ww

w.od

bran

a.m

od.g

ov.r

s

Godina IX Bro j 196 15 . новембар 2013 . cena 100 dinara 1 ,20 evra

Испраћај српских мировњака у Либан

ТРОБОЈКАПОД ПЛАВИМ

ШЛЕМОМ

ТРОБОЈКАПОД ПЛАВИМ

ШЛЕМОМ

„Одбрана“ је чланЕвропског удружења војних новинара

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

4

Магазин Министарства одбране Србије

„Одбрана” наставља традиције „Ратника”,првог војног листа у Србији, који је изашао 24. јануара 1879.

ИздавачМедија центар „ОДБРАНА”Београд, Браће Југовића 19medijacentar@mod.gov.rsДиректорСлавољуб М. Марковић, потпуковникГлавни и одговорни уредникмр Раденко МутавџићЗаменик главног уредникаВладимир Почуч, потпуковникУреднициМира Шведић, Душан Глишић, Славица ЛужникНовинариСања Анђелковић Мирјана Боровина, потпоручницаВладимир Вјештић Биљана МиљићАлександар Петровић, поручникСтални сараднициСтанислав Арсић, др Себастиан Балош,др Славиша Влачић, Милосав Ц. Ђорђевић,др Милан Мијалковски, др Зоран Миладиновић,др Миљан Милкић, Крсман Милошевић, Никола Остојић, Никола Оташ, АлександарРадић, Влада Ристић, Будимир М. Попадић Дизајн и преломЕнес Међедовић (ликовни уредник),Станислава Струњаш, Марија Марић и Слободан Михаиловић(технички уредници)ФотографијаСтефана Савић (уредница),Горан Станковић, Душка Стефановић,Јово Мамула, Даримир Банда (фоторепортери)Језички редактормр Наташа НиколићКоректорСлађана ГрбаСекретар редакцијеВера БјеловукДокументацијаРадован Поповић (фото-центар)

ТЕЛЕФОНИДиректор 3241-258; 23-809Главни и одговорни уредник 3241-257; 23-808Секретар редакције 3201-809; 23-079Прелом 3240-019; 23-583Маркетинг 3241-026; 3201-765; 23-765Претплата 3241-009; 3201-995; 23-995ТЕЛЕФАКС 3241-363АДРЕСА11000 Београд, Браће Југовића 19odbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rswww.odbrana.mod.gov.rsЖиро-рачун840-312849-56 МЦ „Одбрана”ПретплатаЗа припаднике МО и Војске Србије преко РЦмесечно 160 динара. За претплатнике прекоПоштанске штедионице месечно 180 динара.

Штампа „ПОЛИТИКА” АД, Београд,ISSN 1452-2160

Магазин излази сваког 1. и 15. у месецу

БРОЈ 196

Испраћај пешадијске чете уЛибан са нишког аеродрома

Д О Г А Ђ А Ј И

6 Пот пи сан Спо ра зум о сарад њи Срби је и РускеФеде ра ци је у обла сти одбра неКОН ТИ НУ И ТЕТ БЕЗ ОСЦИ ЛА ЦИ ЈА

8 Обе ле жен Дан при мир ја у Првом свет ском ратуСРБИ ЈА ПОШТУ ЈЕ И ПАМ ТИ

9 Милун ка Савић сахра ње на у Але ји вели ка наПОЧАСТ ПРЕ МА ЗАСЛУ ГА МА

И Н Т � Р В Ј У

10 Гене рал-пот пу ков ник Алек сан дар Жив ко вић,коман дант Коп не не вој скеВОЈ СКА ВИСО КИХ СТАН ДАР ДА

14 Испраћај српских мировњака у ЛибанТРОБОЈКА ПОД ПЛАВИМ ШЛЕМОМ

Т � М А

22 Раз вој ни про јек ти Вој но тех нич ког ин сти ту таБЛА ГО ДЕТ УРЕД НОГ ФИ НАН СИ РА ЊА

З� хв� љу ју ћи со лид ном фи н�н си р� њур�з во ј� ср$д ст� в� НВО у си ст$ му од бр� н$ н$ ко ли ко по сл$д њих го ди н�, � и н� кон ово го ди шњ$г р$ б� л�н с� бу џ$ т�, Војнот$хнич ки ин сти тут им� зн� ч� ј�н број ср$д ст� в� НВО н� з� вр шним испитив�њи м� у Т$х нич комопит ном ц$н тру – 13 ј$ н� ис пи ти в� њу,� ВТИ ов$ годи н$ р� ди н� 33 р�з вој нихи 15 ис тр� жи в�ч ких про ј$ к� т�

26 Међу на род ни форум глав них под о фи ци ра Цен трал не и Југо и сточ не Евро пеПРО ФЕ СИ О НАЛ НИ РАЗ ВОЈ ПОД О ФИ ЦИ РА

Снимио Мирослав ЛАВРЕНЧИЋ

АРС�НАЛ

28 Бри гад ни ге не рал Ор не ло Ба рон, шеф НА ТОвој не кан це ла ри је за ве зу СА РАД ЊА ЗА СНО ВА НА НА ПО ВЕ РЕ ЊУ

О Д Б Р А Н А

30 „Combined Endeavor 2013“УСПЕ ШНА КОМУ НИ КА ЦИ ЈА

Н� н�ј в$ ћој м$ђу н� род нојвој ној т$л$ ко му ни к� ци о но-инфор м� тич кој в$жби„Combin9d :nd9avor 2013“у Гр� ф$н в$ ру у Н$м�ч којов$ годи н$ уч$ ство в� ло ј$виш$ од 1.200 пр$д ст�в ни -к� из 39 з$м� љ�, � виш$од 700 уч$ сни к� било ј$н� издво ј$ ним м$сти м�изво ђ$ њ� в$жб$ у з$мљ� -м� уч$ сни ц� м�

32 Друга ре ги о нал на кон фе рен ци ја вој не ме ди ци не МОСТ ИЗ МЕ ЂУ ЗЕ МА ЉА

34 Др Јован ка Шара но вић, дирек тор ка Инсти ту та за стра те гиј ска истра жи ва њаЗА ВЕЋИ УТИ ЦАЈ ЖЕНА

К У Л Т У Р А

38 „Рат ни албум 1914–1918“СВЕ ДО ЧАН СТВО ЧАСНЕ ИСТО РИ ЈЕ

39 Пре ми је ра фил ма „Вој на ака де ми ја 2”КАДЕ ТИ НА ЖИВОТ НОЈ ПРЕ КРЕТ НИ ЦИ

40 Ансамбл „Ста ни слав Бинич ки“ у Сло ве ни ји КАР ТА ВИШЕ ЗА КОН ЦЕР ТЕ

Р$ч ур$дник�

Дан примирја у Првом светском рату – 11. новем-бар, обележен је одавањем почасти и полагањем

венаца на спомен-обележја на Авали и у комплексуНовог гробља у Београду, у знак сећања на све неви-не жртве од 1914. до 1918. године. У Србији се Данпримирја као државни празник обележава од 2012.године, а пре тога се обележавао на првим часовимау свим основним и средњим школама у Србији од2005. године.

Уз празник, пред стоту годишњицу од почеткаПрвог светског рата, Србија је одала почаст сво-

јој хероини и најодликованијој жени Великог рата,Милунки Савић. Уз песму „Тамо далеко“ и почаснеплотуне, њени посмртни остаци сахрањени су у Але-ји великана на Новом гробљу у Београду.

Србија је и данас у мисији мира, а први пут послеСинаја, 1967. године, у мировну мисију упутила

је јединицу ранга чете, овога пута у мисију UNIFIL уЛибану. Из касарне „Књаз Михаило“ и нишког аеро-дрома свечано је испраћено 130 припадника пеша-дијске чете из састава 31. пешадијског батаљона изЗајечара и 39. логистичког батаљона Треће бригадеиз Ниша. Они замењују вод који је до сада у дверотације ангажован у оквиру шпанског контингента.

Уобновљеном учешћу у мировним операцијамаприпадници Војске Србије ангажовани су у

мировним операцијама УН у Источном Тимору,Бурундију, Чаду и Централној Афричкој Републици,а тренутно су у операцијама УН у Либерији, ОбалиСлоноваче, ДР Конго, Либану, Кипру и на подручјуБлиског истока. Учествују и у две мировне операцијепод командом ЕУ, у Сомалији и у операцијиATALANTA у водама Индијског океана. У осам миров-них операција задатке извршава укупно 214 припад-ника Министарства одбране и Војске Србије.

Њима се ускоро придружује тим из Специјалнебригаде који ће најпре боравити неколико дана

у бази у Џибутију, а 6. децембра специјалци ће сеукрцати на брод УН „Каролина Скан“ из Светскогпрограма за храну и наставити са заштитом тог бро-да у наредних осам месеци.

Из културе издвајамо да је у биоскопима кренулоприказивање филма „Војна академија 2“ чија је

премијера одржана у препуном Сава центру. У фил-му је приказан крај школовања, свакодневни животна Академији, затим захтевна обука и високи стан-дарди школовања, који се преплићу с приватнимпроблемима и искушењима амбициозних кадета наживотној прекретници. ƒ

Раденко МУТАВЏИЋ

Прилози о савременом

наоружању и опреми код нас

и у свету

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

6

Министар одбране Небојша Родић састао се13. новембра у Палати Србијa са министромодбране Руске Федерације генералом арми-је Сергејем Кужугетовичем Шојгуом. Двоји-

ца министара том приликом потписали су Споразум осарадњи у области одбране. Састанку је присуствовао

Континуитет без осцилација

Имамо документ

на стратешко-одбрамбеном нивоу

сарадње, базиран на партнерским

односима, који ће допринети

подизању оперативности,

функционалности, мобилности

и укупне респектабилности

Војске Србије, истакао је министар

одбране Небојша Родић после

потписивања Споразума са руским

министром одбране Сергејем Шојгуом

Министри Родић и Шојгуположили в$нц$

Министри одбране Србије и Руске ФедерацијеНебојша Родић и Сергеј Шојгу положили су венце наСпоменик ослободиоцима Београда и Споменик рускомвојнику.

Министар Шојгу у спомен-књигу је записао: „Хва-ла за сачувану успомену о подвизима наших очева идедова који су ослободили Београд раме уз раме сасрпском браћом.“

Потписан Споразум о сарадњиСрбије и Руске Федерације у области одбране

и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љуби-ша Диковић.

Министар Родић истакао је да је потписан веомаважан документ у области одбране између Србије и Руси-је, који после петнаест година на новим основама регули-ше међусобне односе. То је логичан след догађаја у 2013.години, јер је у мају потписан Споразум о стратешкомпартнерству који је стратешко-политичке природе.

– Сада имамо документ на стратешко-одбрамбеномнивоу сарадње. Треба да се зна да је документ базиран напартнерским односима и да он подразумева континуитетбез осцилација – рекао је министар Родић и додао да ћеСпоразум допринети подизању оперативности, функцио-налности, мобилности и укупне респектабилности ВојскеСрбије.

– Потписали смо споразум који је кровни документ ииз кога ће произаћи остали документи о сарадњи са Вој-ском Руске Федерације – истакао је Родић.

Министар Родић захвалио је министру Шојгуу напосети и подсетио да четрнаест година министар одбранеРуске Федерације није боравио у Србији. То, како је нагла-сио Родић, говори о нашем одређењу за будућу сарадњу.

Родић је захвалио Шојгуу и за све што је учинио заунапређење руско-српских односа на месту министра заванредне ситуације у Влади Руске Федерације.

Министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгуоценио је да су односи Русије и Србије у последње времедобили нови карактер. Он је подсетио да Споразум остратешком партнерству, који су потписали председ-ници Николић и Путин, важи и у сфери одбране.

– Данас смо потписали споразум о војној сарадњи, а уразматрању се налазе још три споразума од којих је главниСпоразум о војно-техничкој сарадњи – рекао је Шојгу.

Руски министар додао је да је на састанку било речии о сарадњи на плану образовања официра Војске Срби-је у Русији и заједничког учешћа на вежбама, укључујућии вежбе ваздухопловних снага и противваздухопловнеодбране.

– Договорили смо јачање контаката на релацијинаших генералштабова и проширивању сарадње међусвим видовима војске – изјавио је Шојгу и најавио могућ-ност да већ у августу наредне године екипа тенковских

јединица Војске Србије учествује на традиционалномтакмичењу тенкиста у Русији.

Шојгу је подвукао да треба пуно да се уради у обла-сти војне индустрије, оценивши да је у последњих 15 до20 година ниво сарадње драстично смањен до, како јерекао, непристојног нивоа. Он је нагласио да то што једоговорено треба да буде и реализовано у најкраћем року.

Током посете Србији министар Шојгу имао је састан-ке и са председником Владе Ивицом Дачићем и са првимпотпредседником Владе Александром Вучићем. ƒ

Александар ПЕТРОВИЋСнимио Даримир БАНДА

Орд$н Србиј$ Председник Србије Томислав Николић уручио је

министру Сергеју Шојгуу Орден српске заставе првогстепена за нарочите заслуге у развијању међународниходноса и пријатељства народа Србије и Русије. Церемо-нији уручења ордена у Председништву Србије прису-ствовали су министар одбране Небојша Родић и начел-ник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Дико-вић. Том приликом, председник Николић је истакао даминистра Шојгуа одликује Србија, а да је њему само при-пала част да одликовање уручи.

– Ваше пријатељство према нашој држави и народуу континуитету траје годинама, није зависило од нашихунутрашњих односа и није било спутавано – истакао јепредседник Николић.

Изражавајући захвалност председнику Србије наурученом одликовању, министар Шојгу је истакао да јепочаствован, указујући да пријатељство Русије и Србијеима вишевековне корене које је тешко уништити.

– Ово одликовање је достојанствен наставак нашиходноса, како међу људима тако и међу државама – иста-као је министар Шојгу, поручујући да ће на дужностиминистра одбране уложити све напоре за наставакдобрих односа.

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

8

п о в о д и

Србија поштује и памти

Дан примирја у Првом светском рату – 11. но ве -м бар, обележен је у Србији други пут као др жа -вни празник, одавањем почасти и полагањемве на ца на спомен-обележја у знак сећања на

све не вине жртве од 1914. до 1918. године. Уз највише државне и војне почасти, председник Репу-

блике Србије Томислав Николић, у пратњи министра од -бра не Небојше Родића и начелника Генералштаба генера-ла Љубише Диковића, положио је венац на Споменик не -знаном јунаку на Авали.

„Многи дугују Србији, Србија дугује вама. Без вас, овоби била туђа земља, говорио би се туђ језик, певале би сетуђе песме. У име захвалне Србије која поштује и памти”,за писао је у спомен-књигу председник Николић.

Церемонију полагања венаца крај Спомен-костурницебраниоцима Београда у Првом светском рату, на Новомгробљу, предводио је премијер Ивица Дачић. Венци суположени и на Француском војном гробљу, крај Спомен-ко стурнице руских ратника и на Гробљу Комонвелта.

Полагањима венаца испред Министарства одбране иВојске Србије присуствовали су државни секретар Зоран

Ђорђевић и помоћник министра за политику одбране Ми -рослав Јовановић, а венце је на спомен-обележја положиладе легација коју је предводио генерал-мајор Млађен Нише-вић, заменик команданта Команде за обуку.

У оквиру церемоније полагања венаца на Францускомвојном гробљу, амбасадор Франсоа-Гзавије Денио уручиоје орден Националног реда за заслуге у рангу Витеза пуков-нику Војиславу Крстовићу, некадашњем изасланику одбра-не Србије у Паризу.

Венце су на спомен-обележја у комплексу Новог гро-бља положили и представници града Београда и амбасадаФранцуске, Руске Федерације, Аустралије, УједињеногКраљевства, Канаде, Грчке, Италије, САД, Румуније, Холан-дије, Белгије, Аустрије, Мађарске, Словачке, Чешке,Немачке, Бугарске и невладиних организација.

Примирје у Првом светском рату потписано је 11. но -вембра 1918. године у Компијену у Француској, када сусиле Антанте потписале примирје са Немачком и тиме око -нчале Први светски рат.

У Србији се Дан примирја као државни празник обеле-жава од 2012. године, а пре тога се обележавао на првимчасовима у свим основним и средњим школама у Србији од2005. године.

На амблему овог празника, који се носи на реверу,је цвет Наталијина рамонда и мотив траке Албанске спо-менице. ƒ Р. МУТАВЏИЋ

Снимио Р. ПОПОВИЋ

О б е л е ж е н Д а н п р и м и р ј а у П р в о м с в е т с к о м р а т у

Поч� сн� �рти љ$ риј ск� п�љ б�Пово дом Дана при мир ја у Првом свет ском рату –

11. новем бра, при пад ни ци Гар де Вој ске Срби је извр -ши ли су поча сну паљ бу са десет пло ту на из шест арти -ље риј ских ору ђа на Сав ској тера си на Кале мег да ну.

Поча сној арти ље риј ској паљ би при су ство ва ли сумини стар одбра не Небој ша Родић, начел ник Гене рал -шта ба гене рал Љуби ша Дико вић, коман дант Гар де бри -гад ни гене рал Мило мир Тодо ро вић и број ни гра ђа ни,од којих мно ги са децом.

Уз мелодију песме „Тамо далеко“ и почасне плоту-не, посмртни остаци Милунке Савић, хероинеПрвог светског рата, сахрањени су 10. новембрау Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

Церемонији одржаној уз највише државне и војнепочасти, четири деценије након смрти српске „Орлеанке ушињелу”, присуствовали су председник Србије ТомиславНиколић, њени потомци, министар одбране НебојшаРодић, начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић,представници Министарства одбране и Војске Србије, Вла-де и Народне скупштине, града Београда, дипломатскогкора, јавног и културног живота, као и представници удру-жења ослободилачких ратова. Парастос су служили патри-јарх српски Иринеј и владика шабачки Лаврентије.

јуначким прецима – истакао је председник Србије нагла-шавајући да уз Милунку Савић пристају све најлепше срп-ске речи: хероина Великог рата, икона и симбол Првогсветског рата, Орлеанка у шињелу, мати српске сироча-ди, узор, заборављени јунак. Милунка је симбол херојства,како је истакао, са девет љутих рана због жеље да Србијабуде слободна, жена ратник којој се диви васцели свет.

Према његовим речима, Милунка Савић тако личина своју земљу, одважна када треба, непобедива иусправна, сваком да се нађе и помогне, а опет скрајнутакад други помисле да тако велика и снажна може дазасмета. Председник Николић је подсетио да је МилункаСавић носилац највиших српских и иностраних ратниходликовања, међу којима и два Ордена витеза Легије

части, и да је једина жена која је одликова-на француским орденом Ратног крста сазлатном палмом.

Патријарх српски Иринеј, обраћајућисе након опела, поручио је да је српскахероина Милунка Савић жртвовала себебез остатка, доживела и сносила светешкоће рата и страдања и дочекала оно зашта се и борила – слободу српског на рода.

Милунка Савић рођена је крајем 19. ве -ка у селу Копривница, недалеко од Ра шке.Учествовала је у балканским ратовима подименом Милун Савић. Милункина „тајна“откривена је пошто је у Брегалничкој бици(1913) рањена у груди. У Првом светскомрату била је припадник најелитнијег Другогпука српске војске „Књаз Михаило“, чувеног„Гвозденог пу ка“.

После рата, Милунка Савић радила је уБосни и Херцеговини као куварица, болни-чарка, прегледачица у фабрици војних уни-

форми. Тада се удала за Вељка Глигоровића, са којим једобила кћерку Милену, али је убрзо усвојила још три ћер-ке: Вишњу, Радмилу и Зорку. Међутим, брак је кратко тра-јао, тако да је Милунка сама подигла четири кћерке. Послеургенција сабораца, 1929. године, запослила се као чиста-чица у Хипотекарној банци у Београду, где је провела нај-већи део радног века. Умрла је 5. октобра 1973. године, асахрањена је у породичном гробу на Новом гробљу. ƒ

Б. МИЉИЋСнимио Д. АТЛАГИЋ

9Почаст према заслугама

Одајући почаст српској хероини, председник Нико-лић поручио је да никад није касно да се сагрешења којасу други направили према Србији и њеним великанимаисправе, истичући да ће Србија очувати сећање на женукоја је у мноштву храбрих мушкараца била највећи јунакПрвог светског рата.

– Сада и овде, одајући почаст Милунки Савић, дануочи прославе потписивања примирја у Првом светскомрату, ми, захвални потомци, одајемо почаст свим својим

М и л у н к а С а в и ћ с а х р а њ е н а у А л е ј и в е л и к а н а

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

10

Генерал-потпуковник Александар Живковић, командант Копнене војске

Војска високихстандардаПрипадници Копнене војске својим учешћем у мултинационалним операцијама потврђују интерес и намеру Србије да на конкретан начин доприноси очувању мира и безбедности у свету. Наши припадници су веома сналажљиви и брзо реагују на проблеме, не одступајући притом од стандардних оперативних процедура које се примењују у мировним мисијама.

Сним

ио С

аша

ЂО

РЂЕВ

ИЋ

11Дан Копнене војске – 16.новембар само је повод дасе подсетимо да су при-падници Копнене војскереализацијом мисија мира

на Кипру, у Либану и другим земљама,обезбеђивањем мира на југу централ-не Србије и административној линијиса Косовом Метохијом и пружањемпомоћи цивилним структурама призаштити од елементарних непогода,дали посебан допринос јачању угледаВојске Србије.

О тим и другим питањима разго-варамо са командантом генерал-пот-пуковником Александром Живкови-ћем, чији је циљ даља изградња Коп-нене војске као савремене војне орга-низације по међународним стандар-дима и критеријумима.

ƒ Господине генерале, какооцењујете оперативне спо-собности јединица Копненевојске?

– Копнена војска изграђује и уна-пређује оперативне способности при-премањем јединица за одбрану Срби-је од оружанoг угрожавања споља,учешћем у изградњи и очувању мирау региону и свету и подршком цивил-ним властима у супротстављању прет-њама безбедности. Јединице Копненевојске граде оперативне способностии реализацијом садржаја индивидуал-не и колективне обуке, посебно изво-ђењем вежби, како у земљи тако и уиностранству. Посебно истичемпоказну тактичку вежбу са бојнимгађањем „Ресава 2013“, која је са 990учесника била највећа вежба ВојскеСрбије у овој години и добила је нај-више оцене од државног и војногруководства.

ƒ У којим областима јеостварен највећи напредак?

– У току ове године учинили смозначајан напредак у реализацијизадатака обуке и подизања нивоаиндивидуалне и колективне обуче-ности, што ће нам, свакако, бититежишни задатак и у наредномпериоду. С друге стране, попуна

командантских и руководећих ду -жно сти у Копненој војсци доприне-ла је не само унапређењу квалитетареализације постављених задатака,већ и смањивању броја ванреднихдогађаја и унапређењу функциони-сања војне организације. Сигурнисмо и да ће опремање јединица помоделу војника пешадије М21 озна-чити велики помак у опремљеностивојника за извршавање најсложени-јих задатака, док нас поносом испу-њавају резултати остварени у при-преми и упућивању јединица Копне-не војске ван граница Србије, у мул-тинационалне операције, којимадоприносимо очувању мира и без-бедности у свету.

ƒ После дуже паузе, у једини-цама се организује обукарезервног састава. На комнивоу је њихова обученост?

– Знатно већи број лица изрезервног састава је обучаван овегодине и можемо рећи да је видљивоунапређен ниво обучености резер-вног састава. Обезбедили смодовољно новчаних средстава за обу-чавање резервиста, а они су вреднорадили, доказали војничке вредно-сти и извршили преобуку на одређе-ним средствима. Посебно истичемобуку резервног састава у бригада-ма Копнене војске и Мешовитојартиљеријској бригади, у којима сувежбе, гађања и целокупна покрет-на логоровања јединица често реа-лизована с припадницима резервногсастава. У процесу оспособљавањатежиште је дато на обуци специјал-ности од посебног значаја, више-дневној обуци јединица најнижегстепена развијености и обуцикоманди у оквиру реализацијекомандно-штабних вежби.

Нисмо у потпуности задовољниодзивом лица из резервног састава,пошто се од укупног броја позванихлица на обуку одазвало око осамде-сет посто. Сматрам да је у наредномпериоду потребно обезбедити меха-низам који ће у потпуности обавеза-ти све припаднике резервног саста-

ва да се јављају у своје ратне једини-це и испуњавају своју законску оба-везу.

ƒ Да ли сте задовољни ста-њем борбене технике?

– Ту имамо тешкоће у видудовољности новчаних средстава,недостатка резервних делова натржишту или смањених ремонтнихкапацитета, али чинимо напоре да,пре свега, максималним ангажова-њем људства, одржимо борбенесистеме и технику на нивоу сигурнеупотребљивости. Тежиште нам је наопремању специјалних, извиђачких,пешадијских, артиљеријских иоклопних јединица. Усвојени кључнипројекти опремања и модернизацијесу у различитим фазама реализаци-је, али сигурно је да много очекује-мо не само од опремања по моделувојника пешадије М21, већ и однабавке самоходних артиљеријскихоруђа, савремених теренских и тран-спортних возила, АБХО средстава,самоходних и специјалних инжиње-ријских машина, тренажера и симу-латора сложених борбених система,као и од опремања савременимизвиђачким средствима и средстви-ма за логистичку подршку.

Посебну пажњу посветићеморазвоју командно-информационогсистема и модернизацији борбенихвозила, самоходних артиљеријскихоруђа, тенкова и бродских оружанихсистема. Ове године је уговоренаиспорука наоружања и опреме,којом ће јединице Копнене војскебити опремљене у наредном перио-ду. Подсетићу, такође, да смо Цен-тар за обуку јединица за мултинаци-оналне операције опремили инте-грисаним системом за симулацијупогодака – MILES, који су дониралеСАД у оквиру програма за глобалнуподршку миру.

ƒ Копнена војска је важанфактор сигурности на југуСрбије и у Копненој зони без-бедности?

– Безбедносна ситуација дужадминистративне линије и у Копненојзони безбедности је релативно ста-

билна, али осетљива, пре свега збогпојава кријумчарења робе и људи, бес-правне сече шуме и самосталног поја-вљивања припадника такозване гра-ничне полиције самопрокламоване„Републике Косово“ на администра-тивној линији. На стање безбедностиу Копненој зони безбедности утичу иилегалне миграције са простора Афри-ке и Азије ка државама Европске Уни-је, будући да се копнена зона налази направцу такозване „балканске руте“.

Сарадња са снагама КФОР-а јевеома добра и интензивна и од посеб-ног је значаја у случајевима када дођедо усложњавања безбедносне ситуа-ције. Достигнути ниво сарадње и уза-јамног поверења довео је до унапређе-ња размене информација о дешавањи-ма у захвату административне линијеи квалитета реализације заједничкихактивности.

ƒ Како видите на симболику16. новембра и Колубарскебитке у контексту пред-стојећег обележавања стого-дишњице Првог светскограта?

– За Дан вида Копнене војске иДан рода пешадије, изабран је 16.новембар, који је у славној војној исто-рији српске војске познат као почетакКолубарске битке. Носиоци борбенихдејстава српске војске током Колубар-ске битке били су једанаест пешадиј-ских и једна коњичка дивизија, подр-жане са 426 артиљеријских оруђа.Колубарска битка је срушила мит онепобедивости аустроугарске војске иу многоме одредила даљи ток Првогсветског рата.

Команда и јединице Копнене вој-ске ће се наредне године укључити уобележавање стогодишњице Првогсветског рата и то ће бити један од нај-значајних задатака из области очува-ња и неговања традиција.

ƒ Ваша порука припадницимаКопнене војске поводом пра-зника?

– Од свих припадника Копненевојске очекујем несебично залагање

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

и н т $ р в ј у

12

Прошле године, у ово време, уЛибану је био ангажован један пеша-дијски вод са 36 војника, а ове годинеје у зону операције упућена пешадиј-ска чета са 130 припадника из саста-ва Треће бригаде. Поред стрељачкогвода који извршава задатке на Кипру,убрзо ће и аутономни тим из Специјалне бригаде за заштиту бро-дова у мултинационалној операцијиATALANTA бити упућен у Сомалију.

У мултинационалним операција-ма нашим припадницима пружа сеприлика да упореде способности саприпадницима страних оружанихснага, раде и стичу искуства у међу-народном окружењу, као и да се уса-вршавају на професионалном и лич-ном плану. Та искуства примењују сеу свакодневном раду у Копненој вој-

сци, на штабним вежбама и полиго-нима, а она и указују да су обуканаших јединица и процедуре сличниса снагама које извршавају задатке умултинационалним операцијама.Оно што је посебно уочено је да сунаши припадници веома сналажљи-ви и да брзо реагују на проблеме, неодступајући при томе од стандард-них оперативних процедура које сепримењују у мировним мисијама.Добили смо могућност и да тестира-мо наше наоружање и опрему уновим околностима и са задовољ-ством могу да кажем да успешнофункционишу и у другим климатскимусловима. Наведене оцене потврђујуи партнери из страних оружаних сна-га, који су имали само речи хвале занаше војнике.

УЧЕШЋЕ У МУЛТИНАЦИОНАЛНИМОПЕРАЦИЈАМА

и крајње професионалан однос премасвим задацима и обавезама. Копненавојска је до сада успешно извршиласве постављене задатке и очекујем даће наши резултати у будућности битијош бољи.

Свим припадницима честитамДан вида Копнене војске и поручујемда само потпуном преданошћу и љуба-вљу према својој професији можемооправдати поверење које нам је указа-но и остварити постављене циљеве. ƒ

Зоран МИЛАДИНОВИЋ

13Припадници Копнене војске сутоком године реализовали деветмеђународних вежби, на којима јеучествовало 217 старешина и вој-ника. Две тактичке вежбе са бојнимгађањем изведене су на територијиСрбије, а учествовали смо и наседам вежби у иностранству. Иску-ства стечена на међународнимвежбама допринела су схватањуместа и улоге војске у савременим

условима, драгоцена су и користесе при припреми и обуци јединицаза упућивање у мултинационалнеоперације.

Увежбавањем са припадници-ма страних оружаних снага подиже-мо ниво способности наших саста-ва за одговор на претње безбедно-сти и доприносимо развијању међу-собног поверења и јачању безбед-ности у свету.

ВЕЖБЕ СА СТРАНИМ АРМИЈАМА

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

14

д о г � ђ � ј и

Испраћа ј српских мировњака у Либан

Тробојка пплавим шлеПрви пут после Синаја, 1967. године, наша земља у мировну мисију упућујејединицу ранга чете

Тробојка пплавим шле

Унишкој касарни „Књаз Михаило“, 4. новембраодржана је свечаност поводом испраћаја 130припадника пешадијске чете Војске Србије умисију Уједињених нација UNIFIL у Либану.

Свечаности су присуствовали министар одбранеНебојша Родић, начелник Генералштаба генерал ЉубишаДиковић, епископ нишки Јован и други гости.

Министар одбране Небојша Родић је командирупешадијске чете мајору Срђану Радивојевићу уручиодржавну заставу Републике Србије и том приликом иста-као да је застава симбол која је кроз историју водила свесрпске официре и војнике. Мајор Радивојевић обећао јеминистру да ће јединица дати све од себе да задатке коједобије у зони мировне операције UNIFIL изврши одговор-но и професионално.

Министар Родић је на свечаности нагласио да од обно-ве ангажовања припадника Војске Србије у мултинацио-

налним операцијама, Србија непрестано повећава бројсвојих припадника.

– До сада смо успешно ангажовали наше припаднике умировним операцијама УН у Источном Тимору, Бурундију,Чаду и Централној Афричкој Републици. Тренутно смо анга-жовани у операцијама УН у Либерији, Обали Слоноваче, ДРКонго, Либану, Кипру и на подручју Блиског истока. Припад-ници Војске Србије ангажовани су и у две мировне операци-је под командом ЕУ, у Сомалији и у операцији „ Аталанта“ уводама Индијског океана. Интегрисањем у ову важну областактивности Европске уније, Војска Србије даје свој допри-нос у процесу европских интеграција и придружења Србијеовој асоцијацији – рекао је министар Родић.

Према његовим речима учешћем у мировним опера-цијама, поред тога што испољавамо своје међународноприхваћене обавезе, додатно оспособљавамо своје војни-ке и официре и за одбрану наше домовине.

одемомод

емом

д о г � ђ � ј и

Тр�нспорт гл�вн$ опр$м$Теретни брод „Arslan I“ превезао је главну опрему

за пешадијску чету Војске Србије од луке Бар до Бејрута.Припадници Центра за мировне операције потпу-

ковник Бојан Бердон и мајор Емил Кирков руководилису сложеном операцијом утовара и учвршћивања бор-бених и теретних возила и контејнера са наоружањем имуницијом, а заједно са осталим припадницима Центраорганизовали су истовар и транспорт опреме до зонеоперације на југу Либана.

Спровођењем ове комплексне операције логистич-ке подршке, у којој велики значај има познавање про-писа и правилно вођење међународних лучких, царин-ских и административних процедура, официри ВојскеСрбије стекли су значајно искуство које ће и убудућебити од велике користи Војсци Србије.

– На основу одлука Народне скупштине, вођени соп-ственим моралним начелима и војничком етиком, ми смоопредељени да заједно са многим другим државама дамодопринос међународном миру и безбедности, остварујућипритом и своје спољно-политичке интересе. Први путпосле Синаја, 1967. године, Србија у мисију UNIFIL у Либанупућује јединицу ранга чете. Задатак ће реализовати упо-требом наоружања и борбене технике Војске Србије, усадејству са партнерским војскама – истакао је министарРодић, наводећи да ће у осам мировних операција задаткеизвршавати укупно 214 припадника Министарства одбра-не и Војске Србије.

Обраћајући се официрима, подофицирима и војници-ма Војске Србије, министар је подвукао да је досадашњирад њихових претходника оцењиван највишим оценама.

– Они су за свој рад добили бројна признања од нај-виших представника УН и држава партнера са којима смонепосредно извршавали задатке. Од вас очекујем данаставите истим путем и да не заборавите да долазите са

Спр$мни з� мисијуЧињеница да је пешадијска чета највећа јединица Вој-

ске Србије која је до сада упућена у мултинационалне опе-рације представља за командира чете изузетну част и пресвега одговорност да се задаци изврше у потпуности.

– Чета је у потпуности спремна за извршење задатка –спремно одговара мајор Срђан Радивојевић.

Један од командира одељења, старији водник ДејанСтефановић наводи да су се он и његове колеге спремалитри године за ову мисију. Он ће у Либану обављати задат-ке патролирања, обезбеђења база и конвоја и ескортнепратње.

Разводника Александра Саздановића из Бора очекујузадаци везисте.

Десетар Марија Богатај је у Војсци Србије од 2008.године и вредно је радила да се што боље оспособи запослове болничара.

– Спремни смо за ову мисију, јер смо имали квалитетнуобуку и идемо да нашу земљу и Војску Србије покажемо упрвом светлу – каже Марија.

Разводник Ивана Игњатовић наглашава да воли уни-форму и да је срећна што је део тима који ће извршаватизадатке у мировној мисији.

Родитељи, родбина и пријатељи старешина и војникапоздравили су се са својим најближима и пожелели им срећанпут. Тања Костадиновић, сестра старијег водника Дејана Сте-фановића, и његов отац Михајло поносни су на Дејана. Мили-ца Куцуловић из Власотинца је дошла да испрати сина Марка.Поносна је на њега и жели све најбоље њему и колегама.

простора Гвозденог пука, из града Константина, да се сети-те своје историје и да будете поносни на своје претке иузор својим потомцима. Будите спремни да се жртвујетеједан за другог, а да као припадници Војске Србије успе-шно извршавате задатке на понос Србије коју представља-те – нагласио је министар Родић.

Начелник Центра за мировне операције пуковникМиливоје Пајовић истакао је да се припадници пешадијскечете упућују у мировну операцију УН UNIFIL у Либану санамером да оставе још један доказ наше способности, обу-

чености и воље, да и у међународномокружењу доприносимо регионалноми светском миру.

Пешадијска чета је из састава31. пешадијског батаљона из Заје-

17

Мол$б�н з� ср$ћ�н путУ Војничкој цркви Светог Симона монаха, у нишкој

касарни „Књаз Михаило“, служена је литургија на којој сусе причестили припадници пешадијске чете пред пола-зак у мултинационалну операцију УНИФИЛ у Либану.

