok" po kojoj bi se najbr`e stiglo do rude sa najboljim tehno-ekonomskim pokazateljima. Koncepcija otkopavanja na Povr{inskom kopu RBM-a razradjena je od strane Instituta za bakar iz Bora primenom savremenih programa za projektovanje kopova i optimizaciju GEMCOM i Whittle (4D i FX). Ovim strategijskim planom je odredjeno i investiciono otkopavanje a odmah zatim i zapo~eli radovi. Radovi na ovom zahvatu su zapo~eli Januara 1998. godine. Zbog poznate politi~ko ekonomske situacije u zemlji koja nije mimoi{la ni Majdanpek radovi su prekinuti u Avgustu 2001. godine. U ovom periodu sa ovog zahvata je dato 28.660.000 t investicione jalovine a sa radovima se stiglo do nivoa eta`e 410. Eta`e 425, 440 i 455 nisu zavr{ene do planirane granice otkopavanja. Stanje radova na isto~nom zahvatu ispod nivoa +425m je trenutno onakvo kakvo je ostalo po prestanku radova na zahvatu "HAC" krajem Decembra 1999. god.

Politi~ko ekonomska situacija u zemlji je primorala RBM da se okrene sebi i forsirano udje u najbli`u rudu a to je bilo na zahvatu Jugo-zapad u okviru radili{ta ~oka Muskal. Radovi na ovom zahvatu su zapo~eli Februara 2002. godine i trenutno su pri kraju. Na ovom radili{tu se planiraju radovi zaklju~no sa nivoom eta`e 515 odnosno zavr{etak radova

se o~ekuje do kraja 2003. godine.U vreme izrade ovog programa radovi na Severnom

reviru se odvijaju u okviru radili{ta "Dolovi", pri kraju su, i trenutno se nalaze na eta`i 440. Zbog nedovoljne istra`enosti na ovaj kop se nemo`e ra~unati u ovom Dugoro~nom programu.

Ovaj Program se naslanja na stanje radova od sre- dine Januara 2003. godine i obuhvata dinamiku radova sa po~etkom od ovog vremena. Stanje radova i uslova za izvodenje radova sred- inom Januara teku}e godine je slede}e:- Na delu Kopa koji obuhvata radili{te Mali Pek (izmedju nivoa +365 m i nivoa +245m) poslednji put je radjeno u periodu od Sep- tembra 1984. do Juna 1993. god. u okviru prvog zahvata Andezit- ski prst. U tom periodu na ovom mestu je izme{ten javni put, ura- djen most - nadvo`njak za ukr{tavanje javnog puta i rudni~kog pu- ta za S.revir, izme{teno korito reke Mali Pek, uradjen rudni~ki most preko reke M.Pek, uradjen kolektor gradske kanalizacije po- red M.Peka, uradjen glavni rudni~ki transportni put po nivou et. 350, uradjena raskrsnica kod T.S.-1, uradjeni putevi od raskrs- nice do dna kopa sa isto~ne i zapadne strane, izme{ten rezervni dalekovod za grad Majdanpek, uradjena je rudni~ka autobuska sta- nica, uradjena je gradska autobuska stanica i izgradjena zgrada - Operativa. Ne{to kasnije u nastavku radova na ovom zahvatu na severozapadnoj strani kopa uradjen je T.sistem-3 "HAC" koji je prestao sa radom Februara 1997. god. a ne{to kasnije i demonti- ran. U toku izvodjenja radova na ovom delu kopa lociran je sistem za ispumpavanje vode koji trenutno nije u funkciji. Put sa zap- adne strane kopa koji je u tom periodu bio uradjen zbog delimi- ~nog zaru{avanja u dubljim delovima nije u funkciji i nije ga mogu}e osposobiti. Put od raskrsnice do dna kopa sa isto~ne stra- ne kopa zbog mestimi~nog zaru{avanja nije u funkciji ali se uz manje popravke mo`e osposobiti.

Tokom meseca Decembra 2002. god. i u prvoj polo- vini Januara 2003. god. izvr{eni su pripremni radovi na ovoj lok- aciji (Izvr{eno je pro{irenje platoa oko raskrsnice kod TS-1 na nivou et.-350 , uradjen pristupni kosi put za et. 335, spusten bager M-3 na nivo eta`e 335 i doseljena bu{ilica BE-7 na nivo et. 350).

PROJEKTNI ZADATAK ZA IZRADU DUGORO~NOG PLANA RBM-a

╔════════════════════════════════════════════════════════════╗║ A. P R S T - C e o z a h v a t ║║ Stanje Jul 2002. god. ║║ Grani~ni sadr`aj 0,1 % Cu 0,2% eq Cu ║╠════════════════════════════════════════════════════════════╣║ Eta`a R U D A (t) J A L O V I N A (t) ║║ po eta`ama kumulativ po eta`ama kumulativ ║╟────────────────────────────────────────────────────────────╢║ 560/545 300.000 300.000 ║║ 530 450.000 750.000 ║║ 515 500.000 1.250.000 ║║ 500 590.000 1.840.000 ║║ 485 600.000 2.440.000 ║║ 470 680.000 3.120.000 ║║ 455 670.000 3.790.000 ║║ 440 620.000 4.410.000 ║║ 425 820.000 5.230.000 ║║ 410 890.000 6.120.000 ║║ 395 950.000 7.070.000 ║║ 380 174.960 174.960 940.000 8.010.000 ║║ 365 628.560 803.520 1.040.000 9.050.000 ║║ 350 855.360 1.658.880 1.110.000 10.160.000 ║║ 335 964.080 2.622.960 1.720.000 11.880.000 ║║ 320 1.215.000 3.837.960 1.340.000 13.220.000 ║║ 305 1.629.720 5.467.680 1.220.000 14.440.000 ║║ 290 1.717.200 7.184.880 980.000 15.420.000 ║║ 275 1.749.600 8.934.480 770.000 16.190.000 ║║ 260 1.846.800 10.781.280 720.000 16.910.000 ║║ 245 1.701.000 12.482.280 400.000 17.310.000 ║║ 230 1.483.920 19.966.200 220.000 17.530.000 ║║ 215 1.150.200 15.116.400 210.000 17.740.000 ║║ 200 1.182.600 16.299.000 60.000 17.800.000 ║║ 185 729.000 17.028.000 - 17.800.000 ║║ 170 615.600 17.643.600 - 17.800.000 ║║ 55 356.400 18.000.000 - 17.800.000 ║╟────────────────────────────────────────────────────────────╢║ Ukupno: 18.000.000 17.800.000 ║╚════════════════════════════════════════════════════════════╝

Ruda i metal u eksploatacionim rezervama na Andezitskom prstu, ceozahvat (sa Malim Pekom) - grani~ni sadr`aj 0,1 % Cu 0,2% eq Cu

═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Eta`a Ruda B a k a r Z l a t o S r e b r o (t) (%) (t) (g/t) (kg) (g/t) (kg) ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════380 174.960 0,220 385 0,195 34 0,780 136365 628.560 0,286 1.798 0,264 166 1,435 902350 855.360 0,271 2.318 0,265 227 1,596 1.365335 964.080 0,348 3.355 0,280 270 1,430 1.379320 1.215.000 0,365 4.435 0,218 265 1,224 1.487305 1.629.720 0,389 6.340 0,218 365 0,987 1.609290 1.717.200 0,395 6.783 0,157 270 0,822 1.412275 1.749.600 0,367 6.421 0,156 273 0,813 1.422260 1.846.800 0,375 6.926 0,189 349 0,953 1.760245 1.701.000 0,389 6.617 0,185 315 0,950 1.616230 1.483.920 0,365 5.416 0,175 260 0,882 1.309215 1.150.200 0,376 4.325 0,170 196 0,903 1.039200 1.182.600 0,400 4.730 0,170 201 0,889 1.051185 729.000 0,370 2.697 0,171 125 0,864 630170 615.600 0,424 2.610 0,220 135 1,070 659155 356.400 0,450 1.604 0,206 75 0,986 361═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno 18.000.000 0,371 66.760 0,196 3.526 1,008 18.137

6.0. REZERVE RUDE I METALA NA RADILI[TU MALI PEK

6.1.1. Geolo{ke rezerve rude

Ovo podru~je predstavlja severni deo Ju`nog revi- ra. Glavna mineralizacija bakra je {tokverkno-inpregnacionog tipa i vezana je za hidrotermalnu etapu. Cirkulacija hidrotermalnih rastvora vezana je za tektonski izdrobljene zone koje su omogu}i- le deponovanje kvarca i drugih sulfidnih minerala. Deponovanje ekonomski zna~ajnih koncentracija bakra izvr{eno je u mezoepite- rmalnoj fazi pri temperaturi od 200C do 300C. Glavni rudni mi- neral je halkopirit a pirit i pirhotin su vrlo podredjeni. Halko- pirit se nalazi u izgradnji kontaktnih rudnih tela magnetita, pi- ritnih rudnih tela a naj~e{}e se nalazi u zoni porfirske mineral- izacije u vidu inpregnacija. Po obodu rudnog polja u kontaktnoj zoni izmedju andezita i gnajseva ili u `icama zajedno sa halkopi- ritom javlja se i molibdenit. Minerali srebra su naj~e{}e udru`e- ni sa halkopiritom. Zlato se najve}im delom nalazi kao samorodno u halkopiritu ili u arsenopiritu. Magnetit je podredjeno zastup- ljen. Sadr`aji korisnih metala rastu sa porastom silifikacije. Po svojim fizi~ko mehani~kim karakteristikama ruda je tvrda do srednje tvrda.

Na~in istra`ivanja, kategorizacija i potvrda rud- nih rezervi se mo`e na}i u Elaboratu o rudnim rezervama Rudnika bakra Majdanpek iz 1986. godine te se na ovu temu za ovaj Dopun- ski rudarski projekat netreba posebno zadr`avati. Okonturenje ru- dnog tela za konkretno radili{te u granicama 0,1 % Cu je izvr{eno na osnovu podataka iz eksploatacionih bu{otina koji se obradjuju i ~uvaju u Rudarskoj pripremi RBM-a i na osnovu rezultata dubin- skog istra`nog bu{enja koje je izvodjeno tokom 1984. godine od strane Instituta za bakar iz Bora a koji se takodje nalaze u Ru- darskoj pripremi RBM-a.

Konstrukcija kopa, prilozi br. 5.04.01, i 5.04.02. i obra~un geolo{kih rezervi za radili{te Mali Pek su vr{eni na situacionom planu na stanje 15.01.2003. godine. Grani~ni sadr`aj konture je 0,1% Cu. Koli~ina rude po eta`ama data je u tabeli br. 6.01.

Geolo{ke rezerve rude Tabela br. 6.01.──────────────────────────────────────────────────────────── R u d a (t) Eta`a ──────────────────────────────────── Zahvat I Zahvat II Ukupno──────────────────────────────────────────────────────────── 335 125.000 175.000 300.000 320 385.000 298.000 683.000 305 84.000 670.000 754.000 290 - 734.000 734.000 275 - 552.000 552.000 260 - 438.000 438.000 245 - 146.000 146.000 ─────────────────────────────────────────────────────────── U k u p n o: 594.000 3.013.000 3.607.000

6.1.2. Koli~ina metala u geolo{kim rezervama

Kao podloga za obra~un metala kori{}eni su eta`ni planovi sadr`aja metala koji se ~uvaju i redovno a`uriraju u Teh- ni~koj pripremi povr{inskog kopa RBM-a.

Koli~ine metala u geolo{kim rezervama po eta`ama prikazane su u tabeli br. 6.02.

GEOLO[KE REZERVE RUDE I METALA U ZAHVATU RADILI[TA MALI PEK

Tabela br. 6.02.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geolo{ke rezerve rude Bakar u geol.rezer. Zlato u geol.rezer. Srebro u geol.rezer. Magnetit u geol.rezer. Eta`a (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t) ════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 125.000 0,300 375,0 0,310 38,8 1,100 137,5 0,500 625 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 0,350 612,5 0,322 56,4 1,250 218,8 0,500 875──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 0,329 987,5 0,317 95,2 1,188 356,3 0,500 1.500──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 0,400 1.540,0 0,310 119,4 1,250 481,3 0,500 1.925 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 0,422 1.257,6 0,320 95,4 1,330 396,3 0,500 1.490──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 0,410 2.797,6 0,314 214,8 1,285 877,6 0,500 3.415──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 0,350 294,0 0,210 17,6 0,960 80,6 0,500 420 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 0,390 2.613,0 0,220 147,4 0,990 663,3 0,500 3.350──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 0,386 2.907,0 0,219 165,0 0,987 743,9 0,500 3.770──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 0,395 2.899,3 0,157 115,2 0,822 603,3 0,500 3.670──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 0,367 2.025,8 0,156 86,0 0,813 448,8 0,500 2.760──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 0,375 1.642,5 0,189 82,8 0,953 417,4 0,500 2.190──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 0,388 566,5 0,185 27,0 0,950 138,7 0,500 730════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 3.607.000 0,383 13.826,2 0,218 786,0 0,994 3.586,0 0,500 18.035

6.2. Eksploatacione rezerve na radili{tu Mali Pek

Kako je napred re~eno otkopavanje se vr{i u sre- dini rudnog tela gde nema ve}ih proslojke jalovine i dajkova i nije o{tra granica oko konture 0,1% Cu te se ne o~ekuju veliki eksploatacioni gubitci i osiroma{enje.

Okonturenje rudnog tela u granicama 0,1 % bakra i obra~un geolo{kih rezervi rude i metala izvr{en je na osnovu eta`nih planovi sadr`aja metala (geolo{kih) koji se ~uvaju i re- dovno a`uriraju u Tehni~koj pripremi povr{inskog kopa RBM-a. Eks- ploatacione rezerve po eta`ama, tabele od 6.03. do 6.08, su sra~- unate na osnovu geolo{kih rezervi i predpostavljenih eksploatac- ionih gubitaka i prido{le jalovine (rude sa sadr`ajem ispod 0,1% Cu). Obra~un eksploatacionih rezervi rude i metala prema usvoje- noj dinamici otkopavanja prikazane su u tabelama od 7.01. do 7.07. u poglavlju 7.00. ovog projekta (dinamika otkopavanja) i na prilozima od 7.01. do 7.07.

