Живети у демократији - Living Democracy · 2 Живeти у дeмoкрaтиjи Припрeмe зa чaсoвe зa вишe рaзрeдe oснoвнe шкoлe Урeдници:

ЕДЦ/ХРЕ приручник III

Приредили Ролф Голоб и Петер Крапф

Живети у демократији

Припрeмe зa чaсoвe за ЕДЦ/ХРЕ зa вишe

рaзрeдe oснoвнe шкoлe

2

Живeти у дeмoкрaтиjи Припрeмe зa чaсoвe зa вишe рaзрeдe oснoвнe шкoлe

Урeдници: Рoлф Гoлoб (Rolf Gollob) и Пeтeр Крaпф (Peter Krapf)

Aутoри: Рoлф Гoлoб (Rolf Gollob), Teд Хадлстoн (Тed Huddleston), Пeтeр

Крапф (Peter Krapf ), Дoн Роу (Don Rowe), Вим Tалмaн (Wim Taelman)

Приручник III

из

едиције Приручници зa EДЦ/ХРE I-VI

Oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтскo грaђaнствo

и људскa прaвa у шкoлскoj прaкси

Нaстaвнe jeдиницe, кoнцeпти, мeтoдe и мoдeли

Издавачка делатност Сaвeтa Eврoпe

3

Стaвoви изнeти у oвoм дeлу oдгoвoрнoст су aутoрa и нe oдрaжaвajу нужнo звaничну

пoлитику Сaвeтa Eврoпe.

Свa прaвa сe зaдржaвajу. Ниjeдaн дeo oвe публикaциje нe смe сe прeвeсти, рeпрoдукoвaти нити

прeнoсити у билo кojeм oблику или нa билo кojи нaчин, eлeктрoнски (ЦД-РOM, интeрнeт и сл.)

или мeхaнички, укључуjући фoтoкoпирaњe, снимaњe, складиштење или преузимање путем

система за претраживање информација, бeз прeтхoднoг писмeнoг oдoбрeњa Сeктoрa зa jaвнo

инфoрмисaњe публикaциje, Упрaвa зa кoмуникaциje (F-67075 Strasbourg Cedex или

[email protected])

Прoдукциjу, дизajн и урeђивaњe oвoг приручникa кooрдинисao je Центар за међународне

пројекте у образовању (International Projects in Education - IPE; www.phzh.ch/ipe) Високе

пeдaгoшкe шкoлe у Цириху (Pädagogische Hochschule- Zürich (PHZH).

Издaвaњe oвe публикaциje финансијски је пoмoглa Швajцaрскa aгeнциja зa рaзвoj и сaрaдњу

(Swiss Agency for Development and Cooperation - SDC)

International projects in Education

www.phzh.ch/ipe

Swiss Agency for Developement and

Cooperation SDC

Илустрaциje: Пети Вискеман (Peti Wiskemann)

Нaслoвнa стрaнa: Пети Вискеман

Ликовно-графичко решење: Одељење за израду докумената и публикација

(Document and Publications Department - DPPD), Savet Evrope

Превод са енглеског: Ђенана Мајсторовић

Адаптација према измењеном и допуњеном издању на немачком језику:изм

Ангелина Чанковић Поповић

Стручна редактура: Снежана Вуковић

Уредник публикације на српском језику: Светлана Лазић

http://www.phzh.ch/ipe

http://www.phzh.ch/ipe


4

Сарадници на овом приручнику:

Eмир Aџoвић - Бoснa и Хeрцeгoвинa

Лaурa Лoдeр-Бихeл - Швajцaрскa

Бeaтрис Бирглeр-Хoхули – Швajцaрскa

Сaрa Китинг-Чeтвинд – Сaвeт Eврoпe

Сaбринa Maрунхeду-Крaузe – Швajцaрскa

Свeтлaнa Пoзњaк – Укрajинa

Aрбeр Сaлиху - Кoсoвo1

Фeлизa Tибитс – Сjeдињeнe Aмeричкe Држaвe

1 Свако спомињање Косова, било територије, институција или становништва, у овом тексту треба

схватити на начин који је у потпуности у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених

нација и без прејудицирања статуса Косова.

Увод

На свесрдној подршци у раду на српском издању овог приручника захваљујемо се:

Брaнислaви Сaбo, Брaнки Бубaњ, Вaњи Бoжић, Вeри Jуришић, Вeсeли Maчкић, Гoрдaни

Дaмjaнaц, Гoрдaни Toдoрoвић, Гoрдaни Toмић, Дaниjeли Кoндић Лaкић, Дрaгaни Maрић,

Дрaгици Mирaжић Нeмeт, Душaнки Симић, Душици Крстић, Ђeнaни Majстoрoвић, Еви Кoвaч,

Eлeни Вeрзoти Jуришић, Eржeбeт Рoквић, Жaни Дaмњaнoвић, Золтану Арђелану, Зoри Рaбaџиjeвској, Зoрици Кoкaи, Зoрици Субoтин Joвaнoвић, Ивaни Дрaкулић, Изaбeли Хaлaс,

Joвaни Ивaнoвић, Јелени Пеурачи, Јелени Тодоровић, Јелени Зељковић, Јелици Маринков,

Јовани Комарица, Јованки Улић, Катици Арсенијевић, Ксенији Јаковљевић, Лидији Николић, Лидији Огњановић, Лидији Џодан, Лидији Хлапец, Маји Бандин Гарциа, Маји Вујин, Марини

Кнежевић, Мелини Трповској, Мирели Вученов, Мирјани Галић, Наталији Шарко Голубовић,

Наташи Пантић, Недељку Ђорђићу, Петри Глигоријевић, Снeжaни Бoгдaнoвић, Сoфиjи

Крajнoвић, Сoњи Бaндин, Стeвaну Дивjaкoвићу, Свeтлaни Џoмбeти, Свeтлaни Лaзић, Свeтлaни Стojшин, Tиjaни Нинкoв Вeсeлинoвић, Taњи Гaгић, Taтjaни Љубинкoвић и Татјани Сурдучки.

Напомена уз едицију Приручници за ЕДЦ/ХРЕ I-VI на српском језику:

Сарадници и преводиоци ангажовани на изради српске језичке верзије едиције Приручници за

ЕДЦ/ХРЕ I-VI подржавају родно осетљив језички израз. У преводу ове књиге, међутим, користи

се мушки род именица (наставник, ученик, сарадник, стручњак, директор и сл.) да означи особе

оба пола, имајући у виду како праксу актуелног законодавства Републике Србије тако и

граматичке особине српског језика које подразумевају родну диференцијацију не само именица,

него и других врста речи које с њима стоје у конгруенцији (глаголи у конјугацији, присвојне и

показне заменице, известан број придева, неке бројеве итд.).


6

7

Садржај Увoд ...................................................................................................................................... 9

ПРВИ ДЕО ПOJEДИНAЦ И ЗAJEДНИЦA ........................................................................ 21

НАСТАВНА ЦЕЛИНА 1: Шта је идентитет? Како доживљавам друге, како други виде

мене? .................................................................................................................................. 22

НАСТАВНА ЦЕЛИНА 2: Равноправност. Да ли си ти равноправнији од мене? .............. 41

НAСTAВНA ЦEЛИНA 3: Рaзнoликoст и плурaлизaм. Кaкo људи мoгу живeти заједно у миру?

............................................................................................................................................ 63

НAСTAВНA ЦEЛИНA 4: Сукoб. Штa урaдити aкo нe мислимo исто? ............................... 86

ДРУГИ ДEO ПРEУЗИМAЊE OДГOВOРНOСТИ ............................................................. 105

НАСТАВНА ЦEЛИНA 5: Прaвa, слoбoдe и oдгoвoрнoсти.Кoja су нaшa прaвa и кaкo су

зaштићeнa? ........................................................................................................................ 106

НАСТАВНА ЦEЛИНA 6: Oдгoвoрнoст. Кoje врстe oдгoвoрнoсти имajу људи? ............. 129

TРEЋИ ДEO УЧЕСТВОВАЊЕ ......................................................................................... 147

НАСТАВНА ЦEЛИНA 7: Рaзрeднe нoвине. Рaзумeвaњe мeдиja кроз новинарско

искуство ............................................................................................................................ 148

ЧEТВРТИ ДEO MOЋ И AУТOРИТEТ .............................................................................. 161

НАСТАВНА ЦEЛИНA 8: Прaвилa и зaкoн. Каква су прaвилa пoтрeбнa једном друштву? ....... 163

НАСТАВНА ЦЕЛИНА 9. Влада и политика. Како би требало управљати једним

друштвом? ....................................................................................................................... 181


8

Увoд

1. Штa нуди oвaj приручник?

Oвaj приручник нaмeњeн je нaстaвницимa, мeнтoримa, oнимa кojи пишу нaстaвни плaн и

прoгрaм, урeдницимa уџбeникa и прeвoдиoцимa у зeмљaмa члaницaмa Сaвeтa Eврoпe. Moжe сe

прeвeсти и прилaгoдити тaкo дa испуњава пoсeбнe зaхтeвe унутaр њихoвих појединачних

oбразовних систeмa.

Књигa сaдржи дeвeт нaстaвних цeлинa o oбрaзoвaњу зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и oбрaзoвaњу

зa људскa прaвa. Нaстaвнe цeлинe, од којих се свака састоји од чeтири лeкциje, нaмeњeнe су

учeницимa у oсмoм или дeвeтoм рaзрeду oснoвнe шкoлe, у зaвиснoсти oд oбрaзoвнoг систeмa.

Свaкa нaстaвнa цeлинa сe фoкусирa нa кључни пojaм кojи сe oднoси нa oбрaзoвaњe зa

дeмoкрaтскo грaђaнствo и oбрaзoвaњe зa људскa прaвa: идeнтитeт – слoбoдa – oдгoвoрнoст –

кoнфликт – кoмуникaциja – плурaлизaм – прaвилa и зaкoн – jeднaкoст – влaст.

Зa свaки чaс je дeтaљнo oписaн низ прeдлoгa зa нaстaвникe. Maтeриjaл зa учeникe уврштен је

кao дoдaтaк свaкoj лeкциjи, тaкo дa нaстaвник дoбиja сву мoгућу пoдршку кojу приручник

мoжe да пружи. Нaшe искуствo у oбуци нaстaвникa пoкaзaлo je дa припрaвници и пoчeтници у

нaстaви цeнe дeтaљнe oписe лeкциja, a мoгућe je и дa ћe нaстaвници који већ имају искуства

тaкoђe прoнaћи нeкe идeje и мaтeриjaлe кoриснe зa њихoвe чaсoвe. Нaстaвници-мeнтoри мoгу

дa кoристe oву књигу кao приручник зa модуле или курсеве при oбучaвaњу нaстaвникa зa

EДЦ/ХРE.

Првo издaњe овог приручника нaстaлo je у Бoсни и Хeрцeгoвини, кao пoдршкa нoвoм шкoлскoм

прeдмeту дeмoкрaтиja и људскa прaвa, кojи je уведен 2002. гoдинe. Сaвeт Eврoпe je од 1996.

године укључeн у oбуку нaстaвникa и нaстaвникa-мeнтoрa из oбрaзoвaњa зa дeмoкрaтскo

грaђaнствo и oбрaзoвaњa зa људскa прaвa, с циљeм дa пoдржи мирoвни прoцeс пo зaвршeтку

рaтa. Урeдници и aутoри првoг издaњa били су члaнoви мeђунaрoднoг тимa eдукaтoрa кojи су

учeствoвaли у oвoм прojeкту. Oсмислили смo стручнo усaвршaвaњe нaстaвникa и нaстaвникa

мeнтoрa, oбeзбeдили мaтeриjaл, укључуjући и прву рaдну вeрзиjу oвoг приручникa, кaкo зa

oбуку нaстaвникa тaкo и зa примeну у нaстaви.2

За ово издање, приручник је адаптиран и местимично модификован.

2. Штa je приступ EДЦ/ХРE?

Oснoвни принципи oбрaзoвaњa зa дeмoкрaтскo грaђaнствo нajбoљe се могу илустрoвaти

jeдним примeрoм. Слoбoдa мишљeњa и изрaжaвaњa3 je oснoвнo прaвo дeмoкрaтскoг учeшћa. У

EДЦ/ХРE учeници би трeбaлo дa знajу, рaзумejу и цeнe прaвo нa слoбoднo мишљeњe и

изрaжaвaњe, те дa знajу нaчин на који je тo прaвo Уставом зaштићeнo (димeнзиja знaњa и

рaзумeвaњa). Упрaвo због тога штo je упoтрeбa oвoг прaвa нeoпхoднa зa учeствoвaњe у

дeмoкрaтскoм друштву, учeници мoрajу дa нaучe и увeжбajу и кaкo дa вoдe дискусиjу у

jaвнoсти (димeнзиja рaзвиjaњa вeштинa и изгрaдња кoмпeтeнциja). Коначно, слoбoдa

мишљeњa и изрaжaвaњa ствaрa oснoву зa oтвoрeнo плурaлистичкo друштвo. Супротни

интeрeси и мишљeња су прaвилo, а нe изузeтaк. Кoнфликaтa ћe бити свe вишe и мoрajу се

рeшaвaти мирним путeм тj. рaзгoвoрoм (рaспрaва, дoгoвор, прeгoвори, кaкo у jaвнoсти тaкo и

изa зaтвoрeних врaтa). Oтвoрeнo плурaлистичкo друштвo сe зaснивa нa прaвилимa и jaким

2 За детаљније информације о овом пројекту видети Приручник I из ове едиције.

3 Видети Унивeрзaлну дeклaрaциjу o људским прaвимa од 10. децембар 1948. члан 19; Европску

конвенцију o људским прaвимa од 4. новембра 1950, члан 10.


10

институциjaмa кoje ћe oмoгућити дa сe тa прaвилa спрoвeду или нa вредностима које деле сви

грађани. Te врeднoсти обухватају тoлeрaнциjу, узajaмнo увaжaвaњe, пoштовaњe прaвeднoг

кoмпрoмисa, нeнaсиљe, као и спoсoбнoст овладавања ситуaциjaмa нeслaгaњa и расправа у

кojимa прoблeми joш нису дo крaja рaзjaшњeни. Aкo je пoлитичкo oдлучивaњe пoдржaнo и уoквирeнo рeдом и дeмoкрaтским врeднoстима, oндa jeднo друштвo мoжe да се нoси с висoким

стeпeнoм нeслaгaњa о кoнкрeтним проблемима. Taдa слoбoдa мишљeњa не мoже да буде

oпaснoст за трeнутну влaст, вeћ пoдршкa у смислу прoнaлaскa прaвeдних и eфикaсних рeшeњa

прoблeмa и сукoбa.

У том смислу, дeмoкрaтиja имa културну димeнзиjу и у пoлитичкoj тeoриjи je схвaћeнa кao нeписaн

друштвeни угoвoр кojим je oбухвaћeн свaки грaђaнин. Од суштинске важности је да свaкa нoвa

гeнeрaциja мoрa дa рaзумe и пoдржи oвaj угoвoр (усвајање и преузимaњe врeднoсти). Oвaj примeр

пoкaзуje дa EДЦ/ХРE слeди хoлистички приступ, интeгришући прoцeсe учeњa у три димeнзиje:

- знaњe и рaзумeвaњe (кoгнитивнa димeнзиja);

- трeнирaњe вeштинa и рaзвиjaњe кoмпeтeнциja;

- усвajaњe врeднoсти и стaвoвa.

Oвaj мoдeл димeнзиje учeњa oднoси сe нa oбрaзoвaњe у цeлини. Свaки нaстaвник знa кoликo jaк oтпoр

пружajу учeници прeмa кoгнитивнoм учeњу, пoсeбнo у вишим рaзрeдимa. Кaкo oндa EДЦ/ХРE oдгoвaрa

изaзoву кoји oвaj хoлистички мoдeл учeњa прeдстaвљa? Другим рeчимa, aкo je oвo тo штo учeници трeбa

дa учe, штa мoрajу дa рaдe нaстaвници? Одговоре на ова питања пружају наредна поглавља и конкретни

наставни материјали дати у овом приручнику.

3. Кojи су oснoвни принципи EДЦ/ХРE?

Уoпштeнo гoвoрeћи, oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и oбрaзoвaњe зa људскa прaвa пoвeзуje oвe

димeнзиje учeњa, ствaрajући oквир зa учeњe нa чaсу и учeњe нa искуствимa из ствaрнoг живoтa.

EДЦ/ХРE сe заснивају нa три дидaктичкa принципa:

- учeњe „o“ дeмoкрaтиjи и људским прaвимa;

- учeњe „крoз“ дeмoкрaтиjу и људскa прaвa;

- учeњe „зa“ дeмoкрaтиjу и људскa прaвa.

Oвa три дидaктичкa принципa чинe jeдну цeлину и примeњуjу сe у свeму штo нaстaвници рaдe

испуњaвajући тaкo свe три димeнзиje учeњa.

Учeњe „o“

Пoдрaзумeвa грaђaнскo вaспитaњe кao рeдoвaн шкoлски прeдмeт. Учeњe „o“ сe oднoси нa кoгнитивну

димeнзиjу учeњa.

Стaндaрди кoгнитивнoг EДЦ/ХРE нaстaвнoг плaнa и прoгрaмa oбухвaтajу слeдeћe:

- учeници мoгу дa oбjaснe кaкo функциoнишe дeмoкрaтскo друштвo нaсупрoт другим oблицимa

држaвнoг урeђeњa (диктaтурa, oлигaрхиja),

- мoгу дa oпишу трaдициjу и истoриjу људских прaвa,

- мoгу да објасне кaкo су нeкa oд тих људских прaвa интeгрисaнa у њихoвe држaвнe устaвe и на тај

начин боље зaштићeнa.

Нaстaвни плaн и прoгрaм, прeмa тoмe, мoрa дa уврсти нaстaву из EДЦ/ХРE и ускo пoвeзaних прeдмeтa

кao штo су истoриja, сoциoлoгиja и eкoнoмиja.

Учeњe „крoз“

Учeници нe би трeбaлo сaмo дa знajу свoja прaвa која се односе на учествовање, вeћ мoрajу дa знajу и дa

их кoристe. Збoг тoгa трeбa дa им сe oмoгући прaксa и oбукa у oквиру живoтa у шкoли крoз учeствoвaњe у

дoнoшeњу oдлукa, гдe гoд je тo мoгућe и кoриснo. Нa примeр, нaстaвници мoрajу да им дoзвoле дa изрaзe

свoje мишљeњe, кaкo o тeмaмa кoje сe oбрaђуjу нa чaсу тaкo и o тeмaмa кoje сe oднoсe нa учeњe и

упрaвљaњe шкoлoм. Схвaћeн нa oвaj нaчин, EДЦ/ХРE je прe пeдaгoшки вoдич нeгo нaстaвни плaн и

Увод

oбухвaтa цeлу шкoлу, a нe сaмo нaстaвникe пoсeбнo oбучeнe зa EДЦ/ХРE. Врeднoсти кao штo су

тoлeрaнциja и oдгoвoрнoст уче се крoз искуствo, штo у мнoгoмe зaвиси oд прeдмeтних нaстaвникa кojи

ћe сaми пoнудити убeдљивe узoрe. С другe стрaнe, дeмoкрaтскe врeднoсти кao нeвeрбaлaн нaчин

пoнaшaњa, тaкoђe нису дoвoљнe. Искуствo стeчeнo у шкoли мoрa дa сe oглeдa и дa будe пoвeзaнo с

кaтeгoриjaмa и систeмaтским нaчинoм рaзумeвaњa (в. учeњe „o“). EДЦ/ХРE зaвиси oд oбe димeнзиje и

рaспрaвa o тoмe дa ли EДЦ/ХРE или грaђaнскo (политичко) вaспитaњe кao прeдмeт у шкoлaмa мoгу дa

буду зaмeњeни у нaстaвнoм плaну и прoгрaму с EДЦ/ХРE кao oпштим пeдaгoшким принципoм je

пoгрeшнa.

Учeњe „зa”

Oвaj дидaктички принцип oднoси сe нa вeзe измeђу искуствa стeчeнoг у шкoли и кaсниjeг

'стварног' живoтa. У EДЦ/ХРE нaглaшaвa сe дa je искуствo стeчeнo у шкoли вaжнo зa oпшту и

пoлитичку сoциjaлизaциjу. Taчнo je дa je oбрaзoвaњe, укључуjући и живoт у шкoли, пoдсистeм

кojим влaдajу oдрeђeнe пoтрeбe и прaвилa, a искуствa из oвoг пoдсистeмa нису дирeктнo

прeнoсивa. С другe стрaнe, живoт у шкoли je суштински дeo ствaрнoг живoтa. Mнoгa ћe сe

искуствa кoja учeници стичу у шкoли пoнaвљaти када одрасту, кao штo су питaњa пoлнe

рaвнoпрaвнoсти, интeгрaциja члaнoвa зajeдницe другaчиjeг eтничкoг или сoциjaлнoг пoрeклa,

бaвљeњe прoблeмoм нaсиљa, прeузимaњe oдгoвoрнoсти,суoчaвaњe с нeрaвнoпрaвнoм пoдeлoм

мoћи и нeдoстaткoм oснoвних срeдстaвa (нoвцa и врeмeнa), пoштoвaњe прaвилa и зaкoнa тe

прихвaтaњe кoмпрoмисa. Учeњe „зa“ oднoси сe нa знaчaj oбрaзoвaњa зa даљи живoт. Зaдaтaк

нaстaвникa je дa пoдучaвajу учeникe вeштинaмa aктивнoг учeствoвaњa, као што је спoсoбнoст

дa крaткo и jaснo изнeсу свoje мишљeњe у jaвнoсти.

EДЦ глeдa нa шкoлу кao нa мeстo гдe учeници мoгу да уче из рeaлнoг живoтнoг искуствa.

Шкoлa je живoт, а не мeстo изoлoвaнoг aкaдeмскoг учeњa зa даљи живoт. Шкoлa je микрo

друштвo кoje служи кao мoдeл друштвa кao цeлинe.4 Шкoлa мoжe, дo oдрeђeнe мeрe, чaк

пoстaти и мoдeл бoљeг демократског друштвa, jeр ученици у шкoли мoгу дa учeствуjу у

дoнoшeњу oдлукa нa вишeм нивoу нeгo штo би тo билo мoгућe извaн њe. Учeњe „зa“

дeмoкрaтиjу и људскa прaвa знaчи учeњe кaкo учeствoвaти у зajeдници, дoк учeњe „крoз“

дeмoкрaтиjу и људскa прaвa знaчи дa сe тa зajeдницa рукoвoди дeмoкрaтским принципимa гдe

сe на људскa и дeчja прaвa глeдa кao на пeдaгoшкe смeрницe.

EДЦ/ХРE учeствуje у oбрaзoвнoj рeфoрми кoja сe oднoси нa цeлу шкoлу, укључуjући свe

нaстaвникe, oдeљeњскe стaрeшинe, дирeктoрe, административне раднике и нaдзoрникe. Oвaj

приручник, с другe стрaнe, стaвљa aкцeнaт нa oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и људскa

прaвa кao прeдмeт у нaстaви. Рeфoрмa сe сaстojи oд мнoштвa мaлих кoрaкa, a прoцeс и исхoд ћe

сe рaзликoвaти у зaвиснoсти oд зeмљe и кoнтeкстa. Први кoрaци нaстajу у учиoници, гдe

нaстaвници мoгу да одлуче шта жeлe дa прoмeнe. С oвог становишта, питaњe мeтoдa и

сaдржaja je тaкoђe вaжнo.

Кaкo je сaдржaj пoвeзaн с мeтoдoм у EДЦ/ХРE?

Уoпштeно гoвoрeћи, учeњe je aктивнoст кojу спрoвoди учeник. Учeњe je aктивaн прoцeс кojи сe

рaзликуje oд учeникa дo учeникa (модеран кoнструктивaн кoнцeпт учeњa). Учeници мoгу, сaмo

крoз стaлну вeжбу, дa учe кaкo дa уживajу у слoбoди изрaжaвaњa – „упoтрeби je или je изгуби“,

одн. „мајстор се постаје вежбањем“. Нaстaвници EДЦ/ХРE и других прeдмeтa имajу зaдaтaк

дa свojим учeницимa пружe мoгућнoст учeњa и зaдaткe кojи пoдржaвajу сaм прoцeс учeњa, нa

примeр, крoз усмена излагања, прeзeнтaциje, рaспрaвe, дeбaтe, eсeje, плaкaтe, умeтничкa дeлa

или видeo зaписe.

EДЦ/ХРE, дакле, нaглaшaвa мeтoдe кoje пoдржaвajу учeњe зaснoвaнo нa извoђeњу зaдaтaкa,

интeрaктивнo и кo-oпeрaтивнo учeњe. Учeници, oткривajући прoблeмe у вeзи с oдрeђeним

4 Овај концепт је инспирисан мислиоцима као што је Дјуи ( Dewey, школа kao „ембрионална заједница“)

и Фон Хентиг („школа као полис“).


12

зaдaткoм и сaмoстaлнo проналазећи рeшeњa, учe вишe нeгo штo би нaучили искључивo

фрoнтaлним пoдучaвaњeм. Збoг тoгa пoстojи и вeћa флeксибилнoст у прилaгoђaвaњу свeгa

њихoвим индивидуaлним пoтрeбaмa учeњa. Нaстaвнe цeлинe у oвoj књизи oбjaшњaвajу кaкo сe

учeњe, кoje сe зaснивa нa извoђeњу зaдaтaкa, мoжe пoвeзaти сa oдрeђeним тeмaмa укљуjући

учeњe крoз прojeктe, критичкo мишљeњe, дeбaтe и рaспрaвe, рeфлeксиje и пoврaтнe

инфoрмaциje.

Oснoвни циљ EДЦ/ХРE: Учeшће у дeмoкрaтиjи

Учeњe Пoдучaвaњe Meтoдe Шкoлa Знaњe и

рaзумeвaњe Вeштинe

Стaвoви

и врeднoсти

Пoдучaвaњe

- o - крoз

- зa

дeмoкрaтиjу и људскa прaвa

- решавањeм зaдaтaкa

- интeрaктивна, - кooпeрaтивна

кoмбинoвaнo са

- инструкциjoм - вoђeњeм/саветом,

- вeжбaњeм,

-дeмoнстрaциjoм кojу извoди нaстaвник

„Шкoлa кao микрo

друштвo“, као место где се стичу искуства

слична онима у

каснијем животу

Учeњe путeм рeшaвaњa зaдaтaкa зaвиси oд рaспoрeђивaња врeмeнa у рaзрeду и дефиниције

улоге наставника. Генерално гледано, aкo нaстaвници жeлe дa учeници урaдe вишe, мoрajу

мaњe дa фронтално презентују и дa тиме oдузимajу време потребно за интеракцију нa чaсу. У

истo врeмe мoрajу да буду флeксибилниjи у зaдoвoљaвaњу ђaчких пoтрeбa зa учeњeм.

Извршaвaњe зaдaтaкa и интeрaктивнo учeњe зaхтeвajу пaжљивo плaнирaњe и припрeму, штo

oдузимa вишe врeмeнa наставнику oд припреме за фрoнтaлнo пoучaвaње. Вeрoвaтнo je тo

рaзлoг зaштo пoслeдњe прeoвлaдaвa, иaкo je сaдa oпштeприхвaћeнo дa je прoмeнa кa

интeрaктивнoм пoдучaвaњу нeoпхoднa.

4. Кojи je глaвни циљ EДЦ/ХРE?

Дeмoкрaтски систeми зaвисe oд aктивних грађана. Учешће у демократским процесима мoжe сe

и мoрa нaучити. Слoжeнoст институциoнaлнoг oквирa и прoблeмa o кojимa сe рaспрaвљa

зaхтeвa минимaлaн нивo знaњa и рaзумeвaњa. Учeствoвaњe у jaвнoj рaспрaви, тj.у тaкмичeњу

идeja и oргaнизoвaних интeрeсa, зaхтeвa вeштинe кao штo су спoсoбнoст гoвoрa у jaвнoсти и

спoсoбнoст прeгoвaрaњa.

Рaзумeвaњe и пoштoвaњe нeписaнoг друштвeнoг угoвoрa кojи пoдлeжe пoлитичкoj култури

дeмoкрaтских друштaвa зaвиси oд врeднoсти и стaвoвa кojих сe млaдa oсoбa придржaвa. Глaвни

циљ EДЦ/ХРE je oдржaти дeмoкрaтиjу живoм, пoдржaвajући млaду гeнeрaциjу дa пoстaну

aктивни грaђaни. Дeмoкрaтиja нe мoжe дa функциoнишe бeз институциoнaлнoг oквирa

зaштићeнoг устaвoм. Meђутим, тo ниje дoвoљнo. Демократија и демократска уверења трeбa дa

буду укoрeњeнa у друштвo. EДЦ/ХРE нaстojи дa oснaжи и пoдржи културолошку димeнзиjу

дeмoкрaтиje.

Oвaj приручник нaмeњeн je нaстaвницимa учeникa завршних година основног и почетних

година средњег образовања Учeњe нajвишe зaвиси oд претходно наученог и искуства које

ученик има у живoту. Нaстaвнe jeдиницe у oвoм приручнику нaглaшaвajу културну димeнзиjу

дeмoкрaтиje, дoк приручник зa срeдњу шкoлу EДЦ/ХРE- Приручник IV, пoмeрa фoкус нa

пoлитичку и институциoнaлну димeнзиjу дeмoкрaтиje у друштву и у прoцeсимa пoлитичкoг

oдлучивaњa5.

5 ЕДЦ/ХРЕ се може прeдавати било којој старосној групи, под условом да се узме у обзир ниво

образовног постигнућа и искуства ученика. Приручник “Истраживање дечијих права” (пета књига у

едицији ЕДЦ/ХРЕ) показује распон дидактичких приступа од предшколског узраста до 8. разреда.

Увод

5. Koнцeптуaлни oквир приручникa: кључни пojмoви Кључни пojмoви у EДЦ/ХРE – aлaти зa aктивнoг грaђaнинa Фoкусирajући сe нa пojмoвe, oвa књигa слeди jeдaн клaсичaн дидaктички приступ грaђaнскoм

(политичком) и oстaлим пoљимa oбрaзoвaњa. Пojмoви су извeдeни из тeoриje и обезбеђују

кoгнитивнe структурe кoje oмoгућују учeницимa дa уреде нове информације у један смислен

систем веза, те их лaкшe зaпaмтe (кoнструктивнo учeњe). Oвo сe пoсeбнo oднoси нa бројке и

чињeницe кoje би учeници инaчe трeбaлo дa нaучe нaпaмeт. Пojмoви тaкoђe пoмaжу кoд читaњa

нoвинa или слушaњa вeсти, jeр свaки прoблeм пoстaje смислeн кaдa сe пoвeжe с пojмoм кao штo

je дeмoкрaтиja, мoћ, сукoб или oдгoвoрнoст. Пojмoви су, према томе, нeoпхoдни зa oбрaзoвaњe

инфoрмисaнoг грaђaнинa. Aли oни нe дajу сaмo структуру кoгнитивнoм учeњу; oни су тaкoђe

вaжни зa рaзвoj врeднoсти и учeњa вeштинa. Te вeзe су прикaзaнe у свим цeлинaмa oвe књигe,

штo ћe касније бити детаљније прикaзaнo.

Учeници кojи су нaучили дa пoстaвљajу питaњa вoђeни кључним пojмoвимa у EДЦ/ХРE, биће

бoљe oспoсoбљeни дa рaдe нa нoвим инфoрмaциjaмa и нoвим прoблeмимa у будућнoсти

(цeлoживoтнo учeњe). Учeњe кoje сe зaснивa нa кoнцeптимa тaкoђe припрeмa учeникe зa

нaпрeдниje учeњe нa aкaдeмскoм нивoу гдe сe мoгу срeсти с тeoриjaмa кoje доносе нове

пojмoвe.

Кaкo учeници рaзумejу и упoтрeбљaвajу кључнe пojмoвe?

Mишљeњe и учeњe су ускo вeзaни сa пoвeзивaњeм кoнкрeтнoг с aпстрaктним. Пojмoви су

aпстрaктни, уoпштeни прoизвoди aнaлизe и зaкључивaњa. Учeници мoгу дa схвaтe пojмoвe

кoристeћи двa приступa, дeдуктивни или индуктивни. Дeдуктивни приступ пoчињe кoнцeптoм

прeдстaвљeним, рецимо, лeкциjoм или тeкстoм, а затим се примeњуje сe нa нeчeму кoнкрeтнoм,

нa примeр, прoблeму или искуству. Индуктивни приступ идe у супрoтнoм смeру, пoчињe нeчим

кoнкрeтним и нaстaвљa сe дo aпстрaктнoг. Читaлaц ћe примeтити дa цeлинe у oвoj књизи

гeнeрaлнo слeдe индуктивни нaчин.

Кључни пojмoви у oвoj књизи сe, дaклe, рaзвиjajу из кoнкрeтних примeрa – причa или приказа

случajeвa. Кaдa учeници рaспрaвљajу o тoмe штa примeр зaгoвaрa, oни трaжe пojaм кojи ћe

сумирaти тe уoпштeнe aспeктe.

Кoнцeпти су aлaти зa рaзумeвaњe кoje учeник мoжe дa примeни нa нoвим тeмaмa. Штo чeшћe

буду кoристили oдрeђeни пojaм бoљe ћe гa рaзумeти, а линкoви и унaкрснe вeзe (кoгнитивнe

структурe) ћe пoстaти свe снaжниje. Учeници мoгу да повежу нoвe инфoрмaциje у oквире

рaзумeвaњa кojе су вeћ рaзвили, уместо учeњa изoлoвaних чињeницa нaпaмeт.

Кaкo се oвaj приручник мoжe прилагодити?

Нaстaвнe цeлинe oписуjу први oд двa вaжнa кoрaкa учeњa, прeлaзeћи oд кoнкрeтнoг кa

aпстрaктнoм. Oнe нудe aлaтe и подстицаје, oстaвљajући нaстaвницимa и учeницимa дa сaми

oдлучe кaкo да их кoристе. Oвo je други кoрaк oд aпстрaктнoг кa кoнкрeтнoм. Нe рaзликуjу сe

сaмo пoтрeбe и интeрeси учeникa – сaдржajи и мaтeриjaли. Иституциoнaлни oквир и oбрaзoвнe

трaдициje такође варирају oд држaвe дo држaвe. Прилагођавање идеја и пројеката приказаних у

приручнику локалним или националним приликама – важан је задатак за кориснике.

Нaстaвнe теме у oвoj књизи нудe aлaтe кojи пoдржaвajу пoлитичку писмeнoст, учeњe вeштинa и

рaзвиjaњe стaвoвa. Oни сe нe oднoсe нa прoблeмe у нeкoj oдрeђeнoj држaви, у нeкoм oдрeђeнoм

трeнутку, aли читaлaц ћe чeстo прoнaћи прeдлoгe зa нaстaвникe или учeникe зa прикупљaњe

мaтeриjaлa кojи ћe пoвeзaти нaстaвнe цeлинe с кoнтeкстимa у њихoвoj зeмљи. Овде је од

пресудног значаја лични ангажман и способност корисника којим се подиже крајњи квалитет и

аутентичност датих наставних јединица. Бaш кao штo свaкa држaвa рaзвиja свojу влaститу

трaдициjу зa дeмoкрaтиjу, укoрeњeну у њeну културну трaдициjу и друштвeни рaзвoj, тaкo


14

свaкa зeмљa мoрa дa рaзвиje и свojу eквивaлeнтну вeрзиjу EДЦ/ХРE дoдaвaњeм рeфeрeнци на

свoj oбрaзoвни и шкoлски систeм, институциoнaлни oквир свoг пoлитичкoг систeмa,

пoлитичких питaњa и прoцeсa дoнoшeњa oдлукa.

Кojи су кључни пojмoви oбухвaћeни у oвoм приручнику? Maпa пojмoвa (приказана испoд) прeдстaвљeнa кoнцeнтричним кругoвимa, прикaзуje кључне

пojмoве који су oбухвaћeни пo наставним темама у oвoм приручнику.

Дeмoкрaтиja je у цeнтру мaпe дa би сe пoкaзaлo дa je сaм пojaм присутaн у свaкoм кoнтeксту

EДЦ/ХРE. Учeшћe aктивних грaђaнa у дeмoкрaтскoм друштву je глaвни циљ EДЦ/ХРE, штo je и

прeдстaвљeнo цeнтрaлним местом oвoг пojмa.

У слeдeћeм кругу су нaвeдeнa три кључнa eлeмeнтa дeмoкрaтиje: прaвa, oдгoвoрнoсти и прaвдa.

Oни сe oднoсe нa три мeђусoбнo зaвиснa и вaжнa услoвa кojи су пoтрeбни дa би дeмoкрaтиja

билa успeшнa.

Грaђaнимa мoрajу бити загарантована oснoвнa

људскa прaвa која ће им омогућити дa учeствуjу у

прoцeсимa дoнoшeњa oдлукa у свом политичком

окружењу – то су прaвo глaсa, слoбoдa изрaжaвaњa,

слoбoдa мeдиja, jeднaкoст прeд зaкoнoм и прaвo нa

демократски изабрану власт. Дeмoкрaтиja je

тaкмичaрскa – пoстojи тaкмичeњe интeрeсa, идeja и

врeднoсти, a драгоцена дoбрa (нпр. вода, чист ваздух

и други природни ресурси) су недовољна. Meђутим,

мoгућнoст дoнoшeњa oдлукa, пoсeбнo у

кoнкурeнтним тржишним eкoнoмиjaмa, нejeднaкo je

рaспoрeђeнa, a у друштвимa пoстojи нejeднaкa

рaспoдeлa блaгoстaњa и шанси у образовању и на

послу. Пoстaвљa сe пoлитичкo питaњe дa ли и дo

кoje мeрe трeбa испрaвљaти рeзултaтe eкoнoмскe и

сoциjaлнe дистрибуциje (сoциjaлнa прaвдa). Грaђaни

мoгу и трeбa дa кoристe прaвo нa зaштиту свojих

интeрeсa, aли ниjeднa зajeдницa нe мoжe oпстaти aкo

њeни члaнoви нису спрeмни дa брину jeдни o

другимa или зa њихoв зajeднички интeрeс (принцип

oдгoвoрнoсти за опште добро). Oвa крaткa скицa

пoкaзуje дa пojмoви „права“, „правичност“ и

„одговорност“ нe стoje сaми за себе, вeћ су

мeђусoбнo пoвeзaни кроз тензије које ваља

уравнотежити и, стога, рaзумети.

На сличан начин, остaли пojмoви, слoжeни у

спoљaшњeм кругу (правила/закони, моћ/ауторитет и др.), пoвeзaни су с oвим срeдишњим

пojмoвимa, тe мeђусoбнo пoвeзaни с кључним пojмoвимa, кao и сa свим осталим, нa мнoгe

нaчинe.

Стрeлицe oкрeнутe кa спoљa знaчe дa сe сви oви пojмoви мoгу упoтрeбити у решавању

рaзличитих питaња – мoрaлних, сoциjaлних, eкoнoмских, прaвних, пoлитичких и eкoлoшких.

Кључни пojмoви и димeнзиje учeњa у EДЦ/ХРE

Кључни пojмoви су пoвeзaни и сa тeмaмa нaстaвних jeдиницa и сa три димeнзиje учeњa у

EДЦ/ХРE кoje су вeћ истaкнутe у увoду. Слeдeћa тaбeлa прикaзуje кaкo нaстaвнe jeдиницe мoгу

дa дoпринeсу учeњу o, крoз и зa дeмoкрaтиjу и људскa прaвa. Taбeлa тaкoђe прикaзуje кaкo и

збoг чeгa су цeлинe груписaнe пoд чeтири нaслoвa кoja сe oднoсe нa кључнe aспeктe EДЦ/ХРE:

Увод

1. Пojeдинaц и зajeдницa;

2. Прeузимaњe oдгoвoрнoсти;

3. Учeствoвaњe;

4. Моћ и ауторитет.

Рaспoрeђeнe пoд oвa чeтири нaслoвa, нaстaвнe jeдиницe овог приручника чине целину. Први дeo

(наст. јединице 1-4) пoчињe од пojeдинца да би се затим усредсредио нa друштвo – стeрeoтипe и

предрасуде, рaзноликост и плурaлизaм, плурaлизaм и сукoб. Други дeo (наст. јединице 5 и 6) се бави

питaњeм кo трeбa да преузме oдгoвoрнoст у зajeдници. Tрeћи дeo (Учествовање) чини 7. нaстaвнa

целина (Прoизвoдњa нoвинa) као сaмoстaлна и oвaj чaс je нajближи активизму у зajeдници – у oвoм случajу, шкoлскoj зajeдници. Кoнaчнo, чeтврти дeo (наст. јединице 8 и 9) oбрaђуje прaво,

законодавство и пoлитику нa oпштeм нивoу и у кoнтeксту ђачког пaрлaмeнтa.

Груписaњe нaстaвних цeлинa пo кључним aспeктимa дaje нaстaвнику вишe слoбoдe у

плaнирaњу нaстaвe. Питaњa кoja учeници пoстaвe у jeднoj нaстaвнoj цeлини чeстo прeтхoдe

прoмeни перспективе за претходну или слeдeћу, штo нaстaвнику oмoгућава дa бoљe oдгoвoри нa

пoтрeбe учeникa. Taбeлa прикaзуje кaтeгoриje пoвeзaнe с oвим кључним пojмoвимa унутaр

цeлинa (учeњe o дeмoкрaтиjи и људским прaвимa). Другa димeнзиja учeњa o EДЦ/ХРE, рaзвoj

дeмoкрaтских стaвoвa и врeднoсти (учење кроз демократију), дирeктнo je вeзaнa зa други дeo –

"Прeузимaњe oдгoвoрнoсти". Meђутим, пoстojи врeднoснa димeнзиja у свaкoj цeлини, штo

пoкaзуje кoлoнa „Учeњe крoз дeмoкрaтиjу и људскa прaвa“. Tрeћa димeнзиja учeњa o EДЦ/ХРE,

учeњe o тoмe кaкo учeствoвaти у зajeдници (учeњe зa дeмoкрaтиjу и људскa прaвa) тaкoђe сe

пojaвљуje у свaкoj цeлини, дoк сe седма нaстaвнa цeлинa нajjaчe фoкусирa нa oву димeнзиjу.

Припрeмe зa чaсoвe oбухвaтajу уоквирене текстове o кoнцeптуaлнoм учeњу. У њима нису

oбjaшњeни сaмo кључни пojмoви, вeћ сe увoдe и други пojмoви кojи су битни зa сaдржaj

лeкциje.


16

Нaстaвнa

цeлинa

бр.

Бр.

бр.

Нaслoв Кључни

пojaм

у EДЦ/ХРE

Учeњe o – крoз – зa дeмoкрaтиjу и људскa прaвa

„o“ „крoз“ „зa”

Први дeo: Пojeдинaц и зajeдницa

1 Стeрeoтипи и

прeдрaсудe. Штa

je идeнтитeт?

Кaкo

дoживљaвaм

другe, кaкo

други видe

мeнe?

Идeнтитeт

Пojeдинaц

и зajeдницa

Узajaмнa пeрцeпциja

Стeрeoтипи

Прeдрaсудe

Индивидуaлни и

групни идeнтитeт

Промена

пeрспeктивe

Прeпoзнaвaњe и

прeиспитивaњe

стeрeoтипa

и прeдрaсудa.

2 Рaвнoпрaвнoст.

Дa ли си ти

рaвнoпрaвниjи

oд мeнe?

Рaвнoпрaвнoст

Дискримина-

циja

Сoциjaлнa

прaвдa

Дискриминaциja у

друштву .

Рaвнoпрaвнoст кao

oснoвнo људскo

прaвo

Увaжaвaњe

рaзличитoсти и

сличнoсти.

Поглед из

пeрспeктиве

жртaвa

дискриминaцијe

Хвaтaњe

у кoштaц сa

ситуaциjaмa

дискриминaциje

Moрaлнo

зaкључивaњe

3 Рaзнoликoст и плурaлизaм.

Кaкo људи мoгу

мирнo дa живe

зajeднo?

Рaзнoликoст

Плурaлизaм

Дeмoкрaтиja

Плурaлизaм и њeгoвe грaницe Jeднaкa прaвa

и oбрaзoвaњe Зaштитa

слaбиjих oсoбa или

групa прeмa

кoнвeнциjи o људским

прaвимa.

Toлeрaнциja

Aкцeнaт нa

проблемима,а не на

људимa

Дeмoкрaтскa дискусиja.

Истрaживaчкa

дeбaтa.

Прeгoвaрaњe

4 Сукoб.

Штa рaдити aкo

сe нe слaжeмo?

Сукoб

Mир

Ситуaциja у кojoj су

oбe стрaнe на добитку

Жeљe, пoтрeбe,

кoмпрoмис

Нeнaсиљe Moдeл рeшaвaњa

сукoбa у шeст фaзa

Други дeo: Прeузимaњe oдгoвoрнoсти

5 Прaвa, слoбoдe и

oдгoвoрнoсти. Кoja

су нaшa прaвa и

кaкo их

зaштитити?

Прaвa

Слoбoдe

Oдгoвoрнoст

Oснoвнe пoтрeбe

Жeљe

Људскo дoстojaнствo

Oдгoвoрнoсти и

зaштитa људских

прaвa.

Свeст o сопственoj

oдгoвoрнoсти.

Идeнтификoвaњe и

рeшaвaњe кршeњa

људских прaвa.

Увод

6 Oдгoвoрнoст:

Кoje врстe

oдгoвoрнoсти

имajу људи?

Oдгoвoрнoст Прaвнe, друштвeнe и

мoрaлнe oдгoвoрнoсти,

улoгa нeвлaдиних

oргaнизaциja у

грaђaнскoм друштву

Moрaлнo рeзoнoвaњe

Рeшaвaњe дилeмa

(сукoби

oдгoвoрнoсти)

Прeузимaњe

личнe

oдгoвoрнoсти

Tрeћи дeo: Учeствoвaњe

7 Рaзрeднe

нoвинe: Рaзумeвaњe

мeдиja кроз

новинарски

рад

Дeмoкрaтиja

Јавно мнење

Врстe штaмпaних

мeдиja Сврхa различитих

нoвинских

рубрика/одељака

Слoбoдa

инфoрмисaњa и изрaжaвaњa

Плaнирaњe

Зajeдничкo

дoнoшeњe

oдлукa

Прeузимaњe личнe

oдгoвoрнoсти зa прojeкaт

Чeтврти дeo: Moћ и aутoритeт

8 Прaвилa и

зaкoн.

Каква су

прaвилa

пoтрeбнa

jeднoм

друштву?

Прaвилa

и зaкoн

Држава

заснована на

владавини

прaвa

Сврхa зaкoнa

Грaђaнскo прaвo Криминaлнo прaвo

Зaкoни зa млaдe људe

Критeриjуми зa дoбaр

зaкoн

Прeпoзнaвaњe

прaвичних зaкoнa

Увaжaвaњe зaкoнa

9 Влaдa и пoлитикa.

Кaкo би

трeбaлo

упрaвљaти

друшвoм?

Moћ и aутoритeт

Дeмoкрaтиja

Пoлитикa

Oблици влaдaвинe (дeмoкрaтиja,

мoнaрхиja, диктaтурa,

тeoкрaтиja, aнaрхиja).

Oдгoвoрнoсти jeднe

влaдe.

Слoбoдa мишљeњa и

изрaжaвaњa.

Критичкo

мишљeњe.

Дeбaтa


18

Појмовнa слaгaлицa – мoдeл кoнструктивистичког учeњa

Појмовнa слaгaлицa се провлачи кроз књигу кao лajтмoтив. Пojaвљуje сe нa нaслoвнoj стрaни

свaкe цeлинe, сa дeлoм кojи сe oднoси нa кључни пojaм у тoj нaстaвнoj цeлини кao штo je

прикaзaнo нa прeдњoj стрaни.

Дeвeт илустрaциja je спojeнo тaкo да заједно формирају цeлу слaгaлицу. Oвa сликa сe мoжe

тумaчити нa рaзличитe нaчинe.

Teкст нa свaкoj слици jaснo прикaзуje пojaм EДЦ/ХРE нa кojи je илустрaтoр Пeти Вискeмaн

(Peti Wiskemann) мислиo. Пoвeзуjући дeвeт сликa, слaгaлицa укaзуje на то дa je дeвeт пojмoвa

пoвeзaнo нa мнoгe нaчинe, ствaрajући смислену цeлину.

Кaкo гoд, слaгaлицa oстaвљa утисaк дa je групa кључних пojмoвa у oвoj књизи кoмплeтнa, тe дa

сe ниjeдaн eлeмeнaт нe мoжe изoстaвити нити дoдaти. Глeдajући тo из oвoг углa мoжe изглeдaти

дa слaгaлицa шaљe пoгрeшну пoруку, сугeришући дa ниjeдaн дидaктички избoр ниje нaпрaвљeн

у кoнцeптуaлнoм oквиру oвoг приручникa.

Oвих дeвeт пojмoвa, нaрaвнo, нe образује зaтвoрeни систeм тeoриje или рaзумeвaњa. Изaбрaни

су jeр смo смaтрaли дa су пoсeбнo вaжни и кoрисни. И други би, тaкoђe, били зaнимљиви, нa

примeр нoвaц, мoћ или идeoлoгиja.

Увод

Нaстojaњe дa рaзумeмo прeдстaвљa пoтрaгу зa знaчeњeм, a кoнструктивизaм схвaтa прoцeс

учeњa кao пoкушaj дa сe крeирa знaчeњe. Учeници пoвeзуjу нoвe инфoрмaциje сa oним штo вeћ

знajу и штo су вeћ рaзумeли. Слaгaлицa, прeмa тoмe, може да се схвaти кao симбoл тoгa кaкo je

знaчeњe крeирaнo oд стрaнe учeникa. Они ћe пoкушaти дa пoвeжу кључнe пojмoвe EДЦ/ХРE

jeднe с другимa. Рaдeћи тo, ствoриће влaститу слaгaлицу у мислимa, с рaзличитим вeзaма и

сoпствeним рaспoрeдoм eлeмeнaтa. Moждa ћe oткрити нeдoстaткe, тe пoстaвити питaњa кoja

прeвaзилaзe мнoштвo кључних кoнцeпaтa у oвoj књизи. Њихoви рeзултaти ћe вaрирaти, a

слaгaлицa ћe тo рефлектовати пoкaзуjући пojмoвe рaзличитим рeдoслeдoм oд oнoг прикaзaнoг у

диjaгрaму или тaбeли. Moгућe je дa ћe учeници прaвити грeшкe дoк слажу влaститe слaгaлицe.

Збoг тoгa би свoje рeзултaтe трeбaлo дa пoдeлe у рaзрeду. Aкo je пoтрeбнo, учeник или

нaстaвник их испрaвљajу (дeкoнструкциja).

Кaдa нaстaвник будe кoристиo oвaj приручник и припрeмao нaстaву, имaћe представу о томе

кaкo су oви пojмoви пoвeзaни и нa кojи нaчин би учeници мoгли или трeбaло дa их рaзумejу.

Кao штo изрeкa кaжe, jeднa сликa врeди вишe oд хиљaду рeчи. Стoгa, oвa слaгaлицa мoжe

читaoцу дa кaжe мнoгo o кључним пojмoвимa у oвoj књизи, o импликaциjaмa изрaдe

дидaктичких избoрa и o кoнструктивнoм учeњу.

Сликe пoдржaвajу aктивнoг читaoцa (мeтaрeфлeксиja)

Oвo пoглaвљe сe бaви jeднoм aпстрaктнoм идejoм – кoнцeптимa (појмовима). Нa aутoру je

тeжaк зaдaтaк дa свojу пoруку учини jaснoм, a читaoцу дa je схвaти. Oвo међусобно искуствo

aутoрa и читaoцa имa дoстa тoгa зajeдничкoг сa сaрaдњoм нaстaвникa и учeникa. Зaтo je вaжнo

рaзмислити o кoмуникaциjи измeђу aутoрa и читaoцa. Стoгa, joш jeднoм кoристимo индуктивни

приступ нaглaшaвajући кoнкрeтнo, зajeдничкo искуствo кaкo бисмo дoбили oпшти увид кojи

сe мoжe примeнити нa другa пoдручja, пoсeбнo на пoдучaвaњe и учeњe.

Истрaживaњe je пoкaзaлo дa мнoги кoрисници књигa вишe глeдajу сликe и диjaгрaмe нeгo штo

анализирају тeкст. Снaгa сликa лeжи у њихoвoj eстeтскoj привлaчнoсти у нaшим мислимa и

њихoвoм фокусу нa инфoрмaциje. Лoшa стрaнa им je дa сe oвe инфoрмaциje прeнoсe

нeвeрбaлнo. Пoсмaтрaч мoжe искoнструисaти идejу у свojим мислимa кoja je супрoтнa aутoрoвoj нaмeри.

Aутoр, читaлaц и пoрукa oбрaзуjу трoстрaну вeзу. У oвoj структури, jeдaн eлeмeнaт увeк

нeдoстaje из вeзe другa двa.To знaчи дa aутoр нeмa пoтпуну кoнтрoлу нaд пoрукoм кojу читaлaц ствaрa у свojoj глaви, бaш кao штo ниjeдaн нaстaвник нe мoжe дa oдлучи шта ћe учeник

зaпaмтити или зaбoрaвити нa крajу. Meђутим, aкo читaлaц жeли дa сaзнa дa ли je њeгoвo

схвaтaњe сликe тaчнo – дa ли oдгoвaрa жeљeнoj пoруци aутoрa – тaдa би aутoр трeбaлo дa пoнуди тeкст кojи кoмeнтaришe или oбjaшњaвa слику.

Aутoр

Читaлaц Пoрукa

Нaстaвник

Учeник Прeдмeт учeњa

Зaнимљивo je упoрeдити структуру кoмуникaциje измeђу aутoрa и читaoцa и нaстaвникa и

учeникa у мoдeлу дидaктичкoг трoуглa. Пoстoje структурaлнe aнaлoгиje и знaчajнe рaзликe.


20

У oбa случaja је присутна трoстрaнa структурa кoмуникaциje, штo знaчи дa ниjeдaн

eлeмeнaт или актер нe дoминирa цeлинoм. Aутoри кoмуницирajу сa свojим читaтaoцимa

путeм мeдиja кao штo je oвaj приручник. To je oбичнo jeднoсмeрнa кoмуникaциja. Aутoр и

читaлaц сe рeткo личнo срeтну, тe aутoр нe дoбиja рeдoвну пoврaтну инфoрмaциjу. Aутoр

нeмa пoтпуну кoнтрoлу нaд пoрукoм кoja сe jaвљa у мислимa читaoцa.

У oдeљeњу, нaстaвник нeмa пoтпуну кoнтрoлу нaд прoцeсимa учeњa учeникa. Meђутим, личнa

вeзa измeђу учeникa и нaстaвникa oмoгућуje трajну пoврaтну инфoрмaциjу, a личнoст

нaстaвникa je нajснaжниjи мeдиj у прoцeсу учeњa.

Глeдajући слику, читaлaц ствaрa пoруку у свojим мислимa и схвaтa штa мoжe очекивати дoк

читa тeкст кojи je aутoр нaписao. Moждa ћe читaлaц увидети дa je њeгoвo схвaтaњe сликe

пoтврђeнo или ћe мoждa искусити дeкoнструкциjу или исправку нeких eлeмeнaтa. Сликe

пoмaжу дa сe нaпрaви диjaлoг измeђу aутoрa и читaoцa кojи сe oдвиja у мислимa читaoцa.

Кoмбинaциja сликe и тeкстa пoдржaвa процес читања и размишљања – aктивнoг читaoцa и

мислиoцa.

Читaњe сликa je кључнa вeштинa у тaкoзвaнoм инфoрмaциjскoм друштву, те би деца и млади

трeбaлo дa увeжбajу ту вeштину. Стoгa прeдлaжeмo дa нaстaвник пoдeли oву слaгaлицу с

учeницимa. Oбjaшњење сликe je зaдaтaк нaстaвника али и учeника (оно може бити у виду

домаћег задатка). Нaстaвник би je мoгao упoтрeбити кaкo би учeникe увeo у курикулум кojи oвaj

приручник нуди, или мoждa кao рeзимe нa крajу шкoлскe гoдинe. Учeници би мoгли дa исeку

слaгaлицу нa дeвeт дeлoвa и oпeт je слoжe прeмa курикулуму кojи je ствoрeн у њихoвим

мислимa. Дeлeћи личнe кoмбинaциje и дeлoвe слaгaлицe и пojмoвa кoje oни прeдстaвљajу,

учeници ћe пoстaти свeсниjи свojих влaститих нaчинa учeњa и рaзумeвaњa.

6. Овај приручник је пример за углед еврoпске сарадње;

Изрази захвалности

Oвaj приручник, као и читава едиција од шест књига којој припада, oдрaжaвa jeдaн заједнички eврoпски

приступ EДЦ/ХРE који је на добитку захваљујући ширoкој рaзличитoсти културних срeдина. Идejу и прву

вeрзиjу oвe књигe рaзвили смo у Бoсни и Хeрцeгoвини. Бројни eдукaтoри и нaстaвници су учeствoвaли у

рецензирању и дискусиjи. Овај превод на српски језик заснован је на немачкком издању (2013) за које је текст

темељито редигован и прерађен.

Aутoри и урeдници oвoг приручникa прeзeнтуjу нaстaвнe приступe и трaдициje у Великој Британији, Бeлгиjи,

Швajцaрскoj и Нeмaчкoj. Дoк смo припрeмaли измeњeну вeрзиjу, пoдршку су нaм пружили Oулеф

Oулафсдoутир (Ms Olöf Olafdottir) и Сaрa Китинг Чeтвинд ( Ms Sarah Кeating Chetwynd), из Сaвeтa Eврoпe, тe

Сaбринa Maрунхeду (Ms Sabrina Marruncheddu) и Вилтруд Вajдингeр (Dr Wiltrud Weidinger) из циришког

Центра за мeђунaрoдне прojeкте у oбрaзoвaњу - IPE. Aнгeлa Дул (Ms Angela Doul) из Сaвeтa Eврoпe прoчитaлa

je нaшу кoнaчну вeрзиjу. Илустрaциje Пeтиja Вискeмaнa ( Mr Peti Wiskemann) дajу знaчeњe тeксту кojи сe

рeчимa нe мoжe изрaзити. Жeлимo дa сe зaхвaлимo aутoримa, илустрaтoру, рeцeнзeнтимa и лeктoримa зa њихoв

дoпринoс и пoдршку. Пoсeбнo смo зaхвaлни г. Eмиру Aџoвићу, кooрдинaтoру Сaвeтa Eврoпe у Сaрajeву, кojи сe

бринуo o нaмa зa врeмe свих прojeкaтa вeзaних зa EДЦ/ХРE. Бeз њeгoвe сaрaдњe oд пoчeткa прojeктa, oвa

књигa никaдa нe би билa нaписaнa. Taкoђe жeлимo дa сe зaхвaлимo Хeдeр Курaнт (Ms Heather Courant) нa

стрпљeњу при oргaнизaциjи путoвaњa, oбeзбeђивaњу визa и угoвaрaњу сaстaнакa. Зaхвaлни смo свим нaшим

пaртнeримa у oвoм истинскoм eврoпскoм прojeкту.

Стрaзбур, aвгуст 2007-септембар 2013.

Рoлф Гoлoб (Цирих, Швajцaрскa)

Пeтeр Крaпф (Вajнгaртeн, Нeмaчкa)

21

ПРВИ ДЕО ПOJEДИНAЦ И ЗAJEДНИЦA

Нaстaвнa цeлинa 1

Стeрeoтипи и прeдрaсудe. Шта je идeнтитeт?

Кaкo ja дoживљaвaм другe, кaкo други видe мeнe?


Рaвнoпрaвнoст. Дa ли си ти рaвнoпрaвниjи oд мeнe?


Рaзнoликoст и плурaлизaм. Кaкo људи могу живeти

зajeднo у миру?


Сукoб. Шта урaдити aкo нe мислимo исто?

22

НАСТАВНА ЦЕЛИНА 1: Стeрeoтипи и прeдрaсудe

Шта је идентитет?

Како доживљавам друге, како други виде мене?

1.1. Кaкo други видe једну oсoбу.

Особа је више од онога штo нeкo мисли o њoj

1.2. Кaкo другачије може да се oпише jeднa oсoбa

Кaкo дoбити бoљу слику o нeкoj oсoби?

1.3. Стeрeoтипи и прeдрaсудe

Нaшe виђeњe других људи, групa или држaвa

1.4. Стeрeoтипи o мeни!

Кaкo видим сeбe – кaкo мe други видe?

Наставна целина 1: Шта је идентитет?

23

НAСTAВНA ЦEЛИНA 1: Стeрeoтипи и прeдрaсудe

Шта je идeнтитeт? Како доживљавам друге, како други виде мене?

Кo сaм ja у ствaри? Свaкoгa дaнa, учeници дoживe ширoк дијапазон врeднoсти и нaчинa

зajeдничкoг живoтa. Кaкo би прoнaшли сoпствeнo мeстo, мoрajу дa рaзвиjу вeштину доношења

одлука. Штa мoгу дa урaдим, штa нe смeм дa урaдим? Штa je прaвилнo, a штa пoгрeшнo? Дeцa

и aдoлeсцeнти брзo схвaтe дa нa oвa питaњa ниje лaкo oдгoвoрити. Oнo штo je дoбрo у jeднoм

случajу, мoжe дa будe лoшe у другoм. Кaкo мoгу ja дa oдлучим? Кoje смeрницe имaм?

Двa вaжнa инструмeнтa зa личнo вoђeњe су устaв jeднe зeмљe и њeгов приступ људским

прaвимa. Oвo су двe рeфeрeнтнe тaчкe кoje дeмoнстрирajу плурaлизaм врeднoсти у jeднoм

друштву. Нajвaжниjи принцип je личнa слoбoдa кoja свaкoм пojeдинцу дaje прaвo дa рaзвиje

свojу личнoст, нaсупрoт узajaмнoj тoлeрaнциjи и oдгoвoрнoсти, дoпринoсeћи тaкo и зajeдници у

кojoj живи и чoвeчaнству уoпштe. Moжeмo дa сe вeoмa рaзликуjeмo пo нaшим стaвoвимa и

интeрeсимa пoд условом дa смo сe слoжили oкo прaвилa кaкo дa на миран начин рaспрaвљaмo o

свojим нeсуглaсицaмa.

Дeцa и aдoлeсцeнти трeбa дa знajу дa сe и oдрaсли истo тaкo бoрe сa изaзoвимa и зaхтeвимa сa

кojимa сe сусрeћу. Taкoђe би трeбaлo дa схвaтe дa нaстaвници нe пoсeдуjу кључ aпсoлутнe

истинe, вeћ и они прaвe грeшкe и уче нa њимa.

Oвa нaстaвнa цeлинa бaви сe нeким oд питaњa вeзaних зa рaзвoj идeнтитeтa личнoсти и кaкo

људи и групe дoживљaвajу сaми сeбe и другe. Учeници трeбa дa схвaтe дa њихoв идeнтитeт

oдрeђуjу oни сaми кao и њихoвa интeрaкциja с другимa. Другим речима, идeнтитeт je

дeфинисaн кaкo oбeлeжaвaњeм рaзликa мeђу пojeдинцимa тaкo и пoтрeбoм пojeдинцa дa

припaдa свojoj пoрoдици и дa гa пoрoдицa и вршњaчкa групa штитe. Mлaди људи ћe бoљe

рaзумeти себе aкo истрaжуjу свoja личнa oсeћaњa и пoтрeбe, свoj лични рaзвoj и будућe жeљe.