Архијерејску литургију служио је епископ нишкиЈован, а причешћу су присуствовали и главни свеште-ник у Војсци Србије капетан Слађан Влајић и свештени-ци нишке епархије.

На крају је служен молебан за срећан пут и миранборавак наших војника у Либану, а епископ Јован је при-падницима пешадијске чете даривао иконице и Новизавет и пожелео им успех у мисији.

Транспорт главне опреме извршен је друмским и желе-зничким саобраћајем из Ниша у луку Бар, одакле је бродомпревежена до луке у Бејруту. ƒƒ Зоран МИЛАДИНОВИЋ

Снимиo Даримир БАНДА

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

д о г � ђ � ј и

18

Одликов�њ� н� униформ�м�

Пешадијски вод Војске Србије под командом капетана Милоша Тодоровићапредао је дужност на позицији УН 4-28 код села Гаџар на југу Либана једи-ници из оружаних снага Салвадора.

Тачно 12 месеци, у две ротације, војници Војске Србије беспрекорно су одр-жавали мир на нестабилној тромеђи између Либана, Израела и Сирије и за то судобили одликовања Уједињених нација.

У бази УН 7-2 „Мигел де Сервантес“ сачекали су пешадијску чету која почи-ње своје ангажовање у Либану и авионом долетели из Бејрута у Ниш.

Мировњаке су на нишком аеродрому дочекали заменик команданта Копненевојске генерал-мајор Милосав Симовић, командант Четврте бригаде бригадни гене-рал Зоран Лубура, командант Центра за мировне операције пуковник МиливојеПајовић, заменик команданта Треће бригаде Предраг Грбић, родбина и пријатељи.

– Војници и старешине пешадијског вода, после шест месеци проведених умисији у Либану, вратили су се расположени и поносни. Стекли су велико иску-ство у стручном делу извршења задатка, упознали друге културе, успешно сара-ђивали са припадницима шпанских оружаних снага, а нема сумње да су ВојскуСрбије и државу Србије репрезентовали у свету на најбољи могући начин – рекаоје генерал-мајор Милосав Симовић.

Командир пешадијског вода Четврте бригаде капетан Милош Тодоровићистакао је да је све протекло у најбољем реду и на задовољство свих присутних умултинационалној операцији.

– Командант сектора Исток и базе „Мигел де Сервантес“ генерал Дел Позорекао нам је да ако свака јединица Војске Србије буде обављала задатке на овомнивоу, они ће имати најбољег партнера – пренео је капетан Тодоровић и нагласиода су задатак реализовали без иједног пропуста у раду.ƒ

З. МИЛАДИНОВИЋ

Испр�ћ�ј Са нишког аеродрома припаднике Војске

Србије испратили су командант Треће бригадебригадни генерал Желимир Глишовић и начел-ник Центра за мировне операције пуковникМиливоје Пајовић.

Са аеродрома у Бејруту у конвоју су пре-бачени до ба зе „ Марџајуна“ на југу Ли бана, напозицији УН 9-66 у близини места Кафер Кела.

Пуковник Пајовић наглашава да, на основу искустава из доса-дашњих мисија, припадници Војске Србији стичу у мировним опера-цијама значајно самопоуздање и савлађују виши ниво обуке, будућида раде у интернационалном окружењу и међународним штабовимаи да извршавају задатке у приближно ратним условима.

Центар за мировне операције активности наставља слањемтима из Специјалне бригаде у базу у Џибутију, где ће боравити неко-лико дана, а од 6. децембра специјалци ће се укрцати на брод УН„Каролина Скан“, из Светског програма за храну, и наставити сазаштитом тог брода у наредних осам месеци.

Пешадијски водвратио се изЛибана

чара и 39. логистичког батаљона Треће бригаде из Ниша.У мисији UNIFIL у Либану, Војска Србије је до сада ималадве ротације јединица ранга вода. Наше снаге ангажују сеу оквиру шпанског контингента.

Дирек тор Вој но тех нич ког инсти ту та пуков ник др ЗоранРајић под се тио је на нај ва жни је успе хе у про те клих пет годи на.

– У нао ру жа ње и вој ну опре му уве ли смо 26 новихсред ста ва, а 14 сред ста ва из раз во ја на завр шним је испи -ти ва њи ма. Отво ре не су нове лабо ра то ри је, за тек стил икожу, метал не мате ри ја ле и за опто е лек тро ни ку. Рено ви -ра ни су аеро ту нел Т-38 и опит на ста ни ца за ракет не мото -ре, а ВТИ је био нај ве ћи изла гач на међу на род ној изло жбиНВО „Парт нер” – рекао је пуков ник Рајић, напо ме нув ши дасу зада ци за наред ни пето го ди шњи пери од, поче так новихпро је ка та, под мла ђи ва ње науч но и стра жи вач ког кадра,задр жа ва ње ста ту са науч но и стра жи вач ке уста но ве доби -је ног 2010. годи не, опре ма ње лабо ра то ри ја и пре се ље њеса лока ци је Кумо драж.

Пово дом 65 годи на посто ја ња и рада, на све ча но стису уру че не на гра де Инсти ту та. ƒ

19Пр$дс$дник Н�родн$ скупштин$ у Сп$циј�лној бриг�ди

Председник Народне скупштине СрбијеНебојша Стефановић обишао је 6.новембра Специјалну бригаду у Панче-

ву, где га је дочекао командант Копнене војскегенерал-потпуковник Александар Живковић.

После рапорта команданта бригаде бри-гадног генерала Илије Тодорова, председникуНародне скупштине је, на краћем брифингу,представљена „лична карта“ бригаде и њенихјединица, а затим је приказана најмодернијателекомуникациона и специјална опрема, нао-ружање које бригада поседује и део обуке.

– Имао сам прилику да видим у каквимусловима вежбају и раде припадници једне, усваком смислу, елитне јединице Војске Србије.То је у овом тренутку оно најбоље што Србијаима, то су људи који су свој живот посветилизаштити наше државе и њене безбедности.Због тога ме радује веома висок ниво обучено-сти, пре свега за противтерористичка деј-ства – оценио је Небојша Стефановић накрају посете. ƒ

Ш$зд$ с$т п$т годи н� Вој но т$х нич ког инсти ту т�

Све ча но шћу у Жар ко ву, 1. новем бра, обе ле же на јејуби лар на, шезде сет пета годи шњи ца Вој но тех нич -ког инсти ту та, воде ће науч но и стра жи вач ке уста но ве

у Срби ји, која се бави истра жи ва њем и раз во јем сред ста ванао ру жа ња и вој не опре ме.

Ску пу су при су ство ва ли мини стар одбра не Небој шаРодић са чла но ви ма коле ги ју ма, пред став ни ци обра зов нихуста но ва и пред у зе ћа намен ске инду стри је Срби је и број -ни гости.

Дирек тор ВТИ пуков ник др Зоран Рајић уру чиo је пла ке ту „Архи мед“ дипло ми ра ном инже ње ру др Јова нуИса ко ви ћу за изу зе тан допри нос у реа ли за ци ји науч но и -стра жи вач ких зада та ка

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

20

п о в о д и

У сла ву осло бо ди ла ца

Дан ула ска срп ске вој ске у Нови Сад, 9. новем -бра 1918. годи не, Прва бри га да Коп не не вој скеобе ле жа ва као Дан једи ни це, а Град Нови Садкао Дан гра да. Ове годи не, први пут, зна ча јан

исто риј ски датум про сла вљен је низом зајед нич ких мани -фе ста ци ја.

Мини стар одбра не Небој ша Родић при су ство вао јесве ча но сти код Бео град ске капи је у Петро ва ра ди ну, гдеје пред више хиља да оку пље них Ново са ђа на гово рио гра -до на чел ник Милош Вуче вић.

Сим бо ли шу ћи ула зак Срп ске вој ске у Нови Сад, при -пад ни ци Прве бри га де свр ста ни у чети ри еше ло на, одкојих један у уни фор ма ма срп ске вој ске из Првог свет -ског рата, еше ло ном Гар диј ске бри га де и вој ног орке страГар де, са тада шњом пуков ском заста вом и коња ни ком начелу, пра ће ни апла у зи ма број них посма тра ча про шли суули ца ма Петро ва ра ди на, од Бео град ске капи је, пре коВара дин ског моста, до Дома вој ске, где су при пад ни циГар диј ске бри га де изве ли егзер цир, док су на везу уз Бео -град ски кеј гра ђа ни ма за раз гле да ње били доступ ни бро -до ви Реч не фло ти ле укра ше ни све ча ним гала ма.

Пово дом Дана Прве бри га де у касар ни „Југо ви ће во“одр жа на је све ча ност на којој је о једи ни ци, њеним зада -ци ма и резул та ти ма, гово рио коман дант бри гад ни гене -рал Сто јан Бати нић.

У изло жбе ном про сто ру ново сад ског Дома вој ске,Архив Вој во ди не при ре дио је изло жбу „Шај ка шки бата -љон“, ауто ра Тање Вељ ков ски и Душка Пан те ли ћа.

Ново са ђа ни, др Вла ди мир Баро вић, Саша Вујић, дрДра го Њего ван и Милош Цвје ти ћа нин, чести та ју ћи пра -зник, даро ва ли су Спо мен-соби и бого слу жбе ном про сто -ру Прве бри га де вред не музе о ло шке екс по на те и књи ге.

Код спо мен-пло че поста вље не у Спо мен-соби Првебри га де, са укле са на 204 име на при пад ни ка нека да шњегНово сад ског кор пу са поги ну лих у рат ним деј стви ма1991–1999. годи не, поло же но је цве ће.

За нај бо љу једи ни цу у Првој бри га ди у 2013. годи нипро гла ше на је Прва послу га Дру гог оде ље ња мино ба ца ча82 mm вода за подр шку 11. пеша диј ског бата љо на, начелу са коман ди ром ста ри јим вод ни ком Злат ком Алек си -ћем, а нај за слу жни јим при пад ни ци ма уру че не су награ деи при зна ња.

Уз пра зник бри га де одр жа но је и више спорт скихтак ми че ња. ƒ

Буди мир М. ПОПА ДИЋ

Прва бри га да и ново сад ска град ска власт обе ле жи ли зајед нич ке јуби леј

Осв$ ћ$ њ$ бого слу жб$ ногпро сто р�

Епи скоп бач ки Ири неј, уз саслу же ње епи ско -па јегар ског и вој ног Пор фи ри ја и све штен ства, упри су ству мини стра одбра не Небој ше Роди ћа,бри гад ног гене ра ла Сто ја на Бати ни ћа, гра до на чел -ни ка Мило ша Вуче ви ћа и ста ре ши на коман де, слу -жио је све ча ну литур ги ју и осве штао бого слу жбе -ни про стор у коман ди Прве бри га де. Посве ћен јеСве том муче ни ку Несто ру, хри шћан ском вој ни куизу зет но морал ног карак те ра и вој нич ке сна ге ибор цу за сло бо ду духа.

На кра ју литур ги је патри јарх срп ски Ири нејуру чио је гра ма ту бри гад ном гене ра лу Сто ја нуБати ни ћу.

Министар одбране Небојша Ро дић имаоје више састанака са делегацијама страних држава и организација и једнимбројем амбасадора у Србији

21Србија испуњава обавезе

И З А К Т И В Н О С Т И М И Н И С Т Р А О Д Б Р А Н Е

На састанку са главним тужиоцем Међународ-ног кривичног трибунала за бившу Југослави-

ју Сержом Брамерцом оцењено је да је сарадња усвим областима на професионалном нивоу, данема нереализованих захтева и отворених пита-ња. Закључено је да органи Србије професионално извр-шавају своје обавезе, како по питању испуњавања оба-веза према Тужилаштву, тако и према одбранама окри-вљених.

Усусрету са начелником Генералштаба Румуније гене-рал-потпуковником Штефаном Данилом констатова-

но је да сарадња у области одбране прати добре поли-тичке односе две земље. У оквиру регионалне сарадњеЦентар за усавршавање кадрова АБХО и база „Југ“ нудеизванредне могућности за обуку припадника румунскихоружаних снага, а Србија је заинтересована за ангажо-вање у мултинационалном батаљону „Тиса“ чиме би сеојачале могућности за помоћ цивилном становништву услучају поплава. Истакнута је и професионалност при-падника румунског контингента у оквиру КФОР-а.

Министар Родић је са амбасадором Савезне Репу-блике Немачке Хајнцом Вилхелмом разговарао о

започињању новог поглавља у војној сарадњи две земљезаједничким ангажовањем медицинског особља и тимо-ва за обуку у оквиру немачког контингента у операцијиЕвропске уније у Малију, у којој учествују припадници22 земље чланице ЕУ. Упућен је позив за школовање при-падника Оружаних снага Немачке у војнообразовниминституцијама Србије.

На састанку са амбасадором Израела Јосефом Леви-јем истакнута је важност потписивања новог међу-

владиног Споразума о сарадњи у области одбране и осарадњи између Министарства одбране Србије и Мемо-ријалног центра за чување сећања на мученике и херојехолокауста „Јад Вашем“. Разматрана је и могућност отва-рања изасланства одбране Израела у Београду.

Амбасадор Словачке Јан Варшо упознат је са опреде-љењем Министарства одбране за даљи наставак

заједничког ангажовања и могуће повећање контингентаВојске Србије у мисији UNFICYP на Кипру. Истакнута језаинтересованост за словачка искуства када је реч о без-бедносним и одбрамбеним аспектима прикључења Европ-ској унији, као и она из домена примењених технологијаза уништавање убојних средстава. Иста кнути су учешћеприпадника Војске Србије на вежби „Capable Logistician2013” у Словачкој у јуну ове године, размена кадета токомпромоције нових официра као и податак да је од 2007.године 16 официра Војске Србије завршило Курс за штаб-не официре на Академији оружаних снага Словачке.

Елдар Хасанов, амбасадор Азербејџана истакао је дасастанак с министром Родићем представља наставак

добрих односа између два министарства, који би треба-ло да буду заокружени потписивањем Споразума осарадњи и скором министарском посетом. Наглашенису квалитет и ефикасност свих предузетих радњи у обла-сти војноекономске сарадње, као и отварање перспек-тива за унапређење других видова сарадње.

На састанку министра одбране са амбасадоромАустрије у Београду Јоханесом Ајгнером разговара-

но је о могућем заједничком учешћу у операцијама Ује-дињених нација и Европске уније и војнообразовнојсарадњи, а посебно је истакнута одлична сарадњу уобласти АБХ одбране, сарадња Управе за војно здрав-ство са Санитетском службом Оружаних снага Аустри-је, чији су припадници недавно учествовали на семинаруратне хирургије на Војномедицинској академији и про-фесионално ангажовање припадника аустријских ору-жаних снага у саставу КФОР-а. ƒ

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

т $ м �

22

Развој и производња сред-става НВО дуготрајан је икомпликован процес, нор-мативно уређен, али никадизвестан до краја. За развој

средстава НВО у нашој земљи најод-говорнији је Војнотехнички институт,али у том процесу великим делом уче-ствују и Технички опитни центар, Вој-на контрола квалитета и произвођачиНВО.

Осврнућемо се на актуелне про-јекте Војнотехничког института,поводом 3. новембра, Дана те устано-ве. Ове године обележено је јубилар-них 65 година постојања.

Завршена испитивањаОд 2009. године у развој средста-

ва НВО у Војсци Србије улажу се зна-чајнија финансијска средства, па је за-хваљујући томе Војнотехнички инсти-тут успео да заврши и преда Техничком

Захваљујући солидном финансирању развоја средстава НВО у систему одбране неколико последњих година, а и након овогодишњег ребаланса буџета, Војнотехнички институт има значајан број средстава НВО на завршним испитивањима у Техничком опитномцентру – 13 је на

испитивању, а ВТИ ове године ради на 33 развојних и 15 истраживачких пројеката.

опитном центру на завршна испитива-ња велики број средстава НВО.

Раније се у наоружање ВојскеСрбије усвајало једно до два средствагодишње, а последњих година тајброј повећан је на четири до пет.

У последњих пет година у наору-жање је уведено 26 средстава НВО.Између осталих то су: авион „ласта”,четвороцевни самоходни лансер ра-кета 262 mm „оркан”, ракете калибра128 mm „пламен Д”, теренски аутомо-бил 4×4 ФАП 1118, симулатор за обу-ку у нишањењу и гађању, електроа-грегат АДП-100 и др.

У овој годинеи, до сада, у НВОуведена су два средства: информаци-оно-навигациони систем (ИНС) забродове речне флотиле, прототип,који је уграђен на брод „Козара” и др-жачи за маскирне мреже. ИНС пред-ставља савремено навигационо сред-ство, које је на нивоу светских реше-ња и у складу са захтевима Рајнско-дунавске конвенције о безбедностипловидбе на унутрашњим пловним пу-тевима.

Опитовања у токуСада се у ТОЦ-у на испитивањи-

ма налази 13 средстава НВО. За шестсу испитивања завршена и у току је из-рада извештаја. Нека од већих сред-става предатих ТОЦ-у на завршна ис-питивања су: фамилија теренских ау-томобила концепције 4×4, 6×6 и 8×8,модернизовани радар П-12, систем ве-

За свако средство НВО у раз-воју израђују се тактичка студија,претходна анализа и програм реа-лизације. Војнотехнички институтје носилац израде програма реали-зације, а у изради планских доку-мената, тактичке студије и прет-ходне анализе, укључује се на по-зив тактичког носиоца.

ОД СТУДИЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Благодет уредног финансирања

Развојни пројекти Војнотехничког института

за интегрисан на тактичком нивоу навозилима „пинцгауер” и БОВ, ракета90 mm са фугасном бојевом главом, тесавремено аутоматизовано наставносредство КОРС – комплет стрелишнеопреме са радио-управљањем. КОРСје систем који се састоји од три цели-не: уређаја за показивање лаких метаза пешадијско наоружање, уређаја завучу мета и уређаја за показивање те-шке мете, који служи за вежбу гађањаоклопних јединица.

Када је реч о осталим испитива-њима која су у току у ТОЦ-у, свакакода је најважнија беспилотна летелицакратког долета „врабац”, која је коднас комплетно урађена и премијерноприказана на сајму НВО „Партнер2011”. Следе прототипска партијаелектронског темпирног упаљача замуницију калибра од 105 до 155 mm инаставно средство – митраљез 12,7 mmспрегнут са топом тенка М-84, којислужи за обуку у гађању.

Развојни пројектиПрема речима др Зорана Анаста-

сијевића, помоћника директора ВТИза истраживање и развој, ове годинесе у Институту ради на 33 развојна и15 истраживачких пројеката. До крајагодине ТОЦ-у ће бити предато јошосам средстава.

У току су интерна испитивањасистема за звукометријско извиђање– „хемера”. Да би се тај систем у пот-

Свако средство у развоју про-лази одређене фазе испитивања.Најпре се израђује функционалнимодел, па прототип или прототип-ска партија. У тим фазама реализу-ју се фабричка и конструкторскаинтерна испитивања. У Техничкомопитном центру реализују се завр-шна испитивања прототипа, про-тотипске партије, нулте серије ина крају серијске производње.

СТЕПЕНИЦЕ РАЗВОЈА

пуности верификовао, преостало је дасе изврше гађања из разних оруђаразличитим калибрима. У ВТИ-у оче-кују да ће током јесени и то средствопредати на завршна испитивања.

Завршена је и комплетна прото-типска партија ПОРС „бумбар”. У то-ку су интерна испитивања у ВТИ-у гдесу завршене лабораторијске верифи-кације, а у наредним недељама извр-шиће се планирано испаљивање раке-та. Средином децембра „бумбар” ћесе наћи на завршним испитивањима.

Од већих средстава у ВТИ-у оче-кују да до краја године ТОЦ-у будупредати и модуларни ракетни систем„морава”, широкопојасни радио-гони-ометар „хера”, још три прототипа си-стема веза интегрисаног на тактич-ком нивоу, муниција 122 mm повећа-ног домета...

Предстојећа година, а и оне изање, биће у знаку аутоматизоване само-ходне хаубице 122 mm СОРА, модер-низованог ракетног система КУБ,ПОРС „бумбар”, ракете 128 mm са ко-рекцијом путање, система беспилот-не летелице домета већег од 50 km

Авион „ласта”: прототип П1 усвојен је у наоружање,а за прототип П2 су у току завршна испитивања

Систем МИП 11 – мултисензорска интелигентна платформа је од истраживачког постао развојни задатка

„пегаз”, мултифункцијског упаљачаи многих других нових средставаНВО.

Део поменутих средства из раз-воја ВТИ-а приказан је на овогоди-шњем сајму НВО „Партнер”. Коликусу пажњу привукла и какве су реак-ције изазвала, показују речи др Ана-стасијевића:

– Било је много позитивних ре-акција. Многи су се обраћали ВТИ-у ужељи да купе нешто од средстава којасмо приказали, али ми нисмо произво-ђачи нити продавци.

Привредни капацитетиОно што конструктори ВТИ-а

пројектују, предузећа одбрамбене ин-дустрије реализују, али уз велике те-шкоће. Посебан проблем представљапоштовање уговорених рокова.

– Данас је јако тешко направитисложено средство НВО. Углавном се

Бројни су произвођачи укљу-чени у развој и израду сложенијихсредстава НВО. Израда авиона„ласта” окупља 7–8 произвођача,лансер „морава” и СОРА око 20, ау „бумбар” је укључено педесетакразних произвођача – скоро целаиндустрија Србије.

ПРОИЗВОЂАЧИ

Завршена су испитивања и чека се извештај ТОЦ-а за теренски аутомобил 1,4 тоне 4х4

Систем веза интегрисан на тактичком нивоу

До краја ове године пут ТОЦ-а на комплетно испитивање кренуће и лансерракетни самоходни вишецевни модуларни „морава”

предузећа сусрећу са проблемомстручног кадра и опреме. Кадар је ве-ћином старији, млађег има мало, аопрема и технолошка база су заста-реле. Због свега тога често се поме-рају рокови реализације, који ми уВТИ-у дефинишемо у договору са фа-брикама – каже др Анастасијевић.

ПОРС „бумбар” је сложено тех-нолошко средство које има око 2.000делова и у чијој изради учествује пе-десетак произвођача из земље. Фина-листа средства је „Крушик” из Ваље-ва. У последње четири године развој„бумбара” уредно је финансиран, па јеи завршетак пројекта на видику.

Ништа мање сложена нису нидруга средства попут беспилотне ле-телице, ракетних система, авиона.

ВТИ је једини у региону овладаоразвојем инерцијалних навигационихсистема, система за управљање век-тором потиска ракета, ласерских да-љиномера и жиростабилисаних опто-електронских платформи.

– У Институту радимо на развојутенковске погонске групе од 1.200КС и ове године ћемо решити свекомпоненте тог система.

На развој средстава НВО повољ-но утиче и могућност да у финансира-њу развоја учествују и страни парт-нери – пример је развој ракетног си-стема „алас”, који ће финансиратиинопартнер.

Задовољавајућа је и чињеницада данас многе државне и приватнефирме желе да се укључе у војне про-граме. За све има довољно просторајер се на тај начин подстиче конку-

ренција и подиже технолошки нивопроизводње.

Кадар Института

Када је реч о ка-дру у Институту, по-моћник директора занаучноистраживачкирад каже да је крајњевреме да се кадарподмлади, јер ће у на-редним годинама оти-ћи у пензију више одстотину истраживача.Од 2010. године запо-слено је 70 младих ис-траживача. Ти младиљуди чине основу бу-дућег научног кадраВТИ-а.

Понеко дође паоде. У Институту смосазнали да им је недав-но отишао инжењеркоји је радио један ве-ома важан апликацио-ни софтвер.

– Тај млади ин-жењер је уз помоћстаријих колега со ф -твер урадио за триме сеца, али је, нажа-

лост, отишао на боље плаћен посао.То је реалност у којој живимо – ис-тиче наш саговорник.

У Институту се надају да ће им на-редне године поново бити омогућенорасполагање оствареним приходима.Тим средствима ће, поред текућег одр-жавања опреме и објеката, набавке ли-тературе и стручних часописа, посетасајмовима, учешћа на конференцијамаи слично, ВТИ плаћати и недостајућестручњаке, најчешће своје пензиони-сане инжењере. Будућност Институтапочива на споју младости и искуства,трансферу знања и доказивању у мно-гобројним пројектима. ƒ

Мира ШВЕДИЋСнимио Јово МАМУЛА

Војнотехнички институт ће саједним белоруским факултетом, начелу са проф. др Леонидом Ивано-вичем Гричихином, у оквиру међу-народне научнотехничке сарадње,започети истраживање применетзв. прстенастих крила. Тај аеро-динамички летећи објекат проуча-ван је и раније, али су нове техно-логије и материјали данас омогући-ли реализацију овог пројекта.

САРАДЊА СА БЕЛОРУСИМАНаредна година биће у знакуаутоматизоване самоходне хаубице 122 mm СОРА

На испитивању у ТОЦ-у је и прва беспилотна летелица„врабац”, која је комплетно завршена код нас

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

26

д о г � ђ � ј и

Про фе си о нал ни раз вој под о фи ци ра

Отва ра ју ћи четвр ти Међу на -род ни форум глав них под о -фи ци ра Цен трал не и Југо и -сточ не Евро пе, у хо те лу

„Бре за“ у Врњач кој Бањи, начел никГене рал шта ба гене рал Љуби ша Дико -вић ука зао је на зна чај реги о нал невој не сарад ње која допри но си ста -бил но сти на овом про сто ру, јача њупове ре ња и раз у ме ва ња и ства ра њуосно ве за зајед нич ко супрот ста вља -ње иза зо ви ма и прет ња ма.

– Због тога изра жа вам посеб нозадо вољ ство што је дома ћин ово го ди -шњег фору ма Вој ска Срби је. Скуп јепри ли ка да се раз го ва ра о акту ел но -сти и ква ли те ту обу ке, њеном уна пре -ђе њу и при ме ни нових тех но ло ги ја уобу ци, као и о низу дру гих пита њакако би што боље оства ри ли сво јуфунк ци ју подр шке коман до ва њу –нагла сио је гене рал Дико вић, пору чу ју ћи глав ним под о фи -ци ри ма да они тре ба да буду нај бли жи сарад ни ци сво јимкоман дан ти ма, нај бо љи вој ни ци у стро ју, да коман дан тудају пред ло ге, а вој ни ке и под о фи ци ре усме ра ва ју и тимеактив но изгра ђу ју спо соб но сти сво јих ору жа них сна га.

Пре ма њего вим речи ма, позна ва ње људи, бри га оњима и помоћ, а посеб но обу ка, ред и дисци пли на, мора јуда буду у фоку су сва ко днев ног рада глав них под о фи ци ра.

– Начел ни ци ма гене рал шта бо ва је, из тог раз ло га, вео -ма важно да чују ваше мишље ње, пред ло ге, и то довољ ногово ри о зна ча ју овог фору ма и глав них под о фи ци ра нашихвој ски – нагла сио је гене рал Дико вић изра жа ва ју ћи оче ки -ва ње да ће ово го ди шњи форум обе ле жи ти прак тич недиску си је и да ће закључ ци бити у функ ци ји даљег јача њапод о фи цир ског кора и чвр шће сарад ње и при ја тељ ства.

Гово ре ћи о зна ча ју Фору ма глав них под о фи ци ра, глав -ни под о фи цир Вој ске Срби је застав ник прве кла се Милој коМило са вље вић оце нио је да је реч о нај ве ћем ску пу глав нихпод о фи ци ра Цен трал не и Југо и сточ не Евро пе, који је првипут орга ни зо ван у нашој земљи.

– Има мо могућ ност да раз ме ни мо иску ства са коле га -ма из реги о на у вези са про фе си о нал ним раз во јем под о фи -

ци ра, као и начи ном на који оце њу је мо обу че ност нашихвој ни ка и под о фи ци ра. Раз ме ни ће мо, тако ђе, иску ства уначи ну подр шке под о фи ци ра при ли ком тран зи ци је зани -ма ња из вој них у цивил на – нагла сио је застав ник Мило са -вље вић.

Ску пу су при су ство ва ли и начел ник Упра ве за људ скересур се Гене рал шта ба гене рал-мајор Сла ђан Ђор ђе вић икоман дант Дру ге бри га де бри гад ни гене рал Марин коПавло вић.

Дома ћи ни ово го ди шњег фору ма су глав ни под о фи цирВој ске Срби је застав ник прве кла се Милој ко Мило са вље -вић и глав ни под о фи цир Гене рал шта ба Вој ске Срби језастав ник прве кла се Зоран Лаштро, а уче ство ва ли су пред -став ни ци ору жа них сна га Босне и Хер це го ви не, Мађар ске,Маке до ни је, Немач ке, Руму ни је, Сје ди ње них Аме рич кихДржа ва, Сло ве ни је, Хрват ске, Црне Горе, као и пред став -ни ци Север но а тлант ског саве за.

Током дво днев ног рада, уче сни ци су при су ство ва липока зним вежба ма на ауто дро му „Бера но вац“ и у касар ни„Риб ни ца“ у Кра ље ву. ƒ

Б. МИЉИЋСнимила Д. СТЕФАНОВИЋ

Међу на род ни форум глав них под о фи ци ра Цен трал не и Југо и сточ не Евро пе

С�р�дњ� с� Уј$дињ$нимКр�љ$вством

Помоћник министра за политику одбране Мирослав Јова-новић разговарао је са генералним директором за без-

бедносну политику у Министарству одбране УједињеногКраљевства Томом Мекејном и том приликом захвалио надоброј организацији трећих интерресорних разговора којису недавно одржани у Лондону.

Учешће Србије у Програму Партнерство за мир каои допринос мировним операцијама у свету, Уједињено Кра-љевство види као значајан допринос и потврду европскеопредељености Србије и спремно је да помогне Србији какоби се заједнички радило у интересу безбедности целогрегиона. Јовановић је предложио да се сагледају могућно-сти за евентуално заједничко ангажовање у борбеним гру-пама ЕУ и учешће у мировним операцијама и за сарадњу уобласти одбрамбене технологије и индустрије. ƒ

Пос$т� пр$дст�вник�О�БС-�

На састанку помоћника министра за политику одбранеМирослава Јовановића са личним представником пред-

седавајућег ОЕБС-а за члан IV анекса 1Б Дејтонског миров-ног споразума генерал-мајором Микелеом Торесом разгова-рано је о унапређењу сарадње у вези са реализацијом оба-веза Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије,као страна у споразуму. Основни циљ састанка био је инфор-мисање о резултатима завршеног 51. састанка Подрегио-налне консултативне комисије, одржаног у Београду крајемоктобра, којим је председавала Србија.

Генерал Торес оценио је да је Србија лидер у региону попрофесионалности, организованости и начину извршавањаобавеза у области контроле наоружања и да има добро раз-рађен и функционалан систем који то обезбеђује. ƒ

ДЕЛЕГАЦИЈА оружаних снага Алжира, коју је пред-водио начелник Управе за обуку генерал Ада Кадуи,боравила је у посети Управи за планирање и развој Гене-ралштаба Војске Србије. Циљ посете је размена иску-става у области употребе војске, планирања и логистич-ке подршке. Чланови делегације Алжира обишли сукадете из те земље који се школују на Универзитетуодбране. ƒ

ОДСЕК за саобраћај и транспорт Управе за општулогистику посетила је делегација Оружаних снага Руму-није. Циљ посете је размена искустава о организацијивојног саобраћаја и транспорта за потребе учешћа у мул-тинационалним операцијама, координацији и контроликретања, транзита војног транспорта кроз Србију, регу-лисања страног војног транспорта опасних материја ипредимензионисаних терета и цивилно-војне сарадње уобласти саобраћаја и транспорта. ƒ

У УПРАВИ за обавезе одбране, у сарадњи са Упра-вом за међународну војну сарадњу и Командом за обукуВојске Србије, одржано je информисање страних војнихпредставника о „Искуствима у добровољном служењувојног рока у Војсци Србије“. ƒ

СТРАНИ војни представници посетили су Техничкиопитни центар где их је директор пуковник СлободанИлић упознао са развојним пројектима и плановима. Нааеродрому Батајница представљен је програм методоло-гије испитивања ваздухопловних средстава, испитивањепадобрана и кратак летачки програм у коме су приказа-не могућности авиона „ласта“. ƒ

Др ЈОВАНКА Шарановић, директорка Института застратегијска истраживања и родна саветница министраодбране учествовала је на Четвртом регионалном са ста -нку представника/ца механизма родне равноправностиземаља Западног Балкана, који је организован у оквирупројекта „Подршка интеграцији начела родне равно-правности у реформу сектора безбедности на ЗападномБалкану“, уз подршку UNDP/SEESAC. ƒ

НА СВЕТСКОЈ конференцији о кодификацији којаје одржана у Копенхагену учествовала је и делегацијаДирекције за стандардизацију, кодификацију и метро-логију Управе за одбрамбене технологије. У току Кон-ференције потписан је билатерални Споразум о коди-фикацији између министарстава одбране Србије иУкрајине. Споразум су потписали директор Дирекцијепуковник Зоран Спасојевић и директор Националногкодификационог бироа Украјине потпуковник Алексан-дар Кумеда. ƒ

27

МЕЂУНАРОДНА ВОЈНА САРАДЊА

Радује ме што је Канцеларија проширилаобласт сарадње с Министарством одбране и Војском Србије, доприносећи унапређењу укупне сарадње НАТО-а и Србије у протекле двегодине. Настојимо дапружимо стручну помоћ и осталих одељења и агенција Алијансе, како би наши српски партнери достигли одбрамбене стандардекојима теже. Напори уобласти реформе сектора одбране у Србији, као и значајаннапредак који суостварили Министарствои Војска, за сваку су похвалу и поштовање.

с � р � д њ �

28

Сарадњна пове

Бригадни генерал Орнело

29

Спону између НАТО-а исрпских власти, која ола -кшава сарадњу Србије сАлијансом у оквиру Про-грама „Партнерство за

мир”, представља НАТО војна канце-ларија за везу у Београду. Основни за-датак Канцеларије је да прати рефор-му сектора одбране и безбедности ипомаже српској влади у њеном спро-вођењу, помоћу неколико програмаподршке НАТО-а, које заједнички ко-ординира Група Србија-НАТО за ре-форму одбране (DRG). Генерал Баронза „Одбрану” детаљније говори о за-дацима Канцеларије.

ƒ Која је функција Канцелари-је у НАТО-у?

– Војна канцеларија је војна миси-ја за везу која је део Војне командеНАТО-а и директно је подређена Ко-манди здружених снага у Напуљу (JFC).Наравно, представљамо Алијансу уСрбији, а ја лично заступам командан-та напуљске Команде адмирала БрусаКлингана. У нашој канцеларији радипет међународних војних представни-ка, који долазе из Италије, Грчке иСловеније, као и четворо грађана Ср-бије, који раде као локално особље.

ƒ Шта је обележио рад Кан-целарије у претходном пери-оду и које су новине у њеномфункционисању?

– Радује ме што је наша канцела-рија проширила сарадњу с Министар-ством одбране и Војском Србије, до-приносећи унапређењу укупне сарад-

ње НАТО-а и Србије у протекле двегодине. Током овог периода, бавилисмо се пре свега имплементацијом за-једнички усаглашених партнерскихциљева, као и евалуацијом јединицакоје је Србија декларисала за учешћеу међународним мировним мисијама,према стандардима НАТО-а. Програмизградње интегритета Алијансе пома-же Србији да смањи ризик од коруп-ције у систему одбране и ми, на обо-страно задовољство, настављамо даучествујемо у овој важној иницијати-ви. Заједно с Амбасадом Словачке,као Контактном амбасадом НАТО-а,покушавамо да боље координирамомеђународну помоћ и заједничке ак-тивности чланица Алијансе и парт-нерских земаља с Министарством од-бране. Додао бих и да смо средином2012. године основали Одељење заодносе с јавношћу, што је веома ва-жно, јер је допринело бољем разуме-вању значаја Канцеларије и укупнихактивности НАТО-а у војним и поли-тичким круговима, и у јавности.

ƒ Каква је сарадња Мини-старства одбране и ВојскеСрбије с НАТО војном канце-ларијом у Београду?

– Наша сарадња заснована је намеђусобном поверењу и разумева-њу. Одржавамо редовне консулта-ције на разним нивоима. Нарочитосмо задовољни што представникМинистарства одбране активно уче-ствује у редовним састанцима зва-ничника НАТО-а и овдашњих војнихизасланика, који се одржавају у Ам-басади Словачке. Сматрам да је то

ња заснованаерењу

Барон, шеф НАТО војне канцеларије за везу добар начин за продубљивање дија-лога и размену искустава.

