Библиографија Андреја Митровићаudi.rs/articles/bibliografija_amitrovic_2013_2.pdf · Politički život Jugoslavije 1914–1945. Zbornik radova, Beograd

Библиографија Андреја Митровића

Монографије, зборници радова, критичко приређивање историјске грађе

1. Jugoslavija na Konferenciji mira 1919–1920, Beograd 1969.2. Време нетрпељивих, Политичка историја великих држава Европе 1919–

1939, Београд 1974; 2. изд. Подгорица 1998; 3. изд. Подгорица 2004; 4. изд. Београд 2012.

3. Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom. Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu, Novi Sad 1975.

4. Историјско у „Чаробном брегу“. Покушај интердисциплинарног огледа, Београд 1977.

5. Србија 1878: Документи, ур. Михаило Војводић, Драгољуб Живојиновић, Андреј Митровић, Београд 1978.

6. Фашизам и нацизам, Београд 1979; 2. изд. Београд 2009.7. Prodor na Balkan. Srbija u planovima Austro–Ugarske i Nemačke 1908–1918,

Beograd 1981; 2. изд. Београд 2011.8. Angažovano i lepo. Umetnost u razdoblju svetskih ratova (1914–1945), Beograd

1983; 2. изд. Београд 2011.9. Србија у Првом светском рату, Београд 1984; 2. изд. Београд 2004; 3. изд.

Београд 2014.10. Милан Ракић, Конзулска писма 1905–1911, Београд 1985.11. Устаничке борбе у Србији 1916–1918, Београд 1987; 2. изд. Београд

1988.12. Raspravljanja sa Klio o istoriji, istorijskoj svesti i istoriografiji, Sarajevo

1991.13. Ћудљива муза. Огледи о историјском, научном и уметничком, Ваљево

1992.14. Топлички устанак. Место у српској историји, Београд 1993.15. Прекретнице новије српске историје, Крагујевац 1995.16. Расправање со Клио, Скопје 1995.

156 Годишњак за друштвену историју 2, 2013.

17. Пропитивање Клио. Огледи о теоријском у историографији, Београд 1996.

18. Стојану Новаковићу у спомен. О осамдесетогодишњици смрти, Београд 1996.

19. Vreme destruktivnih, Čačak 1998.20. Klio pred iskušenjima i raspravljanje sa Klio, Beograd 2001.21. Стране банке у Србији 1878–1914: Политика, прогрес, европски оквир,

Београд 2004.22. Народна банка 1884–2004, Београд 2004.23. National Bank 1884–2004, ur. V. Dugalić, A. Mitrović, Dragana Gnjatović,

Beograd 2004.24. Serbia’s Great War, 1914–1918, London 2007.25. O božjoj državi i zlom spasenju, Beograd 2007.26. Kultura i istorija, Beograd 2008.

Чланци, студије, прилози

1. „Задарско питање на Конференцији мира 1919. године. Од отварања Конференције у јануару до потписивања мировног уговора са Немачком“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду, VII, 1, 1963 стр. 427–444

2. „Студенти Београдског универзитета 1905–1914“, у: Сто година Филозофског факултета, Београд 1963, стр. 747–771.

3. „Тајни контакти Нитијеве владе са југословенском делегацијом у јулу 1919. године“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду VIII, 1964, стр. 753–772.

4. „Zašto je interesantan momenat predaje poklona Jelke Miš predsedniku Vilso-nu?“, u: Zadarska revija 6, 1965, str. 468–472.

5. „Тешкоће историјске науке при проучавању савремене историје“, у: Историјски гласник 4, 1965, стр. 99–114.

6. „La Bosnie et Herzégovine en XIX siècle“ , u: Historiographie Yougoslave 1955–1965, Beograd 1965, str. 366–377

7. „Les Yougoslaves dans la première guerre mondiale, u: Historiographie You-goslave 1955–1965“, Beograd 1965, str. 381–392.

8. „La Yougoslavie de 1918 à 1941“, u: Historiographie Yougoslave 1955–1965, Beograd 1965“, str. 395–416.

9. „Хроника међународних догађаја 1964“, у: Историјски гласник 1, 1965, стр. 107–113.

10. „Aprilski pregovori o jadranskom pitanju na Konferenciji mira 1919. godine“, u: Istorija XX veka. Zbornik radova VIII, Beograd 1966, str. 271–359.

157Библиографија Андреја Митровића

11. „Како је купљена библиотека Алфреда Рамбоа. (Прилог историји библиотечких фондова код нас)“, у: Библиотекар 5, 1966, стр. 384–392.

12. „Национални институт за спољну трговину и Централни статистички институт у Риму“, у: Историјски гласник 2–3, 1966, стр. 236

13. „Мировна делегација Краљевине СХС и Декларација В. Вилсона од 23. априла 1919“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду X, 1, 1968, стр. 473–495.

14. „Povodom slavlja Sanstefanskog ugovora“, u: Gledišta 3, 1968, str. 393–404.15. „Italija i stvaranje Jugoslavije 1918. godine“, u: Naučni skup u povodu

50–godišnjice raspada Austro–Ugarske Monarhije i stvaranja jugoslovenske države, Zagreb 1969, str. 263–273.

16. „Milan Rakić u diplomatiji 1919. godine“, u: Savremenik 2, 1969, str. 203–208.

17. „Милан Ракић у југословенско–италијанској кризи после пакта у Тирани“, у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 3–4, 1969, стр. 213–227.

18. „Допринос Марија Тоскана проучавању Лондонског уговора из 1915. године“, у: Историјски гласник 1, 1969, стр. 120.

19. „Нацистичка идеја великог привредног простора и Југоисточна Европа (1940)“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду XI–1, 1970, стр. 709–733.

20. „Istorijski pogled na nemačku totalitarnu misao“, u: Gledišta XI, 11, 1970, str. 1569–1581.

21. „Istoriografija kao nauka“, u: Treći program II, 2, 1970, str. 249–257.22. „Memoari o drugom svetskom ratu“, u: Treći program, 1970, str. 179–198.23. „O značaju i tradicijama 27. marta 1941“, u: Gledišta 3, 1970, str. 483–490.24. „Stvaraoci u kulturi i autoritarne države (1919–1939)“, u: Kultura 11, 1970, str.

123–140.25. „Фотографија као историјски извор. (Поводом збирки фотографија о савре-

меној историји Немачке и о историји Другог светског рата)“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, стр. 277.

26. „Две студије о нацистичкој држави“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, стр. 280.

27. „Bosanskohercegovački begovi i Italija u proleće 1920. godine“, u: Zadarska revija 2, 1971, str. 120–128.

28. „Studenti Beogradskog univerziteta, 1838–1941“, u: Hronologija političkog života, Beograd 1971, str. 1–8, str. 31–50, str. 451.

29. „Trianonski ugovor“, u: Enciklopedija Jugoslavije, 8, 1971, str. 367.30. „Versajski ugovor“, u: Enciklopedija Jugoslavije, 8, 1971, str. 480.31. „Istorijska nauka i psihologija“, u: Treći program III, 2, 1971, str. 405–426.


32. „Немачке и италијанске тежње за „Новим поретком“ и југоисточна Европа“, у: Историјски гласник 2, 1972, стр. 47–86.

33. „Покрет отпора у аустоугарском Гуверману у Србији 1916–1918“, у: Крушевац кроз векове (Зборник реферата са симпозијума одржаног од 4. до 9. октобра 1971. у Крушевцу), Крушевац 1972, стр. 183–199.

34. Савременици о дипломати Милану Ракићу, у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор XXXVIII, 3–4, 1972, стр. 202–214.

35. Дучићев опис краља Фердинанда Кобуршког и прилика у Бугарској почетком 1911. године, у: Историјски часопис XIX, 1972. стр. 317–325

36. „’Emancipatorska uloga’ istorijske svesti“, u: Treći program IV, 2, 1972, str. 217–225

37. „Istorijska svest“, u: Prvi jugoslovenski simpozijum o nastavi istorije, Novi Sad 1972, str. 19–28.

38. „Novi poredak“ i jugoistočna Evropa (Nemačka i Italija prema jugoistoku Evrope početkom Drugom svetskog rata), u: Vasa Čubrilović (ur.), Ustanak u Jugoslaviji 1941. godine i Evropa. Zbornik radova, Beograd 1973, str. 185–209.

39. „Spoljnopolitička doktrina novostorene jugoslovenske države (1919)“, u: Politički život Jugoslavije 1914–1945. Zbornik radova, Beograd 1973, str. 311–328.

40. „Istorijska svest i istorijski nacionalistički mit (Diskusija na Savetovanju o idej-nom prisustvu kulturne tradicije, nacionalnom mitu i istorijskoj svesti, Beograd 1973)“, u: Treći program V, 1,1973, str. 9–13.

41. „Deutschland und Jugoslawien 1919–1933“, у: Зборник Филозофског факул-тета у Београду XII, 1, 1974, стр. 567–575.

42. „Ergänzungswirtschaft. O teoriji jedinstvenog privrednog područja Trećeg Rajha i jugoistočne Evope 1933–1941“, u: Jugoslovenski istorijski časopis XIII, 3–4, 1974, str. 5–42.

43. „Ergänzungswirtschaft. The Theory of Integrated Economic Area of the Third Reich and Southeast EuropeYugoslavia 1933–1945“, u: The Third Reich and Yugoslavia 1933–1945, Beograd 1977, str. 7–45.

44. „Nemački privredni prostor i jugoistočna Evropa 1933. godine“, u: Istorijski časopis XXI, 1974, str. 225–240.

45. „Politische und wirtschaftliche Beziehungen Deutschlands und Jugoslawiens in der Zeit der Verständigungspolitik Stresemanns (Anmerkungen zur deutschen Sicht)“, u: Joachim Hütter (ur.), Tradition und Neubeginn, Köln 1975, str. 117–140.

46. „Drugi svetski rat. Istorijsko mesto i značaj“, u: Marksistička misao I, 3, 1975, str. 105–127

47. „Ratni ciljevi Centralnih sila i jugoslovensko pitanje 1914–1918“, u: Jugoslo-venski istorijski časopis 1–2, 1976, str. 93–127.


48. „Istorija i umetničko delo. Film „Seljačka buna“ u režiji Vatroslava Mimice“, u: Treći program, 1976, str. 26–33.

49. „Istorijski materijalizam, istraživanje istorije i nastava istorije“, u: Nastava istorije 3–4, 1976, str. 129–149.

50. „Kontinuität und Diskontinuität in der deutschen Südosteuropa–Politik 1914–1941“, u: Balcanica VIII, 1977, str. 559–572.

51. „Стварање Немачке окупационе зоне и аустроугарске окупационе управе у Србији (јесен 1915–пролеће 1916)“, у: Историјски гласник 1–2, 1977, стр. 7–37.

52. „Тајни разговори Менсдорф–Сматс и југословенско питање“, у: Историјски часопис XXIV, 1977, стр. 235–261.

53. „Razdoblje svetske istorije. Nekoliko opštih napomena o proučavanju razdoblja posle Prvog svetskog rata“, u: Treći program, 1977, str. 111–121.

54. „Sedam zabeležaka na marginama Krležinih „Zastava““, u: Književna kritika 5, 1977, str. 16–21.

55. „’Dvadeseti vek’ Bernarda Bertolučija“, u: Treći program, 1977, str. 387–392.

56. „Die Kriegsziele der Mittelmächte und die Jugoslawienfrage 1914–1918“, u: Adam Wandruszka i dr. (ur.), Die Donaumonarchie und die südslawische Frage von 1848–1918, Wien 1978, str. 137–173.

57. „Tajni ugovor između Centralnih sila i Bugarske od 6. septembra 1915. godine“, u: Međunarodni problemi 3–4, 1978, str. 47–65.

58. „Značaj ’Istočne krize’ 1875–1878. za istoriju balkanskih naroda“, u: Markistička misao 3, 1978, str. 130–144.

59. „Nekoliko teza o uslovima proučavanja nastanka i razvitka srpske nacije“, u: Nastanak i razvitak srpske nacije, Beograd 1978, str. 9–18.

60. „Neka pitanja pristupa izučavanju nastanka i razvitka srpske nacije“, u: Nastanak i razvitak srpske nacije, Beograd 1978, str. 243.

61. „Film i istorija“, u: Film i istorija, Beograd 1978, str. 7–13.62. „Немачко–бугарски уговор о Борском руднику од 5. Маја 1916. године“, у:

Историјски гласник 1–2, 1979, стр. 27–55.63. „Трећи Рајх и италијанска привредна конкуренција у Југославији на почетку

Другог светског рата. (1. Септембар 1939–6. Април 1941)“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду XIV, 1, 1979, стр. 407–422.

64. „La posizione della Jugoslavia nelle relazioni internazionali all’inizio della seconda Guerra mondiale“, u: Italjug 1, 1979, str. 11–14.

65. „The 1919–1920 Peace Conference in Paris and the Yugoslav State: A Historical Evolution“, u: Dimitrije Đorđević (ur.), The Creation of Yugoslavia 1914–1918, Santa Barbara 1980, str. 207–217.


66. „Srpska nacija u građanskom društvu“, u: Marksistička misao 2, 1980, str. 169–195.

67. „Balkanski planovi birokratije Balhauzplaca tokom Prvog svetskog rata“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 1–4, 1981, str. 139–167.

68. „Il Terzo Reich e gli interessi italiani in Jugoslavia 1939–1941“, u: Massimo Pacetti (ur.), L’imperialismo italiano e la Jugoslavia, Urbino 1981, str. 351–370.

69. „Die wirtschaftlich–politische Auffassung von Südosteuropa in der Weimarer Republik“, u: Balcanica XII, 1981, str. 149–180.

70. „Die jugoslawische Politik in der Kärntner Frage auf der Friedenskonferenz in Paris. Die Plebiszitfrage im Frühjahr 1919“, u: Helmut Rumpler (ur.), Kärntens Volksabstimmung 1920, Klagenfurt 1981, str. 101–124.

71. „Okosnice politike Kraljevine SHS prema Italiji 1920–1929“, u: Prispevki za zgodovino delavskoga gibanja XXI, 1981, str. 75–87.

72. „Бој на копаоничком превоју Мрамор 14. марта 1917.године“, у: Историјски гласник 1–2, 1982, стр. 7–31.

73. „Bugarska u planovima Austro–Ugarske i Nemačke tokom aneksione krize (jesen 1908–proleće 1909)“, u: Jugoslovensko–bugarski odnosi u XX veku 2, Beograd 1982, str. 57–90.

74. „Од Берлинског конгреса до уједињења 1878–1918“, у: Историја српског народа, Београд 1983, стр. 7–254; 2. прер. изд., Београд 1994.

75. „Sporazum centralnih sila o podeli balkanskih i bliskoistočnih sirovina. (Ugovor od 8. januara 1916)“, u: Balcanica XIII–XIV, 1982–1983, str. 233–253.

76. „Leopold Ranke o srpskoj revoluciji 1804. godine“, u: Vasa Čubrilović (ur.), Istorijski značaj srpske revolucije 1804. godine, Beograd 1983, str. 105–120.

77. „Svedočanstvo o svakodnevici“, u: Beograd u sećanjima 1930–1941, Beograd 1983, str. 5–10.

78. „Седам теза о месту и улози историјске науке у историјској свести“, у: Марксистичка мисао 4, 1983, стр. 3–19.

79. „Уметност и Први светски рат“, у: Летопис Матице српске, књ. 432, св. 4, 1983, стр. 379–393.

80. „Istorija i svakodnevica“, u: Polja XXIX, 1983, str. 294–295, str. 360–362.81. „Под окупацијом“, у: Шабац у прошлости, Шабац 1984, стр. 99–214.82. „Прилог проучавању демографских прилика у округу Шабац под

аустроугарском окупацијом 1915–1918“, у: Историјски гласник 1–2, 1984, стр.81–91.

83. „Misliti o istoriji“, u: Agnes Heler, Teorija istorije, Beograd 1984, str. 9–20.84. „’Embahade’ kao istorijski spis“, u: Delo 3, 1984, str. 16–24.85. „Vreme pruža slike, ja samo dodajem reči“, u: Književni glasnik 3, 1984, str.

24.


86. „Le direttrici della politica del regno dei SCS verso l’Italia dal 1920 al 1929“., Quaderni – Centro di recherche storiche, Rovigno VIII, 1984–1985, str. 273–287.

87. „Аустроугарска понуда сепаратног мира Србији крајем 1914. године“, у: Научни скуп „Колубарска битка“. Ратни напори Србије 1914. године, Београд 1985, стр. 127–148.

88. „Berliner Handelsgesellschaft и Србија. Прилог проучавању улоге иност-раних „великих банака“ на Балкану пред Први светски рат“, у: Зборник Филозофског факултета у Београду XV–1, 1985, стр. 167–197.

89. „Ergänzungswirtschaftsraum: Nemačko shvatanje Balkana 1912–1914. godine“, u: Marksistička misao 4, 1985, str. 159–177.

90. „Генералфелдмаршал Аугуст фон Макензен и генерал Павле Јуришић–Штурм“, у: Историјски гласник 1–2, 1985, стр. 81–93.

91. „Mihajlo Pupin na Konferenciji mira u Parizu 1919. godine“, u: Koča Jončić (ur.), Život i delo Mihajla Idvorskog Pupina, Novi Sad 1985, str. 399–424.

92. „On the Significance and Traditions of March 27, 1941“, u: Ivan Jelić (ur.), War and Revolution in Yugoslavia 1941–1945, Beograd 1985, str. 9–17.

93. „L’importance et les traditions du 27 mars 1941“, u: Questions actueles du socialisme XXXI, 9, 1985, str. 75–83.

94. „Fašizam. Analiza pojma na osnovu iskustva opšte istorije Evrope do 1945. godine“, u: Socijalizam 28, 12, 1985, str. 1644–1658.

95. „Fric Fišer ili nemačko suočavanje sa istorijom“, u: Fric Fišer, Savez elita. O kontinuitetu struktura moći u Nemaćkoj 1875–1945. godine, sa nemačkog preveo Andrej Mitrović, Beograd 1985, str. 9–53.

96. „Versajski ugovor“, u: Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb 1985, str. 648.97. „Savremenost i istorijska svest“, u: Marksistička misao 2, 1985, str. 4–11, str.

72–78.98. „Banka Discontogesellschaft i Balkan 1914–1918. godine“, u: Prilozi XXI, 22,

Sarajevo 1986, str. 91–130.99. „Pester Ungarische Commerzialbank на Балкану до 1918. године“, у: Зборник

Матице српске за историју 34, 1986, стр. 43–80.100. Ото Фолбер и немачка понуда мира Србији у јесен 1915. године, у: Зборник

Историјског музеја Србије 22, 1986, стр. 137–159.101. „Zum Kampf jugoslawischer Arbeiter für Befreiung Ernst Thälmanns“, u: Ernst

Thälmann, Berlin 1986, str. 168–171.102. „Централне силе и стратегијске саобраћајнице на Балкану 1915. године“,

у: Научни скуп Србија 1915. године, Београд 1986, стр. 183–203.103. „O tradiciji i saznanju“, u: Đoko Stojičić (ur.), Mi i naša tradicija, Beograd

1987, str. 34–37.


104. „Die Balkanpläne der Ballhausplatz–Bürokratie im Ersten Weltkrieg (1914–1916)“, u: Ferenc Glatz/Ralph Melville (ur.), Gesellschaft, Politik und Verwaltung in der Habsburgermonarchie 1830–1918, Stuttgart 1987, str. 343–371.

105. „Germany’s Attitude toward the Balkans 1912–1914“, u: Béla K. Király/Dimi-trije Đorđević (ur), East Central European Society and the Balkan Wars, New York 1987, str. 295–315.

106. „Braća Vlahović u gerili Prvog svetskog rata“, u: Miodrag Vlahović (ur.), Braća Vlahović 1917, Beograd 1987, str. 5–9.

107. „Devet teza o osnovama međunarodnog položaja balkanskog poluostrva u novijoj istoriji“, u: Dobrica Vulović (ur.), Balkan krajem 80ih godina, Beograd 1987, str. 49–54.

108. „Zamišljenost nad čovekom i životom“, u: Podmladak 5, 1987, str. 132–136.109. „Писмо војводе Косте Војиновића пуковнику Панти Грујићу од 5.августа

1917“, у: Историјски гласник 1–2, 1988, стр. 93– 105.110. „Mreže austrougarskih i nemačkih banaka na Balkanu pred Prvi svetski rat“, u:

Jugoslovenski istorijski časopis 1–4, 1988, str. 51–75.111. „Конференцији мира 1919–1920. и „Версајском систему““, у: Југословенски

историјски часопис 1–4, 1989, стр. 133–138.112. „Sedamdeset godina Jugoslavije“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 1–4, 1989,

str. 169–173.113. „Aleksandar Deroko“, u: Glasnik, 1989, str. 237.114. Андреј Митровић, (ур.), Срби и Албанци у XX веку, Научни скупови, књ.

LXI, Београд 1991, стр. 461.115. „Замке теме ’Срби и Албанци у 20. веку’“, у: Срби и Албанци у XX веку,

Београд 1991, стр. 1–5.116. „Албанци у политици Аустро–Угарске према Србији 1914–1918“, у: Срби

и Албанци у XX веку, Београд 1991, стр. 89–105, стр.107–134.117. „Југославија, албанско питање и Италија 1919–1939“, у: Срби и Албанци

у XX веку, Београд 1991, стр. 231–251, стр. 253–273.118. „Андрић као дипломата“, у: Свеске Задужбине Иве Андрића, 1991, стр.

216–229.119. „Serbien, Geist und Widerstand im politischen Aufbruch Mitteleuropas“, u:

Meinard Peterlik/Werner Waldhäusl (ur.) Geist und Wissenschaft im politischen Widerstand, Wien 1991, str.107.

120. „Istoričar kao učesnik: Vladimir Dedijer“, u: Glasnik, 1991, str. 218–221.121. „Два листа дневника Косте Војиновића (октобар–децембар 1917)“, у:

Зборник Матице српске за историју 45, 1992, стр. 167–189.122. „L’ennemi héréditaire“, u: Michel Korinman (ur.), L’Allemagne vue d’ailleurs,

Paris 1992, str. 207–225.


123. „Андрићеви дипломатски списи. „Иво Андрић, Дипломатски списи, приредио М. Милошевић, Београд 1992““, у: Књижевност 8/9/10, 1992, стр. 1112.

124. „Балкански ратни циљ немачког војног вођства привредна богатства Србије 1917–1918. године“, у: Глас CCCLXXII, књ. 8, Београд 1993, стр. 171–208.

125. Колективна свест и тумачење историје. Искуства истраживања Топличког устанка, у: Лесковачки зборник XXXIII, 1993, стр. 5–18.

126. „Problemi sveta „novog poretka“„, u: Novi svetski poredak i politika odbrane SR Jugoslavije, Beograd 1993, str. 31–40.

127. „Шест фрагмената за биографију Милана Ракића“, у: Књижевност, 1993, стр. 800–803.

128. „Jirgen Koka, O istorijskoj nauci“. u: Ogledi, Beograd 1994, str. 341.129. „Мислити теоријски у историографији?“, у: Историјски часопис XXXIX,

1992, Београд 1994, стр. 259–285.130. „Sugestija o podeljenoj istoriji. O istorijskoj svesti i stvarnosti istorije“, u:

Vojno–istorijski glasnik 1–2, 1994, str. 288–294.131. „Скица предлога за расправљање о проучавању друштва“, у: Годишњак за

друштвену историју I–1, 1994, стр. 5.132. „Европеизација и/или модернизација“, у: Годишњак за друштвену историју

I–2, 1994, стр.43.133. „Садашњост и историчарево схватање“, у: Годишњак за друштвену

историју I–2, 1994, стр. 205–208.134. „Dinar i kruna u kriznim godinama 1916–1918“, u: Novac i razvoj 12, 1994,

str. 46–51.135. „Građanski dialog. Srbi i Hrvati“, u: Erazmus 5, 1994, str. 24, 49, 71.136. „Радован Самарџић (1922–1994)“, у: Годишњак CI, 1994, стр. 667.137. „Die Zentralmächte, Mitteleuropa und der Balkan. Ideen und Ihre Verwirklichung

während des Weltkriges 1914–1918“, u: Richard G. Plaschka i dr. (ur.), Mitteleuropa – Konzeptionen in der ersten Hälfte des 20. Jahrhunderts, Wien 1995, str. 39–62.

138. „Дисконтинуитети српске историје“, у: Андреј Митровић (ур.), Прекрет-нице новије српске историје, Крагујевац 1995, стр. 5.

139. „Први светски рат“, у: Андреј Митровић (ур.) Прекретнице новије српске историје, Крагујевац 1995, стр. 75–95.

140. „Pisati istoriju kako je uistinu bilo. Razmatranja o smislu načela objektivnosti“, u: Glasnik, Podgorica 1995, str. 173–198.

141. „Неистоветност проучаваоца и проучаваног. Напомене о субјекту и објетку истраживања историје“, у: Историјски часопис XL/XLI, 1993/1994, Београд 1995, стр. 281–289.


142. „Заветна књига опредељеног за будућност“, у: Андреј Митровић (ур.), Стојану Новаковићу у спомен, Београд 1996, стр. 5–15.

143. „Љубав и поштовање за Леополда Ранкеа. Прилог схватању научности Стојана Новаковића“, у: Андреј Митровић (ур.), Стојану Новаковићу у спомен, Београд 1996, стр. 89–130.

144. „О новој књизи у спомен Стојану Новаковићу“, у: Андреј Митровић (ур.), Стојану Новаковићу у спомен, Београд 1996, стр. 197–200.

145. „Леополд Ранке, писац „Српске револуције“. (Поводом 200–годишњице смрти)“, у: Летопис Матице српске, 1996, стр. 502–515.

146. „Србија у новом историјском добу“, у: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854, Крагујевац 1996, стр. 11–18.

147. „I rapporti fra il potere politice, militare ed economice nei Balkani: Il caso della Serbia“, u: Ricerche storiche XXVII, 3, 1997, str. 533–549.

148. „Царска отоманска банка“ о пословима у Србији, у: Годишњак за друштвену историју III 2–3, 1996, Београд 1997, стр. 130–133.

149. „’Карактеристична црта данашњег века’. Један извор о модерном мента-литету у Србији – анализа дописа Николе Пашића од 8./20.марта 1872“, у: Историјски часопис XLII/XLIII, 1995/1996, Београд 1997, стр. 111–123.

150. „Стране банке у Србији 1882–1914“, у: Југословенски историјски часопис 1, 1997, стр. 9–24.

151. „Топлички устанак: колективна свест и тумачења. Искуства у истражи-вању“, у: Добровољачки гласник 9, 1997, стр. 5–20.

152. „Срби и Немци. Једно виђење другог створено историјом/Serben und Deutsche. Die durch die Geschichte geschaffenen gegenseitigen Ansichten“, у: Кораци 3/4, Крагујевац 1997, стр. 1, 28–51, 26–49.

153. „Београд – мета страних банака“, у: Економски сигнали, 1997, стр. 7–10.154. „Ранке (von Ranke) Леополд“, у: Сима Ћирковић/Раде Михаљчић (ур.),

Енциклопедија српске историографије, Београд 1997, стр. 616.155. „Proroci i istraživači. Pred izazovima 21. veka“, u: Pol Kenedi, Priprema za

21.vek, Beograd 1997, str. 11–16.156. „Foreign Banks in Serbia, 1882–1914“, u: Kostas P. Kostis (ur.), Modern Banking

in the Balkans and the West European Capital in the Nineteenth and Twentieth Centuries, Aldershot 1998, str. 77–97.

157. „Односи између политичке, војне и економске моћи на Балкану у Првом светском рату. Пример Србије. Историјско догађање и структура друштва: један опит“, у: Годишњак за друштвену историју V, 1–2, Београд 1998, стр. 16–32.

158. „Слика историјске стварности у делу Слободана Јовановића. Прилог ра-зумевању израза уставна историја“, у: Миодраг Јовичић (ур.), Слободан


Јовановић – Личност и дело. Научни скупови XC, Одељење друштвених наука, Бд. 21., Београд 1998, стр. 99–107.

159. „Дистанцирајућа рефлексија или прилог разумевању научности проучава-оца историје“, у: Годишњак за друштвену историју IV–1, 1997, Београд 1998, стр. 87–92.

160. „Време врана. Крај историје у роману–хроници ’Ужице са вранама’“, Љубомира Симовића, у: Исидоријана 4, Београд 1998, стр. 121–125.

161. „Pojmovi Istok i Zapad u ’Srpskoj revoluciji’ Leopolda Rankea. Traganje za istorijskom logikom“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 1–2, 1999, str. 1–12

162. „Подстрек историографији новијег доба“, у: Волтер Лакер, Историја Европе 1945–1992, Београд 1999, стр. 717–721.

163. „Фашизам. Трагање за историјским одређењем једног политичког појма“, у: Свеске – Књижевност, Уметност, Култура 47, Панчево 1999, стр. 125–228.

164. „Questions of an inquisitive man“, u: Miroslav Jovanović/Karl Kaser/Slobodan Naumović (ur.), Between the Archives and the Field. A Dialogue on historical Antrophology of the Balkans, Beograd/Graz 1999, str. 268–276.

165. „Der langsame Rhythmus der Geschichte. Leopold Rankes ’Serbische Revolution’, Begriffsbestimmungen vom ’Osten’ und ’Westen’. Die Suche nach der historischen Logik“, u: Horst Haselsteiner/Emilia Hrabovec/Arnold Suppan (ur.), Zeiten Wende, Frankfurt/M. 2000, str. 129–135.

166. „Prevlast nerazuma. Segment o istorijskom neumu u duhovnim prilikama kriznog doba (pokušaj šireg tumačenja konkretnim povodom)“, u: Hans–Georg Fleck/Igor Graovac (ur.), Dijalog povjesničara–istoričara 2, Zagreb 2000, str. 61–74.

167. „Problemi i pitanja modernizacije Srbije“, u: Hans–Georg Fleck/Igor Graovac (ur.), Dijalog povjesničara–istoričara 2, Zagreb 2000, str. 79–97.

168. „Банка са капиталом на акције. Идеје либералног капитализма у Ср-бији средином четрдесетих година 19. века. Оглед о истовременој неистовремености“, у: Годишњак за друштвену историју VII, 2/3, стр. 123–141.

169. „Struktura ratnog finansiranja Srbije 1914–1918. Traganje za istorijskom sastavnicom jednog međunarodnog kredita. Prelaz sa zlatne na deviznu podlo-gu“, u: Tokovi istorije 1–2, 2000, str. 83–110.

170. „Preseci, prekidi, prevrati i preokreti. Beleške o istoriji Srbije povodom 5. ok-tobra 2000“, u: Srbija posle Miloševića, Beograd 2001, str. 207–215.

171. „Нисам убио Јулија Цезара“, у: Драгана Марковић (ур.), Откуцаји времена 1990–2000, Београд 2000, стр. 93–103.

172. „Без победе у џепу“, у: Драгана Марковић (ур.), Откуцаји времена 1990–2000, Београд 2000, стр. 145–152.


173. „Југословенско питање и велике силе 1914–1918. Структура појаве једног међународног питања“, у: Југословенски историјски часопис 1–2, 2001, стр. 64–82.

174. „Историја и парамит – Балкан или проклето полуострво“, у: Стеван Павловић, Историја Балкана 1804–1945, Београд 2001, стр. 499–506.

175. „Analisti o naučništvu Leopolda Rankea. Četiri varijacije samosvesti istoričareve“, u: Tokovi istorije 1–2, Beograd 2002, str. 67–86

176. „The Yugoslav Question, the First World War and the Peace Conference 1914–1920“, u: Dejan Đokić (ur.), Yugoslavism. Histories of a Failed Idea 1918–1992, London 2003, str. 42–56.

177. „1848 in den Erinnerungen, Literatur und Historiographie der Serben. Drei Autoren: Jovan Sterija Popović, Jakov Ignjatović und Slobodan Jovanović“, u: 1848: Barbara Haider/Hans Peter Hye (ur.), Ereignis und Erinnerung in den politischen Kulturen Mitteleuropas, Wien 2003, str. 181–200.

178. „Nastanak moderne Srednje Evrope. Prekretna jesen 1918“, u: Oto Luttar/Jurej Perovšek (ur.), Zbornik Janka Pleterskega, Ljubljana 2003, str. 305–312.

179. „Политичке консеквенце пробоја Солунског фронта. Основе и предпоставке такозваног Версајског система“, у: Историја 20. века 2, Београд 2003, стр. 30–49.

180. „Sabirni centar. Iz dnevnika koji pisac uopšte ne piše“, u: Željko Hubač (ur.), Sabirni centar, Beograd 2003, str. 32.

181. „Origins of European Banks acting in the Balkans: link to the first integration of the Balkan Peninsula into the modern Europe“, u: Megatrend Revue 1, Beograd 2004, str. 7–33.

182. „Tito je trajao dugo i mnogo je svojih lica pokazao“, u: Radonja Leposavić (ur.), Vlas Tito iskustvo – Past/Present, Beograd 2004, str. 217–223.

183. „Хронологијом података ка целовитој историји – Снага сведочења о протеклом добу“, у: Бранка Прпа (ур.), Модерна српска држава 1804–2004. Хронологија, Београд 2004, стр. 7.

184. „Political Consequences of the Break Up of the Salonika Front“, u: The Salonika Theatre of Operations and the Outcome of the Great War,Institut für Balkan-studien Thessaloniki, Thessaloniki 2005, str. 321–342.

185. „Чедомиљ Мијатовић и рађање грађанства у Србији“, у: Слободан Г. Марковић, Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима, Београд 2006, стр. 450–453.

186. „Уметност у раздобљу светских ратова“, у: Токови историје, 3, 2007, стр. 163–172.


Прикази

1. „Никола Стојановић, Босанска криза 1908–1914“, Сарајево 1958, у: Исто-ријски гласник 3–4, 1959, стр. 164ф.

2. „Новые документы из истории Мюнхена“, Москва, 1958, у: Југословенски историјски часопис, 1, 1962, стр. 114

3. „Hajne Guderijan, Vojni memoari, Beograd 1961“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 3, 1963 str. 128–133

4. „Bogdan Krizman/Bogumil Hrabak (ur.), Zapisnici sa sednica delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919–1920., Beograd 1960“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 1, 1963, str. 102–106

5. „Paul Sete, Epohe svjetske istorije. Od Hamurabija do Kolumba, Sarajevo 1963“, у: Историјски гласник 2–3, 1964, str. 225–228

6. „Gérard Walter, La révolution anglaise, Paris 1963“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 3, 1965, str. 147

7. „Igor Kon., Die Geschichtsphilosophie des 20. Jahrhunderts, Kritischer Abriss I–II, Berlin 1964“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 3, 1965, str. 149f.

8. „Milan Marjanović, Diplomatska borba za Zadar 1915–1922, u: Jaksa Ravlić (ur.), Zadar. Geografija, ekonomija, saobraćaj, povijest, kultura, Zagreb 1964, str. 271–299“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 2, 1965, str. 105–109

9. „Herbert Fajs, Čerčil, Ruzvelt, Staljin, Vojno delo, Beograd 1965“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 3, 1965, str. 148

10. „Bogdan Krizman, Jadransko pitanje na Pariškoj mirovnoj konferenciji (od 28. juna do 9. decembra 1919). Istorija XX veka, VII, Beograd 1965“, u: Jugoslovenski istorijski časopis 1–2, 1966, str. 163–168

11. „Две оцене Дедијерове књиге о сарајевском атентату. Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Београд 1966“, у: Летопис Матице српске 143, 399, 1967, стр. 162–169

12. „Василије Крестић, Хрватско–угарска нагодба 1868. године, Београд 1969“, у: Историјски гласник 1, 1969, стр. 148

13. „John R. Hale, The Evolution of British Historiography. From Bacon to Namier, London 1967“,у: Историјски гласник 1, 1969, str. 147

14. „Jean–Baptiste Duroselle, Le conflit de Trieste 1943–1954, Brüssel 1966“, u: Istorijski glasnik 1, 1969, str. 147.; u: Jugoslovenski istorijski časopis 3, 1969, str. 116–125

15. „Andreas Hillgruber (ur.), Staatsmänner und Diplomaten bei Hitler. Vertrauliche Aufzeichnungen über Unterredungen mit Vertretern des Auslands 1930–1941, Frankfurt/M. 1967“, у: Историјски гласник 1, 1969, str. 146

16. „Милан Ракић, „На Капитолу“. (Једна историографска интерпретација)“, у: Летопис Матице српске, 146, 405, 1970, стр. 194–199


17. „Вадим Голубцов, Мемуары как источник по истории советского общества, Москва 1970“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, стр. 283

18. „Велике силе и постанак југословенске државе као историографска тема. (Осврт на књигу Драгољуба Р. Живојиновића, Америка, Италија и постанак Југославије 1917–1919, Београд 1970)“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, стр. 243–251

19. „William L. Shirer, Berlin diary 1939–1941, London 1970“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, str. 282

20. „Renzo de Felice, Le interpretazioni del’fascismo, Bari 1970,“ у: Историјски гласник 1–2, 1970, str. 284

21. „La storiografia italiana negli ultimi vent’anni, I–II, Milano 1970“,у: Исто-ријски гласник 1–2, 1970, str. 253

22. „Historische Zeitschrift, Sonderheft 3, hg. von W. Kienast, München 1969“, у: Историјски гласник 1–2, 1970, str. 283

23. „A. Breccia, Le fonti per lo studio della storia delle relazioni dei paesi jugoslavi nel periodo 1870–1954, u: Storia e politica 4, 1970, str. 579–620; 1, 1971, str. 82–97; 2, 1971, str. 287–310,“ у: Историјски гласник 1, 1971, str. 170

24. „A. Moritsch, Das nahe Triester Hinderland. Zur Wirtschaftlichen und sozialen Entwicklung von Beginn des Jahrhunderts bis zur Gegenwart, Wien/Köln/Graz 1969“, у: Историјски гласник 1, 1971, str. 170

25. „Velike sile i evropski jugoistok pred početak Drugog svetskog rata, (Povodom knjige: H. J. Schröder, Deutschland und die Vereinigten Staaten 1933–1939, Wiesbaden 1970)“, у: Историјски гласник 2, 1972, str. 115

26. „Дуго очекивано дело. Историја Југославије. Написали Иван Божић, Сима Ћирковић Милорад Екмечић и Владимир Дедијер, Београд 1972“, у: Политика, 30.12.1972

27. „Südosteuropa Dissertationen 1918–1960. Eine Bibliographie deutscher österreichischer und schweizerischer Hochschulschriften, Graz/Wien/ Köln 1968“, у: Историјски гласник 1, 1973, str. 183

28. „Значајан историјски извор о учешћу Србије у Првом светском рату. Записници са седница Министарског савета Србије 1915–1918, приредили Драгослав Јанковић и Богумил Храбак“, Београд 1976, у: Политика, 16. 9. 1976

29. „Нови резултати о узроцима и поводу Првог светског рата. Велике силе и Србија пред Први светски рат. Зборник радова, Београд 1976“, у: Политика, 23. 12. 1976

30. „И игра и збиља. Вук Винавер: „Југославија и Мађарска 1933–1941“, Београд 1976“, у: Политика, 16. 6. 1977


31. „Велике силе и Југословенске рудне сировине у епохи империјализма. Поводом студије Живка Аврамовског „Трећи Рајх и Борски рудник“, Бор 1977“, у: Политика, 16. 3. 1978

32. „Пробој Солунског фронта – Балкан и Први светски рат. „Петар Опачић, Солунска офанзива 1918. године, „Српска војска у завршном периоду Првог светског рата“, Београд 1980““, у: Политика, 13. 6. 1981

33. „Аероплан над миром и ратом. „Александар Дероко, А ондак је летио јероплан над Београдом, Београд 1983““, у: Политика, 7. 1. 1984

34. „Francuska revolucija i dvesta godina potonje istorije, u: Sloboda, jednakost, bratstvo: Francuska revolucija i savremenost, Beograd 1990, str. 27–30

35. „Spajanje razbijenog prostora. „M. Ekmečić, Stvaranje Jugoslavije, Beograd 1989““ u: Borba, 8. 2. 1990

36. „Dopuna istorijskoj svesti. „M. Đilas, Druženje s Titom, Beograd 1990. i Ibeo-vac. Ja Vlado Drapčević, Beograd 1990““, u: Borba, 26. 4. 1990

37. „Godine sukoba. „Č. Štrbac, Svedočanstva o 1948, Beograd 1989““, u: Borba, 27. 12. 1990

38. „Upotreba istorijske svesti. „I. Đurić, Istorija pribežište ili putokaz, Sarajevo 1990““, u: Borba, 10. 1. 1991

39. „Istorijski spisi F. Brodela“, F. Brodel, Spisi o istoriji, Beograd 1992, str. 371–383

40. „Suštine prekretnog doba. „R. Ljušić, Tumačenje srpske revolucije u istoriografiji 19. i 20. veka, Beograd 1992““, u: Borba, 29. 10. 1992

41. „Teorijski usmereno saznavanje istorije. „Jirgen Koka. O istorijskoj nauci““, u: Ogledi, Beograd 1994, str. 321–341

Новински чланци

1. Dve komponente nacionalizma, u: Borba, 20.1.19732. Време нетрпељивих, у: НИН, 31. 8. 1975, 7. 9. 1975, 14. 9. 19753. Dok čovek živi u društvu trajaće i njegova istorija. (Intervju povodom knjige

„Vreme netrpeljivih“), u: Mladost, 25.10.19754. Историчар и филозоф. Смрт Арнолда Тојнбија, у: Политика, 12. 11. 19755. Марксизам и историја, у: Просветни преглед, 10. 9. 19766. Научникова порука. Поводом смрти Георгија Острогорског, у: НИН, 31.

10. 19767. 1877. Шта се догодило пре једног века, у: Политика, 31. 12. 1976, 1./2. 1.

19778. Izbijanje Drugog svetskog rata i politika Komunističke partije Jugoslavije, u:

Borba, 11. 4. 1977


9. Између насиља догме и снаге слободе. Разговор са професором Андрејом Митровићем о уметности у „Времену нетрпељивих“, о историјском у Чаробном брегу“ Томаса Мана, о савременом истраживању историје, у: Политика, 10. 9. 1977

10. Чарлин је то боље урадио. (Поводом филма „Хитлер, једна каријера“ Јоакима Феста), у: Политика, 5. 11. 1977

11. Оне 1878. године. Пре једног века одржан је Берлински конгрес који је дубоко изменио прилике на Балканском полуострву, у: Политика, 31. 12. 1977 и 2. 1. 1978

12. Уметност као дело историје. Нафта и Сетембрини о Пиети с Рајне. Додири историјске науке и историје ликовне уметности, у: Књижевне новине, 10. 3. 1979

13. Против нечовечног у епохи. Уметност у раздобљу светских ратова, у: По-литика, 25. 8. 1979

14. Трагање за човеком. Уметност и раздобље светских ратова, у: Политика, 1. 9. 1979

15. Узалудно су се маскирали, у: Политика, 8. 9. 197916. Симболика „Гернике“. Уметност и раздобље светских ратова, у: Политика,

15. 9. 197917. Јул 1914. Тренуци одлуке о И светском рату, у: Политика, 23.7.1980, 4. 8.

198018. Стрампутица историје. „Они су нас напустили“, необична изложба у бечком

дворцу Белведере, у: Политика, 13. 8. 198019. У средишту збивања. Историјска грађа за предвечерје Првог светског

рата. Документи о спољној политици Краљевине Србије, у: Политика, 7. 2. 1981

20. Značaj naučnog u istorijskoj svesti, u: Četvrti jul, 10. 9. 198121. Историјска свест и наша савремена историја, у: Политика, 5. 1. 198222. Превазилазити митове и догме, у: Политика, 6. 1. 198223. Идеја југословенства јуче и данас, у: Књижевне новине, 30. 9. 198224. Kad sam prvi put video Malagu, u: Komunist, 5. 11. 198225. Istina Miloša Crnjanskog, u: Intervju, 24. 6. 198326. Недовршена слика. Историјски феномени и савременост. Разговор за

„округлим столом“ „Политике“ о књизи Бранка Петрановића „Револуција и контрареволуција у Југославији“, у: Политика, 15. 10. 1983

27. „Историја са грешкама“, у: Илустрована политика, 13. 12. 198328. Два века деснице. Одреднице деснице и њене везе кроз историју, у:

Политика, 24. 12. 198329. 1844. Српска железница, у: Политика, 31. 12. 1983, 1./2. 1. 198430. Istorijska svest i izazovi prošlosti, u: Komunist, 1. 1. 1984


31. Историја с препрекама, у: НИН, 8. 1.198432. Срби од Берлинског конгреса до уједињена, у: Политика, 10. 3. 1984.33. Дани када су се тукли људи“ преко ноћи“, у: НИН, 18. 3. 198434. Коначно прва, у: НИН, 25. 3. 198435. Пакт и рат, у: Политика, 27. 3. 198436. Одлука о рату 1914. Сукоб Аустро–Угарске и Србије, у: Политика, 7. 7.

198437. Рат је трајао 27 година дуже, у: НИН, 29. 7. 198438. Друга Европа, у: НИН, 5. 8. 198439. Србија у Првом светском рату, у: Књижевна реч, 25. 2. 198540. Иза азбесног паравана, у: Нове омладинске новине, 10. 3.198541. Личност и историја, у: НИН, 23. 6. 198542. Европа мимо Рима и Византа. (КЕБС у Будимпешти), у: НИН, 8. 12.

198543. Историјским разумом против митова, у: Књижевне новине, 15. 12. 198544. Одговорност појединца или наслеђе Манових, у: Књижевна реч, 10. 4.

198645. Povodom 100–godišnjice rođenja Ernesta Telmana, u: Komunist, 11.4.198646. Суочимо се са својом историјом, у: НИН, 22. 6. 198647. Идеал и политика, у: НИН, 10 .8. 198648. Сећање на рат. „Голгота и Васкрс Србије 1914–1918“, у: Политика, 11. 10.

198649. Ludilo malih interesa, u: Borba, 31. 12. 1986, 1./2. 1. 198750. Појава „аријевца“, у: НИН, 8. 3. 198751. Устанак 1917, у: НИН, 22. 3. 198752. Одломак из анти–дневника који потписани иначе и не пише, у: Књижевна

реч, 10. 6. 198753. Припреме Топличког устанка. Настанак организоване гериле, у: Књижевна

реч, 10. 10. 198754. Поводом издавања „Рујанског четворојеванђеља“, у: Књижевне новине, 1.

11. 198755. Nužnost interdisciplinarnog pristupa genocide, u: Student, 17. 12. 198756. Politika razbijenog prostora, u: Komunist, 12. 2. 198857. Most preko istorijskih rascepa, u: Borba, 28. /29. /30. 11. 198858. Историјско наслеђе и његово превазилажење, у: Књижевне новине, 1. 12.

198859. Мост преко миленијумске провалије, у: Књижевне новине, 15. 12. 1987 /1.

1. 198860. Istorija, mit, profit, u: Borba, 13./14. 5. 198961. Jugoslavija starija od AVNOJa, u: Jedinstvo, 1.12. 1989


62. Stavljanje problema u frižider, u: Stav, 29. 12. 198963. Владимир Дедијер (1914–1990), у: Годишњак 1990, стр. 471.64. Ništa ne znamo o sebi, u: Revija 8, 10. 5. 199065. О ћудљивости музе историје. О рвању песништва и научништва и о

историчару као људождеру или свештенику Клио, у: Књижевне новине, 15. 3. 1991

66. Klio prljavih ruku, u: Borba, 4. 4. 199167. Srbi i Hrvati posle pola veka. Uz beleške Mihaila Konstantinovića, u: Vreme,

20. 5. 199168. Nemački činilac i zaoštravanje jugoslovenske krize, u: Borba, 15./16./17./18.

6. 199169. Историју смо хтели да заборавимо, у: Светлост, Крагујевац, 14. 2. 199170. Fatalna privlačnost Srba i Hrvata, u: Vreme, 25. 3. 199171. Konzervirali smo stare ideje, u: Bosanski pogledi, 25. 4. 199172. Intervju nedelje: dr. Andrej Mitrović, u: Nedelja, 26. 5. 199173. Kasnimo za tri revolucije, u: Duga, 22. 6. 199174. Atavizmi Srednje Evrope. Paralele 1914–1991, u: Vreme, 15. 7. 199175. Почему враждуют Сербы и Хорваты, у: Советская Естония, 17. 7. 199176. Istoričar moderne. 150 godina rođenja Stojana Novakovića, u: Borba, 3. 12.

199277. Samoopredeljenjem do libanizacije, u: Borba, 19. 2. 199278. Ideali padaju pred zidom realnosti, u: Borba, 31.12.1992, 3.1.199379. Историјско подручје Андрићевих сижеа. Осам предходних забелешки, у:

Књижевне новине, 15. 10. 199280. Устанак кога су се одрицали, у: Јединство, Приштина, 2. 3. 199281. Sećanje na sopstvenu budućnost, u: Borba, 4./5. 4. 199282. Разговор у редакцији: Мимо поретка, у: НИН, 5. 6. 199283. Страсти су разум појеле, у: Политика експрес, 27. 8. 199284. Nova Srednja Evropa, u: Student, 29 .8. 199285. Kad se istorija zataškava, u: Intervju, 11. 12. 199286. Самосвест струке историчареве. Нестварна слика историје, у: Политика,

22. 5. 199387. Пророци и истраживачи. Пред изазовом 21. века, у: Политика, 17. 7.

199388. Смрт црног двоглавог орла, у: Политика, 2. 10. 199389. Клио опет постаје ћудљива, у: Политика, 4. 12. 199390. Опажања уз пропаст југословенске државе, у: Књижевне новине, 15. 12.

199391. Посланик са смањеним ауторитетом. „Иво Андрић, Дипломатски списи,

приредио М. Милошевић, Београд 1992“, у: Књижевне новине, 1. 1. 1993


92. Нисам убио Јулија Цезара (1), у: Војска, 25. 2. 199393. Живети тренутак, мислити Балкан (2), у: Војска, 4. 3. 199394. Istina je i u istoriji moralna kategorija, u: Vreme, 22. 3. 199395. Buđenje demona nacionalizma, u: Spona, 1. 4. 199396. Predugo plutanje, u: Politika ekspres, 10. 5. 199397. Zloupotreba kosovskog mita, Samostalni, 21. 5. 199398. Malim koracima u obnovu života, u: Borba, 26. 11. 199399. Покушај о основама југословенске кризе, у: Књижевне новине, 1. 1. 1994100. Модерно у Србији, у: Политика, 11. 6. 1994101. Историја Европе. Садашњост и историографија, у: Политика, 12. 11.

1994102. „Мир се не може лако повратити“. Из строго поверљивих извештаја Никола

Пашића са Конференције мира у Паризу 1919–1920. године, у: Књижевне новине, 15. 6. /15. 7. 1994

103. Мит о континуитету зла. Сарајево 1914. и 1994. Прилог размишљању о историјској свести данас, у: НИН, 8. 7. 1994

104. Историја српског народа. Издавачки подухват, у: НИН, 14. 10. 1994.105. Историчар и његово време. Бранко Петрановић (1927–1994), у: Политика,

25. 6. 1994106. Чињенице наспрам политизованих тврдњи. Ин мемориам: Богдан Кризман

(1913–1994), у: Политика, 23. 7. 1994107. Srbija u 11 slika, u: Vreme, 2. 5. 1994108. Hiljadu godina u 10 tomova, u: Borba, 25. 10. 1994109. Историјски оквир српског питања, у: Књижевне новине, 1./15. 1. 1995110. Цензурисан због кнеза Милоша. Два века по рођењу Леополда Ранкеа, у:

Политика, 12. 12. 1995 и 1./2. 1. 1996111. Народ спасао динар, у: Вечерње новости, 11. 1. 1995112. Јалта није расцепила Југославију, у: Нова Нада, 8. 2. 1995113. Слепило, тровање, инфекција…, у: НИН, 14. 4. 1995114. Mi smo opterećen narod, u: Naša Borba, 15./16. 7. 1995115. Svi nude prošlost, u: Nezavisna Svetlost, 28. 9. 1995116. Ушли смо на велика врата, у: Српска реч, 4. 12. 1995117. Српски Макијавели. Сто педесет година од рођења Николе Пашића, у:

Политика експрес, 18. 12. 1995118. Mrak iz kojeg nastaju krvave noći, u: Naša Borba, 23./24. 11. 1996119. Без поделе у џепу, у: Војска, 26. 12. 1996120. Целовитост историчаревог резултата, Мирослав Јовановић, Досељавање

руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924, Београд 1997, у: Демок-ратија, 1997

121. Реч, у: Књижевне новине, 15. 1./1. 2. 1997


122. СКЗ – за ствараоце и љубитеље добре књиге, у: Књижевне новине, 15. 4. 1997

123. Srbijino doba građanstva, u: Politika, 31. 5. 1997124. Pravo na neposlušnost prevazilazi uže shvatanje pojma legitimnosti, u: Demo-

kratija, 11. 1. 1997125. Слобода и улице Европе. Из историјског искуства модерног доба, у: НИН,

17. 1. 1997126. О каламбуру: жртве су џелати, у: Књижевне новине, 15. 10.–1. 11. 1997127. Čovek velikog izazova. In memoriam Ivanu Đuriću (1947–1997), u: Helšinska

povelja, 1997, str. 12128. Одликовање Лујзе Хеј Кар. Четири непозната документа, у: Књижевне

новине, 15. 2. 1998, 1. 2. 1998, 15. 3. 1998129. Анексија 1878. и министар зле прошлости, у: Књижевне новине, 1. 4.

1998130. Ostvarene nade, iskušavanja ideala, u: Politika, 20. 3. 1999131. Istorija loših primera, u: Danas, 31. 12. 1999, 3. 1. 2000132. Спори ритам историје. Историјски суштинско у Ранкеовој „Српској

револуцији“, у: Политика, 12. 2 .2000133. Две деценије узлета Србије 1895–1914, у: Књижевне новине, 16. 4. 2000,

1. 5. 2000134. Европа на крају другог миленијума, у: Политика, 30./31. 12. 2000, 1./2. 1.

2001135. Prekoračivanje granica, u: Vreme, 13. 12. 2001136. Историја и свакодневица. Сећања Слободана Нешовића на 27. март, у:

Политика, 20. 4. 2002137. Susret zdravorazumskog i naučnog, u: Književni list, 1. 2 – 1. 3. 2003, 1. 4. – 1.

5. 2003138. Ja i (Galerije koje pričaju istoriju), u: Danas, 31 .12. 2004, 3. 1. 2005

Докторске тезе одбрањене под менторством професора Андреја Митровића

Милак, Енес, Италија и Југославија 1931–1937, 1983.Херцигоња, Дуња, Велика Британија и спољнополитички положај Југославије

1929–1933. Британска политика према југословенско–италијанским суко-бима у време светске привредне кризе, 1985.

Ристовић, Милан, Немачки „нови поредак“ и југоисточна Европа 1940/41–1944/45: планови о будућности и пракса, 1990.


Прпа, Бранка, Југославија као модерна држава у виђењима српских интелек-туалаца 1918–1929, 1995.

Марковић, Предраг Ј., Друштвени живот Београда 1948–1965: утицаји света подељеног на Исток и Запад, 1995.

Младеновић, Божица, Град у Војно–генералном гувернману у Србији, 1916–1918, 1997.

Јовановић, Мирослав, Руска емиграција на Балкану, 1920–1940, 2000.Стојановић, Дубравка, Европски демократски узори код српске политичке и

интелектуалне елите, 1903–1914, 2000.Гашић, Ранка, Британски и немачки утицај на београдску елиту, 1936–1941,

2002.Јањетовић, Зоран, Националне мањине у Краљевини СХС/Југославији 1918–1941,

2004.Манојловић Пинтар, Олга, Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури

Првог и Другог светског рата на тлу Србије, 2004.

Професор Андреј Митровић члан комисије за одбрану докторске тезе

Бојовић, Јован, Напредни омладински покрет у Црној Гори 1918–1941 године, 1969.

Тодоровић, Десанка, Спољна политика Краљевине СХС према балканским државама, 1972.

Костић, Урош, Истра и Трст у ратним плановима и стварности последњег рата, 1978.

Станковић, Ђорђе, Никола Пашић и стварање југословенске државе (1914–1921), 1979.

Маневић, Зоран, Појава модерне архитектуре у Србији, 1980.Милојковић Ђурић, Јелена, Музика као део српске културе између два светска

рата, 1981.Куљић, Тодор, Објашњење и оправдање капитализма у теоријама и тотали-

таризму, 1981.Босић, Милован, Извори за историју комунистичке партије 1919–1941, 1982.Трипковић, Ђоко, Унутрашње–политички развитак Југославије и Велика Бри-

танија 1945–1948, 1988.Остојић–Фејић, Убавка, САД и Србија 1914–1918. године, 1991.Бјелајац, Миле, Војска Краљевине Југославије 1929–1935, 1992.Пршић, Милоје В., Штампа народноослободилачког покрета у Југославији

1941–1943. године, 1993.


Борозан, Ђорђе Ј, Велика Албанија 1939–1945: порекло, идеје и пракса, 1993.Павловић, Војислав Г., Од монархије до републике : САД и Југославија 1943–

1946: докторска дисертација, 1997.Алексић, Весна, Велика светска економска криза у Сједињеним Америчким

Државама – Модел друштва у кризи, 2006.

Магистарске тезе одбрањене под менторством професора Андреја Митровића

Милак Енес, Краљевина СХС и Римски споразум 1922–1924, 1976.Митровић, Момчило, Југословенска академска омладина у Швајцарској 1916–

1918, 1977.Херцигоња, Дуња, Србија и руска револуција 1905, 1976.Марјановић, Владислав, Југославија, Лига нација и идеје мира и међународног

споразумевања: 1925–1929, 1978.Лихт, Соња, Идеја савета и њен утицај на савремени раднички покрет у

Мађарској, 1979.Трипковић, Ђоко, Француска и евакуација српске војске из Албаније, 1980.Остојић, Убавка, Британски историчари и Србија, 1914–1915, 1980.Ристовић, Милан, Политички односи на Балкану 1941–1945 године у светлу

извештаја Амбасаде Краљевине Југославије у Анкари, 1981.Срђан Кнежевић, Филм као историјски извор, 1986.Марковић, Никола, Британска концепција балканског блока и Србија 1914–1915,

1989.Jorge Santos Carvalho, Лисабон као средиште југословенске емиграције, 1941–

1945, 1985.Младеновић, Божица, Жене у Топличком устанку, 1989.Максимовић, Ратомир В., Привремена влада Далмације 1918. године, 1989.Марковић, Предраг, Европски утицаји на процес друштвене модернизације

Београда од 1918 до 1941, 1991. Стојановић, Дубравка, Српска социјалдемократска странка и ратни програм

Србије 1912–1918, 1992. Петровић, Ненад, Фашистичке идеје код интелигенције у Београду 1919–1941,

1993. Стојановић, Радомир Р. Филмски снимак црногорских трупа на Тарабошу и око

Скадра 1913. као историјски извор, 1994. Јовановић, Мирослав, Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС: 1919–

1924, 1993.


Грба, Милан, Британске санитетске мисије и Србија у Првом светском рату , 1995.

Манојловић, Олга, Традиције Првог светског рата у београдској јавности 1918–1941, 1996.

Јањетовић, Зоран Д. Исељавање немачке мањине из Војводине 1944–1948. године, 1996.

Димитријевић, Весна, Политичко и идеолошко на југословенским поштанским маркама 1931–1952, 1997.

Милорадовић, Горан, Логори за изолацију у Краљевини Срба, Хрвата и Слове-наца (1919–1922), 2000.

Алексић, Весна, Опште југословенско банкарско друштво а.д.1828–1945: сту-дија из социјално–финансијске историје, 2000.

Главник, Александар, Југославија и савезничка политика према немачким ре-парацијама 1946–1948, 2000.

Вучетић–Младеновић, Радина, „Цвијета Зузорић“. Европско у култури београд-ског грађанства 1918–1941, 2001.

Суша, Ања, Београдско позориште и студентске демонстрације '68, 2001. Николић, Јасмина, Агонија Европе Богдана Радице и београдски круг културних

радника 30–тих година XX века, 2002. Мишић, Саша, Политика Југославије према Албанији у периодуод 1924–1927.

године, 2005.

Documents

Библиографија Андреја Митровићаudi.rs/articles/bibliografija_amitrovic_2013_2.pdf · Politički život Jugoslavije 1914–1945. Zbornik radova, Beograd