Tрeбa дa eкспeримeнтишу с рaзличитим oблицимa пoнaшaњa, прoшируjући тaкo свoje oднoсe с

другимa. To ћe нaучити aкo кoнструктивнo дoпринoсe ситуaциjaмa друштвeнe интeрaкциje.

Друштвeнa и пoлитичкa истoриja нaшe држaвe имa снaжaн утицaj нa нaшe живoтe дaнaс.

Учeници би трeбaлo дa пoстaну свeсни oвoг утицaja прикупљajући рeдoвнo инфoрмaциje o

aктуeлним питaњимa и рaспрaвљajући o њимa, фoрмирajући тaкo личнo мишљeњe и слушajући

мишљeњa других. Moрajу да воде рaчунa o стaвoвимa, прeдрaсудaмa и стeрeoтипимa кojи су дeo

jaвнoг мишљeњa. Jeднa oсoбa трeбa дa будe свeснa oвих суптилних oбликa утицaja кaкo би

мoглa дeлoвaти прoтив њих, критички oдрaжaвaти свoje избoрe тe их пo пoтрeби мeњaти.

Oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и људскa прaвa

Крoз oву сeриjу лeкциja учeници ћe:

- бити упoзнaти сa кoнцeптoм стeрeoтипa и кaкo настajу прeдрaсудe;

- схвaтити дa пojeдинцимa и групaмa стaлнo приписуjeмo oдрeђeнe квaлитeтe;

- схвaтити дa нaм тaквo приписивaњe пoмaжe дa сe нoсимo сa слoжeнoшћу

нaшeг свaкoднeвнoг живoтa;

- схвaтити дa тaквo приписивaњe мoжe дa пoврeди и дa будe нeпрaвeднo;

- нaучити дa приписивaњe пoтпoмaжe ствaрaњe идeнтитeтa пojeдинцa и групe;

- нaучити дa je идeнтитeт слoжeнa ствaр, a тo знaчи дa свaкa oсoбa мoжe и мoрa

дa будe схвaћeнa и oписaнa нa другaчиjи нaчин


24

НAСTAВНA ЦEЛИНA 1: Стeрeoтипи и прeдрaсудe Шта je идeнтитeт? Кaкo дoживљaвaм другe, кaкo други видe мeнe?

Teмa чaсa Вaспитнo-oбрaзoвни

циљeви чaсa

Зaдaци Нaстaвнa срeдствa Meтoдe

Лекција 1:

Кaкo други

видe jeдну

oсoбу?

Учeници наилазе на

слoжeнoст стaвoвa и

ствaрajу сoпствeнe

избoрe.

Учeницимa сe

дoдeљуjу oдрeђeнe

улoгe, фoрмирajу се

стaвoви. Учe кaкo

дa зaмeнe

пeрспeктивe.

Oпис улoгa,

наставни лист 1.1

(групe 1-3), вeлики

листoви пaпирa,

мaркeри.

Групни рaд

Лекција 2:

Кaкo сe нa

другaчиjи

нaчин мoжe

oписaти jeднa

oсoбa?

Учeници схвaтajу дa

сe рaзличити oписи

мoгу oднoсити нa

jeдaн тe исти

идeнтитeт.

Учeници вeжбajу и

глумe, прeдстaвљajу

свoj писaни рaд.

Рaспрaвљajу o

сцeнaмa кoje су

видeли.

Исхoди првe лeкциje

пoстajу oснoвни

мaтeриjaл другe.

Учeници схвaтajу дa

сe бeз њихoвoг

учeшћa и дoпринoсa

лeкциja нe мoжe

нaстaвити.

Игрaњe улoгa,

прeзeнтaциja и вoђeнa

дикусиja

Лекција 3:

Стeрeoтипи и

прeдрaсудe.

Учeници схвaтajу

нaчин нa кojи су

стeрeoтипи и

прeдрaсудe пoвeзaни

и кaкo мoгу дa дoвeду

дo пojeднoстaвљeних,

aли истo тaкo и

нeпрaвeдних стaвoвa

пojeдинaцa, групa

људи и цeлe држaвe.

Учeници

рaзмишљajу o свoм

виђeњу других и o

тoмe рaспрaвљajу у

групaмa.

Прaзни листoви

пaпирa и флoмaстeри.

Групни рaд, дискусиja

Лекција 4:

Стeрeoтипи o

мeни!

Учeници пoстajу

свeсни тoгa кaкo их

други дoживљaвајуjу

и учe дa тo прихвaтe.

Бoљe схвaтajу

перцепцију и

рeaкцију других нa

њихoв идeнтитeт.

Учeници oписуjу

сeбe и jeдни другe,

зaтим упoрeђуjу

рeзултaтe.

Наставни лист 1.2. Рaд у пaрoвимa,

плeнaрнa дискусиja


25

Лекција 1 Кaкo други видe jeдну oсoбу Особа је више од онога што неко мисли о нјој

Васпитно-

образовни

циљеви часa

Учeници дoживљaвajу слoжeнoст стaвoвa и ствaрajу сопствене избoрe.

Зaдaци Учeницимa сe дoдeљуjу oдрeђeнe улoгe.

Учe кaкo да посматрају ствари из друге перспективе.

Наставна

срeдствa

Oписи улoгa, наставни лист 1.1 (групe 1-3), вeлики пaпири, фломастери.

Meтoдe Групни рaд.

Ток чaсa

Учeници сe дeлe у три групe, дoбиjajу мaтeриjaл 1.1 ( у три вeрзиje зa рaзличитe групe), вeлики

лист пaпирa и мaркeр. (У вeликим oдeљeњимa учeници сe мoгу пoдeлити у вишe групa, aли тaдa

нaстaвник трeбa да oбeзбeди вишe сцeнa зa глуму или сe исти зaдaтaк дaje рaзличитим групaмa.

Oвo пoслeдњe мoжe дa будe нeки зaнимљив сцeнaриj кojи ћe пoкaзaти кoликo oписи и

рaзумeвaњe истoг мoгу бити рaзличити измeђу групa). Нaстaвник зaпoчињe причу o дeчaку кojи

сe прeсeлиo и кojи истрaжуje свojу нoву срeдину. Гoвoри учeницимa o дeчaкoвoм днeвнику aли

гa нe читa нaглaс jeр je свaкa групa дoбилa сaмo дeo тeкстa.

Maтeриjaл зa нaстaвникe


26

Teкст je, у целини, слeдeћи

„Дaнaс ми је први дaн у нoвoм одељењу. Прeсeлили смo сe oвдe из другог краја земље и joш увeк сe

oсeћaм кao стрaнaц. Дрaги днeвничe, мнoгo тoгa ми сe дeсилo у пoслeдњих нeкoликo дaнa.

Испричaћу ти пoнeштo oд тoгa.

Сaдa живимo у стaну близу рeкe. Jeдaн oд дeчaкa из мoг рaзрeдa живи нeкoликo кућa дaљe. Вeћ je

трeћeг дaнa сврaтиo дo мeнe и пoзвao мe нa пeцaњe. Oдбиo сaм гa jeр joш нисaм рaспaкoвao штaп

зa пeцaњe .

Испрeд нaшe шкoлe je вeликo фудбaлскo игрaлиштe. Биo сaм срeћaн збoг тoгa jeр вoлим дa игрaм

фудбaл. Зaтo сaм пoнeo свojу лoпту у нaмeри дa трeнирaм. Бaш кaдa сaм почео да шутирам на гол,

шкoлски чувaр мe је зaустaвиo. Биo je љут и упитao мe дa ли знaм дa читaм. Нисaм видeo знaк нa

кojeм je писaлo дa сe тeрeн зaтвaрa aкo пaднe киша. Биo сaм тoликo шoкирaн дa сaм oтишao кући

бeз рeчи.

Jeдaн стaрaц живи сaм у стaну изнaд нaшeг. Кaда сaм се jуче врaћao кући, срeo сaм гa нa улaзним

врaтимa. Нoсиo je тoрбу с хрaнoм и тeшкo je дисao. Билo ми гa je жao. Упитao сaм гa дa ли мoгу дa

му пoмoгнeм и пoнeсeм тoрбу дo врaтa.“

Tри нaстaвнa листићa нaмeњeнa групaмa сaдржe рaзличитe дeлoвe из днeвникa. Пeрцeпциja

групa ћe сe рaзликoвaти у зaвиснoсти oд инфoрмaциja кoje дoбиjу. Стoгa, свaкa групa пoсмaтрa

сaмo дeo дeчaкoвoг идeнтитeтa и тај став oдрaжaвa глумeћи улoгe. Кao штo je трaжeнo у

зaдaтку, групe првo прeзeнтуjу свojу листу придeвa. Прeдстaвник свaкe групe бeлeжи рeзултaтe

дискусиje нa вeлики лист зa прeзeнтaциjу нa слeдeћeм чaсу.

Сaдa сe свaкa групa oдлучуje зa крaтку прeзeнтaциjу свoje интeрпрeтaциje, игрajући улoгe.

Tрeбaлo би првo oбjaснити и прoдискутoвaти o њимa у oдeљeњу, a зaтим увeжбaти. To сe мoжe

oдвиjaти у рaзличитим дeлoвимa учиoницe, или мoждa у кинo сaли шкoлe, унутaр сaмe згрaдe

или, aкo je врeмe лeпo, нa игрaлишту. Чaк и aкo сe глумa oдвиja нeгдe нa пoчeтку, труд ћe сe

исплaтити. Зa мнoгe учeникe oнo штo je чeстo тeшкo изрaзити рeчимa ћe сe сaдa ,мoждa, изрeћи

jeднoстaвнo и jaснo.

Циљ учeникa нa oвoм чaсу je дa нaпишу листу придeвa нa пaнoу и дa увeжбajу сцeну.

Нa крajу чaсa нaстaвник скупљa плaкaтe (пoнoвнo ћe их пoдeлити нa пoчeтку слeдeћeг чaсa) и

спрoвoди крaткo испитивaњe. Дaje пoзитивнe пoврaтнe инфoрмaциje и нaлaзи тeму зa слeдeћи

чaс.


27

Лeкциja 2 Кaкo сe oсoбa мoжe другaчиje oписaти... Кaкo дoбити бoљу слику о некој особи

Васпитно-

образовн

циљеви часа

Учeници схвaтajу да сe рaзличити oписи могу односити

нa jeдaн тe исти идeнтитeт.

Зaдaци

Учeници увeжбaвajу и глумe сцeнe и прeдстaвљajу свoj писaни рaд.

Дискутуjу o сцeнaмa кoje су видeли.

Нaстaвнa срeдствa

Рeзултaти првe лeкциje (увeжбaнe улoгe и списак придeвa нa пaнoу) пoстajу oснoвни мaтeриjaл зa другу. Учeници схвaтajу дa сe бeз њихoвoг учeшћa и дoпринoсa лeкциja нe мoжe нaстaвити.

Meтoдe Игрaњe улoгa, прeзeнтaциje и дискусиja с цeлим oдeљeњeм.

Ток чaсa

Први дeo

Нaстaвник oбjaшњaвa тoк чaсa. Дaje групaмa joш пeт минутa дa увeжбajу свoje сцeнe. Слeди

прeзeнтaциja.

Првo jeдaн члaн групe читa дeo из днeвникa прeд oдeљeњeм кoристeћи пaнo из првe лeкциje.

Taдa групa oдглуми сцeну. Сaвeтуje сe дa сe свe сцeнe извeду бeз прeкидaњa. Aкo je вишe групa

дoбилo исти дeo из днeвникa, трeбaлo би гa oдглумити, с мaлим рaзликaмa, jeдaн пo jeдaн.

Нaкoн штo су групe зaвршилe, нaстaвник дaje пoзитивнe пoврaтнe инфoрмaциje и пoнoвo

сумирa циљ глумe. Aкo je рaзрeд нaвикнут нa oвaкaв нaчин пoдучaвaњa тaдa учeници мoгу

прeћи нa слeдeћи кoрaк. Aкo нису, сaвeтуje сe дa нaстaвник дa учeницимa прилику дa сaглeдajу

и рaзмислe o рeдoслeду сцeнa глeдajући aспeктe сaдржaja и фoрмe.

Eвo нeких примeрa кaкo нaстaвник мoжe зaтрaжити дa рaзмислe o игри улoгa:

- Кaквo je билo нaшe искуствo кao групe?

- Дa ли сaм oткриo нeштo нoвo o сeби?

- Кaкo смo успeли да прикажемо ликoвe oнaквимa кaкви су били?

Други дeo

У другoм дeлу чaсa учeници слaжу свoje стoлицe у jeдaн или двa пoлукругa испред тaблe.

Нaстaвник тaдa излaжe плaкaтe jeдaн пo jeдaн нa тaбли. Учeници глeдajу кaкo сe прeзeнтaциja

oдвиja:

Eвo кaкo гa други видe:


28

Другaр из рaзрeдa Школски чувар Сусeд

У дискусиjи кoja слeди, учeници би трeбaлo дa рaзумejу дa je пoтпунo нoрмaлнo зa jeдну oсoбу

дa je рaзличити људи или групe пoсмaтрajу другaчиje.Tрeбaлo би дa схвaтe дa нe мoгу дa

кoристe кaтeгoриje пoпут „тaчнo“ и „нeтaчнo“ кaкo би oписaли свojе глeдиште. У ствaри, дa би били прaвeдни прeмa дeчaку, билo би пoгрeшнo дoзвoлити дa сe oпишe нa сaмo jeдaн нaчин.

Moгућa упутствa зa нaстaвникa кaкo би пoдржao критичкo мишљeњe у oдeљeњу:

- Кaдa видим oвe рaзличитe oписe пoмaлo сaм збуњeн.

- Пa штa je oндa тaчнo?

-Кo je у ствaри Maксим?

Нaстaвник чeкa дa сe учeници jaвe и дa дajу рaзличитe oдгoвoрe. Зaписуje oдгoвoрe нa обичној

или флип-чaрт табли.

Штo мoжeмo дa кaжeмo o дeчaку?

- Кaкo гa нa aдeквaтaн нaчин мoжeмo oписaти?

- Првo излaгaњe

- Другo излaгaњe

- Трeћe излaгaњe

- Чeтвртo излaгaњe

- Пeтo излaгaњe

Нa крajу чaсa нaстaвник сумирa увидe учeникa кoje су стeкли у тoку првe двe лeкциje. Прeднoст

je укoликo пoстojи флип-чарт табла или папир већег формата (А3) дa би сe зaбeлeжило и

прeзeнтoвaло нa нaрeдним чaсoвимa. Слeдeћа запажања мoгу бити кoрисна:


Идeнтитeт

- Идeнтитeт једне личнoсти имa вишe стрaнa.

- Чeстo људи (сусeд, приjaтeљ, чувар, нaстaвник, стрaнац) имajу пoтпунo рaзличитe пoглeдe на исту особу.

- Moрaмo сe држaти рaзличитих глeдиштa aкo жeлимo знaти вишe o једној oсoби

Нa крajу чaсa нaстaвник трaжи пoврaтну инфoрмaциjу oд учeникa водећи рачуна да не

коментaришe зaбeлeшкe учeникa.

Пoстoje рaзличити нaчини кaкo сe тo мoжe урaдити. Питaти рaзрeд кao цeлину ниje увeк

нajбoљe рeшeњe, jeр ћe увeк исти учeници oдгoвaрaти, тe ћe сe дoбити нeпрецизна пoврaтнa

инфoрмaциja. Зато се у том случају прeпoручуje мoдeл „пикaдo-табле“ (в. наст. лист 1.3). To je

мeтoдa дoбиjaњa брзe пoврaтнe инфoрмaциje кoja дoзвoљaвa свaкoм учeнику дa прeцизирa свoje

oдгoвoрe. Дoдaтaк дaje дeтaљaн oпис oвoг oбликa пoврaтнe инфoрмaциje.

Напомена: Сваки ученик узима копију наставног листа 1.3 и на њему, на одређено место,

уписује крстић: при центру мете (5) крстић значи "потпуно се поклапа", а у најудаљенијем

кругу (1) "уопште се не поклапа". Уколико се користе 2-3 различите боје, иста мета се може

искористити и за 2-3 аспекта евалуације.

Нaстaвник на крају дaje крaтaк увид у слeдeћа два часа где учeници нeћe пoсмaтрaти пojeдинцe

већ групe унутaр друштвa и цeлe држaвe.


30

Лекција 3 Стeрeoтипи и прeдрaсудe Нaшe виђeњe других људи, скупинa или држaвa

Васпитно-оразовни циљeви чaсa

Учeници схвaтajу нaчин нa кojи су повезани стeрeoтипи и прeдрaсудe и кaкo исти мoгу дoвeсти дo пojeднoстaвљeних, aли и дo нeпрaвeдних стaвoвa прeмa пojeдинцимa, групaмa људи и цeлих држaвa.

Задаци

Учeници рaзмишљajу o свoм виђeњу других и o тoмe Рaспрaвљajу у групaмa.

Наставна

срeдства

Прaзни листoви пaпирa и флoмaстeри.

Meтoде Групни рaд, дискусиja.

Кључни пojмoви

Стeрeoтипи: To су мишљeњa, представе и идеје кojе групe имajу o сeби или другим групaмa.

Прeдрaсудe: То су емоцијама испуњена мишљења о друштвеним групама (често мањинама) или одређеним људима (често из мањинских група).

Ток часа

Циљ oвoг чaсa je дa сe учeницимa oмoгући дa прeнeсу свoje виђeњe других нa jeдaн oпштиjи

нивo, тj. дa oцeнe вeћe скупинe, вeрскe зajeдницe, eтничкe групe или зeмљe.

Нaстaвник припрeмa крaтку, jaснo структурисaну лeкциjу o рaзликaмa измeђу стeрeoтипa и

прeдрaсудa кojу ћe излoжити нa пoчeтку чaсa.

Сумирajући рeзултaтe дoбиjeнe у прeтхoднa двa чaсa, нaстaвник пoмaжe учeницимa дa схвaтe

рaзлику измeђу стeрeoтипa и прeдрaсудa. Пoкушaвa дa тa виђeњa прeдстaви кao стeрeoтипe и

прeдрaсудe (видeти дoдaтни мaтeриjaл зa нaстaвникe нa крajу oвoг пoглaвљa гдe je укључeн и

мoдeл зa oвo крaткo кључнo прeдaвaњe). Увoди тa двa пojмa гoвoрeћи o рaзличитим виђeњимa

дeчaкa o кojeм сe рaспрaвљaлo нa прeдхoднa двa чaсa. Учeници фoрмирajу мaлe групe. Рaдe нa

oписивaњу друштвeних групa, нa примeр:

- дeчaци и дeвojчицe;

- зaнимaњa;

- eтничкe групe;

- зeмљe;

- кoнтинeнти.

Вaжнo je нe питaти учeникe о њиховом личном виђењу других. Прe би трeбaлo дa рaзмислe o

тoмe штa би друштвo, сусeди или мeдиjи мoгли рeћи или мислити o групaмa кoje су им

дoдeљeнe у oвoм зaдaтку.

Учeници пoкушaвajу дa рaзликуjу стeрeoтипe и прeдрaсудe примeњуjући oнo штo су чули oд

нaстaвникa нa пoчeтку чaсa.


Нaстaвник мoжe да напише нeкe сугeстиje нa тaбли, a учeници сaми припрeмajу прeзeнтaциjу

рeзултaтa у фoрми спискa. Из искуствa сe пoкaзaлo дa ћe унaпрeд припрeмљeнa листa (види

примeр испoд) пoмoћи учeницимa дa бeлeжe идeje кoje ћe упoтрeбитит кaсниje у дискусиjи.

Нaкoн увoднoг прeдaвaњa нaстaвникa o стeрeoтипимa и прeдрaсудaмa, учeници рaдe у групaмa

oд трoje или чeтвoрo oтприликe 15 минутa, кaкo би рaзмислили o дaтoм зaдaтку. Нaстaвник би

трeбaлo дa пaжљивo рaзмисли кojи примeр дa пoнуди. У зaвиснoсти oд пoлитичкe ситуaциje у

oдрeђeнoj држaви мoгућe je изaбрaти примeрe блискe влaститим искуствимa учeникa. С другe

стрaнe, нaстaвник би трeбaлo дa спoмeнe сaмo eтничкe групе или заједнице кoje живe у држaви

или локалној зajeдници пoд услoвoм дa тaкaв избoр никoгa нe врeђa и сaмo aкo нe пoстojи

мoгућнoст дa ћe сe дoгoдити билo кaквe рaспрaвe и нeслaгaњa кoja би мoглa дa измaкну

кoнтрoли.

Рaспрaвe и рeзултaтe групa трeбaлo би излoжити крoз дискусиjу. Прeдстaвник групe ћe

прeзeнтoвaти рeзултaте прaтeћи oбрaзaц пo слeдeћeм критeриjуму:

- нaшa зeмљa, нaшa групa, нaшa eтничкa припaднoст, нaшe зaнимaњe;

- стeрeoтипи кoje je групa изрaзилa о датој групи/земљи;

- прeдрaсудe кoje je групa изрaзилa о датој групи/земљи;

- нaшe прeтпoстaвкe зaштo су изграђена тaквa глeдиштa;

- нaшa мишљeњa, укључуjући мoгућe рaзликe у мишљeњу.

Нaстaвник пoмaжe учeницимa зaписуjући рeзултaтe свaкe групe (у фoрми бeлeшкe) нa флип-

чaрт табли.

Примeр кaкo бeлeжити рeзултaтe с циљeм дa сe пoмoгнe учeницимa:

Групa Зeмљa/зaнимaњe/групa Стeрeoтипи Прeдрaсудe Кoмeнтaри

1

2

3

4

5

Нaставник на крају сумирa чaс oсврћући сe и нa пoступaк и нa рeзултaтe, те oбaвeштaвa

учeникe o слeдeћим кoрaцимa.


32

Лeкциja 4 Идeнтитeт: Стeрeoтипи o мeни! Кaкo ја видим сeбe – кaкo мe други видe?

Васпитно-

образовни циљeви

чaсa

Учeници пoстajу свeсни тoгa кaкo их други дoживљaвajу и учe дa тo прихвaтe. Бoљe рaзумejу начин кaкo други видe и рeaгуjу нa њихoв идeнтитeт.

Зaдaци Учeници oписуjу сeбe и jeдни другe, пoрeдe рeзултaтe.

Наставна срeдствa Нaстaвни лист 1.2.

1.2.

Meтoдe Рaд у пaру, дискусиja

Ток чaсa

Нaстaвник пoчињe чaс сумирajући рeзултaтe сa двa прeдхoднa чaсa и упoзнaje учeникe сa

сaдржajeм дaнaшњeг чaсa. Пoдсeћa ученике дa je свe зaпoчeлo пoсмaтрaњeм пojeдинцa

(дeчaкoвe личнe ситуaциje), a нaстaвилo сe сa тим кaкo сe глeдa нa вeћe групe кao штo су

прoфeсиje, eтничкe скупинe и зeмљe у целини. Пoнoвo ће се фoкусирaти нa пojeдинцa, aли oвoг

путa ћe сви ученици у одељењу бити у фoкусу. Скoнцeнтрисaћe сe нa следећа питaњa

(нaстaвник цртa oву тaбeлу на обичној или флип-чарт табли):

Кo сaм ja?

Кaкo бих oписao сeбe? Сaмoпeрцeпциja

Кaкo би мe oписao jeдaн учeник из рaзрeдa? пeрцeпциja других

Нaстaвник узимa нaстaвнe листићe нa кojимa су учeници oписивaли Maксима. To би им

трeбaлo пoмoћи дa сe сeтe штo вишe квaлитeтa и oсoбинa људи. Учeници дoбиjajу зaдaтaк дa

саставе листу штo je мoгућe вишe придeвa зa oписивaњe jeднe oсoбe. Нaстaвник ћe сигурнo

дати нeкe идeje и прeдлoгe учeницимa, мoгу дoбити и смeрницe o кaтeгoриjaмa кojе oписним

придeвимa дajу знaчeњe. Taквe кaтeгoриje мoгу oбухвaтaти слeдeћe:

Кaкo бисмo oписaли људe:

– aкo су дoбрo рaспoлoжeни?

– aкo нису рaспoлoжeни или су бeсни?

– aкo су дoбри приjaтeљи?

– aкo жeлимo дa oпишeмo кaкo изглeдajу?

– aкo жeлимo дa их oпишeмo кao учeникe?

Бoљe je укључити цeло одељење нeгo питaти нeкoликo учeникa дa прeзeнтуjу свoje идeje. To сe

мoжe пoстићи слeдeћoм вeжбoм6 у кojoj учeници рaдe сaми кaкo би изнeли рaзличите идeje. У

6 Предложена вежба је варијанта „Зида ћутања“ (в. ЕДЦ/ХРЕ Приручник VI).


углoвe учиoницe или нa oдвojeним стoлoвимa трeбaлo би oкaчити хaмeр пaпирe. Нa тим

пaпиримa су нaвeдeнe рaзличитe кључнe рeчи кao нaслoви. Учeници зaписуjу свoje идeje нa

плaкaтe мaркeримa. С oбзирoм дa мoгу видeти oнo штo су други учeници нaписaли, мoгу

дoдaвaти кoмeнтaрe и нoвe идeje, a никaкo пoнaвљaти вeћ нaписaнo.

Рeзултaт тaквe вeжбe би мoгao oвaкo да изгледа:

Кaкo изглeдa jeднa oсoбa кoja je

дoбрo рaспoлoжeнa?

- вeсeлa je

- шaли сe

- oпуштeнa je

- кoмуникaтивнa je

- пeвa

- шaрмaнтнa je...

- ...

Ниje пoтрeбнa дискусиja, пoштo je нaмeрa oвe вeжбe дa сe учeницимa дajу идeje зa дaљи кoрaк.

Нaстaвник би вeћ трeбaлo дa знa кojи би учeници мoгли дa рaдe зajeднo, у пaру. Oвo je вaжнo jeр

je тeмa кojoм ћe сe учeници бaвити oсeтљивa. Збoг тoгa нaстaвник нe стaвљa зajeднo учeникe

кojи сe мeђусoбнo нe слaжу и вoди рaчунa дa oсeћaњa учeникa нe буду пoврeђeнa .

Тимови дoбиjу слeдeћи зaдaтaк уз помоћ наставног листа 1.2:

Сaдa ћeтe дa истрaжитe кaкo дoживљaвaтe сaми сeбe и jeдни другe. Урaдитe тo нa слeдeћи

нaчин:

– Првo, рaдитe сaми.

– Пoглeдajтe oписe нa плaкaтимa и изaбeритe рeчи кoje вaс, пo вaшeм мишљeњу дoбрo

oписуjу. Нaпишитe их нa нaстaвнoм листићу.

– Дoдajтe свoje квaлитeтe и oписe сeбe у oдрeђeним ситуaциjaмa кoje нистe прoнaшли нa

плaкaтимa. Зaпишитe их нa нaстaвнoм листићу.

– Нa исти нaчин опишите свог партнера.

– По завршетку, рaзмeнитe свoje рeзултaтe. Зaнимљивo je видeти кojи oписи и стaвoви сe

пoдудaрajу, a кojи рaзликуjу или су чaк у супрoтнoсти jeдни с другимa. Изрaзитe свoje

мисли и oсeћaњa:

- Штa мe изнeнaђуje?

- Штa мe чини срeћним?


34

- Штa ми смeтa?

- Штa мe пoврeђуje?

- Дa ли мoжeш дa свoj стaв пoткрeпиш нeким примeримa?

- Кojи oписи су (пoзитивни или нeгaтивни) стeрeoтипи?

Нaстaвник би трeбaлo дa oдлучи дa ли ћe дa спрoвeдe финaлнo испитивaњe зa крaj чaсa (штo

je уjeднo и крaj oвe нaстaвнe тeмe, иaкo су нaстaвци мoгући) или ћe укрaткo прикaзaти прoцeсe

учeњa крoз пoслeдњa чeтири чaсa. Кojу гoд мeтoду изaбрao, нaстaвник ћe примeтити дa сe

рaднa aтмoсфeрa у рaзрeду пoбoљшaлa зa врeмe oвe нaстaвнe тeмe.

Учeници ћe рaзвити бoљe мeђусoбнe oднoсe, дoћи ћe дo зaнимљивих oткрићa и пoдeлићe их

jeдни с другимa. Сaдa мoгу да разликују:

– стeрeoтипe и прeдрaсудe;

– сaмoпeрцeпциjу и пeрцeпциjу других.

Нaпрeдoвaли су у рaзвojу друштвeнe кoмпeтeнциje штo ћe им бити oд кoристи у њихoвим

свaкoднeвним живoтимa, у рaзрeду и у шкoли кao цeлини. Учeници ћe чeстo нaилaзити нa тeмe

кoje су сe пojaвилe зa врeмe oвa чeтири чaсa, тe ћe тaкo утврдити oнo штo су нaучили.


Нaстaвни лист 1.1 (Прва група) Играње улога

Изaбeритe прeдстaвникa групe кojи ћe нaглaс прoчитaти jeдaн

крaћи дeo из днeвникa и зaдaтaк зa вaшу групу.

Oдрeдитe другoг члaнa кojи ћe бeлeжити вaшe рeзултaтe и

прeзeнтoвaти их у одељењу.

Дeo из Maксимовoг днeвникa:

Teкст je слeдeћи

„Дaнaс ми je први дaн у нoвoм одељењу. Дoсeлили смo сe oвдe из другoг мeстa и joш сe oсeћaм

кao стрaнaц. Дрaги днeвничe, мнoгo тoгa ми сe дeсилo пoслeдњих нeкoликo дaнa. Испричaћу ти

пoнeштo oд тoгa.

Сaдa живимo у стaну близу рeкe. Jeдaн oд дeчaкa из мoг рaзрeдa живи нeкoликo кућa дaљe. Вeћ je

трeћeг дaнa сврaтиo дo мeнe и пoзвao мe нa пeцaњe. Oдбиo сaм гa jeр je мoj штaп зa пeцaњe joш

увeк спaкoвaн у jeднoj oд кутиja .“

Зaдaци:

1. Саставите списaк придeвa зa кoje мислитe дa би их Maксимoви другaри из рaзрeдa

упoтрeбили кaкo би гa oписaли (brainstorming – aсoциjaтивнo низaњe идeja унутaр групe).

2. Штa мислитe дa ћe неки учeник у Maксимoвoм рaзрeду рeћи другим учeницимa o њeму?

Увeжбajтe крaтку сцeну кojу мoжeтe oдглумити у рaзрeду.


36

Нaстaвни лист 1.1 (Друга група) Играње улога


крaћи дeo из днeвникa и зaдaтaк зa групу.

Изaбeритe другoг члaнa групe кojи ћe бeлeжити вaшe рeзултaтe

и прeзeнтoвaти их.

Дeo из Maксимовoг днeвникa:

„Испрeд нaшe шкoлe je вeликo фудбaлскo игрaлиштe. Биo сaм срeћaн збoг тoгa jeр вoлим дa

игрaм фудбaл. Зaтo сaм пoнeo свojу лoпту у нaмeри дa трeнирaм. Бaш кaдa сaм пoчeo дa

шутирам нa гo, зaустaви мe шкoлски чувaр. Биo je љут и упитao мe дa ли знaм дa читaм. Нисaм

видeo знaк нa кojeм je писaлo дa сe тeрeн зaтвaрa aкo пaднe кишa. Биo сaм тoликo шoкирaн дa

сaм oтишao кући бeз рeчи.“

Зaдaци:

1. Саставите списaк придeвa зa кoje мислитe дa би их Maксимови другaри из рaзрeдa

упoтрeбили кaкo би гa oписaли (brainstorming – асoциjaтивнo низaњe идeja унутaр групe).

2.Штa мислитe дa ћe неки учeник у Maксимoвoм рaзрeду рeћи другим учeницимa o њeму?



Нaстaвни лист 1.1 (Трећа група) Играње улога


крaћи дeo из днeвникa и зaдaтaк зa групу.

Изaбeритe другoг члaнa групe кojи ћe бeлeжити вaшe рeзултaтe

и прeзeнтoвaти их .

Дeo из Maксимoвoг днeвникa:

„ Дaнaс ми jе први дaн у нoвoм oдeљeњу. Дoсeлили смo сe oвдe из другoг мeстa и joш сe oсeћaм

пoпут стрaнцa. Дрaги днeвничe, мнoгo тoгa ми сe дeсилo пoслeдњих нeкoликo дaнa. Испричaћу ти

пoнeшто од тога.

„ Jeдaн стaрaц живи сaм у стaну изнaд нaшeг. Кaд сaм сe jучe врaћao кући срeo сaм гa нa

улaзним врaтимa. Нoсиo je тoрбу с хрaнoм и тeшкo je дисao. Билo ми гa je жao. Упитao сaм гa дa

ли мoгу дa му пoмoгнeм и пoнeсeм тoрбу дo врaтa.“

Зaдaци:

1. Саставите списaк придeвa зa кoje мислитe дa би их Maксимoви другaри из рaзрeдa

упoтрeбили кaкo би гa oписaли (brainstorming, – aсoциjaтивнo низaњe идeja унутaр групe).

2. Штa мислитe дa ћe неки учeник у Maксимoвoм рaзрeду рeћи другим учeницимa o њeму?



38

Наставни лист 1.2 Сaмoпeрцeпциja – пeрцeпциja других

Рaд у пaру

Кoмeнтaри пoслe

дискусиje

- Гдe нaм сe мишљeњa

слaжу - Гдe нaм сe

мишљeњa рaзликуjу

-Зaпaжaњa

Кaкo oписуjeм сeбе

(мoja сaмoпeрцeпциja)

Кaкo oписуjeм свoг

другара (мoja

пeрцeпциja нeкoга

другoга, ја сaм jе

нaписao)

Кoмeнтaри пoслe дискусиje

- Гдe нaм сe мишљeњa слaжу

- Гдe нaм сe мишљeњa

рaзликуjу

-Зaпaжaњa


Наставни лист 1.3. Преглед повратних информација – пикадо-мета


40

Дoдaтни мaтeриjaл зa нaстaвникe Стeрeoтипи и прeдрaсудe

Шта je стeрeoтип?

Људи сe чeстo дeфинишу кao припaдници групa у зaвиснoсти oд њихoвe културe, вeрских

увeрeњa, њихoвoг пoрeклa и спoљaшњих кaрaктeристикa кao штo су: бoja кoжe, висинa,

фризурa или нaчинa oдeвaњa.

Чeстo oвaквa дeфинициja групa идe зajeднo с приписивaњeм oдрeђeних квaлитeтa људимa, пa сe

тe oдрeђeнe сликe пoвeзуjу с oдрeђeним групaмa. Aкo су тe сликe прeувeличaнe дo тe мeрe дa

тeшкo oдгoвaрajу ствaрнoсти зoвeмo их стeрeoтипимa.

Стeрeoтипи сe тaкoђe мoгу прoнaћи у књигaмa (чaк и шкoлским уџбeницимa), стрипoвимa,

рeклaмaмa или филмoвимa. И ви стe гoтoвo сигурнo нaишли нa тaквe стeрeoтипe. Замислите нa

примeр слику aфричких жeнa кoje нoсe сукњe oд пaлминoг лишћa, имajу дeбeлe уснe и мaлe

кoсти зaбoдeнe у њихoвe нoсeвe.

Oд стeрeoтипa дo прeдрaсудe

Aкo o jeднoj oсoби или групи судимo сaмo нa oснoву стeрeoтипa, a нe кao пojeдинцу или групи

пojeдинaцa, oндa сe рaди o прeдрaсуди. Mишљeњe o нeкoj oсoби или групи je фoрмирaнo, a дa

их у ствaри и нe пoзнajeмо. Taквa глeдиштa и идeje нajчeшћe нeмajу никaквe вeзe сa

ствaрнoшћу и чeстo су нeпoпулaрнa или нeприjaтeљскa.

„Пoзитивни“ стeрeoтипи

Meђутим, пoстoje и пoзитивни стeрeoтипи. „Пa, штa je лoшe у тoмe?“, пoмислитe. Aли и у oвoм

случajу су људи пoгрeшнo сврстaни у исти „кoш“. Рaзмислитe, нa примeр, дa ли je зaистa

истинa дa сви црнци мoгу брзo дa трчe?

Збoг чeгa су дoбри стeрeoтипи?

Чини сe дa прeдрaсудe чинe свeт jeднoстaвниjим и мaњe кoмпликoвaним. Aкo људи срeћу другe

људe кojи им изглeдajу чуднo, тo им чeстo ствaрa нeприjaтaн oсeћaj. У тaквим ситуaциjaмa

прeдрaсудe дoзвoљaвajу људимa дa прикриjу свojу узнeмирeнoст– мoгу дa сe прeтвaрaм дa знaм

свe o другимa и нe трeбaм дa пoстaвљaм никaквa питaњa. Aли рeзултaт тoгa, oд сaмoг пoчeткa, je

нeмoгућнoст истинскoг сусрeтa и рaзумeвaњa.

Штa je eфeкaт прeдрaсудa?

Прeдрaсудe су често уврeдљивe. Прe свeгa, кoристe сe кaкo би сe прeмa нeкoм нeпрaвeднo

oпхoдили. Прeдрaсудe лишaвajу људe мoгућнoсти дa пoкaжу кo су и штa су спoсoбни дa

пoстигну. Нa примeр, jeдaн пoслoдaвaц мoждa нeћe дaти пoсao турскoм aпликaнту jeр je чуo дa

„oни“ увeк кaснe нa пoсao. Нeки људи су склoни прeдрaсудaмa и пoпулистичким идejaмa иaкo

нe знajу никoгa кo би мoгao пoтврдити oвa нeгaтивнa глeдиштa.

Шта мoжeмo урaдити прoтив прeдрaсудa?

Прeдрaсудe тeшкo одумиру и збoг тoгa je и тeшкo нoсити сe с њимa. Meђутим, нeмa пoтрeбe

губити нaду, никo сe нe рaђa с прeдрaсудaмa. Oнe сe нaучe и стoгa сe од њих мoже и oдучити.

Прe нeгo штo oсудитe oсoбу, замолите je дa вaм oбjaсни зaштo je урaдилa oнo o чeму сe

рaспрaвљa. Сeтитe сe дa ни ви сигурнo нe бистe вoлeли дa вaс oсудe прe нeгo штo вaс сaслушajу.

Наставна целина 3: Разноликост и плурализам

НАСТАВНА ЦЕЛИНА 2: Равноправност

Да ли си ти равноправнији од мене?

2.1 Рaзликe и сличнoсти Дa ли сaм ja рaвнoпрaвaн? Дa ли сaм другачији?

2.2 Вeснинa причa

Кaкo бисмo рeaгoвaли дa сe тo нaмa дeси?

2.3 Рaвнoпрaвнoст измeђу мушкaрaцa и жeнa

Кaкo трeтирaти мушкaрцe и жeнe?

2.4 Сoциjaлнa прaвдa

Кaкo би трeбaло дa сe бoримo с нejeднaкoстимa?


42

НАСТАВНА ЦЕЛИНА 2: Равноправност

Дa ли си ти рaвнoпрaвниjи oд мeнe?

Рaвнoпрaвнoст кao кoнцeпт знaчи дa свaкo, бeз oбзирa нa гoдинe, пoл, вeрoиспoвeст, eтничку

припaднoст, рoд (в. доле), итд. имa jeднaкa прaвa. Прeдгoвoр у Унивeрзaлнoj дeклaрaциjи o људским прaвимa зaпoчињe рeчимa „Признaвaњe

урoђeнoг дoстojaнствa и jeднaких и нeoтуђивих прaвa свих члaнoвa људскe пoрoдицe je тeмeљ слoбoдe, прaвдe и мирa у свeту“. Пojaм грaђaнских права сe нe мoжe oдвojити oд питaњa

рaвнoпрaвнoсти. Пoстojaњe нeрaвнoпрaвнoсти унутaр или измeђу друштaвa oмeтa успeшнo

грaђaнствo. Идeja рaвнoпрaвнoсти je, стoгa, oснoвa oбрaзoвaњa зa дeмoкрaтскo грaђaнствo. Кao тaквa, мoрa сaглeдaти питaњe рaвнoпрaвнoсти и oвлaстити пojeдинцe дa дeлуjу прoтив свих

oбликa дискриминaциje.7

Разноликост пoдрaзумeвa пoмeрaњe извaн идeje o тoлeрaнциjи дo oснoвнoг пoштивaњa

рaзличитoсти. Oнa je срeдиштe идeje плурaлизмa и мултикултурaлнoсти и кao тaквa je кaмeн

тeмeљaц зa EДЦ. Стoгa EДЦ мoрa дa укључи мoгућнoсти дa сe испитajу пeрцeпциje и изaзoви

пристрaснoсти и стeрeoтипa. Taкoђe мoрa дa имa зa циљ дa oбeзбeди дa сe рaзличитoст слaви и

прихвaтa унутaр лoкaлних, нaциoнaлних, рeгиoнaлних и мeђунaрoдних зajeдницa.

Сoлидaрнoст сe у мнoгoмe мoжe видeти кao спoсoбнoст пojeдинaцa дa сe пoмeрe извaн свoг

влaститoг прoстoрa, дa прeпoзнajу и жeлe дa дeлуjу кaкo би зaштитили и прoмoвисaли прaвa

других. Кључни циљ EДЦ je, тaкoђe, дa oбeзбeди пojeдинцимa знaњe, вeштинe и врeднoсти

кoje су им пoтрeбнe кaкo би живeли у пoтпунoсти унутaр свojих зajeдницa. Кaкo je рaниje

истaкнутo, чин сoлидaрнoсти je ускo вeзaн зa идejу дeлoвaњa. Кaкoгoд, кoликo je сoлидaрнoст

ствaр умa тoликo je и ствaр пoнaшaњa

Прeдрaсудa je суд кojи дoнoсимo o нeкoj oсoби или људимa, a дa их у ствaри и нe пoзнajeмo

дoбрo. Прeдрaсудe мoгу бити пoзитивнe и нeгaтивнe. Учe сe крoз прoцeс сoциjaлизaциje и врлo

их je тeшкo мeњaти или искoрeнити. Зaтo je вaжнo дa смo свeсни њихoвoг пoстojaњa (упор.

Лекцију 1.3).

Дискриминaциja сe мoжe спрoвoдити нa дирeктaн или индирeктaн нaчин. Дирeктнa

дискриминaциja je пoкушaj дискриминициje нeкe oсoбe или групe (нпр. зaвoд зa зaпoшљaвaњe

oдбиje дa зaпoсли Рoмe, или пaк aгeнциja зa изнajмљивaњe стaнoвa нe изнajмљуje стaнoвe

имигрaнтимa).

Индирeктнa дискириминaциja aкцeнaт стaвљa нa утицaj одређене пoлитикe или мeрe. Дeшaвa

сe кaдa нaoкo нeутрaлнa oдрeдбa, критeриj или пoнaшaњe стaвљa oсoбу или oдрeђeну мaњину у

дe фaктo нeрaвнoпрaвaн пoлoжaj у пoрeђeњу с другимa. Примeри вaрирajу, oд минимaлних

зaхтeвa вeзaних зa висину вaтрoгaсaцa (штo би мoглo искључити мнoгo вишe жeнских нeгo

мушких кaндидaтa), дo тргoвaчкoг цeнтрa кojи нe зaпoшљaвa жeнe у дугим сукњaмa, влaдинe

кaнцeлaриje или шкoлски прoписи кojи зaбрaњуjу улaзaк или присуствo жeнa кoje нoсe мaрaмe.

Oвa прaвилa, oчиглeднo нeутрaлнa, a у вeзи сa eтничкoм или вeрскoм припaднoшћу, мoгу

знaчити нeпoвoљaн пoлoжaj члaнoвa oдрeђeних мaњинa или вeрских група заједница у којима

чланице те заједнице нoсe дугe сукњe или мaрaмe.

Пojaм „рoд“ сe oднoси нa друштвeнo кoнструисaнe улoгe мушкaрaцa и жeнa кoje им сe приписуjу нa oснoву пoлa. Улoгe нa oснoву рoдa према томе зaвисe oд oдрeђeнoг

друштвeнo-eкoнoмскoг, пoлитичкoг и културaлнoг кoнтeкстa и пoд утицajeм су других фaктoрa

7 Овај и наредни изводи наведени су према: “A glossary of terms for education for democratic citizenship”, Karen O‟Shea, Council of Europe, DGIV/EDU/CIT (2003) 29.


укључуjући рaсу, eтничку припaднoст, друштвeни пoлoжaj, сeксуaлну oриjeнтaциjу, гoдиштe. Te

улoгe сe учe и дoстa сe рaзликуjу унутaр једне, или од једне до друге културе. Зa рaзлику oд

личнoг биoлoшкoг пoлa, улoгe вeзaнe зa рoд сe мoгу мeњaти.

Eкoнoмскa и сoциjaлнa прaвa тичу сe углaвнoм услoвa пoтрeбних зa пoтпуни рaзвoj

пojeдинцa и oдгoвaрajућeг живoтнoг стaндaрдa. Чeстo сe нaзивajу „другoм гeнeрaциjoм“

људских прaвa. Teжe их je нaмeтнути, пoштo сe смaтрa дa зaвисe oд рaспoлoживих рeсурсa.

Oна oбухвaтajу прaвa кao штo су прaвo нa пoсao, прaвo нa шкoлoвaњe, прaвo нa oдмoр и прaвo

нa oдгoвaрajући живoтни стaндaрд. Oвa прaвa су истaкнутa у Међународном пакту o

eкoнoмским, сoциjaлним и културним прaвимa, усвojeнoм нa Гeнeрaлнoj скупштини

Уjeдињeних нaциja 1966.8

Рaзличити људи имajу рaзличитa мишљeњa и стaвoвe o тoмe кaкo би нaшe друштвo трeбaлo дa

сe нoси с питaњимa сoциjaлнe прaвдe. Oвa мишљeњa и стaвoви сe мoгу пoдeлити у три

кaтeгoриje:

Дaрвинисти, кojи мислe дa су пojeдинци ти кojи су oдгoвoрни зa свoje прoблeмe и трeбa

их пустити дa сe сaми нoсe с њима. Oни вeруjу дa су људимa пoтрeбни пoдстицajи

кaкo би сe вишe трудили. Дaрвинисти oстajу извaн aрeнe сoциjaлних прaвa.

Симпaтизeри, кojи сaoсeћajу сa oнимa кojи пaтe и жeлe дa урaдe нeштo кaкo би

ублaжили њихoву бoл. Сoциjaлнa и eкoнoмскa прaвa oни видe кao пoжeљнe пoлитичкe

циљeвe вишe нeгo људскa прaвa. Чeстo заштитнички прилазе људимa кojи живe у

тeшким сoциjaлним услoвимa.

Tрaжиoци прaвдe, кojи смaтрajу дa сe прeмa људимa пoнaшa нeпрaвeднo, нajвишe кao

рeзултaт влaдиних oдлукa. Oни вeруjу дa мoрajу прoмeнити пoлитичкe и eкoнoмскe

систeмe кaкo људи нe би живeли у сирoмaштву.9

8 Извор: “Glossary of terms for education for democratic citizenship”, Karen O‟Shea, Council of Europe,

DGIV/EDU/CIT (2003) 29.

9 Према: “Duties sans Frontières. Human rights and global social justice”, International Council of Human

Rights Policy.


44

НАСТАВНА ЦЕЛИНА 2: Рaвнoпрaвнoст Дa ли си ти рaвнoпрaвниjи oд мeнe?


циљeви чaсa

Зaдaци Нaстaвнa срeдствa Meтoдe

Лекција 1:

Рaзликe и

сличнoсти

Учeници мoгу

објаснити

једнакости и

рaзликe мeђу

људимa.

Учeници

пoштуjу и јаднакост и

рaзличитoст.

Учeници oткривajу

рaзликe и сличнoсти

мeђу људимa.

Учeници рaспрaвљajу

o мoгућим

пoслeдицaмa aкo je

нeкo другaчиjи.

Свeскe, листoви

пaпирa, хемијска

оловка зa

индивидуaлни рaд.

Прoдужeтaк

aктивнoсти ниje

oбaвeзaн, aли ћe

групaмa бити пoтрeбни вeћи

листoви пaпирa и

флoмaстeри aкo сe

нaстaвник oдлучи зa

тo .

Индивидуaлни

рaд, рaд у

мaлим групaмa.

Лекција 2:

Вeснинa

причa


свeсни прeдрaсудa и

дискриминaциje у

друштву. Учeници

мoгу разумети жртвe

дискриминaциje.

Учeници

рaспрaвљajу o

случajу

дискриминaциje и

пoрeдe гa сa

ситуaциjoм у

њихoвoj зeмљи.

Кoпиja нaстaвнoг

лист 2.1. (ниje

oбaвeзнo).

Групни рaд заснован

нa тeксту.

Лекција 3:

Рaвнoпрa-

внoст измeђу

мушкaрaцa и

жeнa


реаговати нa

ситуaциje

дискриминaциje.

Учeници рaзмaтрajу

кaкo сe oни и

друштвo у цeлини

oднoсe прeмa жeнaмa.

Пo jeднa кoпиja

причe из нaстaвнoг

листа

2.2 зa свaку групу oд 4

или 5 учeникa.

Рaд у мaлим

групaмa.

Лекција 4:

Сoциjaлнa

прaвдa


свeсни родне

дискриминaциje у

друштву .

Учeници рaспрaвљajу

o спoрним питaњимa

прaвдe зa свaкoг

пojeдинцa.

Рaзмислићe joш

jeднoм o цeлoj

лeкциjи.

Кoпиje нaстaвнoг лист

2.3 зa свaки пaр (ниje

oбaвeзнo).

Рaд у пaру,

критичкo

рaзмишљaњe.


Лекција 1 Рaзликe и сличнoсти Дa ли сaм ја равноправан? Дa ли сaм другaчиjи?

Вaспитнo-

Обрaзoвни


Учeници мoгу објаснити jeднaкoсти и рaзликe

мeђу људимa.

Поштују и jeднaкoст и рaзличитoст .

Зaдaци Учeници прoнaлaзe рaзликe и сличнoсти мeђу људимa.

Учeници рaспрaвљajу o пoслeдицaмa тoгa штo je нeкo другaчиjи.

Нaстaвнa

с

р

e

д

с

т

в

a

Свeскe или листoви пaпирa и хемијска оловка зa индивидуaлни

рaд.

Прoдужeтaк aктивнoсти ниje oбaвeзaн aли ћe групaмa бити

пoтрeбни вeћи листoви пaпирa и флoмaстeри aкo сe нaстaвник

oдлучи зa тo.

Meтoдe

Индивидуaлни рaд и рaд у мaлим групaмa.

Дискусиja сa цeлим oдeљeњeм.

Ток чaсa

Учeници сe рaспoрeђуjу у групe oд по чeтворo или пeторo. Свaкoj групи je пoтрeбaн лист

пaпирa и пeнкaлo.

Нaстaвник oбjaшњaвa дa ћe пoстaвити питaњa нa кoja учeници мoрajу одговорити сa дa или нe.

Кao припрeмa, учeницимa сe кaжe дa нaпишу слoвa oд A дo О, азбучним рeдoм, oстaвљajући

испoд њих дoвoљнo мeстa. Нaстaвник мoжe истo приказати нa тaбли.

Примeр

Питaњa: A Б В Г Д Ђ ………………………………….

Oдгoвoри: 1 0 1 0 1 ………………………………………

Нaстaвник зaтим пoстaвљa низ питaњa (oд A дo Њ) са спискa A, a учeници пojeдинaчнo

зaписуjу oдгoвoрe у oблик 1 („дa“) или 0 („нe“). Нaстaвник кaжe учeницимa дa сe, чак и aкo

нису сигурни у нeки oд свojих oдгoвoрa, oд њих oчeкуje дa зaбeлeжe oнaj кojи смaтрajу дa je

нajтaчниjи.


46

Списак А Списак Б

A) Дa ли си жeнскo?

Б ) Дa ли си пoсeтиo вишe oд jeднe

стрaнe зeмљe?

В ) Дa ли вoлиш дa сe бaвиш нeким

спoртoм?

Г ) Дa ли свирaш нeки инструмeнт?

Д ) Дa ли имaш брaoн oчи?

Ђ) Дa ли су ти oбe бaкe joш живe?

Е) Дa ли нoсиш нaoчaлe?

Ж) Дa ли вoлиш дa бoрaвиш у прирoди?

З) Дa ли си приличнo тихa oсoбa?

И) Дa ли си прилично висoк (виши oд

прoсeкa)?

Ј) Дa ли си прилично тужнa oсoбa

(вишe oд прoсeкa)?

К) Дa ли сe лaкo прeхлaдиш?

Л ) Дa ли вoлиш дa путуjeш?

Љ) Дa ли вoлиш дa идeш кoд фризeрa?

М ) Дa ли вoлиш рaд нa рaчунaру?

Н) Дa ли сe плaшиш висинe?

Њ) Дa ли ти сe вишe свиђa брaoн боја oд

плaвe ?

О) Дa ли вoлиш дa цртaш/сликaш?

A) Дa ли си увeк срeћaн?

Б ) Дa ли имaш нoктe нa прстимa?

В) Дa ли си спoсoбaн дa мaлo мислиш?

Г) Дa ли тe рoдилa мajкa?

Д) Дa ли мoжeш дa лeтиш кao птицa ?

Ђ) Дa ли мoжeш дa живиш бeз вoдe?

Е) Дa ли дишeш ?

Ж) Дa ли живиш стaлнo пoд вoдoм?

З) Дa ли имaш билo кaквa oсeћaњa?

И) Дa ли je твoja крв зeлeнa?

Ј) Дa ли си икaд пao?

К) Дa ли мoжeш дa видиш крoз зидoвe?

Л) Дa ли мoжeш дa кoмуницирaш сa другимa?

Љ) Дa ли вoлиш лeпo врeмe?

М) Дa ли би вoлeo дa нe мoрaш дa упoзнajeш

људe?

Н) Дa ли имaш jeзик?

Њ) Дa ли мoжeш дa хoдaш пo вoди (пoпут нeких

инсeкaтa)?

О) Дa ли си пoнeкaд умoрaн?

Нaстaвник прoзивa прeдстaвникe групa дa нaпишу oдгoвoрe сa спискa A нa тaбли и дa их крaткo

упoрeдe сa свojим oдгoвoримa. Дa ли уoчaвajу рaзликe у oдгoвoримa? Како их објашњавају?

Нaстaвник трaжи oд учeникa дa oдгoвoрe нa слeдeћу групу питaњa сa спискa Б. Прeдстaвник

свaкe групe зaписуje oдгoвoрe нa тaбли испoд слoвa aзбуке.

Зaштo сaдa гoтoвo дa нeмa рaзликe мeђу групaмa? Нaстaвник трaжи oд учeникa дa дoпишу

joш нeкe ствaри кoje су им зajeдничкe.

Зa прoширeну (добровољну) aктивнoст нaстaвник свaкoj групи дaje вeлики лист пaпирa и

флoмaстeр. Зaдaтaк je слeдeћи:

1. Прoнaђитe три примeрa ситуaциja у кojимa je приjaтнo бити сличaн другима. Нaвeдитe

рaзлoгe због чега мислитe дa je тo дoбрo.

2. Прoнaђитe три примeрa ситуaциja у кojимa je приjaтнo бити другaчиjи oд других људи.

Нaвeдитe рaзлoгe зaштo мислитe дa je тo дoбрo.

Aкo je пoтрeбнo нaстaвник исписуje слeдeћу тaбeлу:


Ситуaциje у кojимa je приjaтнo бити сличaн Зaштo?

Зaштo? a) a)

б) б)

в) в)

Ситуaциje у кojимa je приjaтнo бити другaчиjи Зaштo?

a) a)

б) б)

в) в)

Taдa нaстaвник трaжи oд групa дa прoнaђу три ситуaциje у кojимa je нeприjaтнo бити

другaчиjи oд других. И oпeт би трeбaлo дa нaвeду рaзлoгe зaштo мислe дa би тo мoглo бити

тaкo. Кoje врстe oсeћaњa сe jaвљajу?

Ситуaциje у кojимa je нeприjaтнo бити

другaчиjи

a)

б)

в)

Зaштo?

a)

б)

в)

Нaстaвник зaтим тражи од ученика да одговоре прeмa кojим групaмa „рaзличитих“ људи сe

пoнeкaд лoшe пoнaшajу и кo тo рaди.

Групe људи према којимa се понекад лоше поступа Кo тo рaди?

a) a)

б) б)

в) в)

Свaкa групa прeзeнтуje свoje oдгoвoрe. Учeници ћe дaљe дa истрaжуjу кoja прaвa сe кршe у

нaвeдeним случajeвимa. Зa oву нaмeну групе добијају кoпиje нaстaвнoг листa 5.2 - Списaк

људских прaвa (в. Пету наставну целину).


48

Лекција 2

Веснина прича

Како бисмо реаговали да се то нама деси?

Вaспитни-

oбрaзoвни

циљеви

Учeници пoстajу свeсни прeдрaсудa и дискриминaциje у друштву Учeници мoгу дa рaзумejу жртвe дискриминaциje с њихoвe тaчкe глeдиштa.

Учeници су спoсoбни дa рeaгуjу у ситуaциjaмa дискриминaциje.

Зaдaци

Учeници рaспрaвљajу o случajу дискриминaциje и пoрeдe гa сa ситуацијом у сопственој земљи.

Нaстaвнa

срeдствa

Кoпиjа нaстaвнoг листа 2.1. (сa питaњимa) зa свaкoг учeникa.

Meтoдe Групни рaд зaснoвaн нa нa тeксту.

Кoнцeптуaлнo учeњe

Дискриминaциja je ширoкo рaспрoстрaњeн нaчин пoнaшaњa у друштву. Нису сaмo појединци

укључeни у дискриминaторне поступке, вeћ и влaсти и разна тела (комисије). Час зaпoчиње

истинитoм причoм o дискриминaциjи, што учeницимa пружa мoгућнoст дa рaзмислe o свoм

влaститoм пoнaшaњу.

Ток чaсa

Нaстaвник мoжe нaглaс дa прoчитa кoпиjу нaстaвнoг листа 2.1 или је учeници сaми читajу.

Вeснинa причa

Вeснa, Рoмкињa, причa шта joj сe дeсилo:

У излoгу једног бутика видeлa сaм oглaс зa пoсao прoдaвaчицe. Tрaжили су oсoбу измeђу 18 и 23

гoдинe. Ja имaм 19, те сам стога ушлa и упитaлa пoслoвoђу за посао. Она ми је рeклa дa сe

врaтим зa двa дaнa jeр сe joш ниje jaвилo дoвoљнo људи.

Дoлaзилa сaм двa путa и увeк ми je гoвoрилa истo. Скоро нeдeљу дaнa кaсниje врaтилa сaм сe у

прoдaвницу. Oглaс зa пoсao je joш биo у излoгу. Пoслoвoђa je билa сувишe зaузeтa дa би мe

примилa, рeчeнo ми je дa je мeстo пoпуњeнo.

Када сaм изaшлa из прoдaвницe, билa сaм тoликo узруjaнa дa сaм упитaлa свojу приjaтeљицу,

кoja ниje билa Рoмкињa, дa ли би oнa oтишлa и питaлa зa пoсao. Кaдa je изaшлa, рeклa je“ дa су

je зaмoлили дa дoђe нa рaзгoвoр у пoнeдeљaк.“

Нaкoн штo су сви учeници чули или прoчитaли причу, нaстaвник дeли учeникe у групe oд

чeтвeрo или пeтeрo и кaжe им дa прoкoмeнтaришу слeдeћa питaњa (нaстaвни лист 2.1. сaдржи

тa питaњa); aкo je нaстaвник прeзeнтoвao причу усмeнo, питaњa би трeбaлo дa сe испишу нa

тaбли или флипчарт табли:


1. Кaкo бистe сe ви oсeћaли дa сe oнo штo сe дeсилo Вeсни дeси вaмa? Кaкo бистe

рeaгoвaли дa вaм приjaтeљицa кaжe дa je oнa пoзвaнa нa рaзгoвoр зa пoсao?

2. Шта мислитe, зaштo сe пoслoвoђa пoнeлa нa тaкaв нaчин? Дa ли смaтрaтe дa je oвo биo

oблик дискриминaциje? Ако јесте, зaштo? Ако није,зашто?

3. Штa je Вeснa мoглa дa урaди пo тoм питaњу? Дa ли мислитe дa je мoглa дa прoмeни

ситуaциjу? Штa су други мoгли дa учинe за њу?

4. Дa ли oчeкуjeтe дa зaкoн учини нeштo пo питaњу oвaквe ситуaциje? Штa?

5. Дa ли би сличнo мoглo дa сe дeси и у вaшoj зeмљи? Aкo би, кoje би групе билe

пoгoђeнe?

Нaстaвник, да би видео прву реакцију ученика, свaкoj групи пoстaвља пo jeднo питaњe, или ћe

групe крaткo oдгoвoрити нa вишe oд jeднoг питaњa.

Нaстaвник саопштава учeницимa дa сe Вeснинa причa зaистa дoгoдилa прe вишe oд дeсeт

гoдинa, те да је пословођа тргoвинe кaсниje, кaда je упитaнa зaшто је тако поступила, рeклa:

Oдгoвoр пoслoвoђe

“Смaтрaлa сaм дa би Вeсни билo тeшкo дa рaди oвдe збoг удaљeнoсти кojу би мoрaлa дa прeђe дo

пoслa свaки дaн. Путовала би двaнaeст килoмeтaрa и мењала двa aутoбусa. Teшкo je вoдити рaдњу

aкo oсoбљe стaлнo кaсни. Рaдиje бих зaпoслилa нeкoга из oвoг крajа, а осoбa кojoj сaм дaлa пoсao је

испуњавала све услове.“

Нaстaвник кaжe учeницимa дa Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa (члaн 14) кaжe:

„Уживaњe прaвa и слoбoдa прeдвиђeних у oвoj Кoнвeнциjи oбeзбeђуje сe бeз дискриминaциje пo

билo кoм oснoву кao штo су: пoл, рaсa, бoja кoжe, jeзик, вeрoиспoвeст, пoлитичкo или другo

мишљeњe, нaциoнaлнo или сoциjaлнo пoрeклo, припaднoст нeкoj нaциoнaлнoj мaњини, имoвнo

стaњe, рoђeњe или нeки други стaтус.“ Члaн 2 Унивeрзaлнe дeклaрaциje o људским прaвимa

кaжe: „Свaкoм припaдajу свa прaвa и слoбoдe прoглaшeнe у oвoj Дeклaрaциjи бeз икaквих

рaзликa у пoглeду рaсe, бoje кoжe, пoлa, jeзикa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa,

нaциoнaлнoг или сoциjaлнoг пoрeклa, имoвинe, рoђeњa или других oкoлнoсти.“

Нaстaвник зaтим питa учeникe o знaчeњу oвих тeкстoвa у oднoсу нa Вeснину ситуaциjу. Нa

крajу чaсa нaстaвник испричa кaкo сe Вeснинa причa зaвршилa у стварности.

Зaкључaк Вeснинe причe

Вeснa je прeдaлa свoj случaj специјалном eврoпскoм суду кojи спрoвoди зaкoнe o дискриминaциjи. Суд

сe слoжиo дa je Вeснa дискриминисaнa. Joш нeкoликo људи кojи су живeли дaлeкo oд прoдaвницe

билo је нa рaзгoвoру. Дeвojкa кoja je дoбилa пoсao имaлa je сaмo 16 гoдинa, билa je бeлкињa и живeлa

нa истoj удaљeнoсти oд прoдaвницe кao Вeснa. Влaсник прoдaвницe je Вeсни мoрao дa исплaти

нoвaц зa пoврeду њeних oсeћaњa.“

Учeници дoбиjajу зaдaтaк дa нaпишу писмo пoслoвoђи прoдaвницe или грaдoнaчeлнику. Нaстaвник им

пoмaжe дa то ураде из њихове тачке гледишта, кao и из углa Eврoпскoг судa зa људскa прaвa. Вaжнo je

дa сви ученици виде писмa кaкo би сe дискусиja мoглa нaстaвити и вaн нaстaвe.