ƒ Сарађујете ли с још некиминституцијама и невлади-ним организацијама у Србији?

– Министарство одбране је нашосновни партнер и најважнији саго-ворник, али успешно сарађујемо и сМинистарством спољних послова, каои с међународним организацијамаакредитованим у Београду. Од отва-рања поменутог Одељења за односе сјавношћу одржавамо везе и с осталимактерима, учешћем на конференција-ма и медијским догађајима, као и са-радњом с невладиним организација-ма. Имплементација наредног коракау изградњи односа Србије и НАТО-а,под називом Индивидуални акциониплан партнерства (IPAP), захтева укљу-чивање већег броја министарстава.Комуникација с властима Србије, каои с невладиним организацијама, меди-јима и осталим заинтересованим стра-нама, ради бољег разумевања и при-преме за овај процес, на тај начинпостаје још значајнија.

ƒ Како оцењујете досада-шњу реформу сектора без-бедности у Србији?

– Алијанса сматра да су напори уобласти реформе сектора одбране уСрбији, као и значајан напредак којесу остварили Министарство одбранеи Војска Србије, за сваку похвалу и по-штовање. Знамо да овај процес захте-ва ресурсе, знање и посвећеност, на-рочито имајући у виду тренутне еко-номске прилике, што је велики изазовза све нас. Јасно ми је и да ће реформаодбране остати један од приоритетановоизабраног министра одбране Не-бојше Родића, а НАТО је свакакоспреман да настави да помаже Србијиу тим настојањима. Обимније учешћеСрбије у међународним мисијама до-бар је показатељ да реформа одбранедаје резултате, да је Војска Србије ин-тероперабилна с осталим војскама и,захваљујући томе, способна да допри-несе успешном суочавању с безбед-носним изазовима широм света. ƒ

Сања АНЂЕЛКОВИЋСнимио Радован ПОПОВИЋ

о д б р � н �

„Combined Endeavor 2013“

На највећој међународнојво јној телекомуникацио-но-ин фо рматичкој вежби„Com bi ned Endeavor 2013“

у Графен веру у Немачкој ове годинеучествовало је више од 1.200 пред-ставника из 39 земаља, НАТО-а иМултинационалног корпуса Северо -исток, а ви ше од 700 учесника би лоје на из дво јеним местима извођењавежбе у зе мљама учесницама.

Војска Србије учествује пету го -ди ну за редом на овој вежби, а овего дине било је ангажовано 30 припа -дника Војске Србије који су изврша-вали задатке у Немачкој и на издво-јеном месту у Горњем Милановцу.

У техничком смислу на форми-раној мултинационалној комуника-ционо-информационој инфраструк-тури вежбе тестирани су системипреноса, мреже за пренос податаказасноване на IP протоколу, системии сервиси за пренос гласа и видеа,се рвиси мреже интранет типа, пре-нос гласа и података путем једнока-налног радија у опсезима ВФ и ВВФи системи за заштиту информација.

Концепт мреже будућих мисијаFMN (Future Mission Network), који јепрви пут коришћен на вежби, показаоје добре резултате, имајући у виду дасу на почетку планског процеса дефи-нисани основни сервиси за свакиниво од CJTF (Command Joint TaskForce) здружене оперативне командедо јединица ранга вода. Кроз инструк-ције за приступ и излазак из коалици-оне мреже ЈМЕI (Joining MembershipExiting Instructions) детаљно је обја-шњен поступак прикључивања намрежу и успоставе мрежних сервиса.Још једна од новина ове године огле-да се у примени процеса акредитаци-је кроз који је извршена проверателекомуникационо-информатичкихсистема земаља учесница пре самогприкључења на мрежу. На тај начинспречен је на ста нак проблема у функ-ционисању сервиса услед погрешногконфигурисања опреме. Претходнимконфигурисањем Firewall уређаја сма-њен је ризик од безбедносних инци-дената у мрежи.

У оперативном смислу, по дири-гованом сценарију у трећој фази ре -

Успешна комуникПОВЕЗИВАЊЕ ИЗДВОЈЕНИХ МЕСТА

Посебну вредност има успе-шно учешће на вежби припадникаВојске Србије са издвојеног местау Србији, које је успостављенимVPN тунелима путем Интернетаповезано са главним местом изво-ђења вежбе у Немачкој и издвоје-ним ме стима у Молдавији и Слова -чкој.

Припадници оперативних са -ста ва Војске Србије из Београда,Ниша и Горњег Милановца уве-жбавали су комуникацију путем је -дноканалног радија по процедура-ма предвиђеним за мултинацио-нално окружење и вршили разме-ну електронских података у коали-ционој мрежи вежбе.

Уочени технички проблемипри успостављању система реша-вани су заједнички са учесницимавежбе из других земаља, чиме сепроширују постојећа знања у акту-е лним технологијама из областителекомуникација и информатике.

31кацијаа лизације вежбе проиграван је низтактичких ситуација извођењем опе-ративних тестова према листи глав-них догађаја вежбе. Проверено јепреношење наређења од виших канижим ни воима командовања и до -стављање извештаја о догађајима узобезбеђење јединствене оперативнеслике.

Учешћем на вежби у саставуму лти националне команде ранга ко -р пуса, припадници Војске Србијестекли су драгоцена искуства у кон-троли успостављања и надгледањафункционисања сложене комуника-ционо-информационе инфраструкту-ре. Са гле дане су битне тактике, тех-нике и процедуре као и могућностњихове примене у телекомуникацио-но-ин фор мационом систему ВојскеСрбије.

Успешном реализацијом вежбеучињен је значајан корак у достиза-њу стандарда интероперабилности ициљева партнерства из надлежностиУправе за телекомуникације и ин -форматику (Ј-6) Генералштаба, а сте-чена искуства у организацији Издво-јеног места у Горњем Милановцуупућују да се на вежби може ангажо-вати већи број припадника ВојскеСрбије на територији Србије, узминималне трошкове учешћа.

И ове године реализована јеобука дела учесника вежбе за одго-вор на претње из сајбер простора.Стечена искуства допринеће да сесистем обуке унапреди допуном про-грама постојећих специјалистичкихкурсева и увођењем нових курсева заодбрану у сајбер простору, радиефикаснијег планирања изградњебу дућих капацитета информационебезбедности. ƒ

Пријемом у Великој ратнојсали Старог Генералштабаобележен је Дан Војнобезбе -

дносне агенције – 12. новембар.Све чаности су присуствовали пред-се дник Народне скупштине Небој-ша Стефановић, министар одбранеНебојша Родић, начелник Генерал-штаба генерал Љу биша Диковић,представници Владе Србије, зако-нодавне, извршне и судске власти,Министарства одбране и ВојскеСрбије, верских заједница, ди пло-матског кора, као и гости из култур-ног и јавног живота.

У поздравној речи директорВојнобезбедносне агенције СветкоКо вач истакао је да су поштовањеза конских и подзаконских норми ипроцедура зна чајне карактеристи-ке ВБА.

– У протеклих десет година, ни -смо имали ниједан случај злоупо-тре бе овлашћења, а органи који вр -ше надзор и контролу служби без-бедности дали су врло позитивнеоцене ра да ВБА – нагласио је Ковачдодајући да је то, пре свега, резул-тат професионализма и одговорно-сти припадника Агенције. Пре мање говим речима, ВБА је у проте-клом периоду по сти гла изузетнерезултате у су про тстављању орга-низованој криминалној делатности,корупцији, терористичким, екс тре- мистичким и другим претњамасистему одбране.

– Данас је ВБА модерна војнако нтра обавештајна служба која уокви ру својих надлежности и овла-шће ња ефикасно штити систем од -бра не Србије и значајно доприносибе збедности свих њених грађана –по ручио је директор ВБА СветкоКо вач.

Председник Народне скупшти-не Небојша Стефановић позитивно

је оценио сарадњу одбора за кон-тролу служби безбедности са свимслужбама безбедности и Министар-ством одбране.

– То указује да смо реформомуспели да створимо један јак систембезбедности којим се гарантује мир,као и да грађани ове земље могумирно да обављају своје послове.Такође, кроз систем ВБА, али и дру-гих служби безбедности којима себоримо против корупције и крими-нала показујемо да ће све снаге оведржаве бити упрегнуте у том смеру– закључио је Стефановић.

Дан ВБА обележава се у знаксећања на 12. новембар 1839. годи-ну када је донет први војни закон укоме су поменута и разрађена делаза издају, шпијунажу, побуну и дру-га дела која прете да угрозе војску идржаву. То је први правни акт укоме се на целовит начин дефинишупитања безбедносне заштите. ƒ

Б. МИЉИЋСнимио Ј. МАМУЛА

Обележен Дан Војнобезбедносне агенције

Друга регионална војномедицинска конференција,која је недавно одржана у Дому Гарде на Топчиде-ру, под покровитељством САД и Краљевине Нор-вешке, угостила је 42 учесника из 14 земаља, угла -

вном балканских, а били су присутни и представници Мол-давије, Јерменије и Азербејџана. Поред занимљивих излага-ња о искуствима и проблемима у раду у мировним мисијамапо свету, доминирала је једна тема – Балканске војномеди-цин ске снаге (Balkan Medical Task Force - BMTF).

Идеја о њиховом оснивању није нова, али је вредна по-мена и детаљније приче, с обзиром на то да је о њој на ску-пу говорило више учесникa, почев од уводничара – домаћи-на скупа начелника Управе за војно здравство бригадног ге-нерала проф. др Зорана Поповића, капетана морнарице Гу-нара Хелоеа из Норвешке и пуковника Џона Мичела из САД.О Балканским војномедицинским снагама било је речи и наједној панел презентацији. Говорили су пуковник НиколаЗец и мајор Тор Оле Вормдал. Представљен је и концепт тихснага. О чему је реч?

Генеза идејеЗамисао је сасвим логична, јер полази од става да је

медицина добар мост између земаља. Са једне стране по-стоје војномедицинске службе земаља у региону са свим

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

с � р � д њ �

32

Друга регионалнаконференцијавојне медицине

Поред занимљивих тема о искуствимаиз мировних мисија у којима учествујуземље Балкана, на конференцији једоминирала тема о Балканским војномедицинским снагама

својим капацитетима, а са друге, потреба да се војноме-дицински капацитети земаља Балкана прошире како бивојномедицинске службе заједно могле брзо да одговорена изненадне догађаје, попут природних катастрофа ислично.

Многе војске држава Балкана, па и наша, у протекломпериоду прошле су кроз реформске процесе и реоргани-зацију војног здравства. То је допринело бољем коришће-њу расположивих капацитета, знања и војномедицинскогкадра, али су неке земље своје војномедицинске службередуковале много више. Чак је претила опасност да поли-тичари закључе како та служба и није потребна. Да би вој-номедицинска служба опстала, војске су се сналазиле наразличите начине. Поједине су оснивале здружене једи-нице и отвориле врата за сарадњу. Институционално, напољу војне медицине сарадња се од 1995. одвијала крозрад Балканског комитета војне медицине, који су основа-ле Бугарска, Грчка, Румунија и Турска. Чланице су каснијепостале Албанија и Србија.

Како је балканским земљама много тога заједничко –култура и језик, а у области медицине борба против боле-сти и елементарних непогода, то је у старту идеја о фор-мирању заједничких војномедицинских снага добро при-хваћена. Ту идеју снажно су подржавале САД и КраљевинаНорвешка. Норвешка, у оквиру билатералне сарадње,уско сарађује на пољу војне медицине са Србијом – од2004. и Македонијом – од 2007. године.

Нацрт концептаПрема концепту BMTF-а, који је израдила радна група,

дефинисане су земље учеснице у тим снагама. То је шест др-жава – Албанија, БиХ, Македонија, Црна Гора, Србија и Сло-венија, уз два спонзора – САД и Норвешка.

Циљ је да се омогући земљама учесницама BMTF-а даобезбеде виталне капацитете за међународне операције и

Мост између земаља

33

Формирање Балканских војномедицинских снага

В Е С Т И>>> ГРАД СКИ одбор Саве за удру же ња пото -

ма ка рат ни ка осло бо ди лач ких рато ва Срби је од1912. до 1918. годи не, орга ни зо вао је у Дому Вој скесве ча ну ака де ми ју којом је обе ле же но 95 годи на одосло бо ђе ња Бео гра да у Првом свет ском рату. ƒ

>>> НАЧЕЛ НИК Вој но ме ди цин ске ака де ми јебри гад ни гене рал проф. др Мари јан Нова ко вићпри мио је глав ног вој ног све ште ни ка Вој ске Срби -је Сла ђа на Вла ји ћа, који је пред став ни ке ВМА упо -знао са орга ни за ци јом вер ске слу жбе у Вој сциСрби је. ƒ

>>> ДИРЕК ЦИЈA за стан дар ди за ци ју, коди -фи ка ци ју и метро ло ги ју Упра ве за одбрам бе нетех но ло ги је орга ни зо ва ла је струч ну рас пра ву о„При ме ни пра вил ни ка о стан дар ди за ци ји у Мини -стар ству одбра не и Вој сци Срби је“. ƒ

>>> ДОСА ДА ШЊИ рад Дирек ци је за упра -вља ње про јек ти ма пози тив но је оце њен у Изве шта -ју за про це ну ефек тив но сти и ефи ка сно сти раз вој -не помо ћи Репу бли ке Срби је по сек то ри ма. ƒ

>>> НА АЕРО ДРО МУ Батај ни ца поче ла јелетач ка обу ка каде та 135. кла се вазду хо плов ногсме ра Вој не ака де ми је на хели коп те ру газе ла и ави -о ну супер га леб Г-4. ƒ

>>> УПРА ВА за обу ку и док три ну Гене рал шта -ба реа ли зо ва ла је тре ћи Курс за оспо со бља ва њелица за изра ду док три нар них доку мен та. ƒ

>>> У ЦЕН ТРУ за миров не опе ра ци је одр жанје Курс за инструк то ре пра ва у ору жа ним суко би -ма чији је циљ оспо со бља ва ње слу ша ла ца за при -ме ну Међу на род ног хума ни тар ног пра ва, као и зауло гу инструк то ра из ове обла сти. ƒ

>>> ДОБРО ВОЉ НО дава ње крви орга ни зо -ва ли су: Вој но бе збед но сна аген ци ја, Дру га бри га -да у Кра ље ву и 21. пеша диј ски бата љон Дру ге бри -га де у Рашки. ƒ

>>> АКЦИ ЈУ „Вој ни лекар на селу“ реа ли зо -ва ли су: Дру ги цен тар за обу ку из Ваље ва у сели маМили чи ни ца и Вра го ча ни ца, Тре ћа бри га да у сели -ма општи на Бабу шни ца, Свр љиг, Гаџин Хан, Про -ку пље, Медве ђа и Пирот, Дру га бри га да у пештер -ским сели ма Кара ју ки ћа Буна ри и Буђе во, 250.ракет на бри га да за ПВД у шума диј ском селу Буко -вик, Тре ћи цен тар за обу ку у вла со ти нач ком селуТего шни ца. ƒ

>>> ПРИ ПАД НИ ЦИ Гар де Вој ске Срби је реа ли -зо ва ли су на спорт ском тере ну Основ не шко ле „КраљПетар Дру ги“ на Вра ча ру про је кат цивил но-вој несарад ње „Еду ка ци ја деце школ ског узра ста у про тив -по жар ној зашти ти и пру жа њу прве помо ћи“. ƒ

>>> У ДОМУ Вој ске у Бео гра ду одр жан једобро твор ни кон церт чији је при ход наме њензавр шет ку изград ње кона ка мана сти ра Све те Тро -ји це у Љубо ви ји. ƒ

побољшају капацитете националне медицинске службе. BMTF ћебити мултинационална војномедицинска јединица, састављена одмедицинских модула (пријемно-тријажног, амбулантног, лаборато-рије, зубног, рендгенолошког, хируршког, медицинских сестара,фармације, стерилизације, складишта...). Према организационојструктури BMTF ће се састојати од: команданта BMTF, штаба, Role 2MTF, евакуационе и логистичке јединице и координационог центраза праћење пацијената. Ниво медицинских амбиција BMTF је даобезбеде медицинску помоћ нивоа Role 2 MTF, максимално NATORole 2 побољшане.

BMTF биће намењене за широк спектар операција, а снаге ћебити изграђене на основу постојећих медицинских капацитета у за-паднобалканском региону и биће опремљене у складу са НАТО ме-дицинским стандардима.

Када је реч о руковођењу, највише тело за доношење одлукабиће Управни одбор BMTF, који се састоји од овлашћених политич-ких и војних представника из сваке земље учеснице. Свака државаимаће један глас и одлуке ће доносити једногласно. Укупан бројBMTF особља биће до 200, а Управни одбор имаће их минимум осам(мултинационалних), на бази ротације.

Мултинационална сарадња омогућиће државама учесницимада ефикасније и без дуплирања користе национална медицинскасредства (имовину). Земље учеснице и спонзори обезбедиће новча-на средства за рад BMTF, инфраструктуру, обуку, запошљавање инеопходне вежбе.

Очекује се да BMTF достигну своје иницијалне оперативне ка-пацитете у фази изградње на почетку 2014, као јединица за ванред-не задатке, а потпуне оперативне капацитете имаће до краја 2015,као јединица величине батаљона. У том периоду могу бити кори-шћене само у региону, а касније (од 2017) разматраће се и могућно-сти за ангажовање изван региона. До тада је потребно решити број-на организациона питања – мултинационални буџет, особље, имови-ну, улогу спонзора, правну регулативу...ƒ

Мира ШВЕДИЋ

Сним

ио Д

. БАН

ДА

Идеја о BMTF-у покренута је на састанцима Средњое-вропске иницијативе за војномедицинску сарадњу земаља ју-гоисточне Европе. На састанку у Бриселу, октобра 2010, којису иницирале САД, дискутовало се о томе како побољшати ре-гионалне балканске војномедицинске активности. Одлученоје да САД и Норвешка формирају иницијални тим, заједно саСрбијом и Македонијом, како би им помогле у изради концеп-та и идентификацији оперативних регионалних капацитета заБалканске војномедицинске снаге.

Та идеја актуелизована је на Првој регионалној конфе-ренцији војне медицине, која је 2011. одржана у нашој земљи.На том скупу су све земље западног Балкана подржале идеју ооснивању војномедицинских снага. Основана је радна групаза израду концепта за BMTF и одређени су стални представ-ници у тој групи.

Недавно завршена регионална конференција на Топчи-деру била је наредна степеница ка формирању тих снага.

Срби ја је оства ри ла напре -дак у при ме ни Резо лу ци је1325 Саве та без бед но стиУје ди ње них наци ја – Жене,мир и без бед ност на поли -

тич ком и инсти ту ци о нал ном пла ну,али мора више да се ради на при ме нирезо лу ци је у прак си и оства ри ва њуњених основ них циље ва, закљу чак јенедав не кон фе рен ци је о овом пита њукоју су орга ни зо ва ли Бео град ски цен -тар за без бед но сну поли ти ку и Аген -ци ја УН за род ну рав но прав ност иосна жи ва ње жена.

У обла сти без бед но сти основ нициље ви су пове ћа ње засту пље но стижена и њихо вог ути ца ја на пита њакоја се одно се на поло жај жена ипове ћа ње њихо вог ути ца ја на одлу чи -ва ње у одбра ни и без бед но сти.

Вла да Срби је је 2010. годи неусво ји ла Наци о нал ни акци о ни план(НАП) за при ме ну Резо лу ци је 1325

и н т $ р в ј у

Др Јован ка Шара но вић,

Уво ђе ње меха ни змасавет ни це за род ну рав но прав ност тре ба лоби да уве де прин цип род не пер спек ти ве у све поли ти ке и про гра ме Мини стар ства одбра не и Вој ске Срби је. Не посто ји окру же њекоје је добро уко ли ко у њему нема род не изба лан си ра но сти,посеб но има ју ћи у видутен ден ци ју пове ћа њабро ја жена у систе муодбра не.

За ве

Сним

ио Г

оран

СТА

НКО

ВИЋ

35

Саве та без бед но сти Ује ди ње нихнаци ја – Жене, мир и без бед ност уСрби ји, а у Упра ви за стра те гиј скопла ни ра ње Мини стар ства одбра неуспо ста вље на је и редов но се ажу ри -ра еви ден ци ја о свим актив но сти ма увези са спро во ђе њем НАП-а у Мини -стар ству одбра не и Вој сци Срби је.

Докле се сти гло са при ме номРезо лу ци је 1325 и спро во ђе њемНАП-а у Мини стар ству и Вој сци раз -го ва ра ли смо са др Јован ком Шара но -вић, дирек тор ком Инсти ту та за стра -те гиј ска истра жи ва ња и савет ни цоммини стра одбра не за род ну рав но -прав ност.

ƒ Које су актив но сти обе ле жи -ле пери од од доно ше ња НАП-а?

– Нала зи мо се на сре ди ни путаимпле мен та ци је НАП-а који је обликсред њо роч ног акци о ног пла ни ра њаоро чен на пет годи на. Током њего вогспро во ђе ња дошло је до пове ћа њазасту пље но сти жена у Вој ној ака де -ми ји, Вој но ме ди цин ском факул те ту иу мул ти на ци о нал ним опе ра ци ја ма,наро чи то у кате го ри ја ма офи ци ра,под о фи ци ра и про фе си о нал них вој ни -ка, као и до сим бо лич ног пове ћа њазасту пље но сти жена у одлу чи ва њу(0,4 %). Уве де ни су одго ва ра ју ћи садр -жа ји у редов ној наста ви на свим ниво -и ма шко ло ва ња и уса вр ша ва ња и род -но сен зи бил но осло вља ва ње, про пи -са но изме на ма и допу на ма Пра ви ласлу жбе Вој ске Срби је.

Издво ји ла бих и уче шће у реги о -нал ном про јек ту „Подр шка инте гра -ци ји наче ла род не рав но прав но сти урефор му сек то ра без бед но сти назапад ном Бал ка ну“ који финан сиј скиподр жа ва UNDP/SEESAC, којим седопри но си јача њу сарад ње у реги о ну

Запад ног Бал ка на и ства ра ју усло ви зањего во про ши ре ње и на дру ге земљеиз окру же ња. Циљ овог про јек та је дасе пита ња род не рав но прав но стиинте гри шу у про це се рефор ме сек то -ра без бед но сти и да се тиме допри не -се већој ефи ка сно сти сек то ра без бед -но сти на Запад ном Бал ка ну. Про је катпру жа подр шку мини стар стви ма ууна пре ђи ва њу усло ва за ефи ка сни јепри вла че ње, запо шља ва ње и задр жа -ва ње жена у вој ној слу жби.

Што се фор ми ра ња и функ ци о -ни са ња инсти ту ци о нал них тела имеха ни за ма род не рав но прав но ститиче оства рен је помак на наци о нал -ном нивоу где је фор ми ра на Коми си јаза пра ће ње спро во ђе ња НАП за при -ме ну Резо лу ци је 1325, као обликдемо крат ске кон тро ле Народ не скуп -шти не Срби је и име но ва на су новалица у састав Поли тич ког саве та Вла -де за спро во ђе ње НАП. Име но ва но јеовла шће но лице за оба вља ње посло -ва савет ни це за род ну рав но прав ностмини стра одбра не, а у про це ду ри једоно ше ње Инструк ци је за избор„осо бе од пове ре ња“.

ƒ Шта доно си „инсти ту ци јаосо бе од пове ре ња“?

– Меха ни зам „осо бе од пове ре -ња“, пред ви ђен НАП-ом, пред ста вљаважан еле мент у инсти ту ци о нал нојструк ту ри зашти те род не рав но прав -но сти, зато што ће те осо бе бити првена које ће при пад ни ци бити упу ће ниуко ли ко има ју про бле ме који про ис ти -чу из крше ња њихо вих пра ва на осно -ву пола, без обзи ра да ли су у пита њужене или мушкар ци.

То зна чи да је „осо ба од пове ре -ња“ лице које пру жа при мар ну коле ги -јал ну помоћ, а њего ва функ ци ја је да

дирек тор ка Инсти ту та за стра те гиј ска истра жи ва ња

саве ту је, посре ду је и пред у зи ма мереради реша ва ња кон крет них спор нихпита ња из обла сти род не рав но прав -но сти и дис кри ми на ци је, за шта ћебити посеб но обу че на и при пре мље на.То ће бити лица која ужи ва ју углед ипове ре ње сво јих коле га и који ће ихсами бира ти, директ ним избо ром, нанивоу одре ђе не једи ни це, уста но веили орга ни за ци о не цели не.

Бит но је нагла си ти да овај меха -ни зам не пред ста вља заме ну запосто је ће меха ни зме кон тро ле зако -ни то сти на раду и зашти те пра вазапо сле них уну тар систе ма, нитизаме ну за пру жа ње зашти те од зло -ста вља ња, као ни заме ну за пси хо ло -шку подр шку. „Осо ба од пове ре ња“тре ба да буде подр шка посто је ћемуну тра шњем систе му кон тро ле зако -ни то сти на раду и зашти те од крше -ња људ ских пра ва свих при пад ни ка.

„Осо бе од пове ре ња“ би биленепо сред но упу ће не на сво је руко во -ди о це, али и на савет ни цу за род нурав но прав ност мини стра одбра не,која је заду же на да им помог не уреша ва њу про бле ма. Има ју ћи у видуда је аде кват но рад но окру же ње,одно сно задо вољ ство људи сво јимнепо сред ним рад ним окру же њемважан еле мент ефи ка сно сти и ефек -тив но сти рада, јасно је да аде кват назашти та људ ских пра ва и обез бе ђи ва -ње рав но прав но сти свих при пад ни капози тив но ути чу на опе ра тив ну спо -соб ност систе ма одбра не.

ƒ Какво је иску ство саистра жи ва ња које сте запо -че ли у Коп не ној вој сци?

– Ква ли тет про јек та „Род ниаспект у вој ној про фе си ји“ је да уочи

ћи ути цај жена

њу, Пожа рев цу, Новом Саду, Пан че -ву, Кру шев цу и дру гим мести ма, сасетом при пре мље них инстру ме на та,јесте испи ти ва ње задо вољ ствапослом при пад ни ка/ца систе маодбра не, ускла ђе ност вој не орга ни -за ци је и при пад ни ка/ца мини стар -ства и вој ске и про це не род них сте -

про бле ме, извр ши ана ли зу потре ба ипред ло жи мере за које ћемо се тру ди -ти да буду при ме њи ве, кори сне иизво дљи ве. Иску ство мојих сарад ни -ка и моје из једи ни ца, раз го вор скоман дан ти ма и при пад ни ци ма вој -

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

36

ске, дра го це но је, јер пер спек ти ва„одо здо“, пер спек ти ва људи из тру пеи њихо ве сва ко днев ни це, нешто је начему тре ба ради ти. Ако хоћеш да про -из ве деш про ме ну, то је могу ће једи ноу скла ду са реал но шћу, одно снопотре ба ма и могућ но сти ма систе ма.Раз у ме ти и пошто ва ти пред но сти иогра ни че ња микро пер спек ти ве је

вео ма важно јер се она не може јед -но став но игно ри са ти. Упра во у једи -ни ца ма, јав не поли ти ке директ но ути -чу на сва ко днев ни живот људи, а ква -ли тет задо во ља ва ња потре ба имушка ра ца и жена обли ку је ква ли тетживо та у цели ни, а ути че и на опе ра -тив ну спо соб ност Вој ске Срби је.

У коман ди Коп не не вој ске уНишу отво ре но се гово ри ло о про бле -ми ма који пра те про цес инте гри са њажена у систем одбра не, али нисамосе ти ла да има при мед би без осно ва.Оно што се пока за ло као иску ство сатере на јесте да, какав став има руко -во ди лац има ју и њего ви нај бли жисарад ни ци.

ƒ Шта је циљ тог истра жи -ва ња?

– Нај пре да кажем да је науч нипри ступ нешто што нам је било одпомо ћи свих ових годи на, па ћемо сеи у будућ но сти осло ни ти на њега.Циљ овог истра жи ва ња, које смо досада оба ви ли у Нишу, Лесков цу, Вра -

Уво ђе ње меха ни зма савет ни цеза род ну рав но прав ност тре ба ло бида уве де прин цип род не пер спек ти -ве у све поли ти ке и про гра ме Мини -стар ства одбра не и Вој ске Срби је.Не посто ји окру же ње које је доброуко ли ко у њему нема род не изба -лан си ра но сти, посеб но има ју ћи увиду тен ден ци ју пове ћа ња бро јажена у систе му одбра не.

Она има зада так да подиг несвест, пре све га нај ви шем руко вод -ству, о еко ном ским и соци јал ним

кори сти ма које може има ти уво ђе -ње род них пер спек ти ва у системодбра не, да пру жи савет и подр шкуонда када негде систем не функ ци -о ни ше по неком од род них пита њаи да сво јим актив но сти ма ути че наподи за ње нивоа функ ци о нал них иопе ра тив них спо соб но сти свих при -пад ни ка систе ма одбра не. Нај ва -жни ји пред у слов за успех у радусавет ни це је подр шка, пре све гадоно си ла ца одлу ка, од чијег раз у -ме ва ња зави си и напре дак.

ЗАДА ЦИ САВЕТ НИ ЦЕ МИНИ СТРА ОДБРА НЕ ЗА РОД НУ РАВ НО ПРАВ НОСТ

ре о ти па оба пола веза них за вој нолидер ство.

Истра жи ва ње кори сти мо и запро мо ви са ње достиг ну тог сте пе народ не рав но прав но сти у систе муодбра не, на чему тре нут но ради мо инаста ви ће мо. Упо зна ли смо уче сни кеу истра жи ва њу и са над ле жно сти марод не савет ни це мини стра одбра некао и отво ре ним кори снич ким нало -зи ма за елек трон ску пошту на Интер -не ту и РАМ КО у Вој сци Срби је(rodna.savetnica@mod.gov.rs иrodna.savetnica@isi.spo.mo).

ƒ Какве су изме не у осло вља -ва њи ма у Мини стар ству иВој сци?

– У Пра ви лу слу жбе Вој ске Срби -је, усво је ном 23. апри ла 2012. годи -не, ува же на је пре по ру ка која је поте -кла од Пове ре ни це за зашти ту рав -но прав но сти др Неве не Петру шић,али се сти че ути сак да то није у пот -пу но сти раз ре ши ло диле му при пад -ни ка/при пад ни ца на који начин тре -ба да осло вља ва ју при пад ни це мини -стар ства и вој ске.

Из истра жи ва ња спро ве де ног наузор ку од 970 испи та ни ка из систе маодбра не, сазна ли смо да, не такомали број, сма тра да је уво ђе ње род -но осе тљи вих нази ва чино ва небит но,јер посто је мно го важни ја пита њакоја прво тре ба реши ти, као што сусоци јал ни поло жај, при ро да вој нич -ког живо та, напре до ва ње у слу жби,при ма ња и слич но. Са дру ге стра не,ни све при пад ни це систе ма одбра ненису јед но гла сне у ста ву да њихо вечино ве тре ба ста вља ти у жен ски гра -ма тич ки род, што сва ка ко допри но сијош већој кон фу зи ји.

Про ме на није могу ћа без раз ви -је не све сти при пад ни ка и при пад ни -ца о њеној нео п ход но сти што зах те -ва и про ток вре ме на. Поје ди не фор -ме за жен ски род, које су често иједи не које се кори сте у срп скомјези ку (настав ни ца, вас пи та чи ца,спре ма чи ца), иду у при лог тврд њи даје могу ће „одо ма ћи ти“ и капе та ни цу,вод ни цу и гене ра ли цу. ƒ

Раден ко МУТАВ ЏИЋ

37

В Е С Т И>>> Пред сед ник Удру же ња вој них пен зи о не ра Срби је

гене рал-пот пу ков ник у пен зи ји Љубо мир Дра га њац уру чио јеПове љу УВПС, нај ви ше при зна ње те орга ни за ци је, Меди јацен тру ,,Одбра на“ које је при мио директор пот пу ков ник Сла -во љуб Мар ко вић. Пове ља је доде ље на за изу зет но плод нусарад њу, а пово дом два де се то го ди шњи це од осни ва ња ирада Удру же ња. Истим пово дом уру че на је и Пла ке та УВПСМоми ру Дуки ћу, који је доско ра био умет нич ки руко во ди лацУмет нич ког ансам ба ,,Ста ни слав Бинич ки“. ƒ

>>> У СРЕМ СКОЈ Митро ви ци, Бач кој Топо ли, Кра ље вуи Новом Паза ру обе ле жен је Дан рода оклоп них једи ни ца –31. окто бар, у знак сећа ња на дан када је 1941. годи не уста -нич ки вод од два заро бље на тен ка први пут деј ство вао у бор -ба ма за осло ба ђа ње Кра ље ва. ƒ

>>> ВОЈ НИЧ КИМ све ча но сти ма у Новом Саду, Пан че -ву, Кра ље ву, Про ку пљу и бази „Југ“, обе ле жен је Дан родаинжи ње ри је – 6. новем бар, у знак сећа ња на дан када је1865. годи не донет Закон о изме ни и допу ни Зако на о уре ђи -ва њу вој ске, којим су пон то ни ри и пио ни ри из арти ље ри јеиздво је ни у посе бан род – Род инжи ње ри је. ƒ

>>> У КОМАН ДИ Вазду хо плов ства и ПВО у Зему ну обе -ле жен је Дан мете о ро ло шке слу жбе Вој ске Срби је – 1. новем бар. Дан мете о ро ло шке слу жбе обе ле жа ва се у знаксећа ња на дан кад је 1923. годи не осно ва на мете о ро ло шкасек ци ја Прве вазду хо плов не коман де у Петро ва ра ди ну. ƒ

>>> СВЕ ЧА НОСТ пово дом 11. новем бра – Дана 224. цен тра за елек трон ска деј ства и Дана једи ни ца за елек -трон ска деј ства одр жа на је у касар ни „Радо ван Медић“ убатај нич ком насе љу „13. мај“. Пово дом празника орга ни зо -вано је дру го так ми че ње у радио-гони о ме три ји. Три еки пеЦен тра и јед на из 204. вазду хо плов не бри га де, кори сте ћигони о ме тре, успе шно су лоци ра ле скри ве не пре дај ни ке,„лиси це“. ƒ

>>> ДАН Вој но ме ди цин ског цен тра Нови Сад и 227.годи на посто ја ња обе ле же ни су све ча ном ака де ми јом накојој је управ ник пуков ник Бра то љуб Бркља ча иста као да сена годи шњем нивоу у бол ни ци ура ди око 1.500 опе ра ци ја,120 хиља да пре гле да, бол нич ки лечи више од 3.000 паци је -на та и пру жи више од 400 хиља да раз ли чи тих меди цин скихуслу га. При пад ни ци ВМЦ Нови Сад тре нут но су у миров ниммиси ја ма у Кон гу и Сома ли ји. ƒ

>>> ПОЛАГАЊЕМ цве ћа на спо мен-пло чу поста вље нуна лафет брод ског про тив а ви он ског топа, уз зву ке брод скихсире на, у ново сад ској касар ни ,,Алек сан дар Берић”, при пад -ни ци Реч не фло ти ле, чла но ви поро ди ца и при ја те љи застав -ни ка прве кла се Сте ва на Мар ко ви ћа и Кри сти ја на Лам пре таобе ле жи ли су два де сет дру гу годи шњи цу њихо ве поги би је.Застав ни ци Мар ко вић и Лам перт поги ну ли су током извр -ша ва ња бор бе ног задат ка на кон тро ли воде ног тока рекеДунав, у вре ме ору жа них суко ба 1991. годи не. ƒ

ПРИ ЈЕ МИ ПОВО ДОМ ВОЈ НИХ ПРА ЗНИ КА

Пово дом пра зни ка рода оклоп них једи ни ца (31. окто -бар), вете ри нар ске (1. новем бар) и мете о ро ло шке и

нави га циј ске слу жбе (1. новем бар), начел ник Гене рал шта -ба гене рал Љуби ша Дико вић при мио је деле га ци је овихродо ва и слу жби.

На челу делeга ци је рода оклоп них једи ни ца био јебри гад ни гене рал Жели мир Гли шо вић, коман дант Тре ћебри га де Коп не не вој ске и пред сед ник Саве та рода оклоп -них једи ни ца, деле га ци ју мете о ро ло шке и нави га циј скеслу жбе пред во дио је пот пу ков ник Јован Милош, док је начелу деле га ци је вете ри нар ске слу жбе био пот пу ков никРади во је Анђел ко вић.