Eksploatacione rezerve rude i jalovine po eta`ama na radili{tu

Mali Pek - grani~ni sadr`aj 0,1 % Cu 0,2% eq Cu Tabela br. 6.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ R u d a (t) Eksploata- ──────────────────────────────────────────────── ciona Geolo{ke Eksploat. Razbla- Eksploatac. jalovina Eta`a rezerve gubitak `enje rezerve (t) ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 350-II - - - - 250.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-I 125.000 15.000 10.000 120.000 180.000 ────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 20.000 15.000 170.000 280.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 35.000 25.000 290.000 460.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 20.000 15.000 380.000 150.000 ────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 18.000 10.000 290.000 120.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 38.000 25.000 670.000 270.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 9.000 5.000 80.000 40.000 ────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 30.000 20.000 660.000 80.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 39.000 25.000 740.000 120.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 34.000 20.000 720.000 90.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 22.000 10.000 540.000 20.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 12.000 4.000 430.000 20.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 9.000 3.000 140.000 10.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.607.000 189.000 112.000 3.530.000 1.240.000

EKSPLOATACIONE REZERVE BAKRA U ZAHVATU RADILI[TA MALI PEK

Tabela br. 6.03.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geolo{ke rezerve Eksploatacioni gubitak Razbla`enje rude Eksploatacione rezerve Eta`a ─────────────────────────── ────────────────────────── ────────────────────────── ──────────────────────────── Ruda Sadr`aj Cu Bakar Ruda Sadr`aj Cu Bakar Ruda Sadr`aj Cu Bakar Ruda Sadr`aj Cu Bakar (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 125.000 0,300 375,0 15.000 0,150 22,6 10.000 0,080 8,0 120.000 0,300 360,4 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 0,350 612,5 20.000 0,150 30,0 15.000 0,080 12,0 170.000 0,350 594,5──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 0,329 987,5 35.000 0,150 52,6 25.000 0,080 20,0 290.000 0,329 954,9────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-I 385.000 0,400 1.540,0 20.000 0,150 30,0 15.000 0,080 12,0 380.000 0,400 1.522,0 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 0,422 1.257,6 18.000 0,150 27,0 10.000 0,080 8,0 290.000 0,427 1.238,6──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 0,410 2.797,6 38.000 0,150 57,0 25.000 0,080 20,0 670.000 0,412 2.760,6──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 0,350 294,0 9.000 0,150 13,5 5.000 0,080 4,0 80.000 0,356 284,5 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 0,390 2.613,0 30.000 0,150 45,0 20.000 0,080 16,0 660.000 0,392 2.584,0──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 0,386 2.907,0 39.000 0,150 58,5 25.000 0,080 20,0 740.000 0,387 2.868,5──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 0,395 2.899,3 34.000 0,150 51,0 20.000 0,080 16,0 720.000 0,398 2.864,3──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 0,367 2.025,8 22.000 0,150 33,0 10.000 0,080 8,0 540.000 0,371 2.000,8──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 0,375 1.642,5 12.000 0,150 18,0 4.000 0,080 3,2 430.000 0,379 1.627,7──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 0,388 566,5 9.000 0,150 13,5 3.000 0,080 2,4 140.000 0,397 555,4════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.607.000 0,383 13.826,2 189.000 0,150 283,6 112.000 0,080 89,6 3.530.000 0,386 13.632,2

EKSPLOATACIONE REZERVE ZLATA U ZAHVATU RADILI[TA MALI PEK

Tabela br. 6.04.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geolo{ke rezerve Eksploatacioni gubitak Razbla`enje rude Eksploatacione rezerve Eta`a ─────────────────────────── ────────────────────────── ────────────────────────── ──────────────────────────── Ruda Sadr`aj Au Zlato Ruda Sadr`aj Au Zlato Ruda Sadr`aj Au Zlato Ruda Sadr`aj Au Zlato (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 125.000 0,310 38,8 15.000 0,200 3,0 10.000 0,180 1,8 120.000 0,313 37,6 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 0,322 56,4 20.000 0,200 4,0 15.000 0,180 2,7 170.000 0,324 55,1──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 0,317 95,2 35.000 0,200 7,0 25.000 0,180 4,5 290.000 0,320 92,7

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 0,310 119,4 20.000 0,180 3,6 15.000 0,160 2,4 380.000 0,311 118,2 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 0,320 95,4 18.000 0,180 3,3 10.000 0,160 1,6 290.000 0,323 93,7──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 0,314 214,8 38.000 0,180 6,9 25.000 0,160 4,0 670.000 0,316 211,9──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 0,210 17,6 9.000 0,150 1,4 5.000 0,130 0,7 80.000 0,211 16,9 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 0,220 147,4 30.000 0,150 4,5 20.000 0,130 2,6 660.000 0,221 145,5──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 0,219 165,0 39.000 0,150 5,9 25.000 0,130 3,3 740.000 0,219 162,4──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 0,157 115,2 34.000 0,120 4,1 20.000 0,100 2,0 720.000 0,157 113,1──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 0,156 86,0 22.000 0,120 2,6 10.000 0,100 1,0 540.000 0,156 84,4──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 0,189 82,8 12.000 0,120 1,4 4.000 0,100 0,4 430.000 0,190 81,8──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 0,185 27,0 9.000 0,120 1,1 3.000 0,100 0,3 140.000 0,187 26,2════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.607.000 0,218 786,0 189.000 0,153 29,0 112.000 0,138 15,5 3.530.000 0,219 772,5

EKSPLOATACIONE REZERVE SREBRA U ZAHVATU RADILI[TA MALI PEK

Tabela br. 6.05.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geolo{ke rezerve Eksploatacioni gubitak Razbla`enje rude Eksploatacione rezerve Eta`a ─────────────────────────── ────────────────────────── ────────────────────────── ──────────────────────────── Ruda Sadr`aj Ag Srebro Ruda Sadr`aj Ag Srebro Ruda Sadr`aj Ag Srebro Ruda Sadr`aj Ag Srebro (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) ════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 125.000 1,100 137,5 15.000 0,500 7,5 10.000 0,300 3,0 120.000 1,108 133,0 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 1,250 218,8 20.000 0,500 10,0 15.000 0,300 4,5 170.000 1,255 213,3────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-Uk. 300.000 1,188 356,3 35.000 0,500 17,5 25.000 0,300 7,5 290.000 1,194 346,3──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 1,250 481,3 20.000 0,500 10,0 15.000 0,300 4,5 380.000 1,252 475,8 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 1,330 396,3 18.000 0,500 9,0 10.000 0,300 3,0 290.000 1,346 390,3──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 1,285 877,6 38.000 0,500 19,0 25.000 0,300 7,5 670.000 1,293 866,1──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 0,960 80,7 9.000 0,300 2,8 5.000 0,200 1,0 80.000 0,986 78,9 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 0,990 663,0 30.000 0,300 9,0 20.000 0,200 4,0 660.000 0,997 658,3──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 0,987 743,7 39.000 0,300 11,8 25.000 0,200 5,0 740.000 0,996 736,9──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 0,822 603,3 34.000 0,300 10,2 20.000 0,200 4,0 720.000 0,829 597,1──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 0,813 448,8 22.000 0,300 6,6 10.000 0,200 2,0 540.000 0,823 444,2──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 0,953 417,4 12.000 0,300 3,6 4.000 0,200 0,8 430.000 0,964 414,6──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 0,950 138,7 9.000 0,300 2,7 3.000 0,200 0,6 140.000 0,976 136,6════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.607.000 0,994 3.585,8 189.000 0,377 71,4 112.000 0,245 27,4 3.530.000 1,003 3.541,8

EKSPLOATACIONE REZERVE MAGNETITA U ZAHVATU RADILI[TA MALI PEK

Tabela br. 6.06.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geolo{ke rezerve Eksploatacioni gubitak Razbla`enje rude Eksploatacione rezerve Eta`a ─────────────────────────── ────────────────────────── ─────────────────────────── ─────────────────────────── Ruda Sadr`aj Mg Magnetit Ruda Sadr`aj Mg Magnetit Ruda Sadr`aj Mg Magnetit Ruda Sadr`aj Mg Magnetit (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 125.000 0,500 625 15.000 0,300 45 10.000 0,200 20 120.000 0,500 600 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 0,500 875 20.000 0,300 60 15.000 0,200 30 170.000 0,497 845

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 0,500 1.500 35.000 0,300 105 25.000 0,200 50 290.000 0,498 1.445──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 0,500 1.925 20.000 0,300 60 15.000 0,200 30 380.000 0,499 1.895 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 0,500 1.490 18.000 0,300 54 10.000 0,200 20 290.000 0,502 1.456──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 0,500 3.415 38.000 0,300 114 25.000 0,200 50 670.000 0,500 3.351──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 0,500 420 9.000 0,300 27 5.000 0,200 10 80.000 0,504 403 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 0,500 3.350 30.000 0,300 90 20.000 0,200 40 660.000 0,500 3.300──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 0,500 3.770 39.000 0,300 117 25.000 0,200 50 740.000 0,500 3.703──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 0,500 3.670 34.000 0,300 102 20.000 0,200 40 720.000 0,501 3.608──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 0,500 2.760 22.000 0,300 66 10.000 0,200 20 540.000 0,503 2.714──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 0,500 2.190 12.000 0,300 36 4.000 0,200 8 430.000 0,503 2.162──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 0,500 730 9.000 0,300 27 3.000 0,200 6 140.000 0,506 709════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.607.000 0,500 18.035 189.000 0,300 567 112.000 0,200 224 3.530.000 0,501 17.692

Eksploatacione rezerve rude i metala u zahvatu radili{ta Mali Pekgrani~ni sadr`aj 0,1 % Cu 0,2% eq Cu

Tabela br. 6.07.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama Eta`a (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t)

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 335-I 120.000 0,300 360,4 0,313 37,6 1,108 133,0 0,500 600 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 170.000 0,350 594,5 0,324 55,1 1,255 213,3 0,497 845 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 290.000 0,329 955,0 0,320 92,7 1,194 346,3 0,498 1.445 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 380.000 0,400 1.522,0 0,311 118,2 1,252 475,8 0,499 1.895 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 290.000 0,427 1.238,6 0,323 93,7 1,346 390,3 0,502 1.456 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 670.000 0,412 2.760,6 0,316 211,9 1,293 866,1 0,500 3.351 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 80.000 0,356 284,5 0,211 16,9 0,986 78,9 0,504 403 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 660.000 0,392 2.584,0 0,221 145,5 0,997 658,3 0,500 3.300 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 740.000 0,387 2.868,5 0,219 162,4 0,996 737,1 0,500 3.703 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 720.000 0,398 2.864,3 0,157 113,1 0,829 597,1 0,501 3.608 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 540.000 0,371 2.000,8 0,156 84,4 0,823 444,2 0,503 2.714 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 430.000 0,379 1.627,7 0,190 81,8 0,964 414,6 0,503 2.162 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 140.000 0,397 555,4 0,187 26,2 0,976 136,6 0,506 709 ═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 3.530.000 0,386 13.632,3 0,219 772,5 1,003 3.542,0 0,501 17.692

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA

Plan proizvodnje na radili{tu Mali Pek po meseci- ma, tabele br. 7.01. do 7.07. i prilozi br. 7.01. do 7.07. (eta`- ni planovi otkopavanja rude sa sadr`ajima metala na pojedinim et- a`ama), uradjen je posle detaljnog sagledavanja ve}eg broja vari- janti od strane stru~nih ljudi Rudnika bakra Majdanpek. Plan je uradjen na osnovu mogu}e raspolo`ivosti opreme, prvenstveno voz- ila, mogu}nosti flotacije i prilagodjen je, shodno postoje}im us- lovima, dugoro~nom planu otkopavanja u Rudniku bakra Majdanpek i strategiji razvoja RTB Bor.

Da bi se odr`ao kontinuitet u proizvodnji rude ne- ophodno je da se otkopavanje na radili{tu Mali Pek vr{i u dva za- hvata (Zahvat I i Zahvat II). Zahvat I po~inje 01. januara 2003. godine i obuhvata otkopavanje dela eta`a 335, 320 i 305. U ovom zahvatu ima 580.000 t rude {to prema usvojenom planu za 2003. go- dinu, tabele br. 6.07. i 7.01, obezbedjuje proizvodnju rude do sredine Septembra. Zahvat II treba da zapo~ne 01. Maja iste god- ine radovima na jalovini na eta`i 350 (izrada kosog puta za S.revir i stvaranje uslova za izme{tanje korita reke Mali pek). Sa eta`e 350 u zahvatu II treba otkopati i odvesti 250.000 t ja- lovine. Smatra se da }e ovaj posao mo}i da se obavi za 2,5 meseca (Maj, Jun i prva polovina Jula). Radovi na izmestanju korita reke Mali Pek, izrada propusta i izme{tanje dalekovoda bi se zavr{ili za naredna dva meseca (druga polovina Jula, Avgust i prva polovi- na Septembra) dokle }e biti rude u Zahvatu I. Sredinom Septembra Zahvat II treba da preuzme rudu na eta`i 335. Za vreme rada na otkopavanju rude na eta`i 320-II treba uspostaviti izvozni put preko zapada od nivoa +305 m.

G A N T O G R A M R A D O V A Tabela br. 7.01.

╔═════════════════════╦═══════════════════════════════════════════════════════════╦═══════════════════════════════════════════════════════════╦════════════════════════════════════════════╗ ║ ║ 2 0 0 3. god. ║ 2 0 0 4. god. ║ 2 0 0 5. god. ║║ ╟───────────────────────────────────────────────────────────╫───────────────────────────────────────────────────────────╫────────────────────────────────────────────║║ O p e r a c i j a ║ M e s e c ║ M e s e c ║ M e s e c ║║ ╟────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────╫────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────╫────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────║║ ║Jan.│Feb.│Mart│Apr.│Maj │Jun │Jul │Avg.│Sep.│Okt.│Nov.│Dec.║Jan.│Feb.│Mar │Apr.│Maj │Jun │Jul │Avg.│Sep.│Okt.│Nov.│Dec.║Jan.│Feb.│Mar.│Apr.│Maj │Jun │Jul │Avg.│Sep.║╠═════════════════════╬════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╬════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╬════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════║║ Prip.rad.na Et.350-I║▀▀──┼────┼───▀▀────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.335-I ║▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Otvaranje Et.320-I ╟────┼────┼───▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.320-I ╟────┼────┼───▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Servis i transp. M-2╟────┼─────▀▀▀▀▀▀▀▀▀┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Radovi na Et.350 ╟────┼────┼────┼────┤▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼

────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izrada puta za SR ╟────┼────┼────┼────│▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izme{t.reke M.pek ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼─▀▀▀▀▀▀▀▀▀────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izrada propusta ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┤▀▀▀▀▀────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izme{t.dalekovoda ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┤▀▀▀▀▀────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izrada puta po 350 ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────▀▀▀──┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Otvaranje Et.305-I ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀▀▀▀┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Otvaranje Et.335-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀───┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.335-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.320-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Izrada zapad.puta ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼──▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────╫▀▀──┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.305-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫──▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─┼────┼────

┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.290-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.275-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼─▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────╢║ Rad na Et.260-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼─▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────╢║ Rad na Et.245-II ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼──▀▀▀▀▀▀▀┼────╢║ Izvla}enje bagera ╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────▀▀▀──╢╚═════════════════════╩════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╩════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╩════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╝

PLAN RUDE I METALA SA RADILI[TA MALI PEK PO GODINAMA Tabela br. 7.08.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- Godina rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t) ═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 2003 940.000 0,380 3.569,3 0,308 289,2 1,230 1.156,4 0,500 4.697,4─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2004 1.600.000 0,396 6.329,0 0,193 309,6 0,930 1.488,3 0,501 8.009,6

─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2005 990.000 0,377 3.733,9 0,176 173,7 0,906 897,1 0,504 4.985,0═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 3.530.000 0,386 13.632,2 0,219 772,5 1,003 3.541,8 0,501 17.692,0

PLAN SUVOG KONCENTRATA I METALA U SUVOM KONCENTRATU PO GODINAMA NA RADILI[TU MALI PEK Tabela br. 7.09.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Bakar u suvom Zlato u suvom Srebro u suvom Magnetit u suvom Suvi koncentratu koncentratu koncentratu koncentratuGodina Ruda koncentrat ─────────────────────── ───────────────────── ────────────────────── ───────────────────── (t) (%) (t) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (%) (t) iskori- {}enje {}enje {}enje {}enje