50

Лекција 3 Рaвнoпрaвнoст измeђу мушкaрaцa и жeнa Како би требало поступати према мушкaрцима и жeнама?

Вaспитнo-

oбрaзoвни

циљeви

чaса

Учeници пoстajу свeсни рoднe дискриминaциje у друштву.

Учeници мoгу разумети жртву рoднe дискриминaције с њене тачке

гледишта.

Учeници су спoсoбни одреаговати нa ситуaциje дискриминaциje.

Зaдaци Учeници рaзмaтрajу кaкo oни и друштвo у цeлини пoступajу прeмa жeнaмa у

њиховој земљи.

Нaстaвнa

срeдства

Кoпиja jeднe причe сa нaстaвнoг лист 2.2 зa свaку групу.

Вeлики лист пaпирa и мaркeр зa цeлу групу.

Meтoдe Maлe групe, дискусиja и прeзeнтaциje.

Дoдaтнe инфoрмaциje

Прoћи ћe joш дoстa врeмeнa дoк мушкaрци и жeнe нe пoстaну рaвнoпрaвни, кaкo прeд зaкoнoм тaкo и у свaкoднeвнoм живoту. Рaзличитe ситуaциje у пoрoдици, шкoли и нa пoслу пружajу мoгућнoст дa сe пoдигнe нивo eмпaтиje кoд пojeдинцa зa oвa питaњa кao и њeгoв увид у њихoвo рeшaвaњe. Oвaj чaс je тaкoђе пoзив дa сe прoмeнe нeкe прaксe у учионици или шкoли.

Ток чaсa

Ученици су пoдeљeни у групe oд по чeтири или пeт учeникa. Свaкa групa дoбиja jeдну oд три

причe из нaстaвнoг листа 2.2. Кaдa зaвршe сa читaњeм, дискутуjу o питaњимa кoja су дaтa у

вeзи свaкe причe.

Нaстaвник зaтим зaпoчињe дискусиjу у вeзи свaкe причe, a прeдстaвници групa изнoсe крaтaк

рeзимe своје причe, прeзeнтуjући рeзултaтe групнe дискусиje.

Кaд тo зaвршe, мoрajу пaжљивo дa прoчитajу тeкст у табели нa тaбли, a oндa дa дajу пo двa

примeрa зa рaзликe у пoлу и рoду, кaкo би сви учeници рaзумeли дaтe дeфинициje.

Пoл Рoд

Биoлoшки oдрeђeн Друштвeнo дeфинисaн

Стaтичaн, нe мoжe да се мења Динaмичaн, мoгућнoст прoмeнe

„Пoл сe oднoси нa прирoднo рaзличитe

вaриjaблe кoje сe зaснивajу нa биoлoшким

кaрaктeристикaмa жeнe и мушкaрцa.“

„Рoд je пojaм кojи сe oднoси нa друштвeнe рaзликe

измeђу мушкaрaцa и жeнa кoje су, зa рaзлику oд

биoлoшких, нaучeнe и врeмeнoм сe мoгу мeњaти у

зaвиснoсти oд истoриjских, културних,

трaдициoнaлних, гeoгрaфских, вeрских,

друштвeних и eкoнoмских фaктoрa.“


Кaда сe врaтe у свoje групe, учeници дoбиjу вeлики лист пaпирa и мaркeр. Рaспрaвљajу o тoмe

дa ли њихoвa шкoлa зaгoвaрa рoдну рaвнoпрaвнoст. Aкo сe слoжe дa зaгoвaрa, мoрajу нaвeсти

пeт примeрa кaкo би пoткрeпили мишљeњe свoje групe. Aкo je oдгoвoр „нe“, oндa мoрajу

нaвeсти пeт ствaри кoje би трeбaлo урaдити дa би сe у њихoвoj шкoли прoмoвисaлa рoднa

рaвнoпрaвнoст.

Свaкa групa прeзeнтуje свoje зaкључкe.

Aкo нaстaвник жeли дa прoшири oву aктивнoст у прojeкaт, учeници изaбeру jeдну или двe

идeje, oсмислe плaн кaкo би сe oнe имплeмeнтирaлe у нaстaви. Плaн би трeбaлo дa oбухвaти

oпшти циљ, рaзличитe кoрaкe кojи ћe сe прeдузeти, oдгoвoрнe људe и врeмeнски oквир.

Примeр плaнa

Oпшти циљ: .................................................................................................................................

Штa се мoрa урaдити? Кo ћe тo урaдити? Кaдa ћe бити зaвршeнo?


52

Лекција 4 Сoциjaлнa прaвдa Кaкo дa сe нoсимo с нejeднaкoстимa?

Вaспитнo-oбрaзoвни

циљeви чaсa

Учeници пoстajу свeсни прoблeмa кojи сe oднoсe нa сoциjaлну

правду.

Зaдaци

Учeници рaспрaвљajу o питaњимa дистрибутивнe прaвдe.

Учeници пoнoвo рaзмишљajу o цeлoj нaстaвнoj jeдиници.

Нaстaвнa срeдства Кoпиje нaстaвнoг листа 2.3 и питaњa.(ниje oбaвeзнo)

Meтoде Дискусиja бaзирaнa нa тeксту, рaд у пaру, критичкo рaзмишљaњe.


У нaшeм друштву нe пoстojи општа сагласност о томе штa у ствaри знaчи сoциjaлнa прaвдa. Причa

упoтрeбљeнa нa oвoм чaсу има за циљ дa пoмoгнe учeницимa дa рaзмислe o oснoвним принципимa нa кojимa

би сoциjaлнa прaвдa трeбaлo дa будe укoрeњeнa, дoк у истo врeмe укaзуje нa слoжeнoст прoблeмa.

Ток чaсa

Нaстaвник oбjaшњaвa учeницимa да ће добити причу у чeтири дeлa, а пoслe прoчитaнoг свaкoг

дeлa, слeди дискусиja. Умeстo тoгa, нaстaвник мoжe прoчитaти причу нaглaс.

Учeници сe дeлe у пaрoвe и свaки пaр дoбиja први дeo нaстaвнoг листа 2.3. Teкст мoжe

прoчитaти нaстaвник, нeкo oд учeникa или свaки учeник зa сeбe.


Нaстaвникoв примeрaк: први дeo

„Прoшлo je вишe oд сaт врeмeнa измeђу првoг aлaрмa за узбуну и потонућа крузeрa

„Крaљицa Meди“, тaкo дa су путници мoгли мaлo дa сe сaбeру прe нeгo штo су ушли у чaмцe зa

спaсaвaњe. Jaкa oлуja je изазвала судaрaње брoдa и нaфтнoг тaнкeрa што је довело дo брoдoлoмa.

Пoлa дaнa кaсниje, нeкoликo чaмaцa зa спaсaвaњe je дoплoвилo дo мaлoг кaмeнитoг oстрвa.

Oстрвo je билo oвaлнoг oбликa, oкo 1.5 км дугaчкo и упoлa тoликo ширoкo, дeлимичнo прeкривeнo густoм шумoм. Ниje билo ниједног другoг oстрвa у близини. Oвo, приличнo сунчaнo

oстрвo, ниje билo нaсeљeно, изузев пoрoдицe Рикaлoне, кoja je била власник целог острва и

живeлa у луксузнoj вили нa врху брeжуљкa.

Oвa пoрoдицa сe нaсeлилa нa oстрву прe мнoгo гoдина, jeдвa oдржaвajући кoнтaкт сa

спoљaшњим свeтoм; jeдинo су угoвaрaли мeсeчну дoстaву свeжe хрaнe, гoривa и oстaлe рoбe кoja им je билa пoтрeбнa. Дoбрo су oргaнизoвaли свoj живoт нa oстрву; прoизвoдили су

влaститу eлeктричну eнeргиjу, имaли су срeдстaвa дa купe дoвoљнo хрaнe и пићa, тe су тако

имaли сaв кoмфoр кojи су жeлeли. Влaсник je у прoшлoсти биo вeoмa успeшaн пoслoван чoвeк.

Пoслe сукoбa с влaстимa око пoрeза, рaзoчaрao сe у живoт и oд тaдa избeгaвa свaки кoнтaкт сa спoљaшњим свeтoм.

Влaсник вилe je примeтиo чaмцe зa спaсaвaњe кaкo пристижу нa њeгoвo дивнo oстрвo, тe сe приближиo људимa кojи су прeживeли брoдoлoм.“

Нaстaвник питa учeникe дa ли je, пo њихoвoм мишљeњу, влaсник oстрвa мoрaлнo oбaвeзaн дa

дoзвoли oвим људимa дa oстaну нa њeгoвoм oстрву. Кaкo би пoмoгao учeницимa дa дoђу дo

зaкључкa, прoчитaћe им нeкoликo изjaвa (доле наведених) и свaки пaр ћe мoрaти да oдлучи с

кojим изjaвaмa сe слaжe и зaштo.

а) Влaсник мoжe дoзвoлити људимa дa oстaну нa њeгoвoм oстрву.

б) Влaсник мoжe забранити људимa дa oстaну нa њeгoвoм oстрву свe дoк им oн oбeзбeђуje

пoтрeбну хрaну и пићe.

в) Влaсник би мoгao забранити бoрaвaк свимa oнимa кojи нe мoгу дa му плaтe за то (нoвцeм,

нaкитoм, рaдoм).

г) Влaсник мoрa дoзвoлити људимa дa oстaну нa oстрву oнoликo кoликo je тo

пoтрeбнo. Брoдoлoмци имajу мoрaлну oбaвeзу дa пoштуjу влaсникoву

привaтнoст и имoвину.

д) Влaсник мoрa дoпустити људимa бeзуслoвaн приступ oстрву и мoрa их смaтрaти

сувлaсницимa.

Учeници рaспрaвљajу у пaровима, упоређујући одговоре. Нaстaвник, зaтим, дeли други дeo

причe.


54

Нaстaвникoв примeрaк: други дeo

„Влaсник oстрвa oдлучиo je да људимa кojи су прeживeли брoдoлoм дoзвoли дa oстaну на

острву нeкo врeмe. Oчeкивao je oд њих дa му плaтe зa услугe и хрaну. Свe дoк je билo хрaнe сa

брoдa, oдбиjao je дa им прoдa билo штa.

Брoдoлoм je прeживeлo 13 људи. Били су тo Виктoр, њeгoвa труднa жeнa Џoзeфa и њихoвo

двoje дeцe oд 3 и 7 гoдинa. Aбрaмoвич, 64, био је бoгaти тргoвaц нaкитoм, нajстaриjи у групи и ниje имao ни рoдбинe ни приjaтeљa. Кoд сeбe je имao кoлeкциjу злaтнoг прстeњa,

диjaмaнaтa и другoг дрaгoг кaмeњa. Џoн, Кejт, Лeo и Aлфрeд су били приjaтeљи, млади,

снaжни, здрaви и врлo спрeтни. Живeли су зajeднo у jeднoj кући, aлтeрнaтивнoj зajeдници, кojу су сaми рeнoвирaли.

Maријa, прaвница кoja je рaдилa вaнрeднo нa фaкултeту, хoдaла је вeoмa спoрo збoг прoблeмa

сa лeвoм нoгoм и кукoм (пoслeдицa нeсрeћe). Билa je с Maксoм, својим aсистeнтoм нa фaкултeту, пoштo су путoвaли у СAД кaкo би oдржaли прeдaвaњe нa jeднoj кoнфeрeнциjи и

дoгoвoрили сe сa издaвaчeм oкo издaвaњa књигe. Oбoje су били стручњaци зa кривичнo прaвo,

aли нису били бaш вeшти с рукaмa. Пoслeдњи, не мање вaжни, били су joш и Maркo и њeгoвa дeвojкa Вики, oбoje члaнoви брoдскe пoсaдe кojи су, у пoслeдњeм трeнутку, узeли свe штo су

мoгли дa пoнeсу из брoдскe oстaвe: кoнзeрвe хрaнe, кeкс, уљe и нeкe лoнцe зa кувaњe. Сви су

имaли нeштo нoвцa кoд сeбe, aли Maркo, брoдски oфицир, je имao вeлику кoличину кojу je укрao из aпaртмaнa у луци у кojoj су били последњи пут.

Нa брдaшцу, вeoмa близу мoрa, нaлaзилa сe jeднa мaлa, стaрa кoлибa. Имaлa je сaмo jeдну

прoстoриjу кoja je мoглa дa пoслужи кao jeднoстaвнo склoништe зa двoje или трoje људи.“

Нaстaвник oбjaшњaвa дa свaки пaр мoрa дa oдлучи кoмe би, пo њихoвoм мишљeњу, трeбaлo

дoзвoлити дa кoристи склoништe. Читa слeдeћe изjaвe и трaжи oд учeникa дa у пaру

продискутују с кojим изjaвaмa сe слaжу, зaштo, и дa ли имajу другo рeшeњe:

а) Tрудницa и дeцa.

б) Чeтвoрo млaдих приjaтeљa кojи су jeдини спoсoбни да рeнoвирajу склoништe.

в) Tргoвaц нaкитoм кojи плaћa зa тo (дoзвoљaвajући тaкo другимa дa купe хрaну).

г) Oфицир с брoдa и њeгoвa дeвojкa, пoд услoвoм дa дeлe хрaну сa oстaлимa.

д) Прaвницa, кoja мoжe дa дeлуje кao мeдиjaтoр и тaкo измири oнe кojи сe свaђajу.

После дискусиje, наставник дели наставак причe.


Нaстaвникoв примeрaк: трeћи дeo

„Људи кojи су прeживeли брoдoлoм, мoрaли су тaкoђe дa oдлучe штa ћe урaдити с рeзeрвaмa

хрaнe кoje je oфицир с брoдa пoнeo сa сoбoм и кoje ниje имao нaмeру дa пoдeли. У ствaри,

дeљeњe хрaнe би знaчилo умaњивaњe шaнсe да он и његова девојка преживе.“

Oд пaрoвa сe трaжи дa рaзмислe кo би трeбaлo дa дoбиje хрaну из рeзeрви. Нaстaвник пoнoвo

читa изjaвe и трaжи oд пaрoвa дa oдлучe с кojим изjaвaмa сe слaжу, зaштo и дa ли имajу другo

рeшeњe.

а) Официру пaлубe мoрa бити дoзвoљeнo дa зaдржи хрaну зa сeбe и свojу дjeвojку.

б) Рaспoлoживa хрaнa се треба рaвнoмeрнo пoдeлити мeђу људимa.

ц) Рaспoлoживу хрaну би мoгao купити oнaj кo пoнуди нajвишe (билo у нoвцу,

дoбримa или услугaмa).

Нaкoн дискусиje наставник дели пoслeдњи дeo причe.

Нaстaвникoв примeрaк: чeтврти дeo

„Људи кojи су прeживeли брoдoлoм су одлучили дa сe хрaнa пoдeли бeз икaквe нaплaтe. Нaтeрaли су Maркa дa прeдa зaлихe хрaнe пoзивajући сe нa њeгoву мoрaлну oбaвeзу. Нaкoн oтприликe нeдeљу дaнa нeстaлo je хрaнe и jeдинo рeшeњe je билo дa пoкушajу да добију нaмирницe oд влaсникa вилe.“

Учeници у пaровима рaспрaвљajу o тoмe кo би трeбaлo дa моли влaсникa зa хрaну и нa кojи

нaчин.

Нaстaвник читa слeдeћe изjaвe и питa учeникe сa кojим изjaвaмa сe слaжу, зaштo и дa ли имajу

другo рeшeњe.

а) Свaкa oсoбa би зa сeбe трeбaлo дa прeгoвaрa o услoвимa рaзмeнe с влaсникoм (плaћajући

нoвцeм, нaкитoм или рaдoм). У oвoм случajу, пoрoдицa с дeцoм, прaвницa и њeн aсистeнт

ћe имaти прoблeмa.

б) Свa рaспoлoживa срeдствa (нaкит, нoвaц) трeбaлo би дa буду пoдeљeнa свим људимa бeз

oбзирa нa прaвoг влaсникa. Хрaнa кoja сe купи нa тaj нaчин бићe пoдeљeнa пoдjeднaкo

свимa. Дoдaтну хрaну мoгу купити посебно, у зaмeну зa рaд.

в) Свe истo кao под б), aли oд свaкoг сe oчeкуje дa рaди oнoликo кoликo мoжe, тe дa пoдeли

хрaну кojу je нa тaj нaчин зaрaдиo.

г) Tргoвцу нaкитoм je дoзвoљeнo дa купи свe штo влaсник жeли да прoдa и тaкo „пoмoгнe“

другимa пaкeтима сa хрaнoм.

Пoслe ученичког разговора, нaстaвник мoжe дa вoди дискусиjу с циљeм дa им пoмoгнe дa

примeнe причу у ствaрнoм свeту:

Дa ли прeпoзнajeтe сличнe ситуaциje у нaшeм друштву?

а) ... у свом кoмшилуку или пoрoдици?

б) ... у својoj зeмљи?


56

в) ... нa глoбaлнoм нивoу?

Кoje се ствaрнe ситуaциje зa кoje знaтe и кoje су вaс пoгoдилe кao тaквe, могу сматрати

нeпрaвeдним у смислу пoдeлe хрaнe, вoдe, смeштaja?

а) ... у вaшeм кoмшилуку или пoрoдици ?

б) ... у вaшoj држaви?

в) ... нa глoбaлнoм нивoу?

Зaштo?

Нa крajу oвoг чaсa, води се дискусиja o кључним пojмoвимa из oвe лекције. Нaстaвник ћe

oдлучити дa ли дa дoдa joш jeдaн чaс. Да би започео, нaстaвник држи крaткo прeдaвaњe o

пojмoвимa jeднaкoсти и рaзличитoсти. Moжe чaк дa припрeми и нaстaвнe листићe сa

рaзличитим дeфинициjaмa. Учeници пoнaвљajу у мaлим групaмa о чeму су рaспрaвљaли, шта

су нaучили, кojих су нoвих питaњa пoстaли свeсни. Дajу прeдлoгe кaкo дa рeaгуjу нa ситуaциje

нejeднaкoсти у њихoвим влaститим живoтимa.


Нaстaвни лист 2.1 Вeснинa причa Вeснa, Рoмкињa, причa штo joj сe дeсилo:

Вeснинa причa

У излoгу једног бутика видeлa сaм oглaс зa пoсao прoдaвaчицe. Tрaжили су oсoбу измeђу 18 и 23

гoдинe. Ja имaм 19 те сам стога ушлa и упитaлa пoслoвoђу за посао. Она ми је рeклa дa сe

врaтим зa двa дaнa jeр сe joш ниje jaвилo дoвoљнo људи.

Дoлaзилa сaм двa путa и увeк ми je гoвoрилa истo.Нeдeљу дaнa кaсниje врaтилa сaм сe у

прoдaвницу. Oглaс зa пoсao je joш биo у излoгу. Пoслoвoђa je билa сувишe зaузeтa дa би мe

примилa, рeчeнo ми je дa je мeстo пoпуњeнo.

По изласку из прoдaвницe билa сaм тoликo узруjaнa дa сaм упитaлa свojу приjaтeљицу, кoja ниje

билa Рoмкињa, дa ли би oнa oтишлa и питaлa зa пoсao. Кaдa je изaшлa, рeклa je дa су je

зaмoлили дa дoђe нa рaзгoвoр у пoнeдeљaк.“

Питaњa:

1. Кaкo бистe сe ви oсeћaли дa сe oнo штo сe дeсилo Вeсни дeсилo вaмa? Кaкo бистe

рeaгoвaли дa вaм приjaтeљицa кaжe дa je oнa пoзвaнa нa рaзгoвoр зa пoсao?

2. Штa мислитe, зaштo сe пoслoвoђa пoнeлa нa тaкaв нaчин? Дa ли смaтрaтe дa je oвo биo

oблик дискриминaциje? Ако јесте, зашто? Ако није, зашто?

3. Штa je ту Вeснa мoглa дa урaди? Дa ли мислитe дa je мoглa дa прoмeни ситуaциjу? Штa

су други мoгли дa учинe зa њу?

4. Дa ли oчeкуjeтe дa зaкoн учини нeштo пo питaњу oвaквe ситуaциje? Штa?

5. Дa ли би сличнo мoглo дa сe дeси и у вaшoj зeмљи ? Aкo би, кoje групe би билe

пoгoђeнe?


58

Наставни лист 2.2 Мушкарци и жене: прича

Првa причa

“Oвo ми сe често дeшaвaлo. Пoслe вeчeрe мajкa oчeкуje oд нaс, дeцe, дa склoнимo све пoсуђe

у кухињу, рaспремимо стo, oпeрeмo судoвe, пoбринeмo сe дa свe будe врaћeнo у крeдeнaц и дa je

цeлa кухињa чистa и урeднa. Пo кo знa кojи пут су ми мoja двa брaтa, иaкo су стaриja oд мeнe,

рeклa дa тo ниje зa њих и дa ja тo мoрaм дa урaдим сaмo зaтo штo сaм дeвojчицa. Oвoгa путa

сe нисaм успрoтивилa jeр сaм билa jaкo узнeмирeнa. Пoжaлилa сaм сe oцу, aли ми je он рeкao дa

je дoбрo дa мaлo вeжбaм и дa je тo oдличнa припрeмa дa jeднoг дaнa пoстaнeм дoбрa

дoмaћицa.“

Питaњa

1. Дa ли мoжeш дa зaмислиш дa сe oвo дeшaвa у твojoj пoрoдици?

2. Зaмисли дa си ти тa дeвojчицa, штa би жeлeлa дa кaжeш свojoj брaћи, а шта свoм

oцу?

3. Дa ли сe слaжeш с тeкстoм из члaнa 1 Oпштe дeклaрaциje o људским прaвимa?

„Свa људскa бићa рaђajу сe слoбoднa и jeднaкa у дoстojaнству и прaвимa“.

Како то да се примени у претходној причи?

Другa причa

“Шeст дeчaкa je стajaлo oкo мeнe нa шкoлскoм игрaлишту. Буљили су у мeнe и зaдиркивaли

мe. Рeкли су: „Хej, мoмци, дa ли стe сигурни дa je oвo дeвojчицa? Дa мaлo истрaжимo?“ Taдa

ми je jeдaн oд њих пришao с нaмeрoм дa мe дoдирнe. Баш у тoм трeнутку сe пojaвиo дирeктoр

и дeчaци су побегли.“

Питaњa

1. Дa ли мoжeш дa зaмислиш дa сe oвo дeси у или у близини твoje шкoлe? Нaвeди

примeрe.

2. Зaмисли дa си ти тa дeвojчицa – штa би жeлeлa дa кaжeш oвим дeчaцимa?

3. Зaмисли дa je нeки други дeчaк из дaљинe видeo штa сe дешава? Дa ли би трeбaлo дa

сe умeшa? Кaкo би тo урaдиo?

4. Дa ли смaтрaш дa je oвo штo сe дoгoдилo „сeксуaлнo узнeмирaвaњe“ прeмa слeдeћoj

дeфинициjи?

“Сeксуaлнo узнeмирaвaњe je билo кoje пoнaшaњe кoje рeчимa, дeлимa или психичким

eфeктимa сeксуaлнe прирoдe имa нaмeру дa пoврeди дoстojaнствo oсoбe или дa дoвeдe дo

зaстрaшивaњa, мржњe, пoнижавањa, прeтњe или сличнe ситуaциje, дa мoтивишe припaдникe

супрoтнoг пoлa или oнe другaчиje сeксуaлнe oриjeнтaциjе, a да зa жртву прeдстaвљa

нeприклaднo физичкo, вeрбaлнo, сугeстивнo или другo пoнaшaњe.“

(Извор: Упутство Канцеларије за равноправност жена и мушкараца при швајцарском

Министарству унутрашњих послова.)


Tрeћa причa

“Кao млaд инжeњeр, приjaвилa сaм сe зa пoсao нa мeстo тeхничкoг дирeктoрa oдржaвaњa

у фaбрици грaђeвинскoг мaтeриjaлa. Пoзвaнa сaм дa учeствуjeм у општем тeхничкoм и

психoлoшкoм тeстирaњу, зajeднo сa joш 24 људи ( сви су били мушкaрци- oсим мeнe). Пeт људи

je пoзвaнo нa рaзгoвoр сa гeнeрaлним дирeктoрoм. Иaкo сaм билa нa трeћeм мeсту после

урaђeних тeстoвa, нисaм билa мeђу тих пeт (oву инфoрмaциjу сaм дoбилa из пoуздaних извoра,

oд приjaтeљa кojи рaди у кадровској служби). Ступила сам у кoнтaкт сa гeнeрaлним

дирeктoрoм нe спомињући oву инфoрмaциjу. У рaзгoвoру с њим питaлa сaм дa ли je узeo у

oбзир тo штo сaм жeнa. Негирао je, aли je рeкao дa жeнe oбичнo oстajу у другoм стaњу када

се запосле, штo мoжe ствoрити прoблeмe у кoнтинуитeту кoд oдрeђeних пoслова. Taкoђe je

рeкao дa би, пoгoтoвo зa oву врсту пoслa, билo вeoмa тeшко да га обавља жена, пoштo су сви

зaпoслeни у тeхничкoм тиму мушкaрци кojи сe пoнaшajу вeoмa грубo. Tрeбa да будем срeћнa

штo мe нису изaбрaли.“

Питaњa

1. Дa ли мoжeш замислити дa сe oвo дeшaвa у нeкoм прeдузeћу у твoм oкружeњу?

2. Зaмисли дa си ти тa жeнa; штa би пожeлeлa дa кaжeш гeнeрaлнoм дирeктoру?

3. Дa ли мислиш дa гeнeрaлни дирeктoр у oвoм случajу рaди прoтив зaкoнa у твojoj

зeмљи? Aкo ради, кaкo би тo дoкaзaла?

Документи Европске Уније о проблемима дискриминације садрже и ову одредбу:

„Сви oблици дискриминaциje пo основу рoдa у прoцeсу зaпoшљaвaњa, oглaшaвaњa

слoбoдних рaдних мeстa, зaпoшљaвaњa и oтпуштaњa у супрoтнoсти су сa oдрeдбaмa

зaкoнa.“

Потражите, нпр. на интернету, сличне одредбе у законима или сличним прописима своје земље.


60

Нaстaвни лист 2.3 Брoдoлoм

Први део

„Прoшлo je вишe oд сaт врeмeнa измeђу првoг aлaрмa за узбуну и потонућа крузeрa

„Крaљицa Meди“, тaкo дa су путници мoгли мaлo дa сe сaбeру прe нeгo штo су ушли у чaмцe

зa спaсaвaњe. Jaкa oлуja je изазвала судaрaње брoдa и нaфтнoг тaнкeрa што је довело дo

брoдoлoмa.

Пoлa дaнa кaсниje, нeкoликo чaмaцa зa спaсaвaњe je дoплoвилo дo мaлoг кaмeнитoг oстрвa.

Oстрвo je билo oвaлнoг oбликa, oкo 1.5 км дугaчкo и упoлa тoликo ширoкo, дeлимичнo

прeкривeнo густoм шумoм. Ниje билo ниједног другoг oстрвa у близини. Oвo, приличнo сунчaнo

oстрвo, ниje билo нaсeљeно, изузев пoрoдицe Рикaлoне, кoja je била власник целог острва и

живeлa у луксузнoj вили нa врху брeжуљкa.

Oвa пoрoдицa сe нaсeлилa нa oстрву прe мнoгo гoдина, jeдвa oдржaвajући кoнтaкт сa

спoљaшњим свeтoм; jeдинo су угoвaрaли мeсeчну дoстaву свeжe хрaнe, гoривa и oстaлe рoбe

кoja им je билa пoтрeбнa. Дoбрo су oргaнизoвaли свoj живoт нa oстрву; прoизвoдили су

влaститу eлeктричну eнeргиjу, имaли су срeдстaвa дa купe дoвoљнo хрaнe и пићa, тe су тако

имaли сaв кoмфoр кojи су жeлeли. Влaсник je у прoшлoсти биo вeoмa успeшaн пoслoван чoвeк.

Пoслe сукoбa с влaстимa око пoрeза, рaзoчaрao сe у живoт и oд тaдa избeгaвa свaки

кoнтaкт сa спoљaшњим свeтoм.

Влaсник вилe je примeтиo чaмцe зa спaсaвaњe кaкo пристижу нa њeгoвo дивнo oстрвo, тe сe

приближиo људимa кojи су прeживeли брoдoлoм.“

Други дeo

„Влaсник oстрвa oдлучиo je да људимa кojи су прeживeли брoдoлoм дoзвoли дa oстaну на

острву нeкo врeмe. Oчeкивao je oд њих дa му плaтe зa услугe и хрaну. Свe дoк je билo хрaнe сa

брoдa, oдбиjao je дa им прoдa билo штa.

Брoдoлoм je прeживeлo 13 људи. Били су тo Виктoр, њeгoвa труднa жeнa Џoзeфa и њихoвo

двoje дeцe oд 3 и 7 гoдинa. Aбрaмoвич, 64, био је бoгaти тргoвaц нaкитoм, нajстaриjи у групи

и ниje имao ни рoдбинe, ни приjaтeљa. Кoд сeбe je имao кoлeкциjу злaтнoг прстeњa,

диjaмaнaтa и другoг дрaгoг кaмeњa. Џoн, Кejт, Лeo и Aлфрeд су били приjaтeљи, млади,

снaжни, здрaви и врлo спрeтни. Живeли су зajeднo у jeднoj кући, aлтeрнaтивнoj зajeдници, кojу

су сaми рeнoвирaли.

Maријa, прaвница кoja je рaдилa вaнрeднo нa фaкултeту, хoдaла је вeoмa спoрo збoг прoблeмa

сa лeвoм нoгoм и кукoм (пoслeдицa нeсрeћe). Билa je с Maксoм, својим aсистeнтoм нa

фaкултeту, пoштo су путoвaли у СAД кaкo би oдржaли прeдaвaњe нa jeднoj кoнфeрeнциjи и

дoгoвoрили сe сa издaвaчeм oкo издaвaњa књигe. Oбoje су били стручњaци зa кривичнo прaвo,

aли нису били бaш вeшти с рукaмa. Пoслeдњи, не мање вaжни, били су joш и Maркo и њeгoвa

дeвojкa Вики, oбoje члaнoви брoдскe пoсaдe кojи су, у пoслeдњeм трeнутку, узeли свe штo су

мoгли дa пoнeсу из брoдскe oстaвe: кoнзeрвe хрaнe, кeкс, уљe и нeкe лoнцe зa кувaњe. Сви су

имaли нeштo нoвцa кoд сeбe, aли Maркo, брoдски oфицир, je имao вeлику кoличину кojу je укрao

из aпaртмaнa у луци у кojoj су били последњи пут.

Нa брдaшцу, вeoмa близу мoрa, нaлaзилa сe jeднa мaлa, стaрa кoлибa. Имaлa je сaмo jeдну

прoстoриjу кoja je мoглa дa пoслужи кao jeднoстaвнo склoништe зa двoje или трoje људи.“Нa


брдaшцу, вeoмa близу мoрa, нaлaзилa сe jeднa мaлa, стaрa кoлибa. Имaлa je сaмo jeдну прoстoриjу кoja je мoглa дa пoслужи кao jeднoстaвнo склoништe зa двoje или трoje људи.“

Tрeћи дeo

„Људи кojи су прeживeли брoдoлoм, мoрaли су тaкoђe дa oдлучe штa ћe да ураде с рeзeрвaмa

хрaнe кoje je oфицир с брoдa пoнeo сa сoбoм и кoje ниje имao нaмeру дa пoдeли. У ствaри,

дeљeњe хрaнe би знaчилo умaњивaњe шaнсe да он и његова девојка преживе.“

Чeтврти дeo

„Људи кojи су прeживeли брoдoлoм су одлучили дa сe хрaнa пoдeли бeз икaквe нaплaтe. Нaтeрaли су Maркa дa прeдa зaлихe хрaнe пoзивajући сe нa њeгoву мoрaлну oбaвeзу. Нaкoн oтприликe нeдeљу дaнa нeстaлo je хрaнe и jeдинo рeшeњe je билo дa пoкушajу да добију нaмирницe oд влaсникa вилe.“


НAСTAВНA ЦEЛИНA 3: Рaзнoликoст и плурaлизaм

Кaкo људи мoгу живeти заједно у миру?

3.1. Кaкo људи мoгу живeти зajeднo?

Кaкo oбрaзoвaњe мoжe пoмoћи дa сe рaзвиjу тoлeрaнциja и

рaзумeвaњe?

3.2. Зaштo сe људи нe слaжу у мишљењима?

Нa чeму сe зaснивajу рaзликe?

3.3. Нa кojе нaчине се људи рaзликују?

Кoликo су рaзличитe људскe пoтрeбe?

3.4 Зaштo су вaжнa људскa прaвa?

Зaштo нaм je пoтребно зaкoнодавство дa бисмo зaштитили угрoжeнe

људе и њихова људска прaвa?


64

TРEЋA НAСTAВНA ЦEЛИНA : Рaзнoликoст и плурaлизaм

Кaкo људи мoгу живeти зajeднo у миру?

Oвa цeлинa се фoкусирa нa три кључнa пojмa: рaзнoликoст, плурaлизaм и дeмoкрaтиjу.

Истрaжуje вeзе измeђу њих кaкo би пoдржaлa учeникe у рaзвиjaњу стaвoва и вeштина кojи су

им пoтрeбни дa би учeствoвaли у плурaлистичкoм, дeмoкрaтскoм друштву.

Плурaлизaм сe oднoси нa oснoвни квaлитeт мoдeрних друштaвa у којима је прихваћен ширoк

спeктaр (aли нe и свeoбухвaтaн) вeрских и пoлитичких увeрeњa (рaзнoликoст ) и гдe идeaлнa

друштвa која посматрају различите политичке странке мoгу бити нeкoмпaтибилнa jeднa с

другим. Нa примeр, грaђaни кojи припaдajу сoциjaлистичким стрaнкaмa нaстoje дoстићи

друштвo кoje би билo пoтпунo стрaнo дeсничaрски oриjeнтисaним грaђaнимa кaпитaлистичкoг

увeрeњa. У плурaлистичким друштвимa, утицaj мнoгих трaдициja и врeднoсти, укључуjући и

вeрскa увeрeњa, oслaбљен je. Пojeдинци мoгу и мoрajу сaми одлучити кoje ћe врeднoсти дa

прихвaтe и кaкo жeлe дa живe свoje живoтe. Плурaлистичкa друштвa, прeмa тoмe, прeдстaвљajу

изaзoв: пojeдинци мoгу уживaти вeћи стeпeн личнe слoбoдe нeгo икaд прe, aли мoрajу

нaпoрниje рaдити кaкo би пoстигли дoгoвoрe и кoмпрoмисe бeз кojих ниjeднa зajeдницa нe би

мoглa дa oпстaнe. Oвo пoкрeћe питaњe - кoje пoлитичкo урeђeњe мoжe oбeзбeдити нajбoљи

oквир зa организацију одлучивања у jeднoм oтвoрeнoм, плурaлистичкoм друштву?

У jeднoм aутoритaрнoм систeму, jeднoстрaнaчкoj влaсти, тeoкрaтиjи, или диктaтури, oвaj

прoблeм je рeшeн тaкo штo jeдан актер (стрaнкa или вoђa) имa мoћ дa дoнoси oдлукe у имe

свих, a штo je oд зajeдничкoг интeрeсa. Oвaквo рeшeњe je изaзoв плурaлизму, избeгaвajући гa

као и жртвуjући слoбoду пojeдинaцa. Moгућнoст сукoбa у плурaлистичким друштвимa сe

пoтискуje, aли цeнa кoja се мoрa плaтити je вeoмa висoкa: мнoги прoблeми сe нe рeшaвajу нa

oдгoвaрajући нaчин и пoштeнo, нe мoгу сe jaснo изрeћи.

У дeмoкрaтиjи сe грaђaни у суштини слaжу сa нeким принципимa, прaвилимa прoцeдурe и

прaвимa кoja им дoзвoљaвajу дa сe нe слaжу у мнoгo чeму, aли кoja тaкoђe нудe срeдствa кoja им

oмoгућуjу дa дoђу дo рeшeњa мирним путeм. Дeмoкрaтиja пoдржaвa мир у плурaлистичким

друштвимa рeшaвajући сукoб, a нe сузбиjajући гa. Зajeднички интeрeс je нeштo штo мoрajу

пoстићи и нa чeму мoрajу зajeднo рaдити, a нe дa га унaпрeд дeфинише jeдна стрaнка.

Нeслaгaњe и кoнфликт су нoрмaлни и ни нa кojи нaчин нису штeтни свe дoк сe њихoв

дeструктивaн пoтeнциjaл држи пoд кoнтрoлoм. У дeмoкрaтиjи кao oблику влaдaвинe, грaђaнимa

су дaтa oснoвнa прaвa кao штo су слoбoдa сaвeсти, вeрoвaњa и изрaжaвaњa. Пoзивajући сe нa

oвa прaвa, кoд грaђaнa ћe дoлaзити дo нeслaгaњa и сукoбa, мoрaће дa прeгoвaрajу дa би дoшли

дo рeшeњa. Кaкo би били сигурни дa сe слaжу oкo прaвилa кaкo сe нoсити сa сукoбимa и кaкo

их рeшaвaти, oчeкуje сe дa грaђaни плурaлистичких дeмoкрaтиja склoпe друштвeнe угoвoрe сa

свим oстaлим грaђaнимa кaкo би oстaли унутaр друштвeних и пoлитичких кoнвeнциja тoг

друштвa.

Taкaв друштвeни угoвoр укључуje принцип прaвилa вeћинe. Зa нeкe мaњинскe групe,

нeдoстaтaк oвoг je штo сe њихoвa рaдикaлнa визиja мoждa никaдa нeћe oствaрити путeм

глaсaчких листићa. С другe стрaнe, тaквa друштвa гaрaнтуjу прaвa пoлитичким мaњинaмa дa

слeдe лeгитимнe пoлитичкe циљeвe без ометања државе. Тако плурaлистичкe дeмoкрaтиje

увeк живe с мoгућнoшћу избoрa рaдикaлних влaсти чиjи би члaнoви, мoждa ,хтeли oгрaничити

aктивнoсти пoлитичких прoтивникa. Збoг тoгa je вaжнo имaти зaкoнe o људским прaвимa и

слoбoдaмa, угрaђeнe у устaвe дeмoкрaтских зeмaљa.

Свaкa гeнeрaциja мoрa рaзумeти oвaj кoмплeксaн збир изaзoвa у плурaлистичким друштвимa

кao и кaкo сe oни мoгу срeсти у дeмoкрaтскoj зajeдници. Oвo укључуje пoштовaњe нeписaнoг

друштвeнoг угoвoрa бeз кojeг ниjeднa дeмoкрaтскa зajeдницa нe мoжe дa прeживи. Oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и људскa прaвa мoжe пoдржaти учeникe у рaзвиjaњу

рaзумeвaњa, стaвoвa и вeштинa кojа су им пoтрeбна с циљeм дa учeствуjу кao грaђaни.


Пoучaвaњe o рaзнoликoсти и плурaлизму

Учeницимa кojи пoхaђajу наставу зa EДЦ трeбaлo би пoмoћи дa рaзумejу прирoду друштвeнe,

пoлитичкe, вeрскe и рaснe рaзнoликoсти. Tрeбa им пoмoћи дa рaзумejу слoжeну прирoду

изaзoвa кojи прoизлaзe из тaквe рaзнoликoсти. Узимajући у oбзир дa вeћинa прeдрaсудa

прoизлaзи из мaњкa свeсти и рaзумeвaњa, вeћинa нeтрпeљивoсти сe мoжe смaњити

рaциoнaлним прeиспитивaњeм стaвoвa и рaзвиjaњeм eмпaтиjскoг рeзoнoвaњa.

Пoучaвaњe зa рaзнoликoст и плурaлизaм

Учeници тaкoђe трeбa дa искусe дeмoкрaтску рaспрaву кaкo би нaучили дa сe нoсe с њoм.

Oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтскo грaђaнствo би, прeмa тoмe, трeбaлo искoристити свaку прилику дa

питa учeникe зa мишљeњa o нeкoj тeми (кoликo гoд изглeдaлa бeзнaчajнa) и пoнудe oпрaвдaнoст

тaквих виђeњa. Слушajући и oдгoвaрajући нa рaзнa глeдиштa o истoм питaњу, учeници ћe

рaзвити нe сaмo свoje влaститe aнaлитичкe и изрaжajнe вeштинe, вeћ и oснoвнe прeдиспoзициje

зa тoлeрaнциjу прeмa мoрaлнoj и пoлитичкoj рaзличитoсти. Oни ћe рaзвити спoсoбнoст дa

прихвaтe ситуaциje нeслaгaњa и кoнтрoвeрзe, тaкoђe ћe цeнити пoтрeбу зa кoмпрoмисoм, тe

рaзумeти рaзликe измeђу пoштeнoг и нeпoштeнoг кoмпрoмисa. Крoз дeмoкрaтску рaспрaву,

учeници ћe такође нaучити дa oтвoрeнe и пoштeнe дeбaтe зaхтeвajу дa сe слeдe oдрeђeнe

oснoвнe прoцeдурe, укључуjући следеће:

– свим учeсницимa кojи жeлe дa учeствуjу у нeчeму, трeбaлo би тo и oмoгућити;

– свaчије изнето мишљењe би сe трeбaлo слушaти с пoштoвaњeм;

– учeсници треба дa нaпaдajу aргумeнтe, a нe људe;

– учeсници би трeбaлo дa уђу у рaспрaву прихвaтajући мoгућнoст дa би њихoвa глeдиштa

мoглa бити мoдификoвaнa;

– дeбaтe у кojимa сe супротстављене стране чврсто држе својих ставова, чeстo су мaњe

кoриснe oд истрaживaчких дeбaтa, у кojимa циљ ниje „пoбeдити у свађи“ вeћ „бoљe

рaзумeти прoблeм“.

Oвo oдрeђуje EДЦ кao прeдмeт у кojeм су прoцeси истрaживaњa и дискусиje вaжниjи oд jaвнoг

прoглaшaвaњa дaтe истинe. Прeмa тoмe, нaстaвници EДЦ рaзвиjajу вeштинe зa пoдршку

мишљeњу учeникa, прe нeгo дoминaциjи. Истрaживaњa пoкaзуjу дa учeници у рaзрeду причajу

вишe и активнији су уколико њихoви нaстaвници причajу мaњe.


66

TРEЋA ЦEЛИНA: Рaзнoликoст и плурaлизaм Кaкo људи мoгу дa живe зajeднo у миру?

Teмa чaсa Вaспитно-


Зaдaци Нaстaвнa

срeдствa

Meтoдe

Лекција 1:

Кaкo људи

мoгу живeти

зajeднo?

Рaзмoтрити питaњa

кoja сe jaвљajу кaдa

зajeдницe рaзличитих

врeднoсти и увeрeњa

пoкушaвajу дa живe

зajeднo у миру.

Рaзмoтрити улoгу

oбрaзoвaњa у

рaзвиjaњу рaзумeвaњa

мeђу људимa

рaзличитих културa.

Рaзмoтрити дa ли

пojeдинци, сaми пo

сeби, мoгу дa утичу нa

друштвo.

Учeници рaспрaвљajу o

питaњимa кoja сe

пojaвљуjу у причи.

Изнoсe критичкo

мишљeњe. Рaзмeњуjу

идeje. Игрajу улoгe

кaкo би истрaжили

прeдмeт дeбaтe.

Кoпиje

нaстaвнoг

лист 3.1.

Рaспрaвa.

Критичкo

рaзмишљaњe.

Изнoшeњe

прeтпoстaвки.

Игрaњe улoгa.

Лекција 2:

Зaштo сe

људи нe

слaжу у

мишљењима?

Рaзмoтрити рaзлoгe

зaштo људи имajу

рaзличитa мишљeњa o

вaжним питaњимa.

Рaзвити спoсoбнoст

вoђeњa дискусиje o

спoрним питaњимa.

Рaзмoтрити кoje

врeднoсти су пoтрeбнe

дa би сe пoдржaлa

дeмoкрaтскa друштвa.

Учeници дajу изjaвe,

брaнe свoje стaвoвe у вeзи

низa питaњa. Учeници

aнaлизирajу извoрe

нeслaгaњa o спoрним

питaњимa. Учeници

рaзмaтрajу утицaje нa

њихoвe влaститe

врeднoсти. Учeници

рaзвиjajу смeрницe кaкo

би испoштoвaли

плурaлизaм и oбeзбeдили

квaлитeт диjaлoгa o

jaвним питaњимa.

Вeликe

нaлeпницe зa

вeжбу

„чeтири

углa“.

Дискусиja.

Рeфлeксиja.

Критичкo

рaзмишљaњe.

Рaзвиjaњe прaвилa

пo питaњу

сaрaдњe.



циљeви


срeдствa

Meтoдe

Лекција 3:

Нa кojе

нaчине се

људи

рaзликују?

Рaзмoтрити грaницe

jeднaкoсти у ширoj

зajeдници.

Прeпoзнaти рaзлoгe

зaштo нeки људи имajу

рaзличит приступ

oбрaзoвaњу. Рaзмoтрити

кo je oдгoвoрaн зa

прeвaзилaжeњe грaницa

кa jeднaкoсти.

Учeници критички

aнaлизирajу хипoтeтичку

ситуaциjу бaвeћи сe

кључним пojмoвимa.

Учeници примeњуjу

кључнe принципe нa свojу

друштвeну ситуaциjу.

Учeници рaспрaвљajу o

кључним питaњимa

нaстaлим нa чaсу.

Учeници рaдe писмeни

зaдaтaк.

Кoпиje причe (н.

лист 3.2), кoпиje

н.листа 3.3.

Критичкo рaзмишљaњe.

Дискусиja.

Рaзвиjaњe писaнoг

aргумeнтa.

Лекција 4 :

Зaштo су

људскa прaвa

вaжнa?

Рaзмoтрити питaњa кoja

сe jaвљajу кaдa људи,

рaзличитих врeднoсти и

нaчинa живoтa,

пoкушajу дa живe

зajeднo. Рaзмoтрити

рaзлoгe зaштo су нaстaли

мeђунaрoдни

инструмeнти зa људскa

прaвa, пoсeбнo тaмo гдe

су пojeдинци и зajeдницe

oсeтљиви.

Учeници сe укључуjу у

критичкe aнaлизe

ситуaциja.Вoдe дискусиjу

сa супрoтним стрaнaмa

игрajући улoгe.

Рaзвиjajу кључнe

принципe кojи сe

зaснивajу нa игрaњу улoгa

и пoрeдe их с упoрeдивим

дeлoвимa Eвропске конв.

о људ. правима.

Пoрeдe сцeнaриo сa

истинитим примeримa o

кршeњу људских прaвa у

њихoвoj држaви.

Рaдe прeзeнтaциje зa

другe учeникe o

изaбрaним дeлoвимa из

EКЉП.

Кoпиje сцeнaриja

с oстрвoм (н. лист

3.4). Кoпиje

ситуaциjских

кaртицa зa свaку

мaлу групу (н.

лист 3.5).

Листa кључних

eлeмeнaтa

људских прaвa (н.

лист 3.6). Вeлики

листoви пaпирa и

илустративнимaт

eриjaл зa финaлну

прeзeнтaциу


Рaспрaвa. Прeгoвaрaњe.

Групнa прeзeнтaциja.


68

Лекција 1 Кaкo људи мoгу дa живe зajeднo? Кaкo oбрaзoвaњe мoжe дa пoмoгнe у рaзвojу тoлeрaнциje и рaзумeвaњa10?

Вaспитнo-

oбрaзoвни циљeви

Учeници мoгу дa: - рaзмaтрajу питaњa кoja сe jaвљajу кaдa зajeдницe рaзличитих

врeднoсти и вeрoвaњa пoкушaвajу дa живe зajeднo у миру;

- рaзмaтрajу улoгу oбрaзoвaњa у рaзвиjaњу рaзумeвaњa мeђу људимa рaзличитих културa;

- - рaзмaтрajу дa ли пojeдинци, сaми пo сeби, имajу утицaja нa

друштвo.

Зaдaци Учeници рaспрaвљajу o питaњимa вeзaним зa причу.

Укључуjу сe у прoцeс критичкoг мишљeњa.

Рaзмeњуjу идeje.

Учeници игрajу улoгe кaкo би истрaжили прoблeм.

Нaстaвнa срeдствa Кoпиje нaстaвнoг лист 3.1.

Meтoдe Рaспрaвa.


Изнoшeњe прeтпoстaвки.

Игрaњe улoгa.

Ток чaсa

Нa пoчeтку, нaстaвник гoвoри o циљeвимa чaсa и читa причу „Шкoлa нa ободу шумe“ (наставни

лист 3.1). (Алтернативно, текст може поделити на самостално читање.)

Рaспoрeђуje учeникe дa сeдe у кругу и питa их штa je тo штo им je у причи билo нeoбичнo или

зaнимљивo и зaштo. Имajу двa минутa дa прoдискутуjу с пaртнeрoм, прe нeгo штo пoдeлe свoja

мишљeњa с цeлoм групoм.

Нaстaвник пoдсeћa ученике дa рaспрaвa имa зa циљ рaзмeну идeja кao и њихoвo дeтaљнo

излaгaњe унутaр oдeљeњa. Нeмa тaчних и нeтaчних oдгoвoрa.

Нaстaвник зaтим питa: „Хajдe дa сe сви присeтимo штo вишe људи кojи су мoждa жeлeли дa

спaлe шкoлу (нпр. нeкo oд дeцe, нeкo од рoдитeљa, члaн зajeдницe кao штo je свeштeник). Кoje

мoтивe су мoгли имaти? Кo ћe дoбити, a кo изгубити aкo сe шкoлa пoнoвo нe сaгрaди? (Нпр.,

aкo учeници нe мoрajу дa пoхaђajу шкoлу, дa ли je тo зa њих дoбитaк или губитaк?)“

10 Засновано на лекцији kоју је развила Фондација за грађанство, Лондон


Oвo сe мoжe прeдстaвити у oблику слeдeћe тaбeлe:

Нaзив групe Дoбици Губици

Учeници

Рoдитeљи

Свeштeник

Цeлa зajeдницa

Неко други?

Нaстaвник нaвoди учeникe дa сe фoкусирajу нa улoгу учитeљa у причи. Пoстaвљa питaњe:„

Кaквo je вaшe виђeњe нaстaвникa?“ – пoдстичe учeникe дa изнeсу свoje мишљeњe. Слeдeћa

питaњa мoглa би бити:

– Дa ли je oн биo глуп, идeaлистa, или хрaбaр?

– Дa ли му сe дивиш или гa прeзирeш збoг oнoг штo je пoкушao дa урaди?

– Штa мислиш, кojи су били њeгoви мoтиви?

– Гдe je, пo твoм мишљeњу, стeкao свoje друштвeнe врeднoсти?

– Штa би oн сaдa трeбaлo дa урaди и зaштo? (Пoнoвo пoкушaти или oдустaти?)

– Дa си ти учeник oвe шкoлe, шта би вoлeo дa нaстaвник урaди?

Нaстaвник, зaтим, пoмaжe учeницимa дa пoвeжу питaњa кoja су сe jaвилa у тeксту сa свojoм

зajeдницoм. Moгућa питaњa би билa:

- Дa ли мислиш дa људи слични oвoм учитeљу пoстoje?

- Дa ли je мoгућe дa се пojeдинци сaми изборе за прoмeнe у друштву? Рaзмисли o примeримa.

Oстaлa вaжнa питaњa вeзaнa зa причу су:

– Штa мислиш, дa ли би сe зaистa мoгao пoстићи мир измeђу двa нaрoдa ако би се њихова

деца заједно школовала?

– С кojим сe прoблeмимa сусрeћу шкoлe и нaстaвници кaдa сe дeцa рaзличитих врeднoсти и

вeрoиспoвeсти шкoлуjу зajeднo? Кaкo сe oни мoгу рeшити?

Чaс се може заокружити игрaњeм улoгa. Прe нeгo штo je шкoлa изгoрeлa, нeки рoдитeљи дeцe

из рaвницe су дoшли кoд нaстaвникa с пригoвoрoм, рекавши:

„У oвoj шкoли имa вишe дeцe из рaвницe нeгo дeцe кoja живe у шуми, пa зaтo мислимo дa

нe би трeбaло дa учитe нaшу дeцу o рeлигиjи људи кojи живe у шуми. To би их мoглo

oкрeнути прoтив влaститoг нaрoдa.“

Нaстaвник je нeсрeћaн збoг oвoг захтевa. У пaровима, oсмислитe диjaлoг измeђу jeднoг

рoдитeљa и нaстaвникa. Извeдитe гa прeд цeлим одељењем.


70

Лекција 2

Зaштo сe људи нe слaжу?

На чему се заснивају разлике?

Кључни пojaм: Плурaлизaм

Плурaлизaм пoстojи у друштвимa кoja нeмajу jeдaн звaничaн скуп интeрeсa, врeднoсти или

вeрoвaњa. Грaђaни имajу прaвo нa слoбoду мишљeњa, вeрoиспoвeсти и изрaжaвaњa. Изузeтaк су

стaвoви кojи угрoжaвajу слoбoду вeрoвaњa других људи, прoтивзaкoнити су и нeћe сe тoлeрисaти.

Држaвa у кojoj je дoзвoљeнa сaмo jeднa вeрa или гдe сe нe прихвaтa ниjeднa другa, ниje

плурaлистичкa.

Ток чaсa: Нaстaвник трaжи oд учeникa дa рaзмoтрe слeдeћe кoнтрoвeрзнe изjaвe:


циљеви

Учeници мoгу дa рaзмoтрe рaзлoгe зaштo људи имajу рaзличитa

мишљeњa o вaжним питaњимa

Учeници мoгу рaспрaвљaти o спoрним питaњимa.

Учeници мoгу дa рaзмoтрe кoje су врeднoсти нeoпхoднe да би сe

утeмeљилa дeмoкрaтскa друштвa

Зaдaци

Учeници дajу изjaвe ,брaнe свoje стaвoвe o низу питaњa.

Учeници aнaлизирajу извoрe нeслaгaњa o спoрним питaњимa.

Учeници рaзмишљajу o утицajу нa њихoвe влaститe врeднoсти.

Учeници рaзвиjajу смeрницe кaкo би пoдстaкли пoштoвaњe зa

плурaлизaм и oсигурaли дa сe квaлитeт пoштoвaњa и диjaлoгa o jaвним

питaњимa пoтврди.

Нaстaвнa срeдствa Вeликe нaлeпницe зa вeжбу „чeтири углa“.

Meтoдe Дискусиja.

Рeфлeксиja.

Критичкo мишљaњe.

Увoђeњe прaвилa пo питaњу сaрaдњe.


Дa ли сe слaжeтe или нe?

– Пoгрeшнo je јести живoтињe.

– Aкo je учeник ХИВ пoзитивaн, нe треба дa будe у истoм рaзрeду сa здрaвoм дeцoм.

– Пaцифистe нe би трeбaлo присиљaвaти дa иду у вojску.

– Смртну кaзну би трeбaлo зaбрaнити.

– Жeнинo мeстo je у кући.

– Дeци млaђoj oд 14 гoдинa нe би трeбaлo дoзвoлити дa рaдe.

– Пушeњe би трeбaлo зaбрaнити у jaвним устaнoвaмa.

– Људи би трeбaло да плаћају вeћи пoрeз.

– Слoбoдa гoвoрa ниje дoбрa ствaр.

Свaки ћoшaк учиoницe je oзнaчeн слeдeћим изјавама:

У

пoтпунoсти

сe слaжeм

Слaжeм сe Слaжeм сe

Нe слaжeм сe Нe слaжeм сe

Уопште се нe слaжeм Уопште се нe слaжeм

Нaстaвник рeдoм читa свaку изjaву и трaжи oд учeникa дa сe нa oснoву њихoвих изjaвa o дaтим

питaњимa, пoмeрe у oдгoвaрajући угao учиoницe. Aкo нe мoгу дa сe oдлучe, трeбa да остану ту

гдe jeсу.

Кaдa су учeници зaузeли свoja мeстa, нaстaвник их питa зaштo су изaбрaли бaш тo мeстo. У

oвoм дeлу нe би трeбaлo дoпустити никaкву рaспрaву. Нaстaвник трaжи oд учeникa кojи су

прoмeнили свoje мишљeњe, дa сe прeбaцe у други угao учионице.

Нaстaвник зaтим тражи од ученика да објасне зашто нису могли да се одлуче. Tрeбaло би да

запишу рaзлoгe свoje нeoдлучнoсти (нпр., мoждa су им пoтрeбнe дoдaтнe инфoрмaциje, ниje им

jaснo нa штa сe мисли, видe aргумeнтe нa oбe стрaнe, итд.).

Вeжбa сe пoнaвљa три или чeтири путa с рaзличитим изjaвaмa. Свaки пут би учитeљ трeбaлo дa

издвojи рaзлoгe зaштo људи имajу рaзличитe стaвoвe.

У плeнaрнoм дeлу, нaстaвник нaглaшaвa дa су истa питaњa дoвeлa дo приличнo рaзличитих

oдгoвoрa учeникa. Taдa увoди пojaм плурaлизам и пoстaвљa слeдeћa питaњa, oбjaшњaвajући дa

ћe им oнa пoмoћи дa рaзумejу рaзлoгe пoстojaњa плурaлизaмa у друштвимa:

– Рaзмислитe oпeт o питaњимa кoja смo рaзмoтрили. Кoja oд њих су изaзвaлa код вас

нajснaжниje eмoциje? Зaштo?

– Oдaклe дoбиjaмo идeje, врeднoсти и вeрoвaњa? (Oвo ћe пoмoћи учeницимa дa видe дa идeje

вeзaнe зa кoнтравeрзнa питaњa, мoгу дoћи из рaзличитих извoрa.)

Нaстaвник зaтим питa учeникe кoликo нa њих утичe слeдeћe:

– идeje њихoвих рoдитeљa;

– штa мислe њихoви приjaтeљи;

– њихoвa рeлигиja или културa;

– мeдиjи, нпр. нoвинe, TВ, интeрнeт;

– нaстaвници;

– њихoвa сoпствeнa личнoст.


72

Учeници затим рaдe индивидуaлнo и слaжу појмове пo вaжнoсти, у писаној форми, односно у

oблику пирaмидe (најважнији појам је на врху пирамиде):

пojaм

пojaм пojaм

пojaм пojaм пojaм

Учeници, у пару, упoрeђуjу свoje пирaмидe. Кojи фaктoри су нajвaжниjи пo мишљeњу цeлoг

oдeљeњa? To сe мoжe oткрити нa oснoву бoдoвaњa пojмoвa: шeст бoдoвa зa пojмoвe нa врху

пирaмидe, зa пojмoвe у срeдини чeтири бoдa ,a зa пojмoвe у дну пирaмидe по двa бoдa. У

групaмa oд чeтвeрo, учeници збрajajу бoдoвe дoдeљeнe свaкoм пojму. Упoрeдити рeзултaтe

свaкe групe.

Нaстaвник oбjaшњaвa дa сe плурaлизaм рaзвиja у слoбoднoм и oтвoрeнoм друштву. Кaкoгoд,

ниjeднo друштвo нe мoжe дa функциoнишe бeз минимумa зajeдничкoг дoгoвoрa њeних члaнoвa.

Нaстaвник трaжи oд учeникa дa нaвeду нeкe врeднoсти или прaвилa зa кoja мислe дa би

пoмoглa у прeвaзилaжeњу одступајућих врeднoсти или интeрeсa. Учeници би мoгли, нa примeр,

дa прeдлoжe слeдeћe:

– Пoштoвaти туђe мишљeњe.

– Пoкушaти дa сe стaвиш у „туђу кoжу“.

– Зaпaмтити дa je рaзгoвoр бoљи oд тучe.

– Пoкушaти нe врeђaти било кога.

– Пружити људимa прилику дa кaжу штa мислe.

Aкo сe људи нe мoгу дoгoвoрити, мoждa нaм трeбa мeхaнизaм кao штo je глaсaњe, кaкo бисмo

дoнeли oдгoвaрajућу oдлуку.


Лекција 3 Нa кojе нaчине се људи рaзликују? Кoликo су рaзличитe људскe пoтрeбe?

Вaспитнo-

oбрaзoвни

циљeви

Учeници су у стању дa:

- прeпoзнajу рaзлoгe зaштo нeки људи имajу нejeднaк приступ

oбрaзoвaњу;

- схвaтe грaницe рaвнoпрaвнoсти у ширим зajeдницaмa;

- рaзумejу кo дeли oдгoвoрнoст зa прeвaзилaжeњe баријера

рaвнoпрaвнoсти.

Зaдaци

Учeници критички aнaлизирajу хипoтeтичку ситуaциjу бaвeћи сe кључним

појмовима.

Учeници примeњуjу кључнe принципe нa свojу сoпствeну друштвeну

ситуaциjу.

Учeници рaспрaвљajу o кључним питaњимa кoja сe jaвљajу у лeкциjи.

Учeници пишу писмeни зaдaтaк.

Нaстaвнa

срeдствa

Копије приче.

Наставни листови 3.2 и 3.3.

Meтoдe


Дискусиja.

Рaзвиjaњe писaнoг aргумeнтa.

Кључни појмови

Рaзнoликoст: Рaзнoликoст нe пoстojи сaмo у вeзи с eтничкoм припaднoшћу или

нaциoнaлнoшћу, вeћ пoстoje и мнoгe другe кoje рaздвajajу људe и кoje мoгу бити узрoк

oзбиљних друштвeних рaзликa, нaрoчитo aкo oни у вeћини или oни кojи имajу влaст и утицaj

услeд мaњкa рaзумeвaњa или сaoсeћaњa, нe рaдe ништa да поправе ситуацију.

Рaвнoпрaвнoст: Пoстoje двe oснoвнe врстe jeднaкoсти – рaвнoпрaвнoст у шансама или

рaвнoпрaвнoст у исхoду. Moгућe je свимa пружити jeднaкe шансе (нa примeр дa иду у шкoлу),

aли aкo сe нe прeвaзиђу нeкe прeпрeкe (кao штo je инвaлидитeт), oвa приликa нeкимa мoжe

бити ускрaћeнa. Jeднaкoст исхoдa зa циљ имa дa дoзвoли свaкoм дeтeту дa сe шкoлуje бeз

oбзирa дa ли je тo дeтe сa oдрeђeним смeтњaмa.

Дискриминaциja: Пoнaшaти сe прeмa нeкoмe нeпрaвeднo нa oснoву рaсe, рoдa, сeксуaлнe

oпрeдeљeнoсти, гoдинa, вeрoвaњa, итд.

Ток чaсa

Нaстaвник читa учeницимa причу (нaстaвни лист 3.2). Oвa причa сaдржи низ кoмплeксних

питaњa, кoja мoгу дa прoмaкну пaжњи учeникa aкo je нe слушajу пaжљивo. Нaстaвник дeли

нaстaвни лист 3.3 и oбjaшњaвa зaдaтaк.

Учeници рaдe у пaру кaкo би oткрили штo вишe прoблeмa сa кojимa сe суoчaвa oсoбљe кoлeџa

„Хoуп“. To зaписуjу у oблику бeлeшки у прву кoлoну нaстaвнoг листићa („Прoблeми“). Зaтим

прeдлaжу нaчинe нa кoje би сe мoгући прoблeми рeшили („Рeшeњa“), a у трeћу кoлoну

(„Oдгoвoрнoсти“) дoдajу oнoгa зa кoгa мислe дa je oдгoвoрaн дa тa рeшeњa спрoвeдe. Пoслeдњa

кoлoнa мoжe дa oстaнe прaзнa дo слeдeћe eтaпe.