Гене рал Дико вић при мио је пово дом пра зни ка инжи -ње ри је (6. новем бар), једи ни ца за елек трон ска деј ства (11.новем бар), гра ђе вин ске и финан сиј ске слу жбе (8. новем -бар) деле га ци је тих родо ва и слу жби.

Деле га ци ју рода инжи ње ри је пред во дио је пуков никМило рад Ђокић, пред сед ник Саве та рода, деле га ци ју гра -ђе вин ске слу жбе пуков ник Милан Сла до је, начел ник Упра -ве за инфра струк ту ру, деле га ци ју финан сиј ске слу жбепуков ник Милош Миле тић, начел ник Оде ље ња за финан -си је Гене рал шта ба, а деле га ци ју рода једи ни ца за елек тр -он ска деј ства пуков ник Дани ло Ђекић, пред сед ник Саве тарода. ƒ

ПРЕ ДА ВА ЊЕ НАЧЕЛ НИ КА ГЕНЕ РАЛ ШТА БА

Начел ник Гене рал шта багене рал Љуби ша Дико вић

одр жао је у Вој ној ака де ми јипре да ва ње на тему „Достиг ну -ти ниво рефор ме Вој ске Срби -је и пла но ви у наред ном пери -о ду“, коме су при су ство ва липола зни ци 60. кла се Команд но -штаб ног уса вр ша ва ња и 4. кла -се Основ ног команд но штаб -ног кур са. Гене рал Дико вићгово рио је о осно ва ма и поста -вље ним циље ви ма рефор меВој ске Срби је, достиг ну ћи ма, али и про бле ми ма који турефор му пра те, као и о пла но ви ма за наред ни пери од.

Начел ник Гене рал шта ба посеб но је иста као зна чајсти ца ња зна ња као нај вред ни јег ресур са који посе ду је сва -ки поје ди нац и важност дисци пли не, јер само дисци пли но -ва ни људи могу до кра ја изне ти тешко бре ме офи цир скепро фе си је. ƒ

У Дому Војск$ Србиј$ пр$дст�вљ$н „Р�тни �лбум 1914–1918“

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

38

Св$доч�нствоч�сн$ историј$

председник Србије и закључио да је фотографија једнакосведок и емотивни доживљај.

– Она чува наше специфично сећање и драгоцено бра-ни да неки залутали, закаснели куршум данашњих перачасавести не убије нашу часну историју – рекао је председникТомислав Николић.

Патријарх српски Иринеј рекао је да се једино страда-ње јеврејског народа може мерити са жртвама које је у 19.и 20. веку поднео српски народ. Патријарх је подсетио настравичну чињеницу да је Србија у тим ратовима страдалаод хришћанских, братских народа који су у неким деловиманаше земље починили незамислива зверства у циљу истре-бљења Срба.

– Добро је што нас ова књига на то подсећа, јер миспадамо у народе који врло брзо заборављају оно што се несме заборавити и слабо памтимо оно што се никада не смеизгубити из вида. Добро је што нас је ова књига подсетилана време прошло у коме је српски народ показао великохеројство, велику истрајност, али и велика страдања –рекао је патријарх Иринеј.

О монографији су говорили главни и одговорни уред-ник издања и директор „Православне речи“ Зоран Гуто-вић, академик Драгољуб Живојиновић, историчар уметно-сти Никола Кусовац и приређивач књижевник МилованВитезовић.

„Ратни албум 1914–1918“ представља историјски пре-глед Првог светског рата и догађаја који су му претходили.У њему се налази мноштво фотографија, скица, слика, картиса објашњењима најважнијих догађаја из рата, а све то насрпском, енглеском и француском језику.

Промоцију је водила глумица Љиљана Благојевић, а ууметничком делу програма учествовали су глумац ЛазарРистовски, пијаниста Никола Рацков и вокални солиста Ран-ко Јовић. ƒ

А. ПЕТРОВИЋСнимио Д. БАНДА

к у л т у р �

Уприсуству председника Србије Томислава Николи-ћа, патријарха српског Иринеја, министра одбранеНебојше Родића, начелника Генералштаба генералаЉубише Диковића и бројних личности из културног

и јавног живота у Дому Војске Србије у Београду предста-вљен је „Ратни албум 1914–1918“ потпуковника АндраПоповића.

Реч је о капиталној монографији издавачке куће „Пра-вославна реч“ из Новог Сада, која је први пут објављена1926. године. Допуњена је и поново представљена јавностиу сусрет обележавању стогодишњице почетка Првог свет-ског рата. Књигу је уредио Милован Витезовић, а предговорсу написали академик Милорад Екмечић и председникСрбије Томислав Николић.

У свом обраћању председник Николић је истакао да јепре и после Великог рата, као и увек у својој историји,Србија била на страни победника. Велики део истине ославном учешћу наше војске и страдању нашег народа уВеликом рату налази управо у Ратном албуму.

– Значај монографије подвлачимо датумом изабранимза промоцију, на међународни дан обележавања победесавезника у Првом светском рату – рекао је Николић идодао да је албум доказ о историјској истини какву никаквасила никада неће моћи да измени.

– Није нам првина да се огрешимо о значајне људе изпрошлости који јесу историјске личности и којима дугујемо,ако не више, макар да се у издањима попут овог сетимоњиховог огромног доприноса данас занемареној културисећања – рекао је председник Николић и нагласио да јеСрпска војска имала свест о значају ратне фотографије ифилма и да је ту делатност чувала и развијала.

– Војник са фотоапаратом и камером значајан је коликои војник са пушком. Ова изузетна спознаја данас је прето-чена у артефакте, документа и сведочанства о походима,јунаштву и голготи српског народа и војске – подвукао је

ДОМ ВОЈСК� СРБИЈ�

Културни водич15–30. новембар 2013.

Бр�ћ$ Југовић� 19, т$л. 3234-702

Ликовни програмтел. 3234-712

Галерија Дома Војске Србије(радно време: сваког дана сем недеље

од 11 до 19 часова)

До 30. 11. Мала галерија – Изложбафотографија из фото-архиве Медија

центра „Одбрана“ „Иво Етеровић: 1958-1961“

До 12. 12. Велика галерија – Изло-жба „16. бијенале наивне и маргиналне

уметности“, у сарадњи са Музејом наив-не и маргиналне уметности из Јагодине

Филмски програмтел. 3234-712

19. 11. у 20 ч. – Свечана салаПремијера филма Катарине Девић

„Оствари свој сан“.

Н�гр�д� Спом$н-збирк$П�вл� Б$љ�нског

УДому Војске у Београду 46. пут додељена јенаграда Спомен-збирке Павла Бељанског за нај-

бољи дипломски рад из националне историје умет-ности одбрањен на Одељењу за историју уметно-сти Филозофског факултета Универзитета у Бео-граду. Награду је добила Сенка Латиновић за рад„Београдски кафеи као потенцијална културнадобра“.

Свечаност је уприличена на затварању изло-жбе „Велика Иза Влаха Буковца“ и том приликомдодељене су захвалнице свима који су помогли уреализацији овог пројекта. За одличну сарадњудоказану вишегодишњим искуством захвалнице судодељене и Медија центру „Одбрана“ и директорупотпуковнику Славољубу Марковићу.

Изложбу „Велика Иза Влаха Буковца“ у Домувојске, за месец и по дана, погледало је више одшест хиљада посетилаца. ƒ

Д. Б.

Пр$миј$р� филм� „Војн� �к�д$миј� 2”

Пројекција филмског остварења „Војна академија 2” одржана је упрепуном Сава центру и на Војној академији. Пројекцији филма уСава центру присуствовали су и министар одбране Небојша

Родић и начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић.На црвеном тепиху у Сава центру појавили су се глумци који тума-

че улоге кадета завршне године Војне академије – Бојан Перић, РадованВујовић, Иван Михаиловић, Бранко Јанковић, Јелисавета Орашанин,Тијана Печенчић, Драгана Дабовић, Никола Ракочевић, Тамара Драгиче-вић, Невена Ристић и други.

У филму је приказан крај школовања, свакодневни живот на Акаде-мији, затим захтевна обука и високи стандарди школовања, који се пре-плићу с приватним проблемима и искушењима амбициозних кадета наживотној прекретници.

Према речима редитеља Дејана Зечевића филм је урађен као тинеј-џерска прича, у мало другачијем је руху, јер је сниман за велико платно.

– Кадети су сада углавном у фази школовања за пилоте, те је вели-ки број кадрова снимљен на аеродромима. Серија је много шира и укљу-чује догађаје из живота оних који нису на Академији. Заиста смо сепотрудили да испунимо очекивања публике, која је предуго чекала –рекао је Зечевић.

Бојан Перић, у серији као Стошић, изјавио је да је пут од кадетаВојне академије до звезде на црвеном тепиху мукотрпан али вредан.

– Верујем да су гледаоци препознали колико смо уживали токомснимања – рекао је популарни Стошић.

Тамара Драгичевић, која тумачи улогу Надице, истиче да је филмнамењен тинејџерима али и одраслима, и да ће сви који га одгледајууживати у доброј комедији и филму препуном позитивне енергије.

Уз присуство глумаца, филм „Војна академија 2“ биће приказан и убиоскопима у Новом Саду, Нишу, Зрењанину, Чачку, Крагујевцу, Краље-ву, затим Обреновцу, Бања Луци, Пожаревцу, Кикинди, Аранђеловцу идругим градовима Србије.

Поред главне глумачке поставе у филму се појављују и Софија Рајо-вић, Слободан Стефановић, Милош Тимотијевић, Горан Јокић, Алексан-дар Радојичић, Љубомир Бандовић, Небојша Миловановић, БраниславЛечић, Тихомир Станић, Војислав Брајовић, Ивана Михић, Марија Мило-вановић...

Ускоро треба да почне и приказивање нових седам епизода серије„Војна академија”. ƒ

С. АНЂЕЛКОВИЋСнимио Ј. МАМУЛА

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

40

Умет нич ки ансамбл Мини стар ства одбра не „Ста ни -слав Бинич ки“ и један од нај по зна ти јих сло ве нач кихизво ђа ча Роберт Пешут Мањи фи ко, одр жа ли су три

кон цер та у Сло ве ни ји, два у Љубља ни и један у Мур скојСобо ти, почет ком новем бра.

Првом кон цер ту у Љубља ни при су ство ва ла је и пре -ми јер ка Сло ве ни је Ален ка Бра ту шек, а сло ве нач ка ПОПТВ пре но си ла је наступ ужи во.

Репер то ар кон цер та била је музи ка из фил ма „Мон -те ви део, Бог те видео“, јед ног од нај гле да ни јих оства ре -ња срп ске кине ма то гра фи је у послед њих 20 годи на, којује сло ве нач ки музи чар ком по но вао и сни мио с нашимансам блом.

Умет нич ки ансамбл насту пио је под дири гент скомпали цом мајо ра мр Иго ра Митро ви ћа, уз бенд који пра тиМањи фи ка. Спе ци јал на гошћа била је вокал Луз Касал,шпан ска дива и зве зда фил ма „Висо ке пот пе ти це“ ПедраАлмо до ва ра, која је с Мањи фи ком и Ансам блом сни ма лапесме за дру ги део фил ма „Мон те ви део, Бог те видео“.

– Ми смо та кари ка у систе муодбра не која је спе ци фич на и којана нај бо љи начин пред ста вља целуземљу. Вели ка је ствар када мно гоњих дође на кон церт и апла у ди расрп ској уни фор ми. Одлу ка Мини -стар ства одбра не да подр жи овусарад њу је пун пого дак за Срби ју имогу рећи да је ово само поче так –рекао је мајор Митро вић.

Ово је дру ги пут да Ансамбл„Бинич ки“ и Мањи фи ко сви ра ју

К�р т� виш$ з� кон ц$р т$Анс�мбл „Ст� ни сл�в Бинич ки“ у Сло в$ ни ји

АЛБУМ СА МУЗИ КОМИЗ „МОН ТЕ ВИ ДЕА“

Роберт Пешут Мањи фи ко је на кон цер ту пред ста вио нови албум, обја вљен 15. окто бра, на ком сенала зе и песме из фил ма „Мон те ви део, Бог те видео“.Попу лар ни сло ве нач ки музи чар вео ма је задо во љан ово го ди шњим насту пи ма и реак ци јом публи ке.

– Волео бих да одр жи мо и неко ли ко кон це ра та уСрби ји, у окви ру пре ми је ре дру гог дела фил ма „Мон те ви део, Бог те видео“ – каже Мањи фи ко.

музи ку из фил ма пред сло ве нач ком публи ком. Про шлегоди не, они су то изве ли на глав ној бини лет њег фести ва лаЛент у Мари бо ру. ƒ

Сања АНЂЕЛ КО ВИЋ

41

Изложб� „Иво �т$ровић: 1958-1961“ Изложба посвећена Иву Етеровићу, једном од најистакну-

тијих југословенских и српских уметника фотографије,отворена је у Малој галерији Дома Војске у Београду. Постав-ку је отворио Томислав Петернек, а говорили су директорМедија центра „Одбрана“ потпуковник Славољуб Марковићи аутор изложбе Зоран Миловановић.

– Ово је својеврстан омаж стваралаштву Ива Етеровића,у који смо завирили помоћу архива Медија центра „Одбра-на“. У новембру се обележава и годишњица његове смрти и

тим поводом изложба је и припремљена – рекао је потпуков-ник Марковић, подсећајући да је ово пета тематска изложбаприређена из богатог фонда Фото-центра „Одбране“ у комесе од 1945. до данас чува око 72.000 филмова и новија диги-тална архива фотографија.

Аутор изложбе Зоран Миловановић навео је да поставкаобухвата 28 паноа на којима се налази 78 фотографија иподељена је у две целине. У првој су фотографије посвећеневојсци, а у другој оне из свакодневног живота и све су изпериода од 1958. до 1961. године када је Етеровић радио улисту „Фронт“.

Доајен фотографије Томислав Петернек подсетио је,отварајући изложбу, на дружење с Етеровићем и почеткезаједничког рада у Београду.

– Имали смо жељу да новинску фотографију доведемона ниво којим бисмо навели људе да то вреднују као уметнич-ка дела, а не као обичне фотографије – рекао је Петернек.

Иво Етеровић припада малобројним српским фотогра-фима чија су дела надрасла време и до данашњице импресио-нирају оцењиваче. Каријеру је почео као фото-аматер, анаставио као војни фото-репортер. Аутор је 18 фотомоногра-фија и великог броја самосталних и групних изложби. До кра-ја живота деловао је професионално у струци, радећи новин-ску, примењену и уметничку фотографију. ƒ

С. АНЂЕЛКОВИЋ

Биј$ н� л$ н�ив н$ и м�р ги н�л н$ ум$т но сти

Изло жбу „16. бије на ле наив не и мар ги нал не умет но сти“ у Вели кој гале ри ји Дома Вој ске Срби је у

Бео гра ду карак те ри ше вели ки одзив и поја ва мла дих ауто ра, из нових сре ди на, што даје пер спек ти вураз во ја тој врсти ликов ног ства ра ла штва. Отва ра њу је при су ство вао вели ки број умет ни ка, пред став ни ка амба са да у Бео гра ду и љуби те ља наив не и мар ги нал неумет но сти.

Изло жбу је отво рио помоћ ник мини стра кул ту ре иинфор ми са ња Мила дин Лукић, а при сут ни ма су се обра ти ли и дирек тор Меди ја цен тра „Одбра на“ пот пу ков ник Сла во љуб Мар ко вић и исто ри чар ка умет но сти из Музе ја наив не и мар ги нал не умет но сти из Јаго ди не Нина Крстић.

Мила дин Лукић је иста као тра ди ци ју Бије на ла наив неи мар ги нал не умет но сти и насто ја ње да се инсти ту ци о на ли зу је као сло бод на и отво ре на умет ност.

– Можда је то начин да се отрг не из ано ним но сти ида пока же сво ју непре ва зи ђе ну ори ги нал ност и јед но став ност јези ка – рекао је Лукић и захва лио орга ни за то ри ма, посеб но Дому Вој ске, који је, пре мањего вим речи ма, на кул тур ној мапи Бео гра да постао неза о би ла зна тач ка.

Пот пу ков ник Сла во љуб Мар ко вић под се тио је навео ма добру сарад њу са Музе јом из Јаго ди не и иста као даје вели ку част што је Дому Вој ске Срби је пру же на при ли ка да орга ни зу је изло жбу међу на род ног карак те ра.

Вели ки је иза зов и иску ство струч ња ци ма да пра текон ти ну и тет раз во ја наив не и мар ги нал не умет но сти, несамо у Срби ји него и у свим нај зна чај ни јим цен три ма раз во ја те спе ци фич не ликов но сти, рекла је на отва ра њуизло жбе Нина Крстић.

Вели ку награ ду за изло же на дела доби ли су СјуПринс (Енгле ска) и Мер дад Раши ди (Иран/Немач ка),посеб на при зна ња уру че на су Ерме лин ди де Алме и ди(Бра зил) и Србо сла ву Или ћу (Срби ја), а при зна ње за изло же на дела добио је Вла ди мир Сми ља нић (Срби ја).

Љуби те љи ликов не умет но сти има ју при ли ку да до12. децем бра погле да ју 92 иза бра на дела 64 умет ни ка изСрби је, Црне Горе, Маке до ни је, Бугар ске, Сло вач ке,Чешке, Ита ли је, Фран цу ске, Немач ке, Дан ске, Енгле ске,Руси је, Јапа на, САД и Бра зи ла. ƒ

С. АНЂЕЛ КО ВИЋСни мио Г. СТАН КО ВИЋ

Сним

ио Д

. БАН

ДА

КапларМилун

ф $ љ т о н

Милунка Савић, српска хероина рата и мираПише Јован П. ЗАРИЋ

Да се у малој Србији рађајувелики јунаци, доказала је

и Милунка Савић, најодликованија жена

у историји ратовања. После 40година од њене смрти

(5. октобар 1973), сећамо је се– ратника, чувеног српског

наредника, пред којом су, средином 1918. године, по наредби Врховне команде

савезничких снага, у ставу мирно стајали савезнички

војници са свих пет континената. Неправда

учињена хероини Великог рата,коју је њен народ готово

заборавио, коначно ће бити исправљена – посмртни остаци

Милунке Савић Глигоревић пренети су у Алеју великана.

Милунка Савић рођена је крајем 19. века у селуКопривница, недалеко од Рашке. У различи-тим личним документима појављују се разли-чите године рођења. Разлог за то може да бу-

де Милункин (успео) покушај да као веома млада девојка,прерушена у мушкарца, постане ратник. Тако је у крште-ници за годину рођења наведена 1892. година. Ту пише ида је Милунка, прво дете Раденка и Данице Савић, рођена28. јуна, иза поноћи. На венчаном листу уписана је 1895, ана споменику уклесана 1890. година.

Од малена названа „онај Раденков хајдук”, важилаје за снажно, способно и веома тврдоглаво дете. Мада сусе њеним животом досад више бавили новинари, док су јеисторичари ретко спомињали, забележено је да је билаенергична, одлучна и поштена, увек спремна да помогнеслабијем и заштити га од неправде. И, изнад свега, била јето сестра која је толико волела млађег, болешљивог братаМилана да се, како би њега спасила мобилизације, самапријавила кад је 1912. године почео Први балкански рат.

Било је то време новог балканског романтизма.Српски народ је, листом, с одушевљењем дочекао склапа-ње Балканског савеза и одлуку да се Османлије коначнопротерају с полуострва. Генерације су сањале живот у сло-боди, а младићи, тек нешто старији од Милунке, похрлилису на мобилизацију, видећи шансу да тај сан, најзад,остваре. „Мене отац није учио да убијам, већ само да (се)браним” – чувене су Милункине речи, које на најбољи на-чин илуструју њено порекло и васпитање. Послуживши семалом преваром постала је један од 26.000 добровољаца.Знала је да је неће примити јер је жена, па је одсекла косу,груди утегла пртеним тканицама, обукла мушки копоран ичакшире, на главу натукла шајкачу и пошла право у Бео-град. Кад је војвода Живко Гвоздић викнуо „Следећи”, ста-ла је испред њега високо подигнутог чела и промуклим

гласом одважно рекла: „Ја сам Милун Савић. Хоћу пушку!” Према изворима доступним из тог периода, Милун-

ка је била у саставу Треће српске армије, под командом ге-нерала Божидара Јанковића, с којим је стигла чак и до Ска-дра, где се турска војска, већ увелико протерана из Маке-доније, са Косова и из Санџака, држала у јаким утврђењи-ма. Милунка Савић се већ у тим првим борбама прослави-ла као бомбаш Милун Савић.

Вратила се кући, али није дуго чекала на нове ратнепоходе. Иако је Први балкански рат окончан Лондонскимспоразумом од 30. маја 1913, чиме је Балканска лига (Ср-бија, Црна Гора, Грчка и Бугарска) избацила Османскоцарство из Европе, мир није потрајао ни пуну годину. Мно-га спорна питања нису била решена: Бугари су хтели Ма-кедонију, Србија је очекивала да се спор реши пред Арби-тражним судом Русије. Бугарској то није одговарало, па је30. јуна 1913. године без објаве рата извршила препад насрпску и грчку војску, које су у међувремену склопиле са-вез. Тиме је, заправо, почео Други балкански рат.

Битка у којој је учествовала и Милунка, односно,још увек Милун, одвијала се на простору који се протежеод Царевог врха на Осоговској планини, низ оба његовагребена који се спуштају на југ и југозапад обалама Зле-товске реке до њеног ушћа у Вардар. Учествовало је око176.000 српских бораца (1. и 3. армија, седам пешадијскихи једна коњичка дивизија са 127 батаљона, 253 топа и 33ескадрона). Бугари су имали око 130.000 хиљада бораца(по четири армије и дивизије, и три бригаде које су чинили95 батаљона и 230 топова).

План непријатељске војске био је да потуче српскувојску на фронту од Вардара дуж Брегалнице и Злетовскереке до Царевог врха, а потом и да заузме спорну терито-рију – Овче Поље. С друге стране, српске војсковође, Ра-домир Путник, Петар Бојовић и Живојин Мишић, предво-ђени Александром Првим Карађорђевићем, ратни план за-снивали су на стратегијском дочеку бугарског напада ињеговом одбијању.

Милунка је била борац Другог топличког пешадиј-ског пука „Књаз Михаило”. За своје другове Милун, хра-бро је јуришала на челу свог одељења, стрепећи само одрањавања. „Само да ме не ране. Или, ако већ мора, нека

43

На Дрини је Милунка Савић сама заробила 20 Ау-стријанаца. Одвела их је команданту пука, уз кратак ра-порт предала му заробљене Швабе и трком се вратилана прву борбену линију. Кад је непријатељ отеран прекоДрине, командант пука Димитрије Митић, пред стројемје питао војнике:

– Војници, чије груди заслужују Карађорђеву зве-зду са мачевима?

Поносни што имају таквог борца, војници су јед-ногласно загрмели:

– Каплара Милунке Савић! – Милунка Савић, три корака напред! – одјекнула

је команда. „Једва сам се покренула. Тада сам први пут у животу

осетила неки страх” – причала је жена којој је командантпука на груди окачио Карађорђеву звезду с мачевима.

Прва Карађорђева звезда са мачевима

Пук „Књаз Михаило”, у чијем се саставу борила иМилунка Савић, учествовао је у свим биткама Првогбалканског рата – Кумановској, Прилепској и Битољској.И у Другом балканском рату његови припадници показа-ли су изузетно јунаштво. Током Брегалничке битке, 18.јуна 1913, предвођени командантом батаљона ЈорданомМиловановићем, на јуриш су заузели коту 650 и својимхеројским делом стекли право да, једини међу сто пеша-дијских и артиљеријских пукова у српској војсци, понесуиме „Гвоздени пук”.

Жена у „Гвозденом пуку”

ме ране у ногу. Или у руку. Може и у главу, само не у гру-ди. Откриће се да сам женско” – причала је Милунка мно-го година касније.

И док се у њеној души одвијала страшна драма, по-гођена је непријатељским метком. „Ко за инат, метак уда-ри баш у груди. Освестила сам се у превијалишту. Боже,кад се тога сетим, болничар, старији човек који ми је ски-дао копоран ко громом погођен је стао. А онда је почеода дозива у помоћ” – са осмехом на лицу присећала сеМилунка.

Наравно, тог трена откривена је њена дуго чуванатајна. Податак да је Милун Савић у ствари Милунка нијемогао остати непознат команди јединице. У штабу суистог момента хтели да је врате кући, али су, после њенепретње да ће ако то учине, отићи у хајдуке, одлучили дапромене одлуку. Знали су да са њом нема шале и остави-ли су је на ратишту. Ране су брзо зарасле, а та храбра де-војка, коју су сви борци заволели и од тада је још вишепоштовали, убрзо се вратила у строј.

Брегалничка битка завршена је 9. јула 1913. потпу-ним расулом бугарске војске, а Милунка Савић је, за испо-љено ратно јунаштво, смеле и успешне бомбашке јурише,произведена у капларски чин и одликована првом Меда-љом за храброст „Милош Обилић”. ƒ

(Наставак у следећем броју)

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

ф $ љ т о н

44

У јулу 1914, када је моћна црно-жута монархија об-јавила рат Србији, Милунка, спремна за нове подвиге,чудним сплетом околности нашла се пред генераломСтепом Степановићем. Међутим, уместо ратног распо-реда, од њега је добила строго наређење: „Кући!”

Домишљата и тврдоглава, није послушала свог ко-манданта, већ је отишла у Крагујевац, где је начелникВрховне команде био војвода Радомир Путник. Одлучноје затражила да је као каплара српске војске распореди.Када јој је искусни ратник понудио да буде болничарка,одбила је. Војвода јој је, надајући се чуду, предложио дадође сутра. Приликом саветовања са осталим стареши-нама, тог истог дана пожалио се како му се на главу „по-пела” једна девојка која хоће да ратује.

Ко зна како би се ова прича завршила да се за речније јавио мајор Воја Танкосић.

– Ако је та девојка Милунка Савић, онда би је тре-бало примити у неку добровољачку јединицу. Она се већпрославила у рату с Бугарима. Неустрашива је, брза,окретна, сналажљива, лукава, као видра – набрајао је ма-јор, ни не слутећи да ће Милунка завршити у његовој је-диници.

Био је то почетак Милункиног четворогодишњегратовања. Увек спремна и пожртвована, преко груди јеносила два низа реденика, а без бомби није улазила уборбу. Не чуди што је врло брзо именована за команди-ра јуришног бомбашког одељења.

Поново у рату

На српско-аустроугарском фронту српска војска јетријумфовала у биткама на Церу, Дрини и Колубари. Ме-ђу хиљадама јунака поново су се истакли ратници „Гво-зденог пука”, у чијем је саставу јуришала и Милунка Са-вић. У том пуку била је све до краја Првог светског рата,изузев кратког периода 1915. године, када је, на изри-чит захтев поручника Игњата Кирхнера, прекомандова-на у Сремски добровољачки одред, који је бранио Бео-град. Тако је српска хероина дала несумњив допринос ихеројској одбрани Београда 1915. године.

Бранитељка Београда

д у х о в н о с т в р $ м $ п л о в

Упо чет ној, де фан зив ној фа зи Ко -лу бар ске бит ке, ка да су пре моћ -не аустро у гар ске сна ге из би ле

на Ко лу ба ру, срп ска Вр хов на ко ман -да на ре ди ла је сво јим ар ми ја ма дано ву, на мет ну ту од брам бе ну ли ни јуод суд но бра не, ка ко би се вој скапри пре ми ла за про тив о фан зи ву.

Аустро у гар ска вој ска ус пе ла једа од 16. до 18. но вем бра за у зме се -ло Ко на ти цу и Ла за ре вац. Те шке бор -бе во ђе не су 19. но вем бра у бли зи ниЛај ков ца, где је до по вла че ња, 25. но -вем бра, по ло жа је бра ни ла оја ча наМо рав ска ди ви зи ја I по зи ва. По себ -но те шке бор бе во ђе не су и око пре -ла за на Ко лу ба ри, у Љи гу, на Су во бо -ру и Ма ље ну. Због гу бит ка Ма ље на иЧов ке, као и не до стат ка ар ти ље риј -ске му ни ци је, срп ска вој ска се по ву -кла на но ве по ло жа је дуж пла нин скихгре бе на Ко сма ја.

У бит ку пре ма Пр вој ар ми јиаустро у гар ска ко ман да је 20. но вем -бра уве ла 15. и 16. кор пус. На коншто је 30. но вем бра на пу штен и Бе -о град, фронт је скра ћен за око 40ки ло ме та ра. То је срп ској вој сциомо гу ћи ло да, по сле тро днев ног од -мо ра и снаб де ва ња ар ти ље риј скомму ни ци јом, 3. де цем бра пре ђе упро тив о фан зи ву.

На за пад ном прав цу, где јеаустро у гар ско де сно кри ло би лонај о се тљи ви је, у од луч ни про тив у -дар нај пре је пре шла Пр ва ар ми ја,из не на див ши аустро у гар ску 50. иКом би но ва ну ди ви зи ју, ко је су се уне ре ду по ву кле. Истог да на пре шле

су у про тив о фан зи ву и дру ге двесрп ске ар ми је, али за раз ли ку одПр ве, ни су по сти гле ве ћи успех.Пр ва ар ми ја је 5. де цем бра про би -ла фронт аустро у гар ске Ше сте ар -ми је на Су во бо ру и при мо ра ла не -при ја те ља да од сту пи у прав цу Ва -ље ва, угро зив ши бок и по за ди нуаустро у гар ских сна га.

По сле сло ма на Су во бо ру, доксу се раз би је не аустро у гар ске сна -ге по вла чи ле у не ре ду, срп ска Пр -ва и Тре ћа ар ми ја, Ужич ка вој ска ицр но гор ска Лим ска ди ви зи ја на ста -ви ле су го ње ње ка до ли ни Ко лу ба -ре. Пр ва ар ми ја је 8. де цем бра за у -зе ла Ва ље во, а Дру га Кре ме ни цу. УКо смај ско-ва ров нич ком бо ју Дру гаар ми ја је пре шла у на пад 9. де цем -бра и у то ку но ћи при мо ра лааустро у гар ску ди ви зи ју на по вла че -ње. На кон про це не да је аустро у -гар ска Ше ста ар ми ји по ра же на,срп ска Вр хов на ко ман да је гру пи са -ла сна ге за осло бо ђе ње Бе о гра да,на чи јим при ла зи ма су већ 14. де -цем бра во ђе не те шке бор бе. То комно ћи аустро у гар ске тру пе по ву клесу се пре ко Са ве, чи ме је два на е -сто днев на оку па ци ја срп ске пре -сто ни це би ла окон ча на.

Но си лац бор бе них деј ста васрп ске вој ске у Ко лу бар ској би циби ла је пе ша ди ја, па се 16. но вем -бар, дан ње ног по чет ка, у Вој сциСр би је обе ле жа ва као Дан Коп не невој ске, пе ша ди је и Цен тра за обу куКоп не не вој ске. ƒ

Др Ми љан МИЛ КИЋ

Иако се срп ској вој сци у Ко лу бар ској би ци пред ви ђао по раз, до то га ни је до шло нај ви ше за хва љу ју ћи стра те гиј ској уме шно сти и не по ко ле бљи вој од луч но сти ко ман дан та

ВЕР СКИ ПРА ЗНИ ЦИ15 – 30. новембар 2013.

Пра во слав ни16. новем бар – Св. вели ко му че ни кГеор ги је – Ђур ђиц21. новем бар – Сабор светогархангела Михаила – Аран ђе лов дан24. новем бар – Све ти муче ник Мина 25. новем бар – Све ти Јован Мило сти ви26. новем бар – Све ти Јован Зла то у сти27. новем бар – Све ти апо стол Филип29. новем бар – Све ти апо стол и јеван -ђе лист Матеј

Католички24. новем бар – Крист Краљ – Послед ња неде ља Цркве не годи не

Јеврејски28. новем бар – Хану ка

Пе ша ди ја од лу чи ла по бед ни каК о л у б а р с к а б и т к а

АРАН ЂЕ ЛОВ ДАНОд дав ни на су

људи пра зно ва ли анђе -ле Бож је, али се точесто изме та ло у њихо -во обо жа ва ње. Јере ти -ци су их сма тра ли бого -ви ма и ство ри те љи масве та. На Лао ди киј -ском поме сном сабо ру

35. пра ви лом је уста но вље но исправ нопошто ва ње анђе ла.

У вре ме рим ског папе Сил ве стра иалек сан дриј ског патри јар ха Алек сан драуста но вљен је пра зник архи стра ти гаМиха и ла у новем бру, јер је то запра водеве ти месец од месе ца мар та, који сесма тра вре ме ном ства ра ња све та. Узет језбог девет анђел ских чино ва који су нај -пре ство ре ни. Све ти Дио ни си је Аре о па -гит, уче ник апо сто ла Павла, опи сао је тихдевет чино ва у књи зи „О небе ској Јерар -хи ји”. У тој стро гој анђел ској хије рар хи ји,вој во да анђел ске вој ске је архи стра тигМиха ил, јер је сво јим дело ва њем спа саомно ге анђе ле отпа ле од Бога, које је Луци -фер пову као собом у про паст.

ХАНУ КАВише днев ни пра зник уста но вљен као

сећа ње на побе до но сну осло бо ди лач кубор бу јевреј ског наро да про тив оку па то -ра. Током осам дана пра зни ка забра ње ноје опла ки ва ње мртвих, а паље ње жижа каи све ћа поста ло је народ ни оби чај, оза ко -њен у Тал му ду. Сва ког дана пали се јед насве ћа више, а њена све тлост тре ба да јевидљи ва и спо ља. Дозво ље но је игра њекара та, деца се награ ђу ју нов цем, илииграч ка ма, а дру же ње с при ја те љи ма ипозна ни ци ма је још један од начи на обе -ле жа ва ња пра зни ка. ƒ

45

Мини стар омла ди не и спор таВања Удо ви чић при мио јеДеле га ци је Репу бли ке Срби -

је при Међу на род ном саве ту за вој неспор то ве (CISM) и том при ли комнагла шен је зна чај одр жи вог раз во јаврхун ског спор та као систе ма вред но -сти од бит ног ути ца ја на физич ку кул -ту ру и општу физич ку оспо со бље ностпро фе си о нал них при пад ни ка Мини -стар ства одбра не и Вој ске Срби је.

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

с п о р т

46

Мини стру је пред ста вљен циљрада Деле га ци је, уче шће Вој ске Срби -је у уна пре ђи ва њу међу ар миј скесарад ње и пове ре ња у реги о ну ишире, што осли ка ва сло ган CISM„При ја тељ ство кроз спорт”.

На састан ку су раз ма тра на пита -ња од зна ча ја за уна пре ђи ва ње и раз -вој репре зен та тив ног и врхун скогспор та у Вој сци Срби је, сарад ња саСпорт ским саве зом Срби је и гран -ским спорт ским саве зи ма, могућ но -

сти раз ви ја ња посто је ће инфра струк -ту ре, кори шће ње и уна пре ђи ва њаспорт ских капа ци те та, зна чај попу неспорт ског вода врхун ским спор ти сти -ма и могућ но сти финан си ра ња актив -но сти CISM и спор та у Вој сци Срби је.

Шеф Деле га ци је Репу бли кеСрби је при CISM пуков ни к Дра ганЂини наја вио је обе ле жа ва ња јуби ле -ја у децем бру – десет годи на члан стваСрби је у Међу на род ном саве ту за вој -не спор то ве (CISM). ƒ

Г. ЧЕГАР

Међу на род но удру же ње рони -ла ца са инва ли ди те том IAHDAdriatic спро ве ло је недав но

у Костре ни, надо мак Рије ке, истра жи -ва ње „Ути цај хлад не воде на рони о ценакон повре де кич ме не можди не“. Уекс пе ри мен ту је уче ство ва ло 20 рони -ла ца, међу који ма је десе то ро људикоји су пре тр пе ли озбиљ не повре декич ме и због тога нису у могу ћо сти дахода ју. Један од њих је и Горан Тодо -ро вић Фаца, бив ши при пад ник 63.падо бран ске бри га де.

