UTICAJ EKSPLOATACIJE NA DRUTVENU ZAJEDNICU, JAVNE I OSTALE OBJEKTE U ZONI PK JUNI REVIR U MAJDANPEKU

EFFECT OF EXPLOITATION AT SOCIAL COMMUNITY, AND OTHER PUBLIC FACILITIES IN ZONE OF OPEN PIT JUNI REVIR IN MAJDANPEK

Miomir Miki, Daniel Kranovi, Radmilo Rajkovi

Institut za Rudarstvo i Metalurgiju BorZeleni Bulevar 35, 19210 Bore-mail: miomir.mikic@irmbor.co.rs

ApstraktU ovom radu je prikazan uticaj na drutvenu zajednicu, javne i ostale objekte pri proirenju povrinskog kopa Juni revir u Majdanpeku. U zoni uticaja proirenja povrinskog kopa Juni revir nalazi se regionalni put Majdanpek Poarevac, korito reke Mali Pek i dalekovod za napajanje Majdanpeka strujom. U radu su prikazane analize izmetanja ovih infrastrukturnih objekata.kljune rei: drutvena zajednica, povrinski kop, objekti

AbstractIn this paper is prezented the impact on social communities, public and other buildings during the open pit mine Juni revir in Majdanpek expansion. In the impact zone of open pit Juni revir expansion is a regional road Majdanpek Poarevac, riverbed Mali Pek and transmission line for power supply Majdanpek. This paper presents the analysis of the relocation of infrastructure.

key words: social comunity, open pit, buildings

1. UTICAJ NA SOCIJALNU STRUKTURU DRUTVA I OSTALE OBJEKTE U ZONI UTICAJA

Majdanpek je poznati kraj po rudarstvu vie od 50 god. Nastavkom rudarenja u Majdanpeku obezbeuje se egzistencija porodica koji ive i rade na ovom podruju generacijama. Zapoljavanjem mladih ljudi zaustavljaju se migracije ljudi u druge gradove i u inostranstvo, a time se stie sigurnost za mnoge porodice na ovom prostoru i ire.

Za konkurs na radna mesta imaju podjednako pravo svi ljudi sa ovog prostora bez obzira na nacionalnu i etniku pripadnost. Ekonomski uslovi zaposlenih na rudniku su u zavisnosti od ostvarenja radnih zadataka i strune kvalifikacije svakog pojedinca.

U zoni uticaja proirenja povrinskog kopa Juni revir nalazi se regionalni put Majdanpek Poarevac, korito reke Mali Pek i dalekovod za napajanje Majdanpeka strujom.

2. KATEGORIZACIJE I IZMENE STRUKTURE ZEMLJITA

Eksploatacijom na povrinskom kopu Juni Revir se odvija diskontinualnom tehnologijom. Pri eksploataciji dolazi do degradiranja povrina. Nastale povrine su odlagalita i to: Andenzitski Prst, Istono odlagalite, aki potok i Bugarski potok. Nakon prestanka korienja ovih odlagalita neophodna je revitalizacija ovih degradiranih povrine. Time se dobija na zatiti ivotne sredine, tj. smanjuje se negativni uticaj ovih odlagalita na Majdanpek.

Rekultivacija degradiranih povrina se sastoji iz autorekultivacije, polirekultivacije i optimalne rekultivacije. Optimalna rekultivacija se sastoji iz vie faza i to: agrotehnike, tehnike i bioloke rekultivacije.

Za bioloku rekultivaciju neophodno je poznavanje fizikih osobina prirodnog zemljita jer predstavlja prirodnu ivotnu sredinu za biljke i doprinosi ublaavanju ili eliminisanju nepovoljnih osobina deposola (jalovine).