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 2003 940.000 16.670 18,00 3.000 84,05 8,400 140 48,41 35,39 590 51,02 60,18 680 19,99─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2004 1.600.000 29.550 18,00 5.320 84,06 3,720 110 35,53 17,60 520 34,94 60,10 1.160 20,00─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2005 990.000 17.390 18,00 3.130 83,83 3,450 60 34,54 17,83 310 34,56 60,00 720 19,94═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.530.000 63.610 18,00 11.450 83,99 4,870 310 40,13 22,32 1.420 40,09 60,09 2.560 19,98

PLAN SUVOG KONCENTRATA I METALA U SUVOM KONCENTRATU NA RADILI[TU A.PRST (Bez m.Pek) Tabela br. 7.09.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Bakar u suvom Zlato u suvom Srebro u suvom Magnetit u suvom Suvi koncentratu koncentratu koncentratu koncentratuGodina Ruda koncentrat ─────────────────────── ───────────────────── ────────────────────── ───────────────────── (t) (%) (t) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (%) (t) iskori- {}enje {}enje {}enje {}enje═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 14.470.000 247.940 18,00 44.630 84,00 4,480 1.110 40,32 23,51 5.830 39,99 ═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PLAN SUVOG KONCENTRATA I METALA U SUVOM KONCENTRATU NA RADILI[TU SKRA}ENI ISTOK I Tabela br. 7.09.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Bakar u suvom Zlato u suvom Srebro u suvom Magnetit u suvom Suvi koncentratu koncentratu koncentratu koncentratuGodina Ruda koncentrat ─────────────────────── ───────────────────── ────────────────────── ───────────────────── (t) (%) (t) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (%) (t) iskori- {}enje {}enje {}enje {}enje═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 15.830.000 273.600 18,00 49.250 84,01 5,410 1.480 40,17 28,65 7.840 40,00 ═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

6.0. REZERVE RUDE I METALA NA RADILI[TU ANDEZITSKI PRST

6.1.1. Geolo{ke rezerve rude

╔════════════════════════════════════════════════════════════╗║ A. P R S T - Bez zahvata Mali Pek ║║ Stanje 01.01.2003. god. ║║ Grani~ni sadr`aj 0,1 % Cu 0,2% eq Cu ║╠════════════════════════════════════════════════════════════╣║ Eta`a R U D A (t) J A L O V I N A (t) ║║ po eta`ama kumulativ po eta`ama kumulativ ║╟────────────────────────────────────────────────────────────╢║ 560/545 300.000 300.000 ║

║ 530 450.000 750.000 ║║ 515 500.000 1.250.000 ║║ 500 590.000 1.840.000 ║║ 485 600.000 2.440.000 ║║ 470 680.000 3.120.000 ║║ 455 670.000 3.790.000 ║║ 440 620.000 4.410.000 ║║ 425 820.000 5.230.000 ║║ 410 890.000 6.120.000 ║║ 395 950.000 7.070.000 ║║ 380 174.960 174.960 940.000 8.010.000 ║║ 365 628.560 803.520 990.000 9.000.000 ║║ 350 855.360 1.658.880 910.000 9.910.000 ║║ 335 674.080 2.332.960 1.260.000 11.170.000 ║║ 320 545.000 2.877.960 1.070.000 12.240.000 ║║ 305 889.720 3.767.680 1.100.000 13.340.000 ║║ 290 997.200 4.764.880 890.000 14.230.000 ║║ 275 1.209.600 5.974.480 750.000 14.980.000 ║║ 260 1.416.800 7.391.280 700.000 15.680.000 ║║ 245 1.561.000 8.952.280 390.000 16.070.000 ║║ 230 1.483.920 10.436.200 220.000 16.290.000 ║║ 215 1.150.200 11.586.400 210.000 16.500.000 ║║ 200 1.182.600 12.769.000 60.000 16.560.000 ║║ 185 729.000 13.498.000 - 16.560.000 ║║ 170 615.600 14.113.600 - 16.560.000 ║║ 155 356.400 14.470.000 - 16.560.000 ║║ 140 - 14.470.000 - 16.560.000 ║║ 125 - 14.470.000 - 16.560.000 ║╟────────────────────────────────────────────────────────────╢║ Ukup. 14.470.000 16.560.000 ║╚════════════════════════════════════════════════════════════╝

Ruda i metal u eksploatacionim rezervama na Andezitskomprstu - bez radili{ta Mali Pek

april 2003.god.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Eta`a Ruda B a k a r Z l a t o S r e b r o (t) (%) (t) (g/t) (kg) (g/t) (kg) ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════380 174.960 0,220 385 0,195 34 0,780 136365 628.560 0,286 1.798 0,264 166 1,435 902350 855.360 0,271 2.318 0,265 227 1,596 1.365335 674.080 0,320 2.157 0,233 157 1,429 963320 545.000 0,352 1.918 0,180 97 1,185 646305 889.720 0,390 3.471 0,202 180 0,989 880290 997.200 0,393 3.919 0,154 154 0,822 820

275 1.209.600 0,365 4.420 0,157 190 0,813 983260 1.416.800 0,374 5.298 0,189 267 0,953 1.350245 1.561.000 0,388 6.062 0,185 289 0,950 1.483230 1.483.920 0,365 5.416 0,175 260 0,882 1.309215 1.150.200 0,376 4.325 0,170 196 0,903 1.039200 1.182.600 0,400 4.730 0,170 201 0,889 1.051185 729.000 0,370 2.697 0,171 125 0,864 630170 615.600 0,424 2.610 0,220 135 1,070 659155 356.400 0,450 1.604 0,206 75 0,986 361═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno 14.470.000 0,367 53.128 0,190 2.753 1,007 14.577

PLAN SUVOG KONCENTRATA I METALA U SUVOM KONCENTRATU PO GODINAMA NA RADILI[TU A.PRST (Bez m.Pek) Tabela br. 7.09.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Bakar u suvom Zlato u suvom Srebro u suvom Magnetit u suvom Suvi koncentratu koncentratu koncentratu koncentratuGodina Ruda koncentrat ─────────────────────── ───────────────────── ────────────────────── ───────────────────── (t) (%) (t) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (%) (t) iskori- {}enje {}enje {}enje {}enje═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 2005 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2006 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2007 ═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 14.470.000 247.940 18,00 44.630 84,00 4,480 1.110 40,32 23,51 5.830 39,99

6.0. REZERVE RUDE I METALA NA ZAHVATU ISTOK

6.1.1. Geolo{ke rezerve rude

╔════════════════════════════════════════════════════════════╗║ I S T O K - I (S k r a } e n i) ║║ ║║ Prva polovina zahvata na stanje 01.04.2003.god. ║║ Grani~ni sadr`aj 0,1 % Cu 0,2% eq Cu ║╠════════════════════════════════════════════════════════════╣║ Eta`a R U D A (t) J A L O V I N A (t) ║║ po eta`ama kumulativ po eta`ama kumulativ ║╟────────────────────────────────────────────────────────────╢║ 425 ║║ 410 1.290.000 1.290.000 ║║ 395 1.410.000 2.700.000 ║║ 380 1.610.000 4.300.000 ║║ 365 1.770.000 6.080.000 ║║ 350 1.830.000 7.910.000 ║║ 335 1.750.000 9.660.000 ║║ 320 1.650.070 11.310.000 ║║ 305 1.760.000 13.070.000 ║║ 290 1.890.000 14.960.000 ║║ 275 1.790.000 16.750.000 ║║ 260 1.530.000 18.280.000 ║║ 245 410.000 410.000 1.270.000 19.550.000 ║║ 230 1.090.000 1.500.000 640.000 20.190.000 ║║ 215 1.480.000 2.980.000 200.000 20.390.000 ║║ 200 1.980.000 4.960.000 ║║ 185 2.020.000 6.980.000 ║║ 170 1.780.000 8.760.000 ║║ 155 1.460.000 10.220.000 ║║ 140 1.960.000 12.180.000 ║║ 125 1.840.000 14.020.000 ║║ 110 1.400.000 15.420.000 ║

║ 95 410.000 15.830.000 ║╟────────────────────────────────────────────────────────────╢║ Ukup. 15.830.000 20.390.000 ║╚════════════════════════════════════════════════════════════╝

Ruda i metal u eksploatacionim rezervama na zahvatu Skra}eniIstok I - grani~ni sadr`aj 0,1 % Cu 0,2 % eq Cu

Stanje 01.01.2003. god.════════════════════════════════════════════════════════════════════════ B a k a r Z l a t o S r e b r o Eta`a Ruda (t) ──────────────── ──────────────── ───────────────── (%) (t) (g/t) (kg) (g/t) (kg) ════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 245 410.000 0,215 882 0,110 45 0,670 275 230 1.090.000 0,230 2.507 0,133 145 0,788 859 215 1.480.000 0,310 4.588 0,142 210 1,165 1.724 200 1.980.000 0,330 6.534 0,169 335 1,187 2.350 185 2.020.000 0,385 7.777 0,179 362 1,110 2.242 170 1.780.000 0,410 7.298 0,230 409 1,240 2.207 155 1 460.000 0,400 5.840 0,232 339 1,231 1.797 140 1.960.000 0,413 8.095 0,315 617 1,457 2.856 125 1.840.000 0,405 7.452 0,330 607 1,384 2.547 110 1.400.000 0,425 5.950 0,335 469 1,499 2.099 95 410.000 0,415 1.702 0,355 146 1,565 642════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno 15.830.000 0,370 58.625 0,233 3.684 1,238 19.598

PLAN SUVOG KONCENTRATA I METALA U SUVOM KONCENTRATU PO GODINAMA NA RADILI[TU SKRA}ENI ISTOK I Tabela br. 7.09.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Bakar u suvom Zlato u suvom Srebro u suvom Magnetit u suvom Suvi koncentratu koncentratu koncentratu koncentratuGodina Ruda koncentrat ─────────────────────── ───────────────────── ────────────────────── ───────────────────── (t) (%) (t) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (%) (t) iskori- {}enje {}enje {}enje {}enje═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 2007 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2008 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2009 ═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 15.830.000 273.600 18,00 49.250 84,01 5,410 1.480 40,17 28,65 7.840 40,00

╔════════════════════════════════════════════════════════════╗║ I S T O K - II (S k r a } e n i) ║║ ║║ Druga polovina zahvata naslonjena na Istok-I (skra}eni) ║║ Grani~ni sadr`aj 0,1 % Cu 0,2% eq Cu ║╠════════════════════════════════════════════════════════════╣║ Eta`a R U D A (t) J A L O V I N A (t) ║║ po eta`ama kumulativ po eta`ama kumulativ ║╟────────────────────────────────────────────────────────────╢║ 455 280.000 280.000 ║║ 440 560.000 840.000 ║║ 425 970.000 1.810.000 ║║ 410 2.220.000 4.030.000 ║║ 395 2.320.000 6.530.000 ║║ 380 2.310.000 8.660.000 ║║ 365 2.360.000 11.020.000 ║║ 350 2.270.000 13.290.000 ║║ 335 2.150.000 15.440.000 ║║ 320 2.120.000 17.560.000 ║║ 305 2.110.000 19.670.000 ║║ 290 2.090.000 21.760.000 ║║ 275 2.050.000 23.810.000 ║║ 260 1.830.000 25.640.000 ║║ 245 1.790.000 27.430.000 ║║ 230 1.750.000 29.180.000 ║║ 215 200.000 200.000 1.370.000 30.550.000 ║║ 200 890.000 1.090.000 850.000 31.400.000 ║║ 185 1.420.000 2.510.000 260.000 31.660.000 ║║ 170 1.600.000 4.110.000 40.000 31.700.000 ║║ 155 1 500.000 5.610.000 ║║ 140 1.480.000 7.090.000 ║║ 125 1.420.000 8.510.000 ║║ 110 1.320.000 9.830.000 ║║ 95 1.110.000 10.940.000 ║║ 300.000 11.240.000 ║╟────────────────────────────────────────────────────────────╢║ Ukup. 11.240.000 31.700.000 ║╚════════════════════════════════════════════════════════════╝

Ruda i metal u eksploatacionim rezervama na zahvatu Skra}eniIstok II - grani~ni sadr`aj 0,1 % Cu 0,2 % eq Cu

Stanje 01.01.2003. god.════════════════════════════════════════════════════════════════════════ B a k a r Z l a t o S r e b r o

Eta`a Ruda (t) ──────────────── ──────────────── ───────────────── (%) (t) (g/t) (kg) (g/t) (kg) ════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 215 200.000 0,266 532 0,142 28 1,086 217 200 890.000 0,314 2.795 0,169 150 1,127 1.003 185 1.420.000 0,385 5.467 0,179 254 1,110 1.576 170 1.600.000 0,417 6.672 0,230 368 1,150 1.840 155 1 500.000 0,426 6.390 0,232 348 1,231 1.847 140 1.480.000 0,430 6.364 0,315 466 1,457 2.156 125 1.420.000 0,410 5.822 0,330 469 1,384 1.965 110 1.320.000 0,428 5.650 0,330 436 1,306 1.724 95 1.110.000 0,422 4.684 0,324 360 1,565 1.737 80 300.000 0,400 1.200 0,306 92 1,450 435════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno 11.240.000 0,405 45.576 0,264 2.971 1,290 14.500

PLAN SUVOG KONCENTRATA I METALA U SUVOM KONCENTRATU PO GODINAMA NA RADILI[TU SKRA}ENI ISTOK I Tabela br. 7.09.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Bakar u suvom Zlato u suvom Srebro u suvom Magnetit u suvom Suvi koncentratu koncentratu koncentratu koncentratuGodina Ruda koncentrat ─────────────────────── ───────────────────── ────────────────────── ───────────────────── (t) (%) (t) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (%) (t) iskori- {}enje {}enje {}enje {}enje═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 2007 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2008 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 2009 ═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 11.240.000

6.0. REZERVE RUDE I METALA NA JUGOZAPADU

6.1.1. Geolo{ke rezerve rude

OBRA~UN MASA U ZAHVATU "JUG-ZAPAD" (prema Feasibility study)

Stanje radova 01.10.2003. god. ════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ I s k o p i n e M e t a l ────────────────────────────── ───────────────────────────────────────────────────────────────────Eta`a Jalovina Ruda Bakar Bakar Zlato Zlato Srebro Srebro (t) (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) ════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════590 860.040 575 2.288.395 560 4.571.701 545 6.322.906 530 6.671.211 515 7.181.243 293.474 0,647 1.899 0,868 255 3,494 1.025500 6.932.246 312.767 0,594 1.858 0,656 205 2,436 762485 6.196.058 395.021 0,481 1.900 0,571 226 2,470 976470 5.281.381 40.509 0,479 194 0,000 0 0,000 0455 5.216.328 0.000 0,000 0 0,000 0 0,000 0440 5.272.496 26.297 0,485 128 0,251 7 1,875 49425 5.769.571 119.469 0,432 516 0,262 31 1,849 221410 6.240.227 136.569 0,430 587 0,257 35 1,577 215395 5.654.210 119.825 0,386 463 0,301 36 1,384 166380 6.014.644 205.798 0,515 1.060 0,291 60 1,119 230365 6.151.641 388.958 0,652 2.536 0,310 121 1,069 416350 6.736.620 733.560 0,596 4.372 0,265 194 0,841 617335 6.357.624 20.996 0,946 199 0,357 7 1,572 33320 5.543.543 990.667 0,601 5.954 0,222 220 0,933 924305 5.469.654 1.178.189 0,488 5.755 0,238 280 0,880 1.037290 5.912.250 1.211.329 0,448 5.427 0,279 338 0,896 1.085275 5.454.077 1.574.920 0,436 6.867 0,331 521 1,188 1.871260 5.019.951 1.959.636 0,450 8.818 0,307 602 1,223 2.397245 5.083.126 2.193.501 0,530 11.630 0,355 779 1,739 3.815230 4.697.746 2.511.223 0,503 12.631 0,382 959 2,105 5.286