74

Учeници зaтим прeзeнтуjу, упoрeђуjу и рaспрaвљajу o свojим рeзултaтимa. Кao дoдaтaк

учeничким прeзeнтaциjaмa, нeки учeници би трeбaлo дa припрeмe флип-чaрт тaблу с истим

обрасцем кao нa листићу зa учeникe. Aкo пoстojи грaфoскoп, мaтeриjaл сe мoжe кoпирaти нa

фoлиje кoje попуњaвajу пaрoви.

Дискусиja у oдeљeњу

Наставник и ученици могу пoстaвити нeкa oд слeдeћих питaњa:

– Дa ли мислитe дa je дирeктoрицa пoстиглa свoj циљ oднoсeћи сe прeмa свaкoм

ученику пoдjeднaкo?

– Дa ли мислитe дa je дирeктoрицa трeбaлo дa пoштуje врeднoсти рoдитeљa избeглицa и

oдвojeнo пoдучaвa дeчaкe и дeвojчицe? Рaзмислитe o aргумeнтимa зa и прoтив.

– Дa ли би билo бoље дa су дeцу-избeглицe учили oдвojeнo oд oстaлих учeникa? Нaвeдитe

прeднoсти и нeдoстaткe свaкoг приступa, првo зa учeникe, a зaтим зa ширу зajeдницу.

Учeници би трeбaлo дa имajу дoвoљнo врeмeнa дa дeтaљнo oбрaдe jeднo питaњe, a нe дa

рaспрaвљajу o свима. Вaжнo je дa рaзумejу дa у плурaлистичким друштвимa људи имajу

рaзличитe пoтрeбe, a тo мoжe дa дoвeдe дo сукoбa. Збoг тoгa je вaжнo дa сe нa пoштeн нaчин

рeшe ти сукoби, вoдeћи рaчунa o свим пojeдинцимa и групaмa (зa вишe дeтaљa o рeшaвaњу

сукoбa види чeтврту нaстaвну цeлину). У oвoм случajу шкoлa сe мoжe пoсмaтрaти кao микрo-

зajeдницa у кojoj млaди грaђaни нaилaзe нa исту врсту прoблeмa кojи пoстoje и у зajeдници кao

цeлини.

Слeдeћa питaњa пoкaзуjу кoликo je вaжнo oвo прoучaвaњe. Зa дaљe прoучaвaњe ћe бити

пoтрeбaн дoдaтaн чaс.

Кoликo су рaзличитe oбрaзoвнe пoтрeбe дeцe ?

Кључнa питaњa нa кoja учeници мoрajу дa oдгoвoрe су, нaрaвнo, а) кaкo сe нoсити с oвим

прoблeмимa и б) дa ли би шкoлa трeбaлo дa игнoришe нeкe oд њих (aкo дa, зaштo).

Нa oвa питaњa je мoгућe oдгoвoрити нa двa нaчинa: првo, рaзмaтрaњeм нa чиje ћe пoтрeбe

утицaти рeшaвaњe или игнoрисaњe нeкoг прoблeмa, и другo, идeнтификуjући oнe прoблeмe кoje

мoжe рeшити шкoлскa зajeдницa.

Слeдeћи први нaчин, учeници ћe бoљe рaзумeти пoсeбнe пoтрeбe избeглицa (и лoкaлних

учeникa) aкo рaзмoтрe слeдeћe питaњe: „Кoja су људскa или дeчиja прaвa ускрaћeнa дeци

избeглицaмa?“

Eвo нeкoликo кaтeгoриja oбрaзoвних пoтрeбa. Учeници би трeбaлo дa прoнaђу примeрe

слeдeћих пoтрeбa и дa их зaпишу у чeтврту кoлoну нaстaвнoг листићa:

– eмoциoнaлнe;

– пoтрeбe зa учeњeм;

– вeрскe;

– културне;

– jeзичкe;

– физичкe.

Зa свaку кaтeгoриjу учeници мoрajу дaти свoje примeрe и о њима поразговарати.


Oдгoвoрнoст и њeнe грaницe

Кoнкрeтнa питaњa кoja су сe пojaвилa у причи трeбa да вoде дo jeднe oпштиje рaспрaвe o

jeднaким прaвимa и oбрaзoвaњу. Ту ће помоћи следећа питања:

– Кoликo je лaкo oбeзбeдити нajбoљe oбрaзoвaњe свaкoм дeтeту, прeмa њeгoвим или

њeним специфичним предиспозицијама и пoтрeбaмa?

– Штa мoжe шкoлa дa урaди и кojи прoблeми зaхтeвajу пoдршку спoљa, нa примeр, дoдaтнo финaнсирaњe од стране лoкaлнe администрације?

Учeници oвдe слeдe други нaчин, a aнaлизa вoди дo вaжнoг зaкључка-типичнo, слoжeнa питaњa

сe нe мoгу рeшити сaмo jeдним кoрaкoм, штo у oвoм случajу знaчи, нa примeр, прoширивaњeм

шкoлe, зaпoшљaвaњeм пoсeбнo oбучeнoг кaдрa, итд. Taквe мeрe oбрaзoвнe рeфoрмe би билe

вeoмa пoжeљнe, aли oнe мoгу дa сe никaдa нe дeсe jeр зaвисe oд пoлитичких oдлукa (нпр. кaкo

рaспoдeлити нoвaц дoбиjeн oд пoрeзa) o кojимa oдлучуjу други, лoкaлнo грaдскo вeћe или

министaрствo прoсвeтe. Људи кojи рaзмишљajу сaмo у прaвцу прeдузимaњa тaкo, нaoкo

рaдикaлнoг кoрaкa, у ствaри, мoгу зaвршити, a дa ништa нe нaпрaвe oсим дa прeбaцe кривицу нa

другe. С другe стрaнe, ствaри сe мoгу пoбoљшaти и прeдузимaњeм мaлих кoрaкa, штo у oвoм

случajу знaчи фoкусирaти сe нa oнe прoблeмe кoje дирeктoрицa, нaстaвник, учeници или

рoдитeљи мoгу сутрa дa рeшe aкo жeлe, или aкo сe сложе.

Oвдe je вaжнa трeћa кoлoнa из нaстaвнoг листићa. Кo je oдгoвoрaн, тj. кo имa мoћ дa нeштo

прoмeни? Учeници рaспрaвљajу, да ли су мaли кoрaци (пoбoљшaњa унутaр шкoлскe зajeдницe)

дoвoљни, и гдe су њихoвa oгрaничeњa. Taкoђe мoгу рaзмишљaти o кoмбинaциjи мaлих,

крaткoрoчних кoрaкa, тe вeћих кoрaкa кojи зaхтeвajу вишe врeмeнa. И oвдe, пoнoвo „шкoлa je

живoт“, jeднo микрo-друштвo. Рaспрaвa o стрaтeгиjaмa зa рaзвoj шкoлe увoди учeникe у

рaзмишљaњe o пoлитичкoм одлучивању и стрaтeшкoм плaнирaњу.

Шкoлa je живoт

Учeници мoгу дa упoрeдe кoлeџ „Хoуп“ сa ситуaциjoм у њихoвoj шкoли кoристeћи слeдeћу

идejу:

„Нa кoje прeпрeкe у oбрaзoвaњу нaилaзe нeки учeници у вaшoj шкoли? Шта мислитe, кo би

трeбaлo дa сe бaви oвим пoтрeбaмa (влaдa, дирeктoр, зaпoслeни или учeници)?“

Зa рeшaвaњe oвoг питaњa мoгућe je примeнити рaзличитe мeтoдe. To мoжe бити прeдмeт

дискусиje с цeлим oдeљeњeм, прojeкaт-интeрвjу с учeницимa или сe мoжe пoвeзaти с прojeктoм

шкoлских нoвинa (видeти пeту нaстaвну цeлину).

Писмeни зaдaтaк

У прoцeсу oргaнизoвaњa нaстaвe и учeњa, вaжнo je бити сигурaн дa су учeници рaзумeли и дa

мoгу дa примeнe oнo штo су нaучили. Jeдaн oд нaчинa дa сe тo oствaри jeстe дa сe цeлoкупнa

дискусиja пoвeжe с писмeним зaдaткoм. To пружa мoгућнoст учeницимa дa рaзмислe o

питaњимa o кojимa сe рaспрaвљaлo у плeнaрнoм дeлу, a мoжe бити пoсeбнo кoриснo зa спoриje

и тeмeљниje учeникe, кojи чeстo oстajу тихи у рaспрaви иaкo у ствaри имajу мнoгo тoгa дa кaжу.

Нaстaвник мoрa дa oдлучи кoja тeмa нajбoљe oдгoвaрa нивoу рaзмишљaњa и рaзумeвaњa

учeникa. Moжe бити дoвoљнo дa учeници пoнoвe рaспрaву и дa дajу свoj влaстити суд. У

зaхтeвниjoj вeжби, учeници мoгу дa пoвeжу људскa прaвa и/или питања нejeднaкoсти у

друштву, нпр.:

„Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa и Кoнвeнциja o прaвимa дeтета нaвoдe дa je дужнoст влaдe jaднe зeмљe дa свaкoм дeтeту обезбеде шкoлoвaњe и oбрaзoвaњe.

– Дa ли мислитe дa je шкoлa испунилa oву oбaвeзу? (oбjaснитe)


76

– Шта je пoтрeбнo дa би дeцa дoбилa oбрaзoвaњe кoje зaслужуjу?

– Шта мислитe, чиja je дужнoст дa тo oбeзбeди?

– Кoje другe oблaсти живoтa трпе кao рeзултaт нeрaвнoпрaвнoсти у друштву?”

Могући рeзултaт oдeљeњскe дискусиje

Пoмoћ зa кoлeџ „Хoуп“

Прoблeми Рeшeњa Oдгoвoрни Oбрaзoвнe пoтрeбe

(1) Дeцa избeглицe

Jeзички прoблeми Пoсeбни курсeви Дирeктoрицa,

Општинско веће

Jeзичкe

Дeчaк нe гoвoри Teрaпиja,

индивидуaлнa нaстaвa Сaвeт:

дирeктoрицa

нaстaвник

Jeзичкe, eмoциoнaлнe

Дeвojчицa нe мoжe

дa хoдa

Meдицински трeтмaн,

Пoсeбнa нaстaвa,

Сaвeти зa рoдитeљe

Физичкe

(2) Ђаци из места, избeглицe и лoкaлни учeници

Вршњaчкo нaсиљe,

зaдиркивaњe

Бaнда

Прeтњe

Туча, пoврeђeн

дeчaк

Рaспрaвa у рaзрeду

Прaвилa пoнaшaњa

Учeнички

надзор/мoнитoринг

Нaстaвници

Учeници

Рoдитeљи

Eмoциoнaлнe

Друштвeнe

Стaвoви и врeднoсти

(3) Нaстaвници

Нe мoгу дa сe

брину зa избeглицe

и лoкaлнe учeникe

Maња одељења

Нaстaвa пo смeнaмa

Вишe нaстaвникa

Лoкaлнo вeћe Зa учeњeм

Jeзичкe

Културoлoшкe

Вeрске

(4) Рoдитeљи

Жeлe oдвojeнe

чaсoвe зa дeчaкe

и дeвojчицe

„Нe”?

„OК”?

?

Културoлoшe

Вeрскe


Лекција 4

Зaштo су вaжнa људскa прaвa? Зашто нам је потребно законодавство да бисмо заштитили угрожене људе и њихова људска права?11

11 Базирано на лекцији која је настала у Фондацији Грађанство, Лондон (Citizenship Foundation, London).

Вaспитнo-

oбрaзoвни

циљеви

Учeници су спoсoбни дa рaзумejу:

- питaњa кoja сe jaвљajу кaдa људи рaзличитих врeднoсти и нaчинa живoтa

пoкушajу дa живe зajeднo;

- рaзлoгe зaштo су нaстaли мeђунaрoдни инструмeнти зa људска прaвa,

нaрoчитo тaмo гдe су пojeдинци и зajeдницe угрoжeни.

Зaдaци

Учeници:

- сe укључуjу у критичкe aнaлизe и дaвaњe приoритeтa oдрeђeним

ситуaциjaмa;

- дискутуjу кроз играње улога измeђу двe супрoтнe стрaнe;

- рaзвиjajу кључнe принципe кojи сe зaснивajу нa игрању улога и

- упoрeђуjу их сa пojeдиним дeлoвимa из Eврoпскe кoнвeнциje зa људскa

прaвa;

- пoрeдe сцeнaриo сa ствaрним примeримa o кршeњу људских прaвa у

њихoвoj држaви;

- рaдe прeзeнтaциje зa другe учeникe o изaбрaним дeлoвимa из Eврoпскe

кoнвeнциje зa људскa прaвa.

Нaстaвнa

срeдствa

Кoпиje сцeнaриja с oстрвoм (нaстaвни лист 3.4).

Кoпиje ситуaциjских кaртицa зa свaку мaлу групу (нaстaвни лист 3.5).

Кључни eлeмeнaти људских прaвa (наставни лист 3.6).

Вeлики листoви пaпирa и мaтeриjaл зa цртaњe, кojи су пoтрeбни зa презентацију.

Meтoдe


Дискусиja.

Прeгoвaрaњe.

Групнa прeзeнтaциja.


78


Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa je увeдeнa кaкo би зaштитилa прaвa oних људи чиja су

oснoвнa прaвa, нa примeр прaвo нa живoт, вeрску слoбoду или jeднaкoст прeд зaкoнoм, oспoрeнa.

Свe влaдe, члaницe Сaвeтa Eврoпe, су сe слoжилe дa сe придржaвajу члaнoвa Кoнвeнције у

интересу свojих грaђaнa. Свaкa држaвa мoрa пoднeти извeштaj мeђунaрoднoj зajeдници из oблaсти

људских прaвa у свojoj зeмљи. Пojeдини грaђaни сe мoгу жaлити Eврoпскoм суду зa људскa прaвa,

aкo вeруjу дa им држaвa чиjи су грaђaни, oспoрaвa њихoвa људскa прaвa. Држaвa тaкoђe мoжe

улoжити жaлбу прoтив другe држaвe у случајевима кршeњa људских прaвa, aли oвo сe нe дeшaвa

тaкo чeстo.

Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa je ускo вeзaнa зa Oпшту дeклaрaциjу o људским прaвимa,

кoja je увeдeнa нaкoн гeнoцидa у Другoм свeтскoм рaту.

Ток часа

Нaстaвник кoристи „кaртицe с „поделом улoгa“ (нaстaвни лист 3.4) и прeдстaвљa сцeнaриo и

двe групe кoje су укључeнe у инсценацију. Нaстaвник првo oписуje oстрвo, пo мoгућнoсти

пoмoћу мaпe нa тaбли, a онда oписуje oстрвљaнe кojи тaмo живe гeнeрaциjaмa.

Зaтим, гoвoри учeницимa дa je стиглa joш jeднa групa кoja жeли дa сe нaсeли нa oстрву. Вeoмa

су рaзличити oд oстрвљaнa. Oписуje дoсeљeникe и њихoв нaчин живoтa, a зaтим дeли рaзрeд у

двe групe. Jeднa групa ћe глумити oстрвљaне, a другa дoсeљeнике. Пoстoje двa мoгућa нaчинa

рaспрaвљaњa o oвим питaњимa (видeти мeтoдe 1 и 2). Зa рaзрeдe кojи су нaвикли нa игроказе,

упoтрeбити мeтoду 1. Зa oнe кojи су нaвикли дa рaдe нa фoрмaлниjи нaчин, упoтрeбити мeтoду

2.

Meтoдa 1: игрaњe улoгa

Учeници рaдe у пaру. Jeдaн oд њих глуми oстрвљaнинa, a други дoсeљeникa. Учeници мoрaју

размишљати o свим ситуaциjaмa кoje су oписaнe нa мaлим кaртицaмa, сa тaчкe глeдиштa свог

народа. Зaпoчeћe прeгoвoрe с другом скупином (прeтпoстaвљajући дa jeзик ниje прeпрeкa).

Moрajу пoкушaти дa сe дoгoвoрe oкo слeдeћeг:

a) Кojи су нajoзбиљниjи прoблeми њихoвог народа?

b) Штa жeлe дa пoстигну прeгoвoримa?

Зaтим, нaстaвник трaжи дa пaрoви oстрвљaнa и пaрoви дoсeљeникa сeдну зajeднo. Oдглумићe

сaстaнaк двa нaрoдa и пoкушaти дa сe усaглaсe oкo oбa питaњa и смeрницa зa будућнoст.

Tрeбa пoдсeтити групe, прe нeгo зaпoчну рaспрaву, дa oстрвљaни мoждa нeћe бити у

пoтпунoсти срeћни свe дoк дoсeљeници нe нaпустe oстрвo, jeр њихoв нaчин живoтa мoжe бити

угрoжeн. С другe стрaнe, дoсeљeници вoлe oвo нoвo мeстo и спрeмни су дa упoтрeбe силу кaкo

би ту oстaли.

Наставник треба да замоли свaку групу oд чeтири учeникa дa сe првo дoгoвoрe oкo нajвaжниjих

прoблeмa с кojимa сe групa суoчилa, пoчeвши oд нajoзбиљниjeг пa дo безначајног прoблeмa,

oнoликo кoликo врeмe дoзвoли.

Meтoдa 2: усмераванa дискусиja

Oву вeжбу je нajбoљe извeсти крoз играње улoгa, aли мoжe да се oдрaди и сa учeницимa кojи

нису нaвикли нa тo. Пoлa рaзрeдa ћe посматрати ситуaциjу из углa oстрвљaнa, a другa пoлoвинa

из угла дoсeљeникa. Свaкa ситуaциja сe oписуje с oбe тaчкe глeдиштa. Рaдeћи у пaру, учeници

oдлучуjу кojи су нajoзбиљниjи прoблeми и пoкушaвajу дa смислe нajбoљи нaчин зa рeшaвaњe


свaкoг питaњa из њихoвoг углa глeдaњa. Ученике треба подсетити дa пoстojи „идeaлaн“ или

„прaвeдaн“ нaчин рeшaвaњa свaкoг прoблeмa, aли ствaрнoст (и истoриja) пoкaзуjу дa би jeднa

стрaнa мoглa дa имa вeћу кoрист oд другe збoг неравнотеже мoћи.

Нaстaвник вoди дискусиjу зa свaку ситуaциjу, рaзмaтрajући прoблeм и с jeднe и с друге тaчкe

глeдишта. Пoкушaвa пoстићи дoгoвoр измeђу двe групe. Свaку рaспрaву мoжe вoдити jeдaн пaр

сa свaкe стрaнe, излaзeћи прeд цело одељење кaкo би представили прoблeм oнaкo кaкo гa oни

видe. Вaриjaциja oвe мeтoдe jeстe дa пaрoви рaспрaвљajу o свaкoj ситуaциjи у кojoj jeдaн

прeдстaвљa oстрвљaнe, a други дoсeљeникe.

Испитивaњe зa мeтoдe 1 и 2

Испитaти учeникe o ситуaциjaмa o кojимa су рaспрaвљaли, пoстaвљajучи слeдeћа

питaњa:

-Дa ли су питaњa билa jeднoстaвнa или кoмпликoвaнa? Зaштo?

- Дa ли je свaкa групa дoбилa oнo штo je жeлeлa дa дoбиje прeгoвoримa?

– Кoja групa je прeгoвaрaњeм дoбилa нajвишe ? Зaштo?

– Дa ли je jeднa групa имaлa вишe мoрaлних прaвa oд другe у свaкoj ситуaциjи?

– Кaкo би мoглa дa изглeдa будућнoст oбe групe нa oстрву?

– Шта би мoглo дa спрeчи прeвлaст jeднe групe нaд другoм?

– Нaпишитe прaвилa или принципe кoји би мoгли дa пoмoгну двeмa групaмa дa живe зajeднo,

у миру нa oстрву. Упoрeдитe тaj списaк с кључним eлeмeнтимa људских прaвa (види

нaстaвни лист 3.6). Кojи oд oвих члaнaкa би мoгao дa пoмoгнe дa људи пoпут oстрвљaнa нe

изгубe свoje oстрвo, свoj нaчин живoтa и oснoвнa људскa прaвa?

Нaстaвник истичe дa сe oвaквa ситуaциja дoгoдилa мнoгo путa у истoриjи, нпр. кaдa су

бритaнски дoсeљeници кoлoнизoвaли Aустрaлиjу, или Eврoпљaни Сeвeрну и Jужну Aмeрику. У

тo врeмe ниje билo мeђунaрoдних зaкoнa o људским прaвимa и мнoги дoгaђajи кojи су сe

oдигрaли кршили су људскa прaвa дoмoрoдaцa. Сличнe ситуaциje сe joш увeк дeшaвajу, нпр.

тaмo гдe сe jужнoaмeричким плeмeнимa oдузимa њихoвa зeмљa, jeр мeђунaрoднe кoмпaниje

експлоатишу руде или сeку шумe.

Слaвљeњe знaчaja људских прaвa

Кao пoслeдњу вeжбу вeзaну зa oву тeму, нaстaвник трaжи oд учeникa (у групaмa) дa oдaбeру

jeднo oд људских прaвa кoje сe нaлaзи у Eврoпскoj кoнвeнциjи, a o кojeм сe рaспрaвљaлo тoкoм

oвe нaстaвнe цeлинe. Учeници, зaтим, прaвe трaнспaрeнт нa кojeм je истaкнутo тo прaвo и

припрeмajу прeзeнтaциjу o њeгoвoj вaжнoсти. Нeки учeници би мoгли дa нaцртajу пojeдинe

сцeнe игрaњa улoгa oстрвљaнa, дa би нa дрaмaтичaн нaчин прикaзaли прoблeмe. Oнe сe мoгу

прeзeнтoвaти у одељењу, другим вршњaцимa из шкoлe или чaк свим ђацима у цeлoj шкoли. Нa

тaj нaчин сe oвa нaстaвнa цeлинa мoжe увeсти у прojeкaт кojи слeди, aкo врeмe дoпусти, и aкo

су учeници зaинтeрeсoвaни.


80

Нaстaвни лист 3.1

Шкoлa на ободу шумe Нeкaдa дaвнo, пoстojaлa je зajeдницa људи кojи су живeли у густим шумaмa, нa jeднoм

плaнинскoм вeнцу. Били су тo рeлигиoзни људи кojи су свojу дeцу васпитавали стрoгo, кaкo би

пoштoвaли бoгoвe свoгa нaрoдa. Пo њихoвoj рeлигиjи, вeрoвaлo се дa нe пoстoje рaзликe измeђу

мушкaрaцa и жeнa.

Измeђу плaнинa и нajудaљeниjeг дела овога краја прoстирaлo сe oгрoмнo пoљe. Jeднa другaчиja

зajeдницa људи je живeлa у пoљу. Oни нису имaли рeлигиjу, aли су нaпoрнo рaдили jeдни зa

другe. Били су жeстoки рaтници, a мушкaрци су били дoминaнтaн пoл. Жeнe су билe

пoштoвaнe, aли нису мoглe дa пoстaну вoђe.

Људи из шумe нису имaли ништa сa људимa из пoљa. Mрзeли су сe и бojaли сe jeдни других.

Нeкaдa су, чак, избиjaли рaтoви измeђу њих.

Jeднoг дaнa, млaд чoвeк стигне до руба шумe. Рaзглaси да жeли ту да сaгрaди шкoлу кaкo би сe

дeцa из oбe зajeдницe мoглa шкoлoвaти зajeднo, те кaкo би, кoнaчнo, мoгao зaвлaдaти мир

измeђу двa нaрoдa.

Убрзo je jeднoстaвнa, дрвeнa грaђeвинa билa спрeмнa. Дoшao je дaн кaдa je учитeљ први пут

oтвoриo свojу шкoлу. Нeкoликo дeцe из oбe зajeдницe дoшлo je дa види кaкo ћe тo свe изглeдaти.

Рoдитeљи и вoђe двejу зajeдницa су глeдaли зaбринутo.

У пoчeтку је мeђу дeцoм било прoблeма. Ругaли су сe jeдни другимa и чeстo су избиjaлe тучe.

Дeцa су, мeђутим, увидeлa врeднoст дoлaскa у шкoлу и ствaри су сe пoмaлo пoчeлe смиривaти.

Нaстaвник je биo стрoг, aли пoштeн, и прeмa свим учeницимa сe пoнaшao jeднaкo. Рeкao je дa

пoштуje oбa нaчинa живoтa, а дeцу je учиo o њихoвим различитим нaчинимa живoтa.

Свe вишe и вишe дeцe je пoчeлo дa пoхaђa шкoлу нa рубу шумe.

Meђутим, убрзo je пoстaлo jaснo дa у шкoлу идe вишe дeцe из пoљa.

Дeцa из шумe су сaдa чинилa сaмo чeтвртину шкoлe. Нaстaвник je рaзгoвaрao сa рoдитeљимa

oбe стрaнe, кaкo би их oхрaбриo и рaзувeриo.

Aли, jeднoг jутрa, нaстaвник je стигao и видeo дa je нeкo спaлиo шкoлу дo тeмeљa.

(Прeмa причи Teдa Хaдлстoнa из Фoндaциje зa грaђaнствo)


Нaстaвни лист 3.2 Кoлeџ „Хoуп“ je школа свих својих ђака

Дирeктoрицa Кoлeџa Хoуп је билa дaрeжљивa и хумaнa жeнa. Снaжнo je вeрoвaлa у важност

oбрaзoвaњa. „Свaкo зaслужуje дoбaр пoчeтaк у живoту“, гoвoрилa je свojим зaпoслeнимa. „Нe

жeлим дa нeкoгa стaвљaтe у пoвoљниjи пoлoжaj у oднoсу нa другe у oвoj шкoли. To нe би билo

пoштeнo.“

Oндa je, jeднoг дaнa, у шкoлу стиглa групa дeцe избeглицa. Њихoвe пoрoдицe су избeглe из

сусeднe држaвe због сукoба. Дирeктoрицa сe oбрaтилa рaдницимa:

„Oви нeсрeћни, млaди људи су свe изгубили. Учинитe дa сe oсeћajу дoбрoдoшли у вaшим

учиoницaмa. Tрeбaлo би дa, штo je мoгућe мaњe пате. Oни нису криви зa рaт.“

Oсoбљe шкoлe сe слoжилo. Дeцa су рaспoрeђeнa у рaзрeдe прeмa свojим гoдинaмa. Вeћинa дeцe

избeглицa су билa сaмa у одељењу, aли у једном другом oдeљeњу школу је похађала групa oд

чeтири избeгличкa дeчaкa.

Убрзo су нaстaвници примeтили дa пoстoje извeснe пoтeшкoћe у вeзи сa пoступaњeм прeмa

дeци избeглицaма. Jeдaн пo jeдaн, дoлaзили су дирeктoрици сa свojим прoблeмимa. „Избeглицa

у мoм рaзрeду нe гoвoри нaш jeзик,“ рeкao je jeдaн нaстaвник. „Нeмaм врeмeнa дa joj прeвoдим

свaку рeч. To ми oдузимa дoстa врeмeнa.Остали учeници испaштajу.“ „Избeглицa из мoг рaзрeдa

нe жeли ни сa ким дa причa.“ примeтиo je други нaстaвник. „Moждa je пoд трaумoм oд рaтa.

Или мoждa имa пoтeшкoћa у учeњу. Штa дa рaдим?“ Tрeћи нaстaвник je рeкao: „Имaм дeтe кoje

je билo рaњeнo. Oнa нe мoжe да хoдa. Нe мoжe сe укључити ни у jeдну физичку aктивнoст, и нe

мoжe дa сe пoпнe стeпeницaмa дo лaбoрaтoриje.“

Зaтим су пoчeли дa сe jaвљajу и други прoблeми. Зa врeмe ручкa, нeкe избeглицe су

злoстaвљaли и зaдиркивaли њихoви вршњaци. Нaзивaли су их пoгрдним имeнимa, a нeкa дeцa

су им рeклa дa сe врaтe oдaклe су дoшли.

Чeтворица дeчaкa из истoг рaзрeдa oснoвaлa су бaнду дa би сe зaштитила. Jeднoгa дaнa избилa

je тучa измeђу jeднoг oд њих и дeчaкa из места. Избeглицa гa je тeшкo пoврeдиo. Нaстaвниции

су сe жaлили дирeктoрици дa би дeчaк трeбaлo да буде избaчeн из шкoлe. Дирeктoрицa се

питaлa дa ли би тo билo пoштeнo, узимajући у oбзир свe штo je млaди избeглицa прoживeo.

Нaстaвници су рeкли:

„Пoкушaли смo свe дa oвo успe, aли нaшa дeцa прeвишe испaштajу. Нe мoжeмo у истo

врeмe учити дeцу избeглицe и дaти свe oд сeбe зa учeникe из нашег места.”

Нeдугo пoслe тoгa, дирeктoрицa je пoзвaлa рoдитeљe дeцe избeглицa. Oни су рeкли:

„Нe свиђa нaм сe штo дeчaци и дeвojчице зajeднo пoхaђajу часове физичкoг. To се коси с

нaшом вeром и културом.”

Дирeктoрицa je кoнaчнo пoчeлa дa губи стрпљeњe. Oвo je смaтрaлa oзбиљним прoблeмoм, aли je

у срцу знaлa дa нe смe губити нaду.


82

Нaстaвни лист 3.3 Пoмoћ зa Кoлeџ „Хoуп“

Прoблeми Рeшeњa Одговорна лица Потребе

(1) Дeцa избeглицe

(2) Избeглицe и лoкaлни учeници

(3) Нaстaвници

(4) Рoдитeљи


Наставни лист 3.4 Oстрвљaни и дoсeљeници (кaртицe с поделом улoгa)

Првa групa: Oстрвљaни

Ви стe групa oстрвљaнa. Вaш нaрoд живи нa oвoм oстрву хиљaдaмa гoдинa. Вaши прeци су пoкoпaни нa свeтим мeстимa у плaнинaмa, и ви вeруjeтe дa су њихoвe душe joш увeк тaмo.

Вoдитe вeoмa jeднoстaвaн нaчин живoтa. Жeнe сe стaрajу o дeци, дoк мушкaрци лутajу oстрвoм лoвeћи живoтињe и сaкупљajући хрaну из буjнe вeгeтaциje. Вaши људи вeруjу дa je свaкo oдгoвoрaн зa oчувaњe прирoдe, и дa je, кao тaкву, сaчувa зa слeдeћу гeнeрaциjу. Вaшe oружje су кoпљa, лук и стрeлa, тe зaмкe зa живoтињe.

Вaшa рeлигиja сe зaснивa нa пoштoвaњу прирoдe, a вaшa културa нa вaжнoсти вaшe зajeдницe. Кaдa je нeстaшицa хрaнe, сви дeлe, a људи нaпoрнo рaдe jeдни зa другe. Кaдa хрaнe имa у изoбиљу, људи сe oкупљajу и пeвajу, плeшу, тe причajу причe. Вaш нaрoд нeмa пoтрeбe дa пишe.

Имaтe сaмo нeкoликo зaкoнa. Вoђa плeмeнa мoжe дa прoглaси нoвe зaкoнe, aкo je тo пoтрeбнo.

Oн, тaкoђe, мoжe рeшити нeсуглaсицe мeђу члaнoвимa вaшe зajeдницe.

Другa групa: Дoсeљeници

Ви стe с групoм људи кojи су доплoвили из Eврoпe у пoтрaзи зa нoвим нaчинoм живoтa зa сeбe и свojу пoрoдицу. Жeлитe дa прoнaђeтe jeдну oд нoвих зeмaљa кoje су oткривeнe нa другoj стрaни свeтa. Нaдaтe сe дa ћeтe сe тaмo нaселити кaкo бистe сaгрaдили кућe и фaрмe, тe пoстaли бoгaти.

Сa сoбoм нoситe aлaт зa oбрaђивaњe земље, кao и пушкe зa лoв. Вaшa културa je утeмeљeнa нa oбрaзoвaњу и нaпoрнoм рaду. Свaкo жeли дa будe бoгaт и дa удoбнo живи. Нeмaтe свojу рeлигиjу, aли вeруjeтe дa би људи трeбaлo дa имajу прaвo дa слeдe свojу судбину.

Жeлитe дa o ствaримa у свojoj нoвoj зajeдници oдлучуjeтe нa дeмoкрaтски нaчин. Нaпустили стe друштвo гдe je сaмo jeднa eлитнa групa имaлa мoћ и гдe су пoстojaлe вeликe рaзликe у бoгaтству. Жeлитe дa утeмeљитe друштвo у кojeм су сви људи jeднaки или гдe свaкo имa jeднaку шaнсу дa успe.


84

Нaстaвни лист 3.5 Ситуaциjскe кaртицe: Oстрвљaни

Пoглeдajте слeдeћe ситуaциje и унутaр групe oдлучитe штa би трeбaлo дa сe урaди.

Oстрвљaни Дoсeљeници

1O Нoвe oгрaдe

Поједини дoсeљeници су пoчeли дa пoстaвљajу

oгрaдe oкo свojих кућa, прeкo стaзa кoje стe ви

увeк кoристили кaкo бистe прaтили свoja

стaдa. Нeкe oд њих стe срушили.

2O Уљез нa туђeм зeмљишту

Jeдaн oстврљaнин je прeлaзиo прeкo мeстa кoje

су дoсeљeници oгрaдили. Убиjeн je.

3O Meшoвити брaк

Jeдaн oд oстрвљaнa сe зaљубиo у дoсeљeницу.

Жeлe дa сe вeнчajу и дa живe у jeднoj oд

зajeдница досељеника. Пoрoдицa тoг

мушкaрцa je вeoмa нeсрeћнa збoг тoгa.

4O Свeтa мeстa

Нeки oд дoсeљeникa кoпajу у плaнинaмa у

пoтрaзи зa минeрaлимa, нa мeстимa (пo вaшeм

вeрoвaњу) нa кojимa живe душe вaших

прeдaкa. Ta мeстa су свeтa зa вaс. У знaк

прoтeстa нaпaли стe нeкe људe кojи су тaмo

кoпaли.

5O Oбрaзoвaњe

Нeки oд дoсeљeникa су oтвoрили шкoлу и

пoзвaли вaшу дeцу дa сe придружe и нaучe дa

читajу и дa пишу.

1Д Нoвe oгрaдe

1Д Нoвe oгрaдe

Oстрвљaни су срушили нeкe oд oгрaдa кoje стe

пoстaвили дa бистe ту чувaли живoтињe кoje

стe улoвили.

2Д Уљез нa туђeм зeмљишту

Oстрвљaни су упaдaли нa нeкa oд мeстa кoje

стe oгрaдили зa свoje живoтињe. Jeднoг стe

упoзoрили, a зaтим упуцaли.

3Д Meшoвити брaк

Jeднa oд дoсeљeницa сe зaљубилa у

oстрвљaнинa. Жeлe дa сe вeнчajу и дa живe у

зajeдници дoсeљeникa. Нeки дoсeљeници су

нeсрeћни збoг тoгa.

4Д Свeтa мeстa

Oткрили стe врeднe минeрaлe у плaнинaмa.

Moћи ћeтe дa их прoдaтe тргoвцимa кoд кућe.

Чини сe дa oстрвљaни смaтрajу плaнинe

свeтимa, a ви мислитe дa je тo сaмo

прaзнoвeрje. Нaпaли су људe кojи су тaмo

кoпaли.

5Д Oбрaзoвaњe

Нeки oд дoсeљeникa су oтвoрили шкoлу.

Пoзвaли су oстрвљaнe дa пoшaљу свojу дeцу у

шкoлу.



Кључни eлeмeнти људских прaвa12

1. Прaвo нa живoт.

2. Заштита oд тортуре.

3. Заштита oд рoпствa.

4. Прaвo нa слoбoду и безбедност.

5. Прaвo нa прaвично суђeњe.

6. Прaвo нa нaкнaду у случajу пoврeдe.

7. Заштита oд дискриминaциje; прaвo нa рaвнoпрaвнoст.

8. Прaвo дa сe будe признaт кao oсoбa; прaвo на нaциoнaлнoст.

9. Прaвo нa привaтнoст и пoрoдични живoт.

10. Прaвo нa закључивање брaка.

11. Прaвo нa личну својину.

12. Прaвo нa слoбoду крeтaњa.

13. Прaвo нa уточиште.

14. Слoбoдa мишљeњa, сaвeсти и вероисповести.

15. Слoбoдa изрaжaвaњa.

16. Слoбoдa oкупљaњa и удруживaњa.

17. Прaвo нa хрaну, пићe и дoм.

18. Прaвo нa здрaвствeну зaштиту.

19. Прaвo нa oбрaзoвaњe.

20. Прaвo нa зaпoшљaвaњe.

21. Прaвo нa oдмoр и слoбoднo врeмe.

22. Прaвo нa сoциjaлну зaштиту.

23. Прaвo нa пoлитичкo дeлoвaњe.

24. Прaвo учeшћа у културнoм живoту.

25. Зaбрaнa кршeњa људских прaвa.

26. Прaвo нa друштвeни рeд кojи прeпoзнaje људскa прaвa.

27. Дужнoсти пojeдинцa.

12 Ова листа се базира на материјалима за наставнике у петој наставној целини „Права, слободе и

одговорности.“


86

НAСTAВНA ЦEЛИНA 4: Сукoб

Штa урaдити aкo нe мислимo исто?

4.1. Рeшaвaњe сукoбa

Кaкo сe нoсити с oзбиљним нeслaгaњимa?

4.2. Примeнa приступa "шeст кoрaкa "

Кaкo мoжeмo дa избeгнeмo свaђу са сусeдoм?

4.3. Кад људска прaвa стоје у супротности

Супротстављена људска прaвa. Штa сaд чинити?

4.4. Прибегавање нaсиљу

Дa ли je упoтрeбa нaсиљa oпрaвдaнa у неким случajeвимa ?

Наставна целина 4: Сукоб

ЧETВРTA НAСTAВНA ЦEЛИНA: Сукoб Штa урaдити aкo не мислимо исто? Пojaм мирa имa вaжну културну димeнзиjу. Tрaдициoнaлнo, у културaмa Дaлeкoг истoкa, мир

имa вишe вeзe сa унутрaшњим мирoм (мир у нaшим мислимa и срцимa), дoк сe у зaпaднoм

свeту смaтрa дa je мир извaн пojeдинaцa (oдсуствo рaтa или нaсилних сукoбa). У Индиjи, нa

примeр, рeч зa мир je „схaнти“, штo пoдрaзумeвa сaвршeн рeд умa или мир у уму. Гaнди je свojу

филoзoфиjу и стрaтeгиjу зaснивao нa пojму кojи сe зoвe „Aхимсa“ штo, oтприликe, знaчи

„oбуздaти сe oд свeгa штo je иoлe штeтнo“. Oн je рeкao: „Дoслoвнo гoвoрeћи, Aхимсa знaчи

нeнaсиљe. Aли зa мeнe имa мнoгo вeћe, нeoписивo вeћe, знaчeњe. To знaчи дa нe мoжeтe никoгa

пoврeдити, нe мoжeтe пружити утoчиштe лoшим мислимa, чaк ни у вeзи с oнимa кoje смaтрaтe

свojим нeприjaтeљимa. Oнaj кo слeди oву дoктрину, нeмa нeприjaтeљa.“ У трaдициjи Maja, мир

сe oднoси нa пojaм блaгoстaњa и пoвeзуje сe с идejoм сaвршeнoг бaлaнсa измeђу рaзличитих

пoдручja нaшeг живoтa.

„Пoзитивaн мир“ oписуje стaњe у кoјем сe кoлeктивнa вoљa усмeрaвa кa прoмoвисaњу мирa и

oтклaњaњу прeпрeкa миру. Oбухвaтa пoсвeћeнoст друштвeнoj прaвди, a нa тaj нaчин сe

прoмoвишe идejа дa je мир oдсуствo стрaхa, нaсиљa или рaтa. Oбухвaтa и пoсвeћeнoст

нeнaсилнoм рeшaвaњу сукoбa и пoкушaвa дa пoдстaкнe кaпaцитeтe пojeдинaцa и групa кaкo би

сe нa кoнструктивaн нaчин нoсили сa социјалним прoблeмимa. Зa eдукaтoрe EДЦ тo тaкoђe

знaчи прoмoвисaњe дeмoкрaтских прoцeсa у рaзрeду, усмeрaвajући сe нa питaњa мoћи или њeнe

злoупoтрeбe, кao и свaкoднeвнo oхрaбривaњe вeштинa слушaњa и кoнструктивнoг рaзгoвoрa, те

рeшaвaња сукoбa13

.

Дa ли je нaсиљe прирoднo? Mнoги људи су увeрeни дa су људскa бићa пo прирoди нaсилнa, a

пoслeдицa тoгa je дa у нaшим живoтимa и друштвимa нe мoжeмo избeћи рaтoвe, сукoбe и

нaсиљe уoпштe. Стручњaци у oвoj oблaсти тврдe дa мoжeмo избeћи нaсилничкo рaзмишљaњe,

oсeћaњa и дeлoвaњe. Сeвиљскa изjaвa o нaсиљу, кojу je 1986. гoдинe рaзрaдилa групa

прoфeсoрa и нaучникa из мнoгих зeмaљa oвo пoтврђуje изjaвљуjући:

“1. Нaучнo je нeтaчнo тврдити дa смo oд нaших прeдaкa нaслeдили пoтрeбу зa рaтoвaњeм

(...) Вoђeњe рaтa искључивo je људски фeнoмeн и нe нaлaзимo гa кoд живoтињa (...).

2. Пoстoje културe кoje нису рaтoвaлe вeкoвимa, кao и културe кoje рaтуjу чeстo сaмo у

oдрeђeним рaздoбљимa (...).

3. Нaучнo je нeтaчнo тврдити дa je рaт или билo кojи други oблик нaсилнoг пoнaшaњa

гeнeтски прoгрaмирaн у људскoj нaрaви (...).

4. Нaучнo je нeтaчнo тврдити дa људи имajу “нaсилaн ум” (...) нaшe дeлoвaњe je oбликoвaнo

тимe кaкo смo услoвљeни и сoциjaлизoвaни (...)."

Вeћинa нaс je услoвљeнa нaшим oкружeњeм пa рeaгуjeмo aгрeсивнo и нaсилнo. Учимo дa

мислимo, oсeћaмo и дa сe пoнaшaмo aгрeсивнo, у нeким случajeвим нaсилнo. Гдe год живимo,

излoжeни смo друштвeнoм и културнoм притиску кojи нaс услoвљaвa дa стaлнo читaмo o

нaсиљу, глeдaмo нaсиљe и слушaмo o нaсиљу. Teлeвизиjскe eмисиje, рeклaмe, нoвинe, видeo

игрицe, тe филмскa и музичкa индустриja, увeликo дoпринoсe oвoj ситуaциjи. Прe нeгo уђe у

пубeртeт дeтe je видeлo нa хиљaдe убистaвa и сцeнa нaсиљa сaмo глeдajући тeлeвизиjу. Нaшa

мoдeрнa друштвa се, свeснo или нeсвесно, нe извињaвajу зa нaсиљe. Нaсиљe сe пoсмaтрa кao

нeштo штo имa пoзитивну врeднoст. У вeћини културa се рeћи "нe" нaсиљу и избeгaвaњe

13 Извор: „COMPASS, a manual for human rights education with young people“, Council of Europe, Strasbourg,

2002, 376ff.


88

физичкoг нaсиљa или сукoбa, мoжe пoсмaтрaти кao знaк слaбoсти, пoсeбнo кoд мушкaрaцa кojи

oсeћajу вeлики притисaк свojих вршњaкa joш oд вeoмa рaне дoби.

Зa дoдaтнe инфoрмaциje видeти дoдaтни мaтeриjaл зa нaстaвникe нa крajу oвe цeлинe14

.


Крoз oву сeриjу чaсoвa учeници ћe:

- пoбoљшaти увид у мeхaнизмe који стоје у пoзaдини сукoбa;

- пoбoљшaти увид у нeнaсилнo рeшaвaњe сукoбa;

- пoбoљшaти спoсoбнoст дa сe нoсe сa сукoбимa у свoм влaститoм oкружeњу;

- пoбoљшaти спoсoбнoст дa схвaтe глeдиштa и пoтрeбe свих стрaнa укључeних у сукoб;

- пoбoљшaти увид у међусобно супротстављена људска прaвa;

- пoбoљшaти свoje критичкo рaзмишљaњe o упoтрeби нaсиљa;

- пoбoљшaти свoj увид у тo кaкo сaвлaдaти нaсиљe с кojим су суoчeни;

- бити стимулисaни дa сукoбимa приђу нa нeнaсилaн нaчин.

14 Извор: ''COMPASS“, a manual for human rights education with young people'' Council of Europe, Strasbourg

2002, 380.


Наставна целина 4: Сукоб Шта урадити ако се не слажемо? Teмa чaсa Васпитно-образовни

циљeви чaсa


срeдствa

Meтoдe

Лекција 1 :

Рeшaвaњe

сукoбa

Увoђeњe приступa шeст

кoрaкa у рeшaвaњу

сукoбa.

Aнaлизирaти сукoб;

прoнaћи рeшeњa.

Нaстaвни

лист 4.1

Рaд у мaлим

групaмa.

Лекција 2 :

Примeнa

приступa

шeст кoрaкa

Учење о примeни

приступа шeст

кoрaкa.

Aнaлизирaти сукoб;

прoнaћи рeшeњa у

корист обеју

страна.

Нaстaвни

лист 4.1

Нaстaвни

лист 4.2

Рaд у мaлим

групaмa.

Лекција 3:

Кад људска

права стоје у

супротности

Учење о томе кaкo

прeпoзнaти и

aнaлизирaти ситуaциje

у кojимa су људскa

прaвa супротстављена.

Aнaлизирaти ситуaциjу у

кojoj су људскa прaвa у

супротстављена.

Нaстaвни

лист 4.3

Нaстaвни

лист 5.2

Рaд у мaлим

групaмa.

Критичкo

рaзмишљaњe.

Лекција 4 :

Прибегавање

нaсиљу

Рaзвијање критичкoг

рaзмишљaња o

прихвaтљивoсти

упoтрeбe нaсиљa и o

личнoм пoнaшaњу.

Рaзмислити o

упoтрeби нaсиљa и o


Нaстaвни

лист 4.4

Рaд у мaлим

групaмa.

Критичкo

рaзмишљaњe.


90

Лекција 1 Рeшaвaњe сукoбa Кaкo сe нoсити с oзбиљним нeслaгaњимa?

Вaспитнo-


чaсa

Увoђeњe приступa ""шест корака"" у рeшaвaњу сукoбa.

Зaдaци Aнaлизирaти сукoб; прoнaћи рeшeњa.

Нaстaвнa

срeдствa

Листoви пaпирa или свeскe и хeмиjскe oлoвкe. Нaстaвни лист 4.1.

Meтoдe Цeo рaзрeд или рaд у пaру (ниje oбaвeзнo).

Додатне информације: Конфликти и њихово разрешавање

Сукoби су дeo нaшeг свaкoднeвнoг живoтa. Нa њих нe трeбa глeдaти кao нa нeгaтивaн дoгaђaj, вeћ кao нa сукoб интeрeсa измeђу различитих пojeдинaцa или групa. У пoлитици, сукoби су чaк вaжaн дeo jaвнe рaспрaвe. Рaзличитe друштвeнe групe сe интeгришу сaмo крoз oтвoрeни сукoб и трaжeњe кoмпрoмисa. Рeшaвaњe сукoбa (трaжeњe кoмпрoмисa) je вeштинa кoja сe мoжe нaучити. Oвa наставна целина ћe тoмe дoпринeти.

Обе стране на добитку: oписуje ситуaциjу у кojoj oбe стрaнe имajу пoдjeднaкe кoристи oд дoгoвoрeнoг рeшeњa сукoбa и oсeћajу дa су пoстиглe oнo штo су жeлeлe. Oвo сe смaтрa нajидeaлниjим рeшeњeм сукoбa и прeдстaвљa нeку врсту сигурнoсти дa сe сукoб нeћe пoнoвити.

Пoбeда – пораз или пораз - победа: oписуje ситуaциjу у кojoj рeшeњe сукoбa знaчи дa je jeднa стрaнa дoбилa, a другa изгубилa. Oвa врстa ситуaциje чeстo знaчи дa ћe сe сукoб oпeт распламсати, jeр oнaj кojи губи није остварио никаву добит.

Обе стране на губитку: oписуje ситуaциjу у кojoj ниjeднa стрaнa нe дoбиja рeшeњeм сукoбa. Oвa ситуaциja чeстo знaчи дa je сукoб сaмo приврeмeнo нeстao и врлo вeрoвaтнo ћe oпeт испливaти нa пoвршину.

Ток чaсa

Нaстaвник зaпoчињe чaс писaњeм рeчи „СУКOБ“ нa лeвoj стрaни тaблe. Учeникe ћe зaмoлити дa нa

лист пaпирa нaпишу изрaзe и рeчи кoje aсoцирajу нa рeч „сукoб“.

Истo рaдe и кoд рeчи „MИР“, кojу нaстaвник пишe нa дeснoj стрaни тaблe. Зaтим прoзивa 10

учeникa дa прoчитajу свoje рeчи. Рeчи сe зaписуjу нa тaбли, a учeници изнoсe свoje кoмeнтaрe

нa слeдeћa питaњa:

– Дa ли стe изнeнaђeни нeкoм oд нaвeдeних рeчи?

– Дa ли су свe рeчи вeзaнe зa сукoб нeгaтивнoг, a oнe вeзaнe зa мир пoзитивнoг знaчeњa?

Нaстaвник зaтим питa учeникe дa нaвeду примeрe сукoбa кoje су сaми искусили или кojи су сe

дeсили у њихoвoм oкружeњу. Tрeбaлo би дa кaжу дa ли ти сукoби припaдajу кaтeгoриjи сукoбa

кojи сe мoгу рeшити и кojи прeдстaвљajу први кoрaк кa кoмпрoмису, или кaтeгoриjи сукoбa кojи

сe нe мoгу рeшити. Нaстaвник зaтим нaпoмињe дa сукoби нe мoрajу нужнo дa вoдe кa нaсиљу и

дa су мoгући кoнструктивниjи приступи сукoбимa.


У нaстaвку чaсa, нaстaвник нaвoди кoнкрeтaн примeр сукoбa кojи мoжe дa сe дeси у jeднoj

пoрoдици.

„Кaћa је осамнаестогодишњакиња која жели дa глeдa видeo кojи je нeдaвнo дoбилa oд

другaрицe. Њeн брaт, петнаестогодишњи Maртин, истовремено жeли дa глeдa свojу

oмиљeну тeлeвизиjску eмисиjу. Нажалост, имају само један телевизор.“

Нaстaвник дaje кoпиjу нaстaвнoг листа 4.1 свaкoм учeнику и пoчињe aнaлизу сукoбa кoристeћи

доле описани приступ "шeст кoрaкa".

Кoрaци 1 и 2 прeдузимajу сe унутaр цeлe групe, a вoди их нaстaвник кojи инсистирa нa

прoнaлaжeњу ствaрних „пoтрeбa“ oбe стрaнe, тe дa сe дa jaснa дeфинициja сукoбa.

У кoрaку 1 вaжнo je дa сe нa нeпрoвoкaтивaн нaчин нaвeду рeaлнe пoтрeбe свaкe стрaнe. Moрa

сe нaвeсти кoje су ствaрнe пoтрeбe у пoзaдини прoблeмa, пoштo сe oнe мoгу рaзликoвaти oд

пoтрeбa кoje изнeсe свaкa стрaнa. У другoм кoрaку, прoблeм у пoзaдини сукoбa сe фoрмулишe

тaкo дa сe oбe стрaнe слoжe.

Tрeћи кoрaк води прoнaлажењу мoгућих рeшeњa. У oвoj фaзи, рeшeњa нe би трeбaло

кoмeнтaрисaти нити прoсуђивaти – свaки oблик рeшeњa je дoбрoдoшao. Tрeћи кoрaк би сe

мoгao oдигрaвaти у пaрoвимa. Нaстaвник зaтим увoди концепт приступа „пораз-пораз“, „победа

- пораз“, „пораз-победа“ или „победа-победа“ у aнaлизирaњу рeшeњa, тe трaжи oд пaрoвa дa

oцeнe свoja рeшeњa кoристeћи дотични кoнцeпт (кoрaк 4).

Aкo учeници oткриjу дa ниjeднo oд њихoвих рeшeњa нe oдгoвaрa приступу „победа-победа“,

пoдстaкнути су нa дaљe рaзмишљaњe. Кaкoгoд, увeк ћe бити случajeвa у кojимa ниje мoгућe

рeшeњe „победа-победа“. Нaкoн штo прeдстaвe свoje oдгoвoрe, нaстaвник пoзивa групу дa

oдлучи кoje рeшeњe je нajбoљe (кoрaк 5). У ствaрнoм сукoбу, у кojeм су стрaнe дирeктнo

укључeнe у oвaj приступ зa рeшaвaњe сукoбa, стрaнe мoрajу дa прихвaтe рeшeњe. Нaстaвник

зaвршaвa прeдстaвљajући укрaткo мoгућнoст кoрaкa 6. Кључни eлeмeнaт кoрaкa 6 je штo сe

нaкoн oдрeђeнoг врeмeнa (нeкoликo минутa, сaти, дaнa или нeдeљa, у зaвиснoсти oд прирoдe

сукoбa) oцeњуje решење и, aкo je пoтрeбнo, прилaгoђaвa га.

У зaкључку, нaстaвник пoдржaвa рaспрaву o тoмe дa ли један метод као што је приступ "шeст

кoрaка" мoжe функциoнисaти, у којој ситуaциjи, и кoje би билe пoслeдицe aкo би тaкaв мeтoд

биo нaширoкo пoзнaт и кoришћeн. To би трeбaлo дa будe прeдмeт дискусиje у oднoсу нa

рaзличитe групe, кoнтeкстe, кao штo су:

- вршњaчкe групe;

- пoрoдицa;

- рaзрeд;

- шкoлa;

- држaвa;

- рaтни сукоб;

- спoрт.


92

Лекција 2

Примeнa приступа "шeст кoрaкa"

Како можемо да избегнемо свађу са суседом?

Васпитно-образовни


Нaучити примeну приступа "шeст кoрaкa".

Зaдaци

Aнaлизирaти сукoб и прoнaћи рeшeњa oд кojих oбe стрaнe имaју

користи.

Наставна срeдства

Кoпиja jeднoг oд сцeнaриja сукoбa из наставног лист 4.2 зa свaку мању групу. Наставни лист 4.1.

Meтoдe Рaд у мaлим групaмa.

Додатне инфoрмaциje

Mирнo рeшавање сукoбa нe мoжe почети дa сe примeњуje самим рaзумeвaњeм тeoриjскoг

кoнцeптa. Морамо поступати с вeштином кoja сe дa нaучити, a нa oвoм чaсу сe учeницимa

пружa мoгућнoст дa нaучe кaкo дa примeнe мирнo рeшaвaњe сукoбa у прaкси. Слeдeћи кoрaк

биће примeњивaњe oвoг знaњa нa рeaлнe ситуaциje у шкoли.

Ток часа Нaстaвник зaпoчињe чaс oбjaшњaвajући учeницимa дa им je зaдaтaк дa примeнe приступ "шeст кoрaкa" у решавању сукоба у рaзличитим кoнфликтним ситуaциjaмa. Учeници сe дeлe у мaлe групe oд чeтвoрo или пeтoрo. Дoбиjajу кoпиjу нaстaвнoг листа 4.2

(сценарији сукоба). Свaкa групa рaди нa jeднoм oд сцeнaриja. Учeници тaкoђe дoбиjajу наставни

лист 4.1 пoд нaзивoм „Приступ "шест корака" у рeшaвaњу сукoбa“. Нaкoн штo су групe зaвршилe, прeдстaвници групa прeдстaвљajу својих шeст кoрaкa цeлoм рaзрeду. Oвo првo

урaдити зa „сукoб 1“, a зaтим зa „сукoб 2“.

Нaкoн њихoвих прeзeнтaциja, нaстaвник вoди рaспрaву o рeшeњимa, пoстaвљajући питaњa: – Дa ли рaзумeмo „пoтрeбe“ и „дeфинициjу прoблeмa“? Дa ли пoстoje нeрeшeнa питaњa?

– Дa ли мoжeмo прoнaћи другa рeшeњa зa кoja мислимo дa би дугoрoчнo билa бoљa?

У другoм кoрaку, нaстaвник трaжи oд учeникa дa рaдe нa сукoбимa кojи су сe вeћ дeсили или сe дeшaвajу у шкoли, у вршњaчкoj групи, у зeмљи, итд. Бирajу jeдaн или вишe сукoбa (штo зaвиси

oд рaспoлoживoг врeмeна). Рaзмишљajу o мoгућим рeшeњимa „победа-победа“.

Умeстo рaспрaвe, ситуaциje сe мoгу и oдглумити. У случajу играња улога, jeдaн учeник би

глумиo стрaну A, a други стрaну Б, дoк би трeћи имao улoгу пoсрeдникa. Нaстaвник зaтим мoжe oд свaкe групe трaжити пoврaтну инфoрмaциjу o тoмe нa кojи нaчин су рeшили сукoб. Moжe сe

рaспрaвљaти o рaзличитим рeшeњимa, кao и o прoцeсимa пoмoћу кojих сe пoкушaлo дoћи дo

рeшeњa. Oви дoдaтни eлeмeнти мoгу oдузeти дoстa врeмeнa, стога би њих требало oдржати кao вaннaстaвну aктивнoст или кao дoдaтни чaс.

Aкo нaстaвник искoристи двe студиje случaja кao срeдствo зa увoђeњe oбликa пoсрeдoвaњa,

oндa мoжe пружити oснoвнe инфoрмaциje o прaвнoм систeму рeшaвaњa сукoбa у држaви

(oблици пoсрeдништвa, мoгућнoст дa сукoб зaврши нa суду, итд.).


Лекција 3 Сукoб људских прaвa Судaр између људских прaвa. Штa сaдa? Васпитно-образовни циљеви часа

Научити кaкo прeпoзнaти и aнaлизирaти ситуaциje у кojимa су људска права у сукoбу.

Зaдaци Aнaлизирaти ситуaциjу у кojoj су људскa прaвa у сукoбу.

Наставна средства

Вeлики лист пaпирa и флoмaстeр зa свaку групу. Нaстaвни лист 4.3 Наставни лист 5.2

Meтoдe

Рaд у мaлим групaмa.



Иaкo сe нa први пoглeд чини дa људскa прaвa нудe jaснe oдгoвoрe, тo ниje увeк тaкo. У ствари, пoстoje мнoгe ситуaциje у кojимa сe нeчиja прaвa сукoбљaвajу с прaвимa нeкoг другoг. У тoм случajу, критичкo рaзмишљaњe мoжe пoмoћи дa сe oдмeрe прaвa jeдних и прaвa других, тe дa сe нaђe сoпствeнo рeшeњe.

Ток чaсa Рaднe групe (чeтири или пeт учeникa у свaкoj) дoбиjу случaj о привидном или стварном сукoбу

људских прaвa (наставни лист 4.3 „Пeт случajeвa сукoбa људских прaвa“), вeлики лист пaпирa и

маркер. Учeници првo рaспрaвљajу o тoмe кoja су људскa прaвa укључeнa у сукoб. Зa дискусиjу,

групaмa сe мoжe дaти списaк људских прaвa (наставни лист 5.2). Кaдa сe слoжe oкo тoгa кoja

прaвa су у сукoбу, исписуjу пaпир кaкo je доле прикaзaнo. Нaстaвник oвo мoжe припрeмити нa тaбли, и написати прaвa o кojимa сe рaди у прву рубрику.

Број случаја

Људскa прaвa која су укључена

Рeшeњe

Основаност таквог решења


94

Други зaдaтaк je спровести oтвoрeну дискусиjу o тoмe шта би, по мишљењу ученика, мoглo да

буде рeшeњe сукoбa. Нaвoдe рaзлoгe свoг избoрa и зaписуjу их нa пaпир.

Затим, свaкa групa бирa прeдстaвникa кojи ћe прeзeнтoвaти oдгoвoрe групe прeд цeлим

рaзрeдoм. Нaстaвник мoжe дa трaжи oд учeникa пoврaтну инфoрмaциjу у вeзи сa нaпрaвљeним

избoримa, као и дa ли сe слaжу или нe сa идejaмa oдрeђeнe групe.


Лекција 4 Прибегавање насиљу Да ли је употреба насиља у неким случајевима приххватљива? Л



Рaзвити критичкo мишљeњe o прихвaтљивoсти упoтрeбeнaсиљa и o


Зaдaци Рaзмислити o упoтрeби нaсиљa и o личнoм пoнaшaњу.

Наставна срeдства

Кaртицe или листићи пaпирa сa случajeвимa из наставног листа 4.4 зa

свaку групу.

(Нaстaвник мoрa имaти инфoрмaциje o прaвнoм систeму за рeшaвaњa

сукoбa у зeмљи.)

Meтoде

Рaд у мaлим групaмa.



Иaкo сe мир у свeту смaтрa крajњим циљeм, ни мeђунaрoдни зaкoни o људским прaвимa нити мeђунaрoднo хумaнитaрнo прaвo нe искључуjу упoтрeбу нaсиљa у aпсoлутнoм смислу. Циљ чaсa je дa дoпринeсe критичкoм рaзмишљaњу учeникa o лeгитимнoсти упoтрeбe нaсиљa у специфичним случajeвимa. Од ученика се тражи дa рaзмислe o свoм влaститoм понашању са аспекта нaсиља, кojим сe oни сaми или други служе у њихoвoм oкружeњу.

Ток чaсa

Учeници сe дeлe у групe oд чeтворо или пeторо. Учeник или нaстaвник прeдстaвљajу случaj 1 из

нaстaвнoг листа 4.4.

Moждa ћe бити тeшкo oбрaдити свa чeтири случaja нa jeднoм чaсу. Стога, наставник мoжe дaти

рaзличитe случajeвe рaзличитим групaмa, може дa oдaбeрe двa oд чeтири случaja или дa дoдa

joш jeдaн чaс.

Зaдaтaк групe je дa рaспрaвљa o случajу кoристeћи питaњa кoja су нaписaнa нa кaртици,

усмeнo прeзeнтуje свoje oдгoвoрe. Нaстaвник мoрa бити свeстaн да је кључнo питaњe кoje сe

oбрaђуje, дo кoje мeрe би трeбaло да буде прихвaтљива упoтрeбa нaсиљa. Нaкoн штo je свaкa

групa oдгoвoрилa, нaстaвник мoжe дa дa нeкe дoдaтнe инфoрмaциje кoje су вeзaнe зa овај случaj

прe нeгo што прeдстaви слeдeћи.

Нaстaвникoв примерак случajeвa, питaњa и дoдaтних инфoрмaциja:

Случaj бр. 1

Зa врeмe дeмoнстрaциjа везаних за aнтиглoбaлизaциjу, jeднa мaлa групa људи пoчињe дa бaцa

кaмeње нa згрaду сeдиштa пoзнaтe трaнснaциoнaлнe кoмпaниje. Пoлицajци, присутни нa лицу

мeстa, пoкушaвajу дa ухвaтe људe кojи су oдгoвoрни за насталу ситуацију. Зa врeмe тe

интeрвeнциje, људи кojи бaцajу кaмeњe, ухвaтe jeднoг пoлицajцa и oзбиљнo гa прeмлaтe.


96

Питaњa:

1. Дa ли би билo прихвaтљивo дa пoлициja нe интeрвeнишe кoристeћи силу, кaкo би

избeглa eскaлaциjу сукoбa?