3. IZMETANJE OBJEKATA INFRASTRUKTURE

Zbog sloenosti izvoenja rudarskih radova na etaama povrinskog kopa Juni revir i velike koliine vode na dnu povrinskog kopa i specifinosti objekata flotacijskih jalovita i nepredvidivosti tanog vremena i mesta mogueg nastajanja udesa i veliine havarija, neophodno je predvideti mere zatite radne i ivotne sredine pri proirenju povrinskog kopa Juni revir.Proirenje povrinskog kopa Juni revir po fazama, iziskuje izmetanje visokonaponskog dalekovoda slika 38.14, deonice asfaltnog regionalnog puta u duini od 1597,4 m i korita reke Mali Pek u duini 850 m, obezbeivanju lokacije za odlaganje raskrivke na postojeim odlagalitima aka reka, Bugarski potok, Ujevac i flotacijske jalovine na flotacijsko jalovite Valja Fundata.

3.1. Analiza devijacije reke Mali Pek i kolektora fekalne kanalizacije

Kanal za devijaciju reke Mali Pek

Povrinski kop Juni revir treba da se proiri do konanih granica. Kao posledica se javlja potreba za izmetanjem postojee regulacije reke Mali Pek, kako je prikazano na slici 1.Izmetanje postojee regulacije Malog Peka potrebno je izvriti translatorno, na ukupnoj duini od 850 m. Za potrebe izrade koncepcijskog reenja devijacije reke u novim uslovima usvojen je jedan tipski profil (popreni presek) regulisanog kanala, za celokupnu duinu devijacije.Kao merodavni proticaj reke Mali Pek, usvojen je proticaj od Q = 60 m3/s (povratni period od 100 god) to je usvojeno i u ranijem periodu, prilikom izrade glavnog projekta devijacije reke.Izbor tipskog poprenog profila i obloge, izvren je tako da se vodilo rauna o spreavanju procurivanja u kop, potrebi da se obezbedi dovoljna irina dna korita, kao i obezbeivanja neophodnih hidraulikih uslova teenja du celog regulisanog dela toka.Za devijaciju reke Mali Pek usvojen je trapezni popreni presek kanala istih dimenzija kao i postojea devijacija. Nagib kosina kanala iznosi 1 : 1. irina kanala u osnovi se zadrava i iznosi 4,0 m. Obloga kanala bie od lomljenog kamena u cementnom malteru, sa koef. rapavosti n = 0,025. Celokupna devijacija kanala izvodi se po etai kopa 350,00 m.n.m. Ukupan raspoloivi pad kanala iznosi 0,45 %, na duini od 850 m. Ukupni trokovi na radovima devijacije korita reke Mali Pek su:1. Zemljani radovi: 12 252 500 din2. Radovi sa kamenom: 14 025 000 din3. Ostali radovi: 20 000 din

Ukupno 26 297 500 din

Slika 1. Prilkaz trase reke Mali pek i kolektora

Kolektor fekalne kanalizacije

Pored devijacije reke, potrebno je izvriti i izmetanje trase kolektora fekalne kanalizacije, translatorno i po istoj etai kopa 350,00 m.n.m, slika 1.Trasa fekalne kanalizacije postavljena je na rastojanju od 4,0 m od leve ivice kanala za devijaciju reke Mali Pek. Na svim prelomima trase predviena je izrada revizionih silaza, kao i na pravim deonicama na rastojanju ne veem od 50,0 m.Ukupna duina trase izmetenog kolektora fekalne kanalizacije iznosi 850 m. Du trase se predvia izgradnja 18 revizionih silaza. Usvojeni prenik kolektora ostaje isti kao i do sada i iznosi 500 mm, a cevi e biti od tvrdog PVC materijala. Orijentacioni pad dna kanala - cevovoda je 0,45 %.Ukupni trokovi na radovima na kolektoru fekalne kanalizacije su:1. Zemljani radovi: 4 745 000 din2. Betonski radovi: 450 000 din3. Montani radovi: 4 376 000 din4. Ostali radovi: 42 500 din

Ukupno 9 613 500 dinUkupni trokovi na radovima devijacije korita reke Mali Pek i kolektoru fewkalne kanalizacije iznose 35 911 000 din.