215 4.207.313 2.925.539 0,510 14.920 0,423 1.238 2,739 8.013200 3.366.249 3.149.732 0,495 15.591 0,381 1.200 2,467 7.770185 2.667.095 3.584.213 0,472 16.917 0,327 1.172 2,172 7.785170 2.040.653 4.159.269 0,481 20.006 0,303 1.260 1,817 7.557155 1.183.569 4.503.179 0,486 21.885 0,307 1.383 1,655 7.453140 796.271 4.881.060 0,478 23.331 0,276 1.347 1,542 7.527125 396.727 4.823.976 0,450 21.708 0,230 1.110 1,613 7.781110 201.190 4.730.685 0,440 20.815 0,227 1.074 1,626 7.69295 41.254 4.417.552 0,425 18.775 0,211 932 1,499 6.62280 3.802.987 0,414 15.744 0,179 681 1,305 4.96365 2.122.502 0,393 8.341 0,162 344 1,289 2.736═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 151.799.210 57.513.402 0,471 270.827 0,289 16.617 1.687 97.024

JUGOZAPAD - Fizibility studija

══════════════════════════════════════════════════════════════ J a l o v i n a R u d a Eta`a ─────────────────────────── ──────────────────────── Zapremina Masa Zapremina Masa (m3) (t) (m3) (t) ══════════════════════════════════════════════════════════════ 590 456.300 860.040 575 1.266.480 2.288.395 6.750 560 2.294.860 4.571.701 43.880 545 2.745.090 6.322.906 97.880 530 2.788.880 6.671.211 104.620 515 2.783.750 7.181.243 110.210 293.474 500 2.660.260 6.932.246 117.810 312.767 485 2.385.850 6.196.058 148.050 395.021 470 2.024.320 5.281.381 15.390 40.509 455 2.006.690 5.216.328 0.000 0.000 440 2.038.010 5.272.496 10.030 26.297 425 2.229.390 5.769.571 45.580 119.469 410 2.396.250 6.240.227 52.110 136.569 395 2.174.130 5.654.210 45.720 119.825 380 2.327.760 6.014.644 78.530 205.798 365 2.383.110 6.151.641 148.410 388.958 350 2.586.240 6.736.620 279.900 733.560 335 2.445.340 6.357.624 8.010 20.996 320 2.134.530 5.543.543 378.000 990.667

305 2.103.300 5.469.654 449.550 1.178.189 290 2.274.520 5.912.250 462.200 1.211.329 275 2.087.150 5.454.077 600.930 1.574.920 260 1.937.660 5.019.951 747.720 1.959.636 245 1.964.660 5.083.126 836.960 2.193.501 230 1.811.200 4.697.746 958.180 2.511.223 215 1.623.780 4.207.313 1.116.270 2.925.539 200 1.297.210 3.366.249 1.201.810 3.149.732 185 1.033.060 2.667.095 1.367.590 3.584.213 170 789.430 2.040.653 1.587.020 4.159.269 155 454.140 1.183.569 1.718.230 4.503.179 140 308.300 796.271 1.862.420 4.881.060 125 153.270 396.727 1.840.640 4.823.976 110 76.820 201.190 1.805.040 4.730.685 95 15.750 41.254 1.685.560 4.417.552 80 1.451.070 3.802.987 65 809.860 2.122.502══════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 60.057.500 151.799.210 22.191.930 57.513.402

═════════════════════════════════════════════════════ M e t a l Eta`a ───────────────────────────────────────── Bakar Bakar eq Zlato Srebro Bakar e (%) (%) (gr/t) (gr/t) (t) ═════════════════════════════════════════════════════ 590 575 0,220 0,220 0,000 0,000 38 560 0,391 0,446 0,120 1,714 501 545 0,503 0,677 0,425 2,730 1.706 530 0,808 1,129 0,809 3,724 3.032 515 0,647 1,001 0,868 5,494 2.867 500 0,594 0,851 0,656 2,436 2.597 485 0,481 0,706 0,571 2,470 2.722 470 0,479 0,479 0,000 0,000 189 455 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 440 0,485 0,589 0,251 1,875 151 425 0,432 0,540 0,262 1,849 630 410 0,430 0,535 0,257 1,577 713 395 0,386 0,506 0,301 1,384 591 380 0,515 0,629 0,291 1,119 1.294 365 0,652 0,773 0,310 1,069 2.934 350 0,596 0,698 0,265 0,841 5.000 335 0,946 1,087 0,357 1,572 223 320 0,601 0,689 0,222 0,933 6.659 305 0,395 0,488 0,238 0,880 5.615

290 0,448 0,556 0,279 0,896 6.574 275 0,436 0,566 0,331 1,188 3.690 260 0,450 0,571 0,307 1,223 6.302 245 0,533 0,642 0,278 1,100 8.226 230 0,503 0,657 0,382 2,105 8.120 215 0,510 0,683 0,423 2,739 19.508 200 0,495 0,651 0,381 2,467 20.010 185 0,472 0,606 0,327 2,172 21.206 170 0,481 0,604 0,303 1,817 24.519 155 0,486 0,610 0,308 1,655 26.817 140 0,478 0,589 0,276 1,542 28.062 125 0,450 0,545 0,230 1,613 23.662 110 0,440 0,534 0,227 1,626 24.626 95 0,425 0,512 0,211 1,499 22.081 80 0,414 0,488 0,179 1,305 18.119 65 0,393 0,461 0,162 1,289 9.539

═════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 0,471 0,588 0,289 1,687 310.492

OBRA~UN MASA U ZAHVATU "JUG-ZAPAD" (prema Feasibility study) Stanje radova 20.03.2001. god.

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ J a l o v i n a R u d a M e t a lEta`a ─────────────────────────── ───────────────────────── ────────────────────────────────────────── Zapremina Masa Zapremina Masa Bakar Bakar eq Zlato Srebro Bakar eq (m3) (t) (m3) (t) (%) (%) (gr/t) (gr/t) (t)════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════590 456.300 870.170 575 1.266.480 3.085.350 6.750 17.890 0,220 0,220 0,000 0,000 38560 2.294.860 5.785.550 43.880 116.270 0,391 0,446 0,120 1,714 501545 2.745.090 7.117.420 97.880 261.060 0,503 0,677 0,425 2,730 1.706# 530 2.788.880 7.259.790 104.620 278.270 0,808 1,129 0,809 3,724 3.032515 2.783.750 7.265.830 110.210 296.770 0,647 1,001 0,868 5,494 2.867500 2.660.260 7.013.900 117.810 316.250 0,594 0,851 0,656 2,436 2.597485 2.385.850 6.269.040 148.050 399.420 0,481 0,706 0,571 2,470 2.722470 2.024.320 5.343.590 15.390 40.960 0,479 0,479 0,000 0,000 189455 2.006.690 5.277.770 0.000 0.000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000440 2.038.010 5.334.600 10.030 26.590 0,485 0,589 0,251 1,875 151425 2.229.390 5.837.530 45.580 120.800 0,432 0,540 0,262 1,849 630410 2.396.250 6.313.730 52.110 138.090 0,430 0,535 0,257 1,577 713395 2.174.130 5.720.810 45.720 121.160 0,386 0,506 0,301 1,384 591380 2.327.760 6.085.490 78.530 208.090 0,515 0,629 0,291 1,119 1.294365 2.383.110 6.224.100 148.410 393.290 0,652 0,773 0,310 1,069 2.934350 2.586.240 6.815.970 279.900 741.730 0,596 0,698 0,265 0,841 5.000335 2.445.340 6.432.510 8.010 21.230 0,946 1,087 0,357 1,572 223320 2.134.530 5.608.840 378.000 1.001.700 0,601 0,689 0,222 0,933 6.659305 2.103.300 5.534.080 449.550 1.191.310 0,395 0,488 0,238 0,880 5.615290 2.274.520 5.981.890 462.200 1.224.820 0,448 0,556 0,279 0,896 6.574275 2.087.150 5.518.320 600.930 1.592.460 0,436 0,566 0,331 1,188 3.690260 1.937.660 5.079.080 747.720 1.981.460 0,450 0,571 0,307 1,223 6.302245 1.964.660 5.143.000 836.960 2.217.930 0,533 0,642 0,278 1,100 8.226

230 1.811.200 4.753.080 958.180 2.539.190 0,503 0,657 0,382 2,105 8.120215 1.623.780 4.256.870 1.116.270 2.958.120 0,510 0,683 0,423 2,739 19.508200 1.297.210 3.405.900 1.201.810 3.184.810 0,495 0,651 0,381 2,467 20.010185 1.033.060 2.698.510 1.367.590 3.624.130 0,472 0,606 0,327 2,172 21.206170 789.430 2.064.690 1.587.020 4.205.590 0,481 0,604 0,303 1,817 24.519155 454.140 1.197.510 1.718.230 4.553.330 0,486 0,610 0,308 1,655 26.817140 308.300 805.650 1.862.420 4.935.420 0,478 0,589 0,276 1,542 28.062125 153.270 401.400 1.840.640 4.877.700 0,450 0,545 0,230 1,613 23.662110 76.820 203.560 1.805.040 4.783.370 0,440 0,534 0,227 1,626 24.62695 15.750 41.740 1.685.560 4.466.750 0,425 0,512 0,211 1,499 22.08180 1.451.070 3.845.340 0,414 0,488 0,179 1,305 18.119# 65 809.860 2.146.140 0,393 0,461 0,162 1,289 9.539════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 60.057.500 156.747.230 22.191.930 58.827.410 0,471 0,588 0,289 1,687 310.492

D I N A M I K A O T K O P A V A NJ A P O Z A H V A T I M A -------------------------------------------------------------------------------------------------------------Godina I S T O K S E V E R J U G ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Iskopine Ruda Jalovina Iskopine Ruda Jalovina Iskopine Ruda Jalovina-------------------------------------------------------------------------------------------------------------1. 19.000.000 19.000.000 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------2. 18.773.126 18.773.126 226.874 226.874-------------------------------------------------------------------------------------------------------------3. 13.203.210 8.379.843 4.823.367 10.748.852 10.748.852 8.547.938 116.197 8.431.741-------------------------------------------------------------------------------------------------------------4. 6.287.311 6.081.290 206.021 18.874.230 2.171.223 16.703.007 7.338.459 244.782 7.093.677-------------------------------------------------------------------------------------------------------------5. 6.307.272 6.135.024 172.248 3.322.548 1.453.908 1.868.640 22.870.180 909.653 21.960.527-------------------------------------------------------------------------------------------------------------6. 2.853.120 2.853.120 9.640.640 5.256.719 4.383.921 20.006.240 387.471 19.618.769-------------------------------------------------------------------------------------------------------------7. 11.769.308 8.108.580 3.660.728 20.730.693 388.824 20.341.869-------------------------------------------------------------------------------------------------------------8. 8.763.087 7.249.671 1.513.416 23.736.913 1.246.319 22.490.594

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------9. 1.216.794 1.204.511 12.283 31.283.206 5.981.111 25.302.095-------------------------------------------------------------------------------------------------------------10. 24.550.258 8.500.000 16.050.258-------------------------------------------------------------------------------------------------------------11. 15.339.428 8.500.000 6.839.428-------------------------------------------------------------------------------------------------------------12. 11.078.876 8.500.000 2.578.876-------------------------------------------------------------------------------------------------------------13. 9.392.633 8.500.000 892.633-------------------------------------------------------------------------------------------------------------14. 8.698.742 8.500.000 198.742-------------------------------------------------------------------------------------------------------------15. 5.739.046 5.739.046 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------Uk. 66.424.039 23.449.277 42.974.762 64.562.333 25.444.611 39.117.722 209.312.612 57.513.402 151.799.210

10.0. POTREBNA RADNA SNAGA

Za ovo radili{te }e biti kori{}ena postoje}a radna snaga zapo{ljena na Povr{inskom kopu. Neposredni rukovodioc smene }e prema trenutnoj potrebi ovog radili{ta od raspolo`ive radne snage odrediti izvr{ioce. U ovom projektu }e biti data samo ori- jentaciona potreba, tabele br. 10.01, 10.02, i 10.03, po smenama odnosno za dan po godinama eksploatacije. Posebne poslove kao {to su rukovodjenje radili{tem, bu{enje vangabaritnih blokova i eta`- nih pragova, oprobavanje, miniranje, priprema terena, odr`avanje radili{ta, odr`avanje puteva, odr`avanje mehanizacije, odvodnja- vanje i snabdevanje elektro energijom, energentima i mazivom }e obavljati posebne ili specijalizovane grupe radnika koje ve} pos- toje u RBM-u.

Na Povr{inskom kopu RBM-a se prema ustaljenom na~inu radi u tri smene sa ~etiri brigade (~etvorobtigadni sistem) sa promenom smene nakon dva dana). Dva dana se radi u I smeni, dva dana u drugoj i dva dana u tre}oj nakon ~ega dolazi dva dana odmora.

Plan radne snage za 2003. god. Tabela br. 10.01.═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Potreban broj radnika prema kvalifikacionoj strukturiTehnolo{ka ───────────────────────────────────────────────────────operaccija I sm. II sm. III sm. Odmara Odsutnost Dnevno═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Bu{enje 1 VKV 1 VKV - 1 VKV 1 VKV 4 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Utovar 2 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 6 VKV 2 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 6 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Transport 3 VKV 3 VKV 3 VKV 3 VKV 2 VKV 14 VKV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Rud.odr`.kopa 1 VKV - - - - 1 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno po 7 VKV 5 VKV 4 VKV 5 VKV 4 VKV 25 VKV kvalifikac. 4 KV 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 16 KV═════════════════════════════════════════════════════════════════════ U k u p n o: 11 8 7 8 7 41

Plan radne snage za 2004. god. Tabela br. 10.02.═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Potreban broj radnika prema kvalifikacionoj strukturiTehnolo{ka ───────────────────────────────────────────────────────operaccija I sm. II sm. III sm. Odmara Odsutnost Dnevno───────────────────────────────────────────────────────────────────── Bu{enje 1 VKV 1 VKV - 1 VKV 1 VKV 4 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Utovar 1 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 5 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Transport 3 VKV 3 VKV 3 VKV 3 VKV 2 VKV 14 VKV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Rud.odr`av. 1 VKV - - - - 1 VKV kopa 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ═════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno po 6 VKV 5 VKV 4 VKV 5 VKV 4 VKV 24 VKV kvalifikac. 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 15 KV═════════════════════════════════════════════════════════════════════ U k u p n o: 9 8 7 8 7 39

Plan radne snage za 2005. god. Tabela br. 10.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Potreban broj radnika prema kvalifikacionoj strukturiTehnolo{ka ───────────────────────────────────────────────────────operaccija I sm. II sm. III sm. Odmara Odsutnost Dnevno───────────────────────────────────────────────────────────────────── Bu{enje 1 VKV - - 1 VKV - 2 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Utovar 1 VKV 1 VKV - 1 VKV 1 VKV 4 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Transport 3 VKV 2 VKV 2 VKV 2 VKV 1 VKV 10 VKV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Rud.odr`av. 1 VKV - - - - 1 VKV kopa 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno po 6 VKV 3 VKV 2 VKV 4 VKV 2 VKV 17 VKV kvalifikac. 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 15 KV═════════════════════════════════════════════════════════════════════ U k u p n o: 9 6 5 7 5 32

11.0. POTREBNA OPREMA

Za obavljanje pojedinih tehnolo{kih operacija bi}e kori{}ena postoje}a oprema.