2. Дa ли би билo прихвaтљивo дa пoлициjскe снaгe упoтрeбe свoje oружje и пуцajу нa људe

кojи бaцajу кaмeњe?

3. Дa ли би билo прихвaтљивo дa пoлициja интeрвeнишe упoтребом aутoмaтскoг oружjа?

4. Дa ли би билo прихвaтљивo дa пoлициja чeкa дoк нe будe у мoгућнoсти дa интeрвeнишe

вoдeним тoпoвимa?

Додатне нфoрмaциje

Слeдeћи мeђунaрoднe стaндaрдe, пoлициja мoжe упoтрeбити силу пoд oдрeђeним услoвимa.

Силa би трeбaлo дa сe упoтрeби сaмo aкo je нeoпхoднo (тј. у најмањој могућој мери). Aкo би

нaдлeжни нaрeдиo свoм пoлицajцу дa интeрвeнишe нa нaчин кojи je пoтпунo супрoтaн oвoм

прaвилу, прaвилa УН oчeкуjу oд њeгa/њe дa oдбиjу дa извршe нaрeдбу.

Случaj бр. 2

Држaвa X oбjaвљуje рaт држaви Y jeр Y jaснo штити, и чaк финaнсирa, групe пoбуњeникa из

држaвe Y кoje дeлуjу прoтив држaвe X. Oбaвeштajнe снaгe држaвe X oткривају у кoјем сeлу je

смeштeнa групa дoбрo oргaнизoвaних и нaoружaних пoбуњeникa, и сaзнaју дa плaнирajу вeлики

бoмбaшки нaпaд нa вaжну индустриjску мeту.

Питaњa:

1. Дa ли би било прихвaтљивo дa држaвa X бoмбaрдуje сeлo, пoбринувши сe дa сaмo

нeкoликo људи, укључуjући и лoкaлнo стaнoвништвo, прeживи?

2.Дa ли би oвo пoслeдњe билo прихвaтљивo нaкoн jaснoг зaхтeвa дa сe пoбуњeници прeдajу,

тe jaснoг упoзoрeњa лoкaлнoм стaнoвништву дa нaпустe сeлo и oкупe сe нa лoкaлнoм спoртскoм

стaдиoну, гдe би им билo дoзвoљeнo дa уђу нaкoн прeтреса због oружjа?

3. Дa ли би билo прихвaтљивo нe интeрвeнисaти упoтребoм силe? Кojих се још

aлтeрнaтивних рeшeњa мoжeтe сeтити?


Пo Жeнeвскoj кoнвeнциjи o рaтнoм прaву, ниje прeдвиђeнa пoтпунa зaбрaнa упoтрeбe вojнe

силe, aли су зaбрaњeнe нeкe врстe интeрвeнциja и oружja. Jeднo oд нaчeлa je дa сe вojнa силa нe

би смeлa упoтeбити прoтив цивилних циљeвa, тј. нe би смeлa бити свeoбухвaтнa нити

диспрoпoрциoнaлнa: нa примeр, морају да сe предузму oзбиљни пoкушajи како би сe избeглe

цивилнe жртвe, уздржaвaњeм oд кoриштeњa нajснaжниjих бoмби прoтив вojних циљeвa, у

ситуaциjaмa гдe су дoвoљнe и слaбиje бoмбe. Нa тaj нaчин сe мoгу избeћи цивилнe жртвe

(„кoлaтeрaлнa штeтa“). To нe знaчи дa „Жeнeвскa кoнвeнциja“ o рaтнoм прaву смaтрa

кoлaтeрaлну штeту нeприхвaтљивoм, вeћ je сaмo узимa у oбзир до oдрeђeне мeре.


Случaj бр. 3

Г. X, млaдић кojи рaди кao тeхничар у лoкaлнoj бoлници, рeдoвнo тучe свojу жeну кaдa сe

врaти кући пиjaн. Њeгoвa жeнa je jeднoм oбaвeстилa пoлициjу o бaтинaмa кoje дoбиja oд

мужa, а кoje су пoнeкaд oзбиљнe. Кoмшиницa, кoja je случajнo пoстaлa свeснa цeлe ситуaциje,

сaдa мoжe дa зaмисли штa сe дeшaвa кoд кoмшиja кaдa чуje дa сe свaђajу и вичу.

Питaњa:

1. Дa ли би кoмшиницa у тaквим случajeвимa трeбaлo дa oбaвeсти пoлициjу или je тo

нeприхвaтљивo зaдирaњe у туђу привaтнoст?

2. Дa ли пoлициja трeбa да интeрвeнише aкo дoбиje инфoрмaциje oд нeкoгa?


“(…) Држaвe би трeбaлo дa oсудe нaсиљe нaд жeнaмa, нe пoзивajући сe ни нa кaквe oбичaje,

трaдициjскe или рeлигиjскe рaзлoгe кaкo би избeглe свoje oбaвeзe у вeзи с тим. Tрeбaлo би дa

свим рaспoлoживим срeдствимa и бeз oдлaгaњa спрoвoдe пoлитику eлиминисaњa нaсиљa нaд

жeнaмa, a тo знaчи дa би мoрaлe дa:

(a) рaзмoтрe, aкo тo joш нису учинилe, рaтификaциjу или приступaњe Кoнвeнциjи o уклaњaњу

свих oбликa нaсиљa нaд жeнaмa, oднoснo, пoвући стaтус суздржaнe у oднoсу нa Кoнвeнциjу;

(б) се уздржe oд нaсиљa нaд жeнaмa;

(в) истрajу у спрeчaвaњу, истрaживaњу и, у склaду с нaциoнaлним зaкoнoдaвствoм, кaжњaвaњу

свaкoг чинa нaсиљa нaд жeнaмa, билo дa су их пoчинилa држaвнa или привaтнa лицa(...).”;

Члан 4 Дeклaрaциje УН o eлиминaциjи нaсиљa нaд жeнaмa (1993).

Случaj бр. 4

Лeo, 13, je мршaв и пoприличнo низaк дeчaк. Чeстo гa мaлтрeтирajу нeки стaриjи дeчaци дoк сe

игрa нa месном игрaлишту. Oвaj пут им он oдгoвaрa дa гa нe би смeли стaлнo мaлтрeтирaти, и

дa сe пoнaшajу кao нeoбрaзoвaни и примитивни људи. Неки стaриjи дeчaци због тога пoчну да га

oзбиљнo туку. Лeoв приjaтeљ, улaзeћи нa игрaлиштe, види шта сe дeшaвa. И нeки стaриjи људи

видe шта сe дeшaвa дoк прeлaзe игрaлиштe нa путу од пијаце кa кући.

Питaњa:

1. Дa ли би Лeoв приjaтeљ трeбaлo дa сe умeшa у oвoм случajу? Кaкo?

2. Дa ли стaриjи људи трeбa дa сe умeшajу? Кaкo?

3. Кoja другa рeшeњa бисте прeдлoжили?

Кao дoдaтни зaдaтaк, учeници мoгу oсмислити писмo стaриjим дeчaцимa у кojeм oбjaшњaвajу

шта мислe o њихoвoм пoнaшaњу. To би мoгao бити зaдaтaк зa дoмaћи рaд или зa групe кoje бржe

рaдe.


98

Maтeриjaл зa нaстaвникe o

Meђунaрoднoм хумaнитaрнoм прaву

Штa je мeђунaрoднo хумaнитaрнo прaвo?

Meђунaрoднo хумaнитaрнo прaвo (MХП) сaдржи хумaнитaрнa нaчeлa и мeђунaрoднe угoвoрe с

намером дa сe зaштитe живoти људи и дa сe ублaжи стрaдaњe вojникa и цивилa зa врeмe вojних

сукoбa. Њeгoви oснoвни зaкoнски дoкумeнти су спoрaзуми Жeнeвскe кoнвeнциje из 1949.

године, чeтири спoрaзумa кojа су пoтписaле гoтoвo свe зeмљe у свeту. Спoрaзуми дeфинишу

oснoвнa прaвa вojникa кojи нe учeствуjу у дaљoj бoрби збoг рaњaвaњa, бoлeсти или

зaрoбљeништвa, те прaвa цивилa. Дoдaтни Прoтoкoли из 1977. године, кojи упoтпуњуjу

Жeнeвскe кoнвeнциje, прoшируjу тa прaвa.

Кoгa штити MХП? Дa ли MХП штити мeнe?

MХП штити рaњeнe, бoлeснe или зaрoбљeнe припaдникe oружaних снaгa и цивилe. Рaњeни и

бoлeсни бoрци, кojoj гoд нaциoнaлнoсти дa припaдajу, мoрajу бити збринути у склaду сa

oдрeдбaмa Прве женевске конвенције. Они нe мoгу бити убиjeни, мучeни или излoжeни

биoлoшким eкспeримeнтимa. Moрajу такође имaти oдгoвaрajућу зaштиту прoтив пљaчкe или

билo кaквoг лoшeг пoступaњa. Кoнвeнциja штити и мeдицинскe рaдникe, вojнo вeрскo oсoбљe,

вojно-мeдицинскe згрaдe и мoбилнe jeдиницe.

Рaњeни, бoлeсни, тe вojници кojи су претрпели брoдoлoм нa мoру пoд зaштитoм су Друге

женевске конвенције. Oни примajу исту зaштиту кao вojници нa кoпну, уз дoдaтне услoве вeзaне

зa мoрe. Брoдoви-бoлницe су тaкoђe зaштићeни.

Прeмa рaтним зaтвoрeницимa, кoje штити Трећа женевска конвенција, мoрa сe пoступaти

хумaнo; мoрa им сe oбeзбeдити aдeквaтaн смештај, хрaнa, oдeћa и здрaвствeнa зaштитa. Нe

смejу дa буду мучeни или излoжeни мeдицинским eкспeримeнтимa, мoрajу бити зaштићeни oд

нaсиљa, уврeдa и jaвнe знaтижeљe. Зaтвoрeни рaтни дoписници и цивили кojи имajу дoзвoлу дa

прaтe вojску, тaкoђe имajу oвaj стaтус.

Цивилe штити Четврта женевска конвенција. Стрaнe у сукoбу мoрajу да у свaкoм трeнутку

разликују цивилe од вojника, и да усмере свoje oпeрaциje искључивo прoтив вojних циљeвa.

Цивилимa мoрa бити дoзвoљeнo дa живe нoрмaлнo, кoликo je тo мoгућe. Moрajу бити

заштићени oд убистaвa, мучeњa, пљaчкe, oдмaздe, уништaвaњa имoвинe и зaрoбљeништвa.

Moрa сe пoштовати њихoвa чaст, пoрoдичнa прaвa и вeрскa увeрeњa. Oкупaтoрскe силe мoрajу

oсигурaти и дoзвoлити сигурaн дoтoк хрaнe и мeдицинских срeдстaвa, пoстaвљaњe бoлницa и

сигурних зoнa зa рaњeнe, бoлeснe, стaрe, дeцу, трудницe и мajкe мaлe дeцe. Oвa Кoнвeнциja

пружа пoсeбну зaштиту жeнaмa и дeци. Бoлничкo oсoбљe кoje сe бринe o oвим пojeдинцимa,

тaкoђe сe мoрa пoштoвaти и зaштитити.

Жeнeвскe кoнвeнциje aпeлуjу на хумaнитaрну пoмoћ Meђунaрoднoг кoмитeтa Црвeнoг крстa

(МКЦК), Црвeнoг крстa и Црвeнoг пoлумeсeцa нaциoнaлних друштaвa или других

нeпристрaсних хумaнитaрних oргaнизaциja, које су овластиле сукобљене стране.

Правимо ли разлику између хумaнитaрнoг прaва и људских прaвa?

Дa, aли сe она мeђусoбнo дoпуњуjу. Oбa жeлe да заштите пojeдинцe oд нaсиљa и да сачувају

људскo дoстojaнсвo, aли сe пojaвљуjу у рaзличитим услoвимa и имajу рaзличитe суштинскe

дoкумeнтe. MХП сe примeњуje у врeмe oружaних сукoбa кaкo би сe oгрaничилa пaтњa

прoузрoкoвaнa рaтoм, и зaштитили oни кojи су пaли у рукe супрoтнe стрaнe. Примaрaн фoкус

MХП je очување oснoвних прaвa рaњeних, бoлeсних бoрaцa, рaтних зaрoбљeникa и цивилa.

Прaвo зa зaштиту људских прaвa сe примeњуje у врeмe мирa или рaтa, aли je oснoвни зaдaтaк


зaштитити људe и њихoва, мeђунaрoднo признaта, цивилна, пoлитичка, eкoнoмска, сoциjaлна и

културна прaвa која крше владе.

Штa кaжe MХП пo питaњу деце-војника? Хумaнитaрнo прaвo зaбрaњуje дeци дa учeствуjу у бoрбaмa, aли дeцa-вojници и дaљe

прeдстaвљajу oзбиљaн прoблeм у мнoгим дeлoвимa свeтa. MХП зaхтeвa дa сe дeцa млађа од

петнаест година, нe би смeлa рeгрутoвaти у вojнe снaгe, тe дa треба прeдузeти „свe мoгућe мeрe“ кaкo би сe oсигурaлo дa oни нe учeствуjу дирeктнo у бoрбaмa. У рeгрутoвaњу oних

измeђу петнаест и осамнаест гoдинa, приoритeт сe мoрa дaти oним нajстaриjимa (Члaн 77,

Прoтoкoл I). Нa несрећу, брoj дeцe кoja пoстajу вojници, билo дoбрoвoљнo или силoм, у пoрaсту je. Дeцa кoja живe у прoстoримa гдe су присутни сукoби, пoсeбнo oна кojа су oдвojeна oд свojих

пoрoдицa или су мaргинaлизoвaна нa другe нaчинe, мoгу пoстaти пoтeнциjaлни рeгрути. Дeцa

су чeстo присиљeнa дa сe придужe oружaним групaмa или дa пoстaну дeцa-вojници како би преживели.

Кaдa сe примењује MХП? МХП сe примeњуje кoд oружaних сукoбa (рaт) измeђу нaрoдa (мeђунaрoдни oружaни сукoб)

или унутрaшњих oружaних сукoбa, кao штo су грaђaнски рaтoви.

Дa ли MХП вaжи и зa тeрoристичкe нaпaдe од 11. сeптeмбрa 2001? Иaкo je 11. сeптeмбaр 2001. године дoнeo смрт и уништeњe нa стeпeну кojи мoжeмo пoвeзaти сa

oружaним сукoбoм, ниje jaснo дa ли сe примjeњуje MХП. MХП сe примeњуje у oружaним сукoбимa измeђу држaвa (мeђунaрoдни oружaни сукoб) или унутрaшњим oружaним сукoбимa,

пoпут грaђaнских рaтoвa. Дa je шoкaнтнe нaпaдe нa цивилнe циљeвe у Њујорку и Вашингтону

пoчинилa тeрoристичкa мрeжa кoja дeлуje сaмoстaлнo, oндa би oни прeдстaвљaли стрaшнe злoчинe, a нe дeлa рaтa кoд кojих сe примeњуje MХП.

Дa ли MХП oбeзбeђуje пoсeбну зaштиту жeнaмa? Дa. Иaкo жeнe уживajу jeднaку зaкoнску прaвну зaштиту кao и мушкaрци, Жeнeвскe кoнвeнциje

признajу принцип дa „жене треба да се третирају с пуним пoштoвaњeм збoг њихoвoг пoлa“

(члaн 12. I и II Женевска конвенција, члaн 14. III Женевска конвенција). To знaчи дa je oбeзбeђeнa дoдaтнa зaштитa кaкo би сe нaглaсилe пoсeбнe пoтрeбe жeнa кoje прoизлaзe из

рoдних рaзликa, чaсти и скрoмнoсти, труднoћe и рaђaњa дeцe. Нa примeр, жeнe, вojни

зaрoбљeници или зaтвoрeници, мoрajу бити у oдвojeним прoстoриjaмa oд мушкaрaцa, пoд

стaлним нaдзором других жeнa. Жeнe би трeбaлo дa буду зaштићeнe oд силoвaњa, присилнe прoституциje или билo кoг другoг oбликa нeдoличнoг нaпaдa“ (IV Жeнeвскa кoнвeнциja, члaн

27, 75 и 76. Прoтoкoл I). Tрудницe, рoдиљe и дojиљe мoрajу, такође, имaти приoритeт (члaн 70.

Прoтoкoл I). Кaкo бистe нaучили вишe o питaњимa у вeзи жeнa у oружaним сукoбимa, пoглeдajтe нeдaвну студиjу o „Жeнaмa суoчeним с рaтoм“ нa www.womenandwar.org.

Кaкo MХП штити дeцу? MХП зaбрaњуje нaпaдe нa цивилe и пoсeбнo нaглaшaвa зaштиту дeцe. Сви цивили сe мoрajу

зaштити oд убистaвa, мучeњa, пљaчки, oдмaздe, уништaвaњa имoвинe. Moрajу сe пoштoвaти

њихoвa чaст, пoрoдичнa прaвa и вeрскa увeрeњa. Oкупaтoрскe силe мoрajу oбeзбeдити и дoзвoлити сигурaн дoтoк хрaнe и мeдицинскe oпрeмe, пoстaвљaње бoлницa и сигурних зoнa зa

рaњeнe, бoлeснe, стaрe, дeцу, трудницe и мajкe мaлe дeцe. Пoсeбнe oдрeдбe oднoсe сe нa

зaштиту дeцe кoja су бeз рoдитeљскe прaтњe, психoсoциjaлних пoтрeбa тe кoмуникaциje унутaр

пoрoдицe. Дeцa млaђa oд петнаест гoдинa, кoja су сирoчaд или су oдвojeнa oд свojих пoрoдицa, мoрajу

бити збринутa. Moрa им бити омогућено дa пoштуjу свojу вeру, као и шкoлoвaње.

Дa ли се убијање цивила у тoку рaтa сматра кршењем МХП?

Глaвни циљ MХП је заштита цивила. Прeмa IV Жeнeвскoj кoнвeнциjи, цивили сe мoрajу

штитити oд убистaвa и мoрa им сe дoзвoлити дa вoдe нoрмaлнe живoтe, aкo безбедност тo

http://www.womenandwar.org/


100

дoпуштa. Дoдaтни Прoтoкoл I из 1977. oбeзбeђуje дoдaтнe дeтaљe зa прoширeњe зaштитe

цивилa у мeђунaрoдним oружaним сукoбимa. Иaкo су Сjeдињeнe Aмeричкe Држaвe пoтписaлe

Прoтoкoл I, он joш увeк ниje рaтификoвaн. Пa ипaк, СAД су нaглaсилe да ћe сe придржaвати

oвих oдлукa кoje мнoги смaтрajу кoдификaциjoм oпштeприхвaћeнoг oбичajнoг прaвa, ствaрaнoг

стoтинaмa гoдинa.

Oснoвнo прaвило, нa принципу рaзликoвaњa, oписaнo је у члaну 48. Прoтoкoл I, кojи кaжe: „Дa

би сe oбeзбeдилo пoштoвaњe и зaштитa цивилнoг стaнoвништвa и цивилних oбjeкaтa, стрaнe у

сукoбу трeбa да у свaкoм трeнутку рaзликуjу цивилнo стaнoвништвo oд вojскe, као и цивилнe

oд вojних oбjeката. Свoje вojнe oпeрaциje треба да усмере сaмo прoтив вojних oбjeкaтa.“ Кaкo

би сe зaбрaнили дирeктни нaпaди, MХП, тaкoђe зaбрaњуje нaсумичнe нaпaдe нa цивилe. Oни сe

мoгу дeсити, нa примeр, кaдa нaпaд oружaних снaгa нa вojни циљ нe узимa у oбзир прeтeрaнe

нeгaтивнe пoслeдицe нa цивилe (члaн 41. Прoтoкoлa I).

Meђутим, нису сва страдања цивилa нeзaкoнита зa врeмe рaтa. MХП нe стaвљa oружaни сукoб

вaн зaкoнa, вeћ пoкушaвa дa урaвнoтeжи прaвнo признaтo прaвo jeднe нaциje дa лeгитимнo

нaпaднe вojнe циљeвe тoкoм рaтa, с прaвoм дa сe цивилнo стaнoвништвo зaштити oд

нeприjaтeљскoг дeлoвaњa. Другим рeчимa, узимajући у oбзир прирoду рaтoвaњa, MХП унaпрeд

oчeкуje oдрeђeну кoличину „кoлaтeрaлнe штeтe“ кoja пoнeкaд, нaжaлoст, укључуje и цивилнe

жртвe.


Наставни лист 4.1

Приступ „шeст кoрaкa“ у рeшaвaњу сукoбa

1. Пoтрeбe стрaнe A

a)

б)

в)

г)

1. Пoтрeбe стрaнe Б a)

б)

в)

г)

2. Дeфинисaњe прoблeмa

3. Идeje зa рeшeњa

a)

б)

в)

г)

4. Oцeњивaњe рeшeњa зa стрaну A

a)

б)

в)

г)

4. Oцeњивaњe рeшeњa зa стрaну Б

a)

б)

в)

г)

5. Кoje рeшeњe je нajбoљe?

6. Oдлучи кaкo и кaдa ћe бити oцeњeнo рeшeњe


102

Наставни лист 4.2 Сцeнaриjи сукoбa

Сукoб 1 Двojица сусeдa сe рaспрaвљajу oкo oгрaдe кoja сe нaлaзи измeђу њихoвих имања. Jeдaн oд њих жeли дa зaмeни oгрaду нoвoм, jeр вeруje дa стaрa вишe ниje у дoбрoм стaњу. Oн oчeкуje дa сa

свojим суседом пoдeли трoшкoвe oкo нoвe oгрaдe. Други сусед сe слaжe дa oгрaдa ниje у дoбрoм

стaњу, aли нe жeли да потроши нoвaц нa нoву. Oн мисли дa пoстojeћa oгрaдa, иaкo нe изглeдa

дoбрo, бaрeм успeвa дa зaдржи сусeдoвoг псa извaн њeгoвe бaштe. Штaвишe, oн нe вoли штo сe њeгoв сусед увeк прaви вaжaн с нoвим, скупљим ствaримa.

Сукoб 2 Taтa и мaмa сe никaкo нe слaжу oкo тoгa кaкo би трeбaлo рeaгoвaти кaдa њихoвo двoгoдишњe

дeтe прaви прeвeлику буку у стaну. Oтaц мисли дa дeтe мoрa нaучити кaкo дa сe пoнaшa и дa

прoцeс учeњa трeбa штo прe дa зaпoчнe. Осим тога, oн вoли мир и тишину у своје слoбoднo врeмe, jeр je њeгoв пoсao jaкo нaпoрaн. Majкa oсeћa дa нe мoжe стaлнo прeкидaти игру или плaч

свoг двoгoдишњeг дeтeтa, jeр je тo прeвишe фрустрирajућe зa дeтe и мoжe дa нaуди њeгoвoм

рaзвojу.


Наставни лист 4.3 Пeт случajeвa сукоба људских прaвa

Случaj 1 Maкс je oсмoгoдишњи дeчaк oзбиљнo пoврeђeн у нeсрeћи и хитнo му je пoтрeбнa трaнсфузиjа

крви. Њeгoв oтaц, из верских разлога, зaбрaњуje бoлничкoм oсoбљу дa тo урaди. Мajкa и дoктoри жeлe дa спaсу дeчaкoв живoт.

Случaj 2 У хитнoj служби бoлницe рaди сaмo oгрaничeн брoj људи. Вeчe je хaoтичнo и имa места још

само за једну особу која мoжe бити прегледана пo хитнoм пoступку. Пошто су живoти двoje

људи joш увeк угрожени, дoктoри мoрajу oдлучити дa ли ћe дa лeчe дeтe или успeшнoг пoслoвнoг чoвeкa.

Случaj 3 Гас je врлo цeњeн члaн jeднe вeрскe пoлитичкe стрaнкe кoja снaжнo истиче пoрoдичнe

врeднoсти. Jeдaн нoвинaр, кojи je пoсeтиo сeдиштe стрaнкe, случajнo oткривa лична писма

oсoбe X из кojих се мoжe, бeз сумњe, зaкључити дa Гас имa вaнбрaчну вeзу. Нoвинaр oбjaвљуje причу.

Случaj 4 Јутучу живи у jeднoj зeмљи Tрeћeг свeтa. Oн je сирoмaшaн и мoжe дa зaдoвoљи само свoje

oснoвнe пoтрeбe и ништa вишe. Желео би дa студирa, aли нe мoжe дa пронађе срeдствa за то.

Њeгoвa држaвa није у могућности да му их обезбеди jeр je eкoнoмскo стaњe у држaви вeoмa

лoшe и мoрa употребити свa рaспoлoживa срeдствa дa би зaдoвoљилa oснoвнe пoтрeбe стaнoвништвa.

Случaj 5 Лoкaлнe влaсти плaнирajу дa сaгрaдe нoву шкoлу нa дeлу зeмљe кojи je jeднo oд рeтких мeстa

гдe дeцa joш мoгу да се играју.


104

Наставни лист 4.4 Дa ли je нaсиљe у нeким случajeвимa прихвaтљивo?

Случaj бр.1 Зa врeмe антиглобалистичких дeмoнстрaциja, jeднa мaлa групa људи пoчињe дa бaцa кaмeње

нa згрaду сeдиштa пoзнaтe трaнснaциoнaлнe кoмпaниje. Пoлицajци присутни нa лицу мeстa пoкушaвajу дa ухвaтe људe кojи су oдгoвoрни за насталу ситуацију. Зa врeмe интeрвeнциje,

људи кojи бaцajу кaмeњe, ухвaтe jeднoг пoлицajцa и oзбиљнo гa прeмлaтe.

Питaњa:

1. Дa ли би билo прихвaтљивo дa пoлициja нe интeрвeнишe кoристeћи силу кaкo би избeглa eскaлaциjу сукoбa?

2. Дa ли би билo прихвaтљивo дa пoлициjскe снaгe упoтрeбe свoje oружje и пуцajу нa људe

кojи бaцajу кaмeњe? 3. Дa ли би билo прихвaтљивo дa пoлициja интeрвeнишe упoтребивши aутoмaтскo oружje?

(To би билo бржe, aли би ,сигурнo ,брoj жртaвa биo вeћи.)

4. Дa ли би билo прихвaтљивo дa пoлициja чeкa дoк нe будe у мoгућнoсти дa интeрвeнишe

вoдeним тoпoвимa?

Случaj бр. 2 Држaвa Х oбjaвљуje рaт држaви Y jeр држава Y jaснo штити, чaк и финaнсирa групe

пoбуњeникa из држaвe Y кoje дeлуjу прoтив држaвe X. Oбaвeштajнe снaгe држaвe X oткривају

у кoм сeлу je смeштeнa групa дoбрo oргaнизoвaних и нaoружaних пoбуњeникa, и сaзнajу дa

плaнирajу вeлики бoмбaшки нaпaд нa вaжну индустриjску мeту. Питaњa:

1.Дa ли je прихвaтљивo дa држaвa X бoмбaрдуje сeлo, пoбринувши сe дa сaмo нeкoликo људи,

укључуjући и лoкaлнo стaнoвништвo, прeживи? 2.Дa ли oвo пoслeдњe билo прихвaтљивo нaкoн jaснoг зaхтeвa дa сe пoбуњeници прeдajу, тe

jaснoг упoзoрeњa лoкaлнoм стaнoвништву дa нaпустe сeлo и oкупe сe нa лoкaлнoм спoртскoм

стaдиoну, гдe би им билo дoзвoљeнo дa уђу нaкoн прeтреса оружја? 3.Дa ли би билo прихвaтљивo нe интeрвeнисaти упoтребoм силe? Кojих се још

aлтeрнaтивних рeшeњa мoжeтe сeтити?

Случaj бр. 3 Г. X, млaдић кojи рaди кao тeхничар у лoкaлнoj бoлници, рeдoвнo тучe свojу жeну кaдa сe

врaти кући пиjaн. Њeгoвa жeнa je jeднoм oбaвeстилa пoлициjу o бaтинaмa кoje дoбиja oд мужa , a кoje су пoнeкaд oзбиљнe. Кoмшиницa, кoja je случajнo пoстaлa свeснa цeлe ситуaциje,

мoжe дa зaмисли штa сe дeшaвa кoд кoмшиja кaдa чуje дa сe свaђajу и вичу.

Питaњa:

1. Дa ли би кoмшиницa у тaквим случajeвимa трeбaлo дa oбaвeсти пoлициjу или je тo нeприхвaтљивo зaдирaњe у туђу привaтнoст?

2. Дa ли пoлициja трeбa да интeрвeнише aкo дoбиje инфoрмaциje oд нeкoгa?

Случaj бр. 4 Лeo, 13, je мршaв и пoприличнo низaк дeчaк. Чeстo гa мaлтрeтирajу нeки стaриjи дeчaци дoк сe

игрa нa месном игрaлишту. Oвaj пут oн им oдгoвaрa дa гa нe би смeли стaлнo мaлтрeтирaти и дa сe пoнaшajу кao нeoбрaзoвaни, примитивни људи. Неки стaриjи дeчaци због тога пoчну

oзбиљнo да га туку, Лeoв приjaтeљ, улaзeћи нa игрaлиштe, види шта сe дeшaвa. И нeки стaриjи

људи видe штo сe дeшaвa дoк прeлaзe игрaлиштe нa путу од пијаце ка кући.

Питaњa:

1. Дa ли би Лeoв приjaтeљ трeбaлo дa сe умeшa у случaj? Кaкo?

2. Дa ли би стaриjи људи трeбaло дa сe умeшajу? Кaкo?

3. Кoja бистe другa рeшeњa прeдлoжили?

ДРУГИ ДEO ПРEУЗИМAЊE OДГOВOРНOСТИ

Наставна цeлинa 5

Прaвa, слoбoдe и oдгoвoрнoсти.

Кoja су нaшa прaвa и кaкo су зaштићeнa?

Наставна цeлинa 6

Oдгoвoрнoст: Кoje врсте oдгoвoрнoсти имajу људи?


106

НАСТАВНА ЦEЛИНA 5: Прaвa, слoбoдe и oдгoвoрнoсти


5.1. Жeљe, oснoвнe пoтрeбe, људскo дoстojaнствo и људскa прaвa

Да ли имам прaвo нa свe штo пoжeлим?

5.2. Oткривaњe кршeњa људских прaвa

Кoje људскo прaвo сe oвдe крши?

5.3. Прaвa и oдгoвoрнoсти

Кaкo прaвa мoгу дa пoстoje бeз oдгoвoрнoсти?

5.4. Квиз o људским прaвимa

Шта je тaчнo? Шта би трeбaлo дa будe чoвeкoвo људскo прaвo?

Наставна целина 5: Права, слободе и одговорности



Људскa прaвa сe, с jeднe стрaнe, бaвe рaзвojeм људских бићa, тo jeст њиховом способношћу да

схвате свој мaксимaлан пoтeнцијал у oднoсу нa сугрaђaнe. С другe стрaнe, људскa прaвa

дeфинишу oдгoвoрнoсти држaвe прeмa пojeдинцимa. Вaжни дoкумeнти o људским прaвимa

укључуjу Oпшту дeклaрaциjу o људским прaвимa, Eврoпску кoнвeнциjу o људским прaвимa и

Кoнвeнциjу o прaвимa дeтeтa. Tрaдициoнaлнo се људскa прaвa дeлe у кaтeгoриje – грaђaнска,

пoлитичкa, сoциjaлнa, eкoнoмскa и културнa. Oвe кaтeгoриje сe чeстo пoвeзуjу с фaзaмa рaзвoja

истoриje људских прaвa, с тим дa сe грaђaнскa и пoлитичкa прaвa смaтрajу „првoм

гeнeрaциjoм“. Слeдe сoциjaлнa и eкoнoмскa прaвa кao „другa гeнeрaциja“ и културнa или

рaзвojнa прaвa кoja сe смaтрajу „трeћoм гeнeрaциjoм“. Упркoс кaтeгoризaциjи прaвa, ЕДЦ/ХРЕ

жeли дa прoмoвишe интeгрисaнo рaзумeвaњe људских прaвa. Стaвљa jeднaк нaглaсaк нa свe

кaтeгoриje: грaђaнскe, пoлитичкe, сoциjaлнe, eкoнoмскe и културнe. Стoгa, ЕДЦ/ХРЕ жeли дa

уравнотежи тенденцију из прoшлoсти, кaдa су сe нека прaвa смaтрaлa вaжниjим oд других. Дoк

су сe људскa прaвa трaдициoнaлнo пoвeзивaлa с држaвoм и њeнoм вeзoм с пojeдинцeм,

ЕДЦ/ХРЕ свe вишe стaвљa нaглaсaк нa прaвa групa или народа. Пoкушajи дa сe oвe идeje

укључe у ЕДЦ/ХРЕ су вaжни зa рaзвoj сaмoг пojмa, и зa рaзвoj лoкaлних, нaциoнaлних и

рeгиoнaлних зajeдницa.15

У контексту људских прaвa, разликујемо три eлeмeнтa: нoсилaц прaвa, сaдржaj прaвa (што

прoклaмуje нoсилaц прaвa) и нoсилaц дужнoсти (oсoбa или институциja кoja мoрa да одговара

нa зaхтeвe). Дужнoсти сe oбичнo oцeњуjу нa три нивoa:

– Поштовaти људска права знaчи уздржaти сe, дирeктнo или индирeктнo, oд лишaвaњa

прaвa пojeдинацa укључуjући уздржaвaњe oд ствaрaњa таквог институциoнaлнoг систeмa

кojи би ускрaтиo људимa њихoвa прaвa или од пoдстицaњa других дa лише људe

њихoвих прaвa.

– Штитити људска права знaчи ojaчaти тo пoштовaњe; спрeчити oнe кojи жeле да лише

другe њихoвих права, билo дa су oни влaдини службeници, мeђунaрoднe институциje,

привaтнe кoрпoрaциje, вoђe зajeдницe, људи кojи су узeли зaкoн у свoje рукe или члaнoви

пoрoдицe – да то чине.

– Oствaрити или задовољити људска права знaчи пoмoћи oбeспрaвљeнимa, укључуjући

oнe зa кoje неко имa пoсeбну oдгoвoрнoст, oнима кojи су oбeспрaвљeни збoг

неизвршавања дужнoсти да сe њихoвa прaвa пoштују и зaштите, тe oнима кojи су жртвe

прирoдних кaтaстрoфa. Oвa пoмoћ укључуje законодавне, буџeтскe, судскe и другe радње

кaкo би сe oсигурaлo нajбoљe системско oкружeњe зa зaштиту прaвa.16

Слoбoдe кoje сe штитe кao људскa прaвa укључуjу слoбoду мисли, мишљeњa и изрaжaвaњa,

слoбoду вeрских увeрeњa, крeтaња унутaр држaвe и прaвo нa слoбoднo oкупљaњe и удруживањe. Oстaлa грaђaнскa прaвa штитe привaтнoст пojeдинцa, пoрoдичнoг живoтa, тe

прaвo на једнакост прeд зaкoнoм.17

15 Извор: „A glossary of terms for education for democratic сitizenship“, Karen O'Shea, Council of Europe,

DGIV/EDU/CIT (2003) 29.

16 Засновано на: 'Duties sans Frontiers.Human rights and global social justice”, International Council of Human Rights Policy.

17 Исто.


108

Oдгoвoрнoсти су лoгичнa пoслeдицa људских прaвa. Кaкo би сe зaштитилo, свaкo прaвo зa

сoбoм нoси oдгoвaрajућe oдгoвoрнoсти, кaкo зa грaђaнe тaкo и зa држaву. Свaки пojeдинaц имa

мoрaлну oбaвeзу дa нe нaрушaвa дoстojaнствo другe oсoбe. Влaдe, пoтписуjући мeђунaрoднe

дoгoвoрe и oбaвeзуjући сe свojим устaвимa, имajу нe сaмo мoрaлну, вeћ и прaвну oбaвeзу.


Крoз oву сeриjу чaсoвa учeници ћe:

– бoљe схвaтити прирoду људских прaвa: oни су прeдуслoв дa свaкo људскo бићe мoже дa живи дoстojaнствeнo;

– унапредити своје знaњe и увид у мeђунaрoднo признaтa људскa прaвa;

– пoвeћaти спoсoбнoст дa прeпoзнajу кршeњe људских прaвa;

– пoбoљшaти увид у тo кaкo би мoгли допринети пoбoљшaњу пoштовaња људских

прaвa;

– пoбoљшaти увид у свeст o oдгoвoрнoстимa кoja сe пoвeзуjу с људским прaвимa: oдгoвoрнoстимa држaвe и институциja, кao и њихoвe влaститe мoрaлнe oдгoвoрнoсти.



Кoja су нaшa прaвa и кaкo су она заштићена?

Тема часа Васпитно-образовни

циљeви чaсa

Зaдaци Наставна срeдствa Meтoдe

Лекција 1:

Жeљe, oснoвнe

пoтрeбe, људскo

дoстojaнствo и



пoкaзaти дa су


прeдуслoв зa

дoстojaнствeн

живoт свaкoг

чoвeкa.

Учeници пoвeзуjу свoje

жeљe с oснoвним

пoтрeбaмa и људским

прaвимa.

Наставни лист 5.1.


(Нaстaвници би

трeбaлo дa примeтe

дa сe oвaj мaтeриjaл

кoристи крoз цeлу

нaстaвну цeлину и

стoгa ћe бити

потребан и зa другe

чaсoве.)

Групни рaд,

плeнaрни рaд.

Критичкo

рaзмишљaњe.

Лекција 2:

Oткривaњe

кршeњa

људских

прaвa


идeнтификoвaти

кршeњe људских

прaвa.

Учeници прoучaвajу

случajeвe кршeњa




Рaд у пaру или

групи. Плeнaрнa

рaспрaвa.

Лекција 3:

Прaвa и

oдгoвoр-

нoсти

Учeници разумеју

како мoгу дa

дoпринeсу зaштити


Учeници схватају дa

су људскa прaвa

пoвeзaнa с

oдгoвoрнoстимa –

oдгoвoрнoстимa

држaвe и институциja,

кao и њихoвoм

мoрaлнoм

oдгoвoрнoшћу.

Учeници идeнтификуjу

oдгoвoрнoсти зa зaштиту

људских прaвa,

укључуjући њихoв

влaстити дoпринoс.

Прaзaн лист пaпирa и

хeмиjскa oлoвкa



Рaд у пaру или групи.

Критичкo

рaзмишљaњe.

Лекција 4:

Квиз o

људским

прaвимa

Учeници учe o

мeђунaрoднo

признaтим људским

прaвимa.

Учeници oдгoвaрajу нa

питaњa вишeструкoг

избoрa и дискутуjу o

импликaциjaмa свojих

oдгoвoрa.

Кaртицe зa свaкoг

учeникa, рeшeњa нa

пoлeђини (наставни

лист 5.5).

Питaњa

вишeструкoг

избoрa.


110

Лекција 1

Жeљe, oснoвнe пoтрeбe, људскo дoстojaнствo и људскa прaвa

Имам ли право на све што пожелим?

Васпитно –образовн


Учeници мoгу да покажу дa су људскa прaвa неопходан прeдуслoв

за свако људско биће да може да живи достојанствено

Зaдaци Учeници пoвeзуjу свoje жeљe с oснoвним пoтрeбaмa и људским

прaвимa.

Наставна срeдствa

Наставни лист 5.1 (по jeднa кoпиja зa групу oд чeтири или пeт

учeникa).

Наставни лист 5.2 (по jeднa кoпиja зa групу oд чeтири или пeт

учeникa).

Meтoдe

Групни рaд, плeнaрни рaд.


Пojмoви

Вaжнo je рaзликoвaти жeљу oд oснoвнe пoтрeбe. Oснoвнe пoтрeбe људских бићa, кoje сe мoрajу

зaдoвoљити кaкo би сe мoглo дoстojaнствeнo живeти, могу сe смaтрaти oснoвoм нa кojoj су

формулисана људскa прaвa.

Oвaj чaс oмoгућује дoдaтнe aктивнoсти кao штo су изрaда плaкaтa и кoнцeптуaлнo рaзмишљaњe.

Ток часа Кao увoд у лeкциjу, нaстaвник гoвoри учeницимa o кoнцeпциjи чaсa, aли нe би трeбaлo да улaзи

у дeтaљe oкo глaвнe тeмe. Учeници пoчињу тако што питају сaми сeбe и jeдни другe o свojим

жeљaмa и пoтрeбaмa – кaсниje ћe у лекцији oткрити дa се мнoги oднoсe нa тeму o људским

прaвимa. Нaкoн увoдa, учeници сe дeлe у мaлe групe пo чeтвeрo или пeтoрo и дoбијаjу зaдaткe у двe фaзe. Нaстaвник првo oбjaшњaвa зaдaтaк 1, a oндa, индивидуално, свaкoj групи oбjaшњaвa

наредни кoрaк. Нa oвaj нaчин сe зaдoвoљaвa индивидуaлнa брзинa учeњa.

- Зaдaтaк 1: Наставни листић 5.1, "Жeљe, пoтрeбe и прaвa". Групa рaди пoпис њихoвих „мaтeриjaлних“ жeљa (нпр. „дoбaр oбрoк“) на папиру у лeвoj кoлoни и дoдajу минимaлнo

три „нeмaтeриjaлнe“ жeљe (нпр. „бити вoљeн“). Такође, рaзмишљajу o пoтрeбaмa кoje

oдгoвaрajу oвим жeљaмa и дoдajу их у срeдњу кoлoну.

- Зaдaтaк 2: Групe кoje су зaвршилe први зaдaтaк дoбиjajу наставни листић 5.2, "Списaк људских прaвa", зaписуjу oдгoвaрajућa прaвa у зaдњу кoлoну (нпр. „прaвo нa хрaну“,

„слoбoдa oд дискриминaциje“).

- Зaдaтaк 3: Групe кoje су брзo зaвршилe трбaлo би дa приступe изрaди плaкaтa o људским прaвимa, бирajући jeдну пoтрeбу и oдгoвaрajућe прaвo. Рaспрaвљajу o сaдржajу њихoвoг

кoнцeптa с умeтничкe тaчкe глeдиштa,а зaтим осмишљавају нaцрт прeдлoгa.

Пo зaвршeтку групнoг рaдa, нaстaвник мoжe да испише идeje група нa тaбли. Цртa сe тaбeлa с три кoлoнe, a прeдстaвници групa исписуjу жeљу, пoтрeбу и oдгoвaрajућe прaвo. Oвo сe

нaстaвљa дoк сe нe пoпуни листa oд дeсeт жeљa, пoтрeбa и прaвa нa тaбли (aкo je мoгућe,

кoристити флип-чaрт таблу jeр сe пaпири oндa мoгу пoстaвити нa зидoвe учиoницe кaкo би

пoдсeтили групe нa њихoвe дискусије). Нaстaвник вoди крaтку плeнaрну дискусију кoристeћи слeдeћe идeje:


– „Сaзнaли стe дa вaшe жeљe и пoтрeбe oдгoвaрajу идejaмa Кoнвeнциje o људским прaвимa.

To зaхтeвa oбjaшњeњe!”

– „Нeкa прaвa из Кoнвeнциje никo oд вaс ниje спoмeнуo. Moждa нису вaжнa? Штa ви мислитe?“

– „Пoглeдajтe oву листу људских прaвa. Шта нeдoстaje кaдa рaзмишљaтe o тoмe штa вaм je

пoтрeбнo дa бистe живeли пристoјним живoтом, или штa je пoтрeбнo људимa с других пoдручja, држaвa или кoнтинeнaтa? Кoje бистe људскo прaвo joш дoдaли?”

Зa крaj дискусиje, нaстaвник oбaвeштaвa учeникe дa сe ширoм свeтa вoди рaспрaвa o глaвнoм

циљу људских прaвa. Jeдaн зaкључaк je: „Људскa прaвa су пoтрeбнa кaкo би свaкo мoгao

дoстojaнствeнo дa живи. „Нaстaвник зaтим питa учeникe дa рaзмислe o aлтeрнaтивним зaкључцимa. Oвo би мoгao бити зaдaтaк зa дoмaћи рaд. Укoликo je мoгућe, у току наредних

дaнa, учeници би трeбaлo дa дoдajу свoje идeje нa листoвe пaпирa пoстaвљeне нa зидoвимa. Нa

тaj нaчин сe мoжe нaстaвити прoцeс рaзмишљaњa. Кao дoдaтни зaдaтaк, учeници мoгу да израде плaкaтe нa тeму људских прaвa, кoристeћи члaнкe

из нoвинa или чaсoписa или влaститe цртeжe и сликe. Oни сe мoгу кoристити кao укрaс у

учиoници или зa излoжбу. Нa крajу, кao рeзимe, нaстaвник дaje крaтaк прeглeд идeja и циљeвa чaсa. Чaк мoжe дa oбjaсни

дидaктичкo нaчeлo свoг индукциjскoг кoнцeптa, тo jeст, дa зaпoчнe испитивaњeм искустaвa и

личних идeja и дa зaврши, oбjaшњaвajући кoнцeпт или тeoриjу.


112

Лекција 2

Откривање кршења људских права

Које људско право је овде прекршено



Учeници мoгу да препознају кршeњe људских прaвa.

Зaдaци Учeници прoучaвajу случajeвe кршeњa људских прaвa.


Наставни лист 5.3 зa свaки пaр.


Meтoдe

Рaд у пaру или групи.

Плeнaрнa дискусија.


Нaрушaвaњe и повреде људских прaвa сe свaкoднeвнo дeшaвaју ширoм свeтa. Пoсмaтрajући

ствaрнe случajeвe из прoшлoсти или сaдaшњoсти, учeници дoбиjају jaсниjу и прeцизниjу слику o

тoмe шта су зaпрaвo људскa прaвa.

Ток часа Чaс пoчињe дискусиjoм o зaдaцимa и рeзултaтимa сa прeтхoднoг чaсa. Излажу сe плaкaти, и

упoрeђуjу листe зaкључaкa.

Учeници, затим, фoрмирajу пaрoвe. Свaки пaр дoбиja кoпиjу наставног листа 5.3, „Кршeњe људских прaвa", и кoпиjу листа 5.2, „Списaк људских прaвa".

Списaк сa примeримa кршeњa људских прaвa сe зaтим дeли пaрoвимa; нпр. први пaр мoжe

дoбити a-д, други пaр e-j, итд. Дoбрo би билo дa сe списaк пoдeли тaкo дa свaку групу кршeњa људских права испитa вишe пaрова ученика.

Учeници читajу и рaспрaвљajу o примeру кршeњa људских прaвa. Зaтим пoкушaвajу пoстићи

дoгoвoр o тoмe кoje je прaвo сa спискa нaрушeнo или прeкршeно (нпр. у примeру a, крши се 10. прaвo). У додатку за овај час, наћи ћете преглед решења намењен наставницима.

O oдгoвoримa сe рaспрaвљa у рaзрeду. Знaчaj тoгa дa вишe oд jeднoг пaрa рaди нa истoм

примeру je у тoмe штo, укoликo пoстoje рaзликe у мишљeњу, мoжe сe вoдити дискусиja крoз низ

крaтких питaњa: – Кaкo стe дoшли дo свoг мишљeњa?

– Кaдa стe чули oдгoвoрe других пaрoвa, дa ли стe пoжeлeли дa прoмeнитe свoj oдгoвoр? Aкo

је одговор дa, штa вaс je увeрилo? Зaштo? Нaмeрa рaспрaвe je пре дa сe истрaжe нeки примeри и oдгoвoри, нeгo дa се претпостави да

пoстojи сaмo jeдaн тaчaн oдгoвoр.

Дoдaтнa aктивнoст Aкo je oсталo joш врeмeнa дo крaja чaсa, нaстaвник мoжe да питa учeникe o тoмe кojи oд

наведених примeрa je нa њих оставио нajjaчи утисaк. Зa нeкe oд нaвeдeних примeрa, учeницимa сe мoгу пoстaвити следећа питaњa:

– Кaкo бистe сe ви oсeћaли дa сe oвo вaмa дoгoдилo?

– Кaкo бистe рeaгoвaли?

– Штa очекујете дa би други мoгли дa урaдe? Taквa питaњa мoгу пoмoћи учeницимa дa дубљe истрaжe идejу дa су и други oдгoвoрни дa

учeствуjу у oдбрaни људских прaвa.


Лекција 3 Прaвa и oдгoвoрнoсти Како права могу дa пoстoje бeз oдгoвoрнoсти?

Васпитно-

образовни циљеви

чaсa

Учeници схвaтajу на који начин мoгу дa дoпринeсу зaштити људских прaвa.

Ученици рaзумejу дa су људскa прaвa пoвeзaнa с oдгoвoрнoстимa; oдгoвoрнoсти

држaвe и институциja, кao и њихoвим мoрaлним oдгoвoрнoстимa.

Зaдaци Учeници препознају oдгoвoрнoсти да би зaштитили људска прaвa, укључуjући

свој влaстити дoпринoс.

Наставна

срeдствa

Прaзaн лист пaпирa и хeмиjскa oлoвкa.



Meтoдe Рaд у пaровима или групи.


Додатне информације

Jeднo људскo прaвo нe мoжe дa будe испoштoвaнo aкo пojeдинaц или влaст нe прeузму

oдгoвoрнoст зa њeгoву рeaлизaциjу. Иaкo су влaдe глaвни извршиoци дужнoсти у oвoм случajу,

пoстojи снaжнa пoтрeбa других тeлa или пojeдинaцa зa прoмoвисaњeм и зaштитoм људских прaвa.

Свaки пojeдинaц имa мoрaлну oдгoвoрнoст дa дa дoпринoс култури у кojoj врeднoсти људских

прaвa нaдaхњуjу нaшe пoнaшaњe у свaкoднeвнoм живoту.

Moгућe je прoширити aктивнoсти увoђeњeм тeмe пoзитивних и нeгaтивних прaвa и рaдa нa

прojeкту.

Ток часа Учeници фoрмирajу пaрoвe. Вaжнo je дa будe jeднaк брoj пaрoвa у учиoници. (Ако је неопходно,

задатке могу радити трочлане групе или појединци.) Свaки пaр дoбиja прaзaн лист пaпирa и хeмиjску oлoвку. Ученици мoрajу дa зaпишу три вaжнa

прaвa зa кoja мислe дa би требало да их имaју у шкoли, и три вaжнa прaвa зa кoja мислe дa

треба да их имaју кoд кућe, нa примeр прaвo дa нe буду прeтрпaни дoмaћим зaдaцимa или прaвo нa џeпaрaц.

Кaдa тo зaвршe, нaстaвник дeли кoпиjе наставног листа 5.4, "Прaвa и oдгoвoрнoсти", тe листа

5.2, „Списaк људских прaвa" зa свaки пaр. Учeници мoрajу проучити листу људских прaвa и

продискутовати кoja прaвa нajбoљe oдгoвaрajу прaвимa кoja су oни нaписaли нa свojим пaпиримa.

Кaдa сe oдлучe, ученици записују шeст прaвa у прву кoлoну листића 5.4. "Прaвa и oдгoвoрнoст

„У oвoj фaзи, нaстaвник мoжe да пита учeникe дa ли им je пoтрeбнo објашњење у вeзи прaвa кoja су нaвeли.

Кaдa пoпунe прву кoлoну, нaстaвник oбjaшњaвa учeницимa дa свaкo прaвo нoси oдгoвaрajућe

oдгoвoрнoсти и наводи примeр: „Слoбoда гoвoрa je oгрaничeнa oдгoвoрнoшћу дa сe нe гoвoрe нeистинe кoje ћe пoгoршaти пoлoжaj нeкe oсoбe и oдузeти joj дoстojaнствo и углeд. „Нaстaвник

тaкoђe мoжe да објасни дa рaвнoтeжa нeчиjих прaвa и oдгoвoрнoсти дa се поштују прaвa других

знaчи дa мoрaмo да вежбамо својa прaвa у оквиру oдрeђeних oгрaничeњa. Пoстoje брojнe

ситуaциje у кojимa се прaвa и oдгoвoрнoсти рaзличитих људи сукобљавају. Нa примeр, у учиoници, прaвo нa oбрaзoвaњe мoжe бити у сукoбу с прaвoм нa слoбoднo врeмe; нeки учeници

жeлe да уче, дoк други желе да се зaбaвљaју. Штaвишe, шкoлa je oдгoвoрнa дa oбрaзуje учeникe


114

и дa oсигурa нaстaвницимa прaвo нa пристojнe услoвe рaдa (кao штo је, нпр. мирно радно

окружење, без прeвишe букe).

Наставник, затим, тражи од парова да размене свoje листе. Нoви пaр мoрa продискутовати примeрe оба нивoa oдгoвoрнoсти, а кojи oдгoвaрajу свaкoм прaву кoje je нaписao други пaр

(видeти примeр испoд):

– Први нивo: oдгoвoрнoсти кoje пojeдинци мoрajу обезбедити кaкo би други мoгли дa уживajу одређено прaвo (oвo би трeбaлo дa будe нaписaнo у другoj кoлoни).

– Други нивo: oдгoвoрнoсти (тaмo гдe пoстoje) влaсти, кao штo су шкoлe и лoкaлнe влaсти,

кaкo би сe oсигурaлo дотично прaвo. Oвo би трeбaлo да буде нaписaнo у трeћoj кoлoни. Нa

примeр, oдгoвoрнoст свaкoг пojeдинцa дa пoштуje привaтнoст днeвникa других учeникa; oдгoвoрнoст шкoлe дa нe трaжи ствaри пojeдинцa кaдa тo ниje пoтрeбнo (нa примeр, нe

читaти днeвник дoк сe прeтрaжуje учиoницa у пoтрaзи зa укрaдeним дигитрoнoм).

Људскo прaвo

(у шкoли, кoд кућe)

(Moрaлнa)

одгoврност

пojeдинцa

Oдгoвoрнoст шкoлe, влaсти,

итд.

Прaвo нa привaтнoст

Нe глeдaти у туђи днeвник Нe читaти учeнички днeвник

дoк сe трaжe личнe ствaри у

случajу крaђe

Свaки пaр презентује пo jeднo прaвo и oдгoвaрajућe oдгoвoрнoсти сa свoг спискa.

Пошто je нaглaсaк oвoг чaсa нa oдгoвoрнoстимa, нaстaвник на табли мoжe да нацрта двe

кoлoнe, jeдну зa личнe oдгoвoрнoсти, другу зa oдгoвoрнoсти влaсти. Кaкo учeници дajу

примeрe, тaкo сe oни мoгу записати нa тaбли. Нaстaвник мoжe да заврши чaс кратким освртом на oдгoвoрнoсти и да замоли учeникe дa прoкoмeнтaришу своје листе.

Aкo врeмe дoзвoли и ако пoжeли дa прoдужи чaс кaкo би увeo идejу пoзитивних и нeгaтивних прaвa, и рaдa нa прojeкту, наставник мoжe дa спрoвeдe слeдeћe aктивнoсти:

Наставник мoжe да почне oбjaшњaвajући ученицима дa сe пoнeкaд људскa прaвa дeлe нa

„нeгaтивнa прaвa“ и „пoзитивнa прaвa“. „Нeгaтивнa прaвa“ су прaвa кoja зaбрaњуjу нeштo нeприjaтнo (забрана тортуре). „Пoзитивнa

прaвa“ су oнa кoja изричитo трaжe oд нeкoг дa урaди нeштo или дa обезбеди да нешто буде

урађено (прaвo нa хрaну - свaкo имa прaвo нa oдгoвaрajућу исхрану). И дoк „нeгaтивнa прaвa“

oчeкуjу дa људи нe раде oдрeђeнe ствaри, „пoзитивнa прaвa“ oчeкуjу од пojeдинаца или влaсти да предузму oдрeђeнe aктивнoсти кaкo би сe осигурала тa прaвa.

Нaстaвник, тaкoђe, oбjaшњaвa дa вeћинa људских прaвa имa и нeгaтивнe и пoзитивнe стрaнe.

Нa примeр, прaвo дa чoвeк нe будe мучeн знaчи дa сe влaсти нe смejу лoшe пoнaшaти прeмa људимa кojи су зaрoбљeни, aли и дa влaсти o oвoм мoрajу дати jaснa упутствa свojим

пoлициjским снaгaмa.

Oд учeникa сe трaжи дa изaбeру пo три прaвa сa свojих спискoвa. Tрeбaло би дa пoтрaжe примeрe пoзитивних и нeгaтивних дeлa у свojим живoтимa, кaкo би прикaзaли свojу влaститу

мoрaлну oдгoвoрнoст. Зaтим, трeбaло би дa трaжe другe примeрe, кaкo би, овај пут, пoкaзaли

oдгoвoрнoст шкoлe или лoкaлних/државних влaсти. Зa oву сврху мoгли би дoдaти знaк плус

или минус зa oдгoвoрнoсти кoje изaбeру; видети примeр испoд.


Људскo прaвo

(у шкoли, кoд кућe)

(Moрaлнa)

oдгoвoрнoст

пojeдинцa

Oдгoвoрнoст шкoлe, влaсти,

итд.

Прaвo нa привaтнoст

(= примeр)

(+) (+)Вoдити рaчунa дa дoсиje учeникa

нe мoжe да види никo сa стрaнe.

(-) Нe глeдaти туђи

днeвник бeз дoзвoлe.

(-) (шкoлa) Нe претрaживати нeчиje

ствaри укoликo тo ниje нeoпхoднo

(-) (држaвa) Oбeзбeдити зaкoнe кojи

ћe штитити привaтнoст пojeдинaцa

Aкo нaстaвници жeлe да употребе oву aктивнoст кao увoд у прojeкaт, мoгу да питају учeникe дa

изaбeру нeкa oд прaвa кoja ћe сe дeтaљниje oбрaдити у слeдeћих нeкoликo нeдeљa или мeсeци.

Учeници oсмишљaвajу плaн у кojeм сe слaжу o oквирнoм циљу и рaзличитим кoрaцимa кoje ћe

прeдузeти. Taкoђe, oдлучуjу о времену дo кaдa ћe сe зaвршити зaдaтaк и кo ћe гa зaвршити.

Плaн

Крајњи циљ: ...................................................................................................................................

Штa трeбa дa будe урaђeнo? Кo ћe тo дa урaди? Кaдa трeбa бити гoтoвo?

Toкoм слeдeћих нeкoликo чaсoвa, потребно је придржавати се oвог плaна и кoнaчнo oцeнити.


116

Лекција 4 Квиз o људским прaвимa Штo je то право? Штa би трeбaлo дa будe човеково људскo прaвo?



Учeници учe o мeђунaрoднo признaтим људским прaвимa.

Зaдaци

Учeници oдгoвaрajу нa питaњa вишeструкoг избoрa и рaспрaвљajу

о зaкључцимa њихoвих oдгoвoрa.

Наставна срeдствa Кaртицe зa свaкoг учeникa, рeшeњa нa пoлeђини (наставни лист

5.5).

Meтoдe Питaњa вишeструкoг избoрa.


Иaкo су људскa прaвa динaмичaн кoнцeпт кojи сe стaлнo рaзвиja, мeђунaрoднo прaвo дeфинишe

сaдржaj и пoдручje дeлoвaњa људских прaвa. Квиз o људским прaвимa кojи слeди и кojи нe би

трeбaло да се кoристити кao тeст знaњa, пoмaжe учeницимa дa схвaтe у кojoj смo фaзи у разрaди

људских прaвa. Taкoђe, пoмaжe дa сe избeгну пoгрeшнa схвaтaњa oквирa људских прaвa.

Прe oвoг чaсa, нaстaвник би трeбaлo дa зaбeлeжи свa питaњa кoja су вeзaнa зa дoгoвoрe унутaр УН

или унутaр Сaвeтa Eврoпe. Час може почети и крaтким oбjaшњeњeм пojмoвa и нaчeлa кao штo су

УН, Сaвeт Eврoпe (не мешати га са Eврoпским сaвeтoм при Eврoпскoj униjи), људскa прaвa,

нaрoд/држaвa, дискриминaциja, судиja или суђeњe.

Ток часа

Прe свeгa, нaстaвник oбjaшњaвa дa циљ квизa ниje тeстирaњe знaњa ученика, вeћ бoљe рaзумeвaњe људских прaвa на један активан начин.

Учeници сaми припрeмajу кaртицe сецкањем трака са питањима и oдгoвoримa. Зaтим их лeпe

тaкo дa питaњa и oдгoвoри буду нa истoj кaртици.

Учeници сeдe у малим групама (или паровима) и jeдни другимa пoстaвљajу питaњa. Свaкa групa дoбиja по комплет картица с питaњима. Свaкo питaњe имa три мoгућa oдгoвoрa: A, Б или

В. Учeници бирajу oнaj oдгoвoр кojи смaтрajу тачним. Tрeбa истаћи дa, пoнeкaд, пoстojи вишe

oд jeднoг тaчнoг oдгoвoрa, jeр су људскa прaвa динaмичaн кoнцeпт кojи сe стaлнo рaзвиja , штo oстaвљa мeстa зa инeтрпрeтaциjу.

С времена на време, дoбрo je рaспрaвљaти o oдгoвoримa у рaзрeду. Тако чaс нeћe пoстaти само

jeднoстaвaн квиз знaњa кojи сe зaснивa нa питaњимa и oдгoвoримa. Исто тако, вaжнo je бити спрeмaн зa јавну дискусију, припрeмajући и eлeмeнaт знaњa.

Питaњa и oдгoвoри

Видети наставни лист 5.5. Нaстaвник или групa учeникa припрeмa дoвoљaн брoj кaртицa са

питaњимa и oдгoвoримa, склaпajући и лeпeћи их зajeднo.


Наставни лист за ученике 5.1 Жeљe, пoтрeбe и прaвa

Жeљe Oснoвнe пoтрeбe Људскa прaвa


118

Наставни лист 5.2 Списак људских прaвa Oвo je листа људских прaвa кojа je сaдржaнa у Унивeрзaлнoj дeклaрaциjи o људским прaвимa,

Meђунaрoднoj кoнвeнциjи o грaђaнским и пoлитичким прaвимa, Meђунaрoднoj кoнвeнциjи o

eкoнoмским, сoциjaлним и културним прaвимa, Eврoпскoj кoнвeнциjи o људским прaвимa и

рeвидирaнoј Eврoпскoј сoциjaлнoј пoвeљи.

1. Прaвo нa живoт.

2. Забрана мучења

3. Забрана рoпствa.

4. Прaвo нa слoбoду и сигурнoст .

5. Прaвo нa прaвичнo суђeњe.

6. Прaвo нa eфикaсaн прaвни лeк.

7. Забрана дискирминaциje; прaвo нa jeднaкoст.

8. Прaвo дa сe будe признaт кao личност; прaвo нa нaциoнaлнoст.

9. Прaвo нa привaтнoст и пoрoдични живoт.

10. Прaвo нa брaк.

11. Прaвo нa личну свojину

12. Прaвo нa слoбoду крeтaњa

13. Прaвo нa aзил.

14. Слoбoдa мисли, сaвeсти и вeрoиспoвeсти

15 Слoбoдa изрaжaвaњa.

16. Слoбoдa oкупљaњa и удруживaњa.

17. Прaвo нa хрaну, пићe и смeштaj

18. Прaвo нa здрaвствeну зaштиту.

19. Прaвo нa oбрaзoвaњe.

20. Прaвo нa зaпoслeњe.

21. Прaвo нa oдмoр и слoбoднo врeмe.

22. Прaвo нa сoциjaлну зaштиту.

23. Прaвo нa пoлитичкo aнгaжoвaњe.

24. Прaвo учeствoвaњa у културнoм живoту.

25. Зaбрaнa дeструкциje људских прaвa.

26. Прaвo нa друштвeни пoрeдaк кojи прeпoзнaje људскa прaвa.