3.2. Analiza Devijacija puta M24 i izmetanje dalekovoda

Devijacija puta M24

Izmetanje dravnog puta (po Zakonu o javnim putevima Sl. glasnik RS 101/2005. god.) M24 (Bugarska granica - Negotin - Majdanpek - Poarevac) e biti u ukupnoj duini 1597,40 m. Devijacije se izvode zbog irenja kopa ime je ugroen magistralni put, slika 2.

Slika 2. Prikaz trase puta i dalekovoda

Primenjeni elementi pri analizi devijacije puta su:1. irina saobraajne trake: t=3,5m, a ukupna irina sa ivinjacima iznosi 2x(3,5+0,18) = 7,36m2. irina bankine: 1,5m3. Popreni nagib: 2,5%

Poduni nagib: se kree od 0%, na poetku obilaznice iz pravca Majdanpeka, do 2,43 % na stacionai 1285,00+22,290. Svi ostali elementi su u skladu sa Zakonom o javnim putevima Sl. glasnik RS 101/2005. god.

Predvia se da devijacija svojim veim delom prati etau povrinskog kopa +365m, a da se zatim, nakon prolaska leve horizontalne krivine izvede vertikalna krivina sa blagim usponom do prikljuenja na stari put.

Predvieni su sledei slojevi kolovozne konstrukcije: Asfalt beton 4cm Bito ljunak 12cm ljunak tampon 30 cmUkupno: 46cm

Slika 3. Poporeni presek trase

Kolovoz se odvodnjava popreno, odvoenjem vode u rigole 30 x 40 x 8/10 cm na nioj strani puta. Sa vie strane puta predviaju se betonski ivinjaci 18 x 24 x 80 kosina (3/12) cm.Ukupni trokovi na radovima devijacije puta M24 su:1. Pripremni radovi: 12 000 din2. Zemljani radovi: 1 781 420,20 din3. Gornji sloj: 22 186 987 din

Ukupno 23 980 407,20 din.

Izmetanje dalekovoda

Postojei dalekovod prolazi trasom du puta Majdanpek Kuevo. Predvieno je izmetanje postojeeg dalekovoda van granica eksploatacionog polja Juni revir. Na SLICI*** prikazana je trasa postojeeg dalekovoda, sa ucrtanim stubnim mestima, kao i predlog nove trase dela dalekovoda koji se izmeta. Deo srednjenaponskog voda koji se izmeta izveden je kablom poloenim slobodno u rov u zemlji (deo trase ovog voda se takoe izmeta).Procena vrednosti ulaganja obuhvata:

1.Pribavljanje odgovarajuih uslova, dozvola, saglasnosti i sl. od nadlenih organizacija i/ili institucija50 000,00

2.Demontaa dela postojeeg dalekovoda (deo koji se izmeta) i dela kablovskog voda1 250 000,00

3.Izrada projektne dokumentacije izmetenog dela trase dalekovoda i kablovskog voda500 000,00

4.Obeleavanje na terenu nove trase dalekovoda i rova za kablovski vod100 000,00

5.Nabavka, isporuka i montaa novih elino-reetkastih stubova (10 kom.), komplet sa potrebnom opremom za veanje provodnika i zatitnog ueta, komplet sa svom prateom opremom. Nabavka i ugradnja materijala potrebnog za izradu kablovskog voda.8 000 000,00

Ukupno (RSD)9 900 000,00

4. Zakljuak

Proirenje povrinskog kopa Juni revir u Majdanpeku uz primenu kompleksnih mera zatite omoguava kontinuitet u proizvodnji rude bakra to daje pozitivan uticaj na socijalnu strukturu (nacionalnu i etniku) stanovnitva u smislu otvaranja novih radnih mesta i ostajanju mladih da rade i ive u Majdanpeku kao i oivljavanje okolnih sela u optini Majdanpek, Kuevo i agubici. Nastavak i neometan rada na povrinskom kpu je uslovio izmetanje javnih i ostalih objekata.