Tabela br. 11.01═════════════════════════════════════════════════════════════ Vrsta opreme Tip opreme Komada Int.oznaka════════════════════════════════════════════════════════════ B u { i l i c e BE-45R 1 BE-7 ───────────────────────────────────────────────────────────── B a g e r i M-182 2 M-2 i M-3 ───────────────────────────────────────────────────────────── V o z i l a WABCO-630E 2-3 ───────────────────────────────────────────────────────────── Buldozer*** 1 P o m o }. m e h a n. T.traktor*** 1 Grejder*** 1

─────────────────────────────────────────────────────────────

*** Postoje}a mehanizacija koja }e biti kori{}ena povremeno prema potrebi

12.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGETICIMA, MAZIVOM, NORMATIVNIM MATERIJALOM, REZERVNIM DELOVIMA I INDUSTRIJSKOM I PIJA}OM VODOM

Radovi }e se odvijati u okviru ve} razradjenog ru- dnika te }e snabdevanje elektro energijom, energentima, mazivom i normativnim materijalom biti vr{eno po ve} uhodanom postupku a poslove }e obavljati specijalizovane grupe radnika iz pojedinih oblasti.

12.1. Snabdevanje elektro energijom

Javno preduze}e za distribuciju elektro energije prema ve} postoje}em ugovoru ima obavezu za isporukom elektri~ne ener- gije. Za ovu potrebu ve} postoje trafo stanice i dalekovodi koji su vlasni{tvo Javnog preduze}a za distribuciju elektri~ne energi- je. Elektro razvod od Trafo stanica do potro{a~a u krugu predu- ze}a obezbedjuje rudnik. Dovod elektro energije do radili{ta Mai Pek i razvod do bagera i bu{ilice postoji. Elektro razvod (viso- konaponski kablovi i njihovi spojevi) su dosta stari i u lo{em

stanju, ali se smatra da }e mo}i uz normalno odr`avanje da pos- lu`e za planirani period od 2,5 godine.

12.2. Snabdevanje naftom i naftinim derivatima

Snabdevanje naftom i naftinim derivatima se vr{i po uh- odanom postupku preko nabavne slu`be RTB-a.

Objekti za lagerovanje nafte i to~enje postoje. Njihov kapacitet je dovoljan za naredni period te posebna sredstva za ovu potrebu netreba predvidjati.

12.3. Snabdevanje uljima i mastima

Snabdevanje uljima i mastima se takodje vr{i po uhoda- nom postupku preko nabavne slu`be RTB-a. Magacini za ~uvanje ovih materijala postoje.

12.4. Snabdevanje normativnim i repro materijalom

Kada se radi o ve}im koli~inama normativnog i repro ma- terijala, zbog odgovaraju}e pogodnosti, nabavka se uglavnom vr{i preko Komercijalne slu`be RTB-a. Snabdevanje sitnim i specifi~nim normativnim materijalom se vr{i od raznih dobavlja~a u zavisnosti od uslova koje nude a za ovo postoji Komercijalna slu`ba pri RBM-u.

12.5. Snabdevanje eksplozivom

Rudnik bakra Majdanpek je veliki potro{a~ eksploziva. Koristi eksplozive iz grupe SLURRY i ANFO. Zbog specifi~nosti ov- ih eksploziva u krugu RBM-a je uradjen pogon za izradu eksplozi- va. Izradu i distribuciju eksploziva vr{i specijalizovano predu- ze}e za ovu svrhu "MILOJE ZAKI}" iz Kru{evac. U dosada{njem peri- odu nije bilo problema u snabdevanju sa eksplozivom. [to se sred- stava za paljenje ti~e ona se uglavnom dobavljaju preko Komerci- jalne slu`be RTB-a ili direktno od proizvodja~a.

12.6. Snabdevanje rezervnim delovima

Snabdevanje rezervnim delovima se uglavnom vr{i preko Komercijalne slu`be RTB-a. Kada se radi o specifi~nim rezervnim delovima, o manjim koli~inama, o jeftinijim delovima, Komercija- lna slu`ba RBM-a vr{i nabavku direktno od proizvodja~a ili od trgovinskih ku}a. Za ~uvanje rezervnih delova postoje odgovara- ju}i magacini.

12.7 Snabdevanje industrijskom i pija}om vodom

Snabdevanje pija}om vodom:

Pogoni rudnika se pija}om vodom snabdevaju iz gradskog vodovoda. Grad Majdanpek a time i RBM nemaju za sada potrebnu ko- li~inu pija}e vode. Smabdevanja RBM-a pija}om vodom }e biti re{e- no u

sklopu re{enja pija}e vode za grad Majdanpek.

Snabcevanje industrijskom vodom:

Smatra se da kapaciteti za industrijsku vodu zadovo- ljavaju za postoje}i period te ne treba ulagati u nove objekte ve} samo u odr`avanje postoje}ih.

13.0. PREVOZ RADNIKA

Prevoz radnika se mo`e posmatrati dvojako : Prevoz radnika od mesta stanovanja do kruga preduze}a i nazad i prevoz radnika u krugu preduze}a. Prevoz radnika od mesta stanovanja do kruga preduze}a i nazad vr{i Autotransportno preduze}e "Litas" iz Po`arevca. Za ovu potrebu ima ~etiri linije (Crnajka - Majdan- pek, Milanovac - Majdanpek, Vlaole - Majdanpek i Ku~evo - Majdan- pek). Prevoz radnika u krugu predue}a se vr{i rudni~kim autobu- sima ili terenskim putni~kim vozilima. Za stalne pravce kao {to su Flotacija i PUS, Filtra`a i Primarno drobljenje i Novi servis postoje stalne autobuske linije. U zavisnosti od broja radnika za odredjeno radili{te i pristupa~nosti istog prevoz se vr{i pre- ma potrebi autobusima ili terenskim putni~kim vozilima.

14.0. SREDSTVA VEZE, KOMUNICIRANJE I SIGNALIZACIJA

14.1. Telefonske veze

Rudnik bakra Majdanpek je preko vi{e telefonskih linija uklju~en u javni telefonski saobra}aj. Pored ovoga posedu- je sopstvenu telefonsku centralu "ISKRA 200 M-48" sa 300 broje- va. Preko ove centrale je povezan sa skoro svim glavnim punkto- vima po radnim jedinicama i glavnim preduze}ima i ustanovama u gradu. Ova centrala omogu}ava deset dvosmernih linija sa javnim po{tanskim telefonskim saobra}ajem. Dosta je stara i lo{em je stanju ali jo{ uvek je u funkciji i mo}i }e verovatno, uz solid- no, odr`avanje da poslu`i narednih petnajestak godina. Mre`a ove centrale (spoljni kablovi) su takodje u lo{em stanju te bi veliki deo trebalo zameniti.

14.02. Sredstva radio veze

Pored telefonskih veza RBM poseduje i radio veze u ob- liku stacionarnih i prenosnih-mobilnih radio stanica. Stacionarne stanice su rasporedjene po objektima i ma{inama (Dispe~er, Koord- inacija, Flotacija, Flotacijska jalovi{ta, ulazne rampe, Novi se- rvis, Drobljenje, Pustinjac, obezbedjenje, bageri i na pojedinim vozilima. Stanice su zastarele, amortizovale se, trenutno u vrlo lo{em stanju, ali uz normalno odr`avanje one }e mo}i da poslu`i za naredni period od 2,5 godine za koliko se vreme planira da bu- de zavr{en ovaj zahvat. Za obavljanje posebnih poslova i u vreme kvarova na stacionarnim stanicama koriste se prenosne-mobilne radio stanice.

14.03. Signalne veze

Za ogla{avanje miniranja grupa za miniranje raspola`e odgovaraju}im sirenama i zastavicama.

Za ogla{avanje po~etka pojedinih operacija na utovaru i transportu se koriste za to predvidjene sirene i ugovoreni sig- nalni znaci.

Vatrogasna slu`ba, koja je trenutno pri Slu`bi unut- ra{njih poslova a koja je locirana u krugu rudnika, ima odgovara- ju}e sirene i sredstva veze za ogla{avanje opasnosti i komunici- ranje.

15.0. OBJEKTI DRU[TVENOG STANDARDA

Objekti dru{tvene ishrane postoje na vi{e lokacija i dovoljnog su kapaciteta. Trenutno se ne koriste jer su se radnici na zborovima izjasnili da }e se o ishrani starati individualno.

U pogonima RBM-a ne postoje kupatila, jer je sistem rada, primopredaje i prevoza radnika do radili{ta dosta specifi- ~an. Primopredaja se vr{i po punktovima (uglavnom na terenu) na lice mesta. Radnici po izvr{enoj primopredaji ulaze u sredstva prevoza i tako dolaze do Rudni~ke autobuske stanice ili Operative gde postoje ~esme za pranje obu}e. Veliki deo radne snage je iz okoline i skop~an je sa prevozom.

[to se garderobe ti~e, zbog specifi~nosti preduze}a, u RBM-u ne postoji klasi~na garderoba. Postoje garderobni ormari po pogonima i kancelarijama gde god je to mogu}e.

16.0. NORMATIVNI MATERIJAL

Plan normativnog materijala za 2003. god. Tabela br. 13.01.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Koli~ina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 3,1 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Bu{.{ipke 45 R kom. 0,0002 0,31 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 1.550 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 232.965 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 465 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 116.250 ─────────────────────────────────────────────────────────────────MINIR- Detolit kg 75 116.250 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 9.300 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.poja~iva~ kom. 0,40 620 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporiva~i kom. 0,30 465 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. {tapin m 5,0 7.750 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 504.000

UTOVAR ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,2 2.160 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 0 ─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 1 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 2.520 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 72.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 3.290.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 4.512 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 3.290 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 72.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 11.700 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 12,7 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,50 20.975 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────PORT Antifriz lit. 0,4 1.864 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 801.692 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 232.965 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 2.147,78 3.866.000 POTRO[. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,88 885.392 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 17,62 31.717 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RA~UNANJE NORMATIVA: RUDA ........................................ 940.000 t JALOVINA .................................... 860.000 t ISKOPINE .................................. 1.800.000 t BU[ILICA BE 45R ........................... 1.550.000 t KOPANJE ..................................... 250.000 t TONKILOMETRI .............................. 4.661.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ............................ 940.000 t

Plan normativnog materijala za 2004. god. Tabela br. 13.02.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Koli~ina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 3,88 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Bu{.{ipke 45 R kom. 0,0002 0,39 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 1.940 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 291.582 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 582 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 145.500 ─────────────────────────────────────────────────────────────────MINIR- Detolit kg 75 145.500 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 11.640 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.poja~iva~ kom. 0,40 776 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporiva~i kom. 0,30 582 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. {tapin m 5,0 9.700 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 543.200 UTOVAR ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,2 2.328 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 0 ─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 1 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 2.716 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 77.600 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 5.600.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 7.680 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 5.600 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 77.600 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 12.610 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 13,7 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,5 22.572 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────PORT Antifriz lit. 0,4 2.006 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 862.752

═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 291.582 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 3.206,6 6.220.800 POTRO[. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,22 952.962 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 19,19 37.236 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RA~UNANJE NORMATIVA: RUDA ........................................ 1.600.000 t JALOVINA ...................................... 340.000 t ISKOPINE .................................... 1.940.000 t BU[ILICA BE 45R ............................. 1.940.000 t KOPANJE .............................................0 t TONKILOMETRI ................................ 5.016.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ............................ 1.600.000 t

Plan normativnog materijala za 2005. god. Tabela br. 13.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Koli~ina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 2,06 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Bu{.{ipke 45 R kom. 0,0002 0,21 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 1.030 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 154.809 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 309 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 77.250 ─────────────────────────────────────────────────────────────────MINIR- Detolit kg 75 77.250 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 6.180 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.poja~iva~ kom. 0,40 412 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporiva~i kom. 0,30 309 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. {tapin m 5,0 5.150 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 288.400 UTOVAR ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,2 1.236 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 0

─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 1 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 1.442 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 41.200 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 3.465.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 4.752 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 3.465 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 41.200 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 6.695 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 7,3 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,5 11.997 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────PORT Antifriz lit. 0,4 1.066 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 458.552 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 154.809 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 3.684,08 3.794.600 POTRO[. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,7 506.447 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 19,86 20.457 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RA~UNANJE NORMATIVA: RUDA ........................................ 990.000 t JALOVINA ..................................... 40.000 t ISKOPINE .................................. 1.030.000 t BU[ILICA BE 45R ........................... 1.030.000 t KOPANJE ........................................... 0 t TONKILOMETRI .............................. 2.666.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ............................ 990.000 t

Plan normativnog materijala za 2003.-2005. god. Tabela br. 13.04.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Koli~ina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 9,04

───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Bu{.{ipke 45 R kom. 0,0002 0,904 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 4.520 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 679.356 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 1.356 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 339.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────MINIR- Detolit kg 75 339.000 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 27.120 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.poja~iva~ kom. 0,40 1.808 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporiva~i kom. 0,30 1.356 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. {tapin m 5,0 22.600 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 1.335.600 UTOVAR ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,2 5.724 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 1 ─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 3 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 6.678 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 190.800 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 12.355.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 16.944 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 12.355 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 190.800 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 31.005 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 33,8 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,5 55.544 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────PORT Antifriz lit. 0,4 4.937 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 2.122.996 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 679.356 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 2.910,15 13.881.400

POTRO[. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,6 2.344.801 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 18,74 89.410 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RA~UNANJE NORMATIVA: RUDA .......................................3.530.000 t JALOVINA ...................................1.240.000 t ISKOPINE .................................. 4.770.000 t BU[ILICE BE 45R ........................... 4.520.000 t KOPANJE .................................... 250.000 t TONKILOMETRI ..............................12.343.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ...........................3.530.000 t

17.0. TRO[KOVI OTKOPAVANJA

════════════════════════════════════════════════════════════ Operacija ili materijal tro{kovi (euro)════════════════════════════════════════════════════════════Izme{tanje korita reke Mali Pek ...........................Izrada prelaza preko korita reke Mali Pek .................Izme{tanje dalekovoda .....................................Normativni materijal ......................................Eksploziv i sredstva za miniranje .........................Elektro energija ..........................................Nafta i njeni derivati ....................................Ulje i maziva .............................................Ostali normativni materijal ...............................Radna snaga ...............................................════════════════════════════════════════════════════════════

18.0. OP[TE MERE ZA[TITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU LE`I[TA "JU`NI REVIR" - RADILI[TE MALI PEK

18.1. Tehni~ka za{tita

U cilju eliminisanja {tetnih uticaja radne sredine i opasnostima od povreda pri kretanju i rukovanju mehanizacijom i potpune sigurnosti svake faze rada u tehnolo{kom procesu otkop- avanja rude i jalovine na Povr{inskom kopu "Ju`ni revir - radili- {te Mali Pek" moraju se primenjivati va`e}i zakoni, pravilnici, standardi i uputstva za rad a posebno:

- Zakon o rudarstvu- Zakon o za{titi na radu- Zakon o `a{titi od po`ara- Zakon o `a{titi `ivotne sredine- Pravilnik o tehni~kim normativima za povr{insku eksploata-

ciju le`i{ta mineralnih sirovina- Pravilnik o tehni~kim normativima pri rukovanju eksploziv-

nim sredstvima i miniranju u rudarstvu- Zakon o osnovama bezbednosti saobra}aja na putevima.

Takodje treba:* Da tehni~ki rukovodioc, pre rasporedjivanja radnika na od- redjeno

radno mesto, organizuje obuku za rad radnika na konkret- nom radnom mestu (sa odgovaraju}om ma{inom), obuku iz oblasti za- {tite na radu i iz oblasti protivpo`arne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

* Da ovla{}eno tehni~ko lice, uz predhodnu saglasnost slu`be za{tite na radu i direktora preduze}a, uz potpis radnika, izda uputstva za rad na pojedinim radnim mestima.

* Da tehni~ki rukovodilac uz saglasnost slu`be `a{tite na radu u koliko dodje do posebnih okolnosti izda pismena uputstva o na~inu rada.

* Da mehanizacijom rukuju za to stru~no osposobljena lica,* Da svaka ma{ina u proizvodnji ima knjigu primopredaje od- nosno

dnevnik rada u koji se upisuje stanje ma{ine pre po~etka rada, zapa`anja u toku rada i stanje ma{ine na kraju smene.

* Da se pregled i opravka mehanizacije vr{i pri potpunom zaustavljanju iste.

* Mehanizacija se mora odr`avati ~isto; nesme biti po podu prosutog ulja i masti, prolazi moraju biti slobodni i osvetljeni, a stepeni{ta i platforme moraju biti u ispravnom stanju,

* Nezaposlenim licima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz odobrenje, te u tom smislu treba na svim prilaznim mestima na

granici zone opasnosti postaviti table upozorenja o zabrani pri- stupa Kopu, * Pomeranje VN-kable vr{iti kukama ili odgovaraju}im elek-

trorukavicama.

18.2. Li~na za{tita

U cilju otklanjanja {tetnog uticaja radne sredine, spre~avanja profesionalnih oboljenja i povreda radnika na radu, kao posledica zapra{enosti, klimatskih prilika,buke, vibracije i dr. u cilju za{tite tela odnosno organa za disanje, sluha, o~i- ju, ruke itd, a u skladu sa zakonskim obavezama, radnicima se da- ju li~na za{titna sredstva u zavisnosti od uslova rada, stepena opasnosti i {tetnosti na radnom mestu.

Vrsta, rok trajanja i na~in kori{}enja li~nih sre- dstava od strane radnika reguli{u se internim Pravilnikom o li~- nim za{titnim sredstvima.

18.3. Protiv-po`arna za{tita

Za{titu od po`ara regulisati internim Pravilnikom preduze}a za protiv-po`arnu za{titu uz u~e{}e zaposlenih i obez- bedjenje potrebnih sredstava i uredjaja za spre~avanje i ga{enje po~etnih po`ara. Za svu mehanizaciju u neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i benzin kao i za elektro ma{ine pre- dvideti dovoljan broj protiv-po`arnih aparata.

Svi radnici, a posebno rukovaoci mehanizacije mo- raju biti obu~eni iz za{ite od po`ara a naro~ito o pravilnom ak- tiviranju i upotrebi protiv-po`arnih aparata koji su postavljeni po ma{inama.

Svakodnevno kontrolisanje brojnog stanja i isprav- nosti protiv-po`arnih aparata vr{e sami rukovaoci mehanizacije, a svaki kvar ili nedostatak prijavljuju odgovornim licima za{tite od po`ara ili neposrednim rukovodiocima.

18.4. Mere za{tite pri bu{enju

18.4.01. Op{te odredbe

1. Poslove bu{enja i ostale poslove vezane za bu{enje mo`e

obavljati samo lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovaraju}u kvalifikaciju.

2. Pre rasporedjivanja na mesto bu{a~a svaki rukovaoc mora da bude obu~en za samostalan rad sa bu{ilicom, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpo`arne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

3. Posadu bu{ilice ~ine dva radnika (majstor - VKV radnik i pomo}nik - KV radnik) i jedino oni imaju pravo u svojoj smeni da rukuju bu{ilicom.

4. Radne zadatake rukovaoci dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica ili drugog ovla{}enog lica i du`ni su da se striktno pridr`avaju tog zadatka i upustva za rad.

5. Rukovaoc na radnom mestu mora biti zdrav, odmoran, psi- hofizi~ki sposoban i da nije u pripitom stanju.

6. Zabranjeno je raditi bez li~nih za{titnih sredstava.7. Pre po~etka rada sa ma{inom rukovaoci su du`ni da preg- ledaju

knjigu primopredaje iz koje }e saznati sve nedostatke od- nosno stanje ispravnosti ma{ine.

8. Pre po~etka bu{enja mora se detaljno pregledati radili{te i konstrukcija ma{ine.

9. O neispravnosti ma{ine za rad rukovaoc je du`an da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za odr`avanje kao i dis- pe~era Pov.kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

10. Zabranjeno je raditi sa neispravnom ma{inom.

18.4.02. Du`nost posade bu{ilice

1. Pre nego {to po~ne primopredaja smene posada mora od nep- osrednog rukovodioca dobiti zadatak koji treba da obavlja u toku smene.

2. Primaju zadatke od neposrednog rukovodioca i ostalih pre- dpostavljenih, a kojih se moraju pridr`avati u potpunosti.

3. Vr{e pregled radili{ta i bu{ilice prilikom primopredaje.4. Obave{tavaju predpostavljene rukovodioce o stanju radili- {ta i

bu{ilice u smislu uslova za rad i ispravnosti ma{ine.5. Kontroli{u rad ma{ine u toku eksplotacije.6. Pravilno koriste ma{inu i pridr`avaju se svih postoje}ih propisa i

upustava.7. Prilikom transporta (pomeranja i seljenja ma{ine) prate uslove na

putu i prilagodjavaju im se. Nastale promene na putevi- ma, radili{tu (sneg, poledica, magla, pra{ina, odron itd.) prija- vljuju neposrednom rukovodiocu.

8. Pridr`avaju se propisa o bezbednosti saobra}aja na javnim

putevima iz Zakona o osnovama bezbednosti na putevima, kao i pra- vila koja su utvrdjena ovim uputstvom.

9. Uredno vode knjigu primopredaje bu{ilice u koju mora da unesu svoja zapa`anja u vezi ispravnosti bu{ilice i stanje na ra- dili{tu u toku smene, vode evidenciju o podmazivanju i dolivanju ulja, vode i ostalih te~nosti. kao i vreme i koli~inu dolivanja.

10.. Du`ni su da prisustvuju servisiranju i opravci bu{i- lice.11. Staraju se da ma{ina uvek ima dovod struje, mazivo i vo- du u

potrebnim koli~inama i vode ra~una o racionalnoj potro{nji istih.12. Vode re`im bu{enja tako da bude optimalna potro{nja nor-

mativnog materijala.13. Odgovorani su za neposredno sprovodjenje mera za{tita u okviru

svog delokruga rada.14. Posada bu{ilice je du`na da redovno odr`ava ~isto}u ka- bine i da

se za{titi od nedozvoljene buke, gasova, pra{ine, hlad- no}e i prisutnih u kabini.

15. U slu~aju izbijanja po`ara na bu{ilici rukovaoci su du`- ni da zaustave rad, osiguraju bu{ilicu, isklju~e elektri~nu stru- ju i odmah pristupe ga{enju po`ara sa aparatima sa kojima ma{ina raspola`e. O nastalom slu~aju najkra}im putem obavestiti vatrogasnu slu`bu i predpostavljene.

16. Obavljaju i druge poslove u hitnim i izuzetnim slu~aje- vima po naredjenju predpostavljenog rukovodioca ili drugog ovla{- }enog lica.

17. Vr{e i ostale poslove iz delokruga svog rada, a po opisu poslova i radnih zadataka.

Pre startovanja posada bu{ilice je du`na da izvr{i vi- zuelni pregled ma{ine i to:

- Da pregleda knjigu primopredaje tj. da vidi primedbe rukovaoca ma{ine iz predhodne smene.- Da pregleda stanje kabine i hale i u knjizi primopredaje upi{e zapa`anje.- Eventualna fizi~ka o{te}enja na bu{ilici.- Stanje donjeg frema.- Stanje sistema za putovanje.- Stanje tornja i spoljne ma{ine.- Obratiti pa`nju na eventualna curenja ulja i te~nosti.- Stanje elektromotora.- Stanje kai{eva.- Stanje kompresora.- Ventilatora.- Uredjaje za dizanje pribora.- Uredjaje za odvijanje {ipke.

- Sistema za hladjenje.- Kontrola nivoa hidrouli~nog ulja.- Da izvr{i kontrolu podmazivanja.- Da proveri koli~inu vode u rezervoaru.- Po izr{enom startovanju pregleda da li su svi instrume- nti u

funkciji tj. da ne pokazuju neku neispravnost ili upozorenje.

18.4.03. Posebne napomene za bu{a~e primarnog bu{enja:

1. Ne startovati bu{ilicu u slu~aju curenja vode, ulja i os- talih te~nosti i fluida.

2. Ne transportovati bu{ilicu po mekom terenu gde mo`e do}i do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bu{ilicu po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.4. Prilikom transportovanja bu{ilice po nasipu ili blizu iv- ice terena

voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.5. Ne bu{iti na opasnim mestima gde mo`e do}i do odrona ili

zatrpavanja bu{ilice.6. Za rad bu{ilice pri smanjenoj vidljivosti ona mora biti snabdevena i

odgovaraju}im svetlima.7. Pri bu{enju bu{ilica mora biti podignuta na hidrauli~nim

papu~ama.9. Ne bu{iti bez vode (na suvo).10. Ne bu{iti na mestima i ne obavljati poslove gde postoji opasnost

za povredjivanje.11. Visokonaponsku kablu nikada ne hvatati golim rukama.12. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.13. Postupak u slu~aju po`ara:

- zaustaviti rad- osigurati bu{ilicu- isklju~iti elektri~nu struju- pristupiti ga{enju po`ara

18.4.04. Posebne napomene za bu{a~e sekundarnog bu{enja:

1. Ne startovati bu{ilicu - kompresor u slu~aju curenja vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida iz bu{ilice ili kompresora.

2. Ne transportovati bu{ilicu po mekom terenu gde mo`e do}i do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bu{ilicu po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.4. Prilikom transportovanja bu{ilice po nasipu ili blizu ivice terena

voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.5. Prilikom bu{enja bu{ilica i kompresor moraju biti na stabilnom i

sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih samaca u bermi.

6. Ne bu{iti na opasnom mestima gde mo`e do}i do odrona ili zatrpavanja bu{ilice.

7. Ne bu{iti vise}e samce8. Za rad bu{ilice pri smanjenoj vidljivosti ona mora biti snabdevena i

odgovaraju}im svetlima.9. Ne bu{iti bez vode (na suvo).10. Ne bu{iti na mestima gde postoji opasnost za povre- djivanje.11. Ne bu{iti bez primene potrebnih za{titnih sredstava.12. Postupak u slu~aju po`ara:

- zaustaviti rad- osigurati bu{ilicu- isklju~iti bateriju (akumulator) u koliko gori kom-

presor.- pristupiti ga{enju po`ara

18.4.05. Mere za{tite pri bu{enju

Bu{a~ je u obavezi da obavi slede}e:* Po dolasku do bu{ilice pregledava stanje eta`e na kojoj se nalazi

bu{ilica, kao i stanje ni`ih i vi{ih eta`a.* Tra`i da se plato na bu{ilici poravna, u koliko za tim po- stoji

potreba.* Vizuelno vr{i pregled donjeg stroja bu{ilice, posebno si- stema za

putovanje (lance, rolne i dr.) i sistema za otpra{ivanje.* Po stupanju na bu{ilicu kontroli{e nivo ulja u reduktorima i

hidrauli~nom sistemu, ispravnost sistema za putovanje, isprav- nost rashladnog sistema, ispravnost sistema za podmazivanje, sta- nje katarke sa bu{a}im priborom i dr.

* Pri bu{enju prvog reda minskih bu{otina prema ivici eta`e, bu{ilicu postavlja tako da njena du`a osa bude pribli`no normalna na ivicu eta`e, a hidrauli~ne stope da se nalaze najmanje na 5 m. od ivice eta`e.

* Dovodi bu{ilicu u horizontalan polo`aj pri minimalnoj vi- sini.* Re`im bu{enja u razli~itim stenskim sredinama pode{ava da se

uvek ide sa dozvoljenim odnosom rotacije i osovinskog pritis- ka, kako bi se dobio najbolji stepen prodornosti bu{a}eg pribora.

* Pre po~etka a i po zavr{etku bu{enja minske bu{otine pro-

verava ispravnost bu{a}e krune i rimera i iste ~isti od naleplje- nog materijala.

* Po zavr{etku bu{enja minske bu{otine, pri vadjenju bu{a}ih {ipki iz

bu{otine, pustiti da se bu{a}e {ipke okre}u, vazduh ne isklju~ivati, jer se time izbegava mogu}nost zaglavljivanja istih u bu{otini.

* Podignuti zavese za pra{inu i spustiti bu{ilicu na guse- nice.* Radi pove}avanja stabilnosti prilikom kretanja na usponu, treba

uvek i}i zadnjim delom bu{ilice napred.* Takodje, da bi se pove}ala stabilnost prilikom kretanja na nizbrdici,

treba uvek i}i delom bu{ilice napred.* Sa visokonaponskom kablom rukovati pa`ljivo i po propisi- ma,

nesme da se vu~e bu{ilicom i ista se nesme dr`ati u vodi.* Na vi{e mesta na bu{ilici mora biti obele`en broj, a i postavljene

table o zabrani zadr`avanja u radnom krugu bu{ilice. * Visokonaponsku kablu hvatati samo sredstvima predvidjenim za to

(visokonaponskim rukavicama i visokona- ponskom kukom.* Bu{a~ je obavezan da vodi evidentni karton bu{ilice.* Za vreme miniranja bu{ilicu treba skloniti na sigurno mes- to i

okrenuti je zadnjim delom prema minskoj seriji.

18.4.06. Protivpo`arna za{tita na bu{enju

Na svakoj bu{ilici na za to pogodna mesta treba rasporediti najmanje 3 vatrogasna aparata (2 aparata tipa S-9 i 1 tipa CO2).

Postupak u slu~aju po`ara:- zaustaviti rad- osigurati bu{ilicu- isklju~iti elektri~nu struju- pristupiti ga{enju po`ara- najbr`im putem obavestiti predpostavljene rukovodioce

i vatrogasnu jedinicu.Postupak aktiviranja aparata i samo ga{enje po`ara mora biti

savladani pri obuci iz protivpo`arne za{tite:

18.5. Mere za{tite pri miniranju

18.5.01. Op{te odredbe

Pre rasporedjivanja na radno mesto miniranja radnik mora da bude obu~en iz ove oblasti, da o tome poseduje odgovaraju}u potvrdu, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpo`arne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

Rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje mogu vr{iti samo stru~no-osposobljena lica.

Palioci mina moraju imati polo`eni ispit za pali- oce mina i

redovnu proveru znanja iz oblasti miniranja za {ta mo- raju posedovati odgovaraju}u dokumentaciju.

Voza~i na miniranju moraju biti obu~eni za taj posao i imati redovnu proveru znanja o ~emu moraju posedovati od- govaraju}u dokumentaciju.

Po~etak i zavr{etak minerskih radova moraju se pravovremeno objaviti predvidjenim postupkom i signalnim sred- stvima.

Table sa vremenskim rasporedom miniranja i signa- lima za obave{tavanje o miniranju treba postaviti na glavnim pri- laznim putevima Povr{inskog kopa.

U minskom polju mogu se zadr`ati lica koja su an- ga`ovana na miniranju sva ostala lica moraju se udaljiti iz min- skog polja. Takodje, treba vidno obele`iti minsko polje, pomeriti VN-kable iz minskog polja, prekontrolisati udaljenost mehanizaci- je od minske serije i preduzeti druge mere za sigurno miniranje.

Odgovorno lice za svaku minsku seriju pravi skicu i na licu mesta utvrdjuje:

* Broj, raspored i dubinu minskih bu{otina,* Vrstu eksplozivnih sredstava, pribor i alat za miniranje,* Vrstu sredstava za iniciranje i paljenje mina,* Potrebnu koli~inu eksploziva za svaku minsku bu{otinu,* Na~in za~epljivanja minskih bu{otina,* Na~in iniciranja i redosled paljenja i* Drugo ( ovodnjenost bu{otina itd.) a sve u cilju sigurnog

miniranja.Pri radu sa poja~nicama detonacije (busterima) treba

uraditi slede}e:* O~istiti ulaz bu{otine, a posebno ukloniti ili obru{iti u bu{otinu

labave i vise}e komade stenske mase,* Ise}i detoniraju}i {tapin potrebne du`ine,* Kalem sa detoniraju}im {tapinom udaljiti od minske bu{o-

tine,* Vezati poja~nike detoniraju}im {tapinom i iste pa`ljivo spu{tati

u minske bu{otine, ali tako da kada su bu{otine suve oni vise na 0,5m , a kada su mokre na 1 m od dna same bu{otine,

* Kod samog punjenja bu{otine, vozilo sa eksplozivnom sme{- om, zbog sigurnosti, treba biti {to vi{e udaljeno od bu{o- tine, crevo za punjenje nesme biti povijeno ili ukr{teno i da se kod istakanja spusti {to vi{e u bu{otinu kako bi se smanjila visina padanja eksplozivne sme{e.

Pri pojavi bilo kakvih anomalija na minskoj seriji (eksplozivnoj sme{i, vozilu i dr.) rad treba prekinuti dok se na- stala anomalija ne otkloni.

Za za{titu radnika pri samom aktiviranju minske serije, od lete}ih komada stena vazdu{nog udara, moraju biti si- gurni prirodni ili ve{ta~ki zakloni.

Posle izvr{enog aktiviranja minske serije, radnici koji su izvr{ili paljenje moraju ostati u zaklonima sve dok se nastali gasovi i pra{ina ne razrede i ne budu {tetni po zdravlje radnika.

Ostalim radnicima na radili{tu je dozvoljen pris- tup tek po{to lica koja su izvr{ila paljenje izvr{e pregled radi- li{ta i konstatuju bezbedan nastavak radova.

Ako neko minsko punjenje nije aktivirano ili se u to posumnja, onda se u zaklonu mora sa~ekati jo{ najmanje 20 min.

Neeksplodirano minsko punjenje palilac mina vidno obele`ava i preduzima mere za njegovo uni{tenje.

O neaktiviranom minskom punjenju mora se voditi evidencija u "Knjizi zatajenih mina" i to sa opisom polo`aja min- ske bu{otine i na~inom njenog onesposobljavanja ili uklanjanja.

Sve dok se neeksplodirana minska bu{otina ne uni{- ti, ne smeju se u blizini izvoditi bilo kakvi radovi koji se ne odnose na uni{tavanje iste.

Neeksplodirane - zatajene mine smeju se uni{tavati prema uputstvu o upotrebi i uni{tavanju eksplozivnih sredstava.

O svakom masovnom miniranju mora se voditi dnevnik miniranja sa skicom minskog polja, geodetskim planovima i geolo{- kim profilima, brojem minskih bu{otina, njihovom ukupnom du`inom, vrstom i koli~inom eksploziva po bu{otinama i sva utro{ena eksp- lozivna sredstva odnosno ta~na evidencija upotrebjlenog eksploz- ivnog materijala.

18.5.02. Posebne napomene za miniranje na zahvatu Mali Pek

Kako je radili{te Mali Pek u neposrednoj blizini pa ~ak i jednim delom ispod zapadnog klizi{ta a pored ovoga u ne- posrednoj blizini radili{ta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudni~ki put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek), miniranje na ovom delu kopa treba da se vr{i sa posebnom oprezno{}u, uz sve mere predostro`nosti i po{tovanje ograni~enja u pogledu koli~ine eks- ploziva po bu{otini, koli~ine eksploziva po seriji, pravilan iz- bor usporenja izmedju bu{otina i redova, na~in otvaranja serije (redosled paljenja) i.t.d.

Po{to u blizini radili{ta postoji velika frekven- cija kretanja ljudi (kako zapo{ljenih u rudniku tako i gradjan- skih lica - slu~ajnih prolaznika) i kretanja vozila po javnom pu- tu, prilikom miniranja na na ovom radili{tu treba uzeti u obzir i ovu okolnost.

18.6. Mere za{tite pri utovaru

18.6.01. Op{te odredbe

Pre rasporedjivanja na mesto bageriste svaki ruko- vaoc mora da bude obu~en za samostalan rad sa bagerom, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpo`arne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

Bagerista je odgovoran za kvalitet radova pri utovaru odnosno za nivo eta`ne ravni, siguran rad bagera i njego-

vo redovno smensko odr`avanje. Bagerista je u obavezi da:

* Prati stanje radne eta`e, kao i stanje ni`ih i vi{ih eta`a u pogledu sigurnosti bagera i ljudstva.

* Na po~etku smene, vizuelno pregleda stanje ka{ike, tregera katarke i u`adi, provera ispravnost sistema za putovanje i okret- anje, ispravnost ko~nica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost bagera, po~inje sa radom.

* Na po~etku smene pogleda u knjizi primopredaje zapa`anja bageriste iz predhodne smene.

* Svoja zapa`anja o radu bagera tokom smene unosi u knjigu primopredaje.

* Zvu~nim signalom objavljuje po~etak rada bagera, dopu{ta parkiranje kamiona za utovar kao i polazak punih kamiona.

* Istresanje materijala iz ka{ike u kamion vr{i sa najmanje mogu}e visine, ali tako da otvoreno dno ka{ike ne udara u korpu vozila.

* Ka{ikom bagera, bilo ona puna ili prazna, ne prelaziti iznad kabine vozila.

* Ne potiskivati bo~no ka{ikom blokove velikog gabarita.* Ne razbijati ka{ikom blokove .* Ne skidati nalepljeni materijal sa ka{ike preterano jakim trzanjem

tregera ili jakim udaranjem ka{ike o korpu vozila.* Bagerom raditi po poravnatoj eta`i. Kretanje (putovanje) vr{iti po

poravnatom terenu.* Kod putovanja, ka{iku podi}i najmanje 1,5 m iznad zemlje.* Pri kretanju po usponu katarku dr`ati napred, a pri kreta- nju po

padu katarku dr`ati nazad.* Ne koristiti ka{iku bagera za vu~enje visokonaponske ka- ble.* Pri transportu bagera ne vu}i visokonaponsku kablu i ne nositi je na

ka{ici.* Prilikom bilo kakvog prekida rada ili za vreme opravke, ~i{}enja i

podmazivanja spustiti ka{iku na zemlju.* Bagerom ne izvoditi radove za koje nije predvidjen.* Ne vr{iti utovar eta`a ~ija je visina ve}a od maksimalne dohvatne

visine bagera i ne raditi bagerom u zonama sklonim kliz- anju i obru{ivanju.* Unutra{njost bagera, kao i radna zona bagera moraju biti dovoljno

osvetljeni.* Za vreme miniranja bager se mora skloniti na sigurno mesto i

okrenuti zadnjim delom prema minskoj seriji.* Bager mora biti vidno obele`en internom oznakom.* Na bageru moraju biti vidno postavljene table sa upozo- renjima o

zabrani zadr`avanja u radnom krugu i drugim opasnos- tima.

18.6.02. Posebne napomene za posade bagera

1. Ne startovati bager u slu~aju curenja vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida.

2. Ne transportovati bager po mekom terenu gde mo`e do}i do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bager po isuvi{e strmom i nagnutom ter- enu.4. Prilikom transportovanja bagera po nasipu ili blizu ivice terena

voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja ter- ena.5. Prilikom utovara bager i kamioni moraju biti na stabilnom i

sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih blokova samaca u bermi.

6. Ne utovarati na opasnim mestima gde mo`e do}i do odrona ili zatrpavanja bagera.

7. Ne utovarati blokove velikog gabarita koji ne mogu da prodju kroz ka{iku (ne utovarati blokove preko zuba).

8. Ne obarati bagerom blokove velikog gabarita iz berme ako od njih postoji opasnost po bager i posadu.

9. Za rad bagera no}u i pri smanjenoj vidljivosti on mora biti snabdeven odgovaraju}im svetlima.

10. Zbog pove}anog optere}enja centralne osovine i ko~nice izbegavati utovar po padu i usponu.

11. Pri utovaru bager treba da bude postavljen tako da uz ostale optimalne i potrebne uslove treba da ima i najmanji radi- jus okretanja.

12. Ne utovarati ne odminiranu stenu ako je njena ~vrsto}a takva da se nemo`e kopati bez pove}anog napora bagera.

13. Ne utovarati na mestima i ne obavljati poslove gde pos- toji pove}ana opasnost za povredjivanje.

14. Ne nadnositi ka{iku bagera iznad ljudi.15. Posada bagera je du`na da u posebnim okolnostima, ako preti

opasnost od poplave bagera, od zaru{avanja berme, od pojave klizanja terena ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpo- stavljenih ukloni bager na bezbedno mesto i o tome najkra}im pu- tem obavesti predpostavljene.

16. Posada bagera je takodje du`na da i u drugim posebnim okolnostima koje nisu direktno vezane za utovar o njima najkra}im putem obavesti predpostavljene.

17. Visokonaponsku kablu nikada ne hvatati golim rukama.18. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.

18.6.03. Protivpo`arna za{tita na utovaru

Na svakom bageru na za to pogodna mesta treba rasporediti 4 vatrogasnih aparata (3 aparata tipa S-9 i 1 tipa CO2 ).

Postupak u slu~aju po`ara:- zaustaviti rad- osigurati bager- isklju~iti elektri~nu struju- pristupiti ga{enju po`ara- najbr`im putem obavestiti predpostavljene rukovodioce

i vatrogasnu jedinicu.Postupak aktiviranja aparata i samo ga{enje po`ara mora biti

savladani pri obuci iz protivpo`arne za{tite:

18.7. Mere za{tite pri transportu

18.7.01. Op{te odredbe

1. Poslove voza~a te{kog vozila i druge poslove vezane za tehnolo{ku operaciju transport mo`e obavljati lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovaraju}u kvalifikaciju.

2. Te{kim vozilom upravlja jedan VKV radnik.3. Pre rasporedjivanja na mesto voza~a te{kog vozila, voza~ mora

da bude obu~en za samostalan rad sa ma{inom na koju se ra- sporedjuje, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz ob- lasti protivpo`arne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgo- varaju}a dokumentacija.

4. Radne zadatke voza~i dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica (brigadira ili smenskog poslovodje) ili drugog ovla{}enog lica i du`ni su da ih se pridr`avaju.

5. Voza~i na radnom mestu moraju biti zdravi, odmorni, psi- hofizi~ki sposobni i da nisu u pijanom stanju.

6. Voza~ je odgovoran za kvalitet rada, siguran rad i redo- vno odr`avanje ma{ine.

7. Voza~ je u obavezi da prati stanje radne okoline (nivoa), kao i stanje ni`ih i vi{ih eta`a u pogledu sigurnosti ma{ine i ljudstva.

8. Zabranjeno je raditi bez li~nih za{titnih sredstava.9. Pre po~etka rada voza~i su du`ni da pregledaju knjigu

primopredaje iz koje }e saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti ma{ine.

10. Voza~, pre nego {to odpo~ne sa radom mora se detaljno upoznati sa radili{tem i stanjem vozila.

11. O neispravnosti vozila voza~ je du`an da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za odr`avanje kao i dispe~era Po- vr{inskog kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

12. Zabranjeno je raditi sa neispravnim vozilom.13. Na po~etku smene, vizuelno pregleda stanje korpe, {asi- je,

sistema za upravljanje, ispravnost ko~nica, ispravnost sis- tema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost, po- ~inje sa radom.

14. Na po~etku smene pogleda u knjizi primopredaje zapa`anja voza~a iz predhodne smene.

15. Svoja zapa`anja o radu tokom smene unosi u knjigu pri- mopredaje.

16. Voza~ ugovorenim zvu~nim signalom ogla{ava kretanje i ostale operacije .

17. Ne startovati ma{inu u slu~aju curenja goriva, vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida.

18. Ne kretati se vozilom i ne obavljati poslove po mekom terenu gde mo`e do}i do propadanja i zaglavljivanja.

19. Ne kretati se vozilom i ne obavljati poslove po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.

20. Prilikom kretanja po nasipu ili blizu ivice terena voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.

21. Prilikom izvodjenja radova sve anga`ovane ma{ine i ljud- stvo moraju biti na stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom od- stojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih blokova.

22. Ne i}i vozilom na opasnim mestima gde mo`e do}i do

odrona ili zatrpavanja.23. Ne gaziti blokove ili metalne delove koji mogu o{tetiti

pneumatike.24. Ne pribli`avati se suvi{e vise}im blokovima u bermi.25. Za rad no}u i pri smanjenoj vidljivosti vozila moraju imati

odgovaraju}e osvetljenje.26. Ne gaziti preterano duboku vodu koja mo~e izazvati kva- rove na

vu~nim motorima.27. Ne izvoditi radove na mestima i ne obavljati poslove gde postoji

pove}ana opasnost za povredjivanje.28. Pri izvodjenju slo`enih radova neophodno je prisustvo signaloste i

organizatora izvodjenja radova.29. Ne kretati se sa podignutom korpom.30. Voza~i su du`ni da u posebnim okolnostima, ako preti op- asnost

od poplave, od zaru{avanja berme, od pojave klizanja tere- na ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih uk- lone ma{inu na bezbedno mesto i o tome najkra}im putem obaveste pretpostavljene.

31. Voza~i su takodje du`ni da i o drugim posebnim okolno- stima koje nisu direktno vezane za njihovo obavljanje posla naj- kra}im putem obaveste predpostavljene.

32. Ne prelaziti vozilom preko neza{ti}ene visokonaponske kable.33. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.34. Rudni~ki putevi, bilo da su stalni ili privremeni, koji slu`e za

transport korisne mineralne sirovine i jalovine od mesta otkopavanja do istovarnih mesta, moraju imati ~vrstu podlogu i da se stalno odr`avaju kako bi odgovarali svojoj nameni i zahte- vima bezbednosti saobra}aja.