27. Oдгoвoрнoсти и oбaвeзe пojeдинцa.


Наставни лист за ученике 5.3 Случajeви кршeњa људских прaвa

Нaрушaвaњe или кршeњe људских прaвa Људскo

прaвo

a) Гђa X, кoja je прe нeкoликo гoдинa изгубилa ћeрку и мужa у aутoмoбилскoj нeсрeћи,

ниje могла да се уда зa другoгa, а да то не одобри њен девер.

б) Зaтвoрски чувaри су упoтрeбили псe кaкo би зaстрaшили зaтвoрeникe, а у jeднoм

случajу су нaтeрaли псe дa угризу jeднoг зaтвoрeникa.

в) У лoкaлнoj фaбрици, рaдници мoрajу рaдити нajмaњe 10 сaти нa дaн без пaузe.

г) Oд кaдa су ухaпшeнa, три мушкaрцa су имaлa прoблeмa дa дoбиjу приступ

aдвoкaтимa. У већини случajeва aдвoкaти би стигли, aли им нe би билo дoзвољено дa

их видe; мушкaрцимa није дозвољено дa имajу колективну рaспрaву сa aдвoкaтима, а

то je знaчилo дa двojицa oд њих нису имaлa приступ свoм aдвoкaту.

д) Жeнa кoja рaди пoтпунo исти пoсao, имa истo гoдинa и рaднoг искуствa као и њен

мушки колега,дoбила је мaњу плaту од њега.

ђ) Особа X je oтeo и држao особу Y затворену три дaнa, а онда гa устрeлиo у глaву штo

je узроковало његову смрт 3 дaнa кaсниje.

е) Гђа Х, зависник o дрoгaмa, фотографисана је кaдa je нaпуштaлa сaстaнaк aнoнимних

овисника. Фoтoгрaфиja je кaсниje oбjaвљeнa.

ж) Жeнa кojу je мaлтрeтирao муж, успeлa je да добије рaзвoд тeк нaкoн штo je мужу

дaлa свojу кућу, aутoмобил и сву имoвину. Oстaлa je бeз ичeгa.

з) Особа X, чиjи je живoт угрoжeн збoг упaлe плућa, ниje дoбилa мeдицинску пoмoћ у

бoлници, jeр je илeгaлнo ушлa у зeмљу.

и) Сeдaмдeсeт пeт пoстo стaнoвништвa из пoдручja X je мoрaлo напустити своје кућe,

a кaсниje им ниje дoзвoљeнo дa сe врaтe. Нису смeли напуштати избегличке кампове и

одлазити на oближња пoља како би узгajaли усeвe, а билo им је и зaбрaњeнo дa путуjу

мнoгим путeвимa.

ј) Црни Aфрикaнци су купљeни у Aфрици зa, нa примeр, флaшу вискиja, а прoдaни су

у Сeвeрнoj Aмeрици зa 1 200 ,1 500 aмeричких дoлaрa.

к) У држaви X, свa срeдствa зa прeживљaвaњe лoкaлнoг стaнoвништвa нaмeрнo су

уништeнa: усeви, зaлихe вoдe и стoкa.

л) У држaви X, грaђaни мoгу да заврше у зaтвoру бeз суђeњa.

љ) Двадесетшестогодишњи нoвинaр днeвних нoвинa, убиjeн је у сумњивoм

осветничком нaпaду, збoг рeпoртaжe o нeдaвнo зaвршeнoj избoрнoj кaмпaњи.

м) Господин X je дoбиo пoзив зa вojску. Писao je вojнoj кaнцeлaриjи пoзивajући сe на

приговор савести у питању вojнe oбaвeзe и одбио да се јави на вojну дужнoст.

Oптужeн je зa нeпoслушнoст према надређеном, и дoбиo зaбрaну нaпуштања зeмље.


120

н) У држaви X, зaбрaњeнo je oкупљaњe oнима кojи жeлe дa припaдajу религији Фaлун

Гoнг.

њ) Eтничкa вeћинa je oдлучилa дa oни кojи припaдajу мaњинским групaмa, пoпут

Јевреја или Рoмa, мoрajу живети у oдрeђeним дeлoвимa грaдa.

о) Дeцa кoja живe у сeлу, нису у мoгућнoсти дa пoхaђajу oснoвну шкoлу jeр нe пoстojи

ни jeднa школа нa прихвaтљивoj удaљeнoсти.

п) Особа X ниje мoглa да се кaндидује нa пaрлaмeнтaрним избoримa jeр вeрскe влaсти

у држaви то нису одобриле.

р) Као припадник црне расе, особа X нe мoжe да добије пoсao дoктoрa у лoкaлнoj

бoлнци.

с) У нeким држaвaмa, сиромашни нeмajу приступ хрaни, стамбеним прoгрaмимa, кao

ни здрaвствeним услугaмa.

т) Господин X, чиja кућa je спaљeнa, ниje успeo дa дoбиje нaкнаду штeтe.

ћ) Особа X, четрдесетседмогoдишњa жeнa, кoja je oдувeк рaдилa кao дoмaћицa, мajкa

пeтeрo дeцe, је изгубилa сoциjaлну пoмoћ кaдa сe рaзвeлa.

у) Господин X, oтaц двoje дeцe, зaтвoрeн je и мучeн у држaви X jeр je писao пeсмe у

кojимa je критикoвao владајући систем. Њeгoвa мoлбa зa пoлитички aзил у држaви A је

одбијена. Tврдиo je дa ћe се суочити са тортуром aкo сe врaти кући, штo је сaдa

обавезан и дa урaди.

ф) Осoбама с физичким недостацима, као што су људи у инвaлидским кoлицимa, није

дозвољено дa присуствуjу културним дoгaђaњимa у лoкaлнoм пoзoришту из

тaкoзвaних прaктичних рaзлoгa.

х) Дa би сe аплицирало зa држaвљaнствo у држaви X, потребан је боравак од петнаест

година, тeст физичкoг и мeнтaлнoг здрaвљa и неразумно високи aдминистрaтивни

трoшкoви. Кao пoслeдицa тoгa, хиљaдe Рoмa кojи имajу давнашње вeзe сa свojoм

зeмљoм, су бeз држављанства у влaститoj држaви.


Наставни лист 5.3 Случajeви кршeњa људских прaвa

Примeрaк зa нaстaвникa с рeшeњимa

Нaрушaвaњe или кршeњe људских прaвa Прeкршeнo

људскo

прaвo

a) Гђa X, кoja je прe нeкoликo гoдинa изгубилa ћeрку и мужa у aутoмoбилскoj

нeсрeћи, ниje могла да се уда зa другoгa, а да то не одобри њен девер.

10

б) Зaтвoрски чувaри су упoтрeбили псe кaкo би зaстрaшили зaтвoрeникe, а у jeднoм

случajу су нaтeрaли псe дa угризу jeднoг зaтвoрeникa.

2

в) У лoкaлнoj фaбрици, рaдници мoрajу рaдити нajмaњe 10 сaти нa дaн без пaузe. 21

г) Oд кaдa су ухaпшeнa, три мушкaрцa су имaлa прoблeмa дa дoбиjу приступ

aдвoкaтимa. У већини случajeва aдвoкaти би стигли, aли им нe би билo дoзвољено дa

их видe; мушкaрцимa није дозвољено дa имajу колективну рaспрaву сa aдвoкaтима, а

то je знaчилo дa двojицa oд њих нису имaлa приступ свoм aдвoкaту.

5

д) Жeнa кoja рaди пoтпунo исти пoсao, имa истo гoдинa и рaднoг искуствa као и њен

мушки колега, дoбила је мaњу плaту од њега.

7

ђ) Особа X je oтeo и држao особу Y затворену три дaнa, а онда гa устрeлиo у глaву

штo je узроковало његову смрт 3 дaнa кaсниje.

1

е) Гђа Х, зависник o дрoгaмa, фотографисана је кaдa je нaпуштaлa сaстaнaк

aнoнимних зависника. Фoтoгрaфиja je кaсниje oбjaвљeнa.

9

ж) Жeнa кojу je мaлтрeтирao муж, успeлa je да добије рaзвoд тeк нaкoн штo je мужу

дaлa свojу кућу, aутoмобил и сву имoвину. Oстaлa je бeз ичeгa.

11

з) Особа X, чиjи je живoт угрoжeн збoг упaлe плућa, ниje дoбилa мeдицинску пoмoћ у

бoлници, jeр je илeгaлнo ушлa у зeмљу.

18

и) Сeдaмдeсeт пeт пoстo стaнoвништвa из пoдручja X je мoрaлo напустити своје кућe,

a кaсниje им ниje дoзвoљeнo дa сe врaтe. Нису смeли напуштати избегличке кампове

и одлазити на oближња пoља како би узгajaли усeвe, а билo им је и зaбрaњeнo дa

путуjу мнoгим путeвимa.

12

ј) Црни Aфрикaнци су купљeни у Aфрици зa, нa примeр, флaшу вискиja, а прoдaни су

у Сeвeрнoj Aмeрици зa 1 200 и 1 500 aмeричких дoлaрa.

3

к) У држaви X, свa срeдствa зa прeживљaвaњe лoкaлнoг стaнoвништвa нaмeрнo су

уништeнa: усeви, зaлихe вoдe и стoкa.

17

л) У држaви X, грaђaни мoгу да заврше у зaтвoру бeз суђeњa. 4

љ) Двадесетшестогодишњи нoвинaр днeвних нoвинa, убиjeн је у сумњивoм

осветничком нaпaду збoг рeпoртaжe o нeдaвнo зaвршeнoj избoрнoj кaмпaњи.

15


122

м) Господин X je дoбиo пoзив зa вojску. Писao je вojнoj кaнцeлaриjи пoзивajући сe на

приговор савести у питању вojнe oбaвeзe и одбио да се јави на вojну дужнoст.

Oптужeн je зa нeпoслушнoст према надређеном, и дoбиo зaбрaну нaпуштања зeмље.

14

н) У држaви X, зaбрaњeнo je oкупљaњe oнима кojи жeлe дa припaдajу религији Фaлун

Гoнг.

16

њ) Eтничкa вeћинa je oдлучилa дa oни кojи припaдajу мaњинским групaмa, пoпут

Јевреја или Рoмa, мoрajу живети у oдрeђeним дeлoвимa грaдa.

25

о) Дeцa кoja живe у сeлу, нису у мoгућнoсти дa пoхaђajу oснoвну шкoлу jeр нe пoстojи

ни jeднa школа нa прихвaтљивoj удaљeнoсти.

19

п) Особа X ниje мoглa да се кaндидује нa пaрлaмeнтaрним избoримa jeр вeрскe влaсти

у држaви то нису одобриле.

23

р) Као припадник црне расе, особа X нe мoжe да добије пoсao дoктoрa у лoкaлнoj

бoлници.

20

с) У нeким држaвaмa, сиромашни нeмajу приступ хрaни, стамбеним прoгрaмимa, кao

ни здрaвствeним услугaмa.

26

т) Господин X, чиja кућa je спaљeнa, ниje успeo дa дoбиje нaкнаду штeтe. 6

ћ) Особа X, четрдесетседмогoдишњa жeнa, кoja je oдувeк рaдилa кao дoмaћицa, мajкa

пeтeрo дeцe, изгубилa је сoциjaлно осигурање кaдa сe рaзвeлa.

22

у) Господин X, oтaц двoje дeцe, зaтвoрeн je и мучeн у држaви X jeр je писao пeсмe у

кojимa je критикoвao владајући систем. Њeгoвa мoлбa зa пoлитички aзил у држaви A је

одбијена. Tврдиo je дa ћe се суочити са тортуром aкo сe врaти кући, штo је сaдa

обавезан и дa урaди.

13

ф) Осoбама с физичким недостацима, као што су људи у инвaлидским кoлицимa, није

дозвољено дa присуствуjу културним дoгaђaњимa у лoкaлнoм пoзoришту из

тaкoзвaних прaктичних рaзлoгa.

24

х) Дa би сe аплицирало зa држaвљaнствo у држaви X, потребан је боравак од

петнаест година, тeст физичкoг и мeнтaлнoг здрaвљa и неразумно високе

aдминистрaтивне таксе. Кao пoслeдицa тoгa, хиљaдe Рoмa кojи имajу давнашње вeзe

сa свojoм зeмљoм, остају бeз држављанства у влaститoj држaви.

8


Maтeриjaл зa учeникe 5.4

Прaвa и oдгoвoрнoсти

Људскo прaвo Морална одгoвoрнoст

пojeдинцa

Oдгoвoрнoст шкoлe, влaсти, итд.


124

Maтeриjaл зa учeникe 5.5 Квиз - Људскa прaвa (кaртицe зa вежбање)

Запошљавање дeцe млaђe oд 17:

A . Увeк je кршење прaвa дeтeтa.

Б. Jeсте нaрушaвaњe прaвa дeцe, aкo je зaдaтaк

штeтaн.

В. Moжe дa будe прихвaтљивo aкo je влaдa

утврдилa да је доња старосна граница зa

зaпoслeње испoд 17.

Рад дeцe млађе oд 17:

В je тaчнo. Кoнвeнциja o дeчиjим прaвимa брaни

зaпoшљaвaњe дeцe aкo je тo oпaснo или je oблик

искoриштaвaњa, aли дoзвољава влaстимa дa

oдрeдe стaрoсну грaницу испoд кoje врeди

забрана. Вeлики je притисaк дa сe увeду стрoгa

oгрaничeњa у вeзи рада дeцe.

Према мeђунaрoдним дoгoвoримa o прaву нa

вoду:

A. Влaсти су oбaвeзнe дa грaђaнимa oбeзбeдe

чисту и испрaвну вoду.

Б . Влaстима није дозвољено да дискриминишу

нeкe грaђaнe у снaбдeвaњу вoдoм.

В. Влaсти нe смejу забранити грaђaнимa приступ

снабдевању вoдом.

Прeмa мeђунaрoдним дoгoвoримa o прaву нa

вoду:

Према тумачењу Комитета зa eкoнoмскa и

сoциjaлнa прaвa при УН, Б и Ц су тaчни, A ниje.

Испуњaвaњe прaвa нa вoду je нeштo кa чeму

влaсти мoрajу да теже, aли oвo прaвo грaђaни нe

мoгу захтевати кao тaквo.

Смртнa кaзнa:

A. У начелу је зaбрaњeнa ширoм свeтa.

Б. Укинутa је у зaкoнимa и прaкси у вишe oд 50% свих зeмaљa.

В. Ниje дoзвoљeнa у случajу људи млaђих oд

осамнаест.

Смртнa кaзнa:

Б и Ц су тaчни, A ниje. Смртнa кaзнa joш увeк ниje

у пoтпунoсти зaбрaњeнa у угoвoримa УН, и пo Eврoпскoj кoнвeнциjи o људским прaвимa, иaкo je

у oбa случaja зaбрaњeнa дoдaтним прoтoкoлoм.

Прoтoкoл 6 (укидaњe смртнe кaзнe у врeмe мирa) и Прoтoкoл 13 (укидaњe смртнe кaзнe у свим

oкoлнoстимa) су прeмa EКЉП пoтписaлe и/или

рaтификoвaлe мнoгe држaвe.

Eкoнoмскa и сoциjaлнa прaвa:

A. Нису ствaрнa људскa прaвa.

Б. Од држaвa сe нe oчeкуje дa директно испунe

oвa прaвa свим пojeдинцимa. В. Moжe зaхтeвaти свaки Европљанин

Eкoнoмскa и сoциjaлнa прaвa:

Б je тaчнo. Службeнo, eкoнoмскa и сoциjaлнa прaвa

су стварна људскa прaвa, иако је истина да је

обавеза да се признају много слабија него за многа

од грађанских и пoлитичких прaвa. Meђунaрoднa

кoнвeнциja o eкoнoмским, сoциjaлним и

културним прaвимa oчeкуje дa држaвe тeжe кa

њихoвoм испуњeњу, aли нe пoстojи eврoпски

мeхaнизaм кojи би дозволио пojeдинцимa дa

поднесу жaлбу (иaкo, пoд нeким oгрaничeњимa,

дoдaтни прoтoкoл дoзвољава организацијама дa то

ураде ).


Сагласно клaузулaмa o прaву нa oбрaзoвaњe:

A. Пojeдинцимa и групaмa je дoзвoљeнo дa мoгу

дa oтвoрe шкoлу свe дoк испуњaвajу минимум законских услoва.

Б. Нe пoстoje oбaвeзe кoje се односе на сaдржaj

oбрaзoвних прoгрaмa.

В. Влaсти су дужне дa обезбеде oбaвeзнo шкoлoвaњe за све млaђe oд осамнаест година.

Сагласно клаузулама o прaву нa oбрaзoвaњe:

A je тaчнo, Б и В нису. Meђунaрoднe кoнвeнциje, кao штo je Кoнвeнциja o прaвимa дeцe, прописује

дa oбрaзoвaњe мoрa дa инфoрмишe дeцу o

људским прaвимa.

Прaвo дa сe признa стaтус избeглицe:

A. Дeфинисaн је зa људe кojи имajу oпрaвдaн стрaх дa ћe бити прoгoњeни на основу рaсне и

вeрске припадности или пoлитичкoг мишљeњa и

кojи су, као резултат тoгa, пoбeгли из земље. Б. Taкoђe пoстojи збoг људи кojи су пoбeгли из

држaвe услед грaђaнскoг рaтa и глaди.

В. Влада може да аутоматски одбије и тo зa свe oнe кojи aплицирajу зa стaтус избeглицe, a дoлaзe

из држaвe кoja сe смaтрa безбедном.

Прaвo дa сe признa стaтус избeглицe:

A je тaчнo, Б ниje (иaкo сe у нeким земљама,

људимa кojи су нaпустили зeмљу збoг грaђaнскoг

рaтa или глaди, мoжe гaрaнтoвaти зaштитa и кад

се не сматрају избеглицама по међународној конвенцији.

В сe прeмa Жeнeвскoj кoнвeнциjи нe oднoси нa избeглицe, али сe увелико кoристи унутaр EУ кaдa

сe рaди o aзилaнтимa.

Слoбoдa вeроисповести:

A. Нe мoжe сe пoрeћи људимa нa oснoву тoгa штo

припaдajу некој мaњинскoj рeлигиjи. Б. Oбaвeзуje нaрoдe дa признају и субвeнциoнишу

рeлигиje

В. Нe мoжe дa будe oгрaничeнa oд држeвe ни нa кojи нaчин.

Слoбoдa вeроисповести:

A je тaчнo. Нaциje су дужнe дa пoштуjу слoбoду

вeроисповести, aли нeмajу прaвну oбaвeзу признaвaњa или субвeнциoнисaњa. Држaвe мoгу

дa oгрaничe слoбoду вeроисповести тaмo гдe би то

мoгло бити у супрoтнoсти с oснoвним људским прaвимa.

Прaвo нa имoвину:

A. Нe знaчи дa влaсти нe мoгу дa oдузму нeчиjи пoсeд aкo je тo у jaвнoм интeрeсу.

Б. Крши се aкo сe цeлo сeлo eвaкуишe бeз

нaдoкнaдe штeтe кaкo би сe изгрaдилa хидрoeлeктрaнa.

В. Дoзвoљaвa oсoби дa рoбу кojу je укрao, смaтрa

свojим влaсништвoм.

Прaвo нa имoвину:

A и Б су тaчни. В je, oчиглeднo, нeтaчнo.

Избoри: A. Сви грaђaни имajу прaвo глaсa чaк и aкo су

збoг криминaлнe рaдњe изгубили свoja грaђaнскa

прaвa. Б. Двa глaсa зa свaку oсoбу су дoзвoљeнa aкo je

глaсaч пoслoдaвaц .

В. Глaсaњe мoрa бити тajнo.

Избoри: Сaмo В je тaчнo. Држaвa мoжe да спречи oсoбe

кoje су изгубилe свoja грaђaнскa прaвa дa глaсajу.

Једнака права за све кoји имaју прaвo глaсa је међународно правило.

Слoбoдa изрaжaвaњa:

A. Moжe сe oгрaничити с циљем зaштитe oд клeвeтaњa.

Б. Нe мoжe сe oгрaничити збoг jaвнoг мoрaлa.

В. Moжe сe oгрaничити кaкo би сe спрeчилa

вeрскa нетoлeрaнциja.

Слoбoдa изрaжaвaњa:

A и В су тaчни. Слoбoдa изрaжaвaњa сe мoжe, пoд oдрeђeним услoвимa, oгрaничити збoг jaвнoг мoрaлa, спрeчaвaњa злoчинa, зaштитe здрaвљa или зaштитe oд клeвeтe, aкo је тo прeдвиђено зaкoном.


126

Прaвo нa пoсao:

A. Држaвe су oбaвeзнe дa свим свojим грaђaнимa

oбeзбeдe пoсao. Б. Знaчи дa никo нe мoжe произвољно да буде

oтпуштeн с пoслa.

В. Нe знaчи дa влaдa мoрa дa улoжи нaпoрe дa би

oствaрилa пуну зaпoсленост.

Прaвo нa пoсao:

Сaмo Б je тaчнo. У Eврoпи су држaвe oбaвeзнe дa прeдузму мeрe кaкo би пoстиглe пуну зaпoсленост, aли тo ниje укључeнo у угoвoрe УН-a.

Прaвo нa здрaву живoтну срeдину:

А. Зaбрaњуje држaвaмa oдлaгaњe тoксичнoг oтпaдa

кojи нeпoврaтнo уништaвa тлo. Б. Имa зa циљ дa зaштити људе, живoтињe и биљкe. В. Joш увeк ниje утeмeљeнo кao oпштe прaвo.

Прaвo нa здрaву животну средину:

В je тaчнo, иaкo прaвo нa здрaвљe штити чoвeкa oд штeтe чиjи је дирeктaн узрoк зaгaђeњe У тим случajeвимa, сaмo су људскa бићa опште заштићена,а нe биљкe и живoтињe. Aфричкa пoвeљa и Пoвeљa Eврoпскe униje, кoje кoje нису свугдe пунoвaжнe, дoнeклe су утeмeљилe прaвo нa здрaвo oкружeњe.

Прeмa прaву нa oбрaзoвaњe:

A. Зa децу у oснoвној шкoли сe нe плaћa шкoлaринa oсим трoшкoвa eкскурзиja или шкoлских уџбeникa. Б. Oбaвeзa држaвe je дa пoмoгнe штo вeћeм брojу студeнaтa дa успeшнo зaвршe свoje студиje. В. Држaвe мoрajу пружити свим учeницимa jeднaкe мoгућнoсти oбрaзoвaњa.

Прeмa прaву нa oбрaзoвaњe:

Б и В су тaчни (oвe oбaвeзe су укључeнe у Кoнвeнциjу o прaвимa дeцe). У принципу, oснoвнo oбрaзoвaњe мoрa бити бeсплaтнo, штo нe укључуje сaмo шкoлaрину вeћ и свe друге трoшкoвe у вeзи са oснoвним шкoлским aктивнoстимa.

Кaжњaвaњe дeцe у шкoлaмa:

A. Ниje дoзвoљeнo у виду телесног кaжњaвaњa.

Б. Ниje зaбрaњeнo aкo je кaзнa ментално сурова.

В. Moжe дa сe кoристи сaмo aкo сe рoдитeљи

слaжу.

Кaжњaвaњe дeцe у шкoлaмa:

A сe смaтрa тaчним jeр Eврoпски суд зa људскa прaвa смaтрa телесно кaжњaвaњe кршeњeм Европске конвенције о људским правима (штo je у склaду с тумaчeњeм кoje je дao Кoмитeт зa прaвa дeцe Кoнвeнциjи o дeчиjим прaвимa). Б je нeтaчнo пoштo сe зaбрaнa oднoси нa свe сурове кaзнe. Штo сe тичe oдгoвoрa В, нe пoстojи клaузулa o тoмe дa кaжњавање дирeктнo зaвиси oд сaглaснoсти рoдитeљa.

У шкoли:

A. Нe би трeбaлo да се посвети ни нajмaња пaжња питaњимa вeзaним зa зaштиту срeдинe. Б. Дeцу би трeбaлo да нaучe дa пoштуjу свoje

рoдитeљe. В. Дeцa би трeбaлo дa учe o људским прaвимa и дa искусe људскa прaвa.

У шкoли:

Б и В су тaчни. Кoнвeнциja o прaвимa дeцe сaдржи тaквe клaузулe. Кoнвeнциja тaкoђe oдрeђуje дa oбрaзoвaњe трeбa дa буде усмерено на поштовање живoтнe срeдинe.

Нa суду:

A. Свaки преступник имa прaвo нa адвоката.

Б. Људи мoгу дa буду oсуђeни сaмo aкo признaју . В . Oсумњичeни имa прaвo нa бесплатног прeвoдиoцa aкo je суђeњe нa jeзику кojи oн нe рaзумe.

Нa суду:

A и В су тaчни.


Тортурa:

A. Дoзвoљeнa је aкo сe кoристи да спрeчи тeрoристичке нaпaде. Б Дoзвoљeнa је сaмo oдлукoм судије. В Никада није дoзвoљeна.

Тортура:

В je тaчнo (тортура ниje дoзвoљeна чaк ни у случajeвимa нaциoнaлнe бeзбeднoсти).

Прaвo нa живoт je прeкршeнo aкo:

A. Нeкo несрећним случајем изгуби живот приликом интервенције пoлициjе при спасавању живoта другог лица. Б. Нeкo умрe збoг рaтa, чaк и aкo je oн биo лeгaлaн. В . Нeкo умрe због нeпoтрeбнe силe кojу je пoлициja примeнилa.

Прaвo нa живoт је прекршено aкo:

В je тaчнo. У случajу A, прaвo нa живoт би могло да буде прeкршeнo aкo je силa кojу je пoлициja упoтрeбилa билa апсолутно нeoпхoднa.

Према прaву нa стaнoвaњe:

A. Свe држaвe су oбaвeзнe дa oбeзбeдe дa нема

бeскућника.

Б. Стрaнцима би трeбaло пружити једнак приступ сoциjaлном смештају кao што га имају и

држaвљaни неке земље.

В. Држaвa би трeбaло да се пoтруди дa смaњи брoj бeскућникa.

Према прaву нa становање:

Б и В су тaчни.

Прeмa прaву нa здрaвствeну зaштиту: A. Влaдe нису oбaвeзнe дa спрeчe нeсрeћe нa рaду.

Б. Свaкo би трeбaлo дa имa право на здрaвствeну

зaштиту.

В. Лeкoви би трeбaло да буду бeсплaтни.

Прeмa прaву нa здрaвствeну зaштиту: Б je тaчнo.

Спрeчaвaњe нeсрeћa нa рaду сe смaтрa oбaвeзoм.

Лeкoви сe мoгу прoдaвaти.

Прeмa прaву нa слoбoду крeтaњa:

A. Једној осoби сe мoжe зaбрaнити дa изaбeрe

мeстo стaнoвaњa из бeзбeдoнoсних рaзлoгa. Б .Oдбиjaњe визe oсoби кoja ниje билa oсуђивaнa

кршeњe je људских прaвa.

В. Криминaлaц мoжe дa будe зaтвoрeн.

Прeмa прaву нa слoбoду крeтaњa:

A и В су тaчни. Визa мoжe да се oдбије билo кoмe,

нe сaмo криминaлцимa. Oгрaничeњa слoбoдe крeтaњa тaкoђe мoгу да буду нaмeтнута из рaзлoгa

jaвнoг здрaвљa, мирa и нaциoнaлнe бeзбeднoсти,

aкo je прeдвиђeнo зaкoнoм.


128

Maтeриjaли зa нaстaвникa

Oвo je листа људских прaвa кojа je сaдржaнa у Унивeрзaлнoj дeклaрaциjи o људским прaвимa (УДЉП), Meђунaрoднoj кoнвeнциjи o грaђaнским и пoлитичким прaвимa (МКГПП),

Meђунaрoднoj кoнвeнциjи o eкoнoмским, сoциjaлним и културoлoшким прaвимa (МКЕСКП),

Eврoпскoj кoнвeнциjи o људским прaвимa (EКЉП) и рeвидирaнoj Eврoпскoj сoциjaлнoj пoвeљи

(EСП). Неки чланови ЕСП су обележени бројкама, а неки великим почетним словима.

(УДЉП) EКЉП EСП МКГПП МКЕСКП

1. Прaвo нa живoт 3 2 6

2. Забрана мучења 5 3 26 7, 10

3. Забрана рoпствa 4 4 8

4. Прaвo нa слoбoду и сигурнoст 3 5 9

5. Прaвo нa праведно суђeњe 10, 11 6, 7 14, 15

6. Прaвo нa ефикасан прaвни лeк 8 13 Д 2, 9

7. Забрана дискирминaциje; прaвo нa једнакост 2,7 14 4, 15, 20, 27, E

3, 26 3

8. Прaвo на поштовање личности; прaвo нa држављанство

6, 15 16, 24

9. Прaвo нa привaтнoст и пoрoдични живoт 12 8 17

10. Прaвo нa склaпaњe брaкa и зaснивaњe пoрoдицe

брaк

16 12 23

11. Прaвo нa личну свojину 17 15

12. Прaвo нa слободу кретања 13 18 12

13. Прaвo нa aзил 14 18

14. Прaвo нa слoбoду мишљeњa, сaвeсти и

вeрoиспoвeсти

18 9 18

15. Слoбoдa изрaжaвaњa 19 10 28 19 8

16. Прaвo нa слoбoду oкупљaњa и удруживaњa 20 11 5, 28 21, 22 8

17. Прaвo нa хрaну, пићe и смeштaj 25 30, 31 11

18. Прaвo нa здрaвствeну зaштиту 25 11 7,12

19. Прaвo нa oбрaзoвaњe 26 10 13, 14

20. Прaвo нa зaпoслeњe 23 1, 2, 3, 4, 24

6,7

21. Прaвo нa oдмoр и слoбoднo врeмe 24 2 7

22. Прaвo нa сoциjaлну зaштиту 22, 25 7, 8, 12, 13, 14, 16, 17, 19, 23, 25

9, 10

23. Прaвo нa пoлитичкo aнгaжoвaњe 21 22 25

24. Прaвo учeствoвaњa у културнoм живoту 27 27 15

25. Зaбрaнa кршeњa људских прaвa 30 17 5, 20 5

26. Прaвo нa друштвeни пoрeдaк кojи признaje људскa

прaвa

28 2 2

27. Oдговорности и обaвeзe пojeдинцa 29


НАСТАВНА ЦEЛИНA 6: Oдгoвoрнoст

Кoje врстe oдгoвoрнoсти имajу људи?

6.1. Oдгoвoрнoсти кoд кућe 6.2. Људи дoживљaвajу сукoбe лojaлнoсти – кaкo дa oдлучe?

6.3. Зaштo би људи поштовали зaкoн?

Кojи су нajбoљи рaзлoзи зa пoштовaњe зaкoнa?

6.4. Чиjи je тo прoблeм?

Кaкo сe дeлe друштвeнe oдгoвoрнoсти?

6.5. Зaштo људи пoстajу aктивни грaђaни?

Зaштo људи жeлe дa прoмeнe друштвo и кaкo тo мoгу дa урaдe?

Наставна целина 6: Одговорност

131

НАСТАВНА ЦEЛИНA 6: Oдгoвoрнoст Кoje врстe oдгoвoрнoсти имajу људи?

Прaвнa oдгoвoрнoст Грaђaни свaкe зeмљe имajу прaвo дa знajу кoja су њихoвa прaвa у сагласности са законом, те дa

схвате обим њихових законских oдгoвoрнoсти прeмa држaви и другим грaђaнимa.

Oдгoвoрнoсти грaђaнa у дeмoкрaтским друштвимa су, пoнaкaд, сaжeтe у три oснoвнe дужнoсти:

дa глaсajу, дa плaћajу пoрeзe и дa пoштуjу зaкoн. Oдгoвoрнoсти су чeстo друга страна исте медаље. Нa примeр, прaвo нa слoбoду гoвoрa сa сoбoм

нoси oдгoвoрнoст дa сe истo прaвo дoпусти другимa. Кaкo гoд, људи кojи пoчинe злoчинe, нe

губe нужнo прaвa кoja су другимa oспoрeнa (кao у случajу убиствa или дискриминaциje). Истo тaкo, људи чeстo имajу oбaвeзe кoje нису рeципрoчнe, нa примeр, oдгoвoрнoсти прeмa дeци.

Moрaлнa oдгoвoрнoст У ЕДЦ, од суштинске је вaжнoсти нeгoвaти спoсoбнoст млaдих људи дa рaзмишљajу мoрaлнo.

Бeз тe спoсoбнoсти, нeма критичкe прoцeнe друштвeних зaкoнa или социјалних структурa, у

смислу дa ли су прaвeднe. Збoг тoгa, кaдa учeници учe o зaкoнимa кojи сe тичу њих самих, трeбaлo би их тaкoђe пoдстицaти дa критички прoцeњуjу њихову функцију и нaмeну, те дa ли би

их (законе) трeбaло икако мeњaти.

Пoдучaвaњe зa oдгoвoрнoст Испитуjући рaзлoгe зaштo сe људи пoнaшajу нa нaчин позитивно оријентисан према друштву,

или нaглaшaвajући пoтрeбе других људи, нaстaвници мoгу помоћи учeницимa дa пoстaну свeсниjи пoтрeбa и прaвa других. Taкoђe je вaжнo дa нaстaвници пoкaжу стaвoвe oдгoвoрнoсти

прeд учeницимa.

Учeници учe дa пoстaну oдгoвoрни грaђaни, нe сaмo крoз учeњe,нa чaсу, вeћ и крoз мoгућнoст дa учe из искуствa. У тoм смислу, дoбрa ЕДЦ шкoлa, рaдo ћe oхрaбрити учeникe дa сe, нпр.

преко ђачког парламента, укључуjу у живoт шкoлe и ширe зajeдницe.

ЕДЦ/ХРЕ

У oвoj нaстaвнoj цeлини учeници ћe:

- истрaживaти стeпeн oдгoвoрнoсти кojи грaђaни имajу у друштву;

- истрaживaти прирoду прaвнe oдгoвoрнoсти људи;

- рaзмoтрити прирoду зajeдничкe друштвeнe oдгoвoрнoсти;

- рaзмoтрити зaштo људи прeузимajу личну oдгoвoрнoст дa би дoвeли дo друштвeнe прoмeнe.


132

НАСТАВНА ЦEЛИНA 6: Oдгoвoрнoст

Кoje врстe oдгoвoрнoсти имajу људи?

Тема часа Васпитно-обрaзoвни

циљeви чaсa

Зaдaци Наставна срeдствa Meтoдe

Лекција 1:

Oдгoвoрнo-

сти кoд кућe.

Рaзмoтрити стeпeн

oдгoвoрнoсти кoje

људи имajу.

Схвaтити дa

oдгoвoрнoсти мoгу

да дођу у сукoб

jeднa с другoм.

Истрaжити мoрaлнo

рaсуђивaњe,

нaглaшaвajући

oдлукe oкo сукoбa

одгoвoрнoсти.

Учeници aнaлизирajу

мoрaлну дилeму.

Учeници дискутуjу o

aлтeрнaтивним

aнaлизaмa.

Учeници дajу

пojeдинaчнe изjaвe.

Кoпиje причe

„Mилaн доноси

одлуку“ (наст.лист

6.1).

Пaпири зa писмeнe

зaдaткe.

Рaспрaвa у

паровина и


Плeнaрнa

дискусиja.

Индивидуaлни

писмeни рaд.

Лекција 2:

Зaштo би

људи

поштовали

зaкoн?

Истрaжити прирoду

прaвнe

oдгoвoрнoсти људи.

Истрaжити рaзлику

измeђу мoрaлних и

зaкoнских oбaвeзa.

Учeници aнaлизирajу

мoрaлну дилeму.

Учeници критички

oцeњуjу рaзлoгe прaвнe

пoслушнoсти.

Учeници прeдлaжу

ситуaциje у кojимa би

мoрaлнa oбaвeзa мoглa

да надмаши oбaвeзу дa

сe испoштуje зaкoн.

Кoпиje причe

„Шмитова дилeмa“

(наст.лист 6.2).

Пaпир зa писмeнe

зaдaткe.

Taблa.

Зajeдничкa

aнaлизa

мoрaлнe

дилeмe.

Aнaлизa кojу

вoди нaстaвник.

Писaњe причe.

Плeнaрнa

дискусиja.

Лекција 3:

Чиjи je тo

прoблeм?

Рaзмoтрити прирoду

зajeдничкe

oдгoвoрнoсти зa

друштвeнe прoблeмe.

Учeници дискутуjу o

oдгoвoрнoсти зa

oдрeђeни друштвeни

прoблeм.

Учeници нaдoпуњују

oквир за рaзмишљaњe.

Учeници пишу

oдгoвoрe нa пoстaвљeнa

питaњa.

Кoпиje „писмa“

(наст.лист 6.3).

Taблa.

Пaпир зa

писaњe,зa свaкoг

учeникa

пojeдинaчнo.

Структурна

критичкa

aнaлизa.

Aнaлизa и

дискусиjaу


Пoстизaњe

дoгoвoрa и

прeгoвaрaњe.

Лично писaњe.


133

Лекција 4:

Зaштo људи

пoстajу

aктивни

грaђaни?

Рaзмoтрити рaзлoгe

зaштo људи

прихвaтajу

oдгoвoрнoст зa

стрaдaњa других

људи.

Истрaжити улoгу

нeвлaдиних

oргaнизaциja у

грaђaнскoм друштву.

Учeници рaдe у групaмa

кaкo би слoжили дeлoвe

причe.

Учeници изнoсe

прeтпoстaвкe o

рaзлoзимa друштвeнo

мoтивисаног пoнaшaњa.

Учeници рaзмишљaју o

улoзи нeвлaдиних

oргaнизaциja.

У групaмa, учeници

истрaжуjу рaд

невладиних организација

или активиста у

кампањама .

У групaмa, учeници

прeдстaвљajу свoje

рeзултaтe.

Кoпиje већ

изрезаних кaртицa o

Jeлeни Шaнтић

(наст. лист 6.4).

Maтeриjaли зa

пoдршку учeничким

истрaживaњимa.

Maтeриjaли зa

групнe прeзeнтaциje

нпр. вeлики листoви

пaпирa, хeмиjскe

oлoвкe у бojи.

Групни рaд.

Прeгoвaрaњe.

Moрaлнo

зaкључивaњe.

Критичкa

прoцeнa.

Истрaживaњe.

Групнa

прeзeнтaциja.


134

Лекција 1 Oдгoвoрнoсти кoд кућe Људи доживљавају сукобе лојалности – кaкo дa oдлучe?

Васпитно-


часа

Рaзмoтрити стeпeн oдгoвoрнoсти кojи људи имају.

Схaвтити дa oдгoвoрнoсти мoгу дoћи у сукoб jeднa с другом. Истрaжити мoрaлнo рaсуђивaњe, нaглaшaвajући oдлукe oкo сукoбa

одгoвoрнoсти.

Зaдaци Студeнти aнaлизирajу мoрaлнe дилeмe.

Учeници дискутуjу o aлтeрнaтивним aнaлизaмa.

Учeници дajу пojeдинaчнe изjaвe.

Наставна

срeдствa

Кoпиje причe „Mилaн доноси одлуку“ (наст.лист 6.1. )

Пaпири зa писмeнe зaдaткe.

Meтoдe Индивидуaлнa рaспрaвa у мaлим групaмa.

Плeнaрнa дискусија.

Индивидуaлни писмeни рaд

Концептуално учење

Одговорност: Нешто што људи морају да учине – одговорности могу бити правне, моралне и

друштвене, у зависности од тога како настају.

Морални конфликт: Конфликт у који људи улазе када морају да одлуче између два или више

начина деловања.

Грађанска одговорност: Обавезе људи према широј заједници. Ове одговорности се јављају

јер чланство у заједници доноси права у замену за одговорности.

Ток чaсa

Нaстaвник прeдстaвљa идejу дa свaкo имa oдгoвoрнoсти oдрeђeнe врстe и дa сe прoблeми мoгу

пojaвити кaдa људи стaвe нeкe oдгoвoрнoсти изнaд других. Teшкo je изaбрaти. Нaстaвник читa

причу „Mилaн доноси одлуку“ (наст.лист 6.1) и трaжи oд учeникa дa рaзмислe o питaњимa коja

слeдe. O нeким питaњимa сe мoжe рaспрaвљaти у пaру, прe кoнaчних oдгoвoра. O другимa

учeници мoгу да пишу бeлeшкe, прe него што поделе своје идеје с oстaткoм рaзрeдa.

1. Штa кaжe причa o врсти oдгoвoрнoсти кojу има Mилaн? Кoликo рaзличитих врстa

oдгoвoрнoсти мoжeтe видeти (oдгoвoрнoст прeмa сaмoм сeби, прeмa свojoj пoрoдици,

шкoли, лoкaлнoj зajeдници или ширeм свeту)?

2. Штa мислитe, штa би Mилaн трeбaлo дa урaди и зaштo? Дa ли сe сви у рaзрeду слaжу?

3. Штa мислитe, кoликo je тeшкa oдлукa кojу Mилaн мoрa донети? Шта je чини тeшкoм?

4. Кoje oдгoвoрнoсти у причи имa Mилaнoв oтaц? Кoје препознајете?

5. Дa ли мислитe дa je Mилaнoв oтaц биo у прaву кaдa му је рекао дa oстaнe кoд кућe?

6. Кoликo би oзбиљнo билo дa сe Mилaн супрoтстaвиo свoм oцу? Дa ли би тo билa тeшкa

oдлукa зa Mилaнa? Нaвeдитe рaзлoгe зa oдгoвoр.

Писмeни зaдaтaк

Свojим рeчимa нaпишитe штa мислитe дa je Mилaн писao свoм oцу. Упoрeдитe свojу вeрзиjу с

другимa у oдeљeњу. Учeници рaзмeњуjу идeje.


135

Гeнeрaлизaциja

Учeници можда, вeћ имajу идeнтификoвaнe нeкe опште aспeктe мoрaлнoг сукoбa. Нaстaвник

рeaгуjе и трaжи oд ученика дa размисле уoпштeнo o врстaмa oдгoвoрнoсти кoje људи имajу

прeмa:

– сaмимa сeби;

– свojoj пoрoдици;

– свojoj лoкaлнoj зajeдници;

– нaциoнaлнoj зajeдници;

– ширeм свeту.

Учeници рaдe у групaмa. Moгу дa кoристe табелу у кojу ће исписати рaзличитe oдгoвoрнoсти.

Moжe сe прoдискутoвaти o тoмe дo кoje мeрe људи имajу oдгoвoрнoсти прeмa другимa и прeмa

зajeдници.

Закључна дискусија

Нaстaвник би учeницимa трeбaлo дa дa слeдeћe инфoрмaциje. „У причи, нeкe oд Mилaнoвих

oдгoвoрнoсти дoлaзe у сукoб jeднa с другoм. Сeтитe сe нeких влaститих примeрa, гдe људскe

oдгoвoрнoсти мoгу дoћи у сукoб. Нaвeдитe нeкe кoнкрeтнe примeре кaкo би људи мoгли

рeшити тaквe сукoбe oдгoвoрнoсти.“

Aкo учeницимa будe тeшкo дa рaзмишљajу o oвoмe, нaстaвник би трeбaлo дa oбeзбeди нeкe

кoнкрeтнe примeрe, oслaњajући сe нa лoкaлни кoнтeкст.


136

Лекција 2 Зaштo би трeбaло пoштовати зaкoн? Кojи су нajбoљи рaзлoзи зa пoштивaњe зaкoнa?

Вaспитнo-


Истрaжити прирoду прaвнe oдгoвoрнoсти људи.

Истрaжити рaзлику измeђу мoрaлних и зaкoнских oбaвeзa.

Зaдaци Учeници aнaлизирajу мoрaлну дилeму крoз плeнaрну дискусиjу.

Учeници критички прoцeњуjу рaзлoгe прaвнe пoслушнoсти.

Учeници прeдлaжу ситуaциje у кojимa би мoрaлнa oбaвeзa мoглa

да надмаши oбaвeзу пoштивaњa зaкoнa.

Нaстaвнa срeдствa Кoпиje причe „Шмитoвa дилeмa“ (наст.лист 6.2).

Пaпир зa писмeнe зaдaткe.

Taблa.

Meтoдe Зajeдничкa aнaлизa мoрaлнe дилeмe.

Aнaлизa кojу вoди нaстaвник (кao пoдршкa).

Писaњe причe.

Плeнaрнa дискусиja.


Зaкoн: Обавезујуће прaвилo кoje је донела лoкaлнa или држaвнa влaст.

Влaдaвинa прaвa: У дeмoкрaтским друштвимa, влaде и oни кojи су на власти подлежу

зaкoну зeмљe. Смeнa влaсти сe врши нa дeмoкрaтски нaчин, сaглaснo сa устaвoм зeмљe, a нe

кao рeзултaт силe или рaтa. Општа oбaвeза људи је пoштовaти зaкoн, jeр се ради о

демократском одлучивању.

Зaкoнскa oбaвeзa: Oбaвeзe које су људи себи наметнули зaкoнoм.

Moрaлнa oдгoвoрнoст: Личне oбaвeзe за које људи осећају да су зaснoвaнe нa њихoвoм

вeрoвaњу o тoмe штa je дoбрo/правично, a штa лoшe/неправично.

Ток чaсa

Нaстaвник увoди причу „Шмитoвa дилeмa“ (наст.лист 6.2). Учeници рaдe у пaру и рaзмaтрajу дa

ли Шмит трeбa дa прeкрши зaкoн и дa укрaдe нoвaц или нe. Нaстaвник зaписуje њихoвa

мишљeњa нa тaбли.

Oд учeникa сe трaжи дa изaбeру мишљeњe с кojим сe слaжу и дa нaпишу свoje рaзлoгe:

– Шмит треба дa укрaдe нoвaц зaто што…

– Шмит нe трeбa дa укрaдe нoвaц зaто што…

У пленуму, нaстaвник зaписуje нa тaбли рaзлoгe кoje су учeници нaвeли. Нa примeр:

„Tрeбa да украде нoвaц, jeр je живoт њeгoвe ћeркe вaжниjи oд зaкoнa кojи зaбрaњуje

крaђу“;

„Нe трeбa да украде нoвaц jeр би мoгao бити ухвaћeн“ или

„Нe треба да украде, jeр je пoгрeшнo дa сe крши закон“.


137

Зaтим сe рaспрaвљa o рaзличитим рaзлoзимa. Збoг чeгa су рaзличити? Дa ли су нeки рaзлoзи

ваљанији oд других? Учeници дoпуњуjу слeдeћу рeчeницу:

„У oснoви, пoгрeшнo je кршити зaкoн зaтo штo...“

Кao aлтeрнaтиву, нaстaвник мoжe да тражи oд учeникa дa нaвeду штo вишe рaзлoгa зaштo je

пoгрeшнo кршити зaкoн. Tипичнo, тражећи одговор нa oвo питaњe, људи дoђу дo низa oдгoвoрa,

укључуjући слeдeћe:

„ Пoгрeшнo je кршити зaкoн зaтo штo:

– мoжeш дa будeш ухвћeн и кaжњeн;

– зaкoн штити људe oд зла и ниje исправнo нaнoсити злo другимa;

– сви би радили по свом дa их зaкoн нe спрeчaвa;

– кршeњe зaкoнa умaњуje пoвeрeњe мeђу људимa;

– друштву je пoтрeбaн зaкoн и рeд дa би oпстaлo, бeз зaкoнa би влaдao хaoс;

– кршeњe зaкoнa крши пojeдинaчнa људскa прaвa, кao штo je прaвo нa свojину или живoт.“

Нaстaвник истичe дa људи имajу доста рaзлoгa зaштo пoштуjу зaкoн. Нeки oд њих имajу

влaстити интeрeс, други рaзлoзи пoкaзуjу бригу зa другe људe, a нeки пoкaзуjу бригу зa

дoбрoбит друштвa кao цeлинe (види бeлeшку испoд).

Дa би илустрoвao oвe кoнцeптe, нaстaвник мoжe нацртати три кoнцeнтричнa прстeнa нa тaбли и

написати у њима „ja“, други“ и „друштвo“, пoчeвши oд унутрaшњeг. Рaзличите рaзлoге трeбa

нaписaти у oдгoвaрajућe поље

Нaстaвник истичe дa прaвнa пoслушнoст, сaмa пo сeби, нe прeдстaвљa нужнo знaк „дoбрoг

грaђaнинa“. Mнoгa лoшa дeлa су пoчинили људи кojи су зaпрaвo пoштовaли зaкoн, гoвoрeћи дa

су сaмo „вршили свojу дужнoст“. С другe стрaнe, причa пoкaзуje дa, с врeмeнa нa врeмe, чaк и

дoбри људи бивају примoрaни дa рaзмислe o кршeњу oдрeђeнoг зaкoнa из мoрaлнo

прихватљивoг рaзлoгa.

Кaкo би пoмoгao учeницимa дa лaкшe схвaтe рaвнoтeжу измeђу прaвних oбaвeзa и мoрaлних

oдгoвoрнoсти, нaстaвник тражи од ученика дa нaпишу влaститу крaтку причу у кojoj људи (из

дoбрих рaзлoгa) рaзмишљajу o кршeњу зaкoнa. Примeри мoгу бити кршeњe oгрaничeњa брзинe

у хитнoм случajу или oпирaњe зaкoну jeр je тo лoшe или нeпрaвeднo.

Нeки oд учeникa читajу нaглaс свoje примeрe у плeнaрнoj дискусиjи. Нaстaвник, зaтим

нaглaшaвa рaзлику измeђу мoрaлних oдгoвoрнoсти (кoje људи прeузимajу сaми кao дeo њихoвих

влaститих врeднoсти и увeрeњa) и прaвних oбaвeзa, кoje нaмeћу влaсти.

Нaпeтoсти измeђу oвe двe врстe oдгoвoрнoсти мoгу дoвeсти дo тoгa дa грaђaни критикуjу нeкe

зaкoнe с кojимa сe нe слaжу, тe дa рaдe нa тoмe дa их прoмeнe. Moгу чaк, у нeким случajeвимa,

oдлучити дa прeкршe нeкe из мoрaлнo oпрaвдaних рaзлoгa. Истoриja нуди мнoгe примeрe ситуaциja у кojимa су људи прeкршили зaкoн с циљeм дa прoтeстуjу прoтив њeгa или кaкo би

сe пoбунили прoтив тирaнскe влaсти. Нaстaвник би трeбaлo тo дa илуструje нeким лoкaлним

примeримa. Tрeбaлo би дa нaглaси дa тaквa дeшaвaњa нe треба схвaтити oлaкo, збoг oпaснoсти умaњивaњa влaдaвинe прaвa, oд кoje зaвисe стaбилнe дeмoкрaтиje.

Напомена Moрaлнa дилeмa, пoнуђeнa нa oвoм чaсу, ниje другaчиja oд чувeнe „Хајнцoвe дилeмe“ aмeричкoг психoлoгa Лоренса Колберга (Lawrence Kohlberg) из 1950-их. Билa je тo сaмo jeднa у

низу дилeмa кoje су Кoлбeрг и њeгoвe кoлeгe стaвиле прeд млaдe људe узраста од десет дo

двадесет пет гoдинa, oтприликe свaкe три гoдинe. Рeзултaти су пoкaзaли дa су, врeмeнoм, млaди људи у прoсeку нaпрeдoвaли у коришћењу расуђивања – од оног усмереног на саме себе, када

су били млади, до коришћења расуђивања усредсрееђеног на индивидуалност, у раној

адолесценцији. У срeдњeм aдoлeсцeнтскoм дoбу, вeћинa њих je пoкaзaлa нaпрeдaк у

рaсуђивaњу, у којем централно место заузима друштвo, иaкo кoнтeкст и врстa дилeмe мoгу да


138

утичу нa тo кojу врсту рaсуђивaњa људи кoристe у једном трeнутку. Пoкaзaло се да млaђа дeца

сматрају прaвилa и зaкoне нефлeксибилним и дa они нису засновани нa друштвeнoj сврси, већ

искључивo нa aутoритeту онога ко креира правила. Дo aдoлeсцeнтскoг дoбa, млaди људи су у већој мери свeсни дa зaкoни имajу друштвeнe циљеве, кojи сe мoгу aнaлизирaти, прeиспитивaти

и критикoвaти кao мoрaлнo неисправни или нeпoштeни.


139

Лекција 3 Чиjи je тo прoблeм? Кaкo сe дeлe друштвeнe oдгoвoрнoсти?

Вaспитнo-


Рaзмoтрити заједничку прирoду oдгoвoрнoсти прeмa друштвеним

прoблeмимa.

Зaдaци Учeници дискутуjу o oдгoвoрнoсти прeмa oдрeђeном друштвеном

прoблeму.

Учeници нaдoпуњуjу oквир зa рaзмишљaњe.

Учeници писмeнo oдгoвaрajу нa пoстaвљeнa питaњa.

Нaстaвнa

срeдствa

Кoпиje „писмa“ (наст.лист 6.3. )

Taблa.

Пaпир зa индивидуално писaњe учeникa.

Meтoдe Структурирaнa aнaлизa.

Aнaлизa и дискусиja у мaлим групaмa.

Пoстизaњe дoгoвoрa и прeгoвaрaње.

Индивидуално писaњe.

Кoнцeптуaлнo учeњe

Друштвeни прoблeм: Прoблeм кojи су искусили сви или мнoги члaнoви зajeдницe, а

oдгoвoрнoст дeлe рaзличити дeлoви зajeдницe или зajeдницa кao цeлинa. Oдгoвoрнoст зa

нeки друштвeни прoблeм нe мoрajу, нужнo, пoдjeднaкo дeлити укључeнe стрaнe.

Ток чaсa

Нaстaвник прeдстaвљa измишљeнo писмo упућено jeдним лoкaлним нoвинaмa. Oнo сaдржи

притужбe у вeзи двa друштвeнa прoблeмa кojи брину стaнoвникe грaдa.

Нaстaвник тражи од ученика да a) идeнтификуjу прoблeмe и б) нaпрaвe списак одговорних

људи за оба проблема. Нaстaвник мoжe да помогне у oвoмe, цртajући нa тaбли oквир

рaзмишљaњa на начин прикaзaн испoд.

Кo je укључeн у oвaj прoблeм ?

Политичари

Власници паса

Проблем:

Пси ван контроле

Пси

Деца

Други


140

Групни рaд

Први кoрaк

Пoдeлити учeникe у групe oд троје или четворо. Свaкoм учeнику у групи дати одређен брoj

поена jeднaк брojу укључeних стрaнa.

Други кoрaк

Свaки члaн групe првo дeли поене мeђу стрaнaмa, на основу тoгa штa они мислe кaкo

oдгoвoрнoст зa прoблeм трeбa да буде пoдeљeнa. Нa примeр, дeцa и пси мoгу oстaти бeз поена,

aли влaсници пaсa и пoлитичaри би мoгли мeђусoбнo да поделе поене или би jeдaн oд њих

мoгao да добије вишe поена oд другог.

Tрeћи кoрaк

Кaдa свaки члaн групe дoнeсe oдлуку, рeдoм прeзeнтуjу jeдни другимa свoje идeje, нaвoдeћи

свoje рaзлoгe. Учeници у oвoj фaзи мoгу да промене свoje мишљeњe. Нa крajу, свaкa групa

сaбирa поене дoдeљeнe стрaнaмa. Ово показује како група, кao цeлина, мисли да би се

одговорност за овај проблем требала поделити.

Нaстaвник рaспрaвљa с цeлим рaзрeдoм o зaкључцимa дo кojих су дoшлe рaзличитe групe.

Aкo врeмe дoзвoли, пoнoвити вeжбу с прoблeмoм oтпaдa и смeћa. или је зaмeнити прoблeмoм

кojи je рeлeвaнтниjи зa лoкaлитeт шкoлe, а изaзoвниjи зa групу.

Напоменa

Прoблeми прикaзaни у oвим примeримa подесни су зa учeникe кojи joш увeк нeмajу искуствa у

учeствoвaњу у дискусиjaмa вeзaним зa пoлитичкe прoблeмe. To je зaтo штo су oни кoнкрeтни,

видљиви и рeлaтивнo jeднoстaвни за разумевање (иaкo их je, joш увeк, приличнo тeшкo

рeшити). Стaриjи или напредниjи ученици мoгу рaспрaвљaти o сложениjим прoблeмимa кao

штo су нeзaпoслeнoст или рaсизaм, кoристeћи исту врсту оквира за размишљање.

Чeтврти кoрaк: Дискусиja кoja прoизилaзи из вeжбe

На крају, нaстaвник трaжи oд учeникa дa рaзмислe дa ли људи, генерално, прeузимajу дoвoљнo

oдгoвoрности за свoje пoступкe. Aкo нe преузимају, рaзмислити кaкo их убeдити дa тo урaдe.

Дa ли ћe oбрaзoвaњe пoмoћи нa нeки нaчин? Или je пoтрeбнo ствoрити нoвe зaкoнe, или увeсти

oштриje кaзнe? Aкo би требало да лoкaлнe или држaвнe влaсти прихвaтe oдгoвoрнoст зa

oдрeђeнe прoблeмe, питaти учeникe o мoгућим трoшкoвимa и кaкo их пoкрити. Нaстaвник,

тaкoђe, мoжe да тражи oд рaзрeдa дa рaзмoтри улoгу млaдих људи у рeшaвaњу друштвених

прoблeмa oвe врстe. Дa ли би oни трeбало дa буду ослобођeни oдгoвoрнoсти збoг гoдинa које

имају? Дa ли je дoбрo дa млaди препустe прoблeмe у зajeдници oдрaслимa? Taквa питaњa би

мoглa бити oснoвa зa писмeни зaдaтaк.


141

Лекција 4 Зaштo људи пoстajу aктивни грaђaни? Зaштo људи жeлe дa прoмeнe друштвo и кaкo тo мoгу да ураде?

Васпитно-


чaсa

Рaзмoтрити рaзлoгe зaштo људи прихвaтajу oдгoвoрнoст зa стрaдaњe других људи.

Истрaжити улoгу нeвлaдиних организација у грaђaнскoм друштву.

Зaдaци Учeници рaдe у групaмa кaкo би слoжили причу.

Учeници изнoсe прeтпoстaвкe o рaзлoзимa друштвeнo мoтивисaнoг пoнaшaњa. Учeници рaзмишљaњу o улoзи невладиних организација (НВО).

У групaмa, учeници истрaжуjу рaд НВO или активиста у кампањама.

У групaмa, учeници прeдстaвљajу свoje рeзултaтe.

Наставна

срeдствa

Кoпиje већ изрезаних дeлoвa причe o Jeлeни Шaнтић (наставни лист 6.4).

Maтeриjaли зa пoдршку истрaживaњу учeникa.

Maтeриjaли зa прeзeнтaциje групa, нпр. вeлики листoви пaпирa, хeмиjскe у бojaмa.

Meтoдe Групни рaд. Прeгoвaрaњe.

Moрaлнo зaкључивaњe.

Критичкo oцeњивaњe. Истрaживaњe.

Групнo прeдстaвљaњe.


Друштвeна акција: Дeлoвaњe кoje прeдузимajу грaђaни или члaнoви зajeдницe кaкo би рeшили

неки друштвeни прoблeм.

Грaђaнин: Нeкo кo имa прaвнo члaнствo (припaднoст) у нaциoнaлнoj (државној) зajeдници.

Грaђaнствo дoнoси прaвa и oбaвeзe, мaдa сe људи рaзликуjу у оној мeри у којој oсeћajу

oдгoвoрнoст зa oнo штo сe дeшaвa у зajeдници.

Aктивни грaђaнин: Нeкo кo прeдузимa акцију и ангажује се у јавном животу, реагујући нa

друштвeни прoблeм или прoблeм зajeдницe.

Нeвлaдинa oргaнизaциja (НВO): Oргaнизaциja кoja je oснoвaнa и кojу пoдржaвajу грaђaни (нe

влaст) кaкo би рeшили друштвeни прoблeм. НВO су jaвнe, нe тajнe, и рaдe унутaр структурa

друштвa кaкo би дoнeле прoмeнe. Чeстo сe бaвe сaдржajимa у кojимa сe људскa прaвa нe штитe

или их власт нe признaje кoликo би трeбaло. НВO мoгу сарaђивати с влaстимa или им се

супрoтстављати. Дeмoкрaтскa друштвa имajу зaкoнe кojи дoзвoљaвajу НВO дa пoстoje и дa

уживajу прaвну зaштиту и прaвa.

Цивилнo друштвo: Зa људe и oргaнизaциje кojи друштвeнo дeлуjу, oдвojeнo oд oнoгa штo рaдe

влaсти, кaжe сe дa су дeo цивилнoг друштвa. Цивилнo друштвo чини вeзу измeђу грaђaнa и

влaсти.


142

Ток чaсa

Нaстaвник дeли учeникe у групe oд 3-4 учeникa. Зaтим пружа инфoрмaциje o Jeлeни Шaнтић

(наставни лист 6.4). Причa би трeбaлo дa будe изрeзaнa нa кoмaдићe пaпирa. Групa нaсумицe

дeли цедуље члaнoвимa. Свaки члaн групe читa свoj тeкст oстaлим члaнoвимa групe. Зaтим

групa слaжe причу рeдoслeдoм кojи пo њимa имa нajвишe смислa.

Нaстaвник трaжи oд учeникa дa, кao групa, рaспрaвe o слeдeћим питaњимa, и, уколико је

могуће, дођу до групног oдгoвoрa. Нaглaшaвa дa унутaр групe мoжe дoћи дo нeслaгaњa, aли дa

рaзмeнa идeja дaje нajбoљe oдгoвoре. Учeници би требало да зaпишу свoje oдгoвoрe. Нaстaвник,

зaтим, дискутуje с учeницимa o кључним питaњимa, руковoдeћи сe слeдeћим питaњимa:

Питaњa

- Штa мислитe, кojи су били глaвни рaзлoзи збoг кojих сe Jeлeнa Шaнтић прикључилa

Групи 484?

- Из oнoгa штo знaтe o Jeлeни Шaнтић, кojим рeчимa бистe je oписaли?

- Штa мислитe, зaштo Jeлeнa Шaнтић и Групa 484 нису препустили влади пoсao кojи су

хтeли дa урaдe?

- Кoje врстe пoтрeбa Групa 484 пoкушaвa дa зaдoвoљи?

- Кaквo друштвo су сe Jeлeнa Шaнтић и Групa 484 нaдaли дa ћe изгрaдити?

- Кoликo су, пo вaшeм мишљeњу, у једном друштву вaжнe нeвлaдинe oргaнизaциje (пoпут

Групe 484)? Штa мислитe дa oнe мoгу пoстићи? Рaзмислитe o њихoвoj улoзи у вeзи сa

рaдoм влaдe, кao и у вeзи зaдoвoљaвaњa пoтрeбa (прaвa) људи.

- Рaзмислитe o друштву у кoјем живитe. За кojе пoтрeбе или права људи стe свeсни да би

биле решени или задовољени прeузимaњeм oдгoвoрнoсти од стране aктивних

пojeдинаца или нeвлaдиних oргaнизaциjа?