Ниг де на све ту, до тада, није сена јед ном месту оку пи ла тако вели кагру па рони ла ца са инва ли ди те томкоји су обу че ни и спо соб ни да заро недо дуби не од 40 мета ра, коли ка је изва нич на дозво ље на гра ни ца осо ба маса таквим видом физич ких огра ни че -ња. Меди цин ски тим чини ли су сло ве -

нач ки лека ри др Жаре Фин -дерл и др Уршка Гај шек.

Како нам је рекаоГоран Тодо ро вић, сва ко одрони ла ца, током три дана,заро нио је по шест пута исва ки пут су пре и послезаро на оба вља ни детаљ нифизи о ло шки пре гле ди – ЕКГ,ултра звук срца, потро шњакисе о ни ка, тем пе ра ту ра коже и уну -тра шња тем пе ра ту ра тела што јепостиг ну то помо ћу спе ци јал не кап су -ле коју су рони о ци гута ли. Све неве -де не про це ду ре спро ве де не су какоби се уста но ви ло како орга ни замрони о ца са инва ли ди те том под но синиске тем пе ра ту ре воде. А тем пе ра -ту ра Јадран ског мора, како кажеТодо ро вић, тих дана била је око 16сте пе ни, што, како при зна је, није нимало при јат но.

Током јед ног од заро на са ин-струк то ром, Тодо ро вић је дости гао идуби ну од 40 мета ра, а том при ли комуспе шно је поло жио испит за рони о -ца са две зве зде или П-2.

Горан Тодо ро вић Фаца је од 2003.годи не, када је при ли ком 984. падо -бран ског ско ка дожи вео несре ћу којага је лиши ла могућ но сти да хода,пости гао број не под ви ге и рекор де упадо бран ству, роње њу и алпи ни зму. ƒ

А. ПЕТРО ВИЋ

Раз вој вој ног спор та

Под виг у корист нау кеГоран Тодо ро вић Фаца у Костре ни заро нио на 40 мета ра дуби не

47

I Избор у зва ње сарад ни ка:1. јед ног сарад ни ка за ужу науч ну област ДЕР МА ТО ВЕ -

НЕ РО ЛО ГИ ЈА у зва ње сарад ни ка у наста ви;II Реи збор у зва ње сарад ни ка:

1. јед ног сарад ни ка за ужу науч ну област ФИЗИ КАЛ НАМЕДИ ЦИ НА И РЕХА БИ ЛИ ТА ЦИ ЈА у зва ње аси стен та;

2. јед ног сарад ни ка за ужу науч ну област ГИНЕ КО ЛО ГИ -ЈА И АКУ ШЕР СТВО у зва ње аси стен та;

3. јед ног сарад ни ка за ужу науч ну област МЕДИ ЦИН СКАМИКРО БИ О ЛО ГИ ЈА у зва ње аси стен та;

4. јед ног сарад ни ка за ужу науч ну област ПАТО ЛО ГИ ЈАу зва ње аси стен та.

ОПШТИ УСЛО ВИ КОН КУР СА– да је кан ди дат про фе си о нал ни при пад ник Вој ске

Срби је;– да кан ди дат није пра во сна жно осу ђи ван за кри вич но

дело про тив пол не сло бо де, фал си фи ко ва ња јав неипра ве коју изда је висо ко школ ска уста но ва или при -ма ња мита у оба вља њу посло ва у висо ко школ скојуста но ви.

ПОСЕБ НИ УСЛО ВИ КОН КУ Р СА

I За избор у зва ње сарад ни ка у наста ви:Кан ди дат мора да буде сту дент спе ци ја ли стич ких ака -

дем ских сту ди ја или док тор ских сту ди ја и да је завр шиосту ди је са оце ном нај ма ње осам.

II За реи збор у зва ње аси стен та:За аси стен та на прет кли нич ком пред ме ту може бити

реи за бра но лице: – које је сту дент док тор ских ака дем ских сту ди ја, или му

је одо бре на тема за изра ду док тор ске дисер та ци је докра ја школ ске 2015/2016. годи не, у скла ду са чла ном128. Зако на о висо ком обра зо ва њу, или је сте кло ака -дем ски назив маги стар нау ка до кра ја школ ске2013/2014. годи не;

– које је сту ди је завр ши ло са про сеч ном оце ном нај ма -ње осам;

– које има нај ма ње jeдан рад in extenso, као први аутору часо пи су са рецен зи јом;

– које пока зу је сми сао за настав ни рад, на осно вумишље ња кате дре.

За аси стен та на кли нич ком пред ме ту или на прет кли -нич ком пред ме ту за који посто ји здрав стве на спе ци ја ли за -ци ја може бити реи за бра но лице: – које је завр ши ло одго ва ра ју ћу здрав стве ну спе ци ја ли -

за ци ју, које је упи са но на спе ци ја ли стич ке ака дем скесту ди је одго ва ра ју ћег усме ре ња, или док тор ске ака -

дем ске сту ди је, или му је одо бре на тема за изра дудок тор ске дисер та ци је до кра ја школ ске 2015/2016.годи не, у скла ду са чла ном 128. Зако на о висо комобра зо ва њу, или је сте кло ака дем ски назив маги старнау ка до кра ја школ ске 2013/2014. годи не;

– које је сту ди је меди ци не завр ши ло са про сеч ном оце -ном нај ма ње осам;

– које има нај ма ње jeдан рад in extenso, као први аутору часо пи су са рецен зи јом;

– које пока зу је сми сао за настав ни рад, на осно вумишље ња кате дре.

ДОКУ МЕН ТА ЦИ ЈА КОЈА СЕ ПОД НО СИ УЗ ПРИ ЈА ВУ НА КОН КУРС

Уз при ја ву на кон курс кан ди да ти тре ба да при ло же:– био граф ске подат ке и дока зе о испу ње но сти усло ва

кон кур са (систе ма ти зо ва не пре ма гла ва ма II, III, IV, Vи VI у Обра сцу – Изве штај коми си је о при ја вље нимкан ди да ти ма за избор у зва ње сарад ни ка, који пре у -зе ти са интер нет адре се у Секре та ри ја ту Меди цин -ског факул те та Вој но ме ди цин ске ака де ми је);

– библи о гра фи ју обја вље них науч них и струч них радо васа копи ја ма при ме ра ка науч них радо ва и дру гих публи -ка ци ја;

– уве ре ње над ле жног орга на МУП-а о непо сто ја њу пра -во сна жне пре су де за кри вич но дело про тив пол не сло -бо де, фал си фи ко ва ња јав не испра ве коју изда је висо -ко школ ска уста но ва или при ма ња мита у оба вља њупосло ва у висо ко школ ској уста но ве.

НАЧИН КОН КУ РИ СА ЊА

При ја ве на кон курс за избор у зва ње настав ни ка одно -сно сарад ни ка под но се се на адре су

Вој но ме ди цин ске ака де ми је Црно трав ска број 17,Бео град (пре ко шал те ра дело вод ства),

са назна ком „кон курс за избор у зва ње сарад ни ка“.У при ја ви оба ве зно наве сти адре су и теле фон, ужу

науч ну област и зва ње за коју се при ја ва под но си.Непот пу не и небла го вре ме но под не те при ја ве неће

бити раз ма тра не.Кон курс на доку мен та ци ја неће се вра ћа ти кан ди да ту.Кон курс је отво рен 30 дана рачу на ју ћи од првог

наред ног дана од дана обја вљи ва ња. ƒ

УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ ОДБРА НЕ У БЕО ГРА ДУМЕДИ ЦИН СКИ ФАКУЛ ТЕТ

ВОЈ НО МЕ ДИ ЦИН СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ

р а с п и с у ј е

КОН КУРС ЗА ИЗБОР/РЕИ ЗБОР У ЗВА ЊЕ САРАД НИ КА

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

к о н к у р с и

48

1. један (1) тех но лог УбС, ВСС, ЕС 62179,2. један (1) тех ни чар за испи ти ва ње ХСБ и РГ, ССС, ЕС

62199,3. један (1) лабо рант за хемиј ска испи ти ва ња, ССС, ЕС

62199,4. један (1) кон тро лор ула зног мате ри ја ла, ССС, ЕС

62199,5. један (1) пор тир, ССС, ЕС 61002,6. пет на ест (15) меха ни ча ра за муни ци ју и МЕС, КВ, ЕС

62105,7. један (1) руко ва лац скла ди шне меха ни за ци је, КВ, ЕС

62706, 8. један (1) возач сред ста ва уну тра шњег тран спор та, КВ

62706,9. један (1) мета ло стру гар, ВКВ, ЕС 62141,10. један (1) мон тер цен трал ног гре ја ња, ВКВ, ЕС 62142,11. један (1) бра вар, КВ, ЕС 62131, 12. један (1) чувар-стра жар-опе ра тив ни ватро га сац, КВ,

ЕС 62117,13. три на ест (13) помоћ них рад никa у пого ну за ремонт и

дела бо ра ци ју УбС, ПК, ЕС 61001,14. два (2) помоћ на рад никa на поли го ну за уни шта ва ње

УбС, ПК, ЕС 61001,15. два (2) помоћ на рад никa за мани пу ла ци ју УбС, ПК, ЕС

61001.

ОПШТИ УСЛО ВИ КОН КУР СА:– да су кан ди да ти држа вља ни Репу бли ке Срби је,– да су здрав стве но спо соб ни за рад у Мини стра ству

одбра не и Вој сци Срби је, – да им рани је, није пре ста јао рад ни однос у држав ном

орга ну, због теже повре де дужно сти из рад ног одно са,– да се про тив њих не води кри вич ни посту пак због кри -

вич ног дела за које се гони по слу жбе ној дужно сти,одно сно да нису осу ђи ва ни за таква дела казномзатво ра у тра ја њу дужем од шест месе ци,

– да има ју одго ва ра ју ћу струч ну спре му за рад но местоза које кон ку ри шу,

– да су кан ди да ти (мушког пола) одслу жи ли вој ни рок саоруж јем.

ПОСЕБ НИ УСЛО ВИ КОН КУР СА:За рад но место под ред. бр. 1:

– завр шен машин ски факул тет у зва њу дипло ми ра нимашин ски инже њер или мастер инже њер машин ства,

– позна ва ње рада на рачу на ру (MS Office),– зна ње енгле ског јези ка,

– пред ност има ју кан ди да ти који има ју рад но иску ствона посло ви ма у стру ци.За рад но место под ред. бр. 2, 3 и 4:

– завр ше на сред ња шко ла хемиј ске стру ке IV сте пе наструч не спре ме – зва ње хемиј ски тех ни чар,

– позна ва ње рада на рачу на ру (MS Office),– пред ност има ју кан ди да ти који има ју рад но иску ство

на посло ви ма у стру ци За рад но место под ред. бр. 5:

– завр ше на сред ња шко ла IV сте пе на струч не спре ме, – пред ност има ју кан ди да ти са иску ством на истим или

слич ним посло ви ма.За рад но место под ред. бр. 6:

– завр ше на сред ња шко ла IV сте пе на струч не спре ме –машин ске, хемиј ске или елек тро стру ке,

– пред ност има ју кан ди да ти који има ју рад но иску ство ураду или мани пу ла ци ји са муни ци јом и екс пло зив нимсред стви ма.За рад но место под ред. бр. 7 и 8:

– завр ше на шко ла сао бра ћај не стру ке IV сте пе на струч -не спре ме – зва ње возач мотор них вози ла

– пред ност има ју кан ди да ти са рад ним иску ством умеха ни зо ва ној мани пу ла ци ји са муни ци јом и екс пло -зив ним мате ри ја ма.За рад но место под ред. бр. 9:

– завр ше на шко ла метал ског зани ма ња V сте пе наструч не спре ме или ВКВ – зва ње мета ло стру гар спе -ци ја ли ста,

– пред ност има ју кан ди да ти са иску ством у стру ци.За рад но место под ред. бр. 10:

– завр ше на шко ла машин ског зани ма ња V сте пе наструч не спре ме или ВКВ – зва ње инста ла тер гре ја ња-спе ци ја ли ста,

– пред ност има ју кан ди да ти са иску ством у стру ци.За рад но место под ред. бр. 11:

– завр ше на шко ла метал ског зани ма ња III сте пе наструч не спре ме или КВ – зва ње бра вар,

– пред ност има ју кан ди да ти са иску ством у стру ци.За рад но место под ред. бр. 12:

– завр ше на сред ња шко ла IV сте пе на струч не спре ме, – пред ност има ју кан ди да ти са иску ством на посло ви ма

обез бе ђе ња обје ка та посеб не наме не.За рад но место под ред. бр. 13, 14 и 15:

– завр ше на осмо го ди шња шко ла, – пред ност има ју кан ди да ти који има ју рад но иску ство у

раду или мани пу ла ци ји са муни ци јом и екс пло зив ниммате ри ја ма

МИНИ СТАР СТВО ОДБРА НЕ РЕПУ БЛИ КЕ СРБИ ЈЕСЕК ТОР ЗА ЉУД СКЕ РЕСУР СЕ

Упра ва за кадро вер а с п и с у ј е

JАВНИ КОНКУРСза попу ну рад них места цивил них лица при је мом лица из гра ђан ства у рад ни однос на одре ђе но вре ме

у Тех нич ки ремонт ни завод НХ „Ђур ђе Дими три је вић – Ђура“ Кра гу је вац, Упра ве за одбрам бе не тех но ло ги је Сек то ра за мате ри јал не ресур се Мини стра ства одбра не репу бли ке Срби је

За рад но место под ред. бр. 1, 2, 5, 6, 7, 8, 12, 13, 14 и15 не могу кон ку ри са ти лица који су се писа ном изја вомизја сни ла да због при го во ра саве сти не желе да слу же вој -ни рок под оруж јем.

НАЧИН КОН КУ РИ СА ЊА: Кан ди да ти који испу ња ва ју опште и посеб не усло ве

кон кур са, доста вља ју сле де ће доку мен те: – при ја ва са био гра фи јом или CV са наво ди ма о доса да -

шњем рад ном иску ству;– уве ре ње о држа вљан ству;– извод из матич не књи ге рође них;– ове ре ну фото ко пи ја дипло ме о завр ше ној шко ли;– уве ре ње над ле жног суда да се про тив кан ди да та не

води кри вич ни посту пак,– уве ре ње над ле жног орга на МУП-а да кан ди дат није

кри вич но осу ђи ван,– доказ да су кан ди да ти мушког пола одслу жи ли вој ни

рок са оруж јем (фото ко пи ја вој не књи жи це)

ИЗБОР НИ ПОСТУ ПАКИзбор ни посту пак ће се спро ве сти само међу кан ди -

да ти ма који испу ња ва ју све усло ве кон кур са за при јем нарад но место на које су кон ку ри са ли. Са свим кан ди да ти мамеђу који ма се спро во ди избор ни посту пак, кон курс накоми си ја ће оба ви ти раз го вор и извр ши ће њихо во ран ги -ра ње пре ма дефи ни са ним кри те ри ју ми ма.

Позив за раз го вор и сва писме на оба ве ште ња доста -вља ју се кан ди да ту на адре су коју кан ди дат наве де у при ја -ви на јав ни кон курс.

Одлу ку о избо ру кан ди да та доне ће над ле жни ста ре -ши на и са садр жа јем исте биће оба ве ште ни сви кан ди да тикоји уче ству ју у избор ном поступ ку.

Сви дока зи о испу ње но сти усло ва за при јем доста вља -ју се као ори ги на ли или ове ре не фото ко пи је. Уве ре ња којасе при ла жу уз мол бу, ако нису трај ног карак те ра, не могубити ста ри ја од 6 (шест) месе ци.

Кан ди да ти који уђу у ужи избор, пре при је ма у рад ниоднос, доста ви ће лекар ско уве ре ње о здрав стве ној спо -соб но сти.

Пре при је ма у рад ни однос са кан ди да ти ма који уђу уужи избор биће извр ше на пси хо ло шка селек ци ја и узњихо ву лич ну сагла сност, без бед но сна про ве ра. Кан ди да -ти који не задо во ље про це ну пси хо ло шких капа ци те та неуче ству ју у поступ ку избо ра кан ди да та.

Мол бе са тра же ним при ло зи ма се могу под не ти непо -сред но пре да јом у дело вод ство Тех нич ког ремонт ног заво -да Кра гу је вац или поштом пре по ру че но на адре су:

ТЕХ НИЧ КИ РЕМОНТ НИ ЗАВОД, 34000 КРА ГУ ЈЕ ВАЦ, са назна ком „за кон курс“Лице за кон такт: Бори во је Панић, начел ник Оде ље ња

за опе ра тив но-штаб не и кадров ске посло ве тел. 034/335-095 или вој ни 16-108.Рок за под но ше ње при ја ва је 15 (пет на ест) дана од

дана обја вљи ва ња. Небла го вре ме не, нера зу мљи ве и неком плет не при ја ве

неће бити раз ма тра не. ƒ

49

МИНИ СТАР СТВО ОДБРА НЕ РЕПУ БЛИ КЕ СРБИ ЈЕ

Гене рал штаб Вој ске Срби јеУпра ва за људ ске ресур се

ОБЈА ВЉУ ЈЕ ИСПРАВ КУ КОН КУР СА

У кон кур су за попу ну сло бод них рад них местапро фе си о нал них вој ни ка, на одре ђе но вре ме, обја -вље ном у мага зи ну „Одбра на” број 195 од 1. новем -бра 2013. годи не, део кон кур са који се одно си наначин при је ма лица у про фе си о нал ну вој ну слу жбуна осно ву интер ног кон кур са, мења се и гла си:

МИНИ СТАР СТВО ОДБРА НЕ РЕПУ БЛИ КЕ СРБИ ЈЕ

Гене рал штаб Вој ске Срби јеУпра ва за људ ске ресур се

р а с п и с у ј е

КОНКУРС

1 5 . н о в е м б а р 2 0 1 3 .

Проблем број 2Мат у 2 потеза

50

A

O

B

AФ

В

Г

Ш

M

T

С

X РПС

Л

Џ

З

Х

Т

Ж

Б

Р

И

Ш

Ћ

ДН

Р

Р

A

O

Н

П

A

Љ

ЛЊ

С

К

1. Додатак на крају писма (лат.), 2. Неравно, 3. Иницијали глум-ца Бандераса, 4. Име легендарног фудбалера Васовића, 5. Имепијанисте Бертонцеља, 6. Болесна, 7. Град у Индији (палиндромод РАДИ), 8. Забринутост, неспокојство, 9. Медицински апаратза скенирање, 10. Упитна заменица, 11. Охолост, гордост (лат.),12. Ознака за туторијал, 13. Становница Абадана, 14. Душанкаодмила, 15. Кринка, образина, 16. Италијански фудбалер и фуд-балски стручњак, 18. Сличност са прецима, 19. Раздвојен пошаву, 20. Ликовни уметник, вајар, 21. Име бивше цејлонскедржавница Бандаранаике, 22. Официри капетанског чина, 24. Мала токата, 25. Присталица анимизма, 27. Ушни лекар, 28. Двојник глумца у опасним сценама, 30. Британски брод по-тонуо 1912. године, 31. Бивши спортски функционер, лордМајкл, 33. Славни плејбој и милијардер, 34. Антички град у Ма-лој Азији, 36. Предња страна кованог новца, 37. Огрлица, 39. Грабљива зверчица, 40. Насеље од шатора, 42. Аждаја, не-ман, 43. Друге, остале, 45. Ауто-ознака Панчева, 46. Лична за-меница.

УСПРАВНО:

17. Помични зидови, 18. Играч баскета, 19. Министарствоунутрашњих послова (скр.), 20. Списак урађен по абецеди, 21. Река у Србији, локалитет битке између војске КраљевинеСрбије и Аустроугарске, започете 16. новембра 1914. године,23. Секретаријат за саобраћај и путеве (скр.), 24. Облизиватисе, 25. Атанас одмила, 26. Израђивати тканину, 27. Место напуту Лозница-Ваљево, 28. Учитељ (грч.), 29. Планина у Србији,локалитет битке између војске Краљевине Србије и Аустро-угарске, започете 16. новембра 1914. године, 30. Кувано млеко,31. Славни хирург, Исидор, 32. Производити звуке кретања во-де, 33. Становница Иријана, 34. Име глумца Хариса, 35. Ини-цијали синеасте Поланског, 36. Лакташтво (стр.), 37. Ставитимаску, 38. Градић у Русији (палиндром од ТАТИ), 39. Турске кри-ве сабље, 40. Највиши врх Беласице, 41. Вика, 42. Бивши шпан-ски фудбалер, Хосе, 43. Град у Румунији, 44. Моменталан, 45. Мушко име, 46. Славни глумац, Џемс, 47. Врста липе, 48. Кршевито, 49. Изабрана лепотица, 50. Врста папагаја, 51. Сувише ниско.

ВОДОРАВНО:

Припремио: Жарко ЂОКИЋ

РЕ Ш

Е ЊЕ

ИЗ

ПРО

ШЛ

ОГ

БРО

ЈА В

О Д

О РА

В НО

:та

блан

ет, Ш

апча

нка,

Теа

, р, а

рхив

ари,

рен

така

р, л

,А

КН, О

цоко

љић

, Ком

унал

е, Н

адал

, ком

адин

е, а

то-

ник,

сла

нина

, оти

јата

р, Н

илс,

вар

ијат

ор, л

ецит

ини,

ИИ

, ем

, мат

орит

и, Е

л А

лам

ејн,

Рав

а, е

роти

чар,

на-

така

ч, з

ната

н, б

иран

ици,

Ица

на, а

кроб

ати,

кри

ти-

зер,

ван

, л, г

рани

тни,

циг

арет

а, к

, Ана

, сер

иозн

а,ам

илац

еа.УК

РШТЕ

НЕ

РЕЧ

И

Припремио: Владимир ШАРИЋ

Позиција:

Бели: Kh3, Df6, Lg3, пешак g5 Црни: Kh5, Tg8, Lf8

Позиција:

Бели: Kh8, Tg6, Lc6, Se3Црни: Kg1, Df1, Th1, пешаци: c7,f2, g2, g7, h2

Израиљ Абрамович Шифман (рођен у Одеси 1903, умро у Кишињеву1930. године) један је од најпознатијих композитора двопотезних проблема,који је од 1924. до 1930. године објавио 190 проблема. Добио је 80 наградаи похвала, а по њему је једна проблемска тема добила име. Приказујемо двањегова двопотеза са малом бројем фигура. Решења дајемо у следећем броју.

СУ

ДО

КУ

У колонама и редовима, водоравно и ус-правно, у празна поља упишите једноци-френе бројеве од 1 до 9 који недостају.Сваки број има своје место, не сме да сепонови исти број ни у усправној колони ниу водоравном реду, нити у квадрату 3х3.

Решење коњићевих скокова: Тко за туђомвуном пође, сав острижен кући дође; Не гледа се каква је кокош нег’ колико јајаноси

Проблем број 1Мат у 2 потеза

ИЗАБРАНИ ПРОБЛЕМИ

ШИФМАНОВИ ДВОПОТЕЗИ

БУМЕРАНГ

83

Ру ско оклоп но во зи ло точ ка ш

Тенк ПТ-76Б у наоружању ЈНА

ПЛИВАЈУЋИ ТЕНК

Тран спорт ни ави он А400М

ЕВРОПСКИ ТЕШКАШ

15. новембар 2013.2

Белгијанци нису увек били изБелгије. „Јефтине улазнице” усвет HP-a долазе из нашег нај-ближег суседства. Инжењеримађарске фабрике оружја

FÉG, предвођени Јожефом Каменицким,1971. просто су клонирали HP и свомпиштољу дали ознаку P9. Продаван је натржиштима широм света, под жигоморигиналног произвођача, као на при-мер „маузер” („Mauser”) SA-80, или је по-служио као основа за „кастомизовни”пиштољ „Charles Daly HP”.

Купцима је понуђен и модел P9C, саподесивим задњим нишаном, а од 1975.и модел FP9, који је на горњој страни на-влаке имао вентилирајућу шину. Убрзо

се појавио и модел P9M, са измењеномформом задржача навлаке и хромира-ном цеви, као и спортски модел P9L, из-рађен по узору на белгијски HP„Competition”. За разлику од узора, сапиштоља P9L избачена је папучица заимобилисање система за окидање акооквир није у усаднику, браник обарачеје имао угласту форму, редизајнирани суи мамуза ударача и реп усадника. Инте-ресантно је да је FÉG-ов клон пиштољаHP почетком деведесетих година коднас продавало трговачко предузеће„Универзал”. Ако је веровати причамавласника, пиштољи су били солидногквалитета, али је често долазило до ло-мљења ударне игле.

П и ш т о љ F N H P P- 3 5 ( 3 )

Попут свих осталих успешних конструкција оружја и Hi-Power је произвођен по лиценци или копиран широм света, задржавајући притом позитивне особинеоригинала. Корак напред у унапређењу конструкцијесвакако је дало и цивилно тржиште, нудећи компонентеса којима се пиштољ може прилагоди појединачномкориснику.

Пиштољ FN HP P-35 (3)ПРОВЕРЕН ВРЕМЕНОМ 2

Ру ско оклоп но во зи ло точ ка шБУМЕРАНГ 7

Нанотехнологија у областизаштите и подмазивања оружјаНОВ И ДУГОТРАЈАН КВАЛИТЕТ ОРУЖЈА 10

Тенковска муницијаса мултифункционалними програмабилним упаљачимаУНИВЕРЗАЛНЕ УБИЦЕ 12

Мул ти ро тор као на о ру жа на плат фор маЛЕТЕЋИ МИТРАЉЕЗ 16

Тран спорт ни ави он А400М ЕВРОПСКИ ТЕШКАШ 20Тенк ПТ-76Б у наоружању ЈНА ПЛОВЕЋИ ТЕНК 26

Уредник прилогаМира Шведић

ПРОВЕРЕН ВРЕSADR@AJ

3

83и цеви на 9,4 центиметра. Његова вођи-ца са две повратне опруге имала је пунудужину, па је са предње стране навлаке,испод вођице цеви, направљен отвор зањен пролазак.

Уследио је модел М-95, који се вра-тио узору и приближан је данашњем FN-овом Mk.III. Најсвежији модели који сенуде купцима су унапређени М-95 подознакама M-02AR (9 mm Parabellum) иM-03АR (.40 Smith & Wesson), те њиховекомпакт варијанте.

Израелска компанија „KSN IndustriesLtd” из града Кфар Саба од фабрике FNкупила је лиценцу за HP и 1969. започелапроизводњу пиштоља „Kareen” Mk.I запотребне „цахала”. Наводно, овај пи-штољ има ојачану конструкцију да би мо-гао да се избори са муницијом за аутома-те „узи”. Временом, округли ударач заме-њен је ударачем са мамузом, а прстен ин-тегрисане вођице цеви продужен како бисе уста цеви заштитила од механичкихоштећења.

Модел „Kareen” Mk.II настао је наоснову консултација које су инжењери

Бугарска компанија „Arcus” тржи-шту је понудила интересантну варија-цију на тему HP-а под називом „Arcus94”, а нешто касније и компакт вари-јанту „Arcus 94 C” (цев и навлака краћиза око два центиметра). Пиштољ пона-вља конструкцију узора, али са разли-кама у спољном изгледу: са масивномнавлаком оштрих ивица, увећаном по-лугицом кочнице, савременим нишани-ма и угластим браником обараче, доккорице прате линију оригиналних. Каошто се и могло очекивати, пиштољ језадржао поузданост оригинала, мадафиниш и квалитет нису на нивоу онихизрађених у фабрици FN.

МЕНОМ

Међу војним пиштољима HP јебио популаран као „калашњиков” ме-ђу јуришним пушкама. О томе сведо-чи и бројка од око 1,8 милиона произ-ведених примерака, која расте из да-на у дан.

ПОПУЛАРНОСТ

Пиштољ северног суседа: мађарски FÉGFP9 из 1975, са вентилирајућомшином на горњој страни навлаке

Пиштољ источног суседа: бугар-ски „Arcus 94”– нове линије,стара конструкција

Лиценцни моделиГлавни директорат војне индустрије

Аргентине (DGFM) купио је од FN-а 1968.лиценцу за HP. Његова производња по-чела је наредне године у FMAP „DM” уграду Розарију. Лиценцни уговор дозво-љавао је Аргентини да извози HP, тако дага је било и у другим латиноамеричкимдржавама – Уругвају, Ел Салвадору, Хон-дурасу и Боливији. Крајем седамдесетихгодина аргентински пиштољи HP инови-рани су по узору на белгијски образац из1972. године.

Када је 1988. године истекла лицен-ца, производњу, у суштини само благоредизајнираних HP Mk.II под ознаком М-90, наставила је фабрика FM из градаФрај Луис Белтрана. Измењена је формапредњег дела навлаке, тако да подсећана ону са „колта” М-1911. Задњи део на-влаке добио је крупније зарезе, горњаповршина навлаке обрађена је тако да сеспречи одсјај и олакша нишањење, по-стављени су нишани са три беле тачке.Други модел, „Detective”, само је компактваријанта М-90, са скраћеном навлаком

KSN-а спровели са војницима и полициј-ским службеницима. Одликује се репомусадника са штитником шаке, редизај-нираном мамузом ударача, ергономским

ра или пресованих делова, са разнимфинишима, камуфлажним дезенима, HPсе издваја рационалним, чистим дизај-ном и витком линијом. Ипак, то га не чи-ни погодним оружјем за скривено но-шење јер се његова маса и габарити немогу лако сакрити одећом. Направљенје за ношење у футроли за појасом, увекна дохват руке, као што се и носе вој-нички пиштољи.

Данас механизам за окидање јед-ноструког дејства може изгледати каохендикеп, али је чињеница да је у рука-ма обученог стрелца ефикасан колико исви други механизми за окидање. Кон-струисан је тако да је безбедно ноше-ње укоченог HP са метком у цеви и на-петим ударачем (тзв. „cocked ’n’ locked”положај или „Condition One”), који омо-гућује да пиштољ буде спреман за отва-рање ватре после отпуштања кочнице.

„Најзаслужнија” за то што HP ни-када није послужио као основа за так-мичарски пиштољ, јесте велика силаокидања, која се код серијских пишто-ља креће око 3,5 килограма. Сила оки-дања релативно лако може да се спустина око 2–2,5 kg, али то је далеко од оки-дања такмичарског пиштоља. Истовре-мено, стандардни HP остварује без про-блема на удаљености од 25 m групу по-годака која не излази из круга пречника8 до 10 cm, што је више него довољноза војнички пиштољ.

Једна од карактеристика HP-a у ко-јој он заостаје од друге класичне Брау-нингове конструкције, „колта” М-1911,па и неких савремених конструкција, је-сте тзв. „ресетовање” механизма заокидање – после опаљења метка обара-ча се отпушта како би дошла до пред-њег положаја и била спремна за следе-ћи циклус. Просто, механизам за окида-ње је такве геометрије да за „ресетова-ње” обарача мора да пређе већи пут,што ипак није нешто око чега би треба-ло да брине војник, полицајац или билокоји просечан власник пиштоља HP.

Већи број корисника HP-а има при-медбу на систем који имобилише меха-низам за окидање, ако оквир није у ру-кохвату. Због папучице тог система, ко-ја се налази у каналу оквира у рукохватуи належе на предњи део оквира, он неможе сам да испадне напоље. Исто та-

15. новембар 2013.4

корицама, угластим браником обараче,двостраним полугицама кочнице, новимнишанима, а навлака је на задњем, али ина предњем крају, добила крупне нарезеза репетирање. Постоји и компактна ва-ријанта, приближно два центиметра кра-ће цеви и навлаке од стандардне, али каои сви KSN-ови модели пиштоља, ни„Kareen” није стекао популарност изванграница Израела.

Током шездесетих година лиценцуза HP купио је индонежански концерн„Pindad”, означивши своје две варијантепиштоља са P1 и P1A. Пиштољи HP то-ком седамдесетих година склапани су иу венецуеланској компанији CAVIM. Не-ки извори наводе да су, поред, такођеFN-ових јуришних пушака FN FAL за пе-руанску армију, у фабрици SIMA-CEFARсклапани и пиштољи HP. Све то довољ-но говори о популарности HP-a. Међувојним пиштољима био је популаран као„калашњиков” међу јуришним пушкама,о чему сведочи и бројка од око 1,8 мили-она произведених примерака, која растеиз дана у дан.

Искуства из праксеКажу да се Браунинг бавио ергоно-

мијом и пре него се појавио тај термин,па је и пиштољ HP ергономски веомадобро решен. Данас, у ери пиштоља одполимера „XL” величине, од лаких легу-

НР није погодан за скривено но-шење због масе и габарита. Напра-вљен је за ношење у футроли за поја-сом, увек на дохват руке, као што сеи носе војнички пиштољи.

НАЧИН НОШЕЊА

„Најзаслужнија” за то што HPникада није послужио као основа затакмичарски пиштољ јесте велика си-ла окидања, која се код серијских пи-штоља креће око 3,5 килограма. Силаокидања релативно лако може да сеспусти на око 2–2,5 kg, али то је дале-ко од окидања такмичарског пишто-ља. Истовремено, стандардни HPостварује без проблема на удаљено-сти од 25 m групу погодака која не из-лази из круга пречника 8 до 10 cm,што је више него довољно за војнич-ки пиштољ.

ВОЈНИЧКИА НЕ ТАКМИЧАРСКИ

Аргентински FM M-90 „Detective”, сва-како компактнији од стандардног мо-

дела, али далеко од џепног пиштоља

ко, управо због тог сигурносног систе-ма и подопружене папучице, која упиреу магацин, постављене у задњем делуобараче, повећава се и сила окидања.Интервенција уклањања те папучице је-сте једноставна, тако да сваки корисникможе сам да извага предности и недо-статке.

HP је познат и по томе што можепонекад да „уједе” руку стрелца. До тогадолази када мамуза ударача приликомпуцања удари или уштине кожу на коре-

ну палца стрел-ца. Лек за то јеили другачијихват, или проме-на постојећег занеки ударач сакомерцијалногтржишта. Акони то не помог-не, тржиште ну-ди и усадникекоји на свом ре-пу имају проду-жени штитникшаке, такозванидабров реп(„beaver tail ”).Неки од произ-вођача HP-овихклонова понуди-ли су своје пи-штоље са та-квим штитникомшаке. Понекад

се могу чути и при-медбе на фабричке оквире, али и ту сепојављује комерцијално тржиште и не-колико произвођача који нуде квалитет-не оквире капацитета 14 или 15 метака.

Током више од 70 година постоја-ња, на пиштољу HP појавило се бар де-сетак најразличитијих нишана. На дана-шњим FN-овим пиштољима они су по-стављени помоћу „ластиног репа”, такода се веома лако могу заменити некимдругим са тржишта. У свету постоји не-колико десетина произвођача компо-ненти за „кастомизацију” HP-а, па се онможе идeално прилагодити сваком по-

јединачном кориснику, што иде дотледа пиштољ нема ни један једини деопроизведен у матичној фабрици, а да гасви идентификују као HP. Познати супиштољи HP „кастомизовани” у америч-ким фирмама „Cylinder & Slide”, „No-vak”, „Morris Custom Pistols”...

Жилава зверС обзиром на то да је HP констру-

исан као војнички пиштољ, веома је от-поран на коришћење у теренскимусловима. Деценије употребе показалесу и да је веома поуздан. Пиштољи ко-ји имају цев са уводном рампом са „гр-бом” и стандардне метке са зрнима сапуном кошуљицом (FMJ), немају ника-квих проблема са храњењем. Међу-тим, меци са затупастим JHP зрнимамогу да проузрокују застоје. Тај про-блем се лако решава накнадним порав-навањем уводне рампе и потом њенимполирањем.

Ако се ипак догоди неки застој наHP-у, то пре може да буде избацивањеиспаљених чаура. Узрок могу бити триствари: накупљена прљавштина изме-ђу извлакача и навлаке, ослабљенаопруга извлакача или дефектан, истро-шен или сломљен зуб извлакача. Наку-пљена прљавштина се лако очисти по-сле одвајања извлакача од навлаке,ослабљена опруга извлакача може сезаменити за неколико минута, као исам извлакач, што не представља вели-ке трошкове.

5

83

Детаљ „кастомизованог” HP-а из „Morris Custom Pistols”: штитник шаке на репу усадника

Дворедни оквир – дуго година знак распознавања пиштоља HP

Спречити грешку по сваку цену: стрелица показује у ком положају угласти профил накрају вођице повратне опруге МОРА да буде када се она поставља на полукружни усекса предње стране доњег испуста навлаке

На пиштољима HP из ратне произ-водње забележени су случајеви да се по-хаба зуб на ударачу на који се ослањазадњи крак запињаче, тако да се деша-вало да она просто склизне са тог зуба и

15. новембар 2013.6

Почетком осамдесетих годинаFN се прикључио тренду пиштоља смеханизмом за окидање двострукогдејства и за конкурс армије САД при-премили су нови пиштољ. Током 1983.почела је производња пиштоља FN-DA (од речи „Double Action” – „дво-струка акција”, што указује на тип ме-ханизма за окидање.

И поред извесних сличности састандардним HP-ом, нови модел имаоје и довољно оригиналних решења.Поред система за окидање двостру-ког дејства, на месту кочнице добио једвострану полугицу система за без-бедно отпуштање ударача – „декоке-ра”, који блокира ударну иглу пре ње-говог отпуштања. Скраћена је и маму-за ударача, измењен облик браникаобараче и предњег краја навлаке, про-дужена вођица повратне опруге, по-стављени су нишани од полимера, анови оквир имао је капацитет од 14метака.

Осим стандардне, израђене су итакозване медијум (HP-DAM – скраће-

НОВИ HP-DA

ни цев и навлака) и компакт (HP-DAC;скраћени цев, навлака и усадник) вари-јанте, а и она са механизмом за окида-ње „само двоструког дејства” (DAO –Double Action Only), код које се повла-чењем обараче приликом испаљивањасваког метка поново запиње ударач. Ва-ријанта HP-DAO распознаје се по „ку-сом” ударачу, који не излази из контуразадњег дела навлаке, те по одсуству„декокера”.

Ипак, „нови HP”, иако је био прак-тичан спој старог и новог, није пости-гао очекивани успех и његова произ-водња је прекинута 1987. године. По-четком деведесетих година FN поновозапочиње производњу HP-DA, нештовеће масе и редизајнираних полугица„декокера”. Пиштољ није дочекан сапретераним ентузијазмом, тако да су гау наоружање усвојиле само финске од-брамбене снаге под ознаком „9.00 PIST80” и „9.00 PIST 80-91”, а армија Индо-незије користи лиценцни HP-DA, пи-штољ „Pindad P2”.

„дочека” је зуб који ударач држи у полу-запетом положају и тако спречи случај-но опаљење.

Век трајања пиштоља HP требалоби да буде 20 до 25 хиљада испаљених

метака, с тим што број испаљених мета-ка није једини критеријум. На HP Mk.IIIпојавио се натпис „Assembled inPortugal”, који указује да су пиштољисклопљени у Португалији, али је њиховквалитет и трајност на високом FN-овомнивоу.

Осим редовног одржавања, иску-сни корисници препоручују периодичнезамене повратне опруге. Нова повратнаопруга има силу од око 7,7 kg и када вре-меном она ослаби, навлака са већом си-лом удара у граничник у усаднику, штонегативно утиче на трајност пиштоља.Користан додатак који умањује силинуудараца навлаке о усадник јесу и јефти-ни пластични „бафери”, који се навлачеоко вођице повратне опруге. Исто тако,слаба повратна опруга може изазватизастоје на тај начин што навлака нећеимати довољно потиска да из пуногоквира са јаком опругом доносача изву-че и потисне метак у цев.

Tреба поменути и релативно честугрешку код склапања пиштоља HP – по-грешно постављена вођица повратнеопруге. Правилно је поставити задњикрај вођице у усек са чела доњег испу-ста цеви у положај да је вођица даље одцеви. У супротном може доћи до ломапрстена на крају вођице кроз које про-лази осовина зауставника навлаке.Симптом неправилно постављене вођи-це јесте полугица задржача навлаке, ко-ји слободно шета горе-доле.

Чињеница да се основни дизајн HP-a није мењао од настанка и да је по-ред низа нових конструкција, он и даљеу наоружању многих армија и полициј-ских служби, довољно говори о прорађе-ној конструкцији. Тек почетком деведе-сетих година прошлог века, у неким ар-мијама на смену HP-у долазе савременипиштољи – „Glock”, SIG P-226, HuK USPи други. Без обзира на то, HP је био иостао један од пиштоља који је оставионајвише трага у историји краткоцевногоружја и многи данашњи модели пишто-ља имају узор у његовим техничким ре-шењима. ƒ

(Крај)Драган АВРАМОВ

Про гра мом мо дер ни за ци јена о ру жа ња тен ков ских имо то стре љач ких (ме ха ни -зо ва них) је ди ни ца КоВ ру -ске ар ми је до 2020. го ди не

об у хва ћен је ис тра жи вач ко-раз вој никон цепт уни вер зал них точ ка шких плат -фор ми за чи та ву се ри ју на мен скихоклоп них бор бе них во зи ла (ОБВ). Та косу по сле ре кон струк ци је ру ког оклоп ногтран спор те ра точ ка ша БТР-90 „ро сток”8×8, под про јект ним на зи вом „ги ль за”(ча у ра), и дру гог мо де ла мо дер ни зо ва -ног БТР-60ПБ, на оба во зи ла из ме ште -ни мо то ри из зад њег де ла ша си је. Код„гил зе” мо тор је пре ба чен на пред, а кодБТР-60ПБ-М у сре ди ну во зи ла.

Ме ђу тим, 2011. го ди не МО Ру си јеод лу чу је да се од у ста не од ре кон струк -ци је по сто је ћих БТР точ ка ша и да сераз ви је во зи ло пот пу но но ве кон цеп ци -је, под про јект ним на зи вом „бу ме ранг”– сред ња уни вер зал на плат фор ма 8×8.

По ла зна иде јаПо ла зна иде ја за про из вод њу во зи -

ла точ ка ша у Ар за ма су – ОАО „Ар за маз”(Отво ре но ак ци о нар ско дру штво „Ар за -мас ский ма ши но стро и тел ны за вод”), ко -ји је у са ста ву вој но ин ду стриј ског ком -плек са ВПК („Во ен ро-по мы шлен ний ком -плелс”), је сте но ва кон цеп ци ја оклоп нихво зи ла точ ка ша, ко ји де фи ни тив но на пу -шта ви ше де це ниј ски мо дел со вјет -ских/ру ских ОТ точ ка ша са мо то ри ма узад њем де лу, а те скоб на боч на вра та заула зак и из ла зак укрц ног оде ље ња.

Код „бу ме ран га” по гон ски блок јена пред де сно, па је та ко ство рен оп ти -мал ни про стор (укуп но 18 куб них ме та -ра, за агре га те и по са ду) за пре во же ње убор би 13 вој ни ка (3+10), а зад ња вра та –рам па омо гу ћа ва ју лак и брз из ла зак иула зак у во зи ло. Боч ни отво ри су ели ми -ни са ни. Стал на по са да има по себ но за -шти ћен про стор на пред.

7

83Р у с к о о к л о п н о в о з и л о т о ч к а ш

БУ МЕ РАНГ

Во зи ло „бу ме ранг” по ступ но би тре ба ло да за ме њу је БТР-80/82А и БТР-90M „бах ча”, ко ји суса да у про гра му мо дер ни за ци је ка ко биоста ли у опе ра тив ној упо тре би док не при стиг нуво зи ла но ве кон цеп ци је.Не ки из во ри на во де да бисе у пр вој фа зи про из вод њемо гло оче ки ва ти око 2.000во зи ла „бу ме ранг”, али не и до ка да ће се то ре а ли зо ва ти.

„Бу ме ранг” тре ба по ступ но да за -ме њу је БТР-80/82А и БТР-90M „бах -ча”, ко ји су са да у про гра му мо дер ни -за ци је ка ко би оста ли у опе ра тив нојупо тре би док не при стиг ну во зи ла но -ве кон цеп ци је „бу ме ранг”.

Мо ду лар ни кон цептМо ду лар ни кон цепт во зи ла на

плат фор ми „бу ме ранг” прет по ста вљакон цеп ци ју са ве ли ким из бо ром на мен -ских вр ста во зи ла, на о ру жа ња и ору -жних ста ни ца (бор бе них мо ду ла) безпо са де или са њом, као код гу се нич ногБМП „кур га нец-25”. Пред ви ђа се ви шети по ва во зи ла на плат фор ми „бу ме -ранг”: ОТ, БВП, СО ПВО, СО за по др -шку 122 mm, са мо ход ни ПТ топ 125 mm(као за „ар ма ту”) – „тенк на точ ко ви ма”,ко манд но во зи ло (КШМ), во зи ло за ЕИи ПЕД, са ни тет ско, ло ги стич ко и дру гевер зи је.

Ва ри јан те ОТ и БВП би ће на о ру жа -не да љин ски упра вља ним бор бе нимста ни ца ма – те шки ми тра љез 12,7 mm,јед ним од ауто мат ских то по ва (30 mm2А42, но ви топ 45 mm са те ле скоп скомму ни ци јом или топ 57 mm С-60), евен -ту ал но 100 mm са ла сер ски во ђе нимпро јек ти ли ма.

Са основ ним ору ђем би ће спрег нутми тра љез 7,62 mm ПКТ. На ку по ли битре ба ло да бу де 2×2 лан се ра ПОР „кор -нет-ЕМ”. То по ви ће има ти но ву му ни ци -ју са про бој но шћу окло па 115–157mm/60 сте пе ни/500 m (нај но ви ја про би -

ја 260 mm окло па). Во ђе ни про јек тил9М117 про би ја 650–800 mm окло па, а ра -ке те „кор нет-ЕМ” до 1200 mm окло па изаЕРО. Та кве бор бе не плат фор ме тре балоби да чи не ова во зи ла ефи ка сним у бор -би про тив жи ве си ле, ло ва ца тен ко ва саРПГ, дру гих ва тре них та ча ка у за кло ни -ма, у згра да ма на се ље них ме ста и на уз -ви ше ним по ло жа ји ма (еле ва ци ја до +70сте пе ни), али и про тив ла ких и те шкоокло пље них во зи ла – ОТ/БВП и тен ко ва.

За ру ко ва ње на о ру жа њем при пре -ма ју се ва ри јан те СУВ-а са елек тро у ре ђа -ји ма и ста би ли за ци јом на о ру жа ња у оберав ни, ди ги тал ни ба ли стич ки ра чу нар,ни шан ско-осма трач ки си сте ми нај но ви -јег тех но ло шког ни воа са ка ме ра ма заноћ и огра ни че не усло ве осма тра ња и ни -ша ње ња – тер мо ви зи ја, си стем за не пре -

кид но пра ће ње по крет ног ци ља, мо гућ -ност кру жног осма тра ња не са мо ни шан -џи је-опе ра то ра не го и ко ман ди ра. Во зачса че ти ри ви део-ка ме ре на угло ви ма во -зи ла мо ћи ће да осма тра та ко ђе кру жно.Си стем за ла сер ско во ђе ње ПОР и да љи -но мер, као и ме тео сен зор у са ста ву суСУВ-а. Та ко ђе, пред ви ђе но је ин ста ли са -ње елек трон ских си сте ма за ко ман до ва -ње (КИС), кон тро лу ста ња под си сте маво зи ла (КВСМ) и си сте ма за на ви га ци јуГПС (ру ски ГЛО НАС).

Основ на за шти та овог во зи ла од24 то не обез бе ђе на је од пар ча ди гра -на та и ва тре ла ког на о ру жа ња, ка ли ба -ра 12,7 mm са 200 m да љи не, кру жно(ни во 4, STA NAG-4569), а са пред њестра не од ка ли ба ра 25/30 mm/500 m(ни во 5 и 6, STA NAG 4569).

8

Мо де ли ОТ/БВП „бу ме ранг” би -ће уве де ни у ла ке бри га де КоВ (мо то -стре љач ке/ме ха ни зо ва не) и бри га деза бр зе ин тер вен ци је, због бр жегкре та ња на пу те ви ма и оп ти мал ногтран спор то ва ња ави о ни ма, а ва ри јан -та БВП као до пу на и у сред ње бри га -де, за јед но са са да шњим тен ко ви мако ји се ин тен зив но мо дер ни зу ју (Т-72Б3, Т-80УМ,Т-90АМ).

ОПЕ РА ТИВ НА УПО ТРЕ БА

Пред у зе ти су и кон струк тив ни за -хва ти за про тив мин ску за шти ту (ни во3а/3б-8 ТНТ), на осно ву ис ку ста ва са ви -ше на мен ским ла ким ОВТ „Ти гр” и„Волк” 4×4, од но сно про то ти па ОТ кла -се MRAP – „тај фун” 6×6. Уну тра шњастра на окло па би ће об ло же на сло јемспе ци јал не обло ге (ве штач ка влак на, ке -влар, по ли а ми ди или дру ги ком по зит нима те ри ја ли), за за шти ту од кр хо ти наокло па оште ће ног уда ри ма про јек ти ла.На гла ше на је при ме на до дат ног мо ду -лар ног (мон та жно-де мон та жног) окло паод ком по зит них и ке ра мич ких ма те ри ја -ла са при ме ном но вих си сте ма ак тив неза шти те, чак и од по тка ли бар них про -јек ти ла.

На ја вљу је се из бор по гон ске гру петурбодизела као за „кур га нец-25”, то

„кур га нец-25”, ра ди ра ци о нал но сти на -бав ке ком по не на та за уград њу и по вољ -ни јег кри те ри ју ма це на – ефи ка сност.Не ки из во ри на во де да би се у пр вој фа -зи про из вод ње мо гло оче ки ва ти око2.000 во зи ла, али не и до ка да ће се торе а ли зо ва ти.

Суд би на про јек таУни вер зал на плат фор ма „бу ме -

ранг” 8×8, и по ред ви ше пу та на ја вљи -во а ног при ка за на сај му у Н. Та ги лу (25.до 28. сеп тем бра 2013), ни је јав но при -ка за на, већ са мо др жав ном ру ко вод -ству, и то као ма ке та мо де ла (пре ма „Во -ен но-про мы шлен ный ку рь ер” од 10. ок -то бра 2013), а сли ка је са мо у 3Д фор ми(„Рос сир фор бю ро”), ве ро ват но за тошто ни је за вр ше на најавље на фи на ли за -ци ја про то ти па. С дру ге стра не, ушло сеу ко о пе ра ци ју с фран цу ским „Re na ultTruck De fen ce” за во зи ло Neh ter VBCI8×8, ко је је услов но озна че но као БТР„атом” 8×8, а ко јем су да те ви со ке оце -не зва нич ни ка др жа ве, МО и кор по ра -ци је УВЗ.

Та ко ђе, сре ди ном 2012. го ди не Ру -си су уве зли за ис пи ти ва ње из Ита ли једва ОБВ ти па B1 Cen ta u ro 8×8, на о ру жа -них то по ви ма 105 mm (ита ли јан ски) и125 mm (ру ски), а пла ни ра на су још дваво зи ла са то по ви ма 30 mm (ру ски) и 120 mm (ита ли јан ски), ка ко би се у те -рен ским усло ви ма ис пи та ла ита ли јан скакон струк тив на и тех но ло шка ре ше ња, ида би се, на кра ју, евен ту ал но ушло у не -ка кав за јед нич ки об лик про из вод ње.Ме ђу тим, пре ма до ступ ним ин фор ма ци -ја ма од то га се од у ста ло, због от по радо ма ћих про из во ђа ча и Ар ми је.

И на по кон, на ја ве да се као кан ди -дат за бу ду ће во зи ло пла си ра БМП„атом” до во де под сум њу ре а ли за ци јупро јек та „бу ме ранг”. Ипак, ми ни стар од -бра не РФ на го ве стио је да ће гра ђа ниима ти при ли ке да „бу ме ранг” ви де на Па -ра ди по бе де 9. ма ја 2015 (?!) го ди не. ƒ

Ми ло сав Ц. ЂОР ЂЕ ВИЋ

9

83јест мо тор УТД-32 и УТД-32Т, од 367kW/500 КС, од но сно 485 kW/660 КС,или но ви мо тор из Че ља бин ска – 2В06-2од 445 КС/345 kW, ма њих га ба ри та, ко -ји тре ба да омо гу ће мак си мал ну бр зи ну100–110 km/h на пу ту (на во ди до 10km/h) и ауто но ми ју до 800 ки ло ме та ра.При ме на хи дро ди на мич ке ауто мат скетран сми си је ни је по твр ђе на, али је из -ве сно да ће би ти ре а ли зо ва на. Да ли ћеси стем осла ња ња би ти опру жни са хи -дра у лич ним амор ти зе ри ма или хи дроп -не у мат ско ве ша ње, као код оклоп нихауто мо би ла се ри је „тај фун” и де сант ногбор бе ног во зи ла БМД-4, ни је по зна то.

Гу ме точ ко ва ве ро ват но су16.00×Р20 са за штит ним уло шци ма(Hutchin son) и цен трал ном ре гу ла ци јомпри ти ска у пне у ма ти ци ма (1–1,4 ба ра),што је стан дард но ре ше ње и код ак ту ел -них ОТ. Упра вља ње је са пр ва два па раточ ко ва. Ра чу на се на при ме ну ре дук то -ра пре но са, бло ки ра ње ди фе ре не ци ја ла,упо тре бу ре тар де ра и ABS коч ни ца.

Основ ни уре ђа ји и де ло ви во зи лако ри сти ће се за јед но са про гра мом

Уобичајена средства заодржавањеи подмазивање оружјана бази минералних, полусинтетичких илисинтетичких уља, врлобрзо могу постатипрошлост. У савременимармијама светатакозвано мокроподмазивањеу потпуности сепотискује производимана бази најновијенанотехнологије, којомсе омогућаваефикаснијеи практичније „сувоподмазивање”.

Суво потискује мокроподмазивањеЈедан од типичних примера успешне

примене нанотехнологије у овој областипредстављају средства за „суво подмази-вање”, као и средства за спољашњу за-штиту свих типова оружја, без обзира нањихову намену и врсту материјала од ко-јих су направљена. Нанослојеви се, у за-висности од жељених ефеката, могу на-носити на готово све врсте површина:метал, пластику, лакирано дрво, стакло,керамику, текстил, изврнуту кожу…

Ефекти нанетих и изузетно ста-билних формација наночестица зави-се, пре свега, од њиховог порекла иструктуре. Сасвим је извесно да се њи-ховом применом добија потпуно нов идуготрајан квалитет оружја и другихтретираних уређаја и предмета, укљу-чујући чак и муницију.

Уобичајена средства за одржавањеи подмазивање оружја на бази минерал-них, полусинтетичких или синтетичких

10

Н а н о т е х н о л о г и ј а у о б л а с т и з а ш

Изузетно велика ефикасност иширока примена нанотехно-логије позиционирају је у самврх интересовања најозбиљ-

нијих произвођача и корисника спорт-ског, ловачког и војног оружја. Дуго го-дина била је обавијена велом тајне и за-штићена од погледа јавности зато штоњен ембрион пре свега лежи у строгочуваним пројектима свемирских и вој-них програма.

Када је реч о специфичној употре-би нанотехнологије у области оружја,муниције и антибалистичке опреме, тусу информације, због разумљивих раз-лога, још увек под велом тајне. Ипак,захваљујући великом ентузијазму и про-фесионалној продорности домаћихстручњака, нашој јавности постале судоступне не само квалитетне информа-ције о вртоглавом развоју те научнеобласти, већ и о комерцијалним произ-водима који се све више употребљавајуу најсавременијим армијама света.

уља, врло брзо могу постати прошлост.У савременим армијама света такозвано„мокро подмазивање” у потпуности сепотискује производима на бази најнови-је нанотехнологије, којом се омогућава

НОВ И ДУГОТРАЈАН КВ

Увођење нанотехнологија у ову областомогућава бољу отпорност оружја уекстремним условима, продужава векупотребе и олакшава одржавање

11

83

ефикасније и практичније „суво подма-зивање”.

Увођењем нанотехнологије у овуобласт постижу се и други изузетно ва-жни ефекти који оружју омогућавају бо-љу отпорност у екстремним условима,продужавају век употребе и омогућавајулакше одржавање. На нашем тржиштуодскора се могу наћи два изузетно ква-литетна производа на бази нанотехноло-гије (Nano System Black Night 3.5 и NanoSystem PSL), која се у заједничкој комби-нацији користе за комплетан нанотрет-ман свих врста оружја. Оба средства од-ликују се веома лаким и једноставним на-чином наношења, те дугорочном зашти-том површина пресвучених ултратанкимнанослојевима.

Два производна асаПроизвод Nano System Black Knight

3.5 првенствено је намењен „сувом под-мазивању” унутрашњих делова оружја,покретних и непокретних, укључујући ицев. Јединственим сферним обликом на-ночестица волфрам дисулфида фулерен-

ске структуре омогућава беспрекорносуво подмазивање и заштиту унутра-шњих делова и цеви оружја, пружајућиим већу отпорност на хабање, прљав-штину, влагу и корозију. Уколико је одло-жено оружје већ било заштићено тимсредством, његова употреба је, за разли-ку од „мокрог подмазивања”, могућа од-мах, без било каквих додатних припрема.

Слојевита структура наночестицаволфрам дисулфида заслужна је за јошједну изузетну карактеристику овог про-извода – санирање металних површина,односно евентуалних оштећења у обли-ку микрозареза или ерозија насталих њи-ховом претходном употребом. На тај на-чин корисник може бити сигуран да ћесвом оружју пружити најбољу могућу за-штиту и истовремено му омогућити нај-виши степен функционалности. Одсу-ство непријатних мириса и продуката де-градације, који се често јављају код уо-бичајених средстава за подмазивање изаштиту, чине тај јединствен производјош атрактивнијим за употребу.

Други ас из овог интересантног про-грама Nano System PSL користи се каосредство за заштиту спољашњих деловаоружја од метала, пластике или лакира-них дрвених површина. Његовим нано-шењем постижу се вишегодишњи ефек-ти, као што су суперхидрофобичност,олеофобичност и антилепљивост. То биукратко значило да ће ваше ловачко, тро-фејно или спортско оружје увек бити из-

т и т е и п о д м а з и в а њ а о р у ж ј а

узетно чисто, суво, лако за одржавање иимаће тзв. салонски изглед – као да јетек купљено. За те ефекте заслужни суултратанки безбојни и изузетно отпор-ни нанослојеви који не утичу на боју итекстуру материјала на који се наносе.Отпорни су на абразију, UV зрачење, во-ду и хемикалије Ph вредности од 0 до 13.Њихова карактеристична антилепљиво-сти омогућава оружју изузетно лако одр-жавање без употребе уобичајених де-терџената или растварача. Најчешће једовољна само сува или благо наквашенамикрофибер крпа.

То средство је такође идеално зазаштиту ловачких и трофејних ножева,медаља, пехара, те других предмета ко-јима се жели сачувати леп изглед чак и уекстремним условима употребе.

Важно је напоменути да процес на-ношења не траје дуже од десетак мину-та и да су формирани ултратанки нано-слојеви потпуно безопасни по људскоздравље. Велика покривна моћ, односноњихова изузетно мала потрошња, висо-ка ефикасност и дуготрајност, коју пра-те веома приступачне цене, гарантују даје сваки динар уложен у њих у потпуно-сти исплатив.

Наведени производи, као и другидео овог квалитетног производног про-грама заснованог на нанотехнологији, нанашем тржишту може се набавити пре-ко ексклузивног дистрибутера за тери-торију Балкана. ƒ

Др Горан ЈАКШИЋ

АЛИТЕТ ОРУЖЈА

До деведесетих годинапрошлог века, тенковска муницијаза ватрену подршкубила је концептуалноистоветнаартиљеријској, најчешће са упаљачемса ударним дејством.Касније се појавилавишенаменскамуниција самултифункционалними програмабилнимупаљачем, чије јеувођење прошлоготово непримећеноу стручној јавности.Међутим, увођењеоваквог типа мунициједонело је коренитнапредак и драстичноповећање борбеневредности тенка.

15. новембар 2013.12

Т е н к о в с к а м у н и ц и ј а с а м у л т и ф у

Тенковска муниција може се гру-бо поделити у две велике групе:за борбу против других тенко-ва и за ватрену подршку, одно-сно уништавање утврђених та-

чака, дејство против живе силе и сличненамене. Прва група имала је врло дина-мичан развој, са константним усаврша-вањем, почев од пробојне муниције, пре-ко бројних варијација са повећаном ефи-касношћу на већим даљинама (балистич-ка капа), за дејство против нагнутогоклопа, све до поткалибарне муниције.Поткалибарна муниција се даље разви-јала у неколико праваца, почев од потка-либарне стабилисане ротацијом, до по-ткалибарне стабилисане крилцима, којаје и дан-данас доминантан тип муниције.

Друга грана муниције намењене задејство против противничких оклопнихвозила, првенствено тенкова, подразу-мевала је употребу муниције са Хопкин-соновим или кумулативним ефектом.Управо су се ова два типа муниције по-казала идеалним и за ватрену подршку.Муниција са Хопкинсоновим ефектомимала је високу ефикасност против ци-љева у урбаним условима и бункерима, собзиром на страховите ефекте иза пре-преке, услед одламања великих комадаоклопа, односно зида са унутрашње

стране због дејства ударног таласа. Ме-ђутим, против пешадије на отвореном,ефикасност је била знатно слабија у од-носу на класичну разорну или парчадно-разорну муницију. С друге стране, куму-лативна муниција, опремљена префраг-ментисаном кошуљицом представљалаје знатно боље решење у односу на онуса Хопкинсоновим ефектом и нудила вр-ло избалансиране карактеристике.

Главни поборници универзалне му-ниције, ефикасне и против оклопних во-зила и за ватрену подршку, биле су чла-нице НАТО-а: муниције са Хопкинсоно-вим ефектом традиционално Британци(HESH – high explosive squash head), доксу остале чланице НАТО-а префериралекумулативно-парчадну муницију (HEAT-MP – high explosive anti tank – multipurpose).

Корените изменеОсамдесете године прошлог века

донеле су корените измене. Уништава-ње противничких тенкова препуштеноје поткалибарној муницији стабилисанојкрилцима (APFSDS – armour piercing finstabilized discarding sabot), чије су пер-формансе у међувремену значајно по-бољшане, док је за дејство по осталим

УНИВЕРЗАЛНЕ УБИЦЕ

13

83н к ц и о н а л н и м и п р о г р а м а б и л н и м у п а љ а ч и м а

циљевима (тенкове старије генерације,лакше оклопљена возила, пешадију, бун-кере, утврђене тачке...) на западу ода-брана универзална кумулативно-парчад-на муниција.

На истоку, односно у СССР-у, а ка-сније и Русији, развојни пут био је нештодругачији. APFSDS муниција и специја-лизована кумулативна (HEAT) биле сустрого намењене против тенкова иоклопних возила, док је за ватрену подр-шку коришћена парчадно-разорна муни-ција класичне конфигурације. Таква му-ниција за подршку била је у сваком слу-чају ефикаснија против, рецимо, пеша-дије у односу на западну HEAT-MP, алије западна пешадија, тј. противоклопнитимови, била велика опасност по совјет-ске тенкове. С друге стране, западнитенкови практично су са целокупнимборбеним комплетом могли водити про-тивоклопну борбу и још увек имати од-ређену могућност дејства против источ-не пешадије. Укратко, свака страна је те-жила да парира противничким снагама.

Крајем хладног рата приоритети сусе изменили. APFSDS муниција остала једоминантна, али је повећан значај борбепротив устаника, терориста, посебно уурбаним условима. То је донело корени-те измене у погледу тенковске муницијеза ватрену подршку. Као одговор на но-ве изазове, појавила се муниција са мул-тифункционалним упаљачима, која је уоснови вишенаменска, али је овај тер-мин сада добио потпуно ново значење.

Муниција М830А1Муниција Alliant Techsystems (ATK)

M830A1 (MPAT – multi purpose anti tank)појавила се 1994. године. Овај тип муни-ције заменио је „хладноратовску” М830(HEAT-MP), а има значајно проширен ди-јапазон циљева против којих може дадејствује. Иако се испаљује из топова120 mm, М830А1 има пречник тела све-га 90 mm, што практично значи да је речо поткалибарној муницији. Тако је с јед-не стране смањена маса са 13,5 на11,4 kg, чиме је повећана почетна брзи-на са 1.140 m/s на чак 1.400 m/s, што јекарактеристика APFSDS муниције. Шта-

више, поткалибарна концепција у вели-кој мери побољшава аеродинамику, та-ко да је време лета до циља релативнократко. То обезбеђује високу ефика-сност против хеликоптера, који су у ме-ђувремену постали врло опасни против-ници тенкова. Уједно, избегнута је по-треба за навођењем, а самим тим и врловисока цена, као што је случај код вође-них ракета испаљиваних из цеви тенков-ског топа. Ипак, то не би могло битиомогућено без напредних упаљача.

Муниција М830А1 има мултифунк-ционални упаљач са два положаја: удар-ни и близински, који подешава пунилац.У близинском начину рада, М830А1практично експлодира поред циља у ва-здушном простору, рецимо хеликопте-ра, којег уништава парчадним дејствомкошуљице. Када је укључен ударни на-чин рада упаљача, муниција испољава ку-мулативно-парчадно дејство против бун-кера, утврђених положаја, пешадије, алии тенкова старије генерације и другихоклопних возила. Поред калибра120 mm, овај тип муниције може да сенабави и у калибру 105 mm за топове L7и М68, који је деценијама био стандар-дан на западу.

Даљим развојем те муниције, у по-гледу поједностављења конструкције исмањења цене, добијена је М908 HE-OR(high explosive – obstacle reduction) саупаљачем са одложеним дејством. Та јемуниција оптимизована за урбане усло-ве, где се кумулативна бојева глава по-казала као мање ефикасна у односу напарчадно-разорну са дејством унутарциља: до детонације долази након уда-ра, практично у унутрашњости бункераили зграде. Због тога је носни више-

функционални упаљач са М830А1 заме-њен упаљачем на задњем делу пројекти-ла, а носни део затворен челичним на-главком, чиме се повећава пробојност.

Програм AMPУказала се, међутим, потреба да се

М830А1 и М908 замене јединственимтипом муниције. Зато је покренут про-грам AMP (advanced multi purpose), којиби заправо заменио не само М830А1 иМ908, већ и М830 и муницију М1028.М1028 је муниција без експлозивног пу-њења, слична сачменој патрони, опре-мљеној са око 1.150 куглица од легуреволфрама за одбијање пешадијских ју-риша на даљинама до око 500 m испредцеви тенка. Нова муниција такође битребало да поседује програмабилни упа-љач, али са темпирним дејством. На тајначин, могао би се тачно одабрати тре-нутак детонације, што би практичноомогућило детонацију у сваком тренут-ку, без обзира на положај пројектила:испред циља (пешадијски јуриш), изнадили поред циља (пешадија у рову или за-клону, хеликоптери), на циљу (различитициљеви, укључујући тенкове са експло-зивно-реактивним оклопом /ЕРО/ за ра-зарање ЕРО и нишанских справа) илиунутар циља (бункери, лакше оклопљенавозила, зграде и др.).

За разлику од М830А1 и М908,AMP не треба да има поткалибарну кон-фигурацију. То значи да ће почетна бр-зина бити мања, а време лета до циљадуже, што у сваком случају обезбеђујемогућност да хеликоптер у већој мерипромени свој положај у простору. Међу-

Дејство М830А1 на хеликоптер са близинским дејством упаљача

тим, није искључено да је ефикасност за-држана или чак повећана с обзиром нато да такав пројектил има приближнодвоструко већу масу, са далеко супери-орном фрагментацијом.

Интересантно, један од захтева једа се са два пројектила направи отворвеличине 76×127 cm у зиду дебљине20 cm, израђеном од армираног бетона.Те димензије отвора омогућавају да вој-ник уђе у просторију, односно у зградуили бункер. Пројектил АМP би уз полу-активно ласерски или инфрацрвено во-ђени МRМ (mid range munition), намењенза дејства по утврђеним тачкама и тен-ковима на даљинама и до 12 km, и нарав-но APFSDS AKE (advanced kinetic energy,М829Е/А4), представљао ослонац аме-ричких тенкова у наредном периоду.Тим програмима би се данашњи типо-ви пројектила, којих има четири, заме-нили са три, уз вишеструко повећањеватрене моћи.

Немачки одговор – DM11DМ11 представља немачки одговор

на захтеве за универзалном муницијомза ватрену подршку. Према тврдњамазваничника компаније „DefenceMunitions International”, настале сарад-њом немачког „Rheinmetall” и америчког„General Dynamics”, DМ11 обезбеђујеиспуњавање више од 90 одсто захтевапостављених пројекту АМP. Тиме је ја-сно стављено до знања да се на DМ11може и те како рачунати, тим пре што јету муницију у оперативну употребу већприхватио Марински корпус САД, а у то-ку су набавке за немачке, грчке и норве-шке оружане снаге.

Упаљач је програмабилни, са модо-вима рада као што је у тексту приказаноза програм АМP. Конкретно, упаљач мо-же бити електронски темпиран за акти-вацију изнад циља заштићеног ровом,може бити подешен на контактно деј-ство и може имати одложено дејство,када се гађају циљеви иза зида или за-клона. Једини додатни уређај који је по-требан да би се искористио потенцијалтог типа муниције, наравно, поред ин-тервенције на софтверу тенковског си-стема за управљање ватром, јесте модулза подешавање упаљача. Нишанџија, на-

кон одређивања даљине до циља тенков-ским ласерским даљиномером, подеша-ва начин дејства упаљача, односно, ауто-матски се уноси даљина на којој упаљачдејствује. Модул за подешавање упаља-ча, постављен на цеви, наспрам позицијепројектила шаље сигнал и вршифинално подешавање упаљача наодређени начин рада, а после то-га следи испаљивање.

Бојева глава садржи фраг-менте оптимизоване за комбина-цију велике густине и пробојно-сти, тако да су у употреби фраг-менти који потичу од префраг-ментиране кошуљице и претход-но формирани фрагменти од ле-гуре волфрама, који су поставље-ни у предњи део пројектила.Укупна маса фрагмената је деветкилограма. Почетна брзина про-јектила зависи од цеви из које сепројектили испаљују. Из цеви ду-жине 44 калибра (тенкови M1 Abrams,Leopard 2A4/5), постиже се почетна бр-зина од 970 m/s, док се из цеви дужине55 калибара (Leopard 2A6) постиже 1.000m/s. У оба случаја наводи се ефикасни до-мет од 5.000 метара. Такође, пројектил„без проблема” пробија 10 mm панцир-ног челика, с тим што треба знати да јета бројка у стварности вероватно знатновећа. На тај начин DМ11 и те како конку-рише и за врло успешну борбу против

оклопних транспортера и борбених во-зила пешадије, уз страховите ефектеунутар возила – практично их потпуноуништава .

Перформансе против армираногбетона приближно испуњавају захтеве

постављене у програму AMP, уз напоме-ну да једним пројектилом може да се на-прави отвор пречника 700 милиметара.

Израелски АPAM-MPЈедина муниција са мултифункцио-

налним, односно програмабилним упа-љачем која је потврђена у борбенимусловима, осим америчке М830А1, је-сте израелска IMI М329 АPAM-MP (an-ti-personnel/anti-material multi purpose).Овај тип муниције је концептуално мо-жда и најсложенији и најнапреднији одсвих тренутно у оперативној употребибило где у свету. За разлику од конку-рената, који сви имају класичне унитар-не бојеве главе, APAM-MP има бојевуглаву која се састоји од шест бојевихглава, које су „спаковане” у јединстве-но кућиште. То значи да је могућа се-квенцијална детонација индивидуалнихбојевих глава након њихове сепарације,уколико је упаљач тако подешен. На тајначин, могуће је покривање фрагменти-ма знатно веће површине бојишта, збогкасетног ефекта појединачних бојевихглава, примера ради одбијање јуришапешадије по дубини или бочно, одно-сно, покривање значајне дужине ровапо дужини или дубини једним јединимпројектилом.

15. новембар 2013.14

Немачка муниција DМ11

Шематски приказруског уређајаза подешавањеелектронскогупаљача „аинет”

При таквом начину рада, упаљачдејствује темпирно. Наравно, темпирнодејство могуће је и без сепарације боје-вих глава, на пример у случају да се гађапротивнички хеликоптер или тачкастициљ са детонацијом изнад њега, у вазду-ху. Осим тога, на располагању су још дваначина рада упаљача; класични ударни иса одложеним дејством, након пробојапрепреке (на пример зида). Произвођачнаводи да је овим пројектилом могућепробити армирани бетон дебљине200 mm, након чега долази до детонаци-је унутар објекта. Наводи се да је масаметка 27 kg, укупна дужина 984 mm, по-четна брзина 900 m/s, уколико се испа-љује из цеви дужине 44 калибра, а ефи-касни домет већи је од 5.000 метара. По-ред калибра 120 mm, постоји и варијан-та М117/1 која је прилагођена калибру105 милиметара.

На основу искустава са муницијомAPAM-MP, IMI је развила и поједно-стављену варијанту ниже цене подознаком М339 HE-MP (high explosive –multi purpose). Она се разликује по то-ме што се не користи бојева глава изшест делова, већ класична унитарнапарчадно-разорна са фрагментима одлегуре волфрама.

Руски систем аинет„Аинет” је руски систем намењен

за подешавање електронског упаљачапројектила. Постављен је на тенкове Т-80УК и поједине варијанте Т-90 (преманеким подацима командним). „Срце” си-стема је посебан уређај за електронскоподешавање упаљача, који се налази удоносачу пројектила, као и одређенемодификације на систему управљањаватром. Тиме је могуће подесити времедетонације према трајању лета, одно-сно удаљености од циља. Могуће је по-десити да се пројектил активира изнадпешадије у рову, иза заклона, чак и задејство против хеликоптера.

Такође, врло је интересантна могућ-ност да се било која врста парчадно-ра-зорне муниције адаптира за темпирнодејство, јер је једина интервенција на са-мој муницији замена стандардног упаља-

ча посебним електронским упаљачем. Тоје свакако предност овог система у одно-су на друге, који користе потпуно новумуницију, мада треба рећи и да је посту-пак ватреног дејства мање аутоматизо-

15

83ван у односу на DМ11. Наиме, ако се га-ђа циљ иза препреке, тј. ако је дејство уунутрашњости бункера или зграде, по-требно је додати одређено растојање,измерено ласерским даљиномером, какоби се добила одговарајућа позиција де-тонације. То неизбежно смањује брзинугађања, тачније преполовљава је са осамна четири пројектила у минути. Поредтога, како старија муниција није ималатолико напредну фрагментацију, за ефи-касну употребу система „аинет” ипак јенајбоље користити савременију парчад-

но-разорну муницију попут 3ОФ26. Ме-ђутим, и она се према фрагментациономефекту не може мерити са DМ11, посеб-но у предњем сектору, где DМ11 има ку-глице од волфрама, тако да би требалоочекивати да Руси овај проблем решенеким новим типом пројектила.

Имајући све то у виду може се за-кључити да без обзира на чињеницу штонајвећа пажња јавности припада APFSDSпројектилима, развој муниције за подр-шку са мултифункционалним и програ-мабилним упаљачима подједнако, ако неи више, заокупља пажњу конструктора.Показало се да у ратовима какви се да-нас воде (у урбаним условима, противприкривеног и жилавог противника) му-ниција за подршку има неупоредиво ве-ћи значај. Остаје да се запитамо шта насчека у будућности ако је муниција за по-дршку данас на овом нивоу развоја. ƒ

Др Себастиан БАЛОШ

Израелска муниција М329 АPAM-MP

Ефекат дејства два пројектила на зидод армираног бетона – већа димензијаотвора је 1.250 mm, а мањег, на најужемделу, око 700 mm

Дејство два пројектила са детонацијом у ваздуху против вода у клинастомраспореду, са бројем фрагмената који су погодили индивидуалне стојеће мете

Кад је по пу лар ни ин тер нет ви -део-ка нал „FPSRus sia” (For -mer sec tion of the Rus sian bor -der pa trol) об ја вио сни макпро то ти па ква дро ро то ра са

пу шко ми тра ље зом, ка ко уни шта ва не -ко ли ко ци ље ва на ко ји ма су би ле на ме -ште не лут ке, као и деј ство по јед номауто мо би лу, то је иза зва ло ве ли ко ин -те ре со ва ње љу би те ља те вр сте ле те -ћих ма ши на, a и за љу бље ни ка у оруж -је. На рав но, по ста ви ло се пи та ње дали је реч о ве штој мон та жи, у сти лу хо -ли вуд ских три ко ва, или о ствар ној ле -те ли ци с на о ру жа њем. По том су се уелек трон ским ме ди ји ма по ја ви ли и мо -де ли ква дро ро то ра са пе ин бол (Pa int -ball) оруж јем (ко је ис па љу је обо је неку гли це на про тив ни ка), а и ко мен та рида ле те ли ца под се ћа на на о ру жа ни

ква дро коп тер у ком пју тер ској игри ци„Call of Du ti: Black Ops 2”, те да то ни -је ори ги нал на иде ја. Ко мен та то ри сучак твр ди ли да је реч о ре клам ном спо -ту за ту игри цу, ко ја је у 2012. го ди ниби ла јед на од нај по пу лар ни јих у све ту.

Ако се по гле да ју ствар на зби ва -ња, нај пре тре ба спо ме ну ти на о ру жа -не дро но ве (бес пи лот не ле те ли це) аме -рич ких спе ци јал них сна га, ко је го ди на -ма ко ри сте за ли кви ди ра ње чел ни ка АлКа и де и дру гих те ро ри стич ких фор ма -ци ја за ко је се утвр ди да пред ста вља јуне по сред ну опа сност по њи хо ву на ци -о нал ну без бед ност. С дру ге стра не,мул ти ро тор ске ле те ли це са ка ме ра ма,ла сер ским да љи но ме ри ма и дру гим оп -то е лек трон ским си сте ми ма ис про ба несу у Ира ку и Ав га ни ста ну. Но, то су би -ли са мо по моћ ни си сте ми, ко ји су спе -

15. новембар 2013.16

М у л т и р о т о р к а о н а о р у ж а н а п л а т ф о р м а

ЛЕ ТЕ ЋИ МИ ТРА ЉЕЗМо же ли ви ше ро тор ска бес пи лот на ле те ли ца да но сими тра љез са 100 ме та ка и неопходном опремом, ни јепо зна то, иако се о то ме мно гого во ри. Ме ђу тим, аме рич киКор пус мор на рич ке пе ша ди јеи од брам бе на аген ци ја DAR PAспон зо ри шу ис тра жи ва њапост ди пло ма ца у Оде ље њубес пи лот них ауто ном них ле те ли ца По мор ске шко ле у Мон те ре ју, ко ји на сто је да раз ви ју на о ру жа ну про тивс нај пер ску мул ти ро тор ску бес пи лот ну ле те ли цу.

ци јал ним је ди ни ца ма омо гу ћа ва ли из -вр ша ва ње за да та ка у пре ци зном деј -ству на од ре ђе не ци ље ве.

Ро бот ске ва зду шне ка ме реДро но ви са вер ти кал ним по ле та -

њем, бар у да на шње вре ме, има ју до стаогра ни че ња. Про блем нај пре пред ста -вља од нос те ре та и сна ге мо то ра. За са -да нај сна жни ји мул ти ро тор ски си стеммо же да по не се до шест ки ло гра ма те ре -та, док се екс пе ри мен ти ше и са мо де ли -ма ко ји би мо гли да по не су ве ће те ре те.Обич но су то ка ме ре, али ка ко је већ спо -ме ну то, ко ри шће ни су и ла сер ски да љи -но ме ри и обе ле жи ва чи ци ље ва, ре тран -сла то ри за пре у сме ра ва ње ко му ни ка ци јана пре де ли ма где не по сто ји мре жа зарад ра дио-уре ђа ја и сл. На при мер, ком -па ни ја „Иде тек” (IDE TEC) 2013. го ди непро из ве ла је ок то ро тор ски бес пи лот ниси стем IMK-8 са мо гућ но шћу ске ни ра њау 10 спек трал них под руч ја, ко ри сте ћитри ка ме ре. Си стем по се ду је и ГПС, каои инер ци јал ни на ви га ци о ни ком плет,тро о сни жи ро скоп и дру гу елек трон ску

17

83опре му за кон тро лу ле та и упра вља ње.

Ве ће на о ру жа не ле те ли це, са вер -ти кал ним по ле та њем, пра ве и ве ћу бу -ку, па је њи хо ва при ме на огра ни че надру га чи јом так ти ком и ло ги сти ком.

Дру ги про блем је ду жи на ле те ња. Про -фе си о нал ни мул ти ро тор ски си сте ми,ко ри шће ни у обез бе ђи ва њу ве ли ких ма -ни фе ста ци ја (FI FA 2012) мо гли су да ле -те не што ду же од де сет ми ну та. Про сек

Модел квадроротора са пеинбол оружјем, које испаљује обојене куглицена противника

Прототип квадроротора са митраљезом. Да ли је реч о монтажи или о стварној летелици?

мул ти ро тор ским ле те ли ца ма. Та ко ђе,прет по ста вља се да ни ру ска, ни ки не -ска вој ска не за о ста ју у по тра зи за та -квим са вре ме ним бор бе ним си сте ми ма,по себ но у коп не ним сна га ма. С дру гестра не, ма са (те жи на) оруж ја, ни шан -ског си сте ма и оста лих ком по нен ти мо -ра ла би да бу де мно го ма ња, што се да -нас по сти же ко ри шће њем на но тех но ло -ги је. Ме ђу тим, још ни је об ја вље но да јена чи ње но убо ји то оруж је од угље нич -них на но вла ка на или слич ног ма те ри ја -ла. Му ни ци ја од та квог ма те ри ја ла си -гур но би би ла лак ша, а исто та ко убо ји -та као и од кла сич них ма те ри ја ла.

Пр о тивс нај пер ска ле те ли ца са вер ти кал нимпо ле та њемКор пус мор на рич ке пе ша ди је и

аген ци ја DAR PA за ин те ре со ва ни су зана о ру жа не ле те ли це са вер ти кал ним по -ле та њем. На то ука зу је и чи ње ни ца даспон зо ри шу ис тра жи ва ња пост ди пло ма -ца у Оде ље њу бес пи лот них ауто ном нихле те ли ца По мор ске шко ле у Мон те ре ју

(Na val Post gra du a te School in Mon te rey).Ту се ра ди на про јек ту про тивс нај пер -ских бес пи лот них ле те ли ца, ко је су у ста -њу да ле те из над вој ни ка, и ко је тре ба даобез бе де по дат ке о евен ту ал ним про тив -нич ким снај пе ри сти ма, а мо жда и да ихна пад ну. Сва ка ко, про ве ра не ко ли ко мо -

ле та са јед ним ба те ри ја ма из но си окопет ми ну та за ко мер ци јал не мо де ле.Зна чи, за јед ну ква дро ро тор ску ле те -ли цу нео п ход не су две ино ва ци је –спо соб ност но ше ња ве ћег те ре та ипо ве ћа ње вре ме на ле та. За раз ли ку одбес пи лот не ле те ли це „пре да тор”, ко јамо же у ва зду ху да оста не ве о ма ду го,за хва љу ју ћи кри ли ма и мо гућ но сти маје дре ња, ква дро ро тор не ма те лет неосо би не.

Да ли је при ка за ни мо дел на о ру жа -ног ква дро ро то ра из ра ђен та ко да мо -же да но си ми тра љез са 100 ме та ка, зако ји је нео п хо дан оп то е лек трон ски ни -шан ски си стем, ком пју тер за упра вља -ње, уре ђај за ко му ни ка ци ју с опе ра те -ром и ви ше кон тро ле ра, ни је по зна то,иако се о то ме мно го го во ри. Ме ђу тим,ана ло ги ја са већ по зна тим мул ти ро тор -ским си сте ми ма ука зу је на то да још ни -је про из ве ден си стем ко ји мо же по не тидо де сет ки ло гра ма те ре та. Мо жда и је -сте, јер DAR PA (Аме рич ка од брам бе наис тра жи вач ка аген ци ја за раз вој на -пред них бор бе них си сте ма) има про јек -те за ра то ва ње у 2025–2050. го ди ни.Ме ђу њи ма су и иде је о на о ру жа ним

15. новембар 2013.18

Квадророторска летелица требало би да лети дуже време и да носи већи терет

де ла, ме ђу ко ји ма се нај бо ље по ка зао не -мач ки ква дро ро тор „пе ли кан”, као и тај -ван ски „GA UI 330X”, на ра ти шти ма уИра ку и Ав га ни ста ну, по ка за ла је ефи ка -сност ко ри шће ња ова квих си сте ма у при -ку пља њу оба ве штај них по да та ка, из ви -ђа њу или озра чи ва њу про тив нич ких ци -ље ва ла сер ским сно пом.

Сва ка од тих ле те ли ца има но си востви ше од по ла ки ло гра ма и мо же би тиопре мље на ка ме ром и ви део-пре дај ни -ком, за пре нос сли ке до опе ра те ра. Иква дро ро тор са па ин бол пи што љем, иакоса мо екс пе ри мент, ука зу је на мо гућ но стипри ме не ва тре ног на о ру жа ња са ове ле -те ли це.

Ко ри шће ње ква дро ро то ра са вир -ту ел ним на о ча ри ма, ко је ко ри сте бри -тан ска, фин ска и не ке дру ге по ли ци је запро тив те ро ри стич ке ак тив но сти, ука зу -је на мо гућ ност за ме не оп то е лек трон -ске ни шан ске опре ме на мул ти ро тор -ској ле те ли ци са си сте мом софт вер скогни ша ње ња. Екс пе ри мен ти са ње са ки -нект тех но ло ги јом и ква дро ро тор скимси сте ми ма (кон тро ли са ње ле те ли це по -кре ти ма те ла) до каз је ви ше да се та квибор бе ни си сте ми мо гу по ја ви ти у бу дућ -но сти.

Ква дро ро то ри има ју пред но сти уод но су на ма ле бес пи лот не ле те ли це сафик сним кри ли ма, ко је већ но се ви шевр ста на о ру жа ња и дру ге опре ме. Мул -

19

83

ти ро тор је мно го пре ци зни ји за не по -сред но ва тре но деј ство, јер мо же далеб ди у ме сту, а опе ра тер мо же да бу -де скри вен и у шах ту, ис под по клоп ца.

Раз ма тра не су и ва ри јан те да се намул ти ро тор ску је ди ни цу сме сти екс -пло зив са да љин ским упа ља чем. Ме ђу -тим, та кво оруж је мо же се упо тре би тиса мо јед ном, што је очи гле дан не до ста -так. Но ше ње бом бе прет по ста вља ри -зик од про ма ша ја и ко ла те рал не ште те.

У спо ме ну тој шко ли за пост ди -плом це у Мон те ре ју ис про ба на је и вер -зи ја ква дро ро то ра са сач ма ри цом. Ко -ри шће на је и пе ин бол пу шка те жи нетри ки ло гра ма са ма лим CO2 кер три -џом, и са пре ци зном це ви од угље нич -них вла ка на и кон трол ним ра дио-оки да -чем. На 80 ме та ра по го ци ку гли ца у ме -ту ве ли чи не чо ве ка по не кад су про ма -ши ва ли и по не ко ли ко цен ти ме тра. Ко -ри шће ње сач ма ри це омо гу ћа ва ве ћуубо ји тост. Раз ви је на је и так ти ка ко ри -шће ња про тивс нај пер ског ква дро ро то -ра, ко ји мо же да по ре ме ти па жњу снај -пе ри сте док вој ни ци за у зму бо љи по ло -жај за деј ство.

Даљи развојПро је кат о на о ру жа ва њу бес пи лот -

них мул ти ро то ра раз ви ја се и да ље, ациљ је про из ве сти од го ва ра ју ћу ла га нуауто мат ску пу шку. Мо жда ће то би ти

аустра лиј ска пу шка фир ме „Ме тал -сторм”, ма се ма ње од два ки ло гра ма, сапет ме та ка, без по крет них де ло ва, саелек трон ским оки да њем. Ком па ни ја јеово оруж је успе шно те сти ра ла на ма ломкла сич ном бес пи лот ном хе ли коп те ру.

Ако се же ли ве ро ва ти, иза свих при -ча има и до ста исти не. Све вој ске све таже ле да раз ви ју ефи ка сно оруж је, а са -вре ме ни тренд су ро бот ски на о ру жа ниси сте ми. У ла бо ра то ри ја ма, да ле ко одочи ју јав но сти, екс пе ри мен ти ше се сараз ли чи тим ро бот ским мо де ли ма. То медо при но си не пре ки дан на пре дак у раз -во ју но вих тех но ло ги ја на но ма те ри ја ла иин фор ма тич ке тех но ло ги је, са мих ро -бот ских на у ка, као и екс перт ских си сте -ма. Ме то до ло ги ја на уч них ис тра жи ва њаје уз на пре до ва ла. Но вост су и со фи сти -ци ра ни ис тра жи вач ки сер ви си за на уч -но про јек то ва ње са по де ла ма на фа зена уч ног про јек то ва ња и ис тра жи ва ња,но вом ор га ни за ци јом про це са ре а ли за -ци је ис тра жи ва ња, и ра ду по те мат скимгру па ма.

Циљ је раз вој и уса вр ша ва ње но вихви ше на мен ских спрег ну тих бор бе нихси сте ма на ро бот ској плат фор ми. Про -јек ти и ро ко ви де фи ни са ни су до 2025.го ди не. ƒ

Ни ко ла ОСТО ЈИЋ

Аутомат на квадроротору

Мултиротор може да лети у месту

Про је кат тран спорт ногави о на А400М је дан јеод нај ску пљих европ ских вој них про гра ма ика да. Ње говраз вој тра је већ не ко ли ко де це ни ја и пра ћен је зна чај нимпре ко ра че њем ро ко ва и бу џе та. И по ред број них те шко ћа, ове је се ни по че ла је ис по ру ка пр вих се риј ских при ме ра каави о на А400М, чи ме ће се зна чај но по ја ча тиевроп ски тран спорт ника па ци те ти.

Прем да не пред ста вља јупер ја ни цу вој них ва зду хо -плов ста ва ни ти нај сјај ни јидео ар се на ла, вој ни тран -спорт ни ави о ни су ве о ма

ва жна став ка у ин вен та ру сва ке ору жа -не си ле, ко ја има гло бал не аспи ра ци је,од но сно по тре бу за про јек ци јом мо ћи иути ца ја на раз ли чи тим кра је ви ма пла не -те, би ло да су у пи та њу ору жа не ин тер -вен ци је или ху ма ни тар не опе ра ци је. Ја -ча ње по ли тич ког и вој ног ути ца ја Европ -ске уни је, на ро чи то на кон рас па даСССР-а, на мет нуо је и но ва стра те гиј скаса гле да ва ња, ка ко у аспек ту раз во ја, та -ко и укуп не фи зи о но ми је и упо тре бе ва -зду хо плов них сна га. Иако су укуп нибор бе ни по тен ци ја ли де це ни ја ма сма -њи ва ни, ва зду хо плов ни тран спорт ни ка -па ци те ти су у ма њој ме ри тр пе ли ра ди -кал не ре зо ве. На тај на чин и про је катза јед нич ког тран спорт ног ави о на, ко јије за по чет још 1982. го ди не ра ди оства -

ри ва ња ви со ког ни воа так тич ке и стра -те гиј ске мо бил но сти, ни је у пот пу но стиста вљен на лед.

Ду го го ди шњи раз војЧи та ва при ча, ко ја да нас ре зул ти -

ра уво ђе њем у на о ру жа ње ави о наА400М Atlas, ини ци ра на је, као што јевећ на ве де но, по чет ком осам де се тихго ди на ка да је фор ми ран кон зор ци јум„Future International Military Airlifter” (FI-MA), ко ји су чи ни ле ком па ни је „Aerospa-tiale” (Фран цу ска), „British Aerospace”(Ве ли ка Бри та ни ја), „Lockheed” (САД) и„Messerschmitt-Bölkow-Blohm” (За пад наНе мач ка). По чет на на ме ра тог кон зор -ци ју ма био је раз вој тран спорт ног ави -о на, ко ји би за ме нио ави о не ти па C-130Hercules пр ве про из вод не ге не ра ци је ине мач ко-фран цу ске ави о не ти па Tran-sall C-160, ко ји су чи ни ли око сни цутран спорт не фло те ве ли ког бро ја

15. новембар 2013.20

Т р а н с п о р т н и а в и о н А 4 0 0 М

ЕВРОП СКИ ТЕ ШКАШ

европ ских зе ма ља. Овој гру пи су сеуско ро при дру жи ли и ита ли јан ска „Aeri-talia” и шпан ска CASA. Због ра зних раз -ми мо и ла же ња, пре све га око так тич ко-тех нич ких зах те ва и спо рог на пре до ва -ња про гра ма, Аме ри кан ци су се 1989.го ди не по ву кли, на ста вља ју ћи рад науса вр ша ва њу ави о на C-130 Hercules,што је ка сни је уро ди ло вер зи јом „Ј” тогави о на.

Да ља раз ра да про јек та по ве ре на је1991. го ди не но во фор ми ра ној гру пи EU-ROFLAG (European Future Large AircraftGroup), а по том је 1995. го ди не про је -кат пре ба чен на ком па ни ју „Airbus Mili-tary”, ко ја је и фор ми ра на да као деоком па ни је „Airbus” бу де за ду же на завој не про гра ме. Ра ди убр за ва ња про це -са, део европ ских др жа ва уче сни ца по -но во је из вр шио ре ви зи ју про гра ма ифор ми рао ор га ни за ци ју на зва ну OCCAR(Organisation conjointe de coopéra tion enma tiè re d’ar me ment), ко ја је тре ба ло даупра вља овим али и дру гим за јед нич кими ску пим европ ским про гра ми ма, каошто су то би ли или је су хе ли коп тер Ti-ger, оклоп на во зи ла Boxer MRAV, фре га -те FREMM итд.

Фор ми ра ње OCCAR по чет ком1996. го ди не зна чи ло је убр за ва ње про -јек та у сми слу уса гла ша ва ња оквир нихтак тич ко-тех нич ких зах те ва ве ли когбро ја парт не ра. Ста во ви су при бли же -ни око иде је о че тво ро мо тор ном тран -спорт ном ави о ну, ко ји мо же исто вре ме -но да из вр ша ва за дат ке и стра те гиј ског

и так тич ког ва зду шног тран спор та, дабу де ве ћи и про стра ни ји од C-130 и C-160 и да по се ду је ду пло ве ће тран спорт -не ка па ци те те. Ра ди по сти за ња ве ћееко но мич но сти, тра же на је тур бо проппо гон ска гру па и ми ни мал но 20 од стома ња по тро шња го ри ва, уз исто вре ме -но оства ри ва ње ви со ких кр ста ре ћих бр -зи на ле та, ко је су при бли жне ави о ни маопре мље ним кла сич ним тур бо вен ти ла -тор ским мо то ри ма. Тај „па пир на ти” ави -он уско ро је до био и но во име – А400М,уме сто до та да шње рад не озна ке FLA(Future Large Aircraft).

Обез бе ђи ва ње сред ста ва за та кавком плек сан раз вој, као и ис пу ња ва ње

по ме ну тих зах те ва, био је иза зов заевроп ске др жа ве и њи хо ву авио-ин ду -стри ју, а нај ве ћи ме ђу њи ма раз вој од -го ва ра ју ће по гон ске гру пе. Про је кат јепа ра лел но пра ти ло и јав но исту па њезна чај ног бро ја про тив ни ка, ко ји су сво -је не га тив не ста во ве не рет ко из но си лии на за се да њи ма нај ви ших др жав них те -ла зе ма ља уче сни ца про гра ма. Нем ци суу јед ном мо мен ту би ли ве о ма бли зу од -лу ке да при хва те укра јин ско-ру ски тран -спор тер „ан то нов АН-70”, док су оста липарт не ри „мер ка ли” аме рич ке ави о нети па C-130Ј и C-17. Бри тан ци су та ко, уме ђу вре ме ну, на ба ви ли C-130Ј (25 ави о -на) и C-17 (6), као при вре ме ну ме ру до

21

83

Мо тор TP400-D6 пред ста вља тех -нич ки де таљ ко ји ави он А400М чи ни за -и ста по себ ним. То је нај сна жни ји за пад -ни тур бо е ли сни мо тор сна ге 8203 kWко ји са др жи де ве то сте пе ни ком пре сори пе то сте пе ну тур би ну. Прем да је не -што сла би ји од ру ског „ку зње цо ва НК-12” и укра јин ског „про гре са Д-27”, је ди -ни је упа рен са са мо јед ном ели сом, уовом слу ча ју осмо кра ком ком по зит номели сом са за кри вље ним кра ко ви ма ти паRatier-Figeac FH386, преч ни ка 5,3 ме та -ра.

Мо тор је ис пи ти ван на екс пе ри -мен тал ном ави о ну C-130 Hercules, где јепо ста вљен уме сто стан дард ног мо то раAllison T56. TP400-D6 је на ре лан ту раз -

ви јао ве ћу сна гу не го T56 на по лет номре жи му. Тај мо тор, кон тро ли сан ди ги -тал ним си сте мом FA DEC, пру жа ави о нуА400М им пре сив не лет не ка рак те ри -сти ке ко је су рет кост за је дан тур бо -проп тран спор тер. Ави он А400М мо жеда кр ста ри на ви си ни од 11.000 m са бр -зи на ма ле та из ме ђу 0,68 и 0,72 Maha, уззнат но ма њу по тро шњу го ри ва у од но суна мла зне тран спор те ре. Осим бр зи неи по тро шње, би тан па ра ме тар је и мо -гућ ност ле те ња на ве ћим ви си на ма у од -но су на стан дард не тур бо про по ве, чи месе „пре ска чу” сло је ви облач но сти и тур -бу лент но сти ка рак те ри стич ни за ма њеи сред ње ви си не ле та.

Смер окре та ња ели са на ави о нуА400М је раз ли чит у од но су на по став -ку мо то ра. Та ко се на при мер ели се мо -то ра 1. и 3. окре ћу у сме ру ка заљ ке наса ту, док се ели се мо то ра 2. и 4. окре ћукон тра. У нор мал ном ре жи му ра да чу васе си ме три ја вуч не си ле, без из ра же нихмо ме на та ко ји су ма ње при сут ни и у слу -ча ју от ка за по је ди них мо то ра. Аеро ди -на мич ки и кон струк тив но по сма тра но,при ме ње на по став ка мо то ра омо гу ћи лаје за 17 од сто ма њу по вр ши ну вер ти кал -ног ста би ли за то ра и за 8 од сто ма њу по -вр ши ну хо ри зон тал них ста би ли за то ра,што је до не ло зна чај не уште де и у ма сиави о на. Сма њен је и ни во ви бра ци ја иаси ме трич но оп стру ја ва ње ва зду ха пре -ко кри ла.

ЕКО НО МИЧ НОСТ ТУР БО ПРО ПАСА БР ЗИ НА МА МЛА ЗЊА КА

А400М се одликује стратегијскимдолетом и могућношћу испоруке борбенеопреме и наоружања до јединице која сеналази у близини линије фронта

Сним

ио С

. ВЛА

ЧИЋ

до ла ска европ скогтран спор те ра. Сма -тра се да је пре суд нууло гу у оп стан ку ави -о на А400М има лаФран цу ска ко ја ни јехте ла по ну ђе не ком -про ми се у ви ду ру -ских или аме рич кихави о на. Зна ча јан при -ти сак вр шио је и но -во фор ми ра ни европ -ски вој но-ва зду хо -плов ни кон церн EADS(фор ми ран 2000. го ди -не), ко јем су би ли пре ко по треб ни ова -кви круп ни и ду го трај ни про гра ми. Вла -да ма по је ди них зе ма ља би ло је ва жно иочу ва ње ве ли ког бро ја рад них ме ста.

По ли тич ка од лу ка ма те ри ја ли зо ва -на је ју на 2001. го ди не, кроз пи смо о на -ме ра ма ко је су пот пи са ле Фран цу ска,Ве ли ка Бри та ни ја, Не мач ка, Бел ги ја,Тур ска, Лук сем бург, Шпа ни ја и Пор ту -гал. Го ди не 2003. пот пи сан је и уго вориз ме ђу OCCAR-а и ком па ни је „Airbus”за укуп ну на бав ку 212 ави о на, чи ји јеброј ка сни је, кроз раз ли чи те анек се,сма њен на 170.

Из ра да пр вих ком по нен ти за по че -та је 2005. го ди не, а ра до ви на фи на ли -за ци ји про то ти па усле ди ли су две го ди -не ка сни је у Се ви љи, у Шпа ни ји. Прем -да је пр ви лет био пла ни ран за 2008. го -ди ну, усле ди ло је ка шње ње про у зро ко -ва но про бле ми ма у раз во ју по гон скегру пе ти па TP400-D6. Про то тип са

озна ком MSN 1 (Manufacturer’s SerialNumber) по ле тео је 11. де цем бра 2009.у кон фи гу ра ци ји са 15 то на ис пит номер не опре ме. Це ре мо ни ји пр вог ле тапри су ство вао је и шпан ски краљ Ху анКар лос, што го во ри о зна ча ју до га ђа ја.

Пр ви лет био је са мо по че так ду го -го ди шњег ис пи ти ва ња у ко јем је пла ни -ра но уче шће пет про то ти по ва, ко ји ма јера ди сер ти фи ка ци је пред ви ђен оквир нина лет од 2.800 ча со ва. Ин ди ка тив но једа су се зе мље уче сни це про јек та опре -де ли ле за сер ти фи ка ци ју по ци вил нимпра ви ли ма Европ ске аген ци је за без бед -ност авио-са о бра ћа ја (EASA), јер је утвр -ђе но да европ ске др жа ве још увек не -ма ју за јед нич ко те ло за сер ти фи ка ци јупре ма вој ним стан дар ди ма. Та кав при -ступ је са јед не стра не олак ша вао ра до -ве ком па ни ји „Airbus”, с об зи ром наогром но ис ку ство у про јек то ва њу, про -из вод њи и сер ти фи ка ци ји ци вил нихави о на, али су са дру ге стра не би ли еви -

дент ни и про бле ми у сми слу уче шћа ве -ли ког бро ја ци вил них по ди зво ђа ча, ко јини су има ли пре те ра ног ис ку ства са спе -ци фич но сти ма вој них про из во да и де лапра те ћих стан дар да.

Окре тан и за шти ћенИако на пр ви по глед А400М не до -

но си ни ка кве ре во лу ци о нар не ди зај нер -ске но ви те те, у ње му је при ме њен низно вих тех но ло ги ја од ко јих је део пре у -зет и са нај са вре ме ни јих пут нич ких ави -о на ком па ни је „Airbus”. Кон струк ци јаави о на, по ред ве ћин ског уде ла ле гу раалу ми ни ју ма, у се би са др жи и ви сок сте -пен ком по зит них ма те ри ја ла (око 30 од -сто). При ме ра ра ди, на ави о ну ова квека те го ри је по пр ви пут је угра ђе на глав -на ра ме ња ча кри ла из ра ђе на од ком по -зи та. Ви со ко по ста вље но кри ло и па -жљи во ди зај ни ран те рет ни про стор ду -жи не 22,65 m, ши ри не 4,00 m и ви си -не 3,85 m омо гу ћа ва лак при ступ исме штај ско ро 90 од сто уоби ча је невој не опре ме и на о ру жа ња за пад но е -вроп ских зе ма ља.

У уну тра шњост А400М у раз ли чи -тим ва ри јан та ма мо гу ће је сме сти тишест во зи ла ти па Land Rover, де вет па -ле та (2,23×2,74 m), два то па 105 mm, двабор бе на хе ли коп те ра Ti ger, је дан хе ли -коп тер CH-47 Chi no ok или NH-90, два ка -ми о на но си во сти пет то на, два бор бе наво зи ла Stryker, 116 пот пу но опре мље нихвој ни ка или 66 но си ла са 25 ме ди цин скихпра ти ла ца. За пре ми на то вар ног про сто -

15. новембар 2013.22

Ра ди оства ри ва ња што ре ал ни -јих ре зул та та ис пи ти ва ња у оче ки ва -ним усло ви ма екс пло а та ци је, А400Мје те сти ран и на аеро дро ми ма у сле -де ћим др жа ва ма: Ислан ду, Грен лан -ду, Ка на ди, Швед ској, УАЕ, Гва ја ни,Бо ли ви ји, Ту ни су. Сва ки од аеро дро -ма у на ве де ним зе мља ма пру жио јеекс трем не усло ве упо тре бе, по чев одекс трем но ни ске или ви со ке тем пе ра -ту ре, пе ска, ле да, ве ли ке над мор скеви си не и сл.

ТЕ СТИ РА ЊА

А400М је први пут јавно приказан 2010. наберлинском ваздухопловном сајму ILA 2010 (снимио С.Влачић)

Кабински простор авиона А400М сличан је кабинипутничког џамбо-џета типа А380 (Фото Airbus Military)

ра је 340 m3 , а укуп на до зво ље на но си -вост ко ри сног те ре та је 37 то на.

Стај ни трап, чи је се глав не но ге са -сто је од по три па ра точ ко ва, спе ци јал -но је при ла го ђен упо тре би са сла би јепри пре мље них по лет но-слет них ста за.Са дру ге стра не, кон струк тив но је ре -ше но да трап то ком укр ца ва ња кроззад њу рам пу мо же да се хи дра у лич киспу сти, а ави он „клек не” ра ди лак шегпри сту па. У ре пу ави о на ин ста ли ран је икран/ди за ли ца но си во сти пет то на, ко јимо же са мо стал но да уто ва ра те рет, а заувла че ње те ре та у те рет ни про стор слу -жи и ви тло спо соб но да по ву че те ретма се 32 то не.

Са јед ним пу ње њем го ри ва и те ре -том од 20 то на, А400М мо же да пре ле -ти 6.400 km и сле ти на пи сту ду жи не до1000 ме та ра. Са те ре том од 33 то не до -лет је, пре ма на во ди ма про из во ђа ча4.540 km, са мак си мал ним оп те ре ће њем3.300 ки ло ме та ра.

Без об зи ра на им по зант не ди мен -зи је и ве ли ку но си вост, А400М је ве о маокре тан ави он, спо со бан за ма не ври са -ње до на ги ба од 120º (по ло жај пре ко ле -ђа) и по сти за ње пре оп те ре ће ња од +3 Gz. Аеро ди на мич ка кон фи гу ра ци ја име ха ни за ци ја кри ла до при но се по сти за -њу стр мих пу та ња у при ла зи ма на ле те -ли шта где се оче ку је не при ја тељ скопро тив деј ство. Ри скант но упра вља ње ипре ко ра че ње до зво ље не ан ве ло пе ле таспре че но је при ме ном че тво ро стру когелек трич ног си сте ма ко ман ди ле та иаде кват них ра чу нар ских је ди ни ца, ко јеспре ча ва ју ула зне сиг на ле са ко ман диле та ко ји ави он мо гу да до ве ду до кри -тич них си ту а ци ја. На тај на чин пи лот немо же гру бим и не смо тре ним ко ман до -ва њем да до ве де у опа сност ле те ли цу ипо са ду, јер сва ки пре на гла ше ни по тезса ко ман да ма ле та ра чу на ри „ис пе гла ју”пре не го што сиг нал до ђе до ко манд нихаеро ди на мич ких по вр ши на.

Осим рас те ре ће ња у сми слу на пре -за ња у упра вља њу ле те ли цом, пи ло тиима ју и дру ге по год но сти. Они се у ка -бин ском про сто ру А400М осе ћа ју прекао ка пе та ни ли ниј ских тран скон ти нен -тал них ле те ли ца, не го као пи ло ти ка ба -стих и не пра вед но пот це ње них тран -

спор те ра. Кок пит је ди зај ни ран по узо -ру на тре нут но нај ве ћи пут нич ки ави о нати па А380. У ње му се на ла зи осам при -ка зи ва ча са теч ним кри ста ли ма, ди мен -зи ја 15×15 цен ти ме та ра. Не у о би ча је ноза вој не тран спорт не ави о не, ко ман деле та су из ве де не у ви ду џој сти ка ко ји супо ста вље ни боч но ка ко не би за кла ња -ли по глед на дис пле је. У ви си ни по гле дана ла зи се гор њи при ка зи вач (HUD), ко -ји је на ро чи то ко ри стан при ли ком из во -ђе ња сло же них так тич ких за да та ка, где

се зах те ва да по глед бу де стал но усме -рен на по ље. Ка да ни су нео п ход ни то комле та, они се јед но став но скло пе и по ста -ве у гор њи по ло жај.

По је ди ни ко ри сни ци ће на овомави о ну ин ста ли ра ти и FLIR уре ђај, ко јиће омо гу ћи ти кре и ра ње син те тич ке сли -ке те ре на на гор њем при ка зи ва чу, то -ком ле та у сло же ним ме тео-усло ви ма иу усло ви ма сма ње не ви дљи во сти. Стан -дард опре ма ња ка би не је и осве тље њепри ла го ђе но на о ча ри ма за ноћ но ле те -

23

83

по са да два пи ло та и је дан ру ко ва лац те ре тапо гон ска гру па 4×EPI TP400-D6 сна ге 8203 kW сва ки раз мах кри ла 42,40 mду жи на 45,10 mви си на 14,70 mди мен зи је те рет ног про сто ра (д/ш/в) 22,65/4,00/3,85 mза пре ми на те рет ног про сто ра 40 m3

ма са пра зног ави о на 76.500 kgмак си мал на по лет на ма са 41.000 kgуну тра шње го ри во 50.500 kgмакс. ко ри стан те рет 37.000 kgка па ци тет те рет ног про сто ра 116 опре мље них вој ни ка или 66 но си ламак си мал на бр зи на хор. ле та 780 km/h или 0.72 Макр ста ре ћа бр зи на 555 km/h ду жи на по ле та ња са по лет ном ма сом од 100 t 980 mду жи на сле та ња са ма сом од 100 t 770 mпла фон ле та 11.300 mдо лет:– 4.540 km са 30.000 kg те ре та– 6.400 km са 20.000 kg те ре таце на ави о на 136 мил. евра

ОКВИР НЕ КА РАК ТЕ РИ СТИ КЕ АВИ О НА

Предност А400М као летеће цистерне јесте могућност допуњавања горивом испоријих хеликоптера и брзих борбених авиона (Фото Airbus Military)

ње (NVG). Има ју ћи на уму да ће се по -је ди ни за да ци из во ди ти и у зо ни бор -бе них деј ста ва, ка би на је за шти ће наокло пом, а ве тро бран ска ста кла от -

пор на су на зр на ма њег ка ли бра. Па -сив ну за шти ту пред ста вља и сиг на ли -за тор ра дар ског озра че ња ALR-400,дис пен зер ра дар ских и ИЦ ма ма ца и

15. новембар 2013.24

си стем ко ји упо зо ра ва на ис па ље неИЦ во ђе не ра ке те.

Пла ни ра њу и без бед ном из во ђе њуми си је по све ће на је ве ли ка па жња, та -ко да по сто ји сна жна хар двер ска исофт вер ска по др шка оте ло тво ре на уви ду два ра чу на ра ми си је, ко ји кон тро -ли шу уто вар и ис то вар/из ба ци ва ње те -ре та, про ра чу на ва ју на чин и тач ке из -ба ци ва ња те ре та из ва зду ха, до пу ну го -ри вом у ва зду ху, а омо гу ћа ва ју и бр зе ипре ци зне про ра чу не ма се и цен тра же,те ауто но ми ју и до лет ко ји су од ви тал -ног зна ча ја за тран спор те ре. Ави он јеопре мљен и си сте ми ма за из бе га ва њесу да ра, као и за спре ча ва ње не кон тро -ли са ног уда ра у те рен, а с об зи ром нана ме ну, ави он по се ду је и ауто ма ти зо -ва ни си стем за пра ће ње кон фи гу ра ци -је те ре на то ком ле те ња на ма лим ви -си на ма (TMLLF). По ред ових на пред -них си сте ма, А400М опре мљен је икла сич ним ра дио-на ви га циј ским си -сте ми ма, као што су VOR/DME, ADF,TA CAN, IRS/GPS, а део опре ме је и са -вре ме ни ра дар AN/APN-241E, ко јислу жи за ма пи ра ње те ре на и пра ће њеме тео-си ту а ци је.

Бу ду ћи ко ри сни ци, осим у тран -спорт ној на ме ни, ави он А400М ви де и ууло зи ле те ће ци стер не на ме ње не до пу -ни го ри вом у ле ту дру гих ва зду хо пло ва.Пре ма по да ци ма кон струк то ра, за кон -вер зи ју ави о на у тан кер, по треб но једва са та за мон та жу два под ве сна кон -теј не ра ти па Cobham 908 са из вла чи вимцре вом, ко ји го ри во пре та чу бр зи номод 2.250 ли та ра у ми ну ти. Го ри во ко јесе пре та че мо же да бу де из ин те грал -них ави он ских ре зер во а ра ка па ци те та50 то на или из два мо бил на ре зер во а рака па ци те та 14.000 ли та ра, по ста вље ниху те рет ни про стор. На реп ном де лу ави -о на, тач ни је на рам пи, мо гу ће је по ста -ви ти и тре ћу тач ку за ис та ка ње. Ме ђу -тим, сам ка па ци тет пре та ка ња и бр зи -на кон вер зи је у уло гу тан ке ра, ни су је -ди не пред но сти. Аеро ди на мич ке и лет -не осо би не ави о на омо гу ћа ва ју та квебр зи не и ви си не ле та да је до пу ња ва њего ри вом мо гу ће ка ко за хе ли коп те ре,та ко и за мла зне бор бе не ави о не. Исто -вре ме но и сам ави он А400М има при -

Фран цу ска вој на ин тер вен ци ја уМа ли ју, за по че та ја ну а ра 2013. го ди не,би ла је до бра при ли ка да се ана ли тич -ки при ка же ко ли ко је ави он кла сеА400М не до ста јао Фран цу зи ма. На и -ме, нај бр жи на чин да се вој ни ефек ти -ви до пре ме у Ма ли био је ва зду шнимпу тем, има ју ћи у ви ду спо рост бр од -ског пре во за у нај бли же африч ке лу ке,као и чи ње ни цу да Ма ли не ма из лаз намо ре. То је Фран цу ску усло ви ло да сеосло ни на са ве знич ке ка па ци те те (C-17), као и да ску по пла ти из најм љи ва њеави о на Ан-124, Ан-225 и Ил-76 у вла -сни штву ис точ но е вроп ских кар го-ком -па ни ја, с об зи ром на то да так тич китран спорт ни ави о ни фран цу ског ва зду -хо плов ства ти па CN-235, C-130 и C-160ни су мо гли да ус по ста ве стра те гиј скива зду шни мост на ре ла ци ји Фран цу -ска–Ма ли. На тај на чин је ве ћи на вој не

опре ме и на о ру жа ња до во же на пр во уБа ма ко, би ло ва зду шним или друм скимпу тем, а он да кон во ји ма, из ло же нимра зним ору жа ним прет ња ма, от пре ма -на сто ти на ма ки ло ме та ра да ле ко на се -вер др жа ве, где су се во ди ле бор бе.

Упра во за ова кве сце на ри је пред -ви ђе ни су ави о ни А400М, где до из ра -жа ја до ла зи њи хо ва дво стру ка ка те го -ри за ци ја – и као стра те гиј ског и каотак тич ког тран спор те ра. У овој си ту а -ци ји А400М мо гли су ди рект но изФран цу ске да до ле те са де се ти на мато на ма те ри ја ла и опре ме и спу сте гади рект но на зе мља ну, не при пре мље нупи сту ду жи не до 750 ме та ра, и то у ре -јон из во ђе ња бор бе них деј ста ва, безби ло ка квог пре то ва ра на ас фалт нимпи ста ма уда ље ним сто ти на ма ки ло ме -та ра.

ОПЕ РА ЦИ ЈА СЕР ВАЛ

У различитим комбинацијама терета А400М може да понесе максимално 37 тона(Фото Airbus Military)

25

83кљу чак за при јем до дат ног го ри ва садру гих тан ке ра.

На пра гу опе ра тив не упо тре беПро грам раз во ја ави о на А400М

тра је де це ни ја ма и пра ћен је број ним те -шко ћа ма, због че га је у не ко ли ко на вра -та био пред га ше њем. Ро ко ви су пре ма -ши ва ни, бу џет је зна чај но пре ко ра чи ван,али је ин ду стриј ски и вој ни ин те рес ипакпре о вла дао. За то је и до зво ље но по ве -ћа ње це не про гра ма за око пет ми ли јар -

ди евра. Иако се по у зда но не зна ко ли које до са да про грам за и ста ко штао, углед -ни ча со пис „Avi a tion We ek&Spa ce Tec -hno logy” у јун ском бро ју на во ди из нос од30 ми ли јар ди евра. Ни це на по је ди нач -ног ави о на ни је бе зна чај на, и уве ли копре ко ра чу је 100 ми ли о на евра.

Пр ви се риј ски при ме рак фа брич кеозна ке MSN 7 ове је се ни пре дат је фран -цу ском ва зду хо плов ству, а до кра ја го -ди не Фран цу зи оче ку ју још два ави о на.На ли сту при о ри те та до спе ла је и Тур -ска, чи ји се пр ве нац MSN 9 на ла зи у про -це су фа брич ких ис пи ти ва ња. Сле де ћи на

Пр вих пет про то ти по ва „Air busMi li tary” на звао је „гри зли”, и то ме је2010. го ди не ку мо ва ла фран цу скаакро бат ска шам пи он ка Ка трин Ма но -у ри. Бри тан ски ва зду хо плов ни мар -шал Сти вен Дал тон оти шао је то ли кода ле ко у кри ти ци овог име на да је јав -но из ја вио да ће А400М под овимиме ном у Кра љев ско ва зду хо плов ствоући са мо пре ко ње га мр твог. „Air busMi li tary” је ди пло мат ски из ја вио да јеово на зив са мо за про то ти по ве, а даће се се риј ски ави о ни дру га чи је на зи -ва ти. На кнад ним до го во ром до шло седо да на шњег име на Atlas, ко је су при -хва ти ли сви уче сни ци про гра ма.

ГРИ ЗЛИ ИЛИ АТЛАС

ре ду су бри тан ско и не мач ко ва зду хо -плов ство, а по том ће усле ди ти и ис по ру -ке за оста ле на ру чи о це. Оче ки ва ни про -из вод ни тем по уста ље не се риј ске про -из вод ње је 28 ави о на го ди шње.

Пре о бу ка ле тач ког и тех нич ког са -ста ва је уве ли ко у то ку и се вр ши у ме ђу -на род ном цен тру за обу ку у Се ви љи, уШпа ни ји. Са по ве ћа њем бро ја ави о на уупо тре би би ће фор ми ра ни и на ци о нал -ни цен три за обу ку. Пи ло ти и тех ни ча рико ји се шко лу ју за А400М сво је ли цен цедо би ја ју у скла ду са про пи си ма EASA.Због слич но сти ни за си сте ма, пи ло ти сетре нут но об у ча ва ју на си му ла то ру ави о -на А380, у иш че ки ва њу за вр шет ка раз -во ја си му ла то ра за ави он А400М.

Прем да се до во ђе ње у се риј скупро из вод њу ави о на раз ви је ног кроз ова -кав скуп и со фи сти ци ран ме ђу на род нипро је кат мо же сма тра ти успе хом, струч -ни из во ри, али и сам про из во ђач, сма -тра ју да уко ли ко ави он не бу де про датве ћем бро ју ва зду хо плов ста ва, и то узна чај ни јем бро ју, ра ци о нал ност и еко -но мич ност про гра ма би ће ста вље не подзнак пи та ња, а ди рект но ће ути ца ти и набу дућ ност и пер спек тив ност слич нихме ђу на род них про је ка та. ƒ

Др Сла ви ша ВЛА ЧИЋ

Немачка је наручила 53 авиона, Француска 50, Шпанија 27, Велика Британија 22, Турска 10, Белгија седам, Малезија четири и Луксембург један (Фото Airbus Military)

Т е н к П Т - 7 6 Б у н а о р у ж а њ у Ј Н А

ПЛИВАЈУЋИТЕНК

У наоружање ЈНА тенк ПТ-76Б уведен је 25. априла 1968. годинеи подељен извиђачким четамаоклопних јединица. Осим мирнодопске, ратних деведесетихгодина имао је и борбену намену.После распада СФРЈ нису сматраниперспективним, па се Војска Југославије одрекла 33 тенка ПТ-76Б, који су расходовани. Један примерак чувасе за наш Војни музеј у Жаркову, а други у складишту у Качареву.

новог пливајућег тенка, који би пружаоватрену подршку у преласку воденепрепреке и по потреби могао да преве-зе десант од 20 пешадинаца. Истовре-мено, радило се на пливајућем оклопномтранспортеру (ОТ) за превоз 25 пеша-динаца и свог пуковског наоружања, ко-ји има унифициране агрегате са тенком.

Како је први покушај да се дође дотенка 1948. и 1949. године пропао, кон-структори су пали у немилост власти.Актом савета министара СССР-а од 15.августа 1949. задатак пројектовањапливајућег тенка и ОТ добили су кон-структори лењинградског 100. војнона-учног истраживачког института (ВНИИ),

Један од најтежих проблема пред ко-јим се Црвена армија нашла на побе-доносном путу ка Берлину од 1943.до 1945. године било је насилно са-

владавање бројних водених препрека натзв. руској плочи, где реке углавном те-ку од севера ка југу, а ређе од југа ка се-веру, и где на сваких неколико десетинакилометара чине природну препреку.Задатак Црвене армије додатно је оте-жан јер су источне обале река ниске,али су на другој страни по правилу стр-ме. Зато се после завршетка Другогсветског рата као један од приоритет-них задатака у пројектовању оклопногборбеног возила (ОБВ) поставио развој

који је формиран од дела чељабинског100. тенковског завода. У раду на про-јектовању тенка са заводском ознаком„објекат 740” и ОТ „објекат 750” уче-ствовали су конструктори из оба града.

Почетак производњеКључно техничко решење за плива-

јућа ОБВ био је избор водомла-зног пропулзионог систе-

ма. У складу са так-тичко -тех -

ничким захте-вима совјетске

армије тенк је имаооруђе калибра 76 мили-

метара. Пројектовање те-ла тенка тежишно је усмере-

но на основни задатак – да пли-ва, а заштита је сведена на отпор-

ност на поготке зрна пешадијског нао-ружања и малих фрагмената артиљериј-ских пројектила. Посада тенка сведенаје на само три члана – возача, нишанџи-ју и командира, који је уједно био пуни-лац. За погон је изабран шестоцилин-

83Рат на ис ку ства са ПТ-76 по ка за -

ла су да је реч о ефи ка сном сред ствуако се ко ри сти у скла ду са од ли ка ма ина ме ном тог тен ка за пре ла зак во де -не пре пре ке. Пр ва при ли ка за ре ал нупро ве ру ПТ-76 би ла је у ин диј ској вој -сци, ко ја је са мо пар сед ми ца по слепри је ма тен ко ва 1965. кре ну ла у бор -бе про тив Па ки ста на ца у Ка шми ру. Упу ној ме ри ПТ-76 ис та као се де цем -бра 1971. го ди не, ка да су ин диј скеору жа не сна ге све пли ва ју ће тен ко вепо сла ле у дел ту ре ке Ганг, где су имко ри сти ли у бор би. Тен ки сти су до -бро из вр ши ли за да так и од та да Ин -ди ја за ис точ ног су се да има не за ви -сни Бан гла деш, уме сто па ки стан скепро вин ци је.

Због ка рак те ри сти ка ре ље фа каосвој нај број ни ји тенк Се вер ни Ви јет -нам је ко ри стио ПТ-76. Од 1968. до1975. го ди не ПТ-76 и ки не ски де ри -ват, по знат као „тип 63-I”, ди на мич носу ко ри шће ни за пре па де на ис ту ре -не ба зе про тив ни ка. С об зи ром на тода су ла ко за шти ће ни пли ва ју ћи тен -ко ви има ли уло гу основ них бор бе нихтен ко ва, пре тр пе ли су ве ли ке гу бит -ке, али то је би ла це на ко ју је ви јет -нам ска вој ска пла ти ла за по бе ду.

У јун ском ра ту 1967. на Бли скомис то ку Изра ел ци су се до мо гли не ко -ли ко де се ти на тен ко ва ПТ-76, ко је суеги пат ске сна ге оста ви ле по пу сти њипри ли ком по вла че ња. У те тен ко веугра ди ли су ја че мо то ре, аме рич кими тра љез 7,62 mm М60 за са мо од -бра ну и но ва сред ства ве зе. У ра ту уок то бру 1973. ти тен ко ви уче ство ва -ли су у ак ци ји ко ја је тен ку ПТ-76 до -не ла углед – де ве тог да на ра та у ју -тар њим ча со ви ма Изра ел ци су кре ну -ли у про тив о фан зи ву са тен ков скимбри га да ма и на и шли на сна жну од -бра ну. Ка да је пао мрак, на чи ни ли суод лу чу ју ћи по тез – се дам ПТ-76 иосам БТР-50, са укр ца ном пе ша ди јом,пре шли су Ве ли ко гор ко је зе ро иство ри ли мо сто бран у по за ди ни еги -пат ске 2. ар ми је. Про дор иза ле ђа од -бра не имао је ве ли ки ути цај на пот пи -си ва ње при ми р ја.

БОР БЕ НА ПРИ МЕ НА

Производња тенка покренута је уСталинградском тракторском заводу(1961. преименован у Волгоградски) упочетку са топом Д-56Т (модификацијалегендарног ЗИС-3), а од 1957. са Д-56ТГ са двокоморном гасном кочницоми одводником барутних гасова и низомнових уређаја који су у то време билистандардни избор за ОБВ у совјетскојармији, попут ИЦ уређаја за возачаТВН-2Б, РУ Р-113, уређаја за стварањедимне завесе ТДА...

Од 1959. године израђивани сутенкови ПТ-76Б са системом протива-томске заштите ПАЗ и оруђем Д-56ТСса стабилизатором СТП-2П и изменамаконструкције борбеног одељења и тридодатна резервоара за гориво – једнимунутар тела и два на телу. Нове измене

уследиле су 1962. године од када ПТ-76Б има противпожарни уређај, новиИЦ фар, јачи генератор... До завршеткапроизводње 1967. године израђено је4.172 ПТ-76/76Б.

Осим побољшања која су увођенаод серије до серије, тенкови са почеткапроизводње модернизовани су прили-ком редовног ремонта. Од 1967. годинена свим ПТ-76/ПТ-76Б уместо митраље-за СГМТ уграђен је ПКТ, затим нови ИЦфарови ФГ-126 и ФГ-127, РУ Р-123, уре-ђај за унутрашњу везу Р-124 и нови пот-порни точкови.

У служби совјетске армије ПТ-76од 1952. године коришћени су у четамапливајућих тенкова гардијских тенков-ских пукова. Од средине педесетих го-дина у гардијске пукове дошли су пли-вајући ОТ БТР-50, који су са ПТ-76 чини-ли ударну песницу за насилни прелазакрека.

Процена да ће будући рат бити ну-клеарни довела је до промене намене

дрични дизел-мотор В-6 снаге 240 КС,који је у основи био половина дванае-стоцилиндричног мотора В-54.

Наручилац није имао поверење у100. ВНИИ и 100. завод и за сваки слу-чај су истовремено пројектовани тенкК-90 и ОТ К-78 са конвенционалнимпропелерима за кретање по води.

На захтев совјетске армије дваконкурентска прототипа тенка прове-рена су јуна и јула 1950. године на тере-ну у преласцима белоруских река и је-зера. Победник, „објекат 740” уведен јеу наоружање совјетске армије 6. авгу-ста 1951. под ознаком пливајући тенк(плаваюший танк) ПТ-76. Завршетакразвоја тенка отворио је пут и унифи-цираном ОТ БТР-50, који је 1954. годи-не уведен у наоружање.

15. новембар 2013.

Еша лон из ви ђач ких тен ко ва на па ра ди у Бе о гра ду (Медија центар „Одбрана”)

Уре ђај за кре та ње по во ди у ПТ-76Б узи ма во ду са по вр ши не ипро пе лер је из ба цу је, а услед то га ства ра се ре ак тив на си ла ко ја гу ра тенк (Медија центар „Одбрана”)

Залихе муниције за тенк ПТ-76Бу ЈНА биле су врло велике, зато штоје била унифицирана са Т-76 mm М42,најбројнијим оруђем артиљерије одпрвих послератних година до грађан-ског рата. У борбени комплет тенкаулазили су: метак ОУФ-354М/АМ сатренутно-фугасном гранатом ОФ-350и ОФ-350А, метак УБР-354А/Б са пан-цирно-обележавајућим зрном БР-350А/Б, метак УБР-354/А/Б са пан-цирно-обележавајућим зрном БР-354,метак УБР-354П са поткалибарнимзрном БР-354П, метак УБР-357М сакумулативно неротирајућим зрномМ50 и метак УБЛ-354/354М са куму-лативно неротирајућим зрном БК-354/354М.

У ЈНА се процењивало да ПТ-76Бможе (према стању шездесетих годи-на) уништити противнички тенк по-што је кумулативно зрно могло про-бити до 300 mm хомогене челичнеплоче.

МУНИЦИЈА ЗА ТОП Д-56ТС

29

пливајућег тенка, који је од 1962. године„преквалификован” у извиђачки лакитенк. За ту нову намену ПТ-76 није биомодификован, радило се само о преме-штају тенкова у извиђачке јединице. Упракси се показало да не представља по-годан избор за извиђаче: осим што мо-же сам да пређе реку, све остале карак-теристике ишле су против ПТ-76 – у пр-вом реду био је већи циљ и слабије по-кретљив у односну на основне борбенетенкове, као што су Т-54/55 и Т-62, а био

је и слабо заштићен и наоружан за про-дор у противнички борбени поредак.

Основне карактеристикеТенк ПТ-76Б је понтонског обли-

ка, са изразито закошеном доњом пло-чом, прилагођеном пловљењу. Изра-ђен је од челичних плоча дебљине 13mm на предњој горњој косој плочи, 10mm на предњој доњој плочи и бокови-ма и 6 mm на задњем делу, поду и кро-

ву. Оклоп куполе је дебљине 20 мили-метара.

Подела тенка на одељења је кон-венционална: управно је напред, борбе-но је у средини, а моторно-трансмисио-но позади. Возач је у предњем делу насредини, а преостала два члана посадесу у куполи.

Основно наоружање представљатоп Д-56ТС калибра 76,2 mm Л/43,5 саполуаутоматским затварачем, одводни-ком барутних гасова и двокоморном га-сном кочницом.

Даљина гађања износи до 4.000 mса нишанском справом (НС) и до12.000 m помоћу даљинара. По елева-цији, топ се може померати у углу -4° до30°, брзином од 0,05 до 6°/s, са тачно-шћу стабилизације један хиљадити.Стабилизатор СТП-2П „зарја” омогућа-ва брзину навођења од 0,1–20°/s у хори-зонталној равни и 0,5–6°/s у вертикал-ној. Тачност стабилизације је 0–01 хи-љадити у хоризонталној и 0–01,5 у вер-тикалној равни. Брзина гађања са местаје до седам метака у минути, а у покре-ту до четири. Пуњење је ручно, а бор-бени комплет од 40 метака смештен јеу обртном делу пода – 24 комада, стела-жи у задњем делу куполе – 14 комада, апреостала два метка су на десном делукуполе.

За нишањење, осматрање и ори-јентацију посада располаже нишанскомтелескопско-шарнирном оптичком

Ла ки тен ко ви ПТ-76Б и из ви ђач ка во зи ла БРДМ-1 из са ста ва 51. ме ха ни зо ва не бри га де 1981. го ди не у бли зи ни Пан че ва(Медија центар „Одбрана”)

При каз ра да про пе ле ра на ПТ-76Б

справом ТШК-66 (увећање 4×, видно по-ље 16°), даљинаром – месном справомза посредно гађање ноћу (са места нанепокретне циљеве по унапред припре-мљеној шеми ватре) и угломером за од-ређивање азимута оруђа.

Трансмисија је механичка са 5+1степеном преноса и добро је позната ју-гословенским тенкистима јер је насталаод мењачке кутије за Т-34. Главна спој-ница је дволамеласта и омогућава про-мену степена преноса и укључивањеразводника погона, а два вишеламела-ста квачила са кочионим тракама обез-беђују управљање возилом на сувом. Во-зило може да се окреће око једне гусе-нице. Разводник погона преноси снагуна два пропелера за кретање тенка по

води, и на две механичке пумпе за из-бацивање воде из унутрашњости вози-ла капацитета 180 l/min. Пропелери закретање по води црпе воду испод возилаи потискују је кроз два пропулзора назад,чиме обезбеђују максималну брзину пло-вљења возила од 10,2 km/h напред или3–5 km/h назад.

Покретањем полуга за управљањепомерају се заслони водопроточних це-ви, чиме тенк скреће при кретању на во-ди. Ако се затворе оба заслона, тенк ћесе кретати уназад, јер ће пропелери по-тискивати млазеве воде кроз бочне цевии решетке на бочним странама возила(изнад блатобрана на задњем крају вози-ла). При уласку и изласку из воде, или прикретању у мочварној и другој плиткој во-ди, тенк се покреће и помоћу гусеница ипропелера.

За одржавање правца у краткомвремену – до 15 минута, при кретањуна води или у условима ограничене ви-дљивости ПТ-76Б има жирополукомпасГПК-48 (дозвољена грешка 3° у току 15минута).

Ходни део састоји се од назубљенихпогонских точкова позади, лењиваца на-пред, шест потпорних точкова и гусени-ца са отвореним спојницама ширине360 mm и са по 96 чланака (маса једне гу-сенице је 490 kg). Вешање потпорних

15. новембар 2013.30

точкова је торзионог типа са хидраулич-ним амортизерима на првом и задњемточку.

Опрема ПТ-76Б је стандардна засовјетске тенкове из педесетих годинаи унифицирана са основним борбенимтенковима Т-54/55. Радио уређај Р-123фреквентног опсега 20-51,5 MHz по

техничкој документацији имао је дометдо 20 km, ако се користи штап-антена,односно 2–5 km са жичаном антеном.За комуникацију између чланова поса-де служио је радиофонски уређај Р-124, а на куполи је био прикључак зателефонску везу са десантом.

Возач је имао ИЦ уређај ТВН-2Бза осматрање на удаљености до 60–70m и два перископа ТНП-30 за осматра-ње на води преко валобрана (видно по-ље – хоризонтално 17°, вертикално 5°)и три перископа ТНА-А.

Средства за осматрање команди-ра била су ТПКУ-2Б (увеличава 5×, вид-но поље 7,5°) и два перископа ТНП-А.Послужилац се користио перископомМК-4.

У складу са временом настанка,ПТ-76Б је имао систем за заштиту одрадиоактивне прашине пречишћава-њем ваздуха и стварањем додатногпритиска вентилатором МВ-67 (120 l/s)и заштиту од ударног таласа хермети-

У гра ђан ском ра ту: два ПТ-76Б у се лу Пе тров ци ок то бра 1991. го ди не(Танјуг)

Ис ку ства из гра ђан ског ра та по -ка за ла су да је реч ној фло ти ли по тре -бан ар ти ље риј ско-ра кет ни брод за ва -тре ну по др шку КоВ у за хва ту уну тра -шњих плов них пу те ва. Та кав брод,као на след ник ста рих мо ни то ра тре -ба ло би да има сна жно на о ру жа ње иве ли ку бор бе ну жи ла вост. Так тич касту ди ја за про јек то ва ње бро да на ста -ла је сре ди ном де ве де се тих го ди на.Пред ло же но је да се на прам цу и кр -ми бро да по ста ви по јед на ку по ла саПТ-76Б, по узо ру на ре ше ња ра ни јеко ри шће на у реч ним бро до ви ма уСССР-у. За то је при ли ком рас хо до ва -ња ПТ-76Б те ло тен ка исе че но у ста -ро гво жђе, а на о ру жа ње са чу ва но зане су ђе не реч не рат не бро до ве. Не до -ста так нов ца и по др шке „на ви шимин стан ца ма” од ло жио је про је кат додаљ њег.

Ка да су ави о ни и кр ста ре ће ра ке -те НА ТО-а у про ле ће 1999. го ди несру ши ле мо сто ве на Ду на ву, по но воје по кре ну та ини ци ја ти ва за град њуно вог рат ног бро да. По след њи пут је2000. го ди не раз ма тра на про ме натак тич ко-тех нич ких зах те ва и при ла -го ђа ва ње так тич ке сту ди је ис ку стви -ма из су ко ба са НА ТО-ом , али се нато ме ста ло.

НА РЕ КА МА

83зацијом возила. У опреми тенка билису јонизациона комора – гама давачРБЗ-1М и радиолошки детектор ДП-3Б.

Извиђачки тенку ЈугославијиИзвиђачке јединице у саставу

ЈНА користиле су педесетих годинатехнику примљену из америчке војнепомоћи – извиђачке аутомобиле М3А1„скаут кар” (Scaut Car) и оклопне ауто-мобиле М8. У неким временским пери-одима у извиђачке чете осим по једногвода М8 и М3А1 улазио је и тенковскивод са средњим тенком М4А3 „шер-ман” или Т-34, зависно од попуне тех-ником јединице којој су извиђачи при-падали.

У ЈНА није било наменских лакихтенкова, погодних за извиђање, па сусредином шездесетих година инфор-мације о могућности набавке ПТ-76Бпривукле пажњу Генералштаба. У товреме стара техника М3А1 и М8 нијебила погодна за савремени рат, а каозастарела средства из Другог свет-ског рата није имали ни перспективу.У првој половини шездесетих годинапроблем модернизације делимично јеублажен набавком малог броја оклоп-них аутомобила БРДМ-1. Још је јула1965. планирано да се извиђачке једи-нице попуне са ПТ-76Б и БРДМ-2, точ-кашем који је у то време био новина усовјетској армији.

Крајем фебруара 1966. године ге-нерал Душан Ћорковић, начелникУправе оклопних јединица, посетио јеСССР где су му домаћини представилитражена извиђачка возила, али и но-витет, борбено возило пешадијеБМП-1. Већ у марту друга југословен-ска делегација стигла је у Москву сазадатком да уговори петогодишњиплан набавки средстава ратне техни-ке, назван „Сутјеска”. Одмах је затра-жен БМП-1, али захтев није прихваћени преговори су усмерени на већ покре-нута питања набавке, као што је 600ремонтованих тенкова Т-34 и 67 лакихтенкова. Одлука је промењена токомусклађивања робних листа и на захтевГенералштаба ЈНА наручена су 63 ко-мада ПТ-76Б са примопредајом 1967.године.

Нова техника, као и остала сред-ства која су стизала из СССР-а, првосу примана у бази у Панчеву, а затимје за потребе обуке неколико тенковапрослеђено у школске и наставне цен-тре. Први курс преобуке у Школскомцентру оклопних јединица, одржан1968. године у Бањалуци, водили суинструктори совјетске армије.

У наоружање ЈНА тенк ПТ-76Б уве-ден је 25. априла 1968. године. Примље-на нова техника у карактеристичној со-вјетској тамномаслинастозеленој боји иса петоцифреним регистарским ознака-ма ЈНА, подељена је извиђачким четамаоклопних јединица (ОЈ). Формирани сутенковски водови од три ПТ-76Б који суса водом извиђачких аутомобила БРДМ-2 требало да буду „очи” команданатабригада и пукова. Према формацији че-те у самосталним оклопним бригадама иделу моторизованих бригада имале су 1.тенковски вод, 2. вод оклопних тран-спортера, како је у почетку класифико-ван БРДМ-2, и 3. мотоциклистички вод.У осталим бригадама постојали су водо-ви са два ПТ-76Б и два БРДМ и одеље-њем мотоциклиста.

У роду ОЈ у то време постојао јесамо један извиђачки батаљон у саста-ву 7. оклопне дивизије, формиран јуна1967. године, који је у првој попуниновом техником добио тенковску четуПТ-76Б. Организација извиђачких је-диница се у ЈНА често мењала, али јеостало да ПТ-76Б (уз изузетак из крат-ког периода постојања чете) у 7. диви-

зији никада нису били организовани усастав већи од вода.

Посаде су са ПТ-76Б и пливајућимтенковима учествовале на свим већимвежбама, по правилу као наменско сред-ство које је преко реке прелазило преглавнине бригаде.

На маневру „Слобода-71”, одржа-ном октобра 1971. године на просторуод Беле, преко Кордуна, Баније и Лике уХрватској и Бихаћке и Цазинске крајинеу Босни, агресорска „плава” страна из-вела је дубоки продор на уском фронтуи форсирала реку Купу код села Виница.Први су преко реке прешли тенкови ПТ-76Б.

Врло ефектна демонстрација силеЈНА у политички врућој јесени 1971. го-дине била је јак адут федералној властипротив националистичког руководства уХрватској.

Борбени задациДвадесет година касније прилике

су се драстично промениле и истипримерци тенкова са „Слободе-71”добили су стварне борбене задатке. Упролеће 1991. тенкови ПТ-76Б били суу славонским местима на задатку раз-двајања већ зараћених страна. Неко-лико месеци касније цеви су биле га-раве.

Ратне јесени 1991. године у ЈНАсе није правио избор технике у складуса проценом потреба, већ су се кори-стиле јединице у целини. Задаци по-стављени пред посаде ПТ-76Б најче-

Тенк ПТ-76Б из Хр ват ског ви је ћа од бра не у вре ме бор би у је сен 1995. го ди не

15. новембар 2013.32

Борбена маса...................................................... 14.000 kgПосада...........три члана – возач, командир и нишанџијаДимензије: – дужина.....................................................................7.625 mm– дужина тела.............................................................6.500 mm– ширина.....................................................................3.140 mm– висина.......................................................................2.255 mm – клиренс........................................................................370 mmМотор.............В-6 снаге 176,5 кW (240 КС) при 1.800 o/minГориво..................................................................................600 lНаоружање: – топ Д-56ТС калибра 76,2 mm са 40 метака– митраљез СГМТ са 1.000 метакаПокретљивост:– максимална брзина на путу са тврдом подлогом .....44 km/h– средња брзина на путу са тврдом подлогом ........30–35 km/h– средња брзина на терену.........................................10–12 km/h– брзина пливања...........................................................10,2 km/h– аутономија кретања по путу са тврдом подлогом ......400 km– аутономија кретања у пловљењу...................................100 kmСавладавање препрека:– максимални вертикални нагиб .............................................38°– максимални бочни нагиб.......................................................18°– вертикална препрека...........................................................1,1 m– ров........................................................................................2,8 m– угао прилаза води...................................................................30°– угао изласка из воде...............................................................25°

ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ УНЕ

Му зеј отаџ бин ско ра та у Ба ња лу ци у из ло же ној по став ци има је дан при ме рак ПТ-76Б (А. РАДИЋ)

шће нису имали додирних тачака саосновном наменом извиђачких једини-ца. Дешавало се да слабо заштићениПТ-76Б крене као први у колони изме-ђу ушорених кућа у сремској или сла-вонској равници. На једном од борбе-них задатака у селу Јанковци среди-ном септембра 1991. године уништенје један ПТ-76Б. У односну на борбенегубитке, знатно више ПТ-76Б пало је уруке противника као ратни плен.

Још у кратком конфликту у Слове-нији 1991. године вод ПТ-76Б пробио седо граничног прелаза подно Караванки,али су се три дана касније посаде преда-ле словеначкој територијалној одбрани.

Хрватске оружане снаге су у јесен1991. године дошле до 10 ПТ-76Б, којесу затекли у касарнама – по три тенка уВараждину, Бјеловару и Осијеку и једану Јастребарском. У наставку рата кори-шћени су у ХВ и ХВО.

Вероватно су четири тенка ПТ-76Ббила у саставу Српске војске Крајине.Током повлачења ЈНА источно од Дри-не, пролећа 1992. године, на просторуБосне и Херцеговине остало је 11 ПТ-76Б. Од тог броја девет комада билоје у Војсци Републике Српске (ВРС) – ма-ја 1992. године четири комада била су уГрадишки, три у Лукавици и два у Шеко-вићима. У борбама су коришћени за ва-трену подршку, јер су засићеност про-тивоклопним средствима на малом про-стору између линија с једне стране, и ге-ографске одлике терена с друге, обесми-слиле сваку замисао да ПТ-76Б крене наизвиђачки задатак.

После рата тенкови ПТ-76Б нисусматрани перспективним и били су првина удару редукције вишкова наоружања.Према Подрегионалном споразуму оконтроли наоружања из 1996. годинеПТ-76Б био је једини представник кате-горије „борбено возило са тешким нао-ружањем”. Војска Југославије одрекла се33 комада ПТ-76Б, који су расходовани.Један примерак чува се за наш Војнимузеј у складишту у Качареву, а другиу Жаркову, један је изложен у Музејуотаџбинског рата у касарни „Козара”у Бањалуци, потпуно рестауриранитенк налази се у збирци Парка војнеисторије у Пивки, а понеки се чува и уХрватској. ƒ

Aлександар РАДИЋ