35. Rudni~ki putevi na spoljnoj ivici moraju imati za{titne pojaseve od ~vrstog materijala visine min. 1 m, radi spre~avanja pada kamiona niz kosinu.

36. Kod jednosmernih puteva tehni~ki rukovodilac kopa du`an je da propi{e uputstvo za rad i re`im vo`nje kamiona. Uputstvo predati voza~ima uz potpis istih o preduzetom uputstvu.

37. Kolovozna traka rudni~kih puteva treba da bude uvek ravna i ~ista. U su{nim periodima kada na putevima ima pra{ine, treba ih prskati vodom, dok u zimskom periodu puteve treba ~is- titi od snega i leda, a posipati ih solju ili peskom u cilju spre~avanja zaledjivanja.

38. Stalni rudni~ki putevi, u cilju odvodnjavanja, moraju imati nagib u popre~nom preseku i vodovodni kanal du` unutra{nje ivice po ~itavoj du`ini.

39. No}u i danju pri smanjenoj vidljivosti (magla, jaka ki- {a, vejavica itd.) vozila bez ispravnih svetla nesmeju se uklju- ~ivati u rad.

40. U slu~aju mraka i smanjenje vidljivosti voza~ je du`an da upali svetla.

41. Kamion se sme utovarati samo sa bo~ne ili zadnje strane. Zabranjeno je nadno{enje ka{ike bagera iznad kabine kamiona.

42.Kamion se nesme preoptere}ivati niti utovarati tako da se iz njega materijal prosipa po putu.

43. Voza~ kamiona du`an je da se uveri, pre po~etka rada, u tehni~ku ispravnost vozila za rad.

Voza~ je du`an da:

* Startovanje i polazak kamiona objavi zvu~nim signalom. * Postavljanje kamiona za utovar i odlazak sa utovarnog

mesta vr{i tek po dobijanju signala od bageriste.* Brzinu vozila prilagodi uslovima puta {to mu omogu}ava uvek sigurnu kontrolu nad vozilom, pri ~emu nesme preko-

ra~iti propisanu brzinu za odgovaraju}u deonicu puta.* Da brzinu vozila prilagodi krivini kako se nebi prosipao

materijal iz korpe.* Signalne i za{titne uredjaje, osvetljenje, sve vrste ko~nica i ostalo na kamionu upotrebi onako kako je proizvodja~ propisao i propisima regulisano.* Praznim vozilom propusti puno vozilo na bilo kom delu transportnog puta.

Voza~u je zabranjeno:

* Da napusti kabinu vozila sve dok traje utovar ili istovar, dok vozilo ne obezbedi i dok je motor u radu.

* Da krene sa bagera dok mu bagerista za to ne da signal.* Da vr{i kipanje na drobljenju ako na semaforu nema zeleno

svetlo ili mu ovla{éno lice za to ne da dozvolu.* Da bez preke potrebe kipa jalovinu ili rudu na mestima koja za

to nisu predvidjena.* Da podje kamionom pre nego {to se materijal potpuno ne iskipa iz korpe i korpa ne spusti u normalan polo`aj za vo`nju.* Da prelazi preko visokonaponskih kablova koji nisu specijalno za{ti}eni ili da vu~e kablove pod naponom.* Da vr{i kretanje kamionom unazad do mesta utovara ili

istovara na du`inama ve}im od 30 m izuzev u posebnim slu-

~ajevima i pri prisustvu signaliste.* Da parkira kamion na nagib, osim u posebnim okolnostima

ako se kamion posebno obezbedi za slu~aj nekontrolisanog pokretanja.* Da vr{i preticanje vozila na putevima izuzev kada su u

pitanju velike razlike u brzinama.* Da pri vo`nji nizbrdo ubaci ru~icu bira~a brzina u

neutralan polo`aj radi obezbedjivanja ve}e brzine kretanja kamiona.* Da koristi veliko vozilo za prevoz radnika na platformi.

18.7.02. Protivpo`arna za{tita na transportu

Na svakom te{kom vozilu mora se na za to pogodnim mes- tima postaviti najmanje 3 vatrogasna aparata (2 tipa S-9 i 1 tipa CO2-5.

Postupak u slu~aju po`ara:- zaustaviti rad- osigurati vozilo- isklju~iti bateriju (akumulator) ako je to mogu}e.

- pristupiti ga{enju po`ara- najbr`im putem obavestiti predpostavljene rukovodioce

i vatrogasnu jedinicu.Postupak aktiviranja aparata i samo ga{enje po`ara mora biti

savladani pri obuci iz protivpo`arne za{tite:

18.8. Mere za{tite za rad na rudarskom odr`avanju kopa

18.8.01. Op{te odredbe

1. Poslove rukovaoca ma{inama rudarskog odr`avanja kopa i druge poslove vezane za rudarsko odr`avanje kopa mo`e obavljati lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovaraju}u kvalifikaciju.

2. Ma{inom ROK-a upravlja jedan radnik (VKV radnik ili KV zavisno od slo`enosti operacije).

3. Pre rasporedjivanja na mesto rukovaoca, rukovaoc mora da bude obu~en za samostalan rad sa ma{inom na koju se rasporedjuje, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpo`arne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

4. Radne zadatke rukovaoci dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica ili drugog ovla{}enog lica i du`ni su da ih se pridr`avaju.

5. Rukovaoci na radnom mestu moraju biti zdravi, odmorni, psihofizi~ki sposobni i da nisu u pijanom stanju.

6. Rukovaoc je odgovoran za kvalitet rada, siguran rad i redovno

odr`avanje ma{ine.7. Rukovaoc je u obavezi da prati stanje radne okoline (nivoa), kao i

stanje ni`ih i vi{ih eta`a u pogledu sigurnosti ma{ine i ljudstva.8. Zabranjeno je raditi bez li~nih za{titnih sredstava.9. Pre po~etka rada sa ma{inom rukovaoci su du`ni da pregledaju

knjigu primopredaje iz koje }e saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti ma{ine.

10. Rukovaoc pre nego {to odpo~ne sa radom mora se detaljno upoznati sa radili{tem i stanjem ma{ine.

11. O neispravnosti ma{ine rukovaoc je du`an da odmah oba- vesti neposrednog rukovodioca i grupu za odr`avanje kao i dispe- ~era Povr{inskog kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

12. Zabranjeno je raditi sa neispravnom ma{inom.13. Na po~etku smene, vizuelno pregleda stanje ka{ike, tre- gera,

sistema za putovanje i okretanje, ispravnost ko~nica, isp- ravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispra- vnost, po~inje sa radom.

14. Na po~etku smene pogleda u knjizi primopredaje zapa`anja rukovaoa iz predhodne smene.

15. Svoja zapa`anja o radu tokom smene unosi u knjigu pri- mopredaje.

16. Rukovaoc ugovorenim zvu~nim signalom ogla{ava po~etak rada i ostale operacije .

17. Ne startovati ma{inu u slu~aju curenja goriva, vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida.

18. Ne kretati se ma{inom i ne obavljati poslove po mekom terenu gde mo`e do}i do propadanja i zaglavljivanja.

19. Ne kretati se i ne obavljati poslove po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.

20. Prilikom kretanja i rada po nasipu ili blizu ivice te- rena voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.

21. Prilikom izvodjenja radova sve anga`ovane ma{ine i ljudstvo moraju biti na stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih blokova sa- maca u bermi.

22. Ne izvoditi radove na opasnim mestima gde mo`e do}i do odrona ili zatrpavanja.

23. Ne utovarati i pomerati blokove velikog gabarita koji mogu izazvati nestabilnost ili havariju ma{ine.

24. Ne obarati blokove velikog gabarita iz berme ako od njih postoji opasnost po rukovaoca, ma{inu ili prisutne radnike.

25. Za rad no}u i pri smanjenoj vidljivosti ma{ine moraju imti odgovaraju}e osvetljenje.

26. Ne izvoditi radove u preterano ~vrstoj steni ako se time preoptere}uje ma{ina.

27. Ne izvoditi radove na mestima i ne obavljati poslove gde postoji pove}ana opasnost za povredjivanje.

28. Pri izvodjenju slo`enih radova neophodno je prisustvo signaloste i organizatora izvodjenja radova.

29. Ne nadnositi pokretne delove ma{ina (ka{iku, no`, rao- nik, riper

itd,) iznad ljudi uredjaja ili visokonaponske kable pod naponom.30. Rukovaoci su du`ni da u posebnim okolnostima, ako preti

opasnost od poplave, od zaru{avanja berme, od pojave klizanja te- rena ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih uklone ma{inu na bezbedno mesto i o tome najkra}im putem obavesti predpostavljene.

31. Rukovaoci su takodje du`ni da i o drugim posebnim okol- nostima koje nisu direktno vezane za njihovo obavljanje posla najkra}im putem obaveste predpostavljene.

32. Visokonaponsku kablu nikada ne gaziti ma{inom.33. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.

18.08.02. Protivpo`arna za{tita za rad na rudarskom odr`avanju kopa

Na svakoj ma{ini rudarskog odr`avanja kopa se na za to pogodna mesta moraju postaviti po 2 vatrogasna aparata tipa S-9 ili CO2.

Postupak u slu~aju po`ara:- zaustaviti rad- osigurati ma{inu- isklju~iti bateriju (akumulator)- pristupiti ga{enju po`ara- najbr`im putem obavestiti predpostavljene rukovodioce

i vatrogasnu jedinicu.Postupak aktiviranja aparata i samo ga{enje po`ara mora biti

savladani pri obuci iz protivpo`arne za{tite:

19.00. POSEBNE MERE ZA[TITE

Kako pomenuto klizi{te predstavlja potencijalnu opasnost za dalje izvodjenje radova neophodno je preduzeti slede- }e posebne mere za{tite:- Stalno geodetsko pra}enje klizi{ta na ~etiri profila od strane Geodetske slu`be RBM-a i stalno dostavljanje izve{taja o kretanju opa`anih ta~aka tehni~kom rukovodiocu Povr{inskog kopa.- Prilikom miniranja maksimalna koli~ina eksploziva po intervalu usporenja nesme da predje 500 kg.- Smensko rukovodstvo du`no je da upozna sve radnike na radili{tu o potencijalnoj opasnosti tako da i oni obrate pa`nju i o bilo kakvim promenama izveste smensko rukovodstvo.- Smensko rukovodstvo je du`no da u vreme izvodjenja radova i fu- nkcionisanja puta na delu radili{ta u zoni klizi{ta najmanje dva puta u toku smene a po potrebi i vi{e puta obidje zonu klizi{ta.- Prilikom rada no}u i pri smanjenoj vidljivosti, u koliko to po- treba nala`e, odrediti signalistu koji }e vizuelno pratiti pona- {anje zone klizi{ta. U slu~aju zapa`enih promena odmah obavestiti smensko rukovodstvo.- U slu~aju ve}ih pomeranja masa obustaviti rad i mehanizaciju skloniti na

bezbedno mesto.Zbog blizine objekata neophodno je da se posebna pa`nja

posvetiti tehnolo{koj operaciji minitranja kako ne bi do{- lo do ve}ih potresa i ne`eljenih posledica.

Obezbediti uslove da se utovar vozila vr{i sa leve strane bagera.

Voza~i moraju biti upozoreni na posebne opasnosti na ovom radili{tu. Posevnu pa`nju obra}ati na opasnost od materi- jala iz vi{ih eta`a.

Obratiti pa`nju na mogu}nost prodora vode kroz pukotine iz Malog Peka u Kop. U zlu~aju ove pojave na vreme pre- duzeti potrebne mere.

20.0. EKOLOGIJA

Ekolo{ka za{tita okoline na kopu Ju`ni revir RBM-a obradjivana je na nivou raznih studija i idejnih projekata i to sa aspekata o~uvanja kvaliteta voda, vazduha i rekultivacije de- gradiranih povr{ina zemlji{ta.

Ekolo{ka za{tita reke Mali Pek od odpadnih voda sa rudnika i odlagali{ta detaljno je obradjena u Idejno-tehnolo{- kom projektu za{tite reke Mali Ppek od otpadnih voda sa kopova Ju`ni i Severni revir i odlagali{ta Bugarski potok.

Na osnovu hemijskih i mikro-biolo{kih ispitivanja otpadnih voda sa kopova Ju{ni i Severni revir i odlagali{ta Bug- arski potok, koja su

vr{ena u periodu April '95. godine do Aprila '96. godine utvrdjeni su zagadjiva~i reke Mali Pek, u koju se prema koncepciji odvodnjavanja oba kopa ispu{taju otpadne vode. I ako je reka prolaskom kroz grad ve} zagadjena i van svoje tre}e kategorije rudni~ke vode prema pravilniku o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS br. 37/82.) sadr`e ne~isto}e kao {to su bakar, cink, gvo`dje, kadmijum, magnezijum, sulfate, suspendo- vane materije i drugo u koncentracijama iznad maksimalno dozvolj- enih i iste se pre ispu{tanja u vodotok moraju pre~istiti. Ovde se radi o ispumpanim vodama iz dubinskih delova kopova.

Kao zagadjiva~ se javljaju i vode sa slivnih povr{ina izvan i iz zahvata kopova iznad nivoa reke Mali Pek koje se u nj' gravitaciono ulivaju. Ove vode zbog kratkog vremena kon- takta sa rudnim mineralima ne sadr`e hemijske elemente kao zaga- djiva~e iznad MDK, ali zato su muljevite obzirom na to da su bu- ji~ave i sa ve}om snagom erodovanja. Radi pre~i{}avanja ovih voda i za{tite reke Mali Pek Radni tima za rudarsku pripremu RBM-a uradio je 2001. godine "Projekat sanacije reke Mali Pek u cilju stvaranja ekolo{ki ~iste reke" autor projekta je Jovanovi} Drag- ana, dipl.ing.rud. Projekat je uradjen radi konkurisanja za sre- dstva iz donacija.

Iz napred navedenog vidi se da tretman voda pri ispumpavanju u reku Mali pek mora biti dvojak:

* Tehnolo{ko hemijski tretman za ispumpavanje vode i* odmuljivanje gravitacionih voda iz brdskog dela kopova.

Razmatraju}i napred iznetu problematiku mo`e se re}i da u vreme izvodjenja radova na ovom radili{tu ne}e biti is- pumpavana voda kako sa Severnog tako i sa Ju`nog revira, koja predstavlja glavni hemijski zagadjiva~ reke Mali Pek, ve} }e u reku i}i samo povr{inske vode kanalisane sa slivnog podru~ja te ne postoji posebna opasnost po eko sistem zbog koje bi se moralo graditi posebno postrojenje za hemijsko pre~i{}avanje voda. Svi problemi oko zagadjivanja }e mo}i da se re{avaju u hodu. Po{to postoji ve}ina uradjenih projekata njihova realizacija }e se vr- {iti deo po deo prema onome kako za to budu pristizala sredstva.

Po{umljavanje (rekultivisanje) odlagali{ta jalo- vine se ne}e vr{iti jer }e odlaganje jalovine na ovim jalovi{tima da se nastavi i posle zavr{etka radova na radili{tu Mali Pek.

21.00. TEHNO-EKONOMSKA OCENA OPRAVDANOSTI ZAHVATA

D O O R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije

DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK

D D D R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije

DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE NA JU`NOM REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m

Majdanpek, 20. Novembra 1999. god.