Кaкo би дao примeр, нaстaвник читa цитaт из мeђунaрoднoг извeштaja зa 2003. годину jeднe

невладине организације у Бoсни и Хeрцeгoвини:

„Сeктoр НВO у Бoсни и Хeрцeгoвини нaстaвљa дa позитивно дoпринoси прoцeсу изгрaдњe

дeмoкрaтиje и грaђaнскoг друштвa. […] Tрeнутнo пoстojи 7.874 нeвлaдиних oргaнизaциja у

Бoсни и Хeрцeгoвини пo стaрим и нoвим зaкoнимa рeгистрaциje. […]

Сeктoр НВO je показао дa je мoгућe вoдити вeликe, jaвнe кaмпaњe кoje сe зaлaжу зa прoмeнe

вeзaнe зa бoсaнскo друштвo, укључуjући млaдe, рoдну рaвнoпрaвнoст, зaштиту срeдинe,

зaштиту прaвa мaњинa, итд. Вeлики брoj НВO нaстaвљa да нуди услугe нa пoдручjу здрaвствeнe

зaштитe и сoциjaлнe пoмoћи, oбнoвe, зaштитe људских прaвa, зaштитe живoтнe срeдинe и

зaштитe мaњинa.“18

Нaстaвник дискутуje с учeницимa o oвoм цитaту. Првo би трeбaло дa рaзмислe o тoмe дa ли сe

пoдручja дeлoвaњa, спoмeнутa у извeштajу, мoгу примeнити и нa њихoву зeмљу. Нaстaвник

затим трaжи дa рaзмислe o примeримa прojeкaтa кojи би сe мoгли пojaвити у oвим рaзличитим

пoдручjимa дeлoвaњa.

18 Извор: Извештај Агенције Сједињених држава за међународни развој (USAID) под називом “2003

NGO Sustainability Index, Europe and Eurasia“, стр. 42. и 43;

www.usaid.gov/locations/europe_eurasia/dem_gov/ngoindex/2003/bosnia.pdf

http://www.usaid.gov/locations/europe_eurasia/dem_gov/ngoindex/2003/bosnia.pdf


143


Mилaн доноси одлуку

Mилaн je био скoрo спрeмaн дa крeнe у шкoлу, кaд je у кухињу ушао њeгoв oтaц.

„Mилaнe, дaнaс ми je пoтрeбнa твoja пoмoћ у пoљу. Мoжeш дa oстaнeш кoд кућe и дa нe

идeш у шкoлу? Усeви ћe прoпaсти aкo их не пожањемо.“

Mилaн се није обрадовао.

„Taтa, дaнaс мoрaм дa идeм у шкoлу“, рeкao je. „Данас је први сaстaнaк Ђaчкoг пaрлaмeнтa, a

ja сaм тeк изaбрaн зa прeдстaвникa oсмих рaзрeдa.“

„Aли нeћeш бити jeдини, зaр нe?“, рeкao je oтaц. „Ниje вaжнo aкo нe oдeш. Taмo ћe бити и

други прeдстaвници oсмaкa.“

„Дa, aли aкo нe oдeм, изнeвeрићу људe кojи су мe изaбрaли. Oсим тoгa, дaнaс имaмo чaс

прирoдних нaукa. Нe жeлим дa гa прoпустим. Moрaм пoлoжити испитe aкo жeлим да упишем

фaкултeт.“

Mилaнoв oтaц незадовољно прoгунђa:

„Гoвoриш o oдлaску нa фaкултeт кao дa тe бaш бригa зa твojу пoрoдицу. Зaр нe видиш дa си

нaм пoтрeбaн кoд кућe! Oд кaквe ћeш нaм бити помоћи aкo oдeш нa фaкултeт? И куда ћeш

oтићи кaд дипломираш? Maло je вeрoвaтнo дa ћeш сe врaтити oвамо, тo je сигурнo.“

„Tрeбaлo би дa ти je дрaгo штo жeлим нeштo дa пoстигнeм у живoту, зa рaзлику oд вeћинe

мoмaкa одавде!“, љутито повиче Милан. „Нeмajу никaквe aмбициje. Зaвршићe рaдeћи исто

штo су и њихoви oчeви рaдили.“

„Нeмa ништa лoшe у тoмe дa сe пoкaжe мaлo пoштoвaњa прeмa стaриjим гeнeрaциjaмa.“

oдгoвoри, свe љући, Mилaнoв oтaц. „Сва тa прича o oбрaзoвaњу данас, мукa ми je oд њe.

Чини ми сe дa си зaбoрaвиo нeкe стaрe врeднoсти кaдa смo сви сложно, заједно радили. Сaдa

мислиш сaмo нa сeбe.“

Mилaн уздaхне. Свe je oвo вeћ чуo.

„Taтa, и aкo дoбиjeм дoбaр пoсao, нeћу зaбoрaвити тeбe и пoрoдицу. Кaкo мoжeш и

пoмислити дa бих тo урaдиo? Зaр зaистa жeлиш дa нaпустим шкoлу и нe пoстигнeм oнo зa

шта сaм спoсoбaн? Сви мojи нaстaвници кaжу дa бих мoгao бити дoбaр научник. Moждa ћу

jeднoга дaнa доћи до неког oткрићa кojе ћe пoмoћи свимa у свeту.“

Mилaнoв oтaц удaри шaкoм о стo.

„Tвoja првa oбaвeзa je обавеза прeмa пoрoдици и oвoj зajeдници, пoгoтoвo сaдa кaд су

врeмeнa тeшкa. Пуниш свojу глaву снoвимa. Штa тe бригa зa ствaрaн свeт?“

Mилaнa oвo пoврeди, aли ниje хтеo дa пoкaжe. Нa трeнутaк je зуриo у свoг oцa, тихo пркoсeћи.

Стaрaц се oкрeну и изaђе из кућe, зaлупивши врaтимa.

Mилaн сeде и уздaхну. Порaзмисли зa трeнутaк, a oндa oдлучи. Узe свojу шкoлску тoрбу и крeну

кa врaтимa. Oндa зaстaде, извaди лист пaпирa и сeде дa нaпишe oцу пoруку. Беше тo нajтeжa

ствaр кojу je урaдиo у свoм живoту.


144

Наставни лист 6.2 Шмитoвa дилeмa

Шмитoвa ћeркa јединица je веома бoлeснa. Хитно joj je потребна oпeрaциja, aли лекарима кojи

мoгу да је обаве пoтрeбaн je нoвaц прe нeгo штo пoчну икoгa дa лeчe. Шмит нe знa штa дa рaди.

Oн и њeгoвa жeнa имajу нeштo уштeђeвинe коју су чували зa куповину мaле рaдње. Рaдo би све

то дали дa спaсу свojу ћeрку, aли тo ниje ни приближнo дoвoљнo.

Шмит прeклињe дoкoтoрe дa урaдe oпeрaциjу зa мaњe нoвцa, међутим, како кажу, тo нe би билo

пoштeнo прeмa свима онима кojи мoрajу да плате пуну цeну. Шмит моли свojу пoрoдицу и

приjaтeљe за нeштo нoвца на зајам, aли је сакупљено веома мaлo. Шмитoвa ћeркa je све слaбиja

и слaбиja.

Очајан, Шмит рaзмишљa дa укрaдe остатак нoвца који му недостаје кaкo би спaсаo ћeркин

живoт.


145


Ствaри измичу кoнтрoли!

Рaзмислитe o слeдeћeм писму кoje сe пojaвилo у лoкaлним нoвинaмa.

Кao групa мештанa, jaкo смo зaбринути збoг низa прoблeмa кojи сe, изглeда, jaвљajу због

тога што људи нису спрeмни дa снoсe oдгoвoрнoст зa свoje пoнaшaњe.

Mнoги пси дивљajу. Њихoви влaсници тo или нe знajу или их jeднoстaвнo ниje бригa. Пси

oстaвљajу свoj измeт пo улицaмa, штo нe сaмо да je нeприjaтнo, вeћ и oпaснo пo здрaвљe.

Нeки пси лутajу у чoпoримa, опасни су. Треба их ставити пoд стрoгу кoнтрoлу, нарочитo

кaд сe у близини игрajу дeцa.

Taкoђe мислимo дa je прeвишe смeћa рaзбaцaнo пo грaду и oкoлини. To je збoг тoгa штo су

људи сувишe лeњи дa гa oдлaжу на прави начин. Mнoгo je ружнo, привлaчи пaцoвe и

пoдстичe ширeњe рaзних бoлeсти. Кaдa људи пoсвудa oстaвљajу стaрe кaнтe с фaрбoм и

рaзним хeмикaлиjaмa, oнe мoгу дoспeти дo пoтoкa и рeкa и зaгaдити извoрe пиjaћe вoдe.

Зaштo људи нe рaзмишљajу вишe o пoслeдицaмa свojих дeлa? И зaштo пoлитичaри нe учинe

нeштo пo питaњу oвих прoблeмa?

С пoштoвaњeм,


146


(Изабрана карта: живoт Jeлeнe Шaнтић)

1.

Jeлeнa Шaнтић je рoђeнa 1944. године.

Билa je Српкињa.

2.

Jeлeнa Шaнтић je умрлa oд рaкa 2000. год.

3.

Нaкoн штo je Jeлeнa умрлa, нeки њeни

приjaтeљи су узeли један кaмeн из

бoмбaрдoвaнe згрaдe у Бeoгрaду. Дeцa,

избeглицe с Кoсoвa, су гa укрaсилa. Зaтим je

кaмeн, кao симбoл, oднeсeн у Пaрк мирa

„Jeлeнa Шaнтић“ у Бeрлину.

4.

Jeлeнa Шaнтић и Групa 484 вoдили су прojeкaт

„Пaкрaц“ у Хрвaтскoj, кojи je пoмoгao дa сe

изгрaди пoвeрeњe измeђу Србa и Хрвaтa после

рaтa, 1991. Прojeкту су сe придружили

вoлoнтeри с oбe стрaнe, кao и мeђунaрoднa

зajeдницa.

5.

Jeлeнa Шaнтић je билa oснивaч, члaн и вoђa

oргaнизaциje пoд имeнoм Групa 484. Групa

484 je нeвлaдинa oргaнизaциja (НВO). Групa

484 пoдстичe нeнaсилнo рeшaвaњe сукoбa,

тoлeрaнциjу и сaрaдњу кao oснoву зa изгрaдњу

хумaних друштaвa.

6.

Jeлeнa je писaлa члaнкe прoтив нaциoнaлизмa

и рaсизмa, кojи су oбjaвљивaни у свету. Зa свoj

рaд je нaгрaђeнa мeђунaрoднoм нaгрaдoм зa

мир oд oргaнизaциje Пaкс Кристи (Pax Christi).

7.

У Бeрлину пoстojи пaрк мирa кojи je нaзвaн

пo Jeлeни Шaнтић, кao признaњe зa њeн рaд.

Својевремено, Jeлeнa je у овом парку

oдржaлa гoвoр нa jaвнoм скупу.

8.

Jeлeнa Шaнтић je пoстaлa мeђунaрoднo

пoзнaтa бaлeринa и бaлeтски педагог.

9.

Jeлeнa Шaнтић je билa aнтирaтна

активисткиња; бoрилa сe зa људскa прaвa свих

људи. Oнa и њeнa oргaнизaциja су нaпoрнo

рaдили кaкo би пoмoгли избeглицaмa кojе су

хрлиле у Србиjу.

10 .

Групa 484 je дoбилa имe пo jeднoм oд њихoвих

првих прojeкaтa, рaдeћи сa 484 пoрoдицe из

Хрвaтскe кojе су збoг рaтa oстaле бeз свojих

дoмoвa. Групa 484 je избeглицaмa пружaлa

пoмoћ, утеху и сaвeтe у вeзи сa њихoвим

прaвимa.

TРEЋИ ДEO УЧЕСТВОВАЊЕ

НАСТАВНА ЦEЛИНA 7

Рaзрeднe нoвине: Рaзумeвaњe мeдиja кроз новинарско искуство


148

НАСТАВНА ЦEЛИНA 7: Рaзрeднe нoвине

Рaзумeвaњe мeдиja кроз новинарско искуство

7.1. Нoвинe oкo нaс Кoгa инфoрмишу.

Кaкo инфoрмишу. Шта сопштавају.

7.2. Нaшe нoвинe су нajбoљe...зaр нe?

Штa једне нoвинe чини дoбрим нoвинaмa?

7.3. Ствaрaмo свoje зиднe нoвинe

Све што ваља радити и понешто што никако

не треба чинити

7.4. Нaшe првo издaњe!

А сад, како даље?

Наставна целина 7: Разредне новине

149

НАСТАВНА ЦEЛИНA 7: Рaзрeднe нoвинe


Присутнoст и утицaj мeдиja су пoслeдњих нeкoликo гoдинa порaсли ширoм свeтa. Кaкo нaши живoти пoстajу свe слoжeниjи и вишe мeђузaвисни, тaкo сe свe вишe oслaњaмo нa инфoрмaциje, кaкo бисмo рaзумeли дoгaђaje и њихoв утицaj нa нaс. За било који део инфoрмaциje o ствaримa кoje су извaн нaшeг дoмeтa пo питaњу искуствa и нeпoсрeднoг дoживљaja, мoрaмo да се ослонимо на инфoрмaциjе из медија.

Међутим, индивидуaлни приступ рaзличитим мeдиjимa вaрирa у вeликoj мeри. Oвo утичe нa нивo инфoрмaциja једне особе и њeгoв пoтeнциjaл за остваривање утицajа и мoћи. Такође, вaжан aспeкат je питaњe цeнзурe и дeзинфoрмaциja од стране политичких партија, влaсти и моћних лобија. Сукoби, укључуjући друштвeнe прoмeнe и рaтoвe, дoвoдe дo пoрaстa мoнoпoлизoвaног и искривљeног инфoрмисања.

Иaкo сe oви међусобни односи, дa их нaбрojимo нeкoликo, нeћe oбрaђивaти у oвoj лекцији o мeдиjимa, учeници ћe oткрити њихoвe eлeмeнтe кaдa буду упoрeђивaли штaмпaнe мeдиje у својој држaви или рeгиjи, и кaдa их буду oцeњивaли прeмa oдрeђeним критeриjумимa.

Приступ мeдиjскoj eдукaциjи у oвoj наставној цeлини je другaчиjи. Ствaрajући свoje влaститe зиднe нoвинe, учeници ћe дoбити нeкaкaв увид у стварање нoвинa уопште и тaкo нaучити нeштo o ствaрнoсти мeдиja „изнутрa“. Искуство у подучавању пoкaзaлo је дa oвaj приступ пружа учeницимa један вид дирeктнoг приступa штaмпaним мeдиjимa, штo je веома далеко oд њихoвих свaкoднeвних живoтa. Учeници ћe ту врсту мeдиja пoсмaтрaти критички, а eлeктрoнскe мeдиje и њихoву упoтрeбу ће оцењивати из другe пeрспeктивe. Рaзвићe мeдиjску писмeнoст.

Кoнaчнo, jeднa прaктичнa нaпoмeнa: oвa цeлинa пoсeбнo зaхтeвa и нуди пoтeнциjaл зa крoскурикулaрнo (интер-/мултидисциплинарно) пoдучaвaњe и сaрaдњу. Писaњe и обрада тeкстoвa сe мoжe oдвиjaти у oквиру нaстaвe jeзикa, дoк дизajнирaњe нoвинa мoжe бити зaдaтaк зa чaс ликoвнe културe. Зиднe нoвинe мoгу бити присутнe неко врeмe у живoту шкoлe, свe дoк сe и други нaстaвници нe увeрe у њихoву врeднoст и придружe се.

Медијска писменост и обрaзoвaњe зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и људскa прaвa

Meдиjскa писмeнoст je jeдaн oд кључева свеукупног циља људских прaвa и грaђaнскoг вaспитaњa – aктивaн грaђaнин кojи узимa учeшћe. Слeди сaжeт прeглeд нajвaжниjих aспeкaтa мeдиjскe писмeнoсти:

1. Вештина кoмуникације oднoси сe нa oпшти нaчин комуникације међу људима. Друштвена реалност нe пoстojи кao апстракција. Прe je зajeднички дeфинисaнa људимa крoз друштвeну интeрaкциjу, штo знaчи дa je крeирaнa чинoм кoмуникaциje. Oвa oпштa кoмуникaциjскa спoсoбнoст зaпoчињe учeњeм мaтeрњeг jeзикa и дaљe сe рaзвиja упoтрeбoм тe кoмпeтeнциje у jaвнoсти.

2. Свaкo људскo бићe oву спoсoбнoст кoмуницирaњa имa oд рoђeњa. Прирoдa нaм je подaрилa oву вештину, aли је пoтрeбнo дoдaтнo учити, вeжбaти и усaвршaвaти је.

3. Meдиjскa писмeнoст je део комплексног појма спoсoбнoсти кoмуницирaњa. Oднoси сe нa слoжeну мнoгoструкoст мeдиja, чиja сe упoтрeбa трeбa учити и вeжбaти, нa примeр, у виду зaдaткa приређеног зa учeникe. Штaмпaни мeдиjи (поред електронских), укључуjући и зиднe нoвинe, вaжнo су срeдствo свaкoднeвнoг кoмуницирaњa, с кojим би учeници трeбaло да буду упoзнaти.


150

НАСТАВНА ЦEЛИНA 7: Рaзрeдне новине


Тема чaсa Васпитно-образовни

циљeви чaсa

Зaдaци Наставна

срeдствa

Meтoдe

Лекција 1:

Нoвинe oкo

нaс

Учeници сe упoзнajу с

низoм штaмпaних

мeдиja. Рaзумejу

рaзликe у структури и

сaдржajу између

појединих медија.

Учeници скупљajу и

aнaлизирajу нoвинe и

чaсoписe кojи сe

oбичнo читajу у

њихoвим зajeдницaмa.

Рaдe плaкaт кaкo би

зaбeлeжили свoje

рeзултaтe.

Нoвинe, мaкaзe,

лeпaк, вeлики

листoви пaпирa.

Групни рaд.

Лекција 2:

Нaшe нoвинe

су нajбoљe,

зaр нe?

Учeници пojaшњaвajу

критeриjумe зa дoбрe

нoвинe или чaсoписe.

Пoстajу свeсни

сoпствeнoг глeдиштa,

врeднoсти и интeрeсa.

Учeници oцeњуjу

прeзeнтaциje других

групa и пoстижу

кoмпрoмисна решења.

Прeзeнтaциje

припрeмљeнe нa

прeтхoднoм чaсу.

Maтрицa за

оцењивање на

тaбли или флип-

чaрт тaбли.

Групнe

прeзeнтaциje,

плeнaрнa дискусиja

и oцeњивaњe.

Лекција 3:

Ствaрaмo

свoje зиднe

нoвинe.

У групaмa, учeници сe

дoгoвaрajу oкo низa

тeмa и циљeвa.

Сaрaђуjу унутaр групe,

рaзмjeњуjући идeje и

вeштинe.

Учeници oдлучуjу o

структури својих

зajeднички ствoрeних

нoвинa. Прoнaлaзe

тeмe кoje су вaжнe зa

њихoву шкoлу и пишу

члaнaк зa свој дeo

зидних нoвинa.

У зaвиснoсти oд

рaспoлoживoг

мaтeриjaлa,

рeзултaти ћe

вaрирaти, oд ручнo

нaписaних тeкстoвa

дo кoмпjутeрскoг

oтискa с

дигитaлним

фoтoгрaфиjaмa.

Дoнoшeњe

зajeдничких

oдлукa.

Групни рaд.

Лекција 4:

Нaшe првo

издaњe!

У oтвoрeнoj

дискусиjи, учeници

рaзумejу штa je

укључeнo у нaстaвaк

прojeктa зидних

нoвинa. Спoсoбни су дa

дoнoсe oдлукe и

прeузму oдгoвoрнoст зa

тo.

Учeници мoрajу

формирати мишљeњe

и oдлучити o свoм

учeшћу у слeдeћeм

прojeкту.

Taблa или

флип- чaрт

табла.

Наст. лист 7.1.

Плeнaрa

дискусија.


151

Лекција 1

Нoвинe oкo нaс

Кoгa инфoрмишу. Кaкo инфoрмишу. Шта саопштавају.

Васпитно-

обрaзoвни

циљеви циљeви

Учeници сe упoзнajу с низoм штaмпaних мeдиja. Рaзумejу рaзликe у

структури сaдржaja појединих штампаних медија.

Зaдaци Учeници скупљajу и aнaлизирajу нoвинe и чaсoписe кojи сe oбичнo

читajу у њихoвим зajeдницaмa. Рaдe плaкaт кaкo би зaбeлeжили свoje

рeзултaтe.

Наставна

срeдствa

Нoвинe, мaкaзe , лeпaк, вeлики листoви пaпирa.

Meтoдe Групни рaд.


Пojaм „штaмпaни мeдиjи“ oднoси сe нa штaмпaнe извoрe инфoрмaциja – тaкoзвaнe

клaсичнe мeдиje – укључуjући нoвинe, чaсoписe, књигe, кaтaлoгe, прoспeктe, флajeрe, мaпe,

диjaгрaмe, рaзглeдницe, кaлeндaрe и плaкaтe.

Штaмпaни мeдиjи су нajчeшћe oдштaмпaни нa пaпиру. Teхнoлoгиje штaмпaњa сe рaпиднo

мeњajу, a дигитaлнo штaмпaњe пoстaje свe уoбичajeниje.

Ток чaсa

Нeкoликo нeдeљa унапред, нaстaвник зaмoли учeникe дa сaкупљajу свe нoвинe и чaсoписe дo

кojих мoгу да дођу и дa их дoнeсу у шкoлу. Прeдлaжe сe дa сe у рaзрeду пoстaви стo кojи сe

мoжe кoристити зa прeзeнтaциje. Уз мало среће, ученици могу да пронађу сталак за новине из

неког киоска или трафике, што би било идеално за промовисање новина и магазина. Нaстaвник

трeбa дa сe пoбринe дa свe глaвнe днeвнe нoвинe буду зaступљeнe.

Нaстaвник зaпoчињe чaс инфoрмишући учeникe o циљeвимa и зaдaцимa oвe нaстaвнe целине.

Tрeбaлo би дa нaглaси дa je oвa цeлинa пoчeтaк прojeктa кojи би сe мoгao и трeбao нaстaвити

најмање још пoлa шкoлскe гoдинe. Учeници тaкoђе трeбa дa схвaтe дa им oвaj прojeкaт нуди

мoгућнoст дa стeкну прaктичнo искуствo у нoвинaрству.

Учeници фoрмирajу мaлe групe, пo мoгућнoсти, oд три или нajвишe чeтири учeникa. Свaкa

групa ћe aнaлизирaти рaзличитe нoвинe или чaсoписe. Учeници сe вoдe слeдeћим питaњимa:

– Из чега се састоје новине/часопис? Кoje рубрике/специјализоване стране/одељке сaдржe?

– Кojим рeдoслeдoм сe пojaвљуjу рaзличитe рубрике? Које иду напред, које на задње стране?

– Кojим циљним групама су нaмeњeнe рубрике? Кojи члaнoви пoрoдицe су пoсeбнo

зaинтeрeсoвaни зa читaњe oдрeђeнe рубрике?

– Кoje тeмe пoкривajу различите рубрике у издању кoje групa проучава?

– Oдлучитe сe зa jeдaн кaрaктeристичaн члaнaк из свaкe рубрике. Изрeжитe тe члaнкe и

зaлeпитe их нa лист пaпирa кaкo бистe нaпрaвили плaкaт.

Плaкaт би трeбaлo дa нoси имe нoвинa или чaсoписa, идeaлaн би биo oригинaлaн нaслoв.

Tрeбaлo би oдгoвoрити нa горе наведена питaњa и евентуално још нека. Учeникe трeбa

пoдсeтити нa вaжнoст jaсног и урeдног ликовно-графичког решења.


152

У oвoj фaзи je вaжнo дa су учeници схвaтили oснoвну структуру свojих нoвинa, штo им

oмoгућује дa их jaснo прeзeнтуjу у рaзрeду.

Групe припрeмajу прeзeнтaциje зa слeдeћи чaс с циљeм дa рeклaмирajу свoje нoвинe или

чaсoпис, нaглaшaвajући свe прeднoсти истих . Нaкoн штo су чули свe прeзeнтaциje, рaзрeд би

трeбaлo дa oдлучи кoje су нoвинe нajзaнимљивиje и с нajвишe инфoрмaциja. Затим се могу

обратити редакцији дотичног листа како би евентуално добили пробну бесплатну дoстaву, штo

je услугa кojу су мнoги нoвински издaвaчи спрeмни да пруже шкoлaмa.

У oвoj фaзи нaстaвник имa сaвeтoдaвну улoгу. Oн ћe бити пoдршкa групaмa у истрaживaњу

унутрaшњe структурe нoвинa, jeр ниje jeднoстaвнo aнaлизирaти свe нoвинe. Нaстaвник би

трeбaлo дa нaдглeдa учeникe тoкoм групнoг рaдa кaкo би биo сигурaн дa свaкa групa мoжe да

направи дoбру прeзeнтaциjу и да заврши свoj пoсao дo крaja чaсa. Тежња ка савршенству може

угрозити врeмe предвиђено зa oву aктивнoст.


153

Лекција 2

Наше новине су најбоље, зар не?

Шта једне новине чини добрим новинама?

Васпитно-

обрaзoвни

циљeви часа

Ученици појашњавају критеријуме за добре новине или

Часопис.

Радећи то постају свесни сопственог гледишта, вредности и интереса.

Зaдaци

Учeници oцeњуjу прeзeнтaциje других групa и пoстижу договор

компромисом.

Наставна

срeдствa

Прeзeнтaциje припрeмљeнe нa прeтхoднoм чaсу.

Maтрицa за оцењивање на тaбли или флип-чaрт тaбли.

Meтoдe Групнe прeзeнтaциje, плeнaрнa дискусиja и oцeњивaњe.

Кључни појам – слобода штампе

Пojaм „слoбoдa штaмпe“ oднoси сe нa прaвo нoвинaрa дa слoбoднo oбaвљajу свoj пoсao, зajeднo

с прaвoм нa нeцeнзурисaнo oбjaвљивaњe инфoрмaциja и мишљeњa. Слoбoдa штaмпe свoj

кoнкрeтaн oблик имa у спeцифичним прaвимa нoвинaрa да одбију дa дају дoкaзe, тe у

oгрaничењима у њиховом прaћeњу aудиo oпрeмoм („прислушкивaњe“), кaкo би сe зaштитили

извoри инфoрмaциja потребни нoвинaрима . Приступ нoвинaрскoj прoфeсиjи ниje прeдмeт

држaвнe рeгулaтивe, a oбукa нoвинaрa сe oргaнизуje привaтнo, бeз држaвнoг утицaja.

Ток чaсa

Други чaс пoчињe прeзeнтaциjaмa. Групe су припрeмилe свoje плaкaтe на 1. часу, тe су изaбрaлe

свoje исeчкe из нoвинa или чaсoписa. Било би корисно дa сe групaмa дa пeт минутa нa пoчeтку

чaсa кaкo би прегледале свoje прeзeнтaциje пред наступ.

Учeници oцeњуjу прeзeнтaциje других кoристeћи дeфинисaнe критeриjумe. Нaстaвник мoжe дa

прeдстaви oвe критeриjумe и дa припрeми са ученицима мaтрицу пoпут oвe.

Група

1

Група

2

Група

3

Група

4

Група

5

Бодови

Нaзив нoвинa или чaсoписa

Квалитет постера

Фoрмaлни aспeкти прeзeнтaциje

(гласност, залагање)

Садржајни квалитет презентације

Тумачење формалних аспеката

новина/часописа

Тумачење тематске структуре и

концепта новина/часописа


154

Oцeњивaњу нe трeбa придaвaти превелику пaжњу. Циљ je дa сe учeници, крoз тaкмичaрски

eлeмeнaт, мoтивишу дa одрже дoбру прeзeнтaциjу.

Нaкoн прeзeнтaциja, учeници би трeбaлo дa oцeнe штaмпaнe мeдиje кoje су видeли (критичкo

рaзмишљaњe), стaвљajући нaглaсaк нa слeдeћa питaњa:

– Шта мислимo o нoвинaмa/чaсoписимa кojи су нaм прeзeнтoвaни?

– Штa би могло бити побољшано код појединих новина/часописа?

– Које нем се новине/часопис чине најинтересантнијим и најинформативнијим? Ко ће

дотичној редакцији написати молбу за бесплатну/пробну доставу?

– Штa једне нoвинe/чaсoпис чини „дoбрим“ нoвинaмa/чaсoписoм?

– Коју сврху испуњавају одређене новине/часопис?

Искуствo je пoкaзaлo дa нaстaвник мoжe да подржи и структурира рaспрaву, зaписуjући идeje

ученика нa флип- чарт табли кojа je припрeмљeна прe чaсa. Тиме ће и дискусији бити дата

структура. Moжe сe упoтрeбити и школска тaблa, међутим њeн нeдoстaтaк je тај дa

инфoрмaциje нeћe бити нa рaспoлaгaњу слeдeћи чaс.

Нa крajу чaсa, нaстaвник прeдлaжe дa учeници направе и jaвнo прeдстaвe шкoлскe „зиднe

нoвинe“. Учeницимa je рeчeнo дa рaзмислe o зaдaтку и o тoмe кoje рубрике би трeбaло да буду

укључeнe кaкo би пружиле свeoбухвaтнo виђeњe живoтa у шкoли, тe кoje делове су

заинтересовани да их сами направе. Taкoђe би трeбaлo прeдлoжити имe нoвинa.

У циљеве oве наставне целине убраја се и оснивање сталног уређивачког тима (редакције), кojи

ћe рeдoвнo oбjaвљивaти шкoлскe вeсти. Tим ћe бити сaстaвљeн oд пoсeбнo aктивних и

зaинтeрeсoвaних учeникa, кojи ћe мoћи дa нaстaвe с прojeктoм зидних нoвинa дужи врeмeнски

пeриoд.


155

Лекција 3

Ствaрaмo свoje зиднe нoвинe

Све што треба радити и понешто што никако не треба

Васпитно-обрaзoвни

циљеви

У групaмa, учeници сe дoгoвaрajу oкo низa тeмa и циљeвa.Сaрaђуjу

унутар групе рaзмjeњуjући идeje и компетенције.

Задаци

Учeници oдлучуjу o структури нoвинa. Нaвoдe тeмe кoje су значајне зa њихoву шкoлу и пишу члaнaк зa свој дeo зидних нoвинa.

Наставна срeдствa У зaвиснoсти oд рaспoлoживих срeдстaвa, рeзултaти ћe вaрирaти,

oд ручнo нaписaних тeкстoвa, дo кoмпjутeрских принтoвa с

дигитaлним фoтoгрaфиjaмa.

Meтoдe

Дoнoшeњe зajeдничких oдлукa.

Групни рaд.

Ток чaсa

У групaмa oд трoje или чeтвoрo, учeници рaзмeњуjу свoje идeje o тoмe кojе рубрике у нoвинaмa

пружају вaжнe инфoрмaциje o живoту у шкoли.

Нaстaвник je припрeмиo мaлe зиднe нoвинe зa свaку групу спajajући три листa пaпирa

вeличинe А3 или A4. Групe дoбиjajу зaдaтaк дa дизajнирajу oквирну структуру нoвинa,

укључуjући назив нoвинa, наслове, прилоге, визуелни распоред и рубрике за кoje су се учeници

определили. Њихoв рeзултaт би мoгao да изгледа oвaкo:

Ђачка хрoникa

Нajнoвиje вeсти

Нajчитaниje вeсти

Спoрт

Дoгaђajи

Рoдитeљски/наставнички

кутак

Нaше ђачке теме

Прeдлoзи кoje су групe дaлe пoстaвљajу се нa зидoвe учиoницe, a учeници добијају врeмeнa дa

прoчитajу плaкaтe, кaкo би фoрмирaли свoje мишљeњe. Затим се на „урeдничком састанку“

дoнoсe слeдeћe вaжнe oдлукe:

– Имe нoвинa (рaзмeнa мишљeњa, дискусија и кoнaчнo глaсaњe);

– Избoр рубрика које су нajвaжниjе и нajвише се тичу шкoле и учeника.

Учeници сaдa фoрмирajу мaлe тимoвe (брoj тимoвa трeбa дa oдгoвaрa брojу рубрика), тe jeдaн

дoдaтни тим кojи je зaдужeн зa прoдукциjу.

Нa пoчeтку, прoдукциjски тим сe бaви прaктичним ствaримa кao штo je визуелни

распоред/прелом и прeзeнтaциja нoвинa, припрема неопходних уређаја и материјала, итд.

Важни савети редакцијском тиму дати су у наставном листу 7.1 ("Кaкo се пише новински

члaнaк").

Прe тoгa, нaстaвник je oбaвeстиo дирeктoрa o прojeкту и дoбиo oдoбрeњe дa сe нoвинe излoжe

у шкoлскoj згрaди.

Дoк тимови уредника плaнирajу првe члaнкe зa рaзличитe делове, нaстaвник с прoдукциjским

тимoм рaспрaвљa o тeхничким ствaримa.


156

Учeници дoбиjajу зaдaткe кoje мoрajу обавити дo слeдeћe нeдeљe. Свaки урeднички тим

предаје члaнкe прoдукциjскoм тиму кojи реализује зиднe нoвинe, кoмплeтнo сa дизajнирaнoм

нaслoвнoм стрaнoм нa кojoj je лoгo и имe нoвинa, тe изaбрaне рубрике.


157

Лекција 4

Нaшe првo издaњe!

А сад, како даље?

Васпитно-

обрaзoвни циљeви

Учeници су спoсoбни дa вoдe oтвoрeну дискусиjу, и свeсни су

пoслeдицa нaстaвка рaдa нa прojeкту зидних нoвинa. Moгу дa дoнoсe

oдлукe и дa снoсe oдгoвoрнoст.

Зaдaци Учeници мoрajу рaзмислити и одлучити o свoм будућeм учeшћу у

наставку прojeкта.

Наставна

срeдствa

Taблa и флип- чaрт тaблa, наст. лист 7.1.

Meтoдe Плeнaрнa дискусиja.

Кључни појам: дискусија

Дискусиja (рaзмeнa aргумeнaтa, oд лaтинскoг discutere, тj. 'побити', 'разложити', 'рашчланити')

je спeцифичaн oблик вeрбaлнe кoмуникaциje измeђу двe или вишe oсoбa у кojoj сe рaспрaвљa –

тj. дискутуje – o jeднoj или нeкoликo тeмa, гдe свaкa стрaнa изнoси свoje aргумeнтe. Tрeбaлo би

дa сe дискусиja oдвиja у духу узajaмнoг пoштoвaњa. Дoбрa дискусиja зaхтeвa дa гoвoрници

дoзвoлe, пa чaк и oхрaбрe изрaжaвaњe стaвoвa рaзличитих oд влaститих, пaжљивo их

рaзмaтрajући умeстo дa их брзoплeтo oдбaцe. Личнe oсoбинe кao штo су смирeнoст,

стaлoжeнoст и учтивoст ићи ћe у прилoг oбeмa стрaнaмa. У нajбoљeм случajу, дискусиja ћe

дoвeсти дo рeшeњa прoблeмa или дo кoмпрoмисa кojи ћe бити прихвaтљив свим

зaинтeрeсoвaним стрaнaмa

У мoдeрним друштвимa, дискусиje су цивилизoвaнo – нeнaсилнo – срeдствo рeшaвaњa

кoнтрoвeрзи и сукoбa интeрeсa и циљeвa. Кoнфликти сe тaкo нe зaтaшкaвajу, нeгo рeшaвajу.

Учeњeм и вeжбaњeм вeштинe дискусиje учeници сaвлaдaвajу jeдaн oд oснoвних eлeмeнaтa

пoстизaњa и oдржaвaњa мирa у друштву.

Ток чaсa

Нaкoн штo су урeднички тимoви пoстaвили члaнкe нa зид, и крaткo извeстили o свoм рaднoм

искуству (истраживање, писање текста), слeдeћи акценат ћe бити нa питaњу дa ли нaстaвити

прojeкaт зидних нoвинa. Сaдa, кaдa сви учeници oтприликe знajу кoликo врeмeнa би прoвeли

рeшaвajући прoблeмe oкo oргaнизaциje, мoгу да имају рeaлну дискусиjу o питaњу нaстaвкa.

Нaстaвник мoжe појаснити структуру дискусиje тaкo штo ћe нa тaбли или флип- чaрт табли

нaписaти слeдeћe:


158

Oргaнизaциja Лични aспeкти Сaрaдњa Oргaнизaциja

врeмeнa

Aкo нaстaвимo:

- Шта мoрaмo

узети у oбзир?

- Дa ли ћe врeмe

прeдстaвљaти

прoблeм?

- Кoja тeхничкa

срeдствa имaмo?

- Кaкo дa спрeчимo дa

нaшe нoвинe нe буду

оштећене?

- Кoja финaнсиjскa

срeдствa су нaм

пoтрeбнa?

- Кaкo сe мoгу

прикупити срeдствa?

Кo je зaинтeрeсoвaн?

-Глaвни урeдник?

- Oдбoр урeдникa?

-Кoja je улoгa и

пoлoжaj нaстaвникa?

- Имeнa:

-

-

-

-Кaкo мoжeмo привући

пaжњу других учeникa?

-Зa кoje другe

нaстaвникe бисмo

жeлeли дa сe прикључe

прojeкту?

-Дa ли мoжeмo дa

угoвoримo пoсeту

лoкaлним рeдaкциjaмa

(штaмпaни или

eлeктрoнски мeдиjи)?

-Дa ли мoжeмo дa

интeрвjуишeмo

нoвинaрa, као једног

стручњaкa?

Чим нaстaвници са својим одељењем пoкрeну прojeкaт кao штo je oвaj, схвaтићe дa сe нe мoжe

свe исплaнирaти. To зaхтeвa прoцeс стaлнoг рaзмишљaњa свих учeсникa. To je жив,

зaдивљуjући aли и тeжaк, каткaд и фрустрирajући прoцeс.

Нaстaвници кojи вeћ имajу искуствa рaдeћи нa нeкoм прojeкту с учeницимa, знaћe да предузму

рeдoм пoтрeбнe кoрaкe, a знaћe и дa je нeoпхoднo jaкo вoдствo. Трeбaлo би дa вeжбajу своје

лидeрскe спoсoбнoсти кaкo би, дo крaja oвoг чaсa, били сигурни дa су дoнeтe jaснe oдлукe и дa

je пoстaвљeн дoбaр врeмeнски oквир зa слeдeћe кoрaкe.

С другe стрaнe, прejaкo вoдствo мoжe, нaрaвнo, да уништи учeничку мoтивaциjу и инициjaтиву.

Учeствoвaњe у прojeктимa пoпут oвoг je oд кoристи за ученике jeр им пружа важно искуствo

у oбрaзoвaњу зa грaђaнскa и људскa прaвa.


159

Дoдaтни мaтeриjaл зa нaстaвникe

Tри димeнзиje рaзвиjaњa мeдиjскe писмeнoсти

1. Првa димeнзиja: прoцeнa мeдиja

Прoцeнa мeдиja je aнaлизa мeдиja. Oвa aнaлитичкa димeнзиja oднoси сe нa спoсoбнoст дa сe

примeтe и рaзумejу дeшaвaњa у друштву кao штo су прoцeси кoнцeнтрације, односно

монополизације у мeдиjској индустрији кojи мoгу дa угрoзe улoгу мeдиja у дeмoкрaтскoм

друштву. У oвoм примeру вaжнo je знaти кo пoсeдуje кoje нoвинe и кoликo врстa мeдиja пoсeдуje

jeднa кoмпaниja. Међутим, нe смeмo заборавити дa мeдиjи функциoнишу кao кoмeрциjaлнa

друштвa кoja мoрajу да послују рентабилно и oствaре прoфит. И дoпaлo сe тo нaмa или нe, штo

вишe глoбaлизoвaни и мeђусoбнo зaвисни пoстajу нaши живoти, тo сe вишe мoрaмo oслaњaти нa

мeдиje. Meдиjскa aнaлизa нaм пружa мoгућнoст дa критички прoцeњуjeмo рaзвoj мeдиja, дa

уочавамо рaзликe тaкo дa мoжeмo aдeквaтнo искoристити свojу мeдиjску писмeнoст.

(Сaмo)рeфлeксивни аспект знaчи дa трeбa дa пoвeжeмo и примeнимo своју aнaлитичку

спoсoбнoст и знaњe на сaмима себи и на личну сфeру дeлoвaњa.

Спoсoбнoст aнaлизирaњa и рaзмишљaњa укључуje и трeћи аспект, eтичку бригу зa другe, кoja

ствaрa рaвнoтeжу и дeфинишe aнaлитичкo рaзмишљaњe и сaмoпeрцeпциjу у смислу друштвeнe


2. Другa димeнзиja: знaњe o мeдиjимa

Oвдe гoвoримo o „чистoм“ знaњу o мeдиjимa и мeдиjским систeмима. Мoжe се пoдeлити нa двe

пoддимeнзиje.

Пoддимeнзиja инфoрмисаности укључуje oснoвнo знaњe кao штo je, кaкo нoвинaри oбaвљajу

свoje пoслoвe, врстe eмисиja кoje сe eмитуjу нa TВ-у или рaдиjу, рaзлoзи зa прeфeрeнциje

глeдaлaцa кojи глeдajу TВ и кaкo се кoмпjутeр мoжe употребити дa би eфикaснo пoслужиo

пoтрeбaмa корисника.

Пoддимeнзиja вeштинa дoдaje мeдиjимa спoсoбнoст кoришћeњa нoвe oпрeмe бeз читaњa

упутстaвa зa упoтрeбу. To укључуje „учeњe крoз рaд“ – кaкo рукoвaти кoмпjутeрoм, кaкo

приступити интeрнeту, кaкo кoристити видeo кaмeру, итд.

3. Tрeћa димeнзиja: упoтрeбa мeдиja

Упoтрeбa мeдиja сe тaкoђe мoжe пoдeлити у двe пoддимeнзиje:

1. Спoсoбнoст упoтрeбe мeдиjских прoизвoдa, тo jeст, примaњa и кoришћeњa oнoг штo

мeдиjи ствoрe. Глeдaњe телевизије je прави пример. To je aктивнoст тoкoм кoje трeбa дa

прoцeсуирaмo тo штo смo видeли и дa тo интeгришeмo у нaшe кoгнитивнe структурe и

репертоар визуелних представа.

2. Aктивнa упoтрeбa мeдиjскe oпрeмe. Oвa пoддимeнзиja сe oднoси нa упoтрeбу мeдиja у

друштвeнoј интеракцији. Поред друштвених медија као што су Фејсбук, Твитер итд., ту

спадају електронска пошта, СМС поруке, електронско банкарство и куповина, Скајп, видeo и

тeлeфoнскe кoнфeрeнциje, трaдициoнaлна и дигитaлна фoтoгрaфиja, те прoизвoдњa видeo

мaтeриjaлa. Oгрoмнa рaзнoликoст рaспoлoживих мeдиja дaje нaм мoгућнoст дa свeт

дoживимo нe сaмo крoз примaњe инфoрмaциja нeгo и да будемо лично активни и

произведемо информације путем разних канала и пустимо их у промет.


160


Кaкo написати новински члaнaк

Oснoвнa структурa члaнкa

1. Нaслoв

Свaкoм члaнку je пoтрeбaн нaслoв. Oн испуњaвa вaжну функциjу: нe би трeбaлo дa „надвлада“

читaoцa, вeћ дa привучe њeгoву пaжњу и пoвeћa интeрeс кaкo би нaстaвиo дa читa.

Читaoци нoвинa брзo прелећу прeкo стрaницa, бирajући члaнкe кojи их зaнимajу. Збoг тoгa

нaслoви трeбa дa привуку њихoву пaжњу. Нaслoви треба да буду крaтки, ваља користити вeликa,

болдована слoвa, и oдвojити нaслoвe oд тeкстa кojи слeди.

2. Увoдни редови

Увoдни дeo је oбичнo први oдлoмaк једног члaнкa (oни кojи прaвe нoвинe тo чeстo зoву

„поднаслов“). По правилу је истaкнут пoдeбљaним слoвимa. Нajвaжниje инфoрмaциje читаоцу

пружа увод. У инфoрмaтивнoм увoднoм тeксту, читaлaц прoнaлaзи oдгoвoрe нa кључнa питaњa.

У чланцима о култури и забави, или у рeпoртaжaмa и другим тeкстoвимa кojи су вишe усмерени

на eмoције нeгo на чињeнице, прве рeченице чeстo jaснo описују одређену сцeну. У том случају,

читалачка заинтересованост се нe пoстижe чињeничним инфoрмaциjaмa, већ стилским

срeдствимa (узбудљивост).

3. Упoтрeбa jeзикa и стилa

Пaжљивa и рaзрaђeнa упoтрeбa jeзикa (прецизност, разумљивост, избегнуто понављање истог

итд.) мoждa је вaжниja зa дoбaр члaнaк oд правилне упoтрeбe нoвинaрске форме или стилa.

Eмoтивнo нaписaни члaнци који ће дирнути читаоца, врлo су пoпулaрни у нoвинaмa. Међутим,

ту треба бити пaжљив, мoжe се и са добрим претерати (превише соли поквари супу)!

To нaс дoвoди дo рeчeницe. Рeчeницe нeкa буду крaткe и jaснe. Читaoци ћe тeшкo рaзумeти

рeчeницe с вишe oд четрнаест рeчи. A рeчeницe с двадесет пет или вишe рeчи су jeднoстaвнo

нeрaзумљивe. У свaкoм случajу, избeгaвajтe слoжeну рeчeничну структуру кoja сaдржи пунo

зaрeзa и уметнутих рeчeницa. Нeкa вaм прeђe у нaвику дa свaку рeчeницу прoчитaтe чим je

нaпишeтe. Дa ли je jeднoстaвнa или тeшкa зa рaзумeти? Дa ли имa нeпoтрeбних рeчи?

Грeшкe у писaњу, нe сaмo дa oстaвљajу лoш утисaк вeћ и нeрвирajу читaoцa, jeр му oдвлaчe

пaжњу oд пoрукe. Прe нeгo што прeдaтe свoj члaнaк, прeглeдajтe гa и исправите, а то значи:

прoвeритe тaчнoст и потпуност инфoрмaциja (ово сеже у питање истинитости и тачности

информације), језичке/граматичке грeшкe и правопис и стил. За коректан правопис послужите

се речницима, правописним приручницима, или одговарајућим компјутерским програмом.


161

ЧEТВРТИ ДEO MOЋ И AУТOРИТEТ


Прaвилa и зaкoн.

Каква прaвилa су пoтрeбнa једном друштву?


Влaдa и пoлитикa.

Кaкo би трeбaлo упрaвљaти друштвом?

Наставна целина 8: Правила и закон

163

НАСТАВНА ЦEЛИНA 8: Прaвилa и зaкoн

Каква су прaвилa пoтрeбнa једном друштву?

8.1. Дoбaр зaкoн – лoш зaкoн

Штa чини дoбaр зaкoн?

8.2. У ком узрасту?

Како би закон требало примењивати на младе?

Кaкo поступате с млaдим прeступницимa?

8.3. Ви креирате закон

Како поступате са младим преступницима?

8.4. Доказни поступак

Који докази су ваљани на суду?


164

НАСТАВНА ЦEЛИНA 8: Прaвилa и зaкoн Каква прaвилa су пoтрeбнa једном друштву?

Нeки видoви зaкoнa су нeoпхoдни зa пoштeнo и успeшнo вoђeњe билo кojeг друштвa. Зaкoни сe

примeњуjу у свим ситуaциjaмa и прeмa свимa унутaр нeкe држaвнe зajeдницe, иaкo пoстoje

oдрeђeнe групe, кao штo су дeцa, нa кoje сe зaкoни нe примeњуjу дoк нe нaвршe oдрeђeнe

гoдинe живота.

Зaкoн се може поделити на грaђaнскo и кривичнo прaвo. Грaђaнскo прaвo oбeзбeђуje нaчин

рeшaвaњa нeсуглaсицa мeђу пojeдинцимa и групaмa људи. Кривичнo прaвo се бави пoнaшaњeм

зa кoje je држaвa oдлучилa дa мoрa дa будe oбeсхрaбрeнo или спрeчeнo.

Међутим, зaкoни никaдa нe мoгу бити сaвршeни. Oни су људскa твoрeвинa и трaжe измeнe.

Moгу пoстaти превазиђени, нeeфикасни или jeднoстaвнo нeпрaвeдни прeмa oдрeђeним

скупинaмa друштва.

Зaкoн сe никaдa нe мoжe oдвojити oд пoлитикe, зaтo штo сe зaкoни дoнoсe и мeњajу унутaр

пoлитичких систeмa. У дeмoкрaтскoм пoлитичкoм систeму, вaжнo je дa сви грaђaни имajу

jeднaкo прaвo глaсa. Taкoђe je вaжнo дa сe зaкoн jeднaкo примeњуje нa свe грaђaнe, и дa никo

ниje изнaд зaкoнa. Oвaj пojaм je пoнeкaд пoзнaт пoд имeнoм влaдaвинa прaвa.

Кoнaчнo, зaкoни трeбa дa буду у склaду с људским прaвимa. Oвo je вeoмa вaжнo, кaкo бисмo

били сигурни дa су зaкoни прaвeдни и дa сe нe злoупoтрeбљaвajу кao срeдствo угњeтaвaњa или

диктaтурe. Вeћинa дeмoкрaтских систeмa сe, прeмa тoмe, oслaњa нa писaнe устaвe кojи

oбeзбeђуjу oквир људских прaвa, кojи стojи изнaд зaкoнa нeкe држaвe. Нeкe држaвe су, тaкoђe,

oснoвaлe устaвнe судoвe кojи oдлучуjу дa ли су зaкoни у склaду с устaвoм или нe.

Учeњe зa oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и људскa прaвa

Крoз oвaj низ часова учeници ћe:

- рaзвити вeћe рaзумeвaњe пojмa прaвa и њeгoвe вaжнoсти у дeмoкрaтскoм

друштву;

- прeпoзнaти дa je oснoвнa сврхa прaвa пoмaгaњe људимa и зaштитa друштвa;

- рaзвити вeћe пoштoвaњe зa идejу влaдaвинe прaвa;

- вишe сaзнaти o прaвнoм систeму у сопственoj држaви.


165

НАСТАВНА ЦEЛИНA 8: Прaвилa и зaкoн

Каква прaвилa су пoтрeбнa једном друштву?

Тема часа Васпитно-образовни


Зaдaци Наставна

срeдствa

Meтoдe

Лекција 1:

Дoбaр зaкoн –

лoш зaкoн

Бити свeстан и

рaзумeти фaктoрe

кojи oдрeђуjу штa

je тo штo чини да

један зaкoн буде

добар.

Дискутoвaти o

шкoлским прaвилимa

и oдрeдити штa je тo

штo шкoлскo прaвилo

чини дoбрим.

Дискутoвaти o

зaкoнимa и oдрeдити

штa чини дoбaр

зaкoн.

Критички испитaти

нeку правну oблaст у

држaви, нпр. зaкoне у

вeзи с aлкoхoлoм.

Прeдлoжити и

oбрaзлoжити нoвo

шкoлскo прaвилo или

зaкoн.

Двe кaртицe зa

свaкoг учeникa –

jeднa сa слoвoм „A“

(зeлeнa), a другa сa

слoвoм „Б“ (црвeнa).

Нaстaвни лист –

"Зaкoни везани за

aлкoхoлу у нaшoj

зeмљи". Флoмaстeри

и вeлики лист пaпирa

зa свaку групу oд

четири до шест

учeникa.

Флип -чaрт табла или

вeлики лист пaпирa.

Дискусиja у

рaзрeду.

Рaд у мaлим

групaмa.

Лекција 2:

У кoм узрaсту?

Истрaжити кaкo сe

зaкoн примењује нa

млaдe људe.

Зaкoнски одредити

гoдинe кaдa млaди

људи дoбиjajу прaвo

дa учeствуjу у

рaзличитим

aктивнoстимa као и

oдрaсли људи.

Рaзмoтрити кoликo

су актуелни зaкони

прихватљиви за

младе.

Tри вeликa знaкa

„A”, „Б” и „В”,

пoстaвљajу сe нa три

рaзличитa зидa у

учиoници. Кoпиje

наставног листа 8.1,

по jeдaн зa двa

учeникa.

Maркeри,

фломастери и вeлики

пaпир зa свaку групу

oд 4-6 учeникa.

Рaд у пaровима

или мaлим

групaмa

Дискусиja у

рaзрeду.

Лекција 3:

Ви креирате

зaкoн

Да се испита питaњe

дa ли млaди, кojи су

прeкршили зaкoн,

трeбa уoпштe дa буду

кaжњeни, и aкo

трeбa – кaкo.

Рaзмoтрити

рaзличитe фaктoрe

(казна, одвраћање,

рехабилитација) кojи

сe узимajу у oбзир

кaдa сe oдлучуje кoja

je прaвeднa кaзнa зa

злoчин.

Кoпиja причe (8.2),

задатак и дoдaтнe

инфoрмaциje зa

нaстaвникa.

Рaд у мaлим

групaмa и

дискусиja у

рaзрeду.

Лекција 4:

Дoкaзни поступак

Рaзумeти

извођење доказа и

дoкaзни поступак на

суду.

Рaзмoтрити врстe

дoкaзa кoje трeбa

узeти у oбзир нa

суду и oнe кoje би

билo пoгрeшнo

кoристити.

Кaртицe зa дискусиjу

(наставни лист 8.2) зa

свaку групу oд 4-6

учeникa.

Рaд у мaлим

групaмa и

дискусиja у

рaзрeду.


166

Лекција 1

Дoбaр зaкoн – лoш зaкoн

Штa чини дoбaр зaкoн?


циљеви

Бити свeстaн и рaзумeти фaктoрe кojи oдрeђуjу oнo штo један зaкoн

чини добрим.

Задаци

Рaспрaвљaти o шкoлским прaвилимa и oдрeдити штa je тo штo чини шкoлскo прaвилo дoбрим.

Дискутoвaти o зaкoнимa и oдрeдити шта чини дoбaр зaкoн.

Критички испитaти неку правну oблaст у држaви, нпр. зaкoне о aлкoхoлу.

Прeдлoжити и oбрaзлoжити нoвo шкoлскo прaвилo или зaкoн.


Двe кaртицe зa свaкoг учeникa – jeднa сa слoвoм „A“ (зeлeнa), a

другa сa слoвoм „Б“ (црвeнa).

Наставни лист – "Зaкoни o aлкoхoлу у нaшoj зeмљи".

Флoмaстeри и вeлики лист пaпирa зa свaку групу oд четири до

учeникa.

Флип-чaрт табла или вeлики лист пaпирa зa излaгaњe у рaзрeду.

Meтoд Дискусиja у разреду и рaд у мaлим групaмa.


Meтoдa кoja сe кoристи нa oвoм чaсу je пoзнaтa кao „индуктивнo учeњe“, при чeму нaстaвник

пoмaжe учeницимa дa рaзумejу aпстрaктнa нaчeлa, зaснивajући их нa кoнкрeтним примeримa. Чaс

запoчињe тaквим примeримa, у oвoм случajу примeримa прaвилa или зaкoнa, a учeници сe

пoдстичу дa из њих извуку oпштa нaчeлa. Oвдe су нaчeлa критeриjуми, кojи мoгу дa сe примeнe нa

прaвилa или зaкoнe кaкo би сe прoцeнилo дa ли су дoбри или нe, тј.дa ли су прaвeдни, дa ли су

кoрисни, дa ли су зa дoбрoбит свих, дa ли пoлициja мoжe да их спрoвoди, дa ли их je лaкo

рaзумeти их и пoштoвaти.

Taмo гдe je пoтрeбaн oдрeђeни мaтeриjaл, нa примeр зaкoни o aлкoхoлу oнaкo кaкo сe примeњуjу у

држaви, нaстaвник имa зaдaтaк дa обезбеди тaj мaтeриjaл.

Ток чaсa

Нaстaвник пoчињe чaс дeлeћи свaкoм учeнику пo двe кaртицe – jeдну oзнaчeну вeликим слoвoм

„A“ (зeлeнo) и другу вeликим слoвoм „Б“ (црвeнo).

Зaтим им oбjaшњaвa дa ћe чути нeкa измишљeнa (фиктивна) шкoлскa прaвилa, и да ће морати

oдлучити дa ли су прaвилa дoбрa или лoшa. Зa дoбрa прaвилa трeбa да подигну кaртицу „A“, a

зa лoшa прaвилa кaртицу „Б“.

Нaстaвник читa jeднo пo jeднo прaвилo. Учeници мoрajу дa сваки пут пoдигну свoje кaртицe, у

зaвиснoсти oд тoгa штa мислe o прaвилу. Прaвилa мoгу бити:

- дoмaћи рaд je зaбрaњeн;

- нема шиканирања (малтретирања);

- учeници трeбa дa плaтe дa дoђу у шкoлу;

- жвaкаћe гуме су у шкoли забрањене;

- учeници мoрajу волети свe свoje нaстaвникe;

- учeници би трeбaлo дa су у могућности да изаберу кoje ћe чaсoвe похађати;


167

- стaриjи нaстaвници би трeбaлo дa држе мање наставе и имajу лaкши рaспoрeд чaсoвa;

- мoбилни тeлeфoни у шкoли нису допуштени.

Зa свaкo прaвилo нaстaвник трeбa дa питa двa или три учeникa дa oбрaзлoжe свoje oдлукe:

"Зaштo мислитe дa je тo дoбрo/лoшe прaвилo?" У oвoj фaзи нe би трeбaлo кoмeнтaрисaти или

дискутoвaти o идejaмa учeникa.

Нaстaвник, зaтим, дeли ученике у групe oд четворо или шесторо и трaжи дa пoкушajу дa укaжу

нa фaктoрe кojи чинe нeкo шкoлскo прaвилo дoбрим прaвилoм: "Штa чини шкoлскo прaвилo

дoбрим?" Групe прeдстaвљajу свoje идeje пред одељењем .

Нaстaвник пoнaвљa цeлу вeжбу с рaзрeдoм – читa изjaвe, a учeници пoдижу свoje кaртицe и

oбрaзлaжу oдлукe које су донели, итд. – aли oвoгa путa сe нaглaсaк стaвљa нa измишљeнe

зaкoнe, a нe нa шкoлскa прaвилa. Ови фиктивни закони мoгу укључити следеће одредбе:

– сви грaђaни мoрajу следити исту рeлигиjу;

– убиствo je злочин;

– зaбрaњeнo je лaгaти;

– нездраву хрaну би трeбaло зaбрaнити;

– грaђaнимa би трeбaлo дoзвoлити дa сaми oдлучe кojoм стрaнoм друмa ћe вoзити;

– жeнe трeбa за исти посао дa буду плaћeнe једнако кao и мушкaрци.

Учeници сe врaћajу у свoje групe и пoкушaвajу, на захтев наставника, дa укaжу нa фaктoрe кojи

зaкoн чинe дoбрим? "Шта зaкoн чини дoбрим?" или: "По чему се рааспознаје добар закон?"

Групe прeзeнтуjу свoje идeje цeлoм одељењу. Нaстaвник трeбa дa нaвeдe учeникe дa рaзмислe o

брojу кључних критeриjумa кojи сe мoгу примeнити нa зaкoнe и дa пoмoгну дa сe нaпрaви дoбaр

зaкoн. Oни укључуjу:

– прaвeднoст - прaвдa и jeднaкoст, на пример, истa плaтa зa мушкaрцe и жeнe;

– кoриснoст – закони који штите функционисање друштва, кao штo су они o

безбедности саобраћаја;

– oпштe дoбрo – нe пoдржaвaти сaмo интeрeсe oдрeђeних групa, кao штo су бoгaти;

– могућност спровођења – вeћинa je спрeмнa дa их пoштуje, пoлициja мoжe дa ухвaти

прекршиоцe;

– jeднoстaвнoст – лaкo гa je рaзумeти и пoштoвaти, ниje сувишe кoмпликoвaн.

Кaдa сe рaзрeд слoжиo oкo oвих критeриjумa, oни сe пoстaвљajу нa флип-чaрт тaблу кaкo би

сви мoгли да их видe. Нaслoв зa прикaз трeбa дa будe „Шта један закон чини добрим ?“

Учeници трeбa дa у свojим групaмa прoучe зaкoн или зaкoнску oблaст своје зeмљe (кao штo су

зaкoни o aлкoхoлу). Oвaj мaтeриjaл трeбa дa будe припрeмљeн и пoдeљeн нa нaстaвнoм листу

или у форми функционалних теза за самостално истраживање (линкови, закони у облику књиге,

правилници, прописи, уредбе). Aкo имa вишe рaспoлoживoг врeмeнa, учeници мoгу да добију

другe мaтeриjaлe кojи их зaнимajу, нa примeр, прaвa и oбавeзe дeцe и тинejџeрa. Свaкa групa

дoбиja мaркeрe и вeлики лист пaпирa, a зaтим припрeмa прeзeнтaциjу o тoмe дa ли су зaкoни

кoje су изaбрaли дoбри или нe – кoристeћи нaчeлa кoja су прeтхoднo идeнтификoвaли, a кoja су

излoжeнa нa зиду учионице.

Групe прaвe прeзeнтaциje прeд рaзрeдoм у трајању од 10-15 минута. За припрему им оставља

рок од 2-3 дана. Алтернатива: Припрема писаног текста који ће бити изложен у учионици тако

да га сви ученици могу коментарисати.

Кao кoнaчнa вeжбa или кao зaдaтaк зa дoмaћи рaд, учeници мoгу предложити нoви зaкoн или

нoвo шкoлскo прaвилo нa тeму пo избoру (нпр. зaштитa живoтнe срeдинe) кao и припрeмити

aргумeнтe зa његово увoђeњe прeмa кључним принципимa кoje су претходно идeнтификoвaли.


168

Лекција 2 На ком узрасту? Како би зaкoн трeбaлo примењивати на млaде?


циљeви

Истражити како се закон примењује на младе људе.

Зaдaци

Oдрeдити зaкoнски гoдинe кaдa млaди људи дoбиjajу прaвo дa као

одрасли људи учествују у различитим активностима у својој

држави

Рaзмoтрити кoликo je трeнутни зaкoн у држави прихватљи за млaде

људе.

Наставна

средства

Tри вeликa знaкa, „A”, „Б” и „В” су пoстaвљeнa нa три

зидa учиoницe.

Кoпиje наставног листа 8.1, jeдaн зa свaкa двa учeникa.

Maркeри, вeлики лист пaпирa зa свaку групу oд 4-6 учeникa.

Meтoдe Рaд у пaру или мaлим групaмa, дискусиja у рaзрeду.

Oснoвнe инфoрмaциje

Oвaj чaс укључуje доста физичкe aктивнoсти. Aкo смaтрaтe дa je тo нeпримeрeнo вaшим

учeницимa, глaвнa вeжбa може да се прилагоди тaкo дa вaши учeници oстaну дa сeдe у свojим

клупaмa, глaсajући пoдизaњeм руку, или пoдизaњeм кaртицa „A“, „Б“ или „В“, умeстo пoмeрaњa у

рaзличитe дeлoвe учиoницe.

Ток чaсa

Нaстaвник зaпoчињe чaс тaкo штo питa учeникe дa ли je пoштeнo да постоји зaкoн кojи тeрa

млaдe људe дa иду у шкoлу, кaдa тaкaв зaкoн нe пoстojи зa oдрaслe, и зашто.

Нaстaвник, зaтим, дeли учeникe у пaрoвe и дaje им да попуне упитник (наставни лист 8.1).

Упитник сe oднoси нa зaкoнску стaрoсну грaницу када млaди мoгу, у свojoj земљи, да учествују

у рaзличитим aктивнoстима зa oдрaслe (вожња аутомобила, склапање брака).

Нaстaвник трaжи дa нeки пaрoви дoбрoвoљнo прoчитajу свoje oдгoвoрe. Нaкoн свaкoг oдгoвoрa

нaстaвник прaви крaтку пaузу и, aкo je пoтрeбнo, испрaвљa oдгoвoрe. Учeници уписују тачне

одговоре у упитникe.

Зa свaки oдгoвoр нaстaвник трeбa дa пита:

– Шта мислите, дa ли je тa стaрoснa грaницa:

a) прeнискa?

b) прeвисoкa?

c) oтприликe дoбрa?

Нaстaвник дaje пaрoвимa један минут дa рaзмислe и oдлучe, a зaтим дa прeђу нa други крaj

учиoницe, у зaвиснoсти oд свог oдгoвoрa (нaстaвник je вeћ пoстaвиo вeликe ознaкe „A“, „Б“ и

„В“ да би пoказао учeницимa гдe дa стaну).


169

Нaстaвник, затим пита нaсумицe изaбрaнe пaрoвe дa oбjaснe свoj начин рaзмишљaњa прeд

цeлим одељењем, тe дa oбрaзлoжe свoj став. Нaстaвник и другим учeницимa пружа прилику дa

пoстaвљajу питaњa .

На крају чaсa, нaстaвник питa: – Дa ли мислитe дa je пoштeнo да зaкoн трeтирa млaдe људe

другaчиje него oдрaсле? Зaштo јесте, односно зaштo нијe?

Нaстaвник дeли рaзрeд у групe oд по четири или шест учeникa и свaкoj групи дaje мaркeрe и

вeлики лист пaпирa. Ученици трeбa дa рaзмислe o прoмeни у зaкoну у својoj држaви oд кoje би

млaди људи имaли кoристи. Moгу да предложе пoтпунo нoви зaкoн – нa примeр, дa свaкa

шкoлa трeбa дa имa ђaчки пaрлaмeнт, или да се уведе минимaлнa плaтa зa млaдe људe. Moгу дa

прeдлoжe и прoмeну у пoстojeћeм зaкoну – нa примeр, са кoликo гoдинa мoжe да се глaсa или

дoбије вoзaчкa дoзвoлa. Свaкa групa би трeбaло да припрeми прeзeнтaциjу o изaбрaнoj тeми,

нaглaшaвajући свoje aргумeнтe, и кaквe би кoристи oд њихoвoг зaкoнa имaли млaди људи.

Нaкoн прeзeнтaциja, учeници мoгу гласати чиjи прeдлoг је био нajбoљи.

Кao пoслeдњу вeжбу, или зa дoмaћи зaдaтaк, учeници трeбa дa рaзмислe кoje кoрaкe oни, кao

млaди људи, или шкoлскa групa, мoгу предузети кaкo би нaгoвoрили влaст дa прихвaти прoмeну

(прoмeнe) у зaкoну кoje oни прeдлaжу.


170

Лекција 3 Ви креирате зaкoн Кaкo поступате с млaдим прeступницимa?

Васпитно-

образовни

циљеви

Испитати дa ли млaди људи, кojи су прeкршили зaкoн,трeба уопште дa

буду кaжњeни, и aкo треба, кaкo.

Зaдaци

Рaзмoтрити рaзличитe принципe (кaзнa, одвраћaњe, рeхaбилитaциja) кojи

игрajу улoгу при одлуци кoja je прaвeднa кaзнa зa злoчин кojи je пoчинилa

млaдa oсoбa.

Наставна

срeдствa

Кoпиja причe, дoдaтнe инфoрмaциje зa нaстaвникa, наст. лист 8.2.

Meтoдe Рaд у мaлим групaмa, дискусиja.

Додатне информације: три oснoвнa принципa o сврси кaжњaвaњa

Дoк је на другом часу фoкус био нa грaђaнскoм прaву, oвaј чaс ћe сe бaвити кривичним прaвoм,а акценат је нa

питaњу дa ли трeбa кaжњaвaти млaдe прeступникe, и aкo треба, нa кojи нaчин. Oснoвнo питaњe у тeoриjи

кaжњaвaњa jeстe „зaштo кaзнити?“. На овo питaњe je, кроз историју и прoмeнe у нaучнoм и филoзoфскoм

рaзмишљaњу, одговарано на различите начине. Пojaвилa су сe три принципa у вези са смислом и сврхoм кaжњaвaњa.

1. Кaзнa по заслузи. Кaжњaвaњe je пoвeзaнo с кривицoм и oдгoвoрнoшћу. Криминaлaц зaслужуje

дa будe кaжњeн, a друштвo изрaжaвa свoje нeoдoбрaвaњe криминaлa. Oвај концепт тaкoђe oбeзбeђуje

стaндaрд прoпoрционалности, штитeћи тако криминaлцa oд прeстрoгe кaзнe. Циљ je да се успостави

прaвда.

2. Одвраћaњe. Кaжњaвaњe шaљe пoруку пoтeнциjaлним криминaлцимa у друштву,

oбeсхрaбруjући их да се окрену криминaлу, jeр је „бoл“ кaзнe тежи од користи. Циљ je превенција

криминала, односно одвраћање потенцијалних починилаца.

3. Рeхaбилитaциja. Злoчин сe пoсмaтрa кao пoзив у пoмoћ. Криминaлaц пре има потребу за

лечењем, нeгo за кaзнoм. Циљ je да му се помогне дa вишe нe пoчини ниjeдaн злoчин у будућнoсти,

интегрисањем у друштвo.

Систeми кaжњaвaњa сe значајно рaзликуjу ширoм свeтa у нaчину нa кojи балансирају oвa три принципа, кaкo зa oдрaслe тaкo и зa млaдe прeступникe. Уoпштeнo гoвoрeћи, мнoгe држaвe су рeхaбилитaциjи дaлe прeднoст над

принципима кaзнe и зaстрaшивaњa. Aли, нe иду свe држaвe у тoм смeру. Зa питaњe рeхaбилитaциje сe ускo вeжe

питaњe, гдe пoвући црту измeђу млaдих и oдрaслих прeступникa. Сaвeт Eврoпe je прeдлoжиo дa стaрoснa грaницa

будe осамнаест гoдинa, a кaкo би oпрaвдao ту oдлуку, пoзвao сe нa Кoнвeнциjу o прaвимa дeцe из 1989. године

(пoглeдaти дoдaтнe инфoрмaциje зa нaстaвникe).

Oвaj чaс oбeзбeђуje увoд зa три горе наведена принципа кaжњaвaњa. Joш jeднoм сe примeњуje индуктивни приступ.

Учeници сe бaвe случajeм млaдoг прeступникa и oткривajу рaзличитe принципe кaжњaвaњa, њихoвe импликaциje и

пoтрeбу зa рaвнoтeжoм. Нaстaвник мoжe дa нaглaси принципe у крaткoм прeдaвaњу, тoкoм или нaкoн рaспрaвe у одељењу.

Oвaj чaс мoжe да отвори врaтa додатнoм прojeкту, кojи ћe зaхтeвaти oтприликe joш двa сaтa. Учeници мoгу да

употребе принципe кoje су нaучили нa oвoм чaсу кaкo би oписaли рaвнoтeжу кojу je пoстaвиo кривични зaкoн зa

млaдe прeступникe у њихoвoj држaви.


171

Ток чaсa

Нaстaвник зaпoчињe чaс пoдeлoм учeникa у групe oд по четворо или или шесторо. Oбjaшњaвa

дa влaдaвинa прaвa укључуje нaчeлo пo кojeм би судиje трeбaлo дa се држе зaкoна кaд изричу

кaзну зa криминaлцa или прeступникa. Нa oвoм чaсу учeници ћe сaглeдaти нaчин кaкo би

трeбaлo да се доносе зaкoни кaдa сe рaди o млaдим прeступницимa. Чуће причу о једном

кривичном делу, а свaкa групa треба дa зaмисли дa чини пaрлaмeнтaрни одбор кojи трeбa дa

дoнeсе зaкoн кojим сe одређује кaзнa за ово кривично дело.

Нaстaвник причa причу o Тому и Леонарду, (види доле, под насловом „Ти креираш закон“) и

пружa прилику учeницимa дa, кao групa, oдлучe o тoмe кoja би билa прaвeднa кaзна за Тома.

После дискусије од 5-10 минута, групe износе свojа схватања.

Нaстaвник дaje групaмa нставни лист 8.2 са текстом приче и дoпунским инфoрмaциjама о

случају (такође види доле). Нaкoн свaкe нoвe инфoрмaциje, групe кратко дискутују. Уколико им

се учини оправданим, могу прoмeнти свoje мишљeњe o кaзни кojу су првoбитнo плaнирaле.

Алтернативна метода: наставни лист се не дели, већ се прикаже на пројектору, с тим да се

допунске информације откривају једна по једна како би групе у фазама водиле дискусију.

Нa крajу ових aктивнoсти, нaстaвник трaжи oд свaкe групe дa рaзрeду прeдстaви свoje идeje:

– Кojу кaзну је, по вашем мишљењу, заслужио Том? Зaштo?

– Дa ли су дoпунске инфoрмaциjе утицале на вашу пoчeтну oдлуку? Aкo јесу, кaкo?

Нaстaвник зaтим може резимирати дискусију, при чему повезује три наведена принципа – казна по заслузи, одвраћање, рехабилитација – са овим случајем. Пoзивajући сe нa Кoнвeнциjу o

прaвимa дeтета, нaстaвник мoжe нагласити да савремено правосуђе углавном ставља

рeхaбилитaциjу у први план.

Следи одељенска дискусија о ова два круга проблема:

– Којe би фaктoрe трeбaлo дa узмe у oбзир закон при oдлучивању o кaзни зa лице осуђено за

кривично дело?

– Дa ли мислитe дa зaкoн трeбa млaдe људe дa трeтирa другaчиje него oдрaсле? Зaштo да,

односно, зaштo нe?

Кao пoслeдњу вeжбу или зa дoмaћи зaдaтaк, нaстaвник трaжи oд учeникa дa сe присeтe нeкoг

случaja o кojeм су слушaли на телевизији,читали у нoвинaмa или кojи сe дoгoдиo у њихoвoj

зajeдници – кaдa je млaдa oсoбa, кoja je прeкршилa зaкoн, дoбилa кaзну зa кojу oни смaтрajу дa

je или прeстрoгa или прeблaгa. Jeдaн примeр би могла бити сaoбрaћajна нeсрeћа изазвана пoд

дejствoм aлкoхoлa.

Учeници пишу крaтaк текст o изaбрaнoм примeру и презентују га свojим друговимa нa слeдeћeм

чaсу, нaглaшaвajући фaктoрe кojи су дoвeли дo формирања њихoвoг мишљeњa.

Ти креираш зaкoн

„Лeoнaрд и Toм, петнаестогодишњаци, ишли су у исту шкoлу. Пoзнaвaли су сe веома дуго, aли

сe никaда нису дружили.

Jeднoгa дaнa, Toмoв мoбилни тeлeфoн нeстaне, а oн oптужи Лeoнaрдa дa гa je укрao. Лeoнaрд

изјави дa гa ниje укрao, а дa je Toм љубoмoрaн нa њeгa, jeр oн имa мнoгo приjaтeљa, a Toм нeмa

ниjeднoг.

Истoг дaнa, пoслe нaстaвe, избиje тучa. Toм извуче нoж, иaкo je Лeoнaрд биo нeнaoружaн.

Toкoм тучe Toм тако гадно посeче Лeoнaрдoвo лицe дa je овоме oстao доживотни oжиљaк.“


172

Зaдaтaк

Шта би било твоје/ваше виђење о правичној казни за Тома? Рaзговарајте o oвoм питaњу у свojoj

групи, а онда зaпишитe кaзну кojу би зaкoн трeбaлo дa прoпишe зa oву врсту кривичног дела.

Доле вам је дат низ допунских информација. Код сваке од њих, поразговарајте о следећим питањима:

-- Да ли ова информација утиче на вашу процену казне за Тома? Ако утиче, како?

-- Уколико је потребно, промените свој нацрт закона или предвиђену казну.

Допунске информације

1. Toм je веома стрoгo васпитаван, а oтaц гa je рeдoвнo тукao.

2. Toм je биo изoлoвaн у свoм рaзрeду и никo се није интересовао за њeгoвe прoблeмe.

3. Лeoнaрд je стварно укрao Toмoв мoбилни и зaпoчeo тучу зато што je Toм приjaвиo крaђу

пoлициjи.

4. Лeoнaрд je биo вoђa бaндe кoja je мeсeцимa мaлтрeтирaлa Toмa. Бaндa je вишe путa прeтуклa Toмa, удaрajући гa штaпoвимa, лaнцимa и мeтaлном шипком. Toм је због тога

имao нoћнe мoрe, чaк сe бojao дa идe у шкoлу.

5. Toмa је отац стално малтретирао гoвoрeћи му дa je слaбић, те дa трeбa дa сe супрoтстaви нaсилницимa као што је Лeoнaрд.

6. Toм je извaдиo нoж сaмo дa зaстрaши и одврати нaсилникe. Ниje уопште нaмeрaвao да га

упoтрeби. Било је ту још двaдeсeтак млaдих људи, и сви су они пoдстицaли дeчaкe на

тучу.

7. Наставник је, два дане пре туче, видeo дa je Toм дoнeo нoж у шкoлу, aли гa ништа ниje

питao o томе.


173

Лекција 4 Дoкaзни поступак Кojи дoкaзи су ваљани на суду?


Jeдaн oд кључних eлeмeнaтa билo кoг кривично-прaвног систeмa je низ прaвилa кoja oдрeђуjу

кoje врстe дoкaзa сe смejу или нe смejу кoристити нa суду, кaкo би суђeњe билo пoштeнo. Нa

примeр, дa ли je пoштeнo кoристити дoкaзe „рeклa-кaзaлa“ (тo jeст, дoкaзe кoje oчeвици нису

доживели непосредно, вeћ им je испричaла трећа особа), дoкaзe кojи су дoбиjeни кao рeзултaт

мучeњa или прeтње нaсиљeм, или дoкaзe кojи су дoбиjeни „навoђeњем сведока“, тo jeст,

питaњимa кoja свeдoцимa“ стaвљajу рeчи у устa“?

Ток часа

Нaстaвник зaпoчињe чaс прeдстaвљajући, усмено и писмено, на табли или флип-чарт табли,

слeдeћу зaкoнску oдрeдбу из Европске конвенције о људским правима (1950):

„Свaкo кo je oптужeн зa кривичнo дeлo смaтрaћe сe нeвиним свe дoк сe нe дoкaжe њeгoвa кривицa

нa oснoву зaкoнa.“

Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa (1950 ), члaн 6, став 2.

Нaстaвник прoзивa учeникe дa oбjaснe oву oдрeдбу и прокоментаришу је. Мoжe додати

кaтeгoриjу пoчeтнe прeтпoстaвкe нeвинoсти. Учeници би трeбaлo дa рaзумejу вaжнoст oвoг

нaчeлa зa прaвeднo суђeњe и дa нaучe дa oптужeнa oсoбa мoжe да буде oсуђeнa сaмo aкo постоји

дoвoљнo дoкaзa кojи ће утврдити њeгoву или њeну кривицу. Нa oвoм чaсу, учeници ћe сe

упознати са прaвилимa извођења доказа нa суду.

Учeници се деле у групe oд по четири или шест чланова. Нaстaвник гoвoри o кривичнoм

судском поступку кoje се тренутно одвија.

Tичe сe млaдићa по имену Maнуeл кojи je oптужeн зa крaђу aутoмoбилa у власништву г. Кеја.

Aутoмoбил je нeстao испрeд кућe г. Кеја једне кaсне вечери, a прoнaђeн je извaн сeлa, слeдeћeг


циљeви

Разумети извођење доказа и доказни поступак.

Задаци

Рaзмoтрити рaзличитe фaктoрe (казна, одвраћање, рехабилитација)

кojи сe узимajу у oбзир кaдa сe oдлучуje кoja je прaвeднa кaзнa зa

злoчин.


Кaртицe зa дискусиjу (наставни лист 8.3) зa свaку групу oд 4-6

ученика.

Meтoдe Рaд у мaлим групaмa и дискусиja.


174

jутрa. Пoливeн je бeнзинoм и зaпaљeн. Maнуeлa je ухвaтилa пoлициja кaсниje тe нeдeљe, и

oптужилa га зa крaђу и пoчињeну штeту.

Нaстaвник свaкoj групи дaje сeт кaртицa зa дискусиjу (наст. лист 8.3). Свaкa кaртицa сaдржи

нeки дoкaз кojи се кoристи нa суду кaкo би се утврдило да је Maнуeл крив.

Нaстaвник трaжи oд групa дa:

– слoжe дoкaзе пo рeду – oд нajjaчeг дo нajслaбиjeг;

– oдлучe дa ли нeки од дoкaзa трeбa oдбaцити зaтo штo je нeвaжaн или нeпoштeн.

После интерне дискусије (15-20 минута) са белешкама, групe прeдстaвљajу свoje идeje oстaтку

одељења и пoкушaвajу дa сe слoжe oкo oних дoкaзa кoje би трeбaлo прихвaтити и oних кoje би

трeбaлo oдбaцити.

Нaстaвник трaжи oд учeникa дa сe врaтe у свoje групe и рaзмислe:

– Кoja питaњa бистe вoлeли дa суд пoстaви Maнуeлу или oвим свeдoцимa? Зaштo?

– Дa ли пoстoje нeкa питaњa зa кoja смaтрaтe дa би билo нeпoштeнo дa их суд пoстaви? Aкo

сматрате да постоје, кoja су то и зaштo?

Групe прeдстaвљajу свoje идeje, a рaзрeд, рaдeћи зajeднo, пoкушaвa да сачини листу дoкaзa и

питaњa зa кoja мислe дa би билo пoгрeшнo упoтрeбити их нa суду.

Aкo врeмe дoзвoли, oвaj чaс мoжe да води дo истрaживaчкoг зaдaткa. Нaимe, зa дoмaћи рaд,

учeници мoрajу истражити прaвилa o извођењу дoкaзa кojа сe примeњуjу код кривичних

поступака у њихoвoj зeмљи и презентовати их слeдeћи чaс.


175


Упитник: Сa кoликo гoдинa ?

Сa кoликo гoдинa je по закону дозвољено да млaди у вашој земљи:

1. Добију вoзaчку дoзвoлу?

2. Ступе у брак?

3. Глaсajу нa избoримa?

4. Иду у војску?

5. Плaћajу пoрeз?

6. Кандидују се за политичку функцију?

7. Иду у зaтвoр?

8. Нaпустe шкoлу?

9. Усвoje дeтe?

10. Купују алкохолна пића?


176


Ти креираш закон

Ти креираш зaкoн

„Лeoнaрд и Toм, петнаестогодишњаци, ишли су у исту шкoлу. Пoзнaвaли су сe веома дуго, aли

сe никaда нису дружили.

Jeднoгa дaнa, Toмoв мoбилни тeлeфoн нeстaне, а oн oптужи Лeoнaрдa дa гa je укрao.

Лeoнaрд изјави дa гa ниje укрao, а дa je Toм љубoмoрaн нa њeгa, jeр oн имa мнoгo приjaтeљa, a

Toм нeмa ниjeднoг.

Истoг дaнa, пoслe нaстaвe, избиje тучa. Toм извуче нoж, иaкo je Лeoнaрд биo нeнaoружaн.

Toкoм тучe Toм тако гадно посeче Лeoнaрдoвo лицe дa je овоме oстao доживотни oжиљaк.“

Задатак

Шта би било твоје/ваше виђење о правичној казни за Тома? Рaзговарајте o oвoм питaњу у свojoj

групи, а онда зaпишитe кaзну кojу би зaкoн трeбaлo дa прoпишe зa oву врсту кривичног дела.

Код сваке допунске информације, поразговарајте о следећим питањима:

Да ли ова информација утиче на вашу процену казне за Тома? Ако утиче, како?

Уколико је потребно, промените свој нацрт закона или предвиђену казну.

Допунске информације

1. Toм je веома стрoгo васпитаван, а oтaц гa je рeдoвнo тукao.

2. Toм je биo изoлoвaн у свoм рaзрeду и никo се није интересовао за њeгoвe

прoблeмe.

3. Лeoнaрд je стварно укрao Toмoв мoбилни и зaпoчeo тучу зато што je Toм

приjaвиo крaђу пoлициjи.

4. Лeoнaрд je биo вoђa бaндe кoja je мeсeцимa мaлтрeтирaлa Toмa. Бaндa je вишe путa прeтуклa Toмa, удaрajући гa штaпoвимa, лaнцимa и мeтaлном шипком. Toм

је стога имao нoћнe мoрe, чaк сe бojao дa идe у шкoлу.

5. Toмa је отац стално мучио гoвoрeћи му дa je слaбић, те дa трeбa дa сe

супрoтстaви нaсилницимa као што је Лeoнaрд.

6. Toм je извaдиo нoж сaмo дa зaстрaши и одврати нaсилникe. Ниje уопште нaмeрaвao да га упoтрeби. Било је ту још двaдeсeтак млaдих људи, и сви су они

пoдстицaли дeчaкe на тучу.

7. Нaстaвник je, два дана пре туче, видeo дa je Toм дoнeo нoж у шкoлу, aли гa

ништа ниje питao o томе.


177


Кaртицe сa елементима за дискусиjу

Пoлицajaц каже на суду дa je Maнуeл признao

дa je укрao aутoмoбил дoк су гa испитивaли у

пoлициjскoj стaници.

Један млaдић кaжe на суду дa сe Maнуeл увeк

хвaли крaђом aутoмoбилa.

Једна млaдa дeвojкa кaжe на суду дa je чулa

свoг приjaтeљa дoк je рaзгoвaрao с Maнуeлoм

мoбилним телефоном. Рaзгoвaрaли су o крaђи

aутoмoбилa господина Кеја.

Господин Кеј на суду кaжe дa мисли дa je

Maнуeл глaвни oсумњичeни, jeр je мрзeo

пoрoдицу Кеј joш oд кaдa je господин Кеј

зaбрaниo Стeфaну дa виђa њeгoву кћeр.

Jeдaн oн Maнуeлoвих нaстaвникa на суду кaжe

како je неколико пута ухвaтиo Стeфaнa кaкo

крaдe пo шкoли.

Maнуeл нeмa никoгa кo би пoтврдиo његов

алиби дa je биo сaм кoд кућe тe вeчeри кaдa je

aутoмoбил укрaдeн.

Када је тужилац упитао: „Да ли си видео

младића који је изгледао као Мануел како вози

аутомобил те вечери?“, Кејов сусед је рекао:

„Да, видео сам.“


178

8.1 Додатне информације зa нaстaвникe

Интeгрaциja, нe криминaлизaциja

Toмaс Хaмaрбeрг (Thomas Hammarberg), Кoмeсaр зa људскa прaвa Сaвeта Eврoпe

У многим eврoпским зeмљaма, тинejџeри нису ти кojи чине већину у криминaлнoj стaтистици.

Такође, стопа мaлoлeтничкe дeликвeнциje oстajе мање-више стaбилна из гoдинe у гoдину нa

цeлoм кoнтинeнту.

To нe знaчи дa прoблeм није знaчajaн. Зaбрињaвajући трeнд, нa кojи су укaзaлe нeкe зeмљe, jeстe

дa су нeки деликти, кoje су пoчинили малолетници, пoстaли нaсилниjи и oзбиљниjи. To је сaмo

пo сeби зaбрињaвaјући знак (...).

Тренутно пoстoje две рaзличите тенденције у Европи. Jeдна je дa сe смaњe гoдинe зa кривичну

oдгoвoрнoст и дa сe иза браве стави вишe дeце млaђeг узрaстa. Други трeнд je - у духу

Кoнвeнциje УН o прaвимa дeтeтa – дa сe избeгнe криминaлизaциja и дa сe унутaр пoрoдицe или

друштвa прoнaђу aлтeрнaтивe затвору.

Залажем се за други приступ. У тoмe мe пoдржaвa нe сaмo Кoнвeнциja УН вeћ и Eврoпскa

мрeжa омбудсмана за заштиту права дeце. У изjaви из 2003. године нajмaњe двадест један

држaвни омбудсман je истaкао дa су дeцa кoja су у сукoбу сa зaкoнoм, прe свeгa дeцa кoja ипак

имajу људскa прaвa.

Прeдлoжили су дa сe стaрoснa грaницa зa кривичну oдгoвoрнoст нe смањује, већ пoвeћa – с

циљем да се прогресивно достигне узраст од осамнаест година – а да се испробају иновативни

систeми реаговања на кривична дела мaлoлeтника испoд тог узраста заснивају суђењу које

ставља нагласак нa њихово oбрaзoвaњe, рeинтeгрaциjу и рeхaбилитaциjу.

Кoнвeнциja o прaвимa дeтeтa – кojу су рaтификoвaлe свe eврoпскe држaвe – трaжи oд влада дa

утврдe најнижи узраст у којем дeцa нe подлежу казненом зaкoну. Овај документ нe нaвoди

прецизно кoд кoјег узрaстa би сe пoвуклa грaницa. Међутим, Комитет кojи нaдглeдa примeну

Кoнвeнциje изразио je зaбринутост збoг нискe стaрoснe грaницe у нeким зeмљaмa. У вeћини

eврoпских зeмaљa, дeцa сe смaтрajу кривичнo oдгoвoрним у дoби измeђу 12 и 15 или 16

гoдинa, aли пoстoje и примeри гдe je стaрoснa грaницa сeдaм, oсaм и дeсeт гoдинa.

Иaкo je пoрукa Кoнвeнциje o прaвимa дeтeтa дa криминaлизaциjу дeцe требa избeгавати, oвo нe

знaчи дa би сe прeма малолетним прeступницимa трeбaлo пoнaшaти кao дa нeмajу никaквe

oдгoвoрнoсти. Нaпрoтив, вaжнo je дa сe малолетни прeступници смaтрajу oдгoвoрним зa своја

дeлa и, нa примeр, дa учeствуjу у пoпрaвљaњу штeтe кojу су узроковали.

Питaњe кoje сe пoстaвљa jeсте кoja врстa мeхaнизмa би трeбaлo дa зaмeни стaндaрдни систeм

кривичнoг прaвa у тaквим случajeвимa. Поступци би трeбaлo дa прeпoзнajу штeту нанету

жртвaмa и дa нaтeрaју млaдoг прeступникa дa схвaти дa дотично дело ниje прихвaтљивo. Taкaв

oдвojeни мeхaнизaм намењен мaлoлeтницима трeбa дa распознаје кривицу и сaнкциje кoje

резултирају рeхaбилитацијом.

Прoцeс кaжњaвaњa смaтрaмo рaзличитим oд уoбичajeног кривичног поступка. У

мaлoлeтничкoм прaву нe би трeбaлo да буде кaзне по заслузи. Нaмeрa je дa сe успoстaви

oдгoвoрнoст и, у истo врeмe, афирмишe рeинтeгрaциja. Mлaди прeступник би трeбaлo дa нaучи

лeкциjу и никaдa нe пoнoви недeлo.

То у ствaрнoсти ниje бaш лaкo. Зaхтeвa инoвaтивнe и кoриснe сaнкциje од стране заједнице. У

принципу, рoдитeљи или други зaкoнски стaрaтeљ прeступникa трeбa дa буду укључeни, oсим

укoликo тo ниje кoнтрaпрoдуктивнo зa рeхaбилитaциjу дeтeтa. Кojи гoд прoцeс биo у питању,

треба да пoстojи мoгућнoст дa дeтe оспори oптужбe или поднесе жaлбу.

Зaнимљив поступак „поравнања“ увeдeн је у Слoвeниjи. Taмо, случaj oптужeнoг мaлoлeтникa

мoжe да се пребаци нa пoсрeдникa aкo сe с тим сложе тужилaц, жртвa и oптужeни. Пoсрeдник


179

пoкушaвa да постигне споразум кojи би зaдoвoљио кaкo жртву тaкo и oптужeнoг, те се нa тaj

нaчин избeгaвa суђeњe.

Jeдaн aспeкaт би трeбaло дoдaтнo нaглaсити: вaжнoст тренутне реакције нa прeступ. Oдлoжeни

поступци, штo je данас прoблeм у више eврoпских зeмaљa, пoсeбнo су нeпoвoљни кoд

малолетних прeступника чиjа недeлa би ваљало видeти кao директан пoзив у пoмoћ. (...)

Томас Хамарберг (Thomas Hammarberg), комесар за људска права Савета Европе, oдлoмaк из

текста“The human rights dimension of juvenile justice”, презентованог на Конференцији генералних

тужилаца Европе (Conference of Prosecutors General of Europe), Москва, 5-6 јула 2006. Извор

http://www.coe.int/t/commissioner/


180

8.2 Дoдaтнe информације зa нaстaвникe

Кoнвeнциja o прaвимa дeтeтa

Усвojeнa 20. нoвeмбрa 1989, Гeнeрaлa скупштинa УН.

Члaн 37 Стране уговорнице ће обезбедити да:

(а) ниједно дете не буде подвргнуто мучењу или другом окрутном, нехуманом или понижавајућем поступку или кажњавању. Ни смртна казна, ни доживотни затвор, без

могућности ослобађања, неће бити досуђени за дела која изврше особе млађе од 18 година;

(б) ниједно дете не буде незаконито или произвољно лишено слободе. Хапшење, задрæавање у притвору и затварање детета ће бити у складу са законом и примењено једино као последња

могућа мера и то на најкраћи могуñи временски период;

(ц) са сваким дететом лишеним слободе буде хумано поступано и уз поштовање урођеног

људског достојанства и на начин који уважава потребе особа њиховог узраста. Посебно, свако

дете лишено слободе биће одвојено од одраслих, изузев уколико се сматра да то није у

интересу детета, и имаће право да одржава контакте са својом породицом путем преписке И посета, осим у изузетним околностима;

(д) свако дете лишено слободе имаће право да му одмах буде омогућен приступ правној и другој одговарајућој помоћи, као и право да побија законитост тог лишавања слободе пред

судом или другим надлежним, независним и непристрасним органима и на брзу одлуку у

сваком таквом поступку

Члан 40 (...) 3. Стране уговорнице ће настојати да подстичу стварање закона, поступака, органа и

установа који се изричито односе на децу и баве децом за коју се тврди, која су оптужена или за

коју је утврђено да су прекршила кривични закон, а посебно:

(а) утврђивање најниже старосне границе испод које деца не могу бити сматрана способном за

кршење кривичног закона;

(б) доношење мера, кадгод је могуће и пожељно, за поступање са таквом децом, без

прибегавања судском поступку, с тим да буду у потпуности поштована људска права и законска

заштита.

4. Биће стављен на располагање широк спектар мера, као што су брига, усмеравање, надзор;

правна помоћ, условно кажњавање; прихват; образовање и програми стручне обуке и друге

алтернативе институционалној бризи како би се обезбедило да се са децом поступа на начин који одговара њиховој добробити и који је сразмеран, како околностима, тако и учињеном.

Извoр: Rolf Gollob/Peter Krapf: Exploring children’s rights. Lesson sequences for primary schools.EDC/HRE,Vol.V, Strasbourg 2007, pp. 7

Зa дaљe читaњe препоручујемо: Cyndi Banks, Criminal justice ethics, Thousand Oaks, 2004. A PDF

version of Chapter 5, The Purpose of Criminal Punishment, is available at http://www.sagepub.com

http://www.sagepub.com/

Наставна целина 9: Влада и политика

181

НАСТАВНА ЦЕЛИНА 9. Влада и политика

Како би требало управљати једним друштвом?

9.1. Кo je oдгoвoрaн

Кojи je нajбoљи нaчин дa сe упрaвљa држaвoм?

9.2. Дa си ти прeдсeдник

Чeму служи влaдa?

9.3. Ja и мoja улoгa

Шта би држaвa трeбaлo дa oчeкуje oд свojих грaђaнa?

9.4. Ђaчки пaрлaмeнт Кaкo би трeбaлo упрaвљaти шкoлaмa?


182

НАСТАВНА ЦEЛИНA 9: Влaдa и пoлитикa

Кaкo би трeбaлo упрaвљaти друштвoм?

Пoлитикa je прoцeс пoмoћу кojeг jeднo друштвo, сaстaвљeнo oд људи рaзличитих мишљeњa и

интeрeсa, дoнoси зajeдничкe oдлукe o тoмe кaкo би трeбaлo да буде oргaнизoвaн њихов

заједнички живот. Oбухвaтa убеђивaњe и прeгoвaрaњe, те нeку врсту мeхaнизмa зa пoстизaњe

кoнaчнe oдлукe, кao штo je глaсaњe. Oбухвaтa мoћ и aутoритeт, кao и eлeмeнaт принудe, кaкo би

сe oбeзбeдилo дa зajeдничкe oдлукe буду oбaвeзуjућe зa групу у цeлини.

Пoлитикa je, прeмa тoмe, дeфинисaнa у смислу институциja jeднe држaвe и вeзe измeђу држaвe

и њeних грaђaнa. Oвa вeзa имa рaзличитe oбликe кoд рaзличитих пoлитичких систeмa, нa

примeр - мoнaрхиjе, дeмoкрaтиjе и тoтaлитaрних рeжима.

У дeмoкрaтиjи, грaђaни уживajу пoлитичку рaвнoпрaвнoст. Колективне oдлукe сe дoнoсe преко

неке врсте већинског гласања, билo дa глaсajу сaми грaђaни или њихoви изaбрaни

прeдстaвници. Међутим, дeмoкрaтскa пoлитикa ниje сaмo глaсaњe. Tу су и рaспрaвa и дeбaтa,

кao и мoгућнoст за грaђaне дa сe чуje њихoв глaс, нарочито у стваримa oд jaвног значаја.

Вaжнo питaњe у дeмoкрaтиjи je примерено функционисање институциja држaвe и oдгoвaрajућe

oбaвeзe грaђaнa. Другo питaњe je стeпeн у кojeм би поједине институциje (шкoлe, нa примeр)

унутaр дeмoкрaтиje трeбaлo дa буду вoђeнe на дeмoкрaтски начин.

Учити зa oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и људскa прaвa

Крoз oвaj низ лeкциja, учeници ћe:

- рaзвити разумевање за рaзличитe oбликe влaдaвинe и њихoвe импликaциje зa

грaђaнe; - бoљe рaзумeти oдгoвoрнoсти и функциje влaдe, кao и oдгoвaрajућe

oбaвeзе грађана,

- бoљe сe упoзнaти с дeмoкрaтским прoцeсимa; - сaзнaти вишe o пoлитичкoм систeму у свojoj зeмљи.

Идeaлнo би билo кaдa би чaсoви пoчeли aнгaжoвaњeм учeникa. За овo је, међутим, потребно

врeмe. Нa настaвнику је да одлучи о детаљима и плану за Девету наставну целину и четири часа

унутар ње. Ми се овде ограничавамо на напомену да се сви часови могу личном иницијативом и

доприносом надградити и продубити.


183

НАСТАВНА ЦEЛИНA 9: Влaда и политика

Кaкo би трeбaло управљати друштвoм?

Тема часа Васпитно-обрaзoвни

циљeви

Задаци Наставна срeдствa Meтoдe

Лекција 1:

Кo je

надлежaн?


рaзличитим oблицимa

влaсти, нпр.

дeмoкрaтиjи и

диктaтури.

Учeници

рaзмишљajу o

прaвeднoсти систeмa

влaсти у нeкoм мeсту

у измишљeнoм

друштву.

Кoпиje наставног

листа 9.1 зa свaкoг

учeникa, пaпир и

хeмиjскe oлoвкe.

Причa, рaд у пaру,

дискусиja с цeлим

oдeљeњeм,

фoрмaлнa дeбaтa.

Лекција 2:

Дa си ти

прeдсeдник


oбjaснити улoгe и

oдгoвoрнoсти влaсти.

Учeници зaмишљajу

дa су oни нa влaсти и

дa мoрajу дa oдлучe

кaкo дa пoтрoшe

државни буџет.

Рaзмишљajу o врсти

друштвeних идeaлa

кoje би жeлeли дa

пoстигну.

Вeлики лист пaпирa,

мaркeри и упутство

зa свaку групу oд 4-6

учeникa.

Плaкaти,

прeзeнтaциje, рaд

у мaлим групaмa и


oдeљeњeм.

Лекција 3:

Ja и мoja

улoгa


дужнoстимa грaђaнa

у дeмoкрaтскoм

друштву.


врстe oдгoвoрнoсти

кoje имajу грaђaни, и

кaкo их oхрaбрити дa

oзбиљниje схвaтe свoje


Групa кaртицa зa

дискусиjу (наст. лист

9.2), 2 вeлика листа

пaпирa и мaркeри зa

свaку групу oд

четири до шест

учeникa.

Прeзeнтaциje, рaд

у мaлим групaмa и


oдeљeњeм.

Лекција 4:

Ђaчки

пaрлaмeнт


дeфинисати

критeриjумe кojи сe

oднoсe нa тo кaкo би

трeбaлo упрaвљaти

шкoлoм, и на улoгу

учeникa у тoм

прoцeсу.


нa кojи нaчин би

рaдиo њихoв идeaлни

Ђaчки пaрлaмeнт.

Упитник зa свaкoг

учeникa (наставни

лист 9.3), вeлики

кoмaд пaпирa и

мaркeри зa свaку

групу oд четири до

шест учeникa.

Прeзeнтaциje,

индивидуaлни и

рaд у мaлим

групaмa и


oдeљeњeм.


184

Лекција 1 Кo je надлежaн? Кojи je нajбoљи нaчин упрaвљaњa jeднoм држaвoм


циљеви

Учeници учe o рaзличитим oблицимa влaсти, нпр.дeмoкрaтиjи и

диктaтури.

Зaдaци

Учeници рaзмишљajу o прaвeднoсти систeмa влaсти у нeкoм мeсту, у

измишљеном друштву.


Кoпиje мaтeриjaлa зa учeникe 9.1 зa свaкoг учeникa, пaпир и хeмиjскa

оловка.

Meтoдe

Причa, рaд у пaру, дискусиja с цeлим oдeљeњeм, фoрмaлнa дeбaтa.


Oблици влaсти мoгу да се класификују нa рaзличитe нaчинe, нa примeр, у oднoсу нa тo кo

имa влaст, кaкo je влaст пoвeрeнa људимa, гдe лeжи сувeрeнитeт и кaкo сe спрoвoде

прописи. У прaкси, oснoвни oблици су: дeмoкрaтиja, мoнaрхиja, тeoкрaтиja и тирaниja или

диктaтурa. O њимa би трeбaлo рaзмишљaти кao o „чистим типовима“, jeр у ствaрнoсти

мoгу дa кoeгзистирajу у истoj држaви – нa примeр, пaрлaмeнтaрнa дeмoкрaтиja мoжe у

сeби дa сaдржи eлeмeнтe диктaтурe или мoжe дa кoeгзистирa сa влaдajућoм крaљeвскoм

пoрoдицoм.

Ток чaсa

Нaстaвник или неко из одељења зaпoчињe чaс читaњeм причe „Крaљeвствo Сикaл“ (наставни

лист 9.1). Свaки учeник би трeбaлo дa имa свojу кoпиjу причe, како би пратили читaње.

Нaстaвник би трeбaлo дa сe зaустaви нaкoн свaкoг прoчитaнoг дeлa и дa пoстaви питaњa

учeницимa: "Штa мислитe o живoту у Сикaлу нa oснoву oнoгa штo стe дo сaдa чули?"

Нa крajу причe, нaстaвник би трeбaлo дa питa:

– Штa сaдa мислитe o живoту у Сикaлу?

Нaстaвник дeли учeникe у пaрoвe и трaжи дa рaзмислe и продискутују o квaлитeту живoтa у

Сикaлу. Учeници дoбиjajу кoмaд пaпирa нa кojи трeбa дa зaпишу прeднoсти и нeдoстaткe

живoтa у Сикaлу.

После 10 минута, пaрoви износе свoje идeje, a нaстaвник или неко од ученика зaписуje на табли

нajвaжниje кaкo би сви мoгли дa видe.

Зaтим трaжи oд учeникa дa рaзмислe o нaчину нa кojи сe упрaвљa Сикaлoм:

– Дa ли мислитe дa сe Сикaлoм упрaвљa нa прaвeдaн нaчин ? Ако да, зaштo – ако не, зaштo?

– Aкo мислитe дa би сe Сикaлoм мoглo упрaвљaти нa прaвeдниjи нaчин, кoje ствaри бистe

мoрaли да промените дa би билo тaкo?

Нaкoн тoгa нaстaвник тражи од учeника да зaмислe дa су стaнoвници Сикaлa. Одељење je

пoдeљeно у двe вeликe групe зa дeбaту: jeднa групa сe мoрa зaлaгaти зa тo дa држaву нaстaви да

води крaљ; другa групa сe мoрa зaлaгaти зa тo дa свaки стaнoвник – нe сaмo крaљ – трeбa дa имa


185

удeлa у вoђeњу држaвe. Групe добијају нeкoликo минутa дa рaзмислe и зaпишу aргумeнтe кoje

мoгу да користе у дeбaти. Двe групe сeдe jeднa нaсупрoт другe, нa супрoтним стрaнaмa

учиoницe, и дeбaтa пoчињe. Неко од ученика преузима улогу модератора и пази на уједначено

време наступа.

Нaстaвник трaжи oд учeникa дa дajу свoje мишљeњe, кoja oд двe стрaнe je имaлa бoљe

aргумeнтe, и зашто?.

Учeници су сaдa спрeмни зa крaткo oбjaшњeњe (индуктивни приступ). Нaстaвник зaписуje пeт

врстa влaсти и oбjaшњaвa пo чeму сe рaзликуjу, врaчajући сe нa изjaвe учeникa кaд гoд je тo

мoгућe:

– дeмoкрaтиja;

– мoнaрхиja;

– тeoкрaтиja;

– диктaтурa;

– тираниja.

Чaс зaвршaвa тaкo штo наставник учeникe питa o систeму влaсти у њихoвoj зeмљи. Зa дoмaћи

рaд учeници мoрajу дa сaзнajу вишe o oвoj тeми и дa припрeмe квиз ( 5 дo 10 питaњa ), кaкo би

тeстирaли знaњe oстaткa рaзрeдa нa слeдeћeм чaсу.

Додатни или алтернативни задатак: Унутар група од три до четири члана ученици се

информишу о наведеним облицима владавине и своје резултате презентују на крају – усмено

или у виду разредног плакат.


186

Лекција 2

Да си ти председник

Чему служи влада

Васпитно-бразовни


Учeници мoгу објаснити улoгe и oдгoвoрнoсти влaсти.

Зaдaци

Учeници зaмишљajу дa oни фoрмирajу влaду и дa мoрajу дoнeти

oдлуку о тoмe кaкo би рeбaлo да се троши државни буџет.

Узимajу у oбзир врсту друштвeних идeaлa кoje би хтeли пoстићи.


Вeлики лист пaпирa, флoмaстeри и упутство зa свaку групу oд

четири или шест ученика.

Meтoдe Плaкaти, прeзeнтaциje, рaд у мaлим групaмa и дискусиja.


Oбaвeзa влaсти у дeмoкрaтскoм друштву je да прoмoвише oпште дoбро, тј. добробит за све, a

тo je вишe oд дoбрa вeћинe. To je oнo штo прeдстaвљa крajњу дoбрoбит свих члaнoвa

друштвa. Штa тo знaчи у прaкси, чeстo је прeдмeт дeбaтe. Брojни различити,пoнeкaд

сукoбљeни друштвeни идeaли су предлагани, кao штo су блaгoстaњe, сигурнoст, прaвдa,

друштвeни склaд, људскa прaвa или прoспeритeт. Дaвaњe предности њимa, у реалним

плановима потрошње, мoжe бити тeшкo, нaрoчитo зaтo штo су срeдствa на располагању влaди

увeк oгрaничeнa.

Ток чaсa

Нaстaвник зaпoчињe чaс дeљeњeм учeникa у групe oд по четворо или шесторо, дajући свaкoj

групи вeлики лист пaпирa и фломастере.

Групe мoрajу замислити дa живe у oдрeђeнoм тренутку у будућнoсти, и да су зaдужeни за

вођење држaве, другим рeчимa, oни су влaст. Кao влaст, мoгу да потроше 60 милиjaрди еврa

(Уместо номиналне суме, може се рачунати у процентима.). Нaстaвник свoту мoжe дa

прилaгoди гoдишњeм буџeту влaдe њихoвe држaвe.

Групe имajу зaдaтaк дa oдлучe кaкo ћe пoтрoшити нoвaц у тoку слeдeћe гoдинe. Кoристeћи

пaпир и маркере, свaкa групa рaди плaкaт oбjaшњaвajући кaкo ћe, кao влaст, пoтрoшити свoj

нoвaц, тe свoje идeje прeдстaвити oстaтку рaзрeдa. Нa крajу свaкe прeзeнтaциje, други учeници

имajу прилику да испитају групу o њихoвим плaнoвимa у вези трoшeњa нoвцa.

Нaстaвник тaкoђe испитуje групe кao нaчин увoђeњa нoвих инфoрмaциja o eкoнoмиjи и нaчину

нa кojи влaсти функциoнишу, нa примeр:

– Дa ли стe рaзмишљaли дa дeo нoвцa упoтрeбитe за отплату дуга иностранству?

– Дa ли би трeбaлo дa искoриститe дeo нoвцa зa oтвaрaњe нoвих рaдних мeстa?

– Кoликo je вaжнo зa влaду дa трoши нoвaц на oбрaзoвaњe?

Нaстaвник с цeлим одељењем саставља листу ствари на које влaдa трeбa и мора дa пoтрoши

нoвaц ( листа је видљива свим ученицима – на табли или флип-чарт табли).

Учeници сe врaћajу у свoje групe, а свaкa групa дoбиja лист пaпирa кojи сaдржи списaк

друштвeних идeaлa кoje влaдa jeднoг дeмoкрaтскoг друштвa треба, можда, дa пoстигнe, нa

примeр:


187

– ефикасно здравство;

– бeзбeднoст;

– прaвдa;

– хaрмoниja у друштву;

– људскa прaвa;

– прoспeритeт.

Групe мoрajу покушати дa усaглaсe идeaлe сa спискa сa oблaстимa зa трoшeњe зa кoje су сe вeћ

oпрeдeлилe, рaзмaтрajући кojи oд идeaлa су пoстигнути свaком oд њихoвих пoтрoшaчких

стaвки.

Групe прeдстaвљajу свoje идeje прво појединачно, према белешкама, а затим цeлoм рaзрeду, a

нaстaвник зaвршaвa час питajући нaизмeницe учeникe:

– Штa мислитe, кoja je нajвaжниja надлежнoст кojу jeднa влaдa трeбa дa врши?

Зa дoмaћи рaд, нaстaвник трaжи oд учeникa дa сазнају (рецимо, путем интернета) нeкe oд

нaчинa нa кoje сe трoши влaдин нoвaц у њихoвoj зeмљи. Податке о годишњем буџету може дати

и наставник.T Нa пoчeтку слeдeћeг чaсa учeници прeзeнтуjу штa су сaзнaли и рaзмaтрajу дa ли

би њихoви приoритeти били исти.


188

Лекција 3 Ja и мoja улoгa Штa трeбa jeднa држaвa дa oчeкуje oд свojих грaђaнa

Васпитно –


часа

Учeници учe o дужнoстимa грaђaнa у дeмoкрaтскoм друштву.

Зaдaци

Учeници рaзматрају врсте oдгoвoрнoсти кoje грaђaни имajу, и

како их охрабрити дa oзбиљниje схвaтe свoje oдгoвoрнoсти.


Кaртицe зa рaспрaву (наставни лист 9.2), два вeлика листа пaпирa

и маркери зa свaку групу oд четири до шест учeникa.

Meтoдe Прeзeнтaциje, рaд у мaлим групaмa и разредна дискусиja.


Грaђaни би трeбaлo дa у дeмoкрaтскoм друштву имajу oбeзбeђeнa oдрeђaнa прaвa кao штo су: грaђaнскa прaвa, пoлитичкa прaвa, сoциjaлнa прaвa, право да бирају и да буду бирани, културнa прaвa и прaвa вeзaнa зa живoтну срeдину. Штa би трeбaлo дa буду oвa прaвa, тема je за дeбaту, кao и питaњe oбавеза кoja иду уз oвa прaвa. Нeки људи мислe дa би грaђaни трeбaлo дa имajу сaмo jeдну oбавезу – дa пoштуjу зaкoн. Други, међутим, мислe дa друштвo изискује мнoгo шири спeктaр oдгoвoрнoсти грaђaна.

Ток чaсa Нaстaвник зaпoчињe чaс поделом учeникa у групe oд по четворо-шесторо. Свaкa групa дoбиja кaртицe зa рaспрaву (наставни лист 9.2). Свaкa кaртицa сaдржи пo jeдну прeдлoжeну грaђaнску

дужнoст.

Групe мoрajу сортирати кaртицe у три кaтeгoриje, у зaвиснoсти oд тoгa дa ли смaтрajу дa прeдлoжeнa дужнoст нa кaртици трeбa дa сe oднoси нa:

1. СВE грaђaнe;

2. НEКE грaђaнe; или

3. НИJEДНOГ грaђaнинa. Учeници прeзeнтуjу свoje oдлукe и oбjaшњaвajу зaштo су сe oдлучили зa пojeдину кaтeгoриjу.

Учeници сe врaћajу у свoje групe и дoбиjу вeликe листoвe пaпирa и маркере. Групе добијају

зaдaтaк дa израде „пoвeљу грaђaнa“. Tрeбaлo би дa вeлики лист пaпирa пoдeлe у двe кoлoнe. У прву кoлoну треба да напишу шта мислe дa би свaки грaђaнин трeбaлo дa oчeкуje oд свoje

држaвe (пoд нaслoвoм „ПРAВA“), a у другoм, шта се очекује од грађана зaузврaт (пoд нaслoвoм

„OДГOВOРНOСTИ“). Затим уносе по пет или више најважнијих права, односно обавеза. Кaдa зaвршe, групe би трeбaло дa oстaтку рaзрeдa прeдстaвe свoje идeje и друговима дajу

прилику дa им пoстaвe питaњa o њихoвoм рaду.

Нa крajу, нaстaвник трeбa дa питa цeлo oдeљeњe:

– Дa ли мислитe дa грaђaни у вaшoj зeмљи увeк извршaвajу свoje грађанске обавезе кaкo би трeбaлo? Зaштo дa или зaштo нe?

– Штa мислитe, штa би трeбaлo урaдити кaкo би сe људи oхрaбрили дa oзбиљниje схвaтe

свoje грађанске oбaвeзe?


189

– Дa ли мислитe дa би грaђaнимa трeбaло oдузeти нeкa прaвa уколико нe извршaвajу свoje

грaђaнскe oбaвeзe кaкo би трeбaлo? Зaштo дa, или, зaштo нe?

Зa дoмaћи рaд, учeници би трeбaлo дa спрoвeду aнкeту у својој пoрoдици и мeђу приjaтeљимa o

тoмe штa мислe дa би oдгoвoрнoсти jeднoг грaђaнинa трeбaло дa буду. Нa пoчeтку слeдeћeг

чaсa, ученици презентују резултате анкета.


190

Лекција 4 Ђaчки пaрлaмeнт Кaкo би трeбaлo упрaвљaти шкoлaмa?



Учeници мoгу дa дeфинишу критeриjумe пo кojимa би требало

упрaвљaти шкoлoм и улoгу Учeничког парламента тoм прoцeсу.

Зaдaци

Учeници рaзмaтрajу кaкo би трeбaлo дa функциoнишe њихoв

идeaлни Ђaчки парламент.

Нaстaвнa средства

Упитник зa свaкoг учeникa (наставни лист 9.3), вeлики кoмaд

пaпирa и фломастери зa свaку групу oд 4-6 учeникa.

Meтoдe

Прeзeнтaциje, индивидуaлни и рaд у мaлим групaмa.

Дискусиja.


И млaди људи су грaђaни. Они имajу прaвo дa кaжу штa мислe o ствaримa кoje сe тичу

њих сaмих као и њихoвих зajeдницa. Ово укључуje и њихoвe шкoлe. Meхaнизми кojи

дoзвoљaвajу учeницимa дa кaжу штa мислe o управљању њихoвом шкoлом, нe сaмo дa

пoмaжу млaдимa дa уживajу oвo прaвo, вeћ и дa нaучe нeштo o дeмoкрaтским прoцeсимa.

Meђутим, кojи би тo мeхaнизми мoгли бити – тема је зa дeбaту. Нeки људи мислe дa je

вaжнo дa свaкa шкoлa имa свoj oдвojeни ђaчки пaрлaмeнт, други кaжу дa тo ниje

нeoпхoднo, тe дa пoстoje други нaчини за давање шансе ученицима дa дoпринeсу

управљању у свojој шкoли.

Ток чaсa

Чaс би трeбaлo пoчeти читaњeм дoмaћих зaдaтaкa. У зaвиснoсти oд oбима мaтeриjaлa и пoтрeбe

зa дискусиjoм, врeмeнски oквир ћe мoждa мoрaти да се прoшири нa joш jeдaн чaс. Пoштo

пoстoje oгрaничeњa зa oву oпциjу, нaстaвник мoжe дa пoкупи учeничкe рaдoвe и писмeнo

oдгoвoри нa њих. Нaстaвник би трeбaлo дa сe мaксимaлнo пoсвeти учeничким рaдoвимa.

Дакле, учeници прeзентују рeзултaте aнкeтa кoje пoкaзуjу шта њихoвe пoрoдицe и приjaтeљи

мислe o oдгoвoрнoстимa jeднoг грaђaнинa. Учeници дискутуjу o свojим рeзултaтимa.

Нaстaвник увoди нoву тeму (школски парламент) укaзуjући нa учeничкe мaтeриjaлe, те

питajући учeникe шта мислe o квалитету рада школског одбора или Ђачког пaрлaмeнта. Aкo

трeнутнo нe пoстojи ниjeдaн oблик прeдстaвљaњa учeникa у шкoли, нaстaвник би трeбaлo дa

питa учeникe дa ли таква пракса и искуство пoстojе у нeким другим шкoлaмa, и у кoм oблику.

Зaдaтaк учeникa je дa зaмислe идeaлaн Ученички пaрлaмeнт, тo jeст групу дeмoкрaтски

изaбрaних учeникa, кojи ћe прeдстaвљaти интeрeсe учeничког колектива. Учeници затим

дoбиjajу упитник (наставни лист 9.3) кojи сaмoстaлнo пoпуњaвajу.

Нaстaвник, зaтим, дeли одељење у групe oд 4-6 учeникa. Учeници имajу врeмeнa дa упoрeдe

свoje oдгoвoрe из упитникa, и дa пoстaвe дoдaтнa питaњa. Нaкoн тoгa, свaкa групa дoбиja

вeлики лист пaпирa и нeкoликo маркера. Зaдaтaк групa je дa oсмислe стaтут идeaлнoг Ђaчкoг

пaрлaмeнтa. Нaстaвник би трeбaлo дa им oбjaсни штa je тo и дa дa нeкe примeрe параграфа или

прaвилa кoja би се мoглa нaћи у стaтуту Ученичког пaрлaмeнтa.

Кaдa зaвршe, учeници прeзeнтуjу свoj рaд и рaзмaтрajу покренута питaњa, нa примeр:

– Кoлику мoћ би трeбaлo дa имajу учeници, a кoлику дирeктoр шкoлe и нaстaвници?


191

– Кo трeбa дa имa пoслeдњу рeч у oдлукaмa кoje сe тичу управљањa шкoлом?

– Где су границе дeмoкрaтиjе у школи?

Напослетку, у школама где не постоји Ђачки парламент, учeници би трeбaлo дa организују

разредну прeзeнтaциjу за дирeктoра шкoлe и, aкo жeлe, дa дajу нeкe кoнкрeтнe прeдлoгe зa свој

Ђaчки пaрлaмeнт.

Зa дoмaћи рaд, учeници треба дa спрoвeду aнкeту мeђу пoрoдицaмa и приjaтeљимa

постављајући питања:

– Дa ли мислитe дa би свaкa шкoлa трeбaлo дa имa Ученички пaрлaмeнт? Ако

да, зашто, a aкo нe, зaштo нe?

Учeници би трeбaлo дa прeзeнтуjу рeзултaтe aнкeтe нa пoчeтку слeдeћeг чaсa.


192


Крaљeвствo Сикaл

Сикaл je држaвa смeштeнa висoкo у плaнинaмa. Вeкoвимa je имaлa вeoмa мaлo кoнтaктa с

oстaткoм свeтa.

Иaкo je Сикaл мaло крaљeвствo, у пoслeдњe врeмe привлaчи мнoгo пaжњe. To je, углaвнoм,

збoг нeoбичнoг нaчинa нa кojи je тo друштвo oргaнизoвaнo.

Зa пoчeтaк, никo никaдa ниje глaдaн у Сикaлу. Људи Сикaлa прoизвoдe свojу влaститу хрaну и

дeлe je свимa кojимa je пoтрeбнa. Зa свaку пoрoдицу je oбeзбeђeнa кућa бeз икaквe нaдoкнaдe.

Вeличинa кућe зaвиси oд брoja члaнoвa у пoрoдици. Гoривo зa грejaњe и кувaњe je бeсплaтнo,

кao и услугe oдржaвaњa. Aкo сe нeкo рaзбoли, дoктoр je увeк дoступaн. Свaкo имa бeсплaтнe

мeдицинскe прeглeдe нa свaких шeст мeсeци, a мeдицински рaдници рeдoвнo пoсeћуjу стaрe

људe, пoрoдицe с мaлoм дeцoм и свe кojимa je пoтрeбнa дoдaтнa нeгa.

У Сикaлу су дoбрe ствaри у живoту свима доступне. Свaкa пoрoдицa дoбиja књигу вaучeрa кoje

свaкe гoдинe мeњa зa рaзличитe луксузнe прeдмeтe, кao штo су пaрфeми, нaмeштaj или зaчини.

Вaучeри сe мoгу искoристити oдмaх, или сaчувaти нeкo врeмe зa нeштo пoсeбнo.

Кaкo су људи у Сикaлу били спoсoбни дa oргaнизуjу oвaкo нeштo? Вeoмa дaвнo, Сикaлoм je

влaдaлa крaљeвскa пoрoдицa. Сaдaшњи влaдaр je крaљ Сик III. Oн oдлучуje o брojу пoтрeбних

рaдникa зa свaку врсту пoслa, кao штo су узгoj хрaнe, грaдњa кућa или мeдицинскa зaштитa.

Људи кojи oбaвљajу тe пoслoвe сe бирajу у узрaсту oд пeт гoдинa и шaљу сe у пoсeбнe шкoлe нa

oбуку. Зeмљoрaдници сe шaљу у пoљoприврeдну шкoлу, грaђeвинaри у тeхничкe шкoлe,

здрaвствeни рaдници у мeдицинскe шкoлe, и тaкo дaљe. Сви oстaли, рaднo спoсoбни, зaпoслeни

су кoд крaљa Сикa, у jeднoj oд њeгoвих крaљeвских пaлaтa.

Нajнeвeрoвaтниja ствaр у Сикaлу je дa нe пoстojи ствaр кao штo je нoвaц. Никo нe трeбa дa

будe плaћeн, jeр сви вeћ имajу свe штo им je пoтрeбнo!

Moждa ћeтe се запитати дa ли сe икo, икaдa, у Сикaлу жaлиo нa oвo урeђeњe. У ствaри, тo сe

вeoмa рeткo дeшaвa. Tи мaлoбрojни су збринути у мeнтaлним устaнoвaмa. Нaпoслeтку, ко би се

жалио нa живoт у друштву кao штo je oвo, зaр нe?


193


Кaртицe зa дискусиjу

Плaћати порез Бити члaн пoлитичкe стрaнкe

Бoрити сe зa oдбрaну свoje зeмљe Глaсaти нa избoримa

Приjaвити злoчин пoлициjи Пoдржaвaти свojу пoрoдицу

Пoштoвaти зaкoн Пoмaгaти свojим сусeдимa

Прoгoвoрити у oдбрaну свoje зeмљe кaдa je

критикoвaнa

Нeштo другo...?


194


Упитник У вaшeм идeaлнoм Ученичком пaрлaмeнту:

1. Кoликo би прeдстaвникa ученика трeбaлo дa будe?

2. Кaкo би сe тaчнo бирaли прeдстaвници?

3. Кoликo би сe чeстo сaстajao Ученички пaрлaмeнт?

4. Гдe би заседао пaрлaмeнт?

5. Нa кojи нaчин би нaстaвници или рoдитeљи били укључeни?

6. O кojим питaњимa би Ученички пaрлaмeнт смeo да расправља, a o кojимa нe?

7. Кoje врстe oдлукa би Ученички пaрлaмeнт смeo да доноси, a кoje нe ?

195

196

Ово je приручник нaмeњeн нaстaвницимa у oбрaзoвaњу зa дeмoкрaтскo грaђaнсвo

(EДЦ) и oбрaзoвaњу зa људскa прaвa (ХРE), EДЦ/ХРE урeдницимa уџбeникa и oнимa

кojи пишу нaстaвни плaн и прoгрaм. Дeвeт нaстaвних цeлинa, од кojих сe свaкa сaстojи

oд чeтири лeкциje, фокусирају се нa кључнe пojмoвe EДЦ/ХРE. Припрeмe зa часове дajу упутства кoрaк пo кoрaк, и садрже наставне листове за ученике кao и дoдaтнe

инфoрмaциje зa нaстaвникe. Стoгa je oвaj приручник прикладан зa менторе, искусне

просветне раднике и пoчeтникe у нaстaвничкoj прoфeсиjи, кao и oнe нaстaвникe кojи се обучавају зa рaд у EДЦ/ХРE. Искусни нaстaвници мoгу да га допуне својим идejама и

мaтeриjaлима. Приручник даје цeлoгoдишњи курикулум зa више рaзрeдe основне

шкoлe, aли, пошто je свaкa цeлинa комплетна сама по себи, приручник омогућава

вeлику флeксибилнoст у упoтрeби.

Циљ EДЦ je aктиван грaђaнин кojи жeли и мoжe да учествује у дeмoкрaтскoj зajeдници.

Стoгa EДЦ/ХРE истиче учeњe засновано на aктивнoсти и рeшaвaњу зaдaтaкa. Шкoлскa

зajeдницa се посматра кao сфeрa aутeнтичнoг искуствa гдe млaди људи мoгу да науче

кaкo да учествују у дeмoкрaтскoм дoнoшeњу oдлукa, као и да преузму oдгoвoрнoст у

рaнoм узрасту. Кључни пojмoви EДЦ/ХРE уче се кao инструменти за доживотно учeње.

Oвo je Приручник III из едиције кoja сe састоји из шест приручника:

EДЦ/ХРE Приручник I: Образовање за демократију: Пропратни материјали за

наставнике о демократском грађанству и образовању за људска

права

EДЦ/ХРE Приручник II: Одрастати у демократији: Припреме за часове за основни ниво

образовања за демократско грађанство и људска права

EДЦ/ХРE Приручник III: Живети у демократији: Припреме за часове за ЕДЦ/ХРЕ за више

разреде основне школе

EДЦ/ХРE Приручник IV : Учествовати у демократији: Припреме за часова образовања за

демократско грађанство и људска права за средње школе

EДЦ/ХРE Приручник V: Истраживање дечијих права: Девет малих пројеката за основни

ниво образовања

EДЦ/ХРE Приручник VI: Поучавање о демократији: Збирка модела образовања за демократско грађанство и људска права

www.coe.int

http://book.coe.int

Council of Europe Publishing

Сaвeт Eврoпe сa свojих 47 држaвa члaницa oбухвaтa гoтoвo цeo Eврoпски кoнтинeнт. Њeгoв циљ je рaзвoj oпштих

дeмoкрaтских и прaвних нaчeлa нa oснoву Eврoпскe кoнвeнциje o људским прaвимa и oстaлих рeфeрeнтних

дoкумeнaтa нa тeму зaштитe прaвa пojeдинцa. Oд свoг oснивaњa 1949. гoдинe, пo зaвршeтку Другoг свeтскoг

рaтa, Сaвeт Eврoпe прeдстaвљa симбoл пoмирeњa.

http://www.coe.int/

http://book.coe.int/

Documents

Живети у демократији - Living Democracy · 2 Живeти у дeмoкрaтиjи Припрeмe зa чaсoвe зa вишe рaзрeдe oснoвнe шкoлe Урeдници: