ОСНОВА ГАЗДОВАЊА ШУМАМА зa ГЈ Острозуб (2021-2030)€¦ · 3.1. Рељеф и геоморфолошке карактеристике Газдинска

ЈП ”Србијашуме” Београд

ШГ ”Шума” Лесковац

Одсек за израду основа и планова газдовања

ОСНОВА ГАЗДОВАЊА ШУМАМА

зa ГЈ “Острозуб”

(2021-2030)

Лесковац, 2020. год.

Основа газдовања шумама за ГЈ „Острозуб“ 1119

Одсек за израду основа и планова газдовања, Лесковац 2020, године. 1

УВОД

I Уводне информације и напомене

Газдинска јединица “Острозуб” настала је као део претходне основе „Качер -

Зеленичје“, од свих катастарских парцела које се налазе на територији опстине Црна

Трава. У саставу је Југоисточне шумске области, Јабланичког шумског подручја и њоме

газдује ЈП "Србијашуме"- Београд, део предузећа Шумско газдинство "Шума"

Лесковац, преко Шумске управе у Предејану.

Основа газдовања шумама за ГЈ “Острозуб”са роком важења од 2021-2030,

урађена је према одредбама Закона о шумама и Правилника о садржини основа и

програма газдовања шумама, извођачког пројекта и привременог годишњег плана

газдовања приватним шумама (Сл. гласник РС бр.122 од 12. 12. 2003.) и чине је:

• Текстуални део

• Табеларни део и

• Карте

и остале законске одредбе.

Основа газдовања шумама за газдинску јединицу “Острозуб” усклађена је са

Законом о шумама Републике Србије, као и осталим нормативним актима.



1.0 ПРОСТОРНЕ И ПОСЕДОВНЕ ПРИЛИКЕ

1.1. Топографске прилике

1.1.1. Географски положај

По свом географском положају газдинска јединица “Острозуб” припада

југоисточној шумској области. У погледу политичке поделе, налази се на територији

општине Црна Трава. Овом газдинском јединицом, газдује шумска управа у Предејану.

Газдинску јединицу “Острозуб” чини комплекс државних шума на планини

Острозуб и планини Чемерник која припада Јабланичком шумском подручју.

По географском положају, јединица се простире између 420 45’ 19” и 420 53’ 34”

северне географске ширине и 220 10’ 59” и 220 16’ 21” источне географске дужине.

Према топографској карти се налази у рејону секције Црна Трава, Предејане,

Свође и Власотинце.

1.1.2. Границе

Газдинска јединица “Острозуб” заузима западне и југозападне делове општине

Црна Трава и налази се у сливовима река: Голема река, Мала река, Бајинска река, Бела

Вода, Дурсунска река, Рупска река, Острозубска река, Предејанска река и њихових

мањих и већих притока.

Газдинску јединицу “Острозуб” чини једним делом комплекс државних шума

који се граничи већим делом са приватним поседом околних сеоских имања док околне

газдинске јецинице државних шума су ГЈ „Горња Власина“, ГЈ „Букова глава -

Чобанац“ и ГЈ „Качер“.

Обележавање граница урађено је по стандарду за обележавање граница. Спољне

и унутрашње границе материјализоване су на терену одговарајућим ознакама.

Овим уређивањем извршена је просторна подела на 79. одељења, при чему су

спроведене све промене у површинама које су регистроване у катастру.

1.1.3. Површина

Укупна површина државних шума и земљишта које су обухваћене овом основом

износи 3 203,82 ха у државној својини. Утврђена је као збир површина катастарских

парцела које су у саставу газдинске јединице “Острозуб”.



Табела 1. Стање површина за газдинску јединицу

Врста земљишта Површина

ха %

Високе шуме 1429.31 44.61

Изданачке шуме 1382.12 43.14

Вештачки подигнуте састојине 250.03 7.80

Шибљаци 12.07 0.38

Укупно обрасло 3073.53 95.93

Шумско земљиште 109.80 3.43

Земљиште за остале сврхе 16.69 0.52

Неплодна површина 3.80 0.12

Укупно необрасло 130.29 4.07

Укупно 3203.82 100.00

Однос између обраслог и необраслог земљишта је 95,93 : 4,07 %, што се у датим

условима може сматрати повољним. Проценат учешћа високих шума у односу на

укупну површину газдинске јединице је 44,61 %, изданачких 43,14 %, а вештачки

подигнутих састојина 7,80 %, док су шибљаци заступљени са 0,38 %.

1.2. Имовинско – правно стање

Површина газдинске јединице “Острозуб” је 3 203,82 ха. Овом површином

обухваћене су шуме и необрасло земљиште у државној својини на делу територије

општине Црна Трава, чији корисник је Јавно предузеће „Србијашуме” Београд -

Шумско газдинство „Шума” Лесковац.

Утврђена је као збир површина катастарских парцела које су државно

власништво и у саставу су газдинске јединице “Острозуб” а на основу листова

катастара непокретности из Геодетске управе у Лесковцу.

Газдинском јединицом газдује Шумско газдинство "Шума" Лесковац преко

шумске управе у Предејану.

Газдинска јединицa је подељена на 79 одељења, а просечна величина одељења је

40,55 ха.

Газдинска јединица “Острозуб” формирана је од шума и шумског земљишта на

територији 7 катастарских општина које припадају територији општине Црна Трава. У

наставку ће бити приказане табеле са свим катастарским општинама које улазе у састав

ГЈ.



Табела 2. Преглед површина по катастарским општинама*

ГЈ "Острозуб"

кат.општина Површина

ха ар м² Бајинци 296 63 6

Банковци 443 64 98

Млачиште 772 44 21

Острозуб 586 65 0

Павличина 202 56 72

Рајчетине 236 19 90

Рупље 665 67 70

Укупно 3203 81 57

* Списак свих катастарских парцела по КО биће приказан у прилогу на крају текстуалног

дела основе.



2.0. ПРИВРЕДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

2.1. Имовинско правно стање

Шуме газдинске јединице “Острозуб” припадају Јабланичком шумском

подручју, њима газдује Шумско газдинство ”Шума” - Лесковац, преко шумске управе

Предејане.

Опште привредне карактеристике подручја у коме се налази газдинска јединица,

како економске, тако и културне врло су хетерогене. ГЈ се простире у политичкој

општини Црна Трава. Карактеристике биће приказане у наредним табелама:

Табела 3.Опште привредне карактеристике општине Црна Трава (2019. година)

Површина (км²) Степен

шумов.

Број становника Преглед

запос. Општина

Црна

трава

свега пољоп. шумско остало насеља домаћ. свега

312,03 158,65 137,97 15,41 43,8 17 633 1253 9,3

Укупна површина општине је 312,03 км², док је површина под шумом (у

државној и приватној својини) 137,97 км², те степен шумовитости у општини Црна

Трава износи 43,8% у односу на укупну површину. Подаци су узети из званичног

статистичко- републичког годишњака за 2019. годину.

2.2. Организација и материјална опремљеност

2.2.1. Кадровска структура Шумске управе

- Организација и материјална опремљеност ШУ Предејане

Структура запослених у ШУ Предејане:

Висока стручна спрема 4

- Шумарски факултет 4

Средња стручна спрема 13

- шумарски техничари 12

- административни радник 1

КВ, НКВ 5

УКУПНО 22

Шумска управа Предејане има укупно 22 стално запошљених радника.



2.2.2. Попис основних средстава

Табела 5. Техничка опремљеност шумске управе Предејане

Лада НИВА 3

Томос АПН 6Ц 6

Mоторна тестера Husqvarna 2

Булдозер ТГ-150 1

2.2.3. Попис других објеката и основних средстава

• Управна зграда у Предејану, Ловачки дом на ловишту „Валмиште“ и

Брвнара на „Качеру“.

2.3. Досадашњи захтеви према шумама и досадашњи начини коришћења

шумског земљишта

Општи циљеви газдовања одређени су Законом о шумама Републике Србије и

Правилником о садржини основе. Остварење зацртаних циљева газдовања у многоме ће

зависити од садашњег стања састојина и од доследне примене прописаних узгојних,

техничких и економских циљева.

Досадашњи захтеви према шумама газдинске јединице “Острозуб” углавном су

се базирали на задовољавање потреба за огревним дрветом и производњи квалитетних

трупаца за механичку прераду.

Начин коришћења шума у протеклом периоду је био такав да се тежило да то

буде у складу са потребама, захтевима и могућностима састојин е.

2.4. Могућност пласмана шумских производа

Развој ситуације на тржишту дрвета указује да је сада непотребно говорити о

било каквом проблему пласмана дрвних сортимената, јер је евидентно да је потрошња

дрвета превазишла производњу и да ће такво стање остати, бар за догледно време.

Целокупан принос газдинске јединице има обезбеђен пласман на овом подручју.

Важнији купци преко којих се реализује обловина су: Д.О.О. "Ранђеловић", Д.О.О.

“Дрвопродукт Коцић” Стројковце , Д.О.О. “Дрво - продукт” В. Грабовница, Д.О.О.

„Бланд“ Злоћудово, Д.О.О. "Станковић Д" из Шаиновац и др. Већи део просторног

дрвета се пласира предузећима "Кроношпан" из Лапова, "Симпо-шик" из Куршумлије,

„“Tермопелет“ – Бојник, Д.О.О. “Sparrow“ из Варварина“ и Д.О.О.“Bionergy point“ из

Бољевца а остатак школама, синдикалним организацијама и физичким лицима.



3.0. ЕКОЛОШКЕ ОСНОВЕ ГАЗДОВАЊА

3.1. Рељеф и геоморфолошке карактеристике

Газдинска јединица “Острозуб” према Цвијићу спада у прелазну зону Динарског

и Родопског планинског система, односно крајње јужне обронке моћног Копаоничког

система.

Велики број просторно одвојених и по целој површини газдинске јединице,

расутих катастарских парцела, условили су разноликост у погледу орографских

прилика. Цео простор испресецан је водотоцима, који чине слив Рупске реке.

Највиша кота у газдинској јединици износи 1.552 м и налази се у 57. одељењу,

док је најнижа тачка у 1. одељењу поред Предејанске реке и износи 800 м.

Главна експозиција је северна, али јављају се и све остале експозиције као

последица изражене конфигурације терена.

3.2. Едафски услови

3.2.1. Геолошка подлога

Геолошка подлога шума у саставу ове газдинске јединице одређена је према

подацима Завода за геолошка и геофизичка истраживања из Београда. Из геолошких

карата овог завода види се да је геолошка грађа овог подручја веома хетерогена, из

разлога велике површине коју заузима ова газдинска јединица.

Највећа пространства заузимају кристаласти шкриљци, који представљају

најзначајнију групу метаморфних стена. У оквиру ове групе заступљени су гнајсеви

који су настали регионалном метаморфозом гранита и глине и изграђују највећи део

јединице као и амфиболити, микашисти и друге метаморфне стене које се јављају у

виду сочива, унутар комплекса гнајса.

Оваква геолошка подлога, уз остале чиниоце који утичу на педогенезу, као што

су рељеф, клима, вегетација и човек, условили су да се на територији ове газдинске

јединице развију разни типови земљишта.

3.2.2. Типови земљишта

Према педолошким картама 1:50.000 које се односе на подручје планинског

масива Чемерник, земљишне творевине из реда аутоморфних (терестричних) земљишта

заступљене су са четири класе и девет типова земљишта: камењар (литосол), сирозем

на растреситом супстрату (регосол), колувијално тло (колувијум), смоница (вертисол),

рендзина, хумусно-силикатно тло (ранкер), еутрично смеђе земљиште (еутрични

камбисол), дистрично смеђе земљиште (дистрични камбисол), илимеризовано

земљиште (лувисол), а из реда хидроморфних земљишта са једном класом и једним

типом, алувијално земљиште (флувисол).

Земљишни покривач подручја на коме се простире ова газдинска јединица је

врло хетероген, што је условљено разноврсношћу педогенетских чинилаца (рељеф,

подлога, клима, вегетација) и човека. Шумско подручје, у речним долинама и

котлинама, покривају претежно дубока и плодна земљишта. Прелазну област покривају

средње дубока и плодна земљишта. У планинској области срећу се претежно



слаборазвијене педолошке структуре, доста различите на појединим подлогама и

надморским висинама.

Дубина земљишта варира од веома плитког, преко средње дубоког до дубоког у

зависности од облика и рељефа. Најзаступљеније је средње дубоко земљиште.

Влажност земљишта такође варира од сувог до влажног, ретко мокрог, што

зависи од експозиције и нагиба терена. Највећи део површине је под свежим

земљиштем.

Кисело смеђе земљиште на андезиту и дациту

Класа камбичних земљишта са А - (B) - C профил. Земљиште ове класе

карактеристчна су по појави камбичног хоризонта. Класу камбичних земљишта чине

четири типа:1- гајњача; 2-дистично смеђе; 3- смеђе на кречњаку и доломиту; 4 –

црвеница

Дистрично смеђе припада петој или шестој бонитетној класи у зависности од

степена нагиба терена на којем је формирано. У природним условима је под шумском

вегетацијом ( буква, јасен,јела) PH 5,0 – 5,5. По механичком саставу кисело смеђе

земљиште на андезиту спада у средње тешку иловачу и лаку иловачу. Земљиште добро

упија воду и добро је пропушта, али само под условом да је под вегетацијом. У

противном знатан део воде отиче по нагибу изазивајући површинско спирање.

Хумусно-силикатно земљиште (ранкери)

Ранкери представљају специфичан тип црнице која се образује на неутралним и

базичним еруптивним стенама (серпентин, андезит и др.), или киселим силикатним

стенама (филит, гнајс, дацит и др.). Ранкери спадају у земљишта богата хумусом. Удео

хумусне материје зависи, пре свега, од степена развоја земљишта, надморске висине,

начина искоришћавања и нарочито, од специфичних климатских услова и процеса који

се под њиховим утицајем одигравају у тим земљиштима.

Продуктивна способност ранкера је веома неуједначена, што зависи, пре свега,

од дубине земљишта, рељефа и геолошког супстрата.

Смеђе скелетоидно кисело земљиште на палеозојским шкриљцима

На стварање овог земљишта посебно су утицали рељеф и геолошка подлога.

Рељеф је претежно брдско-планински и испресецан већим бројем потока. Све то чини

да обилује великим бројем нагиба разних степена, на којима су земљишта дубином

профила и другим особинама веома различита.

Кисела смеђа земљишта на палеозојским шкриљцима су лака за обраду и

погодна за пошумљавање готово свим врстама дрвећа. Ова земљишта као и кисела

смеђа на андезиту спадају у високо продуктивна.

Еутрично смеђе земљиште (еутрични камбисол)

Еутрично смеђе земљиште се образује на лесу, другим базама богатим седи-

ментима, као и на неутралним и базним еруптивним стенама. Засићеност базама је

изнад 50%, а Ph у води је изнад 5,5. Ова земљишта су по гранулометриjском саставу

већином иловаста или глиновито-иловаста, уз то и скелетна што донекле побољшава

филтрацију воде и снабдевености ваздуха. Веће минеролошко богатство подлоге чини

ова земљишта производним, под условом да имају задовољавајућу дубину. Веома су

угрожена од ерозије и важе као потенцијална клизишта, што отежава изградњу

комуникација и начин коришћења земљишта.

Смоница (вертисол)

Овај тип земљишта се формира на андензиту, дацито-андензиту и андензитском

туфу и садржи више од 30% глине. Има А-C грађу профила, при чему А хоризонт има

вертичне карактеристике, а карактер његовог хумуса је специфичан, јер се формира у

условима терестричне педогенезе, а због слабе дренаже, носи извесне особине



хидроморфног хумуса. Његова дубина је већа од 30 цм, а увек је присутан и прелазни

хоризонт дебљине 20-30 цм. Дакле, основне карактеристике овог типа су глиновито-

иловаста и глиновита текстура, са дубином солума који варира од плитког до дубоког,

као и слаба дренираност.

Рендзина (хумусно – карбонатно земљиште)

Образује се на супстратима богатим калцијумом-карбонатом (лес, лапорци,

карбонантни пешчар). Има А-АC-C-R профил при чему је А хоризонт богат хумусом с

формираним органоминералним комплексом, испирањем овог комплекса доводи до

формирања B хоризонта и преласка редзине у смеђе земљиште. Дубина земљишта је

од 25 – 50 цм, вредност ph 7-8, садржи од 10-20 % хумуса. Рендзине се јављају на

надморским висинама изнад 1000 метара на којима доминантну шумску вегетацију

чини буква, букба-јела и смрча високе продуктивности.

3.3. Хидрографске карактеристике

Хидрографија је углавном условљена рељефом и геолошким саставом терена.

Овај терен је географски врло изражен и испресецан знатним бројем, већих или мањих

речних водотокова, који обилују водом преко целе године. Најдужи и најбогатији

водом је водоток Рупске реке.

Главне притоке Рупске реке су: Голема река, Мала река, Бајинска река, Бела

Вода, Дурсунска река, Острозубска река, предејанска река и њихове притоке. Све

наведене реке са својим притокама су у сливу Јужне Мораве.

Воде ових токова се формирају, готово искључиво, у планинском делу њихових

сливова. Услед веће количине падавина, у планинском делу слива, нижих температура

ваздуха током летњих месеци, већих нагиба топографске површине и непропустљиве

стеновите подлоге, водени токови у планинском делу слива су чести, теку дубоким

клисурастим долинама, располажу знатном количином воде и у летњим месецима не

пресушују. Знатни падови, стеновита подлога и велика густина речне мреже, чине да

вода од кише и отопљеног снега брзо дотиче у водотоке и образује на њима

краткотрајне, али високе поводње. Како је упијање падавина у подлогу незнатно, то је

издан сиромашна водом.

3.4. Клима

Подручје газдинске јединице, по свом географском положају, се налази на

југоистоку централне Србије, и до њега допиру средоземни климатски утицаји због

чега се ово подручје разликује донекле од других климата.

Према климатској реонизацији Србије ове шуме спадају у климатски рејон III,

подрејон III-dd.

Овај рејон се одликује умерно континенталном климом у којој се осећа

комбиновани утицај Средоземног и Јадранског мора. Овај утицај се постепено смањује

од југа према северу и од запада ка истоку.

Континенталност климе овог рејона огледа се у годишњој амплитуди

температуре, која се креће између 21 и 23 º C. Пролеће је у већем делу нешто топлије од

јесени, а трајање периода са средњом температуром већом или једнаком од 5 º C је у

већем делу овог рејона између 250 и 265 дана. Лета су топла и у њима се могу јавити

обично краћи жарки периоди. Зимски температурни услови су нешто сложенији.

Умерену хладноћу зими прекидају повремени периоди веома хладних ваздушних маса,



који могу условити периоде са веома ниским температурама. Апсолутни минимум

достиже вредност од – 23 ºC.

Значајна карактеристика климе подрејона III-дд је у томе што у току хладнијег

дела године постоји честина јаког хладног и сувог ветра југоисточног и источног смера,

који има за последицу јако исушивање земљишта.

По средњој годишњој количини падавина, ово је најсувљи део рејона III, али у

брдовитим пределима ипак прелази преко 600 мм падавина.

Периоди са највећом количином падавина су пролеће и лето, док је зима са

најмање падавина. Овакав распоред је повољан за развој вегетације. Вегетациони

период у овим условима траје 5 - 6 месеци, односно од краја априла до почетка октобра.

Термохора знатно премашује овај минимум, који условљава опстанак економске шуме.

Лангов кишни фактор (однос просечне количина падавина у току године и

средње годишње температуре) за ово подручје износи 118, те би клима одговарала

хумидној (повољној за развој шуме готово на целом подручју).

Према Мајеровој подели распрострањења шума на земљи на шумско-климатска

подручја, доњи делови ових шума налазе се у зони Castanetuma, средњи у зони

Quercetuma и Fagetuma, а највиши у зони горњег Fagetuma и доњег Picetuma.

Климатски и метеоролошки подаци обрађени су на бази студија климатолошког

одељења Републичког хидрометеоролошког Завода - Београд. Како се најближа

станица налази у Лесковцу (н.в. око 230 м), то су основни подаци узети за ту станицу

дана 11.09.2018.

Обрадом основних података добијени су следеће вредности :

1. Релативна годишња влажност ваздуха 82%

2. Рел. годишња влажност ваздуха за период од V - VIII месеца 71,7%

3. Годишња сума падавина 938,8 мм/м²

4. Падавине за период од V - VIII месеца 576,1 мм/м²

5. Апсолутна максимална температуре ваздуха 41,6° C

6. Апсолутна минимална температуре ваздуха - 24,2° C

7. Средња годишња температуре ваздуха 8,5° C

8. Температура од V - VIII месеца 16,9° C

9. Последњи пролећњи мраз 11. април

10. Први јесењи мраз 21. октобар

11. Смер најјачег ветра север

12. Средња надморска висина 900 м

Просечне средње периодичне падавине у мм/м² износе :

- у зимском периоду – 205

- у пролећном периоду – 268

- у летњем периоду – 211

- у јесењем периоду – 255

Просечне годишње падавине износе 938,8 мм/м².

Просечне средње падавине у вегетационом периоду износе 576 мм/м² или 61,3 %

од укупне годишње суме падавина.



С обзиром да се метеоролошка станица у Лесковцу налази на 230 м н.в. а да је

средња надморска висина ових шума 1175 м, извршене су корекције података падавина

и средњих температура тако што су на сваких 100 м н.в. температуре умањиване за 0,55

º C, а падавине повећаване за 54 мм.

3.4.1. Температура

Средња годишња температура ваздуха за макроклиме ширег подручја износи 8,5 ºС.

Апсолутни температурни минимум измерен на овом подручју износи -23 ºС.

Табела 6. - Средње месечне и годишње температуре ваздуха у ºС

Средња месечна и годишња температура ваздуха Год.

I II III IV V IV VII VIII IX X XI XIIII

Лесковац -3,5 -0,8 3,5 8,6 13,5 16,3 18,0 17,6 13,9 8,3 3,1 -1,7 8,1

Климатски показатељи који се односе на температурне услове веома су повољни

за развој шумске вегетације. Довољно дуг вегетациони период који почиње крајем

априла и завршава се почетком октобра, ствара веома повољне услове за развој

термофилних и мезофилних врста дрвећа.

Екстремне температуре не причињавају веће штете шумској вегетацији.

Деловање ниских температура на подмладак у знатној мери смањује снежни покривач.

Рани јесењи мразеви не представљају опасност за шумску вегетацију, јер се

појављују кад је вегетациони период завршен.

3.4.2. Релативна влажност и падавине

Средња годишња релативна влажност износи 80,0 %, а средња годишња сума

падавина је 948,8 мм.

Табела 7. - Средње месечне и годишње суме падавина и влажности ваздуха

Средња месечна и годишња сума падавина у мм Год.

I II III IV V IV VII VIII IX X XI XII

Лесковац 44,6 96,1 58,7 104,6 68,3 82,5 12,4 10,6 28,8 82,5 67,1 95,3 948,8

Средња месечна и годишња влажност ваздуха Год.

II III IV V IV VII VIII IX X XI XII

Лесковац 83,8 80,4 75,0 72,0 72,9 74,2 70,5 71,0 76,3 78,9 83,3 85,8 80,0

Знатан део падавина јавља се у облику снега, што узрокује да се готово у целом

зимском периоду задржава снежни покривач. Прве снежне падавине су обично у

октобру, последње у априлу, понекад у мају. Треба напоменути негативан, местимичан

утицај снега у виду снеголома и снегоизвала на шумску вегетацију.

3.4.3. Ветар

Овај регион налази се, најчешће, под ударом северног ветра, који се најчешће

јавља у току јесени и зиме.



3.5. Опште карактеристике шумских екосистема

Вегетација овог подручја одликује се не само разноликошћу биљних врста, него и

бројношћу фитоценоза, као последица одређених еколошких прилика и историјског

развоја флоре и вегетације овог краја.

Најзначајнија шумска заједница које се јавља у овој газдинској јединици је

Планинска букова шума (Fagetum montanum)

Главне врсте дрвећа су буква и бреза, са примесом осталих лишћара: граб, јавор,

јасен, јасика и други лишћари као аутохтоне врсте: смрча, бор, ариш, дуглазија као

вештачки унете врсте.

Приземна флора је добро развијена, посебно у разређеним састојинама, на

прогалама и чистинама. У састојинама густог склопа, приземне флоре нема или је врло

ретка. Најчешће су заступљене следеће врсте: медуника, коприва, купина, бујад,

конопљарка, папрат и друге шумске коровске траве.

Од жбуња се срећу: зова, леска, глог, дрен, разних врста евонимуса и др. У

лошијим састојинама и на местима где је плитко земљиште има маховине и лишајева.

Буква се као главна врста јавља у природним састојинама и заузима готово све

експозиције, али је по правилу боља на хладнијим експозицијама са свежим

земљиштима. У нижим деловима уступа место храсту са грабом. Еколошки услови за

развој букве су врло повољни, како за састојине семеног порекла тако и за изданачке.

Стабла су по правилу доброг узраста и добре техничке вредности и достижу знатне

димензије како у дебљину тако и у висину. Доста добро се обнавља из семена, а у

нижим деловима где је кроз дужи временски период била изложена утицају човека и

стоке, има способност да се брзо обнавља из пања и постиже димензије које имају

економску вредност. Ређи су локалитети изразито лошег станишта (јужна експозиција и

сиромашна земљишта) где је буква лошег узраста, тањих димензија и лошег

здравственог стања. У нормалним условима буква је доброг здравственог стања ако се

ради о младим и средњедобним састојинама. Међутим презреле и старије састојине су

средњег здравственог стања, местимично и лошег. Буква се претежно јавља у виду

чистих букових састојина, ређе у смеши са осталим лишћарима. Појединачно се јављају

храст, јавор, јасен, јасика, граб, липа и др.

Планинска букова шума (Fagetum moesiacae montanum)

Планинске шуме букве на Острозубу и Чемернику су климарегионалне у појасу

између 800 и 1552 м надморске висине, и налазе се на свим експозицијама а доминира

северна експозиција. Општа умереност регионалне климе, земљиште на андезиту,

повољна микроклима и педо клима, богатство извора и потока и висока релативна влага

ваздуха, омогућавају на овом масиву одличан прираст, високу продукцију дрвне масе и

добру обнову планинских букових шума. Овај тип шуме обухвата читав низ

деградационо – реградационих фаза.

Вегетација овог подручја одликује се не само разноликошћу биљних врста, него

и бројношћу фитоценоза, као последица одређених еколошких прилика и историјског

развоја флоре и фауне овог краја.

Газдинска јединица “Острозуб” према вертикалном члањању шумске вегетације

припада планинском појасу шума.



Сви типови шума Србије у првом степену систематизације улазе у одређене

крупне јединице – комплексе (појасеве). У планинским крајевима они су

издиференцирани под утицајем три битна фактора за живот шумске вегетације:

надморска висина, топлота и влага.

На територији ове газдинске јединице, заступљен су комплекс (појас) шумских

заједница комплекс мезофилних букових и буково – четинарских типова шума.

У овом комплексу се налази ценолошка група типова шума, (на основу

досадашњих сазнања о вегетацији и земљишту) - 42 Планинска шума букве (Fagenion

moeziacae montanum) на различитим смеђим земљиштима,

Ценолошке групе типова шума даље се деле на групе еколошких јединица које

представљају поједине биљне заједнице најчешће ранга асоцијације окарактерисане

земљиштима на којима се јављају. У овој газдинској јединици издвојена је следећа

група еколошких јединица - 421 Планинска шума букве (Fagetum moesiacae

montanum) на различитим смеђим земљиштима.

3.5.1. Еколошка припадност – групе еколошких јединица

421 - Планинска шума букве (Fagetum moesiacae montanum)

Планинска шума букве у овој газдинској јединици је климазонална фитоценоза,

заузима највеће површине ове ГЈ. Одликује се апсолутном доминацијом букве, поред

букве у спрату дрвећа јавља се и бреза, док појединачно горски јавор, планински брест,

трешња, јела и смрча. Спрат жбуња је слабо заступљен. У спрату приземне вегетације

који је такође слабо развијен јављају се: Asperula odorata, Luzula luzuloides, Cardamine

bulbifera, Glechoma hirsuta, Festuca drymeia и др.

Планинска шума букве у овој газдинској јединици јавља се на средње дубоким и

дубоким земљиштима која су довољно влажна, повољних физичких и хемијских

особина, те се одликују високо потенцијалном продуктивношћу станишта.

3.6. Општи фактори значајни за стање шумских екосистема

Шума као један од најсложенијих биљних заједница, одраз је утицаја средине,

али и она мења ту средину која се означава као станиште. На образовање и стање

екосистема у целини утичу многи фактори који се могу сврстати у следеће групе

фактора:

- климатски фактори,

- орографски фактори,

- едафски фактори,

- биотички фактори.

Климатски фактори делују комплексно и непосредно на биљни свет, а међу

најважнијим за живот и распрострањење биљних заједница је светлост. Она утиче на

процес фотосинтезе, карактер вегетације, процес обнављања и др. Температура ваздуха

у садејству са осталим еколошким чиниоцима, нарочито са влагом, утиче на распоред

биљног покривача. Екстремне температуре, биле оне минималне или максималне,

штетне су нарочито у време вегетације. Касни пролећни и рани јесењи мразеви могу

бити одлучујући у селекцији неких врста дрвећа. Влага и вода уз температуру су

одлучујући фактор за развој вегетације. У целини узето умерено - континентална клима

омогућује довољно трајање периода вегетације и ствара услове за велику продукцију

шумске вегетације.



Орографски услови (рељеф, надморска висина, експозиција, нагиб и др.) указују

да се ради о типичним шумским стаништима.

Едафски фактори са својим физичким и хемијским карактеристикама на већем

делу газдинске јединице указују на значајну потенцијалну производност станишта.

Биотички чиниоци постанка и опстанка шума представљају живи биљни и

животињски свет. Шума, као сложена средина утиче на остале биљне и животињске

чиниоце и истовремено зависи од многобројних чиниоца у земљи, на земљи и у

ваздуху.

Утицај приземног биљног света није довољно проучаван са становишта његовог

утицаја на развој шуме, али је сигурно да има већег значаја посебно у микроусловима.

Највише пажње је поклоњено њиховом утицају на процес природног подмлађивања

шума и ометању њиховог развоја (коров).

Јабланичко подручје у целини представља станиште већег броја дивљачи.

Обиље различитих микроклиматских услова и вегетације, веома различита

ентомофауна и други моменти, омогућавају опстанак великог броја животињских

врста.

Животињски свет у одређеним условима врши јак утицај на развој биљних

врста, пре свега својом исхраном, наносећи штете подмлатку и младим биљкама.

Практично, њихово дејство се посматра кроз шумску штету, мада су често и од користи

(глодари својим ходницима поправљају структуру земљишта и др.). Инсекти, у

каламитету могу нанети велику штету, али у нормалним условима њихов утицај је

незнатан.

Човек, као одлучујући биотички фактор, стварајући или уништавајући шуму,

мења природне услове и читаву живу и неживу природу. Неповољно деловање човека

(нарушава се биолошка равнотежа) услед прејаких сеча, делимичног крчења,

изазивањем пожара, прекомерном испашом и жирењем, неминовно доводи до тешких

последица које се могу исправити само у дугом временском периоду и уз велика

финансијска улагања.

Ако се узму у обзир сви наведени фактори и њихово појединачно и заједничко

деловање може се констатовати да на великом делу ове јединице постоје оптимални

услови за производњу богате шумске вегетације и квалитетне дрвне масе, док се на

једном мањем делу може приметити негативно деловање појединих фактора.

На већем делу површине ови услови омогућују, применом разних шумско -

техничких мера, постизање веће продуктивности дрвне масе, бољег квалитета и ширег

асортимана дрвних сортимената.

Постојећи фактори пружају повољне услове за разне инфраструктурне радове

којим би се у целини још више побољшао квалитет састојина, проширио асортиман

производње, повећала рентабилност и интезитет газдовања шумама ове газдинске

јединице.

Свакако да је постојање одређених екосистема условљено рељефом, надморском

висином, експозицијом, геолошком подлогом, хидрографијом и климом одређеног

подручја, абиотичким и биотичким чиниоцима што шуму чини сложеном заједницом -

биогеоценозом.

3.6.1. Стање ретких, рањивих и угрожених врста (РТЕ)

Једна од обавеза у Јавном предузећу "Србијашуме" је и израда прегледа ретких,

рањивих и угрожених врста (РТЕ). Обавеза шумских управа је да преглед имају

табеларно и кроз једну прегледну карту, размере 1: 25.000, ради лакшег мониторинга и

заштите РТЕ врста. У наредним табелама дат је преглед ретких, рањивих и угрожених

врста у газдинској јединици “Острозуб”.



Табела 8. Заштићене врсте флоре присутне у ГЈ

РТЕ Степен заштите

Латински назив Домаћи назив

Prunus avium Дивља трешња З Acer heldreichii П. Јавор СЗ Ulmus montana П. Брест З Fraxsinus excelsior Б. јасен З Tijia tomentosa Сребрнолисна липа З Sambucus nigra Зова З Fragaria Vesca Дивља јагода З

Табела 9. Заштићене врсте фауне присутне у ГЈ



Canus lupus Вук З Capreolus capreolus Срна З Meles meles Јазавац З Sus scrofa Дивља свиња З



4.0. ФУНКЦИЈЕ ШУМА

4.1. Основни критеријуми при просторно - функционалном

рејонирању шума и шумских станишта у ГЈ “Острозуб”

Све функције шума могу се поделити на:

1. Производне функције шума, представљене производњом дрвне масе,

дивљачи и осталих производа шума,

2. Заштитне функције шума, 3. Социјалне функције (туристичко - рекреативне, наставне, одбрамбене и

друге).

Производне функције шума се огледају пре свега у сталном и трајном

повећању приноса и производње, тј. максималној производњи дрвне масе (техничког и

просторног дрвета).

Заштитне функције шума подразумевају противерозионе, хидролошке,

климатске, хигијенско-здравствене и друге функције.

Социјалне функције подразумевају туристичко-рекреативне, наставне, научно-

истраживачке, одбрамбене и друге функције.

4.2. Функција шума и намена површина газдинске јединице

„Острозуб”

Кодни приручник је идентификовао опредељење за одређену приоритетну

функцију неког простора са основном наменом, што је у складу са потребама и

захтевима друштва у односу на шуму. Тиме се намеће потреба да се основна намена

просторно прецизира као оријентација за пројектовање газдовања, како би се остварила

приоритетна функција.

Многе потребе захтевају истовремено вишефункционално коришћење шума и

шумског земљишта. Често је неке функције шума тешко ускладити на истом простору

па је неопходно утврдити глобалну и основну намену појединих састојина.

Глобална намена се односи на цео комплекс шума и у складу је са општим

циљевима газдовања, док основна намена представља приоритетну функцију шума.

Глобална намена шума газдинске јединице “Острозуб”је:

• "10" - шуме и шум. станишта са производном функцијом ...... 2 076,33 ха (67,56%),

• "11" - шуме и шум. станишта са производно-заштитном функцијом12,32 ха(0,40%),

• "12" - шуме и шум. станишта са приоритетно заш. функцијом ....966,72 ха (31,45%),

• „21“ – специјални природни резерват................................................. 18,16 ха (0,59%),

Полазећи од затеченог стања и утврђеног потенцијала шума и шумског

земљишта, приоритетна функција шума је:

• НЦ "10" - производња техничког дрвета.. ..............................1 794,36 ха (58,38%),

• НЦ "12" – производно – заштитна шума………………………….12,32 ха (0,40%),



• НЦ "16" – ловно узгојни центар крупне дивљачи........................281,97 ха (9,17%),

• НЦ "26" - заштита земљишта од ерозије, ...................................954,65 ха (31,06%),

• НЦ "61" – строги резерват природе први степен заштите....…….18,16 ха (0,59%),

• НЦ "66" - стална заштита шума (изван газдинског третмана)…..12,07 ха (0.40%),

`Oсновна намена шума у овој ГЈ је производња техничког дрвета са 58,38% , а

затим шуме заштитног карактера са 32,05%, шуме намењене за ловно узгојни центар

уцествују са 9,17% и шуме изнад газдинског третмама са 0,40%.

4.3. Шуме високих заштитних вредности

Процесом сертификације шума у Јавном предузећу "Србијашуме" једна од

обавеза је и израда Прегледа шума високих заштитних вредности.

Шуме газдинске јединице “Острозуб” сврстане су у две од шест категорија које

је дефинисао ФCС стандард.

HCВ – 1 - Подручја која на глобалном, регионалном или државном нивоу

садрже важне концентрације биодиверзитета.

- НЦ "61" – заштита земљишта од ерозије – 18,16 ха

HCВ – 4 - Подручја која пружају основне природне користи у критичним

ситуацијама

- НЦ "26" – стална заштита шума (изван газдинског трeтмана) – 954,65 ха.

- НЦ "66" – стална заштита шума (изван газдинског трeтмана) – 12,07 ха.

Начин газдовања у шумама као HCV шума не мења се у односу на тренутни

начин газдовања. Разлика је једино у томе да се прате атрибути карактеристични за те

шуме и да активности газдовања у HCV шумама морају одржавати или побољшавати

карактеристике које их дефинишу.

Табела 10. Преглед HCVF шума

Намена основна Одељење Одсек Површина (ха) ХЦВ

61 21 A 18.16 1

Укупно 18.16

26 1 A 9.73 4

26 1 C 13.29 4

26 1 D 11.25 4

26 2 A 25.19 4

26 2 B 4.04 4

26 5 A 12.23 4

26 5 B 11.6 4

26 5 C 0.62 4

26 6 B 16.68 4

26 6 C 2.46 4

26 6 E 11.28 4

26 7 A 3.87 4



26 7 B 3.03 4

26 8 A 3.82 4

26 8 B 6.21 4

26 8 E 1.54 4

26 9 B 7.15 4

26 9 D 2.05 4

26 9 E 21.23 4

26 9 F 8.89 4

26 9 G 8.37 4

26 10 B 33.25 4

26 13 B 12.65 4

26 14 A 4.73 4

26 15 B 10.76 4

26 15 C 1.07 4

26 15 D 6.14 4

26 15 E 11.77 4

26 15 F 0.55 4

26 16 D 14.41 4

26 17 B 17.94 4

26 18 A 23.71 4

26 19 A 27.4 4

26 24 A 42.36 4

26 25 A 38.01 4

26 25 B 10.65 4

26 26 A 3.73 4

26 26 B 9.43 4

26 26 C 20.24 4

26 26 D 0.91 4

26 27 A 33 4

26 28 A 32.91 4

26 28 B 4.64 4

26 28 C 7.97 4

26 29 A 6.09 4

26 29 B 38.91 4

26 30 A 4.77 4

26 30 B 15.71 4

26 30 C 23.35 4

26 31 A 15.62 4

26 31 B 23.09 4

26 31 C 3.37 4

26 32 A 34.1 4

26 32 B 3.92 4

26 32 C 2.32 4



26 38 D 4.31 4

26 42 A 25.52 4

26 42 B 12.55 4

26 43 A 10.16 4

26 43 E 24.12 4

26 43 F 4.42 4

26 43 H 0.59 4

26 44 A 3.84 4

26 44 B 5.05 4

26 44 C 21.02 4

26 45 C 21.72 4

26 46 A 17.11 4

26 46 B 10.98 4

26 49 D 17.73 4

26 50 A 3.77 4

26 50 E 0.46 4

26 52 B 11.87 4

26 53 A 31.49 4

26 74 B 3.93 4

Укупно 954.65

66 2 D 0.6 4

66 4 C 1.06 4

66 43 B 1.63 4

66 43 C 0.12 4

66 45 A 0.66 4

66 49 A 1.17 4

66 49 B 0.52 4

66 49 C 0.28 4

66 49 F 0.36 4

66 50 B 1.19 4

66 50 C 0.23 4

66 50 D 0.06 4

66 50 F 0.54 4

66 50 G 1.22 4

66 51 C 1.64 4

66 52 C 0.65 4

66 66 D 0.14 4

Укупно 12.07 Укупно ГЈ 984.88



4.4. Газдинске класе

Газдинска класа је основна уређајна јединица, за коју се планирају јединствени

циљеви и мере будућег (даљег) газдовања. Да би то било могуће, све шуме једне

газдинске класе морају имати одређене станишне услове, слично затечено стање и исту

основну намену.

Газдинску класу чини скуп састојина истог порекла, сличног састава, сличног

затеченог стања и еколошких услова, исте намене, за које се приказује стање шумског

фонда и утврђују јединствени циљеви и мере газдовања шумама и одређује принос.

Газдинске класе формиране су на следећим принципима:

• Функционалном вредновању састојина (дефинисану основном наменом

површина)

• Садашњем стању, пореклу и структурном облику састојина (дефинисаном

састојинском припадношћу, односно састојинском целином)

• Станишним условима ( дефинисаном еколошком јединицом)

Газдинске класе приказују се бројевима и то тако да прва два броја означавају

наменску целину, следећа три броја по реду означавају састојинску припадност, а задња

три броја групу еколошких јединица.

На овим принципима у газдинској јединици “Острозуб” формиране су следеће

газдинске класe: Наменска целина 10 – производња техничког дрвета

1 10.321.421 Висока шума брезе на различитим смеђим земљиштима

2 10.351.421 Висока шума букве на различитим смеђим земљиштима

3 10.360.421 Изданачка шума букве на различитим смеђим земљиштима

4 10.470.421 Вештачки подигнута састојина смрче на различитим смеђим земљиштима

5 10.471.421 Вештачки подигнута мешовита састијина смрче на различитим смеђим земљиштима

6 10.475.421 Вештачки подигнута састојина црног бора на различитим смеђим земљиштима

7 10.477.421 Вештачки подигнута састојина белог бора на различитим смеђим земљиштима

8 10.479.421 Вештачки подигнута састојина осталих четинара на различитим смеђим земљиштима

Наменска целина 12 – производно заштитна шума

9 12.362.421 Изданачка (девастирана) шума букве на различитим смеђим земљиштима

Наменска целина 16 – ловно узгојни центар крупне дивљачи



Наменска целина 26 – заштита земљишта од ерозије

12 26.321.421 Висока шима брезе на различитим смеђим земљиштима

13 26.351.421 Висока шима букве на различитим смеђим земљиштима



16 26.471.421 Вештачки подигнута мешовита састијина смрче на различитим смеђим земљиштима

17 26.475.421 Вештачки подигнута састојина црног бора на различитим смеђим земљиштима

Наменска целина 61 – строги природни резерват – први степен заштите

18 61.351.421 Висока шума букве на различитим смеђим земљиштима

Наменска целина 66 (стална заштита шума)

19 66.267.421 Шибљак грабића на различитим смеђим земљиштима

У овој газдинској јединици издвојенo je 19 газдинских класа, од чега се у

наменској целини "10" (шуме и шумска станишта са производном функцијом) налази 8

газдинских класа, у наменској целини "12" (производно – заштитна функција) налази се

1 газдинска класа, наменској целини "16" (ловно узгојни центар крупнр дивљачи)

налазе се 2 газдинске класе, у наменској целини „26“ (заштита земљишта од ерозије)

налази 6 газдинскa класа и у наменској целини "66" (стална заштита шума) налази се 1

газдинска класа.



5.0. СTАЊЕ ШУМА И ШУМСКИХ СТАНИШТА

Подаци о основним показатељима стања шумског фонда газдинске јединице

"Oстрозуб" прикупљени су у лето 2019. године.

У складу са Законом о шумама и Правилником о садржини основа, приказано је

стање шума по намени, газдинским класама, пореклу и очуваности, смеши, врстама

дрвећа, дебљинској и добној структури, здравственом стању и на крају општи осврт на

затечено стање газдинске јединице.

Подаци о стању шума ГЈ "Острозуб" дати су по газдинским класама, у оквиру

којих је планирано газдовање и калкулисан етат (принос). Стога су газдинске класе

носиоци узгојног и уређајног поступка и само преко њих је могућа анализа стања

шумског фонда и његових производних потенцијала.

5.1. Стање шума по намени

5.1.1. Стање шума по глобалној намени

Табела 12. Стање шума по глобалној намени за ГЈ

Намена глобална Површина Запремина Запремински прираст

Piv ха % м³ % м³/ха м³ % м³/ха

10 2076.33 67.6 495843.3 68.0 238.8 10593.3 61.4 5.1 2.1

11 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8

12 966.72 31.5 224801.3 30.8 232.5 6527.8 37.9 6.8 2.9

21 18.16 0.6 7048.2 1.0 388.1 122.7 0.7 6.8 1.7

Укупно 3073.53 100.0 729218.3 100.0 237.3 17243.8 100.0 5.6 2.4

Стање шума по глобалној намени у овој газдинској јединици указује да су

заступљене површине које имају следеће глобалне функције:

1. Шуме и шумска станишта са производном функцијом …................................"10"

2. Шуме и шумска станишта са производно - заштитном функцијом ..............."11"

3. Шуме са приоритетном заштитном функцијом ................................................."12"

4. Специјални природни резерват ............................................................................"21"

Шуме и шумска станишта са производном функцијом заступљене су са 2076.33

ха или 67.6 % укупно обрасле површине газдинске јединице. Укупна запремина ове

наменске целине је 495.843,3 м³ или 68.0 % запремине газдинске јединице. Просечна

запремина је 238.8 м³/ха.

Шуме и шумска станишта са производно-заштитном функцијом заступљене су

са 12,32 ха или 0,4 % укупне обрасле површине, са запремином од 1525,5 м³ тј. 0,2 %.

Шуме и шумска станишта са приоритетном заштитном функцијом заступљене

су са 966.72 ха или 31.5 % укупне обрасле површине, са запремином од 224.801,3 м³ тј.

30.8 %.

Специјални природни резерват заступљен је са 18,16 ха или 0,6 % укупне

обрасле површине, са запремином од 7048,2 м³ тј. 1.0 %.



5.1.2. Стање шума по основној намени

Табела 13. Стање шума по основној намени за ГЈ

Намена основна Површина Запремина Запремински прираст


10 1794.36 58.4 439290.7 60.2 244.8 10593.3 61.4 5.9 2.4

12 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8

16 281.97 9.2 56552.7 7.8 200.6 1373.4 8.0 4.9 2.4

26 954.65 31.1 224801.3 30.8 235.5 5154.5 29.9 5.4 2.3

61 18.16 0.6 7048.2 1.0 388.1 122.7 0.7 6.8 1.7

66 12.07 0.4

Укупно 3073.53 100.0 729218.3 100.0 237.3 17243.8 100.0 5.6 2.4

Стање шума по основој намени (приоритетној функцији) у овој газдинској

јединици указује да су заступљене површине које имају следеће основне функције:

1. Производња техничког дрвета …....................................... наменска целина "10"

2. Производно – заштитна шума .…....................................... наменска целина "12"

3. Ловно – узгојни центар крупне дивљачи…....................... наменска целина "16"

4. Заштита земљишта од ерозије …....................................... наменска целина "26"

5. Строги резерват природе I степен заштите ….................. наменска целина "61"

6. Стална заштита шума (изван газдинског третмана) ...... наменска целина "66"

Наменска целина "10" заступљена је са 1794,36 ха или 58,4 % укупно обрасле

површине газдинске јединице. Укупна запремина ове наменске целине је 439.290,7 м³

или 60,2 % запремине газдинске јединице. Просечна запремина је 244,8 м³/ха.

Наменска целина "12" заступљена је са 12.32 ха или 0,4 % укупне обрасле

површине, са запремином од 1525,5 м³ тј. 0,2 % запремине газдинске јединице.

Просечна запремина је 123,8 м³/ха.

Наменска целина "16" заступљена је са 281,97 ха или 9,2 % укупне обрасле

површине, са запремином од 56.552,7 м³ тј. 7,8 % запремине газдинске јединице.

Просечна запремина је 200.6 м³/ха.

Наменска целина "26" заступљена је са 954,65 ха или 31,1 % укупне обрасле

површине, са запремином од 224.801,3 м³ тј. 30,8 % запремине газдинске јединице.

Просечна запремина је 235.5 м³/ха.

Учешће шума са I степеном заштите,наменска целина "61" заступљена је са

18,16 ха или 0,6 % укупне обрасле површине, са запремином од 7048,2 м³ тј. 1,0 %

запремине газдинске јединице. Просечна запремина је 388,1 м³/ха.

Учешће шума са приоритетном наменом заштите земљишта од ерозије - "66" је 12,07 ха

или 0,4 % укупно обрасле површине.



5.2. Стање шума по газдинским класама

5.2.1. Стање шума по газдинским класама за ГЈ

Табела 14. Стање шума по газдинским класама за ГЈ

Газдинска класа Површина Запремина Запремински прираст


10321421 35.3 2.0 7100.3 1.6 201.1 229.4 2.2 6.5 3.2

10351421 929.31 51.8 221086.9 50.3 237.9 4813.4 45.4 5.2 2.2

10360421 630.88 35.2 158922.5 36.2 251.9 3872.6 36.6 6.1 2.4

10470421 84.26 4.7 19857.9 4.5 235.7 651.8 6.2 7.7 3.3

10471421 91.82 5.1 25582.6 5.8 278.6 904.1 8.5 9.8 3.5

10475421 7.52 0.4 2600.4 0.6 345.8 107.8 1.0 14.3 4.1

10477412 0.65 0.04 78.0 0.02 120.0

10479421 14.62 0.8 4062.0 0.9 277.8 14.1 0.1 1.0 0.3

Укупно у НЦ 10 1794.36 58.4 439290.7 60.2 244.8 10593.3 61.4 5.9 2.4

12362421 12.32 100.0 1525.5 100.0 123.8

Укупно у НЦ 12 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8

16360421 269.66 95.6 54861.8 97.0 203.4 1354.1 98.6 5.0 2.5

16470421 12.31 4.4 1690.9 3.0 137.4 19.3 1.4 1.6 1.1

Укупно у НЦ 16 281.97 9.2 56552.7 7.8 200.6 1373.4 8.0 4.9 2.4

26321421 4.47 0.5 566.5 0.3 126.7 19.8 0.4 4.4 3.5

26351421 442.07 46.3 110868.8 49.3 250.8 2589.3 50.2 5.9 2.3

26360421 469.26 49.2 106068.2 47.2 226.0 2333.5 45.3 5.0 2.2

26470421 27.68 2.9 4987.3 2.2 180.2 116.8 2.3 4.2 2.3

26471421 7.8 0.8 1961.5 0.9 251.5 73.9 1.4 9.5 3.8

26475421 3.37 0.4 349.0 0.2 103.6 21.31965 0.4 6.3 6.1

Укупно у НЦ 26 954.65 31.1 224801.3 30.8 235.5 5154.5 29.9 5.4 2.3

61351421 18.16 100.0 7048.2 100 388.1 122.7 100.0 6.8 1.7

Укупно у НЦ 61 18.16 0.6 7048.2 1.0 388.1 122.7 0.7 6.8 1.7

66267421 12.07 100.0

Укупно у НЦ 66 12.07 0.4

Укупно за ГЈ 3073.53 100.0 729218.3 100.0 237.3 17243.8 100.0 5.6 2.4

У овој газдинској јединици издвојено је 19 газдинских класа, од чега је 5

газдинских класа високих природних шума, 3 газдинских класа изданачких шума, 9

газдинских класа вештачки подигнутих састојина четинара, 1 газдинска класа

девастираних шума и 1 газдинска класа шибљака.

Највеће учешће је газдинских класа са основном наменом "10", које по

површини учествују са 1794.36 ха, односно 58,4 % укупне обрасле површине, и по



запремини са 439.290,7 м³ или изражено у процентима 60,2 %, са прирастом од

10.593,3 м³ или 61,4%.

У овој наменској целини, по запремини, најзаступљенијa је газдинска класа

високе (једнодобне) шуме букве и то:

- Газдинска класа 10.351.421, са учешћем од 929,31 ха (51.8 %) по површини и

221.086,9 м³ (50,3 %) по запремини и запреминским прирастом од 4813,4 м³ (45,4%) са

запремином од 237,9 м³/ха.

- Од вештачки подигнутих састојина најзаступљенија је газдинска класа

10.471.421 (Вештачки подигнута мешовита састојина смрче), са површином од 91,82

ха (5,1 %) и запремином од 25.582,6 м³ (5,8 %) чија је просечна запремина 278,6 м³/ха.

Учешће газдинских класа са наменом "12" по површини износи 12,32 ха (0,4

%), односно по запремини 1525,5 м³ (0,2 %) и са просечном запремином од 123,8

м³/ха.


%), односно по запремини 56.552,7 м³ (7,8 %) и запреминским прирастом од 1.373,4

(8,0 %) са просечном запремином од 200,6 м³/ха.


%), односно по запремини 224.801,3 м³ (30,8%) и запреминским прирастом од 5154,5

(29,9 %) са просечном запремином од 235,5 м³/ха.

У овој наменској целини, по запремини, најзаступљенијa је газдинска класа

високе (једнодобне) шуме букве и то:

- Газдинска класа 26.351.421 –са површином од 442,07 ха и запремином од

110.868,8 м³ и текућим запреминским прирастом од 2589,3 м³, односно 50,2 % укупног

запреминског прираста у газдинској јединици.

Учешће газдинских класа са наменом "61" по површини износи 18,16 ха (0,6 %),

односно по запремини 7048,2 м³ (1,0 %) и запреминским прирастом од 122,7 (0,7 %)

са просечном запремином од 388,1 м³/ха.

Наменска целина "66" учествује по површини са 12,07 ха или 0.4 % укупне површине.

5.3. Стање шума по пореклу и очуваности

5.3.1. Стање шума по пореклу и очуваности за ГЈ

Табела 15. Стање шума по пореклу и очуваности за ГЈ

Порекло /очуваност Површина Запремина Запремински прираст


10321421 35.30 1.1 7100.3 1.0 201.1 229.4 1.3 6.5 3.2

10351421 815.40 26.5 200276.0 27.5 245.6 4449.9 25.8 5.5 2.2

Високе очуване 850.70 27.7 207376.3 28.4 243.8 4679.4 27.1 5.5 2.3

10351421 113.91 3.7 20810.9 2.9 182.7 363.4 2.1 3.2 1.7

Високе разређене 113.91 3.7 20810.9 2.9 182.7 363.4 2.1 3.2 1.7

Укупно високе 964.61 31.4 228187.2 31.3 236.6 5042.8 29.2 5.2 2.2

10360421 627.31 20.4 158615.7 21.8 252.9 3864.7 22.4 6.2 2.4



Издан. очуване 627.31 20.4 158615.7 21.8 252.9 3864.7 22.4 6.2 2.4

10360421 3.57 0.1 306.7 0.04 85.9 7.9 0.05 2.2 2.6

Издан. разређене 3.57 0.1 306.7 0.04 85.9 7.9 0.05 2.2 2.6

Укупно изданачке 630.88 20.5 158922.5 21.8 251.9 3872.6 22.5 6.1 2.4

10470421 54.24 1.8 16425.3 2.3 302.8 554.5 3.2 10.2 3.4

10471421 91.82 3.0 25582.6 3.5 278.6 904.1 5.2 9.8 3.5

10475421 5.99 0.2 2577.4 0.4 430.3 107.8 0.6 18.0 4.2

10479421 14.62 0.5 4062.0 0.6 277.8 14.1 0.1 1.0 0.3

ВПС очуване 166.67 5.4 48647.4 6.7 291.9 1580.5 9.2 9.5 3.2

10470421 30.02 1.0 3432.6 0.5 114.3 97.4 0.6 3.2 2.8

10475421 1.53 0.05 23.0 0.003 15.0

10477421 0.65 0.02 78.0 0.01 120.0

ВПС разређене 32.2 1.0 3533.6 0.5 109.7 97.4 0.6 3.0 2.8

Укупно ВПС 198.87 6.5 52181.0 7.2 262.4 1677.9 9.7 8.4 3.2

Укупно у НЦ 10 1794.36 58.4 439290.7 60.2 244.8 10593.3 61.4 5.9 2.4

12362421 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8

Изданачка девастирана 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8

Укупно изданачке 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8

Укупно у НЦ 12 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8

16360421 269.66 8.8 54861.8 7.5 203.4 1354.1 7.9 5.0 2.5

Издан. очуване 269.66 8.8 54861.8 7.5 203.4 1354.1 7.9 5.0 2.5


16470421 8.28 0.3 1070.7 0.1 129.3

ВПС очуване 8.28 0.3 1070.7 0.1 129.3

16470421 4.03 0.1 620.2 0.1 153.9 19.3 0.1 4.8 3.1

ВПС разређене 4.03 0.1 620.2 0.1 153.9 19.3 0.1 4.8 3.1

Укупно ВПС 12.31 0.4 1690.9 0.2 137.4 19.3 0.1 1.6 1.1

Укупно у НЦ 16 281.97 9.2 56552.7 7.8 200.6 1373.4 8.0 4.9 2.4

26321421 4.47 0.1 566.5 0.1 126.7 19.8 0.1 4.4 3.5

26351421 409.24 13.3 105398.2 14.5 257.5 2496.0 14.5 6.1 2.4

Високе очуване 413.71 13.5 105964.7 14.5 256.1 2515.8 14.6 6.1 2.4

26351421 32.83 1.1 5470.6 0.8 166.6 93.3 0.5 2.8 1.7



Високе разређене 32.83 1.1 5470.6 0.8 166.6 93.3 0.5 2.8 1.7

Укупно високе 446.54 14.5 111435.3 15.3 249.6 2609.1 15.1 5.8 2.3

26360421 465.33 15.1 105044.4 14.4 225.7 2313.4 13.4 5.0 2.2

Издан. очуване 465.33 15.1 105044.4 14.4 225.7 2313.4 13.4 5.0 2.2

26360421 3.93 0.1 1023.8 0.1 260.5 20.1 0.1 5.1 2.0

Издан. разређене 3.93 0.1 1023.8 0.1 260.5 20.1 0.1 5.1 2.0


26470421 25.22 0.8 4925.8 0.7 195.3 116.8 0.7 4.6 2.4

26471421 7.8 0.3 1961.5 0.3 251.5 73.9 0.4 9.5 3.8

26475421 3.37 0.1 349.0 0.05 103.6 21.3 0.1 6.3 6.1

ВПС очуване 36.39 1.2 7236.3 1.0 198.9 212.0 1.2 5.8 2.9

26470421 2.46 0.1 61.5 0.01 25.0

ВПС разређене 2.46 0.1 61.5 0.01 25.0

Укупно ВПС 38.85 1.3 7297.8 1.0 187.8 212.0 1.2 5.5 2.9

Укупно у НЦ 26 954.65 31.1 224801.3 30.8 235.5 5154.5 29.9 5.4 2.3

61351421 18.16 0.6 7048.2 1.0 388.1 122.7 0.7 6.8 1.7

Високе очуване 18.16 0.6 7048.2 1.0 388.1 122.7 0.7 6.8 1.7

Укупно високе 18.16 0.6 7048.2 1.0 388.1 122.7 0.7 6.8 1.7

Укупно у НЦ 61 18.16 0.6 7048.2 1.0 388.1 122.7 0.7 6.8 1.7

66267421 12.07 0.4

Укупно у НЦ 66 12.07 0.4

Укупно за ГЈ 3073.53 100.0 729218.3 100.0 237.3 17243.8 100.0 5.6 2.4

Рекапитулација по пореклу

Високе јед-очуване 1282.57 41.7 320389.1 43.9 249.8 7317.8 42.4 5.7 2.3

Високе јед-разређене 146.74 128.8 26281.6 3.6 179.1 456.8 2.6 3.1 1.7

Укупно високе 1429.31 46.5 346670.7 47.5 242.5 7774.6 45.1 5.4 2.2

Изданачке -очуване 1362.30 44.3 318521.9 43.7 233.8 7532.1 43.7 5.5 2.4

Изданачке- разређене 7.50 0.2 1330.6 0.2 177.4 28.0 0.2 3.7 2.1

Изданачке -девастиране 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8




ВПС очуване 211.34 6.9 56954.3 7.8 269.5 1792.5 10.4 8.5 3.1

ВПС разређене 38.69 1.3 4215.3 0.6 109.0 116.7 0.7 3.0 2.8

Укупно ВПС 250.03 8.1 61169.6 8.4 244.6 1909.1 11.1 7.6 3.1

Укупно шибљаци 12.07 0.4

Укупно за ГЈ 3073.53 100.0 729218.3 100.0 237.3 17243.8 100.0 5.6 2.4

Рекапитулација по очуваности

Укупно очуване 2856.21 92.9 695865.4 95.4 243.6 16642.4 96.5 5.8 2.4

Укупно разређене 192.93 6.3 31827.4 4.4 165.0 601.4 3.5 3.1 1.9

Укупно девастиране 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8


Укупно за ГЈ 3073.53 100.0 729218.3 100.0 237.3 17243.8 100.0 5.6 2.4

Стање састојина по пореклу у газдинској јединици jе следеће:

- Високе састојине заступљене на 1429.31 ха или 46,5 % укупно обрасле површине и

укупном запремином од 346.670,7 м³ (47,5 %), са просечном запремином од 242,5 м³/ха

и текућим запреминским прирастом од 5,4 м³/ха.

- Вештачки подигнуте састојине заузимају 250,03 ха (8,1 %) укупно обрасле

површине и запремином од 61.169,6 м³ (8,4 %), са просечном запремином од 244,6

м³/ха и текућим запреминским прирастом од 11,1 м³/ха.

- Изданачке састојине заступљене су на 1382,12 ха (45,0%) и запремином од 321.378,0

м³ (44,1 %), са просечном запремином од 232,5 м³/ха и текућим запреминским

прирастом од 5,5 м³/ха.

- Шибљаци заузимају 12,07 ха или 0,4 %.

Стање састојина по очуваности у овој газдинској јединици је следеће:

- Очуване састојине заузимају 2851,21 ха или 92,9 % од укупне обрасле површине,

запремином од 695.865.4 м³ (95,4 %) и запреминским прирастом од 16.642,4 м³ (96,5

%) и просечном запремином од 243,6 м³/ха.

- Разређене састојине заузимају 192,3 ха или 6,3 % од укупне обрасле површине,

запремином од 31.827,4 м³ (4,4 %) и запреминским прирастом од 601,4 м³ (3,5 %) и

просечном запремином од 165,0 м³/ха.

- Девастиране састојине учествују са 12,32 ха односно 0,4 %.

- Шибљаци заузимају 12,07 ха или 0,4 %.

У овој газдинској јединици доминирају очуване састојине, с обзиром на старост

планирање ће бити усмерено на негу тј. на селективне прореде док у делу шума где је

склоп на критичној граници изостаће планирање радова.



У вештачки подигнутим састојинама планирање ће бити усмерено на свим

потребним радовима на гајењу, и на нези шума кроз селективне прореде.

Девастиране састојине углавном су последица станишних прилика.

5.4. Стање састојина по смеши

5.4.1. Стање шума по мешовитости за ГЈ

Табела 16. Стање састојина по мешовитости за ГЈ

Порекло /Мешовитост Површина Запремина Запремински прираст


10321421 16.56 0.5 2695.9 0.4 162.8 84.5 0.5 5.1 3.1

10351421 849.75 27.6 200820.9 27.5 236.3 4218.8 24.5 5.0 2.1

Високе чисте 866.31 28.2 203516.8 27.9 234.9 4303.2 25.0 5.0 2.1

10321421 18.74 0.6 4404.4 0.6 235.0 145.0 0.8 7.7 3.3

10351421 79.56 2.6 20266.1 2.8 254.7 594.6 3.4 7.5 2.9

Високе мешовите 98.3 3.2 24670.5 3.4 251.0 739.6 4.3 7.5 3.0

Укупно високе 964.61 31.4 228187.2 31.3 236.6 5042.8 29.2 5.2 2.2

10360421 630.88 20.5 158922.5 21.8 251.9 3872.6 22.5 6.1 2.4

Изданачке чисте 630.88 20.5 158922.5 21.8 251.9 3872.6 22.5 6.1 2.4


10470421 84.26 2.7 19857.9 2.7 235.7 651.8 3.8 7.7 3.3

10475421 7.52 0.2 2600.4 0.4 345.8 107.8 0.6 14.3 4.1

10477421 0.65 0.02 78.0 0.01 120.0

10479421 6.46 0.2 1828.5 0.3 283.0

ВПС чисте 98.89 3.2 24364.8 3.3 246.4 759.7 4.4 7.7 3.1

10471421 91.82 3.0 25582.6 3.5 278.6 904.1 5.2 9.8 3.5

10479421 8.16 0.3 2233.5 0.3 273.7 14.1 0.1 1.7 0.6

ВПС мешовите 99.98 3.3 27816.1 3.8 278.2 918.2 5.3 9.2 3.3

Укупно ВПС 198.87 6.5 52181.0 7.2 262.4 1677.9 9.7 8.4 3.2

УКУПНО У НЦ 10 1794.36 58.4 439290.7 60.2 244.8 10593.3 61.4 5.9 2.4

12362421 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8

Изданачке чисте 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8

УКУПНО У НЦ 12 12.32 0.4 1525.5 0.2 123.8

16360421 269.66 8.8 54861.8 7.5 203.4 1354.1 7.9 5.0 2.5



Изданачке чисте 269.66 8.8 54861.8 7.5 203.4 1354.1 7.9 5.0 2.5

16470421 12.31 0.4 1690.9 0.2 137.4 19.3 0.1 1.6 1.1

ВПС чисте 12.31 0.4 1690.9 0.2 137.4 19.3 0.1 1.6 1.1

УКУПНО У НЦ 16 281.97 9.2 56552.7 7.8 200.6 1373.4 8.0 4.9 2.4

26321421 4.47 0.1 566.5 0.1 126.7 19.8 0.1 4.4 3.5

26351421 329.11 10.7 87787.0 12.0 266.7 1956.6 11.3 5.9 2.2

Високе чисте 333.58 10.9 88353.5 12.1 264.9 1976.4 11.5 5.9 2.2

26351421 112.96 3.7 23081.8 3.2 204.3 632.7 3.7 5.6 2.7

Високе мешовите 112.96 3.7 23081.8 3.2 204.3 632.7 3.7 5.6 2.7

Укупно високе 446.54 14.5 111435.3 15.3 249.6 2609.1 15.1 5.8 2.3

26360421 469.26 15.3 106068.2 14.5 226.0 2333.5 13.5 5.0 2.2

Изданачке чисте 469.26 15.3 106068.2 14.5 226.0 2333.5 13.5 5.0 2.2


26470421 27.68 0.9 4987.3 0.7 180.2 116.8 0.7 4.2 2.3

26475421 3.37 0.1 349.0 0.05 103.6 21.3 0.1 6.3 6.1

ВПС чисте 31.05 1.0 5336.2 0.7 171.9 138.1 0.8 4.4 2.6

26471421 7.8 0.3 1961.5 0.3 251.5 73.9 0.4 9.5 3.8

ВПС мешовите 7.8 0.3 1961.5 0.3 251.5 73.9 0.4 9.5 3.8

Укупно ВПС 38.85 1.3 7297.8 1.0 187.8 212.0 1.2 5.5 2.9

Укупно у НЦ 26 954.65 31.1 224801.3 30.8 235.5 5154.5 29.9 5.4 2.3

61351421 18.16 0.6 7048.2 1.0 388.1 122.7 0.7 6.8 1.7

Високе чисте 18.16 0.6 7048.2 1.0 388.1 122.7 0.7 6.8 1.7

Укупно високе 18.16 0.6 7048.2 1.0 388.1 122.7 0.7 6.8 1.7

Укупно у НЦ 61 18.16 0.6 7048.2 1.0 388.1 122.7 0.7 6.8 1.7

66267421 12.07 0.4


Укупно у НЦ 66 12.07 0.4

Укупно за ГЈ 3073.53 100.0 729218.3 100.0 237.3 17243.8 100.0 5.6 2.4

Рекапитулација по пореклу



Високе чисте 1218.05 39.6 298918.5 41.0 245.4 6402.3 37.1 5.3 2.1

Високе мешовите 211.26 6.9 47752.3 6.5 226.0 1372.3 8.0 6.5 2.9

Укупно високе 1429.31 46.5 346670.7 47.5 242.5 7774.6 45.1 5.4 2.2

Изданачке чисте 1382.12 45.0 321378.0 44.1 232.5 7560.127 43.8 5.5 2.4


ВПС чисте 142.25 4.6 31391.9 4.3 220.7 917.1 5.3 6.4 2.9

ВПС мешовите 107.78 3.5 29777.7 4.1 276.3 992.0 5.8 9.2 3.3

Укупно ВПС 250.03 8.1 61169.6 8.4 244.6 1909.1 11.1 7.6 3.1


Укупно за ГЈ 3073.53 100.0 729218.3 100.0 237.3 17243.8 100.0 5.6 2.4

Рекапитулација по мешовитости

Укупно чисте 2742.42 89.2 651688.3 89.4 237.6 14879.5 86.3 5.4 2.3

Укупно мешовите 319.04 10.4 77529.9 10.6 243.0 2364.3 13.7 7.4 3.0


Укупно за ГЈ 3073.53 100.0 729218.3 100.0 237.3 17243.8 100.0 5.6 2.4

Гледано по мешовитости, ову газдинску јединицу чине чисте састојине са

2742,42 ха тј. 89,2 % по површини и 651.688,3 м³ тј. 89,4 % по запремини. Просечна

дрвна запремина ових састојина је 237,6 м³/ха и запреминским прирастом од 5,4 м³/ха у

односу на мешовите састојине које чине 10,4 % или 319,04 ха са просечном

запремином од 77.529,9 м³/ха и прирастом од 7,4 м³/ха.

У целини гледано, стање по мешовитости је директно проузроковано

станишним условима, где доминира буква као аутохтона, истовремено и као главна

врста дрвета и формира у већини случајева чисте састојине. Такође и у мешовитим

састојинама буква се јавља као главна врста дрвећа.



5.5. Стање шума по врстама дрвећа

5.5.1. Стања шума по врстама дрвећа за ГЈ

Табела 17. Стање састојина по врстама дрвећа за ГЈ

Врсте дрвећа Запремина Запремински прираст

Piv м³ % м³ %

Буква 369529.2 50.7 8285.4 48.0 2.2

Граб 321.0 0.04 8.4 0.05 2.6

Јасика 1173.1 0.2 30.6 0.2 2.6

Бреза 22891.1 3.1 772.5 4.5 3.4

Трешња 301.3 0.04

ОТЛ 12.1 0.002 0.4 0.002 2.9

ОМЛ 190.8 0.03

Укупно лишћари 394418.7 76408.5 9097.3 52.8 2.3

Б.Бор 260.2 0.04 7.9 0.05 3.0

Ц.Бор 3452.0 0.5 153.7 0.9 4.5

Смрча 37573.6 5.2 1334.4 7.7 3.6

Ариш 3586.1 0.5

Укупно четинари 44871.9 6.2 1496.0 8.7 3.3

Укупно у НЦ 10 439290.7 60.2 10593.3 61.4 2.4

Буква 1525.5 0.2

Укупно лишћари 1525.5 0.2

Укупно у НЦ 12 1525.5 0.2

Буква 54939.2 7.5 1356.4 7.9

Укупно лишћари 54939.2 7.5 1356.4 7.9 2.5

Смрча 1613.5 0.2 17.0 0.1 1.1

Укупно четинари 1613.5 0.2 17.0 0.1 1.1

Укупно у НЦ 16 56552.7 7.8 1373.4 8.0 2.4

Буква 200108.1 27.4 4409.4 25.6 2.2

Цер 41.8 0.01 1.1 0.01 2.6

Граб 2398.5 0.3 52.8 0.3 2.2

Јасика 119.2 0.02 3.7 0.02 3.1

Бреза 12785.8 1.8 432.2 2.5 3.4

Китњак 1351.8 0.2 30.2 0.2 2.2

Трешња 102.4 0.01

ОТЛ 38.1 0.01 1.4 0.008 3.6



ОМЛ 325.4 0.04

Укупно лишћари 217271.0 29.8 4930.6 28.6 2.3

Б.Бор 135.2 0.02 5.4 0.03 4.0

Ц.Бор 749.6 0.1 42.9 0.2 5.7

Смрча 6645.5 0.9 175.5 1.0 2.6

Укупно четинари 7530.2 1.0 223.9 1.3 3.0

Укупно у НЦ 26 224801.3 30.8 5154.5 29.9 2.3

Буква 7048.2 1.0 122.7 0.7 1.7

Укупно лишћари 7048.2 1.0 122.7 0.7 1.7

Укупно у НЦ 61 7048.2 1.0 122.7 0.7 1.7

Укупно у ГЈ 729218.3 100.0 17243.8 100.0 2.4

Рекапитулација за ГЈ

Буква 633150.1 86.8 14173.7 82.2 2.2

Цер 41.8 0.01 1.1 0.01 2.6

Граб 2719.5 0.4 61.2 0.4 2.2

Јасика 1292.3 0.2 34.3 0.2 2.7

Китњак 1351.8 0.2 30.2 0.2 2.2

Бреза 35676.9 4.9 1204.7 7.0 3.4

Tрешња 403.7 0.1

ОТЛ 50.2 0.01 1.7 0.01 3.4

ОМЛ 516.2 0.1

Укупно лишћари 675202.6 92.6 15506.9 89.9 2.3

Б.Бор 395.3 0.1 13.3 0.1 3.4

Ц.Бор 4201.6 0.6 196.7 1.1 4.7

Смрча 45832.6 6.3 1527.0 8.9 3.3

Ариш 3586.1 0.5

Укупно четинари 54015.7 7.4 1736.9 10.1 3.2

Укупно у ГЈ 729218.3 100.0 17243.8 100.0 2.4

У газдинској јединици приметно је доминантно учешће лишћарских врста по

запремини и запреминском прирасту. Лишћари су заступљени са 675.202,6 м³ или 92,6

% по запремини и 15.506,9 м³ или 89,9 % по запреминском прирасту.

Од лишћара је најзаступљенија буква, која учествује у укупној запремини са

633.150,1 м³ или 86,8 % и главни је носилац запреминског прираста са 14.173,7 м³ или

82,2 %, јавља се у високом и изданачком облику, градећи како чисте, тако и мешовите

састојине. Поред букве јављају се и други лишћари, нарочито бреза са 35.676,9 м³ тј. 4,9

% и граб са 2719,5 тј. 0,4 %.



Од четинарских врста смрча је заступљена са 45.832,6 м³ (6,3 %), док је учешће

црног бора 4201,6 м³ (0.6 %) у односу на укупну запремину газдинске јединице.


Одсек за израду основа и планова газдовања, Лесковац 2020, године.

34

5.6. Стање шума по дебљинској структури

5.6.1. Стање шума по дебљинској структури за ГЈ

Табела 18. Стање састојина по дебљинској структури за ГЈ

Газдинска З А П Р Е М И Н А П О Д Е Б Љ И Н С К И М Р А З Р Е Д И М А

Запремин.

прираст м³ класа Површина Запремина до 10

цм 11 до

20 21 до 30 31 до 40 41 до 50

51 до

60 61 до

70 71 до

80 81 до

90 изнад

90

ха м³ I II III IV V VI VII VIII IX

10321421 35.30 7100.3 182.8 2289.0 3202.7 758.8 489.9 177.1 229.4

10351421 929.31 221086.9 10070.7 18878.1 29974.5 42365.4 45335.9 34881.9 22429.8 11010.1 4864.6 1275.9 4813.4

Високе 964.61 228187.2 10253.4 21167.1 33177.2 43124.3 45825.9 35059.1 22429.8 11010.1 4864.6 1275.9 5042.8

10360421 630.88 158922.5 2066.5 24120.2 43010.7 38755.9 26242.8 12909.3 6861.6 3626.0 1329.4 3872.6

Изданачке 630.88 158922.5 2066.5 24120.2 43010.7 38755.9 26242.8 12909.3 6861.6 3626.0 1329.4 3872.6

10470421 84.26 19857.9 1513.6 4920.3 6537.2 5724.5 1102.3 60.1 651.8

10471421 91.82 25582.6 13.0 9370.4 9499.3 3798.1 1252.0 798.6 575.4 178.0 97.8 904.1

10475421 7.52 2600.4 23.0 292.1 970.1 986.5 328.7 107.8

10477421 0.65 78.0 78.0

10479421 14.62 4062.0 632.7 2288.4 946.1 72.8 122.0 14.1

ВПС

Четинара 198.87 52181.0 1627.6 15215.5 19295.1 11455.2 2755.7 980.7 575.4 178.0 97.8 1677.9

Укупно НЦ

10 1794.36 439290.7 13947.4 60502.8 95483.1 93335.4 74824.4 48949.1 29866.7 14814.1 6291.8 1275.9 10593.3

12362421 12.32 1525.5 1525.5

Девастирана 12.32 1525.5 1525.5

Укупно НЦ

12 12.32 1525.5 1537.82



35

16360421 269.66 54861.8 518.0 10302.3 27424.7 13412.6 1553.3 1650.9 1354.1

Изданачке 269.66 54861.8 518.0 10302.3 27424.7 13412.6 1553.3 1650.9 1354.1

16470421 12.31 1690.9 1104.6 99.2 155.7 177.4 105.5 48.4 19.3

ВПС

Четинара 12.31 1690.9 1104.6 99.2 155.7 177.4 105.5 48.4 19.3

Укупно НЦ

16 281.97 56552.7 1622.6 10401.5 27580.4 13590.0 1658.8 1699.4 1373.4

26321421 4.47 566.5 13.8 237.3 315.5 19.8

26351421 442.07 110868.8 1436.0 12449.1 19378.4 23457.1 20521.0 14670.6 9032.7 5194.5 2813.8 1915.6 2589.3

Високе 446.54 111435.3 1449.8 12686.4 19693.9 23457.1 20521.0 14670.6 9032.7 5194.5 2813.8 1915.6 2609.1

26360421 469.26 106068.2 8881.9 14224.9 30056.3 26641.2 14141.9 6486.6 3628.6 729.9 1276.8 2333.5

Изданачке 469.26 106068.2 8881.9 14224.9 30056.3 26641.2 14141.9 6486.6 3628.6 729.9 1276.8 2333.5

26470421 27.68 4987.3 1975.5 1002.9 1692.7 316.2 116.8

26471421 7.8 1961.5 684.7 759.2 517.6 73.9

26475421 3.37 349.0 261.6 87.4 21.3

ВПС

Четинара 38.85 7297.8 1975.5 1949.2 2539.2 833.9 212.0

Укупно НЦ

26 954.65 224801.3 12307.2 28860.5 52289.4 50932.1 34662.9 21157.2 12661.3 5924.4 4090.5 1915.6 5154.5

61351421 18.16 7048.2 95.9 586.7 1134.1 2392.3 2102.8 736.4 122.7

Високе 18.16 7048.2 95.9 586.7 1134.1 2392.3 2102.8 736.4 122.7

Укупно НЦ

61 18.16 7048.2 95.9 586.7 1134.1 2392.3 2102.8 736.4 122.7

66267421 12.07

Укупно

шибљаци 12.07

Укупно НЦ

66 12.07

Укупно за ГЈ 3073.53 729218.3 29415.0 99860.7 175939.5 158991.7 113538.5 73908.6 43264.4 20738.6 10382.3 3191.5 17243.8



36

РЕКАПИТУЛАЦИЈА

Високе 1429.31 346670.7 11703.2 33949.4 53457.7 67715.4 68739.2 51832.5 32198.9 16204.6 7678.3 3191.5 7774.56

Изданачке 1369.80 319852.5 11466.4 48647.5 100491.7 78809.7 41938.0 21046.9 10490.2 4356.0 2606.1 7560.13

ВПС

Четинара 250.03 61169.6 4707.6 17263.8 21990.1 12466.5 2861.3 1029.2 575.4 178.0 97.8 1909.11

Девастирана 12.32 1525.5 1525.5

Шибљак 12.07

Укупно за ГЈ 3073.53 729218.3 29402.6 99860.7 175939.5 158991.7 113538.5 73908.6 43264.4 20738.6 10382.3 3191.5 17243.8



37

Дијаграм бр 1 Дистрибуција дрвне запремине по дебљинским разредима по ГК:



38

Из табеларног и графичког приказа види се различита распоређеност дрвне запремине по типовима шума:

• Код високих састојина ГК 10351421 и ГК 26351421 дрвна запремина сконцентрисана је у IV, III и V дебљинском разреду са

максимумом у IV • Код ВПС четинара ГК 10471421 дрвна запремина сконцентрисана је у II, I и III дебљинском разреду са максимумом у II



39

Дијаграм бр 2: Дистрибуција дрвне запремине по дебљинским разредима за газдинску јединицу

У газдинској јединици “Острозуб” заступљени су дебљински разреди од најтањих до закључно са IX дебљинским разредом и

карактеристиком о различитом учешћу танког, средње јаког и јаког материјала.

Појединачно најзаступљенији је II дебљински разред (21 до 30 цм), са учешћем у запремини од 24,1 %, следи III дебљински

разред ( 31-40 цм), са учешћем у запремини од 21,8 %, затим следе IV, I, V, VI, O, VII, VIII и IX дебљински разред. Такође треба

напоменути да Програм за израду основа сву процењену дрвну запремину девастираних састојина сврстао у О дебљински разред (до

10 цм).



40

Табела 19: Запремина по дебљинским категоријама (по Биолеју) за ГК: 10351421 и 10360421

Запремина по дебљинским категоријама (м³)

< 30 % 31 - 50 % 51 < %

128120.7 33.7 152700.1 40.2 99188.6 26.1



41

На основу оваквог распореда дрвне запремине можемо констатовати следеће:

• Танак материјал (до 30 цм) заступљен је са 128.120,7м³ или 33,7% • Средње јак материјал (од 30 – 50 цм ) заступљен је са 152.700,1м³ или 40,2 % • Јак материјал (изнад 50 цм ) заступљен је са 99.188,6м³ или 26,1%



42

На основу приказа стања по степенима Биолеја може се уочити веће одступање од нормалног размера дебљинских

категорија (20:30:50) и то у танком материјалу у ком се јавља вишак од 13,7 % ,вишак у средње јаком материјалу од 10,1 % као и

мањак у јаком материјалу за 23,9 процената.

5.7. Стање састојина по старости

Стање састојина по старости приказано је табеларно. Ширина добног разреда утврђена је у односу на опходњу (трајање

производног процеса), а у конкретном случају износи:

• за високе састојине тврдих лишћара (буква, храст) – 20 година • за изданачке састојине тврдих лишћара (буква, храст) – 10 година • високе састојине меких лишћара (бреза) – 10 година • за вештачки подигнуте састојине четинара – 10 година



43

5.7.1. Стања састојина по старости за ГЈ-Високе састојине тврдих лишћара (ширина добног разреда 20 година)

Газдинска класа податак

ДОБНИ РАЗРЕДИ

Свега I II III IV V VI VII VIII IX X

слабо обр. добро обр.

10351421 p 197.95 25.9 63.44 84.68 303.96 253.38 929.31

10351421 v 9790.1 6508.0 15726.0 23918.4 84373.4 80771.0 221086.9

10351421 zv 15.9 201.1 444.0 547.6 1928.5 1676.3 4813.4

Укупно за НЦ 10

p 197.95 25.90 63.44 84.68 303.96 253.38 929.31

v 9790.1 6508.0 15726.0 23918.4 84373.4 80771.0 221086.9

zv 15.9 201.1 444.0 547.6 1928.5 1676.3 4813.4

26351421 p 11.6 5.11 131.56 91.16 166.94 35.7 442.07

26351421 v 290.0 1360.7 27500.4 22652.8 48174.8 10890.1 110868.8

26351421 zv 38.1 726.2 517.7 1108.1 199.1 2589.3


p 11.60 5.11 131.56 91.16 166.94 35.70 442.07

v 290.0 1360.7 27500.4 22652.8 48174.8 10890.1 110868.8

zv 38.1 726.2 517.7 1108.1 199.1 2589.3

61351421 p 18.2 18.2

61351421 v 7048.2 7048.2

61351421 zv 122.7 122.7


p 18.2 18.2

v 7048.2 7048.2

zv 122.7 122.7

Укупно за ГЈ

p 209.55 31.01 195.00 175.84 470.90 307.24 1389.54

v 10080.1 7868.7 43226.4 46571.2 132548.2 98709.3 339003.9

zv 15.9 239.2 1170.2 1065.3 3036.6 1998.0 7525.3



44

Графикон бр.1 Стање стварног и нормалног размер добних разреда за ГК:10351421, 26351421 и укупно за високе



45

Табеларни и графички приказ добних разреда за ГК 10351421 показује нам вишак површина у V, VI и I добном разреду као и

мањак површина у свим осталим добним разредима,

Приказ добних разреда за ГК 26351421 показује нам вишак површина у V, III и IV добном разреду као и мањком површина у VI, I и у

II добном разреду.

Што се тиче односа стварног и нормалног размера добних разреда за високе шуме тврдих лишћара за газдинску јединицу

највећа површина је у V, вишак у VI добном разреду док се мањак површина јавља у I, III, IV , и у II добном разреду.



46

Високе састојине меких лишћара (ширина добног разреда 10 година) бреза





10321421 p 2.49 8.57 24.24 35.30

10321421 v 125.1 1384.5 5590.6 7100.3

10321421 zv 46.5 182.9 229.4


p 2.49 8.57 24.24 35.30

v 125.1 1384.5 5590.6 7100.3

zv 46.5 182.9 229.4

26321421 p 0.55 3.92 4.47

26321421 v 13.8 552.7 566.5

26321421 zv 19.8 19.8


p 0.55 3.92 4.47

v 13.8 552.7 566.5

zv 19.8 19.8

Укупно за ГJ

p 3.04 8.57 28.16 39.77

v 138.9 1384.5 6143.3 7666.8

zv 46.5 202.7 249.2

Високе природне састојине меких лишћара налазе се на површини од 39,77 ха у ширину добног разреда од 10 година и

опходњом од 80 година. Табеларни приказ показује нам знатни вишак у IV, вишак у III добном разреду као и мањком површина у II

добном разреду.

Табеларни приказ добних разреда за ГК 10321421 такође нам показује знатни вишак у IV, вишак у III добном разреду као и

мањком површина у II добном разреду.



47

Изданачке састојине тврдих лишћара (ширина добног разреда 10 година)





10360421 p 4.55 3.57 9.00 178.23 280.78 154.75 630.88

10360421 v 237.3 306.7 1932.7 41809.1 74339.5 40297.1 158922.5

10360421 zv 7.9 48.2 1040.6 1846.9 929.0 3872.6


p 4.55 3.57 9.00 178.23 280.78 154.75 630.88

v 237.3 306.7 1932.7 41809.1 74339.5 40297.1 158922.5

zv 7.9 48.2 1040.6 1846.9 929.0 3872.6

16360421 p 4.00 92.94 152.18 20.54 269.66

16360421 v 140.0 14749.2 35259.5 4713.2 54861.8

16360421 zv 400.6 841.1 112.3 1354.1


p 4.00 92.94 152.18 20.54 269.66

v 140.0 14749.2 35259.5 4713.2 54861.8

zv 400.6 841.1 112.3 1354.1

26360421 p 11.07 4.77 50.47 317.39 85.56 469.26

26360421 v 1027.1 1206.1 12770.1 71295.2 19769.7 106068.2

26360421 zv 4.8 31.2 276.6 1694.6 326.3 2333.5


p 11.07 4.77 50.47 317.39 85.56 469.26

v 1027.1 1206.1 12770.1 71295.2 19769.7 106068.2

zv 4.8 31.2 276.6 1694.6 326.3 2333.5


p 8.55 14.64 13.77 321.64 750.35 260.85 1369.80

v 377.3 1333.8 3138.7 69328.4 180894.3 64780.0 319852.5

zv 12.7 79.4 1717.8 4382.6 1367.6 7560.1



48

Графикон бр. 3 Стање стварног и нормалног размера добних разреда за изданачке шуме тврдих лишћара

Табеларни приказ добних разреда за ГК 10361421 показује нам неравномеран распоред површина по добним разредима са

максимумом у VII, VI и у VIII добном разреду као и мањком површина у V, III и у IV добном разреду.

Приказ добних разреда за ГК 26360421 показује нам знатни вишак површина у VII и у VIII добном разреду као мањком

површина у VI, IV и V добном разреду.

Што се тиче односа стварног и нормалног размера добних разреда за изданачке шуме тврдих лишћара за газдинску јединицу

највећа површина је у VII, VI и VIII добном разреду док се мањак површина јавља у IV, V, и III добном разреду.



49

Вештачки подинуте састојине четинара (ширина добног разреда 10 година)





10470421 p 19.68 1.94 17.08 27.69 5.63 12.24 84.26

10470421 v 236.6 74.1 3623.3 9079.8 2106.1 4738.0 19857.9

10470421 zv 138.0 288.2 67.0 158.7 651.8

10471421 p 0.26 91.56 91.82

10471421 v 13.0 25569.6 25582.6

10471421 zv 904.1 904.1

10475421 p 1.53 4.56 1.43 7.52

10475421 v 23.0 2245.6 331.8 2600.4

10475421 zv 86.1 21.8 107.8

10477421 p 0.65 0.65

10477421 v 78.0 78.0

10477421 zv

10479421 p 14.62 14.62

10479421 v 4062.0 4062.0

10479421 zv 14.1 14.1


p 21.21 2.20 21.64 135.3 5.63 12.89 198.87

v 259.5 87.1 5868.9 39043.3 2106.1 4816.0 52181.0

zv 224.0 1228.1 67.0 158.7 1677.9

16470421 p 3.75 6.79 1.77 12.31



50

16470421 v 86.1 1018.5 586.3 1690.9

16470421 zv 19.3 19.3


p 3.8 6.8 1.8 12.31

v 86.1 1018.5 586.3 1690.9

zv 19.3 19.3

26470421 p 11.66 16.02 27.68

26470421 v 772.0 4215.3 4987.3

26470421 zv 116.8 116.8

26471421 p 3.03 4.77 7.80

26471421 v 487.1 1474.4 1961.5

26471421 zv 21.9 52.0 73.9

26475421 p 3.37 3.37

26475421 v 349.0 349.0

26475421 zv 21.3 21.3


p 14.69 3.37 20.79 38.85

v 1259.1 349.0 5689.7 7297.8

zv 21.9 21.3 168.7 212.0


p 20.64 31.80 156.09 5.63 14.66 250.03

v 1432.3 7236.4 44732.9 2106.1 61169.6

zv 21.9 245.3 1396.8 67.0 1909.1



51

Графикон бр.4 Стање стварног и нормалног размера добних разреда састојине за ГК10471421 и за ВПС четинара



52

График за ГК 10471421 показује одступање површина стварног и нормалног стања добних разреда са највећим учешћем

површине у IV добном разреду као и мањком површина у I, II, III, V и VI.

Укупно гледано, вештачки подинуте састојине четинара у овој газдинској јединици имају знатан вишак површина у IV,са

максимумом у IV добном разреду, као и мањком у II, VI, V, I добном разреду. Док се у III однос скоро поклапа. Овакав распоред

добних разреда намеће проблем уравнотежења стварног и нормалног распореда добних разреда.



53

5.8. Стање вештачки подигнутих састојина за ГЈ

Табела 20. Стање вештачки подигнутих састојина за ГЈ

Газдинска класа Површина Запремина Запремински прираст

PiV ха % м3 % м3/ха м3 % м3/ха

Вештачки подигнуте културе до 20 година

10470421 19.68 7.9 236.6 0.4 12.0

10475421 1.53 0.6 23.0 0.0 15.0

Укупно у НЦ 10 21.21 8.5 259.5 0.4 12.2

Укупно културе до 20 год 21.21 8.5 259.5 0.4 12.2

ВПС преко 20 година

10470421 64.58 25.8 19621.3 32.1 303.8 651.8 34.1 10.1 3.3

10471421 91.82 36.7 25582.6 41.8 278.6 904.1 47.4 9.8 3.5

10475421 5.99 2.4 2577.4 4.2 430.3 107.8 5.6 18.0 4.2

10477421 0.65 0.3 78.0 0.1 120.0

10479421 14.62 5.8 4062.0 6.6 277.8 14.1 0.7 1.0 0.3

Укупно НЦ 10 177.66 71.1 51921.4 84.9 292.3 1677.9 87.9 9.4 3.2

16470421 12.31 4.9 1690.9 2.8 137.4 19.3 1.0 1.6 1.1

Укупно НЦ 16 12.31 4.9 1690.9 2.8 137.4 19.3 1.0 1.6 1.1

26470421 27.68 11.1 4987.3 8.2 180.2 116.8 6.1 4.2 2.3

26471421 7.80 3.1 1961.5 3.2 251.5 73.9 3.9 9.5 3.8

26475421 3.37 1.3 349.0 0.6 103.6 21.3 1.1 6.3 6.1

Укупно НЦ 26 38.85 15.5 7297.8 11.9 187.8 212.0 11.1 5.5 2.9

Укупно преко 20 год 228.82 91.5 60910.0 99.6 266.2 1909.1 100.0 8.3 3.1

Укупно ВПС за ГЈ 250.03 100.0 61169.6 100.0 244.6 1909.1 100.0 7.6 3.1

Вештачки подинуте састојине млађе од 20 година заузимају површину од 2,21

ха. Вештачки подигнуте састојине старије од 20 година се налазе на површини од

228,82 ха, са запремином од 60.910,0 м³ и просечном запремином од 266,2 м³/ха.

Најзаступљенија газдинска класа је 10471421 са површином од 91,82 ха или 36,7

% укупне површине, са запремином од 25.582,26 м³ (41,8 %) и просечном запремином

од 278,6 м³/ха и запреминским прирастом од 904,1 м³ или 47,4 %.

Укупна површина вештачки подигнутих састојина и култура износи 250,03 ха,

са укупном запремином од 61.169,6 м³ и 1909,1 м³ запреминског прираста.



54

5.9. Здравствено стање, негованост и квалитет састојина

У газдинској јединици нису константована већа ентомолошка и фитопатолошка

обољења. Предвиђене мере неге, гајења и сеча у свим састојинама ове газдинске

јединице усмерене су, између осталог, на побољшање здравственог стања, као и

квалитета у целини. Табела 20.1.Стање састојина по здравственом стању

Здравствено стање састојина ха %

1. Добро 3040.98 98.94

2. Осредње 12.07 0.39

3. Незадовољавајуће 20.48 0.67

Укупно за ГЈ 3073.53 100.00

Шуме ове газдинске јединице су углавном доброг здравственог стања 98,94 %.

Мањи проценат осредњег (0,39 %) и незадовољавајућег (0,67 %) здравственог стања

отпада на девастиране састојине и оне које су претрпеле физичка оштећења од

абиотских фактора.

Табела 20.2.Стање састојина по негованости

Негованост састојина ха %

1.Средње негована састојина 3049.14 99.21

2.Погрешно негована 12.32 0.40

3.Ненегована састојина 12.07 0.39

Укупно за ГЈ 3073.53 100.00

По негованости средње неговане састојине су заступљене са 99,21 %. Док

погрешно негованих састојина има 0,40 % и ненеговане 0,39 %.

Табела 20.3.Стање састојина по квалитету

Квалитет састојина ха %

1.Вредна (од 41-60% техничког дрвета) 787.72 25.63

2.Средњевредна састојина ( од 21-40% техничког дрвета) 277.34 9.02

3.Мало вредна састојина ( до 20% техничког дрвета) 1354.84 44.08

4.Састојина без вредности (без учешћатехничког дрвета) 653.63 21.27

Укупно за ГЈ 3073.53 100.00

По квалитету најзаступљеније су мало вредних састојина 44,08 %, вредне

састојине са 25,63 %, затим састојине без вредности са 21,27 %, док средње вредних

састојина има 9,02 %.



55

У зависности од степена угрожености шума од пожара, шуме и шумска

земљишта, према М. Васићу, разврстана су у шест категорија:

Угроженост од пожара ха %

I степен – састојине и културе борова и ариша 26.16 0.85

II степен – састојине и културе смрче, јеле и других четинара 203.96 6.64

III степен – мешовите састојине и културе четинара и лишћара 19.91 0.65

IV степен – састојине храста и граба

V степен – састојине букве и других лишћара на површини 2811.43 91.47

VI степен – шикаре, шибљаци, чистине и остало земљиште 12.07 0.39

Површина вештачки подигнутих састојина које се налазе у I и II степену

угрожености износи 7,48 %. Највеће учешће имамо у састојинама букве и других

лишћара (V степен) са 91,47 %, док у храстовим и грабовим састојинама у IV степену

угрожености нема заступљених површина. Састјине смрче и јеле - II степен

угрожености је на 6,64 % површине. Собзиром на структуру шума и обраслости у

шестом степену угрожености имамо мали проценат од 0,39 %.

У предходном уређајном периоду није било штета од пожара у ГЈ "Острозуб".

5.10. Стање необраслих површина

Табела 21. Структура необраслих површина за ГЈ

Врста земљишта Површина ха %

Пашњаци 104.04 79.85 Земљиште погодно за пошумљ. 5.76 4.42 Земљиште за остале сврхе 16.69 12.81 Далековод 3.80 2.92 Укупно необрасло 130.29 100

Укупна површина необраслог земљишта у газдинској јединици "Oстрозуб"

износи 130,29 ха, од тога пашњаци 104,04 ха 79,85 % (од тога 80,46 ха налази се у

ограђеном ловишту „Валмиште“), земљиште погодно за пошумљавање износи 5,76 ха

или 4,42 % и земљиште за остале сврхе 16,69 ха или 12,81 % (од тога је 8,48 ха -

двориште у ловишту „ Валмиште“) .

5.11. Фонд и стање дивљачи - услови и могућност за развој

На подручју ове газдинске јединице налазе се два ловишта којима газдује

Србијашуме и то: отворено ловиште „Качер-Зеленичје“ и ограђено ловиште

„Валмиште“.

Ловиште Валмиште:

Ограђено, ( од 54 до 62 одељења укупне површине 370,89 ха) газдује ШГ

“Шума“ Лесковац преко ловне основе која је усвојена на период важења од 01.04.2019.

до 31.03.2029.године, ресорно Министарство издало сагласност број 324-02-

00112/2018-10 од 04.03.2019.године.



56

По последњем бројању од 20.03.2020.године у оквиру ловишта „Валмиште“ има

следеће дивљачи:

- Европски јелен 71 јединка 1:1

- Дивља свиња 106 јединки 1:1

Остала дивљач:

- Лисица 6 јединки

- Дивља мачка 10

- Јазавац 2

- Сиви пух 4

- П.јеребица 30

- Д.голуб гривњаш 150

- Ласица 10

- Јастреб кокошар 6

Отвореним ловиштем „Качер – Зеленичје“ газдује се преко ловне основе за

период важења од 2010-2020 године за коју је од стране ресорног Министарства

издато решење број 324-02-00201/2010-06 , од 17.04.2010 год.

По задњем пребројавању дивљачи од 19.03.2020. године, стање је следеће:

Од крупне и ситне дивљачи:

- Срнећа дивљач 85 јединки 1:1

- Дивља свиња 18 јединки 1:1

Остала дивљач:

- Вук 6

- Лисица 30

- Дивља мачка 4

- Куна белица 20

- Јазавац 20

- Веверица 10

- Дабар 6

5.12. Коришћење споредних шумских производа

Од споредних шумских производа на територији газдинске јединице јављају се:

• Плодови шума и шумског растиња: боровница, јагода, купина и шипурак,

• Лековито и друго биље: цвет зове, липе, кантарион, камилица и др,

• Гљиве: вргањ и лисичарка и др.

Тачне податке о стању ових потенцијала је тешко утврдити тако да можемо дати

само грубу процену на основу које можемо планирати евентуално коришћење ових

производа.

5.13. Стање заштићених делова природе

На територији ове ГЈ налази се објекат Строги природни резерват – I степена

заштите - "Зеленичје", налази се на планини Острозуб на простору КП број 1, К.О.

Острозуб – општина Црна Трава (18,16ха), одељење 21/а, ( ово је део површине док

друга површина од 18,79 ха припала ГЈ „Качер“ одељење 24/ц- општина Лесковац, КО

Ново Село КП број 2514). Ова површина је први пут формирана од стране Завода за

заштиту и научнао проучавање природних реткости НР Србије, решењем бр. 30 од 15



57

јуна 1950 године ( Сл.гл.НР Србије, бр.55 од 16.05.1955 год.), ставио под заштиту део

шумске састојине букве са налазиштем ретке терцијарне врсте зеленичета или

ловорвишње (Prunus laurocerasus), на површини од 197,6 ха. Републички завод за

заштиту природе СР Србије, актом бр.01-295/1 од 26.03.1971 год. предложио је СО

Лесковац и Црна Трава, а оне решењем од 24.12.1971 године усвојиле да се режим

заштите ограничи у високим буковим састојинама са природним налазиштем

зеленучета на површини од 41,70 ха.

Напомињемо да се ловорвишња – зеленичје (Prunus laurocerasus), код нас у

Србији од природе једино јавља на овој локацији и то у виду већих и мањих крпа, на

неколико хектара. Ова асоцијација је описана као Lauroceraso-Fagetum serbicum Јов...

Ту спадају високе, очуване букове састојине у којима се ловорвишња појављује

као жбунаста формација и не улази у премер.

У строгом природном резервату забрањено је вршити било какве делатности или

радње које би могле да ометају спонтани природни развој и аутохтоност подручја.

Шума у строгом природном резервату газдинске јединице "Острозуб" сврстана

је у категорију коју је дефинисао ФЦС стандард:

ХЦВ – 1 - Подручја која на глобалном, регионалном или државном нивоу

садрже важне концетрације биодиверзитета:

- НЦ "61" – строги природни резерват – I степена заштите...................18,16 ха.

5.14. Стање ретких, рањивих и угрожених врста (РТЕ)



Canus lupus Вук З

Capreolus capreolus Срна СЗ

Meles meles Јазавац СЗ

Dendrocopos syriacus Сеоски детлић СЗ

Aquila pomarina Орао кликташ СЗ

Aquila chrysaetos Сури орао СЗ

Falco peregrinus Сиви соко З

Bubo bubo Буљина З

Sus scrofa Дивља свиња З

Ursus arctos Медвед 3



Prunus avium Дивља трешња З

Acer heldreichii П. Јавор СЗ

Ulmus montana П. Брест З

Tilia cavcasika Кавказка липа З

Fraxsinus excelsior Б. јасен З

Fragaria Vesca Дивља јагода З



58

5.15. Стање шумских саобраћајница

Отвореност, односно, приступачност шумама представља један од основних

предуслова за интензивно газдовање шумама и комплексно коришћење дрвне масе и

других шумских производа. Од приступачности шума зависи и обим примене

механизације и опреме у газдовању шумама, мања или већа интензивираност газдовања

и остваривање натуралних и финансијских средстава.

Од степена отворености шума зависи правилан распоред сеча и добро

организовање радова на гајењу шума.

За успешно и интезивно газдовање као и спровођење свих узгојних и уређајних

мера за поједину газдинску јединицу неопходна је и одређена мрежа путева, како

тврдих камионских тако и меких и других дотурних путева.

Шумско газдинство „Шума” из Лесковца на основу Закона о шумама може (СГ.

РС бр. 30/10, 93/12 и 89/15) и Правилника о ближим условима, као и начину доделе и

коришћења средстава из годишњег програма коришћења средстава Буџетског фонда за

шуме Републике Србије и Буџетског фонда за шуме аутономне покрајине (Сг.РС

бр.17/13) може аплицирати за средства за изградњу и реконструкцију камионских

путева (на основу члана 65 Закона о шумама Републике Србије), како за камионске

путеве који пролазе кроз ГЈ "Острозуб" тако и за камионске путеве који пролазе кроз

шуме приватних власника (сопственика).

Закон о шумама Републике Србије (Сг. РС бр. 89/15)

Члан 65.

„Концепцијска основа планирања развоја мреже шумских путева одређује се

планом развоја за шумску област, а мрежа шумских путева за газдинску јединицу

детаљно се планира основом газдовања шумама.”

Координацију планирања, изградње, одржавања и суфинансирања изградње и

одржавања путева ради газдовања шумама сопственика и стручни надзор врши стручно

лице запослено код правног лица из члана 70. став 1. овог закона, уз учешће

представника локалне самоуправе и сопственика шума.

Отвореност шумског комплекса саобраћајницама :

За спољну отвореност газдинске јединице "Острозуб" важан је аутопута Е 75 на

који се вежу сви регионални асфалтни путни правци.

Спољашну отвореност чине следећи путеви:

• Ауто пут Ниш-Скопље: (Е - 75) који је у просеку удаљен око 20 км. од

газдинске јединице • Локални асфалтни пут: Бистрица – Власотинце – 18 км • Локални асфалтни пут: Дел –Лесковац – 45 км • Локални асфалтни пут: Дел – Црна Трава – 4,8 км • Локални асфалтни пут: Црна Трава – Власотинце – 44 км

Укупна дужина путева који чине спољашњу отвореност износи 140,1 км.



59

Унутрашња отвореност путевима:

Табела 22 Структура путева по категоријама

Редни

број

Назив путног

правца

Дужина

(км)

Категорија

пута

Стање

пута План

1 Рупље – Острозуб 5,20 МКП лоше реконструкција

2 Равниште -

Преслап 1,70 МКП лоше реконструкција

3

Вирчине -

Ловиште

Валмиште

6,10 МКП лоше реконструкција

4

Пут дуж

унутрашње

границе ловишта

(Валмишта)

7,80 МКП лоше одржавање

5 Путеви у ловишту

(Валмишту) 8,20 МКП лоше одржавање

МКП – Меки камионски пут

Меки путеви у овој газдинској јединици су укупне дужине само 29,0 км.

Поред ових меких путева постоји и низ других дотурних путева, који се могу

адаптирати у тракторске путеве, односно повезати са камионским путевима и тако

омогућити лакши транспорт дрвета из шуме до јавних саобраћајница (магистралних),

односно места потрошње и прераде.

Меки камионски путеви су са оштрим елементима хоризонталног и вертикалног

развоја трасе тако да се само у извесним временским приликама по њима може

одвијати саобраћај мaњег интензитета.

Просечна отвореност ове газдинске јединице, узимајући у обзир меке и тврде

камионске путеве износи 52,9 км на 1000 хектара шума.

Оваква отвореност газдинске јединице спада у средње оптималну, стање путне

мреже не обезбеђује услове за интензивно газдовање па је потребно градити нове путне

правце.

Међутим ови путни правци нису сконцентрисани у одељењима где је планирана

сеча па је потребно градити нове путне правце у овом уређајном периоду и то у дужини

од 13,0 км.

5.16. Општи осврт на затечено стање

На основу приказаног стања у претходним ставкама, стање шума ове газдинске

јединице у основи карактерише следеће:

1.Укупна површина шума и необраслог шумског земљишта, обухваћених

основом газдовања шумама износи 3 203,82 ха.

2. Од укупне површине газдинске јединице обрасло земљиште заузима 3 073,53

ха (95,93 %), док је необрасло 130,29 ха (4,07 %).

3. Укупна запремина шума ове газдинске јединице је 729.218,3 м³ (просечна

запремина је 237,3 м³/ха), укупни запремински прираст износи 17243,8 м³, док је

проценат запреминског прираста 5,6 %.

4. Све шуме газдинске јединице сврстане су у шест наменске целине:

производња техничког дрвета (наменска целина "10") је заступљена на 58,4 % укупно

обрасле површине газдинске јединице; производно заштитна (наменска целина "12") је

заступљена на 0,4% укупно обрасле површине газдинске јединице; ловно узгојни

центар крупне дивљачи (наменска целина "16") је заступљена на 9,2 % укупно обрасле



60

површине газдинске јединице; (наменска целина "26") заштита земљишта од ерозије на

– 31,1 %; (наменска целина "61") строги резерват природе I степен зашите је заступљен

на 0,6 % и (наменска целина "66") стална заштита шума (изван газдинског третмана) –

0,4%.

5. Од укупно обрасле површине високе шуме заузимају 46,5 %, изданачке шуме

45,0 %, вештачки подигнуте састојине 8,1 % и шибљаци 0,4 %.

6. У газдинској јединици доминирају очуване састојине са 92,9 %, учешће

разређених 6,3 %, девастираних има 0,4 % и шибљака са 0,4 %.

7. По мешовитости доминирају чисте састојине са 89,2 % док учешће

мешовитих састојина износи 10,4 %.

8. У газдинској јединици премером је евидентирано 13 врста, при чему је (по

запремини) од лишћара највеће учешће букве 86,8 %, док код четинара доминира

смрча са 6,3 % .

9. По дебљинској структури дрвна маса лишћара углавном је распоређена у III и

IV дебљинском разреду, док је дрвна маса четинара распоређена у II и I дебљинском

разреду.

10.Стање шума по старосној структури у високим састојинама карактерише

залиха запремине у V и VI добном разреду, код изданачких састојина у VII и VI добном

разреду. Код ВПС у IV и III добном разреду.

11. Учешће вештачки подигнутих састојина у овој газдинској јединици је 8,1 % у

односу на укупну обраслу површину. Културе учествују са 21,21 ха ( 8,5 %) а вештачки

подигнуте састојине са 228,82 ха (91,5 %) у односу на укупну површину ваштачки

подигнутих састојина.

12.Здравствено стање шума ове газдинске јединице је задовољавајуће.

13. У протеклом периоду није било коришћења споредних шумских производа.

14. Отвореност газдинске јединице износи 52,9 км/1000 ха.

Из напред изложеног стања, намеће се закључак да је неопходно решити следеће

проблеме како би се побољшало затечено стање:

• Обнављање састојина зрелих за сечу

• Припрема за конверзију изданачких шума

• Извршење планираних радова на гајењу и нези шума

• Реконструкција постојећeг пута и свих влака које се користе прилком

извлачења дрвета

• Заштита и очување ретких, угрожених и заштићених врста



61

6.0. ДОСАДАШЊЕ ГАЗДОВАЊЕ

6.1.Историјат и уводне напомене

Газдинска јединица “Острозуб” налази се у саставу Јабланичког шумског

подручја, и њоме газдује ЈП "Србијашуме" део шумско газдинство ”Шума” Лесковац,

преко шумскe управe Предејане.

Ова газдинска јединица је део претходне основе за ГЈ“Качер – Зеленичје“.

Године 1924. извршени су први радови на ограничавању - издвајању шумског

комплекса, потврда о томе је тапија број 984 од 26.05.1930.године издата од Првостепеног

суда у Лесковцу. Исте године ограничене су и шуме општине Рупље (тапија бр. 4394 од

31.03.1934.године). Треба нагласити да је још 1950 године Завод за проучавање природних

реткости Н.Р. Србије, на просторима ових шума издвојио резерват од 197,60 ха. На захтев

Газдинства та површина је 1970 године смањена на 41,70 ха, део ове површине од 18,16 ха

налази се у овој ГЈ.

Године 1960. извршени су први радови на уређивању ове газдинске јединице, од

стране Бироа за пројектовање у шумарству из Београда. Друго уређивање извршено је 1970.

године од стране секције за уређивање Шумског газдинства Лесковац.

Треће уређивање је извршено 1980. године, од стране ИНЦЕЛ-ООУР Биро за

пројектовање из Бањалуке. Укупна површина ове газдинске јединице је тада износила

4.160,81 ха.

Четврто уређивање је извршено 1990. године од стране Института за шумарство и

дрвну индустрију-ООУР Завод за уређивање шума из Београда, и тада је површина

повећана на 5.697,26 ха.

Пето уређивање је извршила 2000. године служба Одсека за израду основа и

планова газдовања Шумског газдинства "Шума" Лесковац. Површина приликом тог

уређивања износила 5.664,12 ха .

Шесто уређивање газдинске јединице "Качер-Зеленичје" и такође је извршено од

стране стручњака Одсека за израду основа и планова газдовања Шумског газдинства

"Шума"-Лесковац, на основу таксационих података прикупљених у лето и јесен 2010.

године. Прикупљање података је изведено по јединственој методологији за све државне

шуме којима газдује ЈП "Србијашуме" Београд, користећи кодни приручник за

информациони систем о шумама Србије (подаци су механографски обрађени).

Ово је седмо ( односно прво за новонасталу ГЈ) уређивање газдинске јединице

“Острозуб” и такође је извршено од стране Одсека за израду основа и планова

газдовања Шумског газдинства "Шума" Лесковац, на основу таксационих података

прикупљених у лето и јесен 2019. године. Прикупљање података је изведено по

јединственој методологији за све државне шуме којима газдује ЈП "Србијашуме"

Београд, користећи кодни приручник за информациони систем о шумама Србије

(подаци су механографски обрађени). Приликом израде ове основе дошло је до нове

расподеле (нумерације) одељења који сада има 79 са укупном површином од 3 203,82

ха.

Приликом овог уређивања од стару површину газдинске јединице “Качер -

Зеленичје” 2011-2020 узете су само катастарске парцеле које се налазе у политичкој

општини Црна Трава. Новонастала газдинска јединица “Острозуб” има површину од

3203,82 ха. ха. Детаљни приказ садашњег стања дат је у табели која следи.



62

6.2.Промена шумског фонда

6.2.1. Промена шумског фонда по површини

Табела 23. Промена шумског фонда по површини од 2010-2019. године

Година

уређивања

Укупна

површина Шума

Шумске

културе

Шумско

земљиште Неплодно

За

остале

сврхе

ха ха ха ха ха ха

2010 5 713,70 4778,43 635,86 184,27 48,61 63,60

2010* 3 203,69 2 980,8 269,07

2019 3 203,82 2 823,5 250,03 109,08 3,80 16,69

Разлика 0,13 -157,30 -19,04

* - Део претходне основе који је сада у новој основи за ГЈ „Острозуб“

Разлика од 0,13 ха настала је као последица зато што је КП број 688 у КО

Павличина површине 0,0578 ха променила корисника (прешла у приватну својину) а КП

број 2158 у КО Млачиште површине од 0,1399 ха додељена ЈП „Србијашуме“ на

коришћење, што укупна разлика износи +0,0821 ха. Разлика до +0,13 ха од 0,0479 ха је

последица дигитализације катастарских планова.

6.2.2. Промена шумског фонда по запремини и запреминском прирасту

У овој табели дат је упоредни приказ промене површина, запремина и

запреминског прираста у односу на предходно уређивање шума газдинске јединице "

Острозуб ", како би што реалније сагледали ове промене.

Табела 24. Промена шумског фонда од 2010-2019. године

Год. Назив ГЈ Површина Запремина Запремински прираст

ха м³ м³/ха м³ м³/ха Piv

2010 “Качер -

Зеленичје” 5 713,70 1218124,4 213,2 30135,7 5,3 2,5

2010

"Део који је

сада у ГЈ

Острозуб“

3 203,69 670542,3 209,3 1675,03 5,2 2,5

2019 “Острозуб” 3 203,82 729218,3 227,6 1724,4 5,4 2.4

Разлика 0,13 58676,0 18,3 49,37 0,2 -0,1



63

Табела 25. Промена шумског фонда по запремини од 2010-2019. године

Врста

дрвећа

Укупна

запремина

2010.

9-

годишњи

Iv

Укупан

оствар.

принос

Очекивана

запремина

Запремиа

добијена

премером

2019.

Разлика

запремина Запрем.

прираст

2019.

2010-2019.

м³ м³ м³ м³ м³ м³ м³

Буква 616895.0 130579.2 80546.9 666927.3 633150.1 -33777.1 14173.7

Китњак 451.5 128.7 580.2 1351.8 771.6 30.2

Јасика 80.7 19.8 100.5 1292.3 1191.8 34.3

Граб 1603.8 414.9 2018.7 2719.5 700.8 61.2

Бреза 22279.0 7711.2 1645.5 28344.7 35676.9 7332.2 1204.7

Цер 0.0 41.8 41.8 1.1

Трешња 0.0 403.7 403.7 0.0

ОТЛ 0.0 50.2 50.2 1.7

ОМЛ 0.0 516.2 516.2 0.0

Укупно

лишћари 641310.0 138853.8 82192.4 697971.4 675202.6 -22768.8 15506.9

Ц.Бор 1659.4 752.4 24.7 2387.1 4201.6 1814.5 196.7

Б.Бор 667.4 264.6 7.9 924.1 395.3 -528.8 13.3

Смрча 22200.3 8892.9 1498.8 29594.4 45832.6 16238.2 1527.0

Јела 248.0 78.3 14.2 312.2 0.0 -312.2 0.0

Ариш 4457.2 1911.6 466.6 5902.2 3586.1 -2316.1 0.0

Укупно

четинари 29232.3 11899.8 2012.1 39120.0 54015.7 14895.7 1736.9

Укупно у

ГЈ 670542.3 150753.6 84204.5 737091.4 729218.3 -7873.1 17243.8

На основу детаљне анализе стања шума из предходног уређајног периода за ГЈ

"Острозуб " и садашњег стања шума, може се констатовати разлика између очекиване

и премером добијене запремине, тако да је добијена запремина мања за 7873,1 м³ од

очекиване запремине односно 1,08 %. Појединачно гледано буква је врста која која

највише одступа и то -33 777 м3 због извршених «завршних секова» у претходном

уређајном периоду.



64

6.2.3. Досадашњи радови на обнови и гајењу шума

Упоредном анализом плана гајења шума и евиденција извршених радова по

наведеном плану, запажа се велика разлика и велико одступање планираног од

реализованог, у свим видовима радова. Досадашње радове на обнови и гајењу шума као

и њихово извршење најлакше ћемо сагледати из следеће табеле.

Табела 26. Досадашњи радови на обнови и гајењу шума

Врста рада Планирано Извршено

Бесправне

сече Разлика

Извршење са

бесправним

сечама

ха ха ха ха %

Рахљање

земљишта за сетву

семена

13.20 1.00 -12.20 7.58

Обнављање

природним путем

оплодним сечама

360.30 300.21 7.11 -52.98 85.30

Попуњавање

природно

обновљивих

површина садњом

15.20 -15.20 0.00

Попуњавање

вештачки

подигнутих

култура

3.90 3.60 -0.30 92.31

Уклањање корова 8.30 3.40 -4.90 40.96

Окопавање и

прашење у

културама

24.70 4.30 -20.40 17.41

Чишћење у

младим

природним

састојинама

174.90 86.30 -88.60 49.34

Чишћење у

младим

вештачким

културама

73.20 14.02 -59.18 19.15

Прореде у

вештачки

подигнутим

културама

150.50 22.64 20.85 -107.01 28.90

Прореде у

изданачким


797.50 568.99 64.04 -164.47 79.38

Прореде у

високим 369.00 374.20 76.75 81.95 122.21



65


Санитарне

прореде 41.90 56.36 14.46 134.51

А. Проста

репродукција 2032.60 1435.02 168.75 -428.83 78.90

Вештачко

пошумљавање

голети

22.90 0.50 -22.40 2.18

Вештачко


садњом

0.00 2.30 2.30 #DIV/0!

Б. Проширена

репродукција 22.90 2.80 0.00 -20.10 12.23

Укупно ГЈ 2055.50 1437.82 168.75 -448.93 78.16

Радови на простој репродукцији остварени су са 78,9 %, где је различити обим

извршења радова по видовима радова.

Гледано по појединим врстама радова:

1. Попуњавање природно обновљивих површина није рађено зато што се

природно попунило.

2. Уклањање корова, окопавање и прашење као и чишћење није извршено у

целости зато што није успела садња па ће се извршити пошумљавање по

новој основи.

3. Прореде у вештачким су мање зато што су на делу тих површина

извршене санитарне прореде.

4. Вештачко пошумљавање садњом није планирано али је извршено на

површини од 2,30 ха

Укупни радови на гајењу шума у времену важења прошле ОГШ су извршени са

78,16 % од планираних. Један од разлога овог обима радова на гајењу је и тај што је у

претходном периоду велики удео бесправних сеча.


Одсек за израду основа и планова газдовања, Лесковац 2020, године

66

6.3.Однос планираних и остварених радова у досадашњем газдовању

6.3.1. Досадашњи радови на коришћењу шума

Табела 27 Досадашњи радови на коришћењу шума и њихово извршење приказани су следећом табелом:

Врста

дрвећа

Планирани принос Остварени принос Бесправне

сече

Извршење са

бесправним

сечама Главни Претходни Укупни Главни Претходни Укупни

м³ % м³ % м³ % м³ % м³ % м3 % м3 м³ %

Буква 71022.9 58.7 41991.8 34.7 113014.7 93.4 49338.0 69.5 29561.3 70.4 78899.3 69.8 1597.9 80497.2 71.2

Граб 315.0 0.3 315.0 0.3

Јасика 13.2 13.2 0.0

Китњак 29.9 29.9 0.0

Бреза 3643.4 3.0 3643.4 3.0 1450.2 39.8 1450.2 39.8 195.3 1645.5 45.2

Јела 22.5 0.0 22.5 0.0 14.2 62.9 14.2 62.9 14.2 62.9

Смрча 3057.7 2.5 3057.7 2.5 846.5 27.7 846.5 27.7 652.3 1498.8 49.0

Ариш 651.1 0.5 651.1 0.5 404.2 62.1 404.2 62.1 62.4 466.6 71.7

Ц.Бор 169.8 0.1 169.8 0.1 24.7 14.5 24.7 14.5 24.7 14.5

Б.Бор 60.0 0.0 60.0 7.9 13.1 7.9 13.1 7.9 13.1

Укупно

у ГЈ 71022.9 58.7 49954.4 41.3 120977.3 100.0 49338.0 69.5 32308.9 64.7 81646.9 67.5 2507.8 84154.7 69.6

У претходном табеларном приказу видимо остварење плана сеча по запремини по видовима сеча.

Главни принос остварен је са 69,5 %, предходни принос остварен је са 64,7 % и укупни принос је остварен са 67,5 %. Када се на овај

принос додају и бесправне сече долази се да је извршење 69,6 %. .



67

Принос Претходни Главни Укупно

Планирани

V(м3) 49959.3 71022.9 120982.2

% 41.3 58.7 100.0

P(ха) 1358.9 360.3 1719.2

% 79.0 21.0 100.0

Остварени

V(м3) 34816.8 49338.0 84154.8

% 69.7 69.5 69.6

P(ха) 1183.8 307.3 1491.2

% 87.1 85.3 86.7

Гледано по запремини претходни принос је реализован са 69,7 %, главни

69,5 % док је укупно реализовано 69,6 %, такође, по пoвршини је извршење 86,7 % и

овде главни принос је 58,3 % док je претходни са 87,1.

6.3.2. Досадашњи радови на заштити шума

У предходном уређајном периоду на подручју газдинске јединице није било је

штета од пожара.

6.3.3 Бесправне сече

У прошлом уређајном периоду дошло је до појаве бесправних сеча.

Укупно је евидентирано 2507,8 м3 бесправно посеченог дрвета, односно 1597,7 м3

букве, смрче 652,3 м3, бреза 195,3 м3 и ариш 62,4 м3.

6.3.4. Досадашњи радови на изградњи и одржавању шумских

саобраћајница

У предходном уређајном периоду планирани су радови на изградњи тврдих

камионских путева – 10 км и реконструкцији тврсих камионских путева у дужини од 10

км. Урађено је реконструкција 3,5 км тврдог камионског пута (Пишиште – Острозуб).

6.3.5. Досадашњи радови на коришћењу осталих шумских производа

Изузев дрвета нису остварени приходи од других шумских производа, иако

постоје услови за сакупљање и откуп истих.

Претходном посебном основом (2010-2019) нису планирани приходи од других

шумских производа (гљиве, лековито биље, јагода, купина, шипурак и др.), већ је

препоручено да се сагледају економски ефекти и могућности реализације ове врсте

прихода код израде годишњих производно - финансијских планова.



68

6.3.6. Општи осврт на досадашње газдовање

У целини гледано шумски фонд и досадашње газдовање шумама (у протеклих

десет година) карактерише:

• Приликом овог уређивања дошло је до незнатне промене површина од свега 0,13

ха.

• Планирани радови на гајењу шума, испуњени су са 78,2 %;

• План коришћења шума остварен је са 69,6 % ;

• Упоређивањем података предходне и садашње инвентуре, дошло је до

смањења укупне запремине за 7873,1 м³;

• Није било прихода од споредних шумских производа,

• Евидентиране бесправне сече износе 2507,8 м3.

Из напред наведеног јасно се види да треба променити однос према шумама ове

газдинске јединице у наредном периоду односно потребно је интензивирање свих

радова којима ће се обезбедити боља биолошка стабилност састојина, наставити

започете процесе обнављања, како би се обезбедила трајност приноса и прихода као

коначни циљ.

.



69

7.0. ПЛАНИРАЊЕ УНАПРЕЂИВАЊА СТАЊА И ОПТИМАЛНОГ

КОРИШЋЕЊА ШУМА

7.1. Циљеви газдовања шумама

7.2.1. Општи циљеви газдовања шумом

Циљеви газдовања шумама (општи и посебни) за конкретне наменске целине су

утврђени Општом основом, чији је рок важења истекао:

Општи циљеви

Општи циљеви газдовања шумама односе се на све шуме ове газдинске

јединице и имају дугорочни карактер, а своде се на:

унапређење свеукупног стања шума,

заштита и повећање опште корисних функција шума,

заштита водотока,

повећање вредности дрвне запремине и прираста,

повећање квалитета и вредности шума.

7.2.2. Посебни циљеви газдовања шумом

За газдовање шумама је нарочито је важно правилно одредити посебне циљеве,

односно конкретне циљеве за шуме газдинске јединице.

Посебни циљеви проистичу из општих циљва, стања, потреба и намене шума ове

газдинске јединице, а одређују се по наменским целинама и све газдинске класе које

улазе за ту наменску целину и за ово уређајно раздобље.

Посебни циљеви газдовања за ГЈ “Острозуб” за наменске целине су следећи:

Наменска целина 10 – производња техничког дрвета

За шуме високог узгојног облика ове н.ц. одређују се следећи посебни циљеви:

максимална производња техничког дрвета најбољег квлитета,

повећање дрвне запремине и запреминског прираста,

поправкa старосне структуре,

поправкa дебљинске структуре,

поправкa здравственог стања.

Газдинске класе у овој наменској целини су: 10.321.421, 10.351.421.

За природне шуме тврдих лишћара изданачког порекла ове н.ц. одређују се следећи

посебни циљеви:

повећање учешћа техничког дрвета,

повећање дрвне запремине и запреминског прираста,




Изданачке шуме по газдинским класама у овој наменској целини су: 10.360.421.



70

Наменска целина 12 – производно – заштитна земљишта функција

За природне шуме тврдих лишћара изданачког порекла ове н.ц. одређују се следећи


- повећање учешћа техничког дрвета,

максимална заштита земљишта од ерозије,





Наменска целина 16 – ловно узгојни центар крупне дивљачи

За природне шуме тврдих лишћара изданачког порекла ове н.ц. одређују се

следећи посебни циљеви:

- обезбедити биолошку стабилност ових састојина и ускладити начин газдовања са

ловним газдовања, побољшањем њиховог стања мерама узгојне природе;

- у овим састојинама узгојним мерама прилагодити њихову структуру и облик за

гајење дивљачи.

- поправкa здравственог стања.

Изданачке шуме по газдинским класама у овој наменској целини су: 16.360.421

Наменска целина 26 – заштита земљишта од ерозије

За шуме високог узгојног облика, ове н.ц. одређују се следећи посебни циљеви:

максимална заштита земљишта од ерозије,

остали као и за шуме висиког узгојног облика,

Високе шуме по газдинским класама у овој наменској целини су: 26.321.421,

26.351.421.

У овој наменској целини заступљене су само природне шуме тврдих лишћара

изданачког порекла и за њих се одређују следећи посебни циљеви:

исти циљеви као и за шуме висиког узгојног облика,


За вештачки подигнуте шуме четинара ове наменске целине одређују се следећи


исти циљеви као и за ВПС у НЦ 10,



71

Газдинске класа ове наменске целине је 10.470.421, 10.471.421, 10.475.421,

10.477.421, 10.479.421, 26.470.421, 26.471.421 и 26.475.421.

Наменска целина 61 – строги природно резерват – I степен заштите

- Обзиром на карактер заштићене површине (забрањено је вршити било какве

промене које ометају спонтани природни развој животне заједнице и станишта као

целине-екосистема), у овој наменској целини једини циљ је конзервација постојећег

стања.

Газдинске класа ове наменске целине 61.351.421

Наменска целина 66 – стална заштита шума (изван газдинског третмана)

Посебан циљ за ову наменску целину је: Стална заштита и очување шума.

Газдинске класа је 66.267.421 – шибљаци.

7.3. Мере за постизања циљева газдовања шумама

Мере за постизање општих и посебних циљева газдовања шумама могу бити узгојне и

уређајне природе.

7.3.1. Узгојне мере

Узгојне мере су дефинисане начином обнављања и неговања састојина. У односу на

досадашње газдовање шумама и састојинских прилика у газдинској јединици , а према

биолошким особинама одређених врста, усвојени су следећи системи газдовања који су

дефинисани одабраним начином сече и обнављања старе састојине.

Основне мере за остваривање циљева газдовања шумама узгојне природе су:

Избор система газдовања

Избор узгојног и структурног облика

Избор врсте дрвећа

Избор начина неге

Избор начина сече обнављања и коришћења

Избор оптималног размера смесе

Избор система газдовања

Систем газдовања шумама подразумева усклађен скуп радњи на нези шума, коришћењу

шума, обнављању шума, заштити шума, планирању и организацији газдовања шумама,

а своје име (назив) добија по начину сече обнављања старе састојине. На основу

затечених састојинских прилика (обнављања састојина) досадашњег газдовања,

утврђених приоритетних функција (функционалних захтева), а уважавајући биолошке

особине врста дрвећа, одређени су следећи системи газдовања шумама:

Састојинско - оплодна сеча кратког подмладног раздобља (до 20 година), примениће се

у високим једнодобним састојинама букве – ГК 10.351.421, 26.351.421.

У вештачким састојинама четинара примениће се састојинско газдовање – чиста сеча –

ГК - 10.470.421.



72

Избор узгојног и структурног облика гајења шума

Основни узгојни облик, коме дугорочно треба тежити на укупном простору газдинске

јединице је висока шума, која се због својих биолошких особина и стабилности, као и

због могућности дугорочног планирања газдовања, сматра се за најкориснији

састојински облик.

Сходно томе, уважавајући биолошке особине врсте дрвећа које граде састојине и

хитност поправке затеченог стања, треба тежити једнодобном структурном облику.

За састојине букве (високе и изданачке), структура једнодобних шума – ГК: 10.351.421,

10.360.421, 26.351.421 и 26.360.421.

За састојине осталих лишћара (бреза), структура једнодобних шума – ГК: 10.321.421.

За вештачки подигнуте састојине четинара структура једнодобних шума – ГК:

10.470.421, 10.471.421, 10.475.421, 10.477.421, 10.479.421, 26.470.421, 26.471.421 и

26.475.421.

Избор врсте дрвећа

Све лишћарске врсте, констатоване у овој газдинској јединици, су аутохтоне и

налазе повољне услове за свој раст и развој. Оне се налазе у свом природном ареалу те

се као такве и даље задржавају у свим газдинским класама, као главни носиоци

продукционе масе.

Главнa врстa je буква, док се као пратеће врсте јављају дивља тршња, багрем,

китњак, јасика, бели јасен, jaвор, граб, цер и остали лишћари.

Природних састојина четинара нема у овој газдинској јединици, а од вештачких

су заступљене смрча, црни и бели бор и ариш.

У погледу избора врсте дрвећа прописује се обнављање букових састојина и

попуњавање необновљених делова. У случају недостатка садница или семена врста

којим се пошумљавало користити алтернативне врсте којима најбоље одговарају

станишни услови. Од других врста лишћара користити такође аутохтоне врсте -

племените лишћаре (јавор и дивља трешња), зато што су у конкретним условима

аутохтоне врсте биолошки стабилније и треба их подржавати при обнови ових

састојина. Једино на местима где су услови станишта скромнији (на деградираним

површинама), уколико није могуће задржати постојећу врсту, дозвољено је

пошумљавање четинарима који се задовољавају таквим стаништем (првенствено

борови). Код обнове састојина посебну пажњу посветити племенитим лишћарима

(јавор, бели јасен, мечја леска, планински брест и сл.), као и дивљим воћкарицама

(дивља трешња, дивља крушка, црни орах и др.) и ендемичним и реликтним врста.

За попуњавање четинарских култура користити четинаре: смрчу, црни и бели

бор, али и тежити стварању мешовитих састојина.

Избор начина неге

Према затеченом стању састојина и постављеним циљевима газдовања одређују

се следеће мере неге:

У културама и вештачки подигнутим састојинама мере неге су: попуњавање, окопавање

и прашење, сеча избојака и уклањање корова и чишћење ( ГК: 10.470.421 и 10.475.421

Селективне прореде у одраслим састојинама (од фазе касног младика до зрелих

састојина за сечу), и то како у природним, тако и у вештачки подигнутим састојинама (

ГК: 10.321.421; 10.360.421; 10.470.421; 10.471.421, 10.479.421, 26.351.421 и 26.360.421).



73

Избор начина сече обнављања и коришћења

Од избора начина обнављања зависи и структура будућих састојина и целокупни

газдински поступак, елементи за сва планска разматрања и поступак за одређивање

приноса и обезбеђивање трајности приноса, односно функционалне трајности.

Начин обнављања пре свега зависи од биолошких особина врста дрвећа које граде

састојину (особина састојине), особина станишта и економских прилика.

За шуме ове газдинске јединице у којима је предвиђено обнављање у овом уређајном

периоду, одређује се следећи начин сеча обнављања, за високе једнодобне шуме букве

прописује се оплодна сеча кратког подмладног раздобља (20 год.).

7.3.2. Мере уређајне природе

За остваривање циљева газдовања шумама у конкретним условима уређајне мере

обухватају:

Код високих једнодобних шума: избор дужине трајања опходње и избор трајања

подмладног раздобља.

За девастиране шуме, избор реконструкционог раздобља.

За изданачке шуме – избор опходње; изданачке шуме које се природним обнављањем

преводе у високе шуме – избор конверзионог и подмладног раздобља.

7.3.2.1. Избор опходње и дужина подмладног раздобља

У једнодобним шумама неопходно је одредити дужину трајања производног

процеса – опходње. На основу сагледавања производних потенцијала станишта,

особина врста дрвећа и основне намене одређена је оријентациона дужина трајања

производног процеса за основне врсте:

За високе једнодобне и приближно једнодобне састојине букве одређује се опходња на

120 година, а дужина подмладног раздобља (период обнављања) у трајању од 20

година;

За очуване и разређене изданачке састојине букве, које ће се конверзијом

превести у виши узгојни облик, одређује се опходња од 80 година, а дужина

подмладног раздобља у трајању од 10 година;

За вештачки подигнуте састојине смрче, црног и белог бора опходња се одређује на

80 година;

За брезу је опходња од 80 година;

Остале лишћарске врсте не граде чисте састојине, већ се појављују као пратеће

врсте уз главну врсту, те ће се опходња ових врста везати за главну врсту или главне

врсте дрвећа у тим састојинама

7.3.2.2. Избор реконструкционог и конверзионог раздобља

Девастираним састојинама у којима је неопходно извршити реконструкцију,

потребно је одредити временски период за који ће се реконструкција извршити

(реконструкционо раздобље). У овој газдинској јединици све давастиране шуме

преводиће се у високи узгојни облик те се за ове састојине одређује реконструкционо

раздобље од 50 година. За изданачке састојине које ћемо конверзијом преводити у

високи узгојни облик, потребно је одредити временски период за који ће се то

остварити - конверзионо раздобље. Време за које ће се извршити конверзија и сама



74

динамика извођења, поред осталог, у првом реду зависи од старосне структуре и

биолошких особина врсте дрвећа. Да би се успешно извршила конверзија потребно је

након истека опходње ових изданачких састојина од 80 година започети са природним

обнављањем ових састојина оплодним сечама подмладног раздобља од 10 година. На

основу напред изнетог, као и старости (размера добних разреда) изданачких састојина,

долази се до закључка да ће се све очуване изданачке састојине ове газдинске јединице

конверзијом превести у високи узгојни облик у наредних 80-90 година.

7.3.2.3. Избор периода за постизање оптималне обраслости – степена

шумовитости

Однос између обраслог и необраслог земљишта је 95,93 : 4,07 %, што се у датим

условима може сматрати повољним.

7.3.2.4. Уређајно раздобље

С обзиром да је важење основе газдовања шумама прописана Законом о шумама

на 10 година, подразумева се да ће уређајно раздобље имати исто трајање.

7.4. Планови газдовања

На основу утврђеног стања шума, утврђених дугорочних и краткорочних циљева

газдовања шумама и могућности њиховог обезбеђења, израђују се планови будућег

газдовања. Основни задатак планова газдовања шумама је да у зависности од затеченог

стања омогући подмирење одговарајућих друштвених потреба и унапређење стања

шума као дугорочног циља.

7.4.1. План гајења шума

Снимањем и анализом затеченог стања састојина истовремено су оцењене

потребе и могућности примене шумско-узгојних радова у наредном уређајном

раздобљу, а у циљу побољшања затеченог стања састојина.

План гајења шума обухвата:

План обнављања и подизања нових шума;

План расадничке производње (производња шумског садног материјала);

План неге шума.


Одсек за израду основа и планова газдовања, Лесковац, 2020. године

75

Табела 30. План неге, обнављања и подизања нових шума за ГЈ укупно Газдинска класа

Нега шума Обнова шума

515 518 527 532 533 534

Укупно

127 214 311 317 411 414

Укупно

Укупно ГЈ

Уклањање корова ручно

Окопавање и

прашење у

културама

Чишћење у

младим

културама

Прореде у

вештачки

подигнитим

шумама

Прореде у

изданачким

шумама

Прореде у

високим

шумама

Комлетна припрема терена за


Размеравање и

обележабање

Обнављање

природним

путем

оплодним

сечама

Вештачко

пошумљавање садњом

Попуњавање природно

обновљених

површина

сетвом

Попуњавање вештачки

подигнутих

култура

садњом

10321421 12.76 12.76 12.76

10351421 379.38 69.58 448.96 448.96

10360421 6.44 6.44 329.28 342.16 6.44 6.44 6.44 19.32 361.48

10470421 7.66 1.72 21.4 22.62 53.4 1.72 1.72 7.66 11.1 64.5

10471421 68.08 68.08 68.08

10475421 1.53 1.53 1.53

10479421 14.62 14.62 14.62

26351421 126.02 126.02 41.62 41.62 167.64

26360421 123.46 123.46 123.46

421 28.59 34.35 28.59 91.53 34.35 28.59 34.35 34.35 131.64 223.17

Укупно 42.69 36.07 57.96 105.32 452.74 138.78 833.56 42.51 28.59 421.00 42.51 69.58 48.45 652.64 1486.2

План неге, обнављања и подизања нових шума за газдинску јединицу су:

Уклањање корова ручно на 42,69 ха радне површине,

Окопавање и прашење у културама на 36,07 ха радне површине,

Чишћење у младим културама на 57,96 ха радне површине,

Прореде у вештачки подигнутим шумама на 105,32 ха радне површине,

Прореде у изданачким шумама на 452,74 ха радне површине,

Прореде у високим шумама на 138,78 ха радне површине,

Комплетна припрема терена за пошумљавање на 42,51 ха радне површине,

Размеравање и обележавање на 28,59 ха радне површине,

Обнављање природним путем оплодним сечама на 421,00 ха радне површине,

Вештачко пошумљавање садњом на 42,51 ха радне површине,

Попуњавање природно обновљених површина сетвом на 69,58 ха радне површине

Попуњавање вештачки подигнутих култура садњом на 48,45 ха радне површине.

Планирани радови на обнављању, нези и подизању нових шума, за газдинску

јединицу су на 1486,2 ха радне површине. Планирани радови у проредним сечама су



76

последица станишних и састојинских прилика и као такви испуњавају све мере неге и

гајења шума.

7.4.2. План расадничке производње

Саднице за испуњење плана пошумљавања и попуњавања вештачки подигнутих

култура обезбедиће се из расадника „Власина“ или из алтернативних расадника који

постоје у оквиру система ЈП „Србијашум

У колико дође до недостатка семена пошумити садницама исте или одговарајуће врсте

за дато станиште.

План пошумљавања и попуњавања за ГЈ укупно

Врста дрвећа Површина

Број

садница

ха ком.

Смрча -

пошумљавање 42.51 36815

Смрча -

попуњавање 48.45 10645

УКУПНО 90.96 47460

Врста дрвећа Површина Семе

ха кг.

Буква -

попуњавање 69.58 491.0

УКУПНО 69.58 491.0

За испуњење плана неопходно је произвести 47460 садница смрче старости и

квалитета у складу са Законом о репродуктивном материјалу шумског дрвећа

(Сл.гл.РС.бр. 8/05 и 41/09). Површина попуњавања (радна површина) је редукована

површина одсека.

У случају недостатка планираних садница могу се користити саднице следећих

врста дрвећа: јавора, багрема, црног бора, белог бора, дуглазије, црвеног храста, храста

китњака, или племенитих лишћара (дивље трешње, воћкарица, јасена и др.) и осталих

врста које су на располагању у расаднику.

Поред наведеног броја садница потребно је и 491,0 кг семена букве.

У колико дође до недостатка семена пошумити садницама исте или одговарајуће

врсте за дато станиште.



77

7.4.3. План заштите шума

Законом о шумама прописано је да су корисници шума дужни да предузимају

мере заштите шума од: против правног присвајања, коришћења, уништавања и других

незаконитих радњи (одлагања отпада и других штетних материја, загађивања шума,

уништавање граничних знакова, ознака и друго), да прати здравствено стање шума, да

прати утицај биотичких и абиотичких чиниоца на здравствено стање шума и да

благовремено предузима мере заштите шума и шумског земљишта, пожара и других

елементарних непогода, биљних болести, штеточина и других штета.

План заштите и чувања шума подразумева утврђивање обима мера и радова на

превентивној и репресивној заштити од човека, стоке, дивљачи, штетног деловања

биљних болести и других штеточина, елементарних непогода, пожара, бесправних

коришћења и самовласног заузимања, одржавању и обнављању граничних ознака и

ознака унутрашње поделе шума.

У циљу превентивне заштите шума планирају се следеће мере:

Чување шума од бесправног коришћења и заузимања;

Забрана пашарења на површинама где је процес обнављања у току и у шумским

културама све док не прерасту критичну висину када им стока не може оштетити

врхове;

Заштита шума од пожара, посебно у пролеће и лето, у том смислу постављати

знаке обавештења и забране ложења ватре, организовање дежурства и појачањи надзор

у критичном периоду у циљу благовременог откривања пожара и интервенција ;

Пратити евентуалне појаве сушења шума и каламитета инсеката и у случају појаве

благовремено обавестити специјалистичке службе које ће дати тачну дијагнозу и

прописати адекватне мере сузбијања;

У конкретним условима мере заштите изводиће се уследећем обиму, врстама и

количинама:

Заштита шума од пожара кроз активна дежурства на површини 3 203,82 ха ( 60

дана годишње);

Мониторинг штеточина ентомолошког и фитопатолошког порекла на површини од 3

203,82 ха;

Постављање ловних стабала (4 комада годишње);

Постављање феромонских клопки на површини од 20 ха (2 годишње);

Успостављање шумског реда;

7.5. План коришћења шума и шумских ресурса

Полазећи од опредељења која се односи на основни задатак газдовања у овој

газдинској јединици, a који је усмерен на превођење затеченог стања ка оптималном

(функционалном) стању и одржавање таквог стања, урађен је и план коришћења

састојина. План коришћења везан је за потребу обнављања шума (оплодне сече) и за

прореде, као основне мере неге, чији је обим у складу са дефинисаним приоритетним

узгојним потребама у фази снимања стања шума при изради ове основе.

План коришћења у основи садржи план сеча обнављања и план проредних сеча.

Правилним провођењем ових сеча, уз текуће приносе, постиже се и повећање



78

вредности прираста. Ово се темељи на преношењу текућег запреминског прираста на

најквалитетнија стабла и подстицању убрзања њиховог прирашћивања у дебљину, а

самим тим и измена структуре у корист вреднијих сортимената.

Планом коришћења шума обухваћен је план могућег коришћења шума и шумског

простора у току уређајног периода. Овим планом биће приказано коришћење дрвних

сортимената изражено у бруто сечивој маси главног и претходног приноса.

План коришћења шума, односно калкулација приноса, урађен је по методу

умереног састојинског газдовања и у највећој могућој мери је прилагођен дефинисаним

циљевима газдовања и дефинисаним основним наменским целинама.

7.5.1.План сеча обнављања шума (Главни принос)

План сеча обнављања детаљно је приказан у табели у прилогу, по обухваћеним

одсецима, унутар наменских целина односно, газдинске јединице по газдинским

класама, а на овом месту ће се исказати само збирне вредности: по газдинским класама,

површини и запремини.

Овим планом обухваћено је коришћење производног потенцијала станишта у оквиру

производње дрвета, коришћења осталих производа из шуме.

План коришћења дрвета, као основног производа из шуме (према класичном

схватању), односно принос у дрвету, утврђен је применом метода умереног

састојинског газдовања, модификованог и прилагођеног стварним састојинским

приликама, карактеристикама станишта и основној намени. При изради овог плана

нарочито се водило рачуна о следећим моментима:

1. Глобалној и основној намени комплекса и појединих састојина, као елементу који

опредељује и диктира режим коришћења.

2. Стању састојина у време уређивања, са аспекта очуваности, зрелости за сечу у

једнодобним шумама, обновљености,

3. Здравственом стању састојина.

Полазећи од анализе претходних карактеристика шума ове газдинске јединице,

утврђен је обим коришћења, који је у функцији даље поправке затеченог стања

састојина у целини, а са циљем што потпунијег обезбеђења приоритетних функција

шумског комплекса.

Одређивање приноса

Принос једнодобних састојина (високих, изданачких и вештачких подигнутих

састојина), одређен је методом умереног састојинског газдовања, који представља

комбинацију метода добних разреда и метода састојинског газдовања.

Одређивање приноса једнодобних састојина вршено је поступно у две фазе:

А - метод добних разреда

Анализом односа површина стварних и нормалних добних разреда обезбеђује се

строжија или умеренија трајност приноса.

Б - метод састојинског газдовања

Овај метод има задатак да изради "привремени предлог сеча", у коме се

састојине разврставају према степену хитности за сечу обнављања, и омогућује избор

састојина за обнављање у наредна два полураздобља. Према степену зрелости за сечу

састојине се разврставју на:

1. Одлучно зреле за сечу

а. презреле и престареле састојине из чијег физичког стања произилази потреба

што скоријег коришћења,



79

б. остале састојине које су прешле опходњу, дакле зреле за сечу, према степену

зрелости,

ц. састојине у које је у протеклом уређајном раздобљу уведено подмлађивање и које

треба продужити и завршити.

2. Зреле за сечу

а. састојине лошег узраста, оштећене у јачој мери, слабог обраста и недовољног

прираста без обзира на њихову старост и врсту дрвећа,

б. састојине које не одговарају станишту па их треба заменити другом врстом

дрвећа већег или вреднијег прираста,

ц. састојине у којима се због претходног газдовања морају извршити сече и ако

можда још нису постигле пуну зрелост за сечу.

3. Састојине на граници сечиве зрелости

То су састојине које у току следећег привредног раздобља веома вероватно могу

постићи зрелост за сечу. У случају потребе такве састојине могле би се предвидети за

сечу. Ако ипак има довољно састојина из прве и друге групе треба их изоставити од

сече, јер могу дочекати дуже сечиво доба.



80

Табела 31 Привремени програм сеча

Одељење (одсек)

Одлучно зреле за сечу Зреле за сечу На граници сечиве зрелости

Г. Класа P (ха) V (m3) Zv

(m3) Г. Класа P (ха) V (m3)

Zv

(m3) Г. Класа P (ха) V (m3)

Zv

(m3)

1 C 26351421 13.29 3535.2 77.0

1 D 26351421 11.25 2733.5 62.2

3 A 10351421 23.19 4615.0 100.5

4 A 10351421 18.79 4796.7 111.7

6 B 26351421 16.68 6052.2 135.2

7 C 10351421 10.78 2621.5 69.8

8 A 26351421 3.82 1146.0 0.0

8 D 10351421 4.08 1173.4 27.6

9 E 26351421 21.23 5180.6 93.3

9 G 26351421 8.37 3242.5 61.8

10 B 10351421 33.25 8810.1 197.1

11 B 10351421 5.98 717.6 0.0

11 C 10351421 2.71 957.1 16.4

12 B 10351421 5.26 1419.8 26.3

15 A 10351421 5.33 1660.4 40.8

16 C 10351421 16.36 5604.0 124.5

17 A 10351421 24.75 8349.6 147.8

20 A 10351421 28.47 8198.3 172.9

20 B 10351421 13.90 5698.4 97.0

20 C 61351421 7.25 923.7 27.4

21 A 10351421 18.16 7048.2 122.7

21 B 10351421 16.95 6578.5 116.0

22 A 10351421 39.61 10987.0 271.4

23 A 26351421 46.24 11755.2 248.5

24 A 26351421 42.36 10282.2 247.5

25 A 26351421 38.01 12753.2 309.1



81

25 B 26351421 10.65 4563.5 105.8

26 A 26470421 3.73 766.0 18.2

35 A 10351421 20.62 6945.0 133.8

36 B 10351421 11.65 3576.1 74.0

37 B 10351421 12.65 4832.7 112.6

38 A 10351421 21.74 6649.4 161.1

63 A 10351421 6.63 1826.3 36.6

63 B 10351421 15.54 5196.2 116.2

64 A 10351421 50.35 11754.4 269.0

65 A 10351421 40.56 14222.9 336.9

66 A 10351421 40.44 13193.3 305.6

74 D 10351421 12.18 4519.1 91.2

74 G 10351421 7.87 1918.7 53.1

74 F 10351421 1.23 570.6 10.9

75 A 10351421 14.95 5818.8 114.2

78 B 10351421 14.40 3883.9 85.1

79 C 10351421 16.88 4180.5 105.9

97.66 31445.4 595.1 192.63 60685.4 1286.9 487.85 139126.7 3152.6

Привременим програмом сеча обухваћено је 97,66 ха састојина одлучно зрелих за сечу, 192,63 ха састојина зрелих за сечу и

487,85 ха састојина на граници зрелости за сечу, што износи укупно 778,14 ха.



82

Табела 33 План сеча обнављања- главни принос у једнодобним састојинама

Газдинска

класа

I Полураздобље II Полураздобље Укупно

Површина Запремина Прираст Принос Површина Запремина Прираст Принос Површина Запремина Прираст Принос

м² м³ м³ м³ м² м³ м³ м³ м² м³ м³ м³

Оплодна сеча (припремни сек) кратког периода за обнављање

10351421 61.13 14376.00 847.18 4492.06 67.10 19908.72 3527.58 6780.82 128.23 34284.72 4374.76 11272.88

26351421 41.62 12052.52 647.2 3809.93 41.62 12052.52 647.2 3809.93

Укупно 102.75 26428.52 1494.38 8301.99 67.10 19908.72 3527.58 6780.82 169.85 46337.24 5021.96 15082.81

Оплодна сеча (оплодни сек) кратког периода за обнављање

10351421 76.31 27436.98 1446.52 14358.27 102.55 33753.13 5268.87 19104.32 178.86 61190.11 6715.39 33462.59

Укупно 76.31 27436.98 1446.52 14358.3 102.55 33753.13 5268.88 19104.32 178.86 61190.11 6715.39 33462.59

Оплодна сеча (завршни сек) кратког периода за обнављање

10351421 28.47 8198.28 432.19 8630.47 43.82 14910.72 2165.32 17076.04 72.29 23109.00 2597.51 25706.51

Укупно 28.47 8198.28 432.19 8630.47 43.82 14910.72 2165.32 17076.04 72.29 23109.00 2597.51 25706.51

Укупно

оплодне

сече

207.53 62063.78 3373.09 31290.7 213.47 68572.57 10961.78 42961.18 421.00 130636.35 14334.9 74251.91

Чиста сеча

10360421 6.44 1409.33 79.06 1488.38 6.44 1409.33 79.06 1488.38

10470421 1.72 573.88 40.72 614.6 1.72 573.88 40.72 614.6

Укупно

чисте

сече

8.16 1983.21 119.78 2102.98 8.16 1983.21 119.78 2102.98

Укупно за

ГЈ 215.7 64047.0 3492.9 33393.7 213.5 68572.6 10961.8 42961.2 429.2 132619.6 14454.6 76354.9



83

Оплодна сеча у једнодобним шумама кратког подмладног раздобља планирана је на 429,2 ха и приносом од 76.354,9 м³, од тога

припремни сек планиран је на површини од 169,85 ха и приносом од 15.082,81 м³, оплодни сек на површини од 178,86 ха са приносом

од 33.462,59 м³ и завршни сек на површини од 72,29 ха и приносом од 25.706,51 м³.

Чиста сеча планирана је на површини од 8,16 ха и приносом од 2102,98 м³.

Реализација главног приноса обавезна је по површини у целости и ±10% у односу на запремини изузев код чисте сече и завршног сека

оплодне сече.

План сеча обнављања детаљно је приказан у табели у прилогу, по газдинским класама, а на овом месту ће се исказати само збирне

вредности по газдинским класама, првом и другом полураздобљу, површини и запремини.



84

Табела 34 Рекапитулација главног приноса по газдинским класама

Газдинска

класа

Запремина Прираст I Полураздобље II Полураздобље Укупно принос Интензитет сече

м³ м³ П м³ П м³ П м³ V iv

10351421 118583.83 13687.66 165.91 27480.8 213.47 42961.18 379.38 70441.98 59.40 51.46

10360421 1409.33 79.06 6.44 1488.38 6.44 1488.38 105.61 188.26

10470421 573.88 40.72 1.72 614.6 1.72 614.6 107.10 150.93

Укупно

НЦ 10 120567.04 13807.44 174.07 29583.8 213.47 42961.18 387.54 72544.96 60.17 52.54

26351421 12052.52 647.2 41.62 3809.93 41.62 3809.93 31.61 58.87

Укупно

НЦ 26 12052.52 647.2 41.62 3809.93 41.62 3809.93 31.61 58.87

Укупно за

ГЈ 132619.6 14454.6 215.7 33393.7 213.5 42961.2 429.2 76354.9 57.6 52.8

План сеча обнављања - главни принос планиран је на површини од 429,2 ха са приносом од 76.354,9 м³, план у наменској

целини „10“ на 387,54 ха, и запремини од 120.567,04 м³, план у наменској целини „26“ на 41,62 ха, и запремини од 12.052,52 м³.

Интензитет сече по запремини је 57,6 % док по запреминском прирасту је 52,8 %.



85

Табела 35 Рекапитулација главног приноса по врстама дрвећа

Врста

дрвећа

Главни

принос %

м³

Буква 74461.4 97.52

Јасика 1161.56 1.52

Бреза 134.17 0.18

Трешња 0.32 0.00

ОТЛ 2.29 0.00

Смрча 595.17 0.78

Укупно 76354.9 100.00

Посматарно по врсти дрвета највећи део етата отпада на букву, односно 97,52 %.

7.5.2. План проредних сеча (Претходни принос)

Претходни принос је у функцији потреба даљег неговања састојина у развоју, а

обрачунат је, у оквиру укупне анализе могућности коришћења, полазећи од дефинисане

основне намене појединих састојина, њиховог затеченог стања, досадашњег

интензитета неге и њиховог утицаја на стање састојина.

При томе се води рачуна о следећим моментима:

да је већи део површина састојина средњедобан,

да је један део састојина у досадашњем периоду изостављен од неговања, или је

негован ретко и недовољно,

да здравствено стање, с обзиром на немену, мора бити основни елемент вредности при

одабирању стабала будућности,

да због нешто лошијег здравственог стања у појединим одељењима проредни захват

мора имати карактер санитарне сече,

да неке врсте дрвећа, као што црни орах, мечија леска, јавор, бели јасен, дивља трешња

и друге, које разбијају монодоминантност “главних врста“ букве, треба форсирати и

неговати (изоставити проредом),

с обзиром на велику разуђеност ове ГЈ, многе састојине које се налазе у енклавама које

су окружене приватним поседом, па сами тим постоји проблем око доласка до њих,

стављене су у прелазно газдовање,

да полазећи од предходних констатација, захват у састојину треба да буде умерен и

одмерен у свакој конкретној састојини појединачно,

Проредне сече планирати у састојинама потпуног, густог и врло густог склопа ( 0,7;

0,8-0,9; 1,0), односно где постоје приступне саобраћајнице.



86

План проредних сеча је детаљно приказан у одговарајућој табели по

газдинским класама, у оквиру основне намене.

На овом месту узеће се само збирна вредност проредног приноса у оквиру

газдинских класа.

Табела 36 Прореде по газдинским класама

Газдинска

класа

Површина Запремина Прираст Принос Интензитет

сече

ха м³ м³/ха м³ м³/ха м³ V iv

10321421 12.76 2980.99 233.62 98.51 7.72 356.7 11.97 36.21

10360421 329.28 85599.63 259.96 2127.15 6.46 17417.4 20.35 81.88

10470421 22.62 7313.72 323.33 264.65 11.7 1301.8 17.80 49.19

10471421 68.08 19180.86 281.74 676.03 9.93 3584.2 18.69 53.02

10479421 14.62 4062.02 277.84 14.04 0.96 795.6 19.59 566.86

Укупно

НЦ 10 447.36 119137.22 266.31 3180.38 7.11 23455.7 19.69 73.75

26351421 126.02 28241.08 224.1 704.45 5.59 4942.75 17.50 70.16

26360421 123.46 29101.99 235.72 697.55 5.65 4578.15 15.73 65.63

Укупно

НЦ 26 249.48 57343.07 229.85 1402.00 5.62 9520.9 16.60 67.91

Укупно 696.8 176480.3 253.3 4582.4 6.6 32976.6 18.7 72.0

Интензитет захвата предходног приноса је 18,69 % у односу на запремину и

71,92 % у односу на прираст и има карактер јачег захвата, а планиран је на површини

од 698,84 ха и приносом од 32.976,6 м³. Предходни принос-прореда је јачег интензитета

и планирана је само у састојинама склопа 0,8-0,9 и 1,0.

Калкулисани принос, по састојини, је обавезан по површини, а по запремини

може да се креће у границама ±10% од планом утврђеног по одсецима.

Табела 37 По врстама дрвећа

Врста

дрвећа

Предходни

принос %

м³

Буква 26282 79.70

Бреза 2646.5 8.03

Смрча 3334.2 10.11

Ариш 714 2.17

Укупно 32976.6 100.00

Посматрано по врстама дрвета највећи део проредног етата односи се на букву

са 26.282,0 (79,69%) и на смрчу са 3334,2 м³ (10,11%).



87

Укупан принос

Укупан принос у дрвету, у овој газдинској јединици, добијен је као прост збир предходно истакнутих (главног и предходног)

приноса.

Табела 38 Укупан принос за ГЈ

Газдинска Површина Запремина Прираст Главни Прореде Укупно

принос

Интензитет

сече

класа ха м³ м³/ха м³ м³/ха м³ м³ м³ V iv

10321421 12.76 2980.99 233.62 98.51 7.72 356.7 356.7 11.97 36.21

10351421 379.38 118583.83 312.57 13687.66 36.08 70441.98 70441.98 59.40 51.46

10360421 335.72 87008.96 259.17 2206.21 6.57 1488.38 17417.4 18905.78 21.73 85.69

10470421 24.34 7887.60 324.06 305.37 12.55 614.6 1301.8 1916.4 24.30 62.76

10471421 68.08 19180.86 281.74 676.03 9.93 3584.2 3584.2 18.69 53.02

10479421 14.62 4062.02 277.84 14.04 0.96 795.6 795.6 19.59 566.86

Укупно

НЦ 10 834.9 239704.26 287.11 16987.82 20.35 72544.96 23455.7 96000.66 40.05 56.51

26351421 167.64 40293.60 240.36 1351.65 8.06 3809.93 4942.75 8752.68 21.72 64.76

26360421 123.46 29101.99 235.72 697.55 5.65 4578.15 4578.15 15.73 65.63

Укупно

НЦ 26 291.1 69395.59 238.39 2049.20 7.04 3809.93 9520.9 13330.83 19.21 65.05

УКУПНО

ГЈ 1126.0 309099.9 274.5 19037.0 16.9 76354.9 32976.6 109331.5 35.4 57.4



88

Укупан принос, приказан је предходним табеларним приказом, збирно на нивоу

газдинске јединице по газдинским класама. Укупан принос износи 109.331,5 м³.

Претходни принос планиран је у количини од 32.976,6 м³ (30,16 %), и главни принос од

76.354,9 м³ (69,84 % ).

Највећи део етата у једнодобним састојинама планиран је у газдинској класи

10351421 са запремином од 70.441,98 м³, или 64,43 % од укупног етата. На другом

месту је газдинска класа 10360421 са 18.905,78 м³ или 17,29 % од укупног етата.

Табела 39 Укупан принос по врстама дрвећа за ГЈ

Врста

дрвећа

Предходни

принос

Главни

принос

Укупни

принос

м³ м³ м³

Буква 26282.0 74461.4 100743.4

Јасика 1161.6 1161.6

Бреза 2646.5 134.2 2780.6

Трешња 0.3 0.3

ОТЛ 2.3 2.3

Смрча 3334.2 595.2 3929.3

Ариш 714.0 714.0

Укупно 32976.6 76354.9 109331.5

Посматрано по врсти дрвећа највећи удео у етату има буква са 92,14 % а затим

смрча са 3,59%.

7.5.3. Време сече шума

Време сеча прописано је Законом о шумама („Службени гласник РС“, број 30/10,

93/12, 89/15 и 95/18), (члан 59.), и Правилником о шумском реду („Службени гласник

РС", бр. 38/11, 75/16 и 94/17), ( члан 61) :

1) Сеча обнављања шумa, оплодни, накнадни и завршни сек, врши се од 10. септембра

текуће године до почетка вегетације наредне године. Под почетком вегетације

подразумева се почетак листања главне врсте, односно врста дрвећа у састојини.

Оплодни сек радити у години пуног урода и наредне две године од године пуног урода,

док завршни радити тек када се састојина довољно обнови (70-90% површине).

2) У састојинама у којима је планиран претходни принос сеча се обавља у току целе

године;

3) У културама и плантажама, сеча се може обављати у току целе године.

Време сече, израде, привлачења и изношења дрвета планира се и спроводи

извођачким пројектом газдовања шумама.



89

7.5.4. План изградње, реконструкције и одржавања шумских саобраћајница

У овом уређајном периоду планира се реконструкција камионских путева у

дужини од 13,0 км као и одржавање и поправљање постојеће путне мреже у дужини од

16,0 км.

Реконструкција постојећих путних праваца се планира на следећим путевима:

Редни

број Назив путног правца

Дужина

(км)

Категорија

пута

Стање

пута План

1 Рупље – Острозуб 5,20 МКП лоше реконструкција

2 Равниште - Преслап 1,70 МКП лоше реконструкција

3 Вирчине - Ловиште

Валмиште 6,10 МКП лоше реконструкција

4

Пут дуж унутрашње


(Валмишта)

7,80 МКП лоше одржавање


(Валмишту) 8,20 МКП лоше одржавање

МКП - меки камионски пут

Укупна дужина пута за реконструкцију износи 13,0 км.

Планирано је одржавање шумских саобраћајница на целој дужини од 16,0 км

7.5.5. План коришћења осталих шумских производа

7.5.5.1. Паша

Питање паше је регулисано Законом о шумама. По том закону онај ко газдује

шумама дужан је да одређује место и прописује услове за пашу, врсту и број грла као и

надокнаду за пашу водећи рачуна о постављеним циљевима газдовања.

У условима ове газдинске јединице паша је забрањена у шумама у којима се

врше оплодне сече, у састојинама где је у току природно обнављање, у постојећим

младим културама, као и у културама које ће бити подигнуте у овом уређајном периоду

на необраслом земљишту.

7.5.5.2. Ловство

На подручју ове газдинске јединице налази се отворено ловиште "Качер -

Зеленичје" и ограђено ловиште "Валмиште" којима се газдује према важећим ловним

основама и годишњим плановима.

Главне врсте дивљачи у отворениом ловишту су срна, дивља свиња зец и,

јаребица камењарка . Узгојне мере у ловишту применити тако да се у што краћем року

постигне предвиђени економски капацитет.



90

Врста

дивљачи

Бонитет

ловишта

Ловно продуктивна

површина

Број дивљачи на 100 ха

ЛПП хектара комада

Ловиште " Качер - Зеленичје" Лесковац

1. Срна II 2000 10

2. Дивља

свиња II 2800 2

Узгојне мере у ловишту применити тако да се у што краћем року постигне

предвиђени економски ефекат.

У циљу одржавања и унапређивања бројности и трофејне вредности дивљачи,

предвиђа се спровођење следећег:

1. обезбедити мир у ловишту,

2. заштита од прогањања и уништавања дивљачи,

3. здравствена заштита,

4. заштита ловишта и објеката у ловишту од спољних фактора.

7.5.6. План уређивања шума

Важење ове ОГШ је 01.01.2021. до 31.12.2030. године, што значи да ће се

издвајање састојина и таксациони премер основе извршити пре истека важења тј. лето

2029 године.

7.5.7. Очекивани ефекти реализације планираних радова

Као општи закључак у вези са очекиваним ефектима спровођења планова

газдовања, одређених основом газдовања шумама за газдинску јединицу “Острозуб”

може се закључити следеће:

Укупна дрвна запремина требало би да се увећа само на основу тога да ће за

период трајања ове основе бити посечена мања дрвна запремина од запреминског

прираста, за 63106,5 м³ или 8,65 % у односу на садашњу запремину.

Оплодним сечама на површини од 429,2 ха и проредним сечама на 696,8 ха

елминисаће се узгојна запуштеност на делу површине газдинске јединице и развој

усмерити на стабла будућности. Истовремено, извођењем ових сеча које су уједно и

узгојно-санитарног карактера знатније ће се поправити здравствено стање састојина,

њихова стабилност, као и вредност прираста и приноса.

Повећаће се површина под шумама у овој ГЈ за 34,35 ха вештачким

пошумљавањем.



91

8.0. СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНОВА ГАЗДОВАЊА

8.1. Смернице за спровођење шумско узгојних радова

Овим поглављем се дају одређене препоруке и упутства, са циљем да се боље

схвате циљеви газдовања и изврши правилније спровођење мера за њихово

остваривање.

8.1.1. Чишћење у природним младим састојинама и културама

Чишћење је мера неге која се у састојинама ( вештачким и природним) изводи у

периоду подмлатка и раног младика. Задатак чишћења је да природно одабирање

усмери на помагање највреднијих индивидуа у састојини, уклањањем мање вредних

јединки у горњем спрату састојине, што значи да се ради о негативној селекцији.

У циљу извођења сеча чишћења, стабла можемо поделити у три категорије:

1. најбоља фенотипска стабла

2. стабла и жбуње која потпомажу развој најбољих стабала

3. стабла која ометају развој стабала 1. и 2. категорије, затим болесна и суховрха стабла

Сечом чишћења уклањају се сва стабла 3. категорије, тј. сва стабла која ометају

нормалан развој одабраних стабала и стабла која из здравствених разлога морају бити

уклоњена. Са применом се почиње у време стварања првог склопа. Приликом извођења

сеча чишћења треба се држати правила да се овим сечама не уклони превелик број

стабала, да не би дошло до прекида склопа који у овом добу састојине, има великог

одраза на облик крошње и дебла у старијем добу састојине, односно на техничку

вредност дрвне масе.

Ова врста рада планирана је у одељењу 2/е, 14/ц, 55/3, 57/1, 63/д, 63/e, 64/д,

65/д, 72/ц, 75/ц, 76/ц, 79/д на површини од 30,2 ха.

8.1.2. Прореде у шумским културама, изданачким шумама и високим шумама

Селективна прореда са позитивним одабирањем

Селективна прореда са индивидуалним (позитивним) одабирањем по правилу, се

примењује у младим састојина и културама висине изнад 12 метара, пошто је

претходним проређивањем, број стабала по хектару редукован на приближно 1.500 -

2.000 стабала / ха.

Оваква прореда се може спровести и у старијим културама, ако је то пропуштено да се

уради на време, све док је пречник средњег састојинског стабла испод 20 цм. Касније се

мало може утицати на формирање изабраних стабала, те нема смисла да се ова

обележавају.

Суштина прореде са индивидуалним позитивним одабирањем састоји се у томе

да се у састојинама (културама) одабере одређен број квалитетних стабала равномерно

распоређен по целој површини. Ова стабла су носиоци стабилности састојине и

квалитетне производње, са суседним стаблима чине проредну ћелију, чији нуклеус је

изабрано стабло. Изабрана стабла се називају стабла будућности или носиоци

функција. Позитивно усмеравање формирања и развоја изабраних стабала постиже се

посредним путем, захватањем међу стаблима из његове најближе околине (унутар

проредне ћелије).

Након одабирања одмах се врши избор и обележавање за сечу најжешћих

конкурентних стабала која својим крунама непосредно угрожавају или ометају развој



92

изабраника. Практично, са два до три пролаза проредом, стабла будућности су доведена

у сасвим повољан положај, у односу на своју околину и могу се неометано даље

развијати. Све док се ово не постигне, са сечом се, по правилу, не задире међу стабла

изван проредне ћелије (која не врше никакав утицај на изабранике), изузев неопходних

санитарних интервенција.

Каснијим проредама се и на даље погодује развоју изабраника, али се, по

потреби, са сечом залази и међу остала (индиферентна) стабла, првенствено уклањањем

лошијих у корист бољих.

Стабла будућности, као носиоци квалитетне производње, треба очистити од сувих и

полу сувих грана, како ове не би урастале у дебла, правећи црне, натруле (испадајуће)

чворове који драстично умањују квалитет и вредност резане грађе. Чишћење се обавља

обично у три наврата. Најпре до висине око 2 - 3 метра, колико се са земље може

дохватити. Касније се, користећи лаке летвице, чишћење повиси на 5 - 6 метара, и на

крају од око 8 метара. Доказано је да се средства уложена у ову меру враћају и у

двадесетоструко увећаном износу. У првој трећини дебла налази се 2/3 његове

запремине, те је веома важно да је ова очишћена од грана.

Оптималан број стабла будућности по хектару се креће око 200 за црни и бели

бор, односно око 250 за смрчу.

Реализација планираног претходног приноса у одсеку по површини је обавезна, а по

запремини може да одступа ± 10%. Прореде ће се извршити у једном наврату.

- Прореде у изданачким шумама

Прореде у квалитетним (негованим) састојинама

Најчешће се овакве састојине практично мало разликују од састојина семеног

порекла. Стабла су претежним делом изданци из жила, или су избојци из здравих,

релативно младих пањева. Добрим делом су правих дебала, високо очишћених од

грана, са умерено развијеним крунама. Висином и хабитусом стабла главног спрата су

веома слична стаблима семеног порекла.

Зато се нега у оваквим већ негованим и вредним састојинама изводи на аналоган начин

као и у високим шумама истог узраста. Примењује се селективна прореда са

позитивним индивидуалним одабирањем стабала (носилаца производње), најчешће

према следећем поступку:

Одаберу се најквалитетнија стабла, надпросечних димензија са добро очуваном,

виталном круном, способна да реагују на проредне захвате, преузимањем на себе

прираста одстрањених конкурената. Број изабраних стабала зависи од ширине крошње

тј.пречника који по нашој процени станиште може да произведе.

Даљи поступак је једноставан. Све је подређено развоју изабраних стабала. И

при свакој прореди уклањају се стабла која својим крунама непосредно угрожавају или

ометају изабранике, без захватања проредом међу остала стабла која су на други начин

корисна или индиферентна, а која не утичу на развој изабраних стабала. Изузетак су

јаче оштећена, гљивама нападнута или на други начин пропадању изложена стабла. Од

сече треба увек поштедети стабла дивље трешње, горског јавора, белог јасена, брекиње,

липе и др. економски вредних врста, које треба да послуже као семењаци при

подмлађивању.

Ако је ранијим мерама неге у изданачкој састојини успостављена довољна

стабилност, могуће је спровођење првих селективних прореда јачег интензитета (25 –

30 %), зависно од степена виткости стабла, односно од висине и густине главног

спрата.

При овом треба имати у виду да буква брзо и енергично реагује на размицање

круна, попуњавајући настале празнине, док су реакције храстова доста успорене, те при

прејаким захватима проредом може доћи до избијања тзв. водених избојака (из



93

успаваних пупољака дуж дебла), као и до закоровљавања тла дрвенастом и зељастом

вегетацијом, што касније отежава подмлађивање. Ако су пак састојине услед слабих

захвата остале сувише густе, са јако издуженим и витким стаблима, прореде морају

бити слабијег интензитета (15 – 20 %), с тим да се понављају често, у размаку 5 – 6

година.

Прореде прегустих ненегованих састојина

Главне карактеристике ненегованих, јако згуснутих изданачких састојина јесу:

изразита издуженост стабла са коефицијентом виткости преко 90, а често и знатно

више;

ригорозна редукованост круна, које се у већини стабала завршавају бичасто или у виду

метлице, уз међусобно јаку стешњеност;

пригушен дебљински прираст стабала, па тиме и укупан текући запремински прираст,

услед ригорозне редукције асимилационе површине круна;

заступљеност бокора са више избојака из пања;

присутност крндеља и др. деформисаних видова остатка старе састојине;

општа лабилност састојине, посебно осетљивост на притисак влажног снега, леда, иња,

као и на јаке ударе ветра, која је јаче изражена што је висина стабла већа, често и са

видљивим последицама оштећења.

Главни и приоритетни циљ прореде у оваквим састојинама је њихова постепена

стабилизација. То се постиже постепеним ослобађањем стабала јачих пречника са

виталном круном, која преузимају улогу носилаца производње и стабилизатора

састојина. Свако стабло надпросечног квалитета са макар и скромном, али још увек

виталном круном, ослобађа се (2 – 3 наврата) од суседа који својом круном стешњавају

његов развој. Штићена стабла по правилу, се не обележавају, већ се као таква

идентификују (као замишљена једра проредна ћелија) при свакој прореди, све док им се

не обезбеди довољна предност у развоју, да се сама могу успешно супротстављати

свакој новој конкуренцији.

Сматра се да је састојина доведена у стабилно стање, када се број стабала по

хектару при висини главног спрата између 15-20 метара, вишекратним проређивањем

сведе на 400 – 600 стабала/ха. Даља нега се спроводи већ према квалитету састојина,

али се прореде изводе увек у корист квалитетнијих индивидуа.

Прореде у високим шумама (нега касног младика и средњедобних састојина)

Основни циљеви прореда као мера неге су следећи: правилна нега крошње и облика

дебла, одабирање и помагање фенотипски најквалитетнијих индивидуа главне врсте

дрвећа у састојини, оспособљавање састојине да се одупре свим опасностима којима ће

бити изложена и на крају један од циљева прореда је и постизање извесних прихода.

Селективном проредом се супротно принципима сеча које су се изводиле у млађим

развојним фазама састојина (негативна селекција) и код којих су се уклањале из

састојине мање вредне индивидуе, проналазе међу добрим стаблима најбоља

(позитивна селекција).

У буковим састојинама проредни захвати треба да буду такви да састојина буде

стабилна, са правилно развијеним и виталним стаблима, одговарајућих димензија.

Круне стабала треба да буду такве да њихова дужина захвата око половину дужине



94

стабала, а да иста буде око два пута већа од ширине и да удео круна светлости буде око

40 % њихових дужина.

Циљ проредних сеча је да на почетку обнове буде 100 - 200 квалитетних стабала

по хектару, чистих од доњих грана до висине 12 -15 м, који су равномерно

распоређених по површини састојине.

Почетак извођења проредних сеча у буковим састојинама, зависи од станишних

услова и састојинског стања у периоду старијег младика, обично у трећој деценији

живота састојине. Пошто у овим састојинама најчешће нису извођене сече осветљавања

подмлатка, а често ни сече чишћења, са проредом треба почети што раније. Прву

проредну сечу треба извести око 30 - 40 године старости. Ако сечама чишћења није

регулисано питање састава и здравственог стања састојине и др., првом проредном

сечом се и ти циљеви остварују. Преласком са негативне на позитивну - индивидуалну

селекцију, у састојини се идентификују најквалитетнија стабла равномерно

распоређена по површини и сече се врше у њихову корист, у циљу обезбеђивања

њиховог правилног развоја. Њихов број је 200 - 400 по ха, односно 2 - 3 пута већи од

потребног броја стабала будућности. Око 40 године старости, у састојини се од тих

стабала бирају стабла будућности. Њихов број по ха износи 100 –150.

Јачина (интензитет) проредног захвата је 15 - 20 % по запремини, односно склоп

састојине после сече треба да буде благо прекинут, и то тако да се поново затвори у

року од 5 година.

Време извођења наредне прореде на истој површини одређује се на основу тога

да ли је извршеним захватом постигнут жељени циљ у том периоду на већем делу

површине.

У зависности од густине састојине (броја стабала по ха), старости састојине и

станишта, проредни интервал износи у младим и средњедобним састојинама 5 - 6

година, а после 50 године 8 - 10 година.

8.2. Смернице за обнављање шума оплодним сечама кратког подмладног

раздобља

У буковим шумама, због биоеколошких особина врсте, оплодна сеча је

најповољнији и најважнији метод природног обнављања. Могу се користити сви

облици оплодне сече или у комбинацији са осталим методама обнављања.

Техника извођења оплодне сече састоји се у томе да се у извесном року, од 5 - 20

година, уз неколико захвата у састојини посеку сва стабла старе састојине. У основном

облику, оплодна сеча се састоји из три сека:

1. Припремни сек;

2. Оплодни сек;

3. Завршни сек.

Понекад, у зависности од стања у ком се конкретна састојина налази, између

оплодног и завршног сека може се урадити и ткзв. наканадни сек.

Успех природног обнављања у великој мери зависи од састојинског стања, услова

средине као и биолошких карактеристика букве у конкретним станишним приликама.

- Припремни сек

Овим секом започиње се читав процес обнављања састојине, он се изводи у неуређеним

састојинама са великим бројем стабала или у мешовитим састојинама, где је друга



95

врста дрвећа са знатно већом регенеративном способношћу. Најбоље је да се са

припремним секом започне неколико година пре него што се очекује да ће стабло

богато уродити. Али, како је наступање године пуног урода понекад неравномерно,

често се са припремним секом, односно оплодном сечом отпочиње према прописима

предвиђеним уређајном основом.

Максимална количина дрвне масе која се овим секом уклања, креће се око 30 % од

укупне дрвне масе састојине а у изузетно повољним условима може се уклонити и до

50 %.

У шумама које су састављене од врста дрвећа које имају плитак коренов систем, овај

проценат је знатно нижи и креће се у границама између 10 - 20 % од целокупне масе

састојине.

У састојинама које су неговане правилно разним мерама неге (чишћење или прореде)

од оснивања, припремни сек се најчешће и не изводи. Код оваквих састојина земљиште

се налази у добром стању, шушањ је правилно распаднут те може да се пређе на

оплодни сек.

Стабла која припремним секом треба уклонити из састојине:

1. Стабла нежељених врста дрвећа, која немају газдински значај а угрожавају обнову

главне врсте (јасика, граб, бреза и др.),

2. Болесна стабла, крива и сва она која према свом изгледу неће моћи да дају дрвну

масу високе техничке вредности.

3. У састојинама где нема стабала наведених у прве две категорије или их има у

незнатном броју, уклањају се и здрава стабла главне врсте. Од ових стабала у првом

реду треба уклањати стабла прве и пете категорије по Крафту.

За семењаке треба остављати, нарочито где опасност од ветра није велика, стабла друге

категорије по Крафту. Треба водити рачуна да семењаци буду равномерно распоређени

по читавој површини.

У овом уређајном периоду овај вид рада планиран je у следећим објектима: 4/a, 7/ц, 9/ц,

10/б, 64/a, 66/a и 74/г укупне површине 169,85 ха.

- Оплодна сеча – оплодни сек

Оплодни сек се изводи у току године обилног урода семена и наредне две године,

равномерно по предвиђеној површини.

Оплодним секом уклања 40-60 % преостале дрвне запремине у састојини.

Веома важан моменат који утиче на успешно извођење оплодног сека је да се утврди да

ли је семе у години пуног урода здраво. Ово је нарочито битно за букове састојине, јер

је чест случај да буково семе буде штуро и то нарочито после дугих сушних периода.

Главни циљ оплодног сека је да обезбеди у састојини најбоље услове у погледу

светлости, топлоте и влаге за ницање семена.

Такође, приликом извлачења дрвних сортимената доћи ће до спонтане и додатне

припреме земљишта, што ће свакако олакшати ницање опалог семена.

Код врста дрвећа са лаким семеном, оплодни сек се може вршити и пре него што семе

отпадне са стабала, док код врста са тежим семеном оплодни сек вршити тек након

опадања семена. Такође, на сечини остављати и она стабла која нису родила, а која ће

највероватније родити наредне године и тако извршити допунско осемењавање.

У колико у састојини постоји предраст он се уклања или не уклања, а то превасходно

зависи од његове старости и висине. Млађи предраст који ће по старости бити у оквиру

исте класе старости (добног разреда) са будућом новоформираном састојином се не

уклања, док се онај старији који би након формирања нове састојине био у вишем

добном разреду уклања.



96

Овим секом практично се вади до 50% запремине старе састојине. Првенствено се секу

стабла са јако развијеним крунама да не би засењивала подмладак. Такође се секу

стабла подраста, ако нису уклоњена у припремном секу.

Пре вршења дознаке прво се издвоје стабла која треба да остану као семењаци и иста се

обележе масном плавом фарбом. Ова стабла треба да буду здрава, права, чиста од грана

до две трећине висине и равномерно распоређена по површини. Ова стабла остају у

састојини док се површина не подмлади. Природно обнављање треба интензивно

помагати одстрањивањем предраста и корова, као и припремом земљишта за природно

обнављање. Пропале и необновљене површине треба вештачки обновити.

После сече у састојини остају стабла са правилно развијеним крунама која истовремено

могу одолевати негативном утицају ветра. Избор стабала за сечу (дознаку) треба

вршити по напред наведеним принципима, и то у години пуног урода семена (буквице),

при чему треба тежити да у састојини остану стабла која нису плодоносила, а која ће

свакако плодоносити у наредним годинама.

Делове састојине где не дође до осемењавања обавезно вештачки попунити. У

састојинама, или деловима састојина, где је дошло до обилног закоровљавања потребно

је извршити вештачку припрему земљишта како би семе могло доћи до минералног

слоја земљишта.

У овим састојинама подмладак се не појављује или се појављује до 1/3

површине. Ове састојине су презреле и из тог разлога треба започети или наставити

процес обнављања.

Оплодни сек, у овој ГЈ у овом уређајном раздобљу планиран је у следећим објектима:

20/б, 21/б, 35/а, 36/б, 63/б, 65/а, 74/д, 74/ф, 75/а, 78/б, и 79/ц укупне површине 178,86 ха.

- Завршни сек оплодне сече

Завршни сек се изводи када се састојина подмлади на 70-90% површине, када се

подмладак развије до те мере да му више није потребна заштита материнске састојине,

а то значи да се на сечини уклањају сва преостала стабла старе састојине.

Размак између оплодног и завршног сека различит је код различитих врста дрвећа. Код

хелиофитних врста, које по правилу чешће рађају а чији је подмладак знатно отпорнији

на негативан утицај екстремних температура, тај размак износи до три године.

Код сциофитних врста дрвећа чији је подмладак врло осетљив на ниске и високе

температуре тај период траје дуже и износи око 10 година.

Време када треба да се изврши завршни сек зависи од изгледа, висине и старости

подмлатка. Заостајање у расту, закривљеност у правцу допирања светлости,

кишобранаст изглед подмлатка, мозаичан-хоризонталан распоред листова и бледо-

зеленкаста боја листова су поуздан знак да подмладак треба ослободити засене. Код

букових састојина у оптималним условима средине завршни сек се обично изводи 6 – 8

година после извођења оплодног сека, тј. када подмладак достигне висину око 0,3-0,5

метара.

Веома битно је да се завршни сек ради током мировања вегетације, а

најпожељније је за време снега како би се оштећење подмлатка приликом извлачења

сортимената свело на минимум.

У неким састојинама завршни сек ће бити урађен у два наврата. Постоје

неколико разлога за ово:

запремина састојине по хектару је довољно велика па се на овај начин правилно

расподељује; подмладак још увек није достигао одређену старост и висину, па му је још

увек потребна заштита старе састојине. У том смислу се у првом наврату оставља

одређен број стабала ткзв. причувака, који ће штитити младу састојину од екстремних

температура, а која ћемо уклонити у други наврат када за то дође време:



97

на појединим деловима сечишта није дошло до потпуног обнављања, па ћемо преостала

стабла искористити и као семењаке за допунско осемењавање сечишта.

Предвиђено одељење за завршни сек у овом уређајном периоду је 11/ц, 16/ц,

17/a и 20/a укупне површине 72,29 ха.

У колико се и након овога не изврши додатно обнављање необновљених

површина обавезно исто урадити вештачким путем (садњом садница исте или

одговарајуће алтернативне врсте дрвећа или подсејавањем семена).

На површинама на којима се спроводи завршни сек остављати непосечена 3 – 5 стабала

по хектару због очувања биодиверзитета.

Подсејавање – попуњавање одељења сетвом семена

У састојинама које ће се природним путем обновити потребно је на

необновљеним деловима урадити попуњавање, комплетирање сетвом семена буквице.

Најпогодније време за сетву је период мировања вегетације, а најбоље је пролећно

подсејавање семена јер у зимском периоду може да измрзне, могу да га униште глодари

а и дивљач.

Пролећна сетва почиње када се снег отопи и земља открави, а трајаће до пред

отварање пупољака (почетак вегетације), а то је месец април. За подручје ове газдинске

јединице ако се ради јесења сетва може почети месеца октобра, а трајаће све до појаве

снежног покривача и замрзавања земљишта. Само подсејавање мора се изводити са

квалитетним семеним материјалом. Семе треба да буде сертификовано, здраво, добре

клијавости. Успех пошумљавања зависи од квалитета семена и начина поступања са

њим приликом манипулација од расадника па до места садње. За сетву је предвиђено

семе односно жир буквице.

У недостатку планираних врста за попуњавање могу се користити врсте које

одговарају овом станишту као што су јавор, бели јасен, липа, или нека друга

алтернативна лишћарска врста, а од четинара смрча. Код попуњавања семеном, с

обзиром да се на тај начин подржава природни начин обнављања, само у лошим

станишним и климатским условима се могу применити мере као и код попуњавања

садницама.

Попуњавање ће се изводити уз делимичну припрему земљишта, а врсте дрвећа

су одабране на основу еколошке припадности појединих површина. Ако дође до

попуњавања природно обновљених састојина, потребно је применити адекватне мере

неге.

Предвиђено одељење за попуњавање сетвом семана је 16/ц, 17/а и 20/а.

8.3. Смернице за обнављање изданачких шума оплодним сечама

Природно обнављање изданачких шума

Неговане изданачке шуме почињу да плодоносе већ у старости састојине од 50-60

година, у зависности од степена проређености и станишних услова, међутим са

обновом треба почети касније јер је семе из првих урода недовољно по количини и

доста штуро, да би се користило за подмлађивање. Осим тога, стабла у тој старости још

увек имају задовољавајући дебљински прираст, често по 5 мм годишње па и више.

Зато је упутно одложити обнављање, уз проређивање, докле је год дебљински прираст

на стаблима носиоцима прираста преко 3 мм. годишње (што се проверава Преслеровим

сврдлом). Тек када се са изданачком шумом овако изгаздује, и када се на просекама,

путевима, прогалама и рубовима почне појављивати обилан и квалитетан подмладак,



98

време је да се пређе на подмлађивање. Ово наравно, ако је постигнут производни циљ,

то јест, ако су доминантна стабла достигла димензије трупаца, макар и тањих.

Обнављању треба приступити плански. Најпре се ради припремни сек, којим се

укалањају стабла главне врсте дрвећа из подстојног спрата, као и економски мање

вредне врсте чија је регенеративна моћ већа у одноу на главну врсту. Посебно су

агресивни граб, леска, зова, ива и друге врсте које рађају обилно сваке године.

Након пуног урода семена буквице, односно жира, сачека се да плод сазри и

приступа се оплодном секу. Интензитет овог захвата сечом креће се обично у

границама 40-60 % затечене запремине, зависно од јачине урода семена и склопа

састојине.

Ако је обнављање добро успело, и кад се примети да подмладак посустаје у висинском

прирасту услед мањка светлости, изводи се тзв. накнадни сек осветљавања, уклањањем

30-50 %, преостале старе састојине, првенствено стабла са нижим и широким крунама.

Најзад, када је подмладак прерастао критичну приземну зону висине 1 метра,

где је највише угрожен од мраза, припеке и конкуренцијске вегетације, изводи се

завршни сек.

Након привлачења и изношења дрвних сортимената из завршне сече изврши се

комплетирање празнина у подмладку садњом крупних садница, врста којима станиште

најбоље одговара.

Са овим је поступак подмлађивања завршен. У нормалним условима то треба да траје

10-15 година у храстовим, односно 10-20 година у буковим састојинама, рачунајући од

појаве подмлатка. Временско трајање овога поступка зависи од климатских и других

услова који више или мање погодују појави и развоју подмлатка, као и од наше

ажурности у узгојном помагању подмлађивања.

У погодним околностима процес подмлађивања се може и убрзати, изостављањем

накнадног сека осветљавања, ако је подмладак после претходног сека заступљен на

преко 70 % површине. Тада се директно приступа завршном секу.

Међутим, не може се очекивати да обнављање увек глатко тече. И богат урод

буквице или жира може пропасти. Ако је јесен јако влажна и топла семе проклија па у

току зиме и замрзне. Семе могу драстично редуковати мишеви, пухови, дивље и домаће

свиње. Најзад клијавце и нежан поник могу уништити пролећне и летње суше, а младик

може бити јако десеткован касним пролећним мразевима. Са свим овим треба рачунати

при планирању подмладног раздобља у изданачким шумама.

Обнављању изданачких шума треба приступити плански. Као приоритет треба

уврстити старије и мање вредне састојине које не могу дати вредније сортименте у

продуженој опходњи, као и разређене састојине и оне које слабо прирашћују. Што је

састојина квалитетнија и што је интензивнији дебљински прираст стабала носилаца

производње, њено обнављање се више помиче у будућност, докле год испољавају макар

и скроман дебљински прираст.

8.4. Смернице за спровођење радова на заштити шума

Основни задатак заштите шума је да се у газдовању шумама елиминишу, у што

већој могућој мери, штетни фактори. У том смислу газдовање се мора обавити стручно

укључујући предузимање превентивних мера заштите шума.

Савремени захтеви превентивне заштите шума су:

- на станишту превентивно осигурати врсту којој то станиште одговара,

- искључити подизање монокултура (посебно четинара),

- у свим приликама где то услови станишта омогућавају подизати мешовите састојине,



99

- чисте састојине свих врста дрвећа, уколико то прилике станишта омогућавају,

преводити у мешовите,

- благовремено увођење и доследно спровођење свих мера неге, којима се постижу

позитивни ефекти по земљиште (могуће побољшање хумификације и настанак

земљишта повољних физичких, хемијских и биолошких особина) и састојину

(настанком јачих круна већег асимилационог и природног потенцијала, настају и стабла

и састојине веће виталности, те према томе и отпорности на све негативне утицаје из

спољашне средине - ветра, леда, снега),

- успостављање шумског реда у ужем и ширем смислу:

- под шумским редом у ширем смислу подразумева се одржавање повољног

здравственог стања шума, које се постиже благовременим и радикалним извођењем

санитарних сеча, односно уклањања сушика, умирућих стабала, извала, ветролома, као

и свих стабала за које се може оценити да су умањене виталности,

- у суштини санитарне сече и мере неге су најефикаснији начин превентивног деловања

на заштити шума,

- спровођењем шумског реда у ужем смислу, под којим подразумевамо увођење реда

после сече (слагања отпадака - грањевине и слично на прописани начин),

прекраћивањем високих пањева, корења пањева и дебљих жила, обрадом извала и

цепањем жила ради спречавања образовања карпофора, третирањем здравих пањева

биопрепаратима или бораксом итд.

Превентивне мере могу бити успешне само уколико се биљне болести или штетни

утицаји на време открију, што је једноставан стручни посао, али који захтева

извештајну службу и оспособљеност стручног кадра да утврди стање (дијагнозу) и

процени даљи развој (прогнозу), као и све евентуалне мере сузбијања.

- Заштита од пожара:

У циљу заштите од пожара:

- поставити табле упозорења о опасностима од пожара,

- доследно спроводити законске прописе од пожара,

- осигурати надзорну службу и контролу кретања могућих изазивача пожара,

- осигурати сталну противпожарну службу у сезони највеће угрожености од пожара,

- смањити на најмању меру површине ливада које се не косе,

- деловањем преко срестава информисања утицати на јавност у целини у смислу

повећања свести о великој опасности од шумских пожара.

Пожарима су посебно угрожене борове културе, а разлог за то је њихово подизање на

најсувљим стаништима. На њима се трава за време летњих сушних периода, рано

осуши и постаје лако запаљива. Борови су богати смолом која је лако запаљива.

Приликом оснивања нових култура на већим површинама, у циљу превентивних мера,

треба обавезно оставити незасађене противпожарне пруге, које ће се у периоду

повећане опасности од пожара, чистити од траве и другог запаљивог материјала. У

овом уређајном раздобљу није планирана изградња нових ППП приликом подизања

нових култура, тј. остављање незасађене површине.

При формирању култура планирати мере које повећавају саморегулационе одбрамбене

механизме шуме. Треба водити рачуна да се не подижу чисте састојине. Планирати

изградњу против пожарних пруга.

Ради спровођења мера заштите од пожара, шумска управа је дужна да изради план

заштите шума од пожара.



100

Утврдити број и размештај ручне и механизоване опреме, као и средства за

гашење пожара и контролисати њихову исправност. Такође треба посветити већу

пажњу организацији људства и руковођењу.

За гашење пожара неопходно је планом о заштити од пожара имати припремљено,

обучено и спремно језгро, односно групе за гашење са посебно оспособљеним вођством

(инжењери, техничари, предрадници). Група за гашење пожара мора бити опремљена

одговарајућом опремом, која је по количини и структури утврђена планом заштите и

сузбијања пожара.

У циљу смањења оштећења од шумске паше и стоке обележити површине на којима је

паша дозвољена, односно забрањена, затим утврдити прогонске путеве до испаше и

појила и на крају осигурати контролу пашарења.

Заштита од снега, леда и јаких ветрова се најпотпуније обезбеђује неговањем састојина.

- Заштита од биљних болести и штеточина:

Сузбијање поткорњака изводити помоћу ловних стабала.

Популацију губара (Lymantria dispar) пратити и по потреби, ако дође до градације

применити неки од савремених инсектицида уз сагласност Завода за заштиту природе.

Сва оштећења на стаблу (засецањем, мезгрењем, ложењем ватре у шупљинама и уз

приданке и сл.) тешко је сузбити. Једино је могуће оштећена стабла уклонити сечом.

Правилним избором врсте и добрим извођењем радова, може се утицати на смањење

опасности од биљних и ентомолошких обољења.

Важно је пратити појаву и динамику развоја штетних инсеката, како не би дошло до

њиховог пренамножавања. Такође је потребно открити напад на време, кад су штете

мање и када је лакше сузбити узрок.

При заштити шума од ентомолошких, фитопатолошких и др. штетних утицаја, треба се

придржавати упутстава датих планом заштите шума.

Код четинарских засада треба избегавати стварање монокултура на већим

површинама. Стаблимична и групимична мешавина лишћара и четинара као и

четинарских врста међусобно, допринеће повећању отпорности засада.

Код састојина четинара које су захваћене болестима вршити измену врсте са прелазом

на лишћарске

- Заштита шума од противправног присвајања и коришћења

Организација, рад и контрола чуварске службе у Јавном предузећу за газдовање

шумама "Србијашуме" Београд, регулисани су законом о шумама, Статутом предузећа,

Правилником о чувању шума и овим смерницама.

Контрола рада чуварске службе у ЈП "Србијашуме" може се вршити са нивоа

Генералне дирекције, када генерални директор ЈП "Србијашуме" Београд формира

Комисију за контролу са дефинисаним задатком и са нивоа Шумског газдинства

односно Шумске управе, када се врше редовне и ванредне контроле шумских рејона.

Чуварску службу чине чувари шума који имају својство службеног лица и врше

чување шума по шумским рејонима.

Чувару шума у Уговору о раду, између осталог, дефинише се шумски рејон за

који је задужен, односно наводи се тачан назив шумског рејона – газдинске јединице,

одељења, заштићена природна добра која се налазе на шумском рејону са површином,

као и укупна површина шумског рејона.



101

Чувар шума задужује се жигом за шумску кривицу и то се евидентира у књизи

Евиденције шумских жигова. Такође чувар шума се задужује и са службеном

легитимацијом што се евидентира у Шумском газдинству у формираној књизи

службених легитимација. Сва документа, књига пањева, дневник чувара шума, опрема,

превозно средство, наоружање и др., са којим се задужује чувар шума морају бити

евидентирани и потписани од стране чувара шума чиме се потврђује извршење

примопредаје између чувара шума и овлашћеног лица Шумског газдинства, односно

Шумске управе.

8.5. Смернице коришћења шума

Припрема производње

Припрема производње у условима газдовања у економским шумама, као и у

шумама са посебном наменом, добија већи и сложенији значај. Познато је да је добра

припрема производње гарант успешног тока производног процеса, као и остварења

резултата који су пројектовани.

Припрему производње у коришћењу шума чине: дознака, пројектовање и

изградња секундарне мреже шумских комуникација, дефинисање гравитационих и

радних поља и транспортних граница, избор технолошке и транспортне шеме и сл.

Завршни документ који је резултат припреме је извођачки пројекат. Овим документом

стварају се услови за реализацију газдинских мера утврђених Основом газдовања

шумама. Њиме се, поред реченог, утврђује сечива дрвна запремина и њена структура,

нормативи за све фазе рада, транспортне дистанце, величина финансијских средстава

која се улаже у инфраструктурне објекте и др.

Основа за пројектовање технологије коришћења шума је дознака стабала за сечу.

На основу података дознаке, установљава се количина дрвне запремине, њена

структура, утврђују основни елементи за норме сече и израде, а добијају се и други

значајни подаци, под условом да се прикупљање података у току дознаке ради тако да

је у потпуности у функцији планирања.

На основу реченог, произилази да се припремом производње, уз одговарајућа

пројектовања, стварају услови за стручно и професионално реализовање свих задатака

и газдинских мера предвиђених старијим планским документима. Из тих разлога је

нужно да се овакви плански документи раде тимски, од стране специјалиста за поједине

области. Ово се нарочито односи на извођачке планове који се раде за објекте чија

функција није превасходно економска.

Метод сече у састојинама

За реализацију пројектованих узгојних мера сечом примењују се различите

методе. Њихов избор условљава велики број фактора. Међу њима карактер и функција

шума играју прворазредну улогу. Не образлажући засебно сваки од технолошких

метода сече указаће се на основне карактеристике метода чија се примена на подручју

ове ГЈ препоручује.

Такође ће се дати разлози који су определили избор ових метода. С обзиром на

истакнуте карактеристике и намену шума ГЈ “Острозуб”, као и висок ниво захтева за

заштитом преосталих стабала у састојини у току сече и прве фазе транспорта, као и

потребе за заштитом подмлатка и земљишта, избор технолошких метода се значајно

сужава.

За услове газдовања шумама ове ГЈ предлаже се примена класичног

сортиментног метода и метода делова дебала. Сваки од ових метода треба применити у



102

адекватним теренским и састојинским ситуацијама, као и у зависности од узгојног

захвата који се изводи.

Сваки од предложених метода има предности, али и недостатака у односу на

друге технолошке методе. Предложени су због тога што ће у условима овог подручја

њихова примена, укупно узето, дати најповољније ефекте. Метод делова дебала треба

примењивати у току извођења проредних сеча, како у природним шумама, тако и у

вештачки подигнутим засадима. Такође, овај метод треба применити при реализацији

свих сеча у фази обнове, изузев завршног сека. Сортиментни метод треба применити у

свим састојинским ситуацијама у којима је знатније изражена потреба за заштитом у

било ком облику.

Дебловна метода

Ова метода се искључиво примењује у зимској сечи, предлаже се из разлога

свођења јединичних трошкова производње на најмању могућу меру. Ово се постиже

максималним рационалисањем трошкова у првој фази транспорта. Наиме, привлачењем

делова дебала из шуме до привременог стоваришта, унификује се прва фаза транспорта.

Истим транспортним средством се привлаче све категорије дрвета, изузев грањевине

(око 10% од укупне количине), које ће се израђивати и транспортовати на класичан

начин.

Метод делова дебла, као метод који треба претежно примењивати при сечама у

овом подручју, како у заштитним тако и у шумама које су изван режима заштите, треба

у потребној мери прилагодити и условима повећаних захтева за заштитом. Из тих

разлога, поред усмерене сече, којом се сва стабла усмеравају тако да се на најлакши

начин може прићи средством у првој фази транспорта, приликом израде делова дебала,

односно приликом предходног кројења, делови дебала не смеју прелазити дужине веће

од 8 метара. На тај начин ће се причинити само неизбежне штете на преосталим

стаблима, подмлатку и земљишту.

Ово ограничење ће као резултат имати више трошкова по јединици производа у

односу на уобичајено претходно кројење, али ће истовремено број и степен оштећења

бити значајно смањен. Но и поред релативно малих дужина делова дебала, што би се

могло окарактерисати као известан недостатак у односу на уобичајени начин рада,

задржаће се и све предности које овај метод има у односу на друге. Ово се најпре

односи на већ речену унификацију средстава у првој фази транспорта.

Приликом израде извођачких пројекта, при подели сечишта на транспортна и

радна поља, обавезно је утврђивање општег смера пада стабала. Приликом реализације

извођачког пројекта, свако одступање од општег смера пада стабала, мора бити

верификовано од одговорног руководиоца сечишта. Ово је само један од елемената

технолошке дисциплине, чије је поштовање нужан предуслов за успешну примену

пројектоване технологије.

Приликом израде делова дебала, нужно се морају обрубити њихова чела на оној

страни за коју ће се у првој фази транспорта качити уже тракторског витла. Ово

подразумева и раздвајање чела делова ради њиховог лакшег мимоилажења у току

привлачења од места израде, до места на коме ће бити формиран тракторски товар.

Необрубљени обли сортименти оштећују жиле преосталих стабала, као и стабала у

приданку, затим подмладак и земљиште.

У реализацији проредних сеча у природним шумама, као и у вештачки

подигнутим засадима, предлаже се такође примена метода делова дебала.

Сва стабла се секу и обарају строго по унапред одређеном општем смеру

обарања стабала. Могу бити обарана тањим или дебљим крајем према сабирној линији,



103

што зависи од димензија стабала, састојинских услова и нагиба терена. Приликом сече

стабала на сабирним линијама, нужно је све пањеве одсећи тако ниско, да не буду

сметња приликом привлачења.

При примени овог метода у проређивању, појављује се нова радна операција. То

је радна операција ручно прикупљање дебала. Том радном операцијом, секач и његов

помоћник прикупе, вучом по земљи или ношењем, све делове дебала на трасу сабирне

линије. При томе користе специјална клешта или куке за ову намену. Да ли ће се

делови дебала привлачити или износити зависи од димензија и масе комада. Све делове

дебала треба сложити у снопове на рубове сабирних линија у симетричном распореду.

Снопове треба слагати тако да се приликом привлачења по систему сабирног ужета, сви

они крећу по резултујућој путањи која иде средином сабирне линије.

Приликом слагања снопова, делове дебала у једном снопу треба слагати или

тањим или дебљим крајем напред. У противном ће се приликом привлачења

појединачни комади извлачити, што може правити додатне проблеме. Такође делове

дебала треба слагати на краћу облицу подметнуту под предњи крај снопа, на

удаљености од око пола метра од његовог чела. На тај начин ће се значајно олакшати

везивање товара приликом привлачења, а и покретање товара ће бити знатно олакшано.

Ово због тога што ће се уместо отпора трења клизања товара о подлогу, у почетку вуче

појавити трење котрљања. У току слагања снопова, њихове задње крајеве треба

окретати од сабирне линије, па чак оставити једним делом изван ње, да би се избегло

запињање товара једног о други у току привлачења.

Сортиментни метод

Овај технолошки метод, како је већ речено, треба примењивати у свим састојинским

ситуацијама у којима постоји потреба за наглашенијим нивоом заштите по било ком

основу. Ово се пре свега односи на тзв. завршне сече при сечама обнављања.

При примени овог метода, такође се у потпуности мора извршити усмерена сеча.

Сви сортименти из категорије техничког облог дрвета се морају обрубити на оној

страни за коју ће у првој фази транспорта бити качени. Њихова се чела такође морају

раздвојити ради лакшег мимоилажења у току привлачења.

При одабиру и у току извођења оба технолошка метода сече и израде, потребно

предузети све мере да се избегне настајање оних штета, које се могу избећи. Ово ће

бити могуће само ако се доследно извршавају сви технолошки захвати, уз пуну

примену технолошке и радне дисциплине.

Обзиром да ће радове на коришћењу шума изводити трећа лица кроз услуге,

нужно је извршити адекватну организацију у оквиру ШГ "Шума" Лесковац да се кроз

перманентну и комплетну контролу осигура потребна заштита преосталих стабала,

подмлатка и земљишта у току извођења радова.

Привлачење и транспорт дрвета

Код оба предложена технолошка метода сече и израде, кључна фаза рада је прва

фаза транспорта. То је и разлог што сеча и обарање стабала морају бити у пуној мери у

функцији привлачења. Сва стабла треба обарати усмерено, тако да се после њиховог

кресања и потребног пререзивања, делови дебала што је могуће лакше, углавном ручно

и уз одговарајућа оруђа, привуку до тзв. сабирних линија. По сабирним линијама ће се

ужетом витла, а по систему сабирног ужета, товари привући до трактора, а затим

трактором до привременог стоваришта.



104

За сабирне линије треба користити постојеће, адекватно орјентисане "светлосне

коридоре". Са ових, будућих сабирних линија треба, према потреби, уклонити понеко

стабло које представља сметњу привлачењу. Тамо где се немогу уочити овакве, од

природе формиране трасе, треба их обележити (трасирати) у потребном броју и на

потребном растојању, и са њих уклонити сва стабла. Наравно, овај поступак не треба

проводити шематизовано, већ слободније. Уколико се на планираној траси сабирне

линије нађе нека вреднија група стабала или неко стабло будућности, целисходно је

трасу сабирне линије померити метар или два у једну или другу страну, и на тај начин

сачувати стабла.

Овим поступком се не уводи шематизација у проређивање, већ се стварају

услови за примену механизованих средстава у првој фази транспорта.

С обзиром да се просецањем сабирних линија само стварају предпоставке за

механизовано привлачење, а да су ширине сабирних линија свега око 2 метра, оне ће се

веома брзо затворити. Тако се применом оваквог технолошког метода може говорити о

потпуном уважавању свих биолошко еколошких захтева уз ефикасно и економски

профитабилно проређивање.

Сабирне линије се под одговарајућим углом уливају у тракторске влаке. Угао

уливања сабирних линија у тракторску влаку, условљен је састојинским условима и

нагибом терена. Веома је значајно да он буде одговарајући, јер ће се на тај начин

избећи запињања и уклештења приликом извлачења товара са сабирне линије на влаку.

Мрежу транспортних влака треба развијати, тако да се омогући потпуна примена

механизације у првој фази транспорта. Она, како је већ речено, зависи од могућности

привлачења тракторским витлом на влаку. Без обзира на густину, влаке морају имати

одговарајуће техничке елементе, који ће бити у функцији заштите шумских екосистема

са једне стране, и у функцији ефикасног коришћења шума са друге .

Најзначајнији технички елемент о коме се мора приликом трасирања влака водити

рачуна је уздужни нагиб. Он је значајан са аспекта вуче, али је нарочито важан са

аспекта ерозије. На подручју ГЈ “Острозуб”, уздужни нагиб влака не сме прелазити

10%. Изузетно, на краћим деоницама, на месту где се влаком одваја од камионског

пута, овај нагиб може бити максимум 15%. На овај начин би се обезбедила заштита од

ерозије, а истовремено обезбедили повољни услови вуче.

Оптимална густина примарне мреже шумских комуникација условљена је, поред

осталог, и трошковима привлачења дрвног материјала по влакама. Из тих разлога би у

програмима отварања свих газдинских јединица требало тежити да средња дистанца

привлачења по влакама не буде већа од 700 метара. Ово одговара густини влака од око

15м/ха.

Што се тиче густине мреже тракторских влака она би у условима обостраног

привлачења тракторским витлом, уз услов да максимални дохват ужета тракторског

витла буде 50 м, требало да износи оптималних 100м/ха, а у условима једностраног

привлачења 200 м/ха.

8.6.Упутство за израду, реконструкцију и одржавање шумских саобраћајница

На основу правилника о ближим условима, као и начину доделе и коришћења

средстава из годишњег програма коришћења средстава Буџетског фонда за шуме

Републике Србије и Буџетског фонда за шуме аутономне покрајине (сл.гл.РС бр.17/13),

Главни пројекат за реконструкцију постојећег шумског пута и санацију оштећења дела

шумског пута садржи техничку документацију са подацима из члана 7. Тач. 2) , 3) , 4) ,

5) 7) , 8) , 9) , 10) , 11) 12) , 13) , 14) , 15) и 16) овог правилника.



105

Изградња прве фазе

Прва фаза изградње камионског пута подразумева израду доњег строја пута.

Након снимања терена, постављања нулте линије трасе пута и израде пројекта за

изградњу шумског камионског пута неопходно је извршити следеће радове:

просецање трасе пута;

уклањање свог посеченог дрвног материјала са трасе;

ископ земље у широком откопу;

израда шкарпе и банкине;

израда одводних канала и постављање пропусних цеви;

ваљање постељице.

Изградња друге фазе

Под другом фазом подразумева се израда горњег строја пута и то:

насипање припремљене (уваљане) постељице каменом крупније гранулације дебљине

30 цм, што зависи од подлоге;

ваљање насутог камена;

насипање каменом ситније гранулације дебљине 10 цм;

ваљање насутог камена.

Реконструкција постојећих путева

Реконструкција шумског пута подразумева скуп радова којима се побољшавају

технички и конструктивни елементи постојећег шумског пута:

повећање радијуса хоризонталних кривина;

смањење нагиба нивелете;

проширење планума пута;

регулисање ефикасног одводњавања површинске воде са пута (изградња одводних

канала, поправак пропуста итд);

израда и уређење коловозне конструкције (разастирање и ваљање коловозне подлоге).

Одржавање постојећих путних праваца подразумева следеће радове:

осветљавање пута;

чишћење одводних канала;

чишћење објеката за одвод воде са трасе пута;

насипање ударних рупа на коловозу и

насипање коловоза на местима где је вода однела коловоз.

У овом уређајном периоду планирани су радови на реконструкцији путева у

дужини од 13,0 км и одржавање постојећих меких камионских путева у дужини од 16,0

км.

8.7. Упутство за израду годишњег извођачког пројекта газдовања шумама

Закон о шумама (члан 31.,Сл.гл.Р.С.бр.30/10) обавезује кориснике да израђују

извођачки пројекат газдовања шумама. Израђује се према Правилнику о садржини

основа и програма газдовања шумама, годишњег извођачког пројекта и привременог

плана газдовања приватним шумама (Сл.гл. РС бр. 122/03)



106

Основна јединица за коју се израђује извођачки пројекат је одељење. Изузетно

то може бити одсек када није могуће истовремено извођење радова у свим одсецима

истог одељења.

Планови газдовања у годишњем извођачком пројекту су разрађени методом из великог

у мало, тј. из општих и посебних основа, односно са шумског подручја и газдинске

јединице се преносе на одељења и одсеке уз усклађивање технологије рада са фазама

гајења и коришћења, као и завођења узгојних јединица у оквиру одељења, те

гравитационих радних поља.

Узгојне јединице су делови одељења за које се планирају исте мере, а гравитациона

радна поља су, такође, делови одељења која имају исти смер извлачења дрвних

сортимената.

Извођачким пројектом газдовања шумама (у даљем тексту извођачки пројекат) детаљно

се разрађују планови газдовања шумама, утврђени основом газдовања шумама по

принципу из великог у мало и усклађује технологија по фазама радова на гајењу,

заштити и коришћењу шума и приказује се економско-финансијска анализа.

Извођачки пројекат састоји се из текстуалног дела, табеларног дела и скице

1. текстуални део - садржи опис станишних услова и састојинских прилика, опис

краткорочних и дугорочних циљева са образложењем и смерницама за примену на

конкретном одељењу уз приказ редоследа извођења радова на гајењу шума са начином

извођења, затим приказ радова на коришћењу са начином извођења радова на сечи,

изради и привлачењу.

2. табеларни дело - садржи податке о површини узгојних јединица и запремини по

хектару, податке о гајењу, коришћењу, о ангажовању потребних средстава, калкулацији

потрошње горива и резервних делова изражена по мертима кубним и упоређења са

нормативима. Уз извођачки пројекат прилаже се и скица одељења којој се картирају

састојине и пројектоване саобраћајнице, правци гравитационих поља и др.

3. скица одељења – Р = 1 : 2.500 или 1 : 5.000, са обавезном вертикалном представом

терена у којој се картографски означавају особености станишта и састојина,

саобраћајнице, гравитациона радна поља, транспортне границе, правци привлачења

шумских сортимената као и границе газдинских јединица са ознакама назначеним у

легенди скице.

Инжењер шумарства планира све врсте стварних радова у састојини, организује радни

процес, учествује у њему и оцењује успех рада и правилност планирања. Зато је у

могућности да на основу свега изврши рационализацију свих врста радова при

следећем планирању и извођењу. Саставни део извођачког пројекта су узгојни план -

њиме се конкретизују узгојни захвати за сваку састојину или њен део у исто време. У

зависности од орографских услова терена, разрађује се и план коришћења шума, како

би се са што мање штете по састојину и земљиште, успешно обавила и ова, са

економског гледишта, веома важна фаза газдовања шумама. Другим речима, планира се

организација коришћења, извлачења, транспорта, изградње шумских саобраћајница и

сл.

Најпре се врши обилазак одељења да би се уочила узгојна ситуација. На основу тога се

за цело одељење даје опис станишта, одређује општи узгојни циљ и узгојне мере за

његово остваривање, као и концепција организације коришћења и извлачења дрвета, на

скицу одељења уцртавају се газдинске класе, за које се даје опис посебних особина

станишта, врши се избор краткорочног узгојног циља и узгојних мера као и технологија

и организација коришћења.



107

На основу тако израђеног извођачког пројеката газдовања шумама приступа се

обележавању стабала за сечу.

Стварни обим сеча у извођачком плану одређен је придржавајући се одредаба ОГШ,

односно циљева газдовања и мера за њихово остваривање. Стварни обим сеча је само

последица узгојних потреба сваке састојине.

Време сече шума по члану 37. Закону о шумама, наглашено је да се време сече у

шумама које се природним путем обнављају, врши у периоду мировања вегетације и да

се време сече шума одређује и то:

- сече обнављања вршити у време мировања вегетације;

- проредне сече се могу вршити током целе године, с тим да се редукују у почетку

вегетације.

У циљу смањења изданачке снаге састојина за реконструкцију, реконструкционе

(чисте) сече вршити на почетку вегетационог периода (крај маја и током јуна месеца).

Дозначна књига је саставни део извођачког пројеката. Извођачки пројекти се раде на

обрасцима бр. 16-26 и трајно се чувају.

8.8. Упутство за вођење евиденција извршених радова

Евиденцију извршених радова воде корисници шума, према "Закона о шумама,

члан 34. (Сл.гл.Р.С.бр.30/10), извршени радови на газдовању шумама морају се

евидентирати на начин прописан овим законом.

Евиденција о извршеним радовима из става 1. овог члана је саставни део основа

програма и пројеката из чл.31.и 32.овог закона.

Сопственик шума који шумама газдује у складу са основом, односно корисник шума

дужан је да евидентира извршене радове најкасније до 28. фебруара текуће године за

предходну годину.

Радови на гајењу шума (пошумљено необрасло земљиште, реконструисане,

деградиране и девастиране шуме, шикаре и шибљаци, пошумљене необрасле површине

настале чистом сечом или дејством елементарних непогода, плантаже и сл.), изграђене

шумске саобраћајнице и други објекти који имају карактер инвестиционог улагања и

инфраструктурних радова, евидентирају се на основу документације о извршеном

пријему тих радова (колаудацији).

Евидентирање извршених радова на гајењу, коришћењу шума и осталих

шумских производа врши се на обрасцима бр. 5 - 9. Извршени радови шематски се

приказују и на привредним картама са назнаком површина, количине и године

извршених радова (члан 72. Правилника о садржини основа и програма газдовања

шумама, годишњег извођачког плана и привременог годишњег плана газдовања

приватним шумама).

Поред извршених радова евидентирају се и други подаци и појаве од значаја за

газдовање шумама (у даљем тексту: шумска хроника) као што су: промена у јавним

књигама, веће шумске штете од елементарних непогода, штете од биљних болести и

штеточина, појава раних и касних мразева, почетак и крај вегетационог периода,

почетак листања, цветања, опрашивања, плодоношења, плавне воде и др. (члан 73.

Правилника). Подаци из става 1. овог члана евидентирају се по газдинским јединицама

одмах по настанку промена.

Евидентирање радова извршених у току године врши се за сваку газдинску јединицу по

одсецима (члан 74. Правилника).

У програму евидентирање извршених радова на гајењу и сечи шума врши се по

катастарским парцелама (члан 75. Правилника).



108

Количина посеченог дрвета разврстава се на главни принос (редовни, ванредни и

случајни) и претходни принос (редовни и случајни) уз назнаку начина сече:

Главни принос обухвата:

- посечену дрвну запремину по плану сеча пребирних шума;

- посечену дрвну запремину по плану сеча обнављања једнодобних и разнодобних

шума, као и случајне приносе из ових шума;

- посечену дрвну запремину случајних приноса у састојинама два најстарија добна

разреда код одабране опходње.

Претходни принос обухвата посечену дрвну запремину која је предвиђена планом

проредних сеча и случајне приносе у састојинама које су планиране за проредне сече.

Редовни принос обухвата посечену дрвну запремину стабала која је предвиђена за сечу

планом сеча обнављања и планом проредних сеча.

Ванредни принос обухвата посечену дрвну запремину стабала са површина које ће се

користити за друге сврхе.

Случајни принос обухвата посечену дрвну запремину која није предвиђена за

сечу планом сеча обнављања и планом проредних сеча, а потреба за њихову сечу је

случајног карактера и резултат елементарних непогода или других непредвидивих

околности.

Бруто запремина дозначеног дрвета уноси се након извршене сече из дозначних књига,

а нето запремина шумских сортимената утврђена на месту сече, из документације

корисника. Дрвна запремина у дозначним књигама обрачунава се по истим таблицама

по којима је била обрачуната дрвна запремина састојина (члан 76. Правилника).

Упутство за вођење евиденција извршених радова је регулисано Правилником о

садржини основа и програма газдовања шумама, годишњег извођачког пројекта и

привременог годишњег плана газдовања приватним шумама који важи од 12.децембра

2003. године, а објављен је у Службеном гласнику Републике Србије број 110-00-52/03-

06 у Београду, 01.децембра 2003. године. Овим Правилником су такође регулисане и

све остале смернице дате у Основи газдовања шумама.

8.9. Упутство за вођење шумарске хронике

На основу члана 35. (Сл.гл.Р.С.бр.30/10) закона о шумама, сопственик, односно

корисник шума дужан је да води књигу шумске хронике која је саставни део основе,

односно програма.

Шумска хроника нарочито садржи податке о фенолошким, биотичким и

абиотичким појавама у шуми. Како нови правилник није донешен примјењиваће се

упуства из важећег правилника. Према члану 73. Правилника о садржини основа и

програма газдовања шумама, годишњег извођачког плана и привременог годишњег

плана газдовања приватним шумама, поред извршених радова, евидентирају се и други

подаци и појаве од значаја за газдовање шумама (шумска хроника) као што су:

- промена у поседовним односима, промене у површинама и промене у јавним књигама,

- веће шумске штете од елементарних непогода,

- штете од биљних болести и штеточина,

- појава раних и касних мразева,

- почетак и крај вегетационог периода,

- почетак листања, цветања, опрашивања, плодоношења,

- плавне воде и друго.

Подаци из става 1. овог члана евидентирају се по газдинским јединицама одмах по

настанку промена.



109

8.10. Упутство за примену тарифа

После текстуалног дела ОГШ – а за ГЈ “Острозуб”, приложене су тарифе за

израчунавање дрвне запремине приликом дознаке и обележавања стабала за сечу и то

за следеће врсте дрвећа:

Табела 40.

1 тарифе за

букву (Србија) високе шуме

(9 тарифних

низова)

буква, јавор,

млеч, јасика,

б.јасен

5 тарифе за

букву (Србија)

изданачке

шуме

(19 тарифних

низова)

буква, јавор,

млеч, јасика,

б.јасен

14 тарифе за

граб (Србија)

изданачке

шуме


низова)

граб, клен, црни

јасен

17

тарифе за

цер и

сладун

(Србија) изданачке

шуме


низова) цер, сладун


цер

(Равни

срем) високе шуме


низова цер, сладун


китњак (Србија) високе шуме

(9 тарифних

низова китњак,трешња


китњак (Србија)

изданачке

шуме


низова) китњак

33

тарифе за

белу

тополу

(Војводина) изданачке

шуме


низова) ОМЛ,јасика

45 Tарифе за

брезу (Србија)

изданачке

шуме


низова) бреза


ариш (Србија) в.п.с.

(7 тарифних

низова) ариш


смрчу (Копаоник) в.п.с.


низова) смрча


ц.бор (Србија) в.п.с.


низова) црни бор


б.бор (Србија) в.п.с.


низова) бели бор



110

Поменуте тарифе су двоулазне и то са улазима тарифни низ (хоризонтални ред)

и дебљински степен (вертикални ред) који је дат са размаком од 1 цм.

Подаци који се приликом дознаке (премера) прикупљају, узимају се за свако стабло, са

прсним пречником (д1.30) до на 1 цм, на основу чега се израчунава дрвна маса сваког

стабла и затим су масе стабала разврстане у дебљинске степене од по 5 цм ширине,

како је и приказано у табеларном делу основе.

Код главних сеча шума (високе разнодобне шуме), дознака стабала се врши

мерењем пречника (д1.30) до на 1 цм за свако стабло, а тарифе се примењују тако да се

из табеларног дела описа станишта и састојина очита у рубрици “висински степен” за

сваку врсту дрвећа посебно, а затим у тарифама за одређену врсту дрвета на основу

висинског степена, односно тарифног низа и пречника стабала (д1.30) очита се

запремина за свако стабло.

Код проредних сеча шума (високе, изданачке и вештачке састојине), дознака стабала се

врши мерењем пречника (д1.30) који се групишу у дебљинске степене ширине од по 5

цм. На основу висинског степена узетог из табеларног дела за одговарајућу врсту

дрвећа улази се у тарифе где се за исту врсту дрвећа на основу тарифног низа и

интерполоване вредности средњег пречника степена очитава запремина.

У случају процене запремине, користи се формула по методи средњег

састојинског стабла по формули:

В = Н * Вс

где је: В = запремина одсека, Н = бр. стабала у одсеку

Вс = запремина средњег састојинског стабла

Број стабала се процењује постављањем неколико примерних површина 10 x 10 м .

8.11. Смернице за формирање заштитних зона поред водотока, јавних

путева и насеља

У складу са захтевима SGS QUALIFOR-а, СТАНДАРДA ЗА ГАЗДОВАЊЕ

ШУМА У СРБИЈИ, за успостављање заштитних зона – BUFEFER ZONES – поред

водотока, јавних путева и насеља користе се смернице, које су обавезујуће за ЈП

„Србијашуме“.

Имајући у виду дугорочни карактер успостављања заштитних зона, потребно је

да се приступи дефинисању могуће стратегије и типова појасева, планирању, избору

технологија и обезбеђивању одговарајућег садног материјала за успостављање

заштитних зона.

Формирање заштитних зона је у функцији обезбеђивања позитивних ефеката на

стабилност екосистема, очувања одређених станишта, биолошке предеоне

разноликости и аутентичног изгледа предела.

Заштитне зоне на ободима природних шума и граничним појасевима плантажа,

изграђене првенствено од аутохтоних врста дрвећа, поред водотокова, јавних путева и

насеља, утицаће на обнављање и очување изворног изгледа предела, што ће обезбедити

позитиван утицај на очување аутентичних амбијената, душевног мира локалног

становништва навикнутог на специфично окружење и естетских вредности предела.

Подизање заштитних зона представља дугорочан процес, који се може

спроводити искључиво плански и постепено. У досадашњој пракси је поред природних

заштитних зона поред водотокова, постојала обавеза уграђивања заштитних појасева у

планска документа само у случајевима када је то било прописано одговарајућим актима

о проглашењу заштићених природних добара по условима Завода за заштиту природе

Србије.



111

Имплементација процеса сертификације шума намеће обавезу за очувањем

постојећих и успостављање нових заштитних зона на местима где оне недостају, поред

водотокова, јавних путева и насеља.

Почев од дана ступања на снагу ове Смернице, у планским документима,

посебним и општим основама, обавезно се планира и прописује одржавање и подизање

заштитних зона у поглављу „Смернице за спровођење потребних мера и планова

газдовања шумама“, при чему посебан значај треба дати следећем:

дефинисању врста дрвећа које ће се примењивати у заштитним зонама,

дефинисању ширине заштитних зона,

прописивању мера неге које ће бити примењене у заштитним зонама,

одређивању времена обнављања заштитних зона,

начину и технологији обнављања заштитних зона.

Подизање заштитних зона у случају плантажа селекционисаних сорти топола

врши ће се првенство аутохтоним врстама дрвећа, а у складу са резултатима

идентификације станишних услова датог локалитета, при чему се за пошумљавање

приоритетно препоручују следеће врсте дрвећа: врбе, бела топола, црна топола, храст

лужњак, пољски јасен, црна јова и др.

У овом планском периоду, док се не обезбеди производња одговарајућег садног

материјала за ове намене, заштитне зоне ће се одржавати од постојеће шумске

вегетације.Узимајући у обзир исказане захтеве, потребно је проширити постојећи

асортиман производње шумског садног материјала и покренути расадничку

производњу неопходног садног материјала за потребе подизања заштитних зона.

Ширина појасева дефинисана је у складу са функцијом и значајем самих појасева, а

одређена је следећим елементима:

заштитне зоне ширине 30 м подижу се дуж тока великих река, аутопутева и насеља.

заштитне зоне ширине 20 м подижу се дуж токова других већих речних токова и

магистралних путева.

заштитне зоне ширине 10 – 15 м подижу се дуж мањих речних токова, речних мртваја и

регионалних путева.

Сеча и обнављање заштитних појасева неће се вршити у исто време са главном

састојином.

Обнављање заштитне зоне треба започети најраније по истеку временског

периода одређеног ширином једног добног разреда. Према томе, заштитним појасевима

ће се газдовати са продуженом опходњом, што је условљено одржавањем заштитних

функција ових зона.

Као што се може закључити, формирање заштитних зона вршиће се у дужем

периоду паралелно са реализацијом посебних основа газдовања шумама, које ће

садржати одредбе везане за ову проблематику.

Годишњи извођачки пројекти, у свом текстуалном делу, такође треба да имају

дефинисано оперативно извођење радова на оснивању и одржавању заштитних зона.

8.12. Смернице за идентификацију и управљање шумама високе заштитне

вредности

Идентификација шума високе заштитне вредности

Шуме високе заштитне вредности прво су дефинисане од стране Савета за

управљање шумама у циљу сертификације шума, али се практична употреба овог

концепта све више користи за заштиту, планирање и управљање природним ресурсима.



112

Шуме садрже економске, еколошке и социјалне вредности које могу бити

значајне на глобалном, регионалном или локалном нивоу, али када се нека од тих

вредности сматра изузетно важном, шума се може дефинисати као шума високе

заштитне вредности.

Шума високе заштитне вредности (High Conservation Value Forestes – HCVF или HCV

шуме) третира се као категорија шуме са посебном наменом и условима газдовања, као

и посебним вредностима које поседују на одређеним локалитетима. Активност

газдовања у HCV шумама морају одржавати или побољшавати карактеристике које их

дефинишу.

Forest Stewardsship Council (FCS) је дефинисао следећих шест категорија високе

вредности:

HCV –

1

Подручја која на глобалном, регионалном или државном нивоу садрже важне

концентрације биодиверзитета

HCV –

2

Велике шумске површине нивоа пејзажа значајне на глобалном, регионалном и

државном нивоу

HCV –

3 Подручја која садрже екосистеме који су ретки, у опасности или угрожени

HCV –

4 Подручја која пружају основне природне користи у критичним ситуацијама

HCV –

5 Подручја неопходна за задовољавање основних потреба локалних заједница

HCV -

6 Подручја значајна за традиционални културни идентитет локалних заједница

HCV шума може да буде мали део великог шумског подручја (нпр. извор воде за

село, тресетиште, мања површина неког другог ретког екосистема и сл.) или може да

буде велико шумско подручје (нпр: шуме које садрже неколико угрожених врста које се

распростиру на великој површини). Било који тип шуме може да буде потенцијално

HCV шума. Избор шуме за HCV шуму заснива се на присуству једне или више

изабраних вредности.

Шумско газдинство које газдује одређеним подручјем, треба да идентификује

сваку високу заштитну вредност која се налази унутар њиховог подручја и да газдује

њима у циљу очувања или унапређења тих вредности уз консултовање заинтересованих

страна и контролу успешности овог начина газдовања.

У почетку, не треба издвојити сваку шуму која садржи високо заштитну вредност. Нека

специфична заштитна вредност шуме може да се изостави уколико је она значајно

присутна у околним подручјима. Ипак, и у овим случајевима се препоручује да се све

специфичне вредности неког подручја обележе и унесу у планове газдовања са

упутствима о њиховој заштити.

Процена којом се утврђује постојање атрибута карактеристичних за HCV шуме у

зависности од нивоа и од интензитета активности газдовања заснива се на следећим

вредностима, односно приоритетним функцијама шума:

Шумски екосистеми у заштићеним природним добрима.

За шуме са посебном наменом, као шуме са приоритетном функцијом, могу да

буду одређене:

шуме односно делови шума издвојени за производњу шумског семена;



113

шуме које су погодне за излетишта и рекреацију;

шуме које су погодне за научна истраживања и наставу;

шуме које су од значаја за културно – историјске споменике;

шуме које су од посебног интереса за народну одбрану.

За HCV шуме, као шуме са приоритетном функцијом, могу да буду одређене:

шуме које штите земљиште од ерозије;

шуме које непосредно користе изворишта водоснабдевања, врела, термоминерална и

минерална изворишта;

шуме које штите објекте (водне акумулације, железничке пруге, путеве) и насеља;

шуме које чине пољозаштитне појасеве.

За одређивање HCV шума користити основну намену шума (приоритетне функције) из

Основа газдовања шумама у складу са интегралним газдовањем функцијама шума.

Све категорије шума треба да буду дате прегледно по одељењима и одсецима и уцртане

у састојинске карте газдинских јединица.

Важно је још једном поменути, да се начин газдовања у шумама одређеним као HCV

шуме не мења у односу на тренутни начин газдовања. Разлика је једино у томе да се

прате атрибути карактеристични за те шуме и да активности газдовања у HCV шумама

морају одржавати или побољшавати карактеристике које их дефинишу.

Управљање шумама високе заштитне вредности

Основна намена (приоритетна функција) може бити унапред утврђена као

законска обавеза или се утврђује накнадно на основу специфичних критеријума.

Обухватање површина са законском обавезом (водозаштитне области, подручја

угрожена ерозијом, области заштите природе, поплавне области, изворишта вода и сл)

врши се према режимима у одговарајућим законима (Закон о шумама, Закон о заштити

животне средине, Закон о водама, Закон о националним парковима и др.)

У газдинској јединици “Острозуб” дефинисане су три наменске целине ("10",

"12", "16", "26", "61" и "66"). Од тога две наменске целине спадају у категорију шума

високих заштитних вредности које су дефинисане Forest Stewardsship Council (FCS)

стандардом.

Шифра Основна намена (приоритетна функција) HCV

61 Строги резерват природе I степен заштите 1

26 Заштита земљиша од ерозије 4

66 Стална заштита шума (изван газдинског третмана) 4

8.13. Смернице за постављање ознака

Обележавање спољашњих и унутрашњих граница газдинских јединица врши се

према стандарду JUS-D.A0.321.

Знак границе поставља се на, живом стаблу, стабилном крупном камену или ако ових

нема на дрвеном стубу са хумком.

Одељења се обележавају са две хоризонталне паралелне црте, тачкама и бројем

изнад, док се одсеци обележавају једном цртом, тачкама и малим латиничним словом

изнад црте. Тачка мора да се стави једна насупрот другој, гледајући уз или низ границу

одељења а у висини линија које означавају границу одељења. Линије морају имати

праве и оштро одсечне ивице. Ширина линије је 20 mm а међусобни размак између



114

линија 15 mm. Постављају се на прсној висини и извлаче масном црвеном бојом. Тачке

су кружног облика, пречника 30-40 mm и постављају се на растојању тако да увек једна

догледа другу.

Поред граничног обележавања постоје и чворне тачке, тј.места где се сустичу

два, три или више одељења. Обележавају се знаком у виду два прстена око дебла, један

испод другог и одговарајућим бројем нормалних линија.

Обележавање граничних ознака:

Постављање ознака у шумама које су у надлежности Јавног предузећа за

газдовање шумама „ Србијашуме“ Београд, врши се у складу са законским прописима.

Овим смерницама се регулише начин постављања ознака у области заштите

шума и управљања заштићеним природним добрима.

У циљу заштите шума од пожара, Шумска газдинства могу, сагласно Закону о

заштити од пожара постављати ЗНАКЕ ЗАБРАНЕ и ЗНАКЕ УПОЗОРЕЊА.

Знаци забране (ложење ватре и бацање опушака од цигарета) и знаци упозорења (да су

шуме угрожене од шумских пожара, на опасност од појаве пожара и сл.) постављају се

на локалитетима који су видљиви за посетиоце шума (потенцијалне изазиваче шумских

пожара).

Знаци забране и упозорења могу се израдити од дрвета као посебни знаци или у

виду информативних табли са садржајима забране или упозорења који су израђени у

виду постера и постављени на таблу односно пано.

Обележавање заштићених природних добара – постављање ознака дефинисано је

Законом о заштити животне средине.

Изглед и садржај ознаке (табле) дефинисан је Правилником о начину

обележавања заштићених природних добара.

Постављање ознака заштићених природних добара врши се у складу са

прописаним режимима заштите и условима заштите природе и животне средине које

прописује Завод за заштиту природе Србије.



115

Шумска газдинства, као непосредни стараоци заштићених природних добара

приликом постављања ознака поступају у складу са актима о заштити и актима о

начину обележавања заштићених природних добра.

Уређење заштићених природних добара подразумева постављање:

информативних табли различитих садржаја (о заштићеном природном добру,

природним и културним вредностима, ретким и заштићеним врстама, мерама забране и

коришћења заштићеног природног добра, пешачким, бициклистичким, планинарским и

стазама здравља, местима за одмор, паркинг и др.); путоказа (за посебно вредне

локалитете у заштићеним природним добрима) и мобилијара (клупе, столови,

настрешнице, љуљашке за децу, канте за отпад, ложишта за роштиљ и пикник и сл.).

Уређење заштитних природних добара планира се Програмима заштите и

развоја заштићених природних добара (средњорочним и годишњим) у складу са

прописаним режимима заштите и условима заштите природе и животне средине које

издаје Завод за заштиту природе Србије.

Реализација Програма заштите и развоја заштићених природних добара врши се након

добијања сагласности од стране Министарства надлежног за заштиту животне средине.

Шумска газдинства за ознаке заштићених природних добара користе усвојени знак и

логотип заштићеног природног добра.

У циљу заштите животне средине и очувања шумских екосистема Шумска

газдинства могу постављати и знаке забране одлагање отпада у шумама и заштићеним

природним добрима, информативне табле о дозвољеним местима за паркирање

аутомобила и др.

Ознаке за обележавање израђивати од дрвета и са садржајима у складу са

законским прописима.

8.14.Смернице за праћење стања (мониторинг) ретких, рањивих и

угрожених врста

Очување, заштита и унапређивање природних вредности представља део

стратегије и један од кључних циљева у пословној политици Јавног предузећа за

газдовање шумама „Србијашуме“ Београд.

За боље разумевање обавеза праћења стања ретких, рањених и угрожених врста,

даје се кратак преглед појмова (преузете из Закона о заштити природе):

Природне вредности су природни ресурси као обновљиве или необновљиве

геолошке, хидролошке и биолошке вредности који се, директно или индиректно, могу

користити или употребити, а имају реалну или потенционалну економску вредност и

природна добра као делови природе који заслужују посебну заштиту.

Рањива врста је она врста која се суочава с великом вероватноћом да ће

ишчезнути у природним условима у некој средње блиској будућности.

Реликтна врста је она врста која је у далекој прошлости имала широко распрострањење

а чији је данашњи ареал сведен је на просторно мале делове.

Ендемична врста је врста чије је распрострањење ограничено на одређено јасно

дефинисано географско подручје.

Заштићене врсте су су оне врсте које су угрожене или могу постати угрожене у

блиској будућности и због тога су заштићене законом.

Ишчезла врста је она врста за коју нема сумње да је последњи примерак

ишчезао.

Крајње угрожена врста је врста суочена са највишом вероватноћом ишчезавања

у природи у непосредној будућности, што се утврђује у складу са међународно

прихваћеним критеријумима.



116

Угрожена врста јесте она врста која се суочава са великом вероватноћом да ће

ишчезнути у природним условима у блиској будућности што се утврђује у складу са

општеприхваћеним међународним критеријумима.

Праћење стања (мониторинг) јесте планско, систематско и континуално праћење стања

природе, односно делова биолошке, геолошке и предогене разноврсности, као део

целовитог система праћења стања елемената животне средине у простору и времену.

Црвена књига је научностручна студија угрожених дивљих врста распоређених

по категоријама угрожености и факторима угрожавања.

Црвена листа је списак угрожених врста распоређених по категоријама

угрожености.

Црвена књига флоре и фауне Србије ( I том – који садржи прелиминарну листу

најугроженијих биљака ) урађена је према критеријумима Међународне уније за

заштиту природе ( ИУCН). Поједине врсте биљака су истовремено стављене и на

светску и европску црвену листу чиме је указано на њихов значај.

Србија је 2001. године потписала Конвенцију о међународном промету угрожених

врста дивље фауне и флоре (CИТЕС конвенција донета 03.03.1973. године у

Вашингтону; измењена и допуњена 22.06.1979. године у Бону; потврђена у Србији

09.11.2001. године).

Земље потписнице обавезале су се да буду чувари своје дивље флоре са

еколошког, научног, културног, привредног, рекреативног и естетског становишта, уз

констатацију да дивља фауна и флора чини незамењив део природног система земље

који мора да се заштити за садашње и будуће генерације.

Такође у циљу очувања природних реткости Србије, Влада Републике Србије донела је

Уредбу о заштити природних реткости (1993. године), којом су одређене дивље врсте

биљака и животиња стављене под заштиту као природне вредности од изузетног

значаја са циљем очувања биолошке разноврсности.

Заштита природних вредности подразумева забрану коришћења, уништавања и

предузимања других активности којима би се могле угрозити дивље врсте биљака и

животиња заштићене као природне реткости и њихова станишта.

У циљу заштите природних вредности урађен је Водич за препознавање врста

заштићених Уредбом о заштити природних реткости и Конвенцијом о међународном

промету угрожених врста дивље флоре и фауне.

Водич интерног карактера, намењен је запосленима у ЈП „Србијашуме“ (чуварима

шума, шумарским инжењерима и другим запосленим у предузећу) који раде на

пословима заштите, гајења и одрживог планирања коришћења шумских екосистема и

извођачима радова у шумарству, са циљем препознавања, евидентирања и заштите

природних реткости.

Један од основних циљева водича је да шумарски инжењери на основу њега

препознају природне реткости на терену (локалитет) и евидентирају их у Извођачком

пројекту газдовања шумама (на карти одељења), односно сачине Преглед локалитета

природних реткости (за ниво газдинске јединице и Шумске управе) и Карту природних

реткости за сваку газдинску јединицу (која се сваке године допуњава

новоидентификованим локалитетима природних реткости).

На основу евидентираних врста односно њихових локалитета, а уз помоћ

стручних институција вршиће се праћење стања дивљих врста флоре и фауне и

предлагати мере њиховог очувања.



117

8.15. Смернице за управљање отпадом

Управљање отпадом мора се спроводити у складу са законским прописима.

Неадекватно управљање отпадом представља велику опасност по здравље људи и

животну средину. Овим смерницама се регулише управљање отпадом у Јавном

предузећу за газдовање шумама „Србијашуме“.

За време извођења сече у шуми, извлачење и транспорта дрвних сортимената односно

на радилиштима потребно је регулисати одлагање отпада путем постављања канти,

корпи или врећа у које ће се одлагати отпад који ће се из шуме уклањати као комунални

отпад.

За машине и транспортна средства која се користе у разним фазама процеса

производње у шуми потребно је обезбедити одговарајуће посуде за прихват горива и

мазива до којег може доћи при инцидентном изливању како би се спречило загађивање

животне средине.

За секаче треба обезбедити врећице са песком или струготином за посипање

неконтролисаног проливеног мазива и горива у циљу спречавања разливања течног

отпада и загађење животне средине.

Одлагање отпадних пнеуматика решиће се путем сакупљања отпадних

пнеуматика у просторијама механичких радионица и испоруком овлашћеним

институцијама за рециклажу (у Србији овлашћен је ЕРОРЕC – ХОЛCИМ из

Параћина).

Моторно уље које је коришћено и постало отпад сакупљаће се у посебним

посудама у механичким радионицама и испоручивати овлашћеним институцијама за

рециклажу моторних уља.

Тонери и рачунарска опрема која је постала отпад скупљаће се и безбедно

складиштити до испоруке овлашћеним институцијама за прикупљање и рециклирање

или уништавање.

Амбалажа од пестицида, неутрошени пестициди и пестициди којима је прошао

рок употребе односно престала важност употребне дозволе складиштиће се на

безбедном месту, обезбеђеном од приступа деце до испоруке овлашћеним

институцијама за уништавање опасних материја.

Присуство илегалних депонија у шумама решиће се путем појачане контроле

чуварске службе, сарадње са надлежним инспекцијама.

На подручју газдинске јединице нису регистровани објекти на којима се налазе

депоније отпада.



118

9.0. ЕКОНОМСКО - ФИНАНСИЈСКА АНАЛИЗА

Економско - финансијском анализом се међусобно усклађују обим радова на

гајењу и заштити шума и обим сеча шума и утврђује износ средстава за извршење

радова предвиђених основом газдовања шумама.

9.1. Обрачун вредности шума

Вредност шума за ГЈ “Острозуб” обухвата врдност запремине и вредност младих

састојина. У приказаним износима нису вредноване опште-корисне функције шума, као

и вредност коришћења осталих шумских ресурса. Вредност шума утврђена је на основу

садашње сечиве вредности. Ради утврђивања процене вредности дрвне запремине по

овој методи, утврђено је следеће:

- дрвна запремина са стањем на 31.12. 2019. године,

- израчуната нето дрвна запремина,

- утврђена је сортиментна структура (на основу вишегодишњег просека сечивог

етета),

- утврђене цене дрвних сортимената по 1 м³ нето дрвне запремине по врстама

дрвећa.


Одсек за израду основа и планова газдовања, Лесковац, 2020.године

119

9.1.1. Квалитативна структура укупне дрвне масе

Табела 41. Количине дрвених сортимената по врстама дрвећа

Врсте

дрвећа

С О Р Т И М Е Н Т И

м³

Бруто Отпад Нето Ф Л К I II III Укупно

тех. Прос. Укупно

Буква 633150.2 63315.0 569835.2 5128.5 11966.5 17095.1 68380.2 42737.6 25642.6 170950.6 398884.6 569835.2

Цер 41.8 4.2 37.6 37.6 37.6

Граб 2719.5 272.0 2447.6 2447.6 2447.6

Јасика 1292.3 129.2 1163.1 1163.1 1163.1

Китњак 1351.8 135.2 1216.6 91.2 54.7 146.0 1070.6 1216.6

Бреза 35676.9 3567.7 32109.2 2408.2 1444.9 3853.1 28256.1 32109.2

Трешња 403.7 40.4 363.3 363.3 363.3

ОТЛ 50.2 5.0 45.2 45.2 45.2

ОМЛ 516.2 51.6 464.6 464.6 464.6

Укупно

лишћари 675202.6 67520.3 607682.3 5128.5 11966.5 17095.1 68380.2 45237.1 27142.2 174949.7 432732.7 607682.3

Б.Бор 395.4 39.5 355.9 355.9 355.9

Ц.Бор 4201.6 420.2 3781.4 453.8 283.6 170.2 907.5 2873.9 3781.4

Смча 45832.6 4583.3 41249.3 4949.9 3093.7 1856.2 9899.8 31349.5 41249.3

Ариш 3586.1 358.6 3227.5 387.3 242.1 145.2 774.6 2452.9 3227.5

Укупно

четинари 54015.7 5401.6 48614.1 5791.0 3619.4 2171.6 11582.0 37032.1 48614.1

Укупно

у ГЈ 729218.3 72921.8 656296.5 5128.5 11966.5 17095.1 74171.2 48856.4 29313.9 186531.6 469764.8 656296.5


Одсек за израду основа и планова газдовања, Лесковац, 2020.године 120

9.1.2. Вредност састојина на пању

Табела 42. Вредност дрвета на пању по врстама дрвећа

С О Р Т И М Е Н Т И Количина Јединична цена Приход

м³ дин/м³ динара

Ф - трупци - буква 5128.5 18190 93287717.3

Л - трупци - буква 11966.5 11944 142928339.2

К - трупци - буква 17095.1 9953 170147086.4

Трупци I класе - буква 68380.2 8033 549298320.1

Трупци II класе - буква 42737.6 6568 280700809.7

Трупци III класе - буква 25642.6 5441 139521294.6

Трупци I класе - смрча, јела 5337.2 11396 60822954.6

Трупци II класе - смрча,

јела 3335.8 9552 31863201.0

Трупци III класе - смрча,

јела 2001.5 7903 15817517.4

Трупци I класе - ц. бор,

б.бор 453.8 8191 3716853.0

Трупци II класе - ц. бор,

б.бор 283.6 7042 1997167.5

Трупци III класе - ц. бор,

б.бор 170.2 5309 903404.9

Просторно - четинари 37032.1 2366 87618055.5

Просторно - лишћари 436731.8 3284 1434227185.2

Укупно: 3012849906.6



9.1.3. Вредност младих састојина без запремине

Табела 43.

ПОРЕКЛО

САСТОЈИНА

Површина Вредност Укупно

ха дин. дин.

Младе ВП

састојине 21.21 136000 2884560

Младе

природне

састојине

212.59 44280 9413485.2

Укупно 233.8 12298045.2

9.1.4. Укупна вредност састојина

Вредност старих састојина на пању 3.012.849.906,6 динара

Вредност младих састојина без запремине 12.298.045,2 динара

Укупно : 3.025.147.951,8 динара

9.2. Врста и обим планираних радова - просечно годишње

Врста и обим планираних радова су образложени у поглављу 7.3. Планови газдовања. У

овом делу основе планирани радови ће послужити само, како би се као последица

реализације тих планова могли рачунати приходи, oдносно расходи газдовања шумама

у газдинској јединици, и утврдио биланс средстава за несметано газдовање.

9.2.1. Квалификациона структура сечиве запремине - просечно годишње

Табела 44.

Врста С О Р Т И М Е Н Т И

дрвећа м³

Бруто Отпад Нето Ф Л К I II III Укупно

тех. Прос. Укупно

Буква 100743.4 10074.3 90669.0 816.0 1904.0 2720.1 10880.3 6800.2 4080.1 27200.7 63468.3 90669.0

Јасика 1161.6 116.2 1045.4 1045.4 1045.4

Бреза 2780.6 278.1 2502.6 2502.6 2502.6

Трешња 0.3 0.0 0.3 0.3 0.3

ОТЛ 2.3 0.2 2.1 2.1 2.1

Смрча 3929.3 392.9 3536.4 424.4 265.2 159.1 848.7 2687.7 3536.4

Ариш 714.0 71.4 642.6 77.1 48.2 28.9 154.2 488.4 642.6

УКУПНО 109331.5 10933.1 98398.3 816.0 1904.0 2720.1 11381.8 7113.6 4268.2 28203.7 70194.7 98398.3



9.2.2. Врста и обим планираних узгојних радова - просечно годишње

Табела 45.

Врста рада

Просечно

годишње

Јединична

цена

Просечно

годишње

ха дин/ха ха

Уклањање корова ручно 4.27 17700 75561.3

Окопавање и прашење у културама 3.61 22500 81157.5

Чишћење у младим културама 5.80 161000 933156.0

Прореде у вештачки подигнутим шумама 10.53 145014 1527287.4

Прореде у изданачким шумама 45.27 45250 2048648.5

Прореде у високим шумама 13.88 21400 296989.2

Комплетна припрема терена за пошумљавање 4.25 18500 78643.5

Размеравање и обележавање 2.86 15200 43456.8

Обнављање природним путем оплодним сечама 42.10 25350 1067235.0

Вештачко пошумљавање садњом 4.25 29500 125404.5

Попуњавање природно обновљених површина сетвом 6.96 15400 107153.2

Попуњавање вештачких култура садњом 4.85 24350 117975.8

Укупно: 148.62 6502668.7

Трошкови на гајењу шума просечно годишње 6.502.668,7 динара.

9.2.3. План заштите шума (просечно годишње)

Табела 46.

Вид рада Јед.мере Просечно

годишње

1. Заштита шума

1.1. Мониторинг ентомолошких штеточина и

фитопатолошких обољења р.дан 60

1.2. Заштита шума од штетних инсеката ха 19

1.3. Постављање ловних стабала ком 11

2. Заштита шума од пожара

2.1. Заштита шума од пожара р.дан 60



9.2.3. План изградње, реконструкције и одржавања путева - просечно годишње

Табела 47.

Редни

број

Назив путног

правца

Дужина

(км)

Просечно

годишње План

1 Рупље – Острозуб 5,20 0,52 реконструкција

2 Равниште -

Преслап 1,70 0,17 реконструкција

3

Вирчине -

Ловиште

Валмиште 6,10 0,61

реконструкција

4

Пут дуж

унутрашње


(Валмишта)

7,80 0,78 одржавање


(Валмишту) 8,20 0,82 одржавање

9.2.4. План уређивања шума (просечно годишње)

Табела 48.

Култура Површина (ха) Цена

(дин/ха) Свега

Високе шуме 1429.31 1080 1543654.8

Изданачке шуме 1382.12 896 1238379.5

Вештачки подиг. састојине 250.03 896 224026.88

Шибљаци 12.07 389 4695.23

Необрасле површине 130.29 220 28663.8

Укупно за ГЈ 3203.82 3039420.2

Просечно годишње 320.38 303942.02

Укупни трошкови уређивања шума износе 3.039.420,2 динара, просечно годишње

303.942,02 динара.



9.3. Формирање укупног прихода - просечно годишње

9.3.1. Приход од продаје дрвета - просечно годишње

Табела 49.

С О Р Т И М Е Н Т И Количина Једин.цена Приход


Ф - трупци - буква 816.0 18190 14843427.4

Л - трупци - буква 1904.0 11944 22741969.5

К - трупци - буква 2720.1 9953 27072866.6

Трупци I класе - буква 10880.3 8033 87401321.1

Трупци II класе - буква 6800.2 6568 44663565.7

Трупци III класе - буква 4080.1 5441 22199859.4

Трупци I класе - смрча 501.5 11396 5714849.7

Трупци II класе - смрча 313.4 9552 2993827.0

Трупци III класе - смрча 188.1 7903 1486194.4

Просторно - четинари 3176.0 2366 7514489.1

Просторно - лишћари 67018.6 3284 220089194.4

Укупно: 98398.3 456721564.1

Приход од продаје дрвних сортимената износи 456.721.564,1 динара што просечно

годишње износи 45.672.156,41 динара.

9.3.2. Приходи из буџетских средстава на изградњи, реконструкције и одржавању

путева - просечно годишње

Табела 50.

Ред.бр. Вид рада Јед.мере Количина Цена Укупно

(км/год) Дин/ км дин

1 Реконструкција км 1,3 2300000 2990000

2 Одржавање км 1,6 1900000 3040000

Укупно 6030000

Приход из буџетских срeдстава, просечно годишње износи 6030000,00 динара.



9.3.3. Приходи од радова на узгоју шума из буџетских средстава - просечно годишње

Табела 51.

Врста рада

Просечно

годишње

Јединична

цена

Просечно

годишње


Чишћење у младим културама 5.8 30000 174000

Уклањање корова 4.27 30000 128100

Окопавање и прашење у

културама 3.61 30000 108300

Укупно: 13.68 410400

Приход из буџетских средстава, просечно годишње износи 410.400,00динара.

9.3.4. Укупан приход - просечно годишње

Табела 52.

Приход динара

1 Приход од продаје дрвних сортимената 45.672.156,41

2 Приход из буџетских средстава 6440400,00

Укупно 52112556,41

Укупан приход просечно годишње износи 52 112 556,41 динар.

9.4. Трошкови производње - просечно годишње

9.4.1. Трошкови производње дрвних сортимената - просечно годишње

Табела 53.

С О Р Т И М Е Н Т И Количина

Јединична

цена Приход


Трупци 28203.7 1020 28767740.4

Просторно дрво 70194.7 1450 101782264.2

Укупно: 98398.3 130550004.6

Трошкови производње дрвних сортимената износе просечно годишње 13.055.000,46

динара.

9.4.2. Трошкови на гајењу шума - просечно годишње

Табела 54.

Врста рада

Просечно

годишње

Јединична

цена

Просечно

годишње


Уклањање корова ручно 4.27 17700 75561.3

Окопавање и прашење у културама 3.61 22500 81157.5

Чишћење у младим културама 5.80 161000 933156.0



Прореде у вештачки подигнутим шумама 10.53 145014 1527287.4

Прореде у изданачким шумама 45.27 45250 2048648.5

Прореде у високим шумама 13.88 21400 296989.2

Комплетна припрема терена за пошумљавање 4.25 18500 78643.5

Размеравање и обележавање 2.86 15200 43456.8

Обнављање природним путем оплодним сечама 42.10 25350 1067235.0

Вештачко пошумљавање садњом 4.25 29500 125404.5

Попуњавање природно обновљених површина сетвом 6.96 15400 107153.2

Попуњавање вештачких култура садњом 4.85 24350 117975.8

Укупно: 148.62 6502668.7

Трошкови на гајењу шума просечно годишње 6.502.668,7 динара.

9.4.3. Трошкови заштите шума - просечно годишње

Табела 55.

Вид рада Јед.мере Количина Јединична

цена

Просечно

годишње

1. Заштита шума

1.1.

Мониторинг штеточина

ентомолошког и

фитопатолошког

р.дан 60 1960 117600.0

1.2. Од штетних инсеката ха 19 4931 93689.0

1.3. Постављање ловних

стабала ком 11 1726 18986.0

2. Заштита шума од пожара

2.1. Заштита шума од пожара р.дан 60 2465 147900.0

Укупно 378175.0

Просечно годишње 378.175,0 динара.



9.4.4. Трошкови уређивања шума - просечно годишње

Табела 56.

Култура Површина

(ха)

Цена

(дин/ха) Свега

Високе шуме 1429.31 1080 1543654.8

Изданачке шуме 1382.12 896 1238379.5

Вештачки подигнуте

састојине 250.03 896 224026.88

Шибљаци 12.07 389 4695.23

Необрасле површине 130.29 220 28663.8

Укупно за ГЈ 3203.82 3039420.2

Просечно годишње 320.38 303942.02

Укупни трошкови уређивања шума износе 3.039.420,2 динара, просечно годишње

303.942,02 динара.

9.4.5. Средства за репродукцију шума - просечно годишње

( најмање 15% од продајне вредности дрвета )

Просечно годишње 6.850.823,4 динара.

9.4.6. Накнада за посечено дрво - просечно годишње

3 % од продајне вредности дрвета

45.672.156,41 дин. x 0,03 = 1.370.164,7 динара

Просечно годишње 1.370.164,7 динара.

9.4.7. Трошкови реконструкције и одржавања камионских путева - просечно годишње

Табела 57.

Ред.бр. Вид рада Јед.мере Количина Цена Укупно

(км/год) Дин/ км дин

1 Реконструкција км 1,3 2300000 2990000

2 Одржавање км 1,6 1900000 3040000

Укупно 6030000

Укупни трошкови на реконструкцији и одржавању путева износе просечно годишње

6030000,00 динара.



9.4.8. Укупни трошкови производње - просечно годишње

Табела 58.

Укупни трошкови динара

1 Производња дрвних сортимената 13055000,46

2 Гајење шума 6502668.70

3 Заштита шума 378175.00

4 Уређивање шума 303942.02

5 Средства за репродукцију шума 6850823.40

6 Накнада за посечено дрво 1370164.70

7 Изградња путева 6030000.00

Укупно 34490774,28

Укупни трошкови производње износе просечно годишње 151985778.42динара.

9.5. Расподела укупног прихода

Табела 59.

Приходи - трошкови Динара

Укупан приход 34490774,28

Трошкови пословања 15198577,84

Добит 19292196,44

Финансијски ефекат извршења планираних радова изражен је добитком од 19 2920196,44

динара, просечно годишње.



10.0. НАЧИН ИЗРАДЕ ОСНОВЕ

10.1. Прикупљање теренских података

Прикупљање теренских података извршено је у лето 2019. године и састојало

се из два дела:

1. Издвајање састојина (одсека),

2. Прикупљање таксационих података.

На терену су одсеци издвојени класичном методом. Метод се састоји у

претходном рекогносцирању терена, констатовању еколошких јединица у одељењу и

састојинских карактеристика (елемената за издвајање).

Одељења и одсеци су обележена на терену у складу са важећим стандардима.

Премер састојина вршен је временски одвојеним поступком, по њиховом

издвајању и дефинисању.

Састојине су на основу својих карактеристика (структуре, степена хомогености,

старости, мешовитости и очуваности) премерене методом делимичног премера.

Сви радови на прикупљању података почев од издвајања, картирања, описа

састојине до премера урадо је Одсека за израду основа и планова газдовања Шумског

газдинства “Шума” у следећем саставу:

1. Ненад Стојковић – мастер инж. шум, (руководилац одсека за израду

основа и планова)

2. Стефан Спасић - дипл.инж.шум,

3. Предраг Илић - шум.техничар,

4. Ненад Костић- дипл.инж.шум,

5. Данијел Стојковић - шум.техничар ,

6. Милан Ђорђевић - шум.техничар.

10.2. Обрада података

Унос података за рачунарску обраду коначне верзије газдинске јединице

“Острозуб” урадио је:

Ненад Стојковић, - мастер инж. шум - руководилац одсека за израду основа и

планова газдовања и

Милица Стојановић - дипл. инж. шум. – самостални референт за израду основа и

планова газдовања шумама

10.3. Израда карата

Израду карата извршио је: Ненад Стојковић - маст.инж. шумaрства.

Израда карата извршена је у дигиталном облику.



Уз основу су приложене следеће карте:

1.основна карта са вертикалном пројекцијом и

обојеном путном мрежом Р = 1 : 10.000

2. карта наменских целина Р = 1 : 10.000

3. састојинска карта Р = 1 : 10.000

4. карта газдинских класа Р = 1 : 10.000

5. привредна карта Р = 1 : 10.000

6. карта премера Р = 1 : 10.000

7. прегледна карта Р = 1 : 50.000

8. ХЦВ карта Р = 1: 10.000

9. карта угрожености од пожара Р = 1: 10.000

10.4. Израда текстуалног дела основе

Израда текстуалног дела основе извршена је на основу обрађених теренских

података који су приложени у исказу површина, опису станишта и састојина, табели о

размеру добних и дебљинских разреда, а у складу су са Правилником о изради ОГШ.

Израду текстуалног дела основе урадили су:

Ненад Стојковић - маст.инж.шум.

Милица Стојановић - дипл.инж.шум.

Стефан Спасић - дипл.инж.шум.



11.0. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Основа газдовања шумама за ГЈ “Острозуб” примењиваће се од дана добијања

сагласности од стране Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и

водопривреде, а важи од 01.01.2021. до 31.12.2030. године.

Основа је урађена у складу са Законом о шумама, Правилником о садржини

основа и програма газдовања шумама, извођачког пројекта, као и осталим законским

актима и подактима везаним за шумарство.

Прикупљање нових таксационих података почети у лето 2029. године.

Пројектанти:

_________________________________

Милица Стојановић, дипл. инж. шум.

Заменик директора:

________________________________ ________________________

Ненад Стојковић, маст. инж. шум. Зоран Савић, дипл. инж. технологије



К. О. Бајинци

Бр.кат.пар. Култура Површина

Оделење ха ар м2

1/3 Шума 14 73 11 53

1/1 Шума 6 39 20 53

1/2 Шума 6 45 88 53

2 Пашњак 8 49 53

3 Пашњак 50 94 53

4 Пашњак 9 84 53

5 Пашњак 3 15 82 53

6 Пашњак 7 45 53

2141/1 Пашњак 1 60 15 53

2141/2 Шума 7 49 53

2143/3 Пашњак 4 59 53

2486 Шума 3 7 54

2487 Пашњак 7 43 54

2488 Пашњак 34 51 54

2489 Пашњак 31 92 54

2490 Пашњак 6 19 54

2491 Шума 1 87 45 54

2492 Пашњак 52 77 54

2493 Шума 1 78 21 54

2494 Пашњак 2 39 54

2495 Пашњак 7 59 54

2496 Пашњак 5 64 54

2497 Пашњак 4 29 54

2498 Пашњак 26 6 54

2499 Пашњак 6 86 54

2500 Шума 51 74 54

2501 Пашњак 9 1 54

2502 Пашњак 6 76 54

2503 Шума 4 36 54

2505/3 Шума 1 27 54

2505/1 Пашњак 1 8 52 54

2505/2 Шума 2 50 54

2506 Шума 30 44 53

2507 Пашњак 2 15 23 53/54

2508 Шума 1 51 68 54/53

2516 Пашњак 16 9 53/54/55

2517 Шума 115 52 87 53



2518 Пашњак 23 2 53

2519 Пашњак 20 38 53

2520 Шума 5 40 16 53

2521 Шума 27 78 53

2522 Пашњак 3 26 53

2523 Шума 12 40 56

2524 Пашњак 1 59 28 56

2525 Пашњак 10 19 56

2526 Пашњак 9 80 56

2527 Пашњак 12 73 56

2528 Пашњак 32 81 56

2529 Пашњак 37 1 55/56

2530 Пашњак 14 59 55

2531 Пашњак 8 73 55

2532 Пашњак 4 13 53/54

2533 Пашњак 16 38 54

2534 Пашњак 45 87 54

2535 Шума 4 44 54

2536 Пашњак 2 47 19 53

2537 Пашњак 38 19 54

2538 Шума 8 94 54

2539/2 Шума 2 37 54

2539/1 Пашњак 91 88 77 54

2539/3 Шума 2 22 54

2540 Шума 2 83 54

2541 Шума 30 42 54

2542 Шума 8 40 54

2543 Шума 94 89 54

2544 Шума 7 64 55

2545 Пашњак 37 53 56

2546 Шума 4 34 54

2547 Шума 52 79 54

2548 Шума 17 61 54

2549 Шума 5 46 54

2550 Шума 5 56 54

2551 Шума 2 57 54

2552 Шума 10 20 54

2553 Шума 15 19 54

2554 Шума 22 69 54

2555 Шума 5 39 54

2556 Шума 3 67 54

2557 Шума 31 50 54

2558 Шума 2 95 54



2559 Шума 17 80 54

2560 Шума 41 8 54

2561 Шума 6 34 54

2562 Шума 32 50 54

2563 Шума 28 24 54

2564 Шума 4 97 54

2565 Шума 70 34 54

2566/1 Шума 11 83 54

2566/2 Шума 3 90 54

2567 Шума 6 39 54/55

2568 Шума 23 86 54

2569 Шума 19 13 54

2570 Шума 8 79 54

2571 Шума 11 41 54

2572 Шума 5 32 54

2573 Шума 12 39 54

2574 Шума 24 66 54

2575 Шума 42 42 54

2576 Шума 3 23 54

2577 Шума 4 68 54

2578 Шума 3 82 54

2579 Шума 5 23 54

2580 Шума 4 37 54

2581 Шума 17 28 54

2582 Шума 3 16 54

2583 Шума 1 65 17 54/55

2584 Пашњак 4 85 55

2586 Шума 4 52 55

2587 Шума 7 96 55

2588 Шума 11 16 55

2589 Шума 18 30 57/58

2590 Шума 11 92 57

2591 Шума 6 76 57

2592 Шума 25 11 57

2593 Шума 44 44 57

2594 Шума 5 92 57

2595 Шума 7 38 58

2596 Шума 14 97 57

2597 Шума 4 95 57

2598 Шума 6 17 57

2599 Шума 27 17 57

2600 Шума 5 24 57

2601 Шума 11 39 56



2602 Пашњак 14 48 57

2603 Пашњак 13 48 57

2604 Пашњак 6 83 57

2605 Пашњак 10 53 57

2606 Пашњак 17 13 57

2607 Шума 18 12 56

2608 Шума 6 56 56

2609 Шума 7 96 56

2610 Пашњак 49 64 55

2611 Пашњак 5 3 55

2612 Пашњак 9 38 55

2613 Пашњак 1 97 81 56

2614 Пашњак 18 44 56

2615/1 Пашњак 26 12 56

2615/2 Пашњак 56 2 56

2615/3 Пашњак 33 75 56

2616 Пашњак 4 40 4 56

2617 Шума 33 45 57/56

2618 Пашњак 8 68 57

2619 Пашњак 21 60 57

2620/1 Пашњак 3 24 87 57/58

2620/2 Пашњак 17 10 56/57

2621 Пашњак 8 25 57

2622 Пашњак 1 31 85 57/58/59

2623 Шума 6 42 59

2624 Пашњак 6 98 58

2625 Шума 4 76 59

2626 Пашњак 1 52 83 59

2627 Пашњак 30 50 59

2628 Шума 4 42 59

2629 Пашњак 57 11 59

2630 Пашњак 7 90 59

2631 Пашњак 6 71 59

2632 Шума 3 96 59

2633 Шума 5 88 59

2634 Шума 5 19 58

2635 Пашњак 14 63 58

2636 Пашњак 17 55 58

2637 Шума 18 18 58

2638 Пашњак 5 6 58

2640 Шума 20 46 59

2641 Шума 1 24 79 59

2642 Пашњак 7 13 59



2643 Пашњак 22 18 59

2644 Шума 6 70 59

СВЕГА: 296 63 6

К. О. Банковци



2 Ливада 98 71 35

8/1 Шума 206 68 17 32-39

8/2 Шума 6 7 13 32-39

8 Пашњак 12 24 32-39

9 Пашњак 35 31 35

10 Пашњак 15 11 35

11 Пашњак 13 18 35

12 Пашњак 16 43 35

13 Шума 10 92 36

14 Пашњак 2 40 18 36

15 Пашњак 25 38 36

16 Пашњак 7 58 36

17 Пашњак 8 69 37

18 Пашњак 29 85 36/37

19 Пашњак 7 38 37

20 Пашњак 2 10 95 37

21 Пашњак 12 25 37

22 Пашњак 13 66 37

23 Пашњак 19 73 37

24 Пашњак 6 54 37

25 Пашњак 94 31 37

26 Пашњак 13 9 37

27 Пашњак 15 83 37

28 Пашњак 27 87 34

29 Пашњак 7 31 34

30 Пашњак 8 58 34

31 Пашњак 8 36 34

32 Пашњак 8 47 37

33 Пашњак 8 18 52 38

34 Пашњак 10 63 38

35 Пашњак 4 69 38

36 Пашњак 15 19 38



37 Пашњак 17 98 38

38 Пашњак 44 15 38

39 Пашњак 10 12 34

40 Пашњак 12 39 34

41 Пашњак 11 62 34

42 Пашњак 12 97 34

43 Пашњак 22 7 34

44 Пашњак 9 32 34

45 Пашњак 7 81 34

46 Пашњак 12 88 34

47 Пашњак 81 30 34

48 Пашњак 1 53 91 34

49 Пашњак 1 50 42 34

50 Пашњак 6 22 34

51 Пашњак 17 84 34

52 Пашњак 24 4 33

53 Пашњак 35 38 33

54 Пашњак 16 73 33

55/1 Пашњак 30 8 33

55/2 Пашњак 65 40 33

56 Пашњак 28 83 33

57 Пашњак 13 90 34

58 Пашњак 32 49 34

59 Пашњак 1 26 46 33

60 Пашњак 42 19 38

61 Пашњак 9 98 38

62 Пашњак 5 20 38

63 Пашњак 5 2 38

64 Пашњак 36 74 33/39

65 Пашњак 1 37 18 33/39

66 Пашњак 9 41 39

67 Пашњак 4 73 39

68 Пашњак 19 41 39

69 Пашњак 29 60 39

70 Пашњак 22 23 39

71 Пашњак 16 66 39

72 Пашњак 6 68 39

73 Шума 14 71 39

74 Пашњак 4 85 46 38/39

220 Шума 1 4 54 33

221 Шума 10 93 33

222/1 Пашњак 1 17 99 33

222/2 Пашњак 1 23 24 33



223 Пашњак 6 95 33

224 о.п.н.з. 31 42 33

225 Пашњак 2 29 7 33

684 Шума 52 23 40

689/1 Пашњак 5 28 39

689/2 Пашњак 7 61 39

690 Пашњак 3 76 7 39

691 Пашњак 84 93 39

692 Шума 30 78 44 39/40

693 Пашњак 11 41 40

694 Пашњак 13 50 40

695 Пашњак 9 72 40

696 Пашњак 31 51 28 40/41

697 Шума 1 2 34 40

698 Шума 29 92 2 40/41

699 Шума 7 67 41

700 Пашњак 61 44 41

701 Шума 10 62 41

702 Пашњак 17 79 41

703 Пашњак 99 20 41

704 Пашњак 1 1 28 41

705 Пашњак 7 53 40

706 Пашњак 8 97 40/41

707 Пашњак 12 38 40

708 Шума 30 80 40

709 Пашњак 1 73 94 40

710 Пашњак 1 37 98 40

711 Шума 8 27 39

713 Пашњак 18 68 40

1081 Шума 8 62 32

1082 Пашњак 1 73 31 32

1083 Шума 1 76 21 32

1084 Пашњак 34 6 32

1231 Пашњак 7 14 32

1232 Пашњак 9 45 32

1233 Пашњак 5 42 32

1234 Пашњак 14 77 32

1235 Пашњак 20 76 32

1236 Пашњак 1 2 76 32

1237 Шума 31 87 32

1238 Пашњак 42 53 32

1239 Пашњак 16 96 32

1240 Пашњак 1 31 5 32



1241 Пашњак 35 31 32

1242 Пашњак 57 83 32

1243 Пашњак 67 1 32

1244/1 Пашњак 2 22 10 42

1245/1 Шума 41 73 83 32/42

1246 Пашњак 29 32 42

1247 Пашњак 14 18 42

1248 Пашњак 52 63 42

1331 Пашњак 28 76 42

1332 Шума 7 63 61 42

1333 Пашњак 1 72 18 42

1513/1 Шума 4 73 41 39/40

1513/3 Шума 82 70 40

1514 Пашњак 37 51 40

1515 Шума 16 71 40

1516 Пашњак 10 44 40

1517 Пашњак 9 72 40

1740 Пашњак 12 24 42

1741 о.п.н.з. 23 56 42

1743 Пашњак 32 9 42

1744 Пашњак 4 5 42

1745 Пашњак 5 42 42

1746 Пашњак 41 70 42

1747 Шума 11 36 49 42

СВЕГА: 443 64 98

К. О. Млачиште



74 Шума 1 70 31 74

75 Пашњак 1 77 67 74

76 Шума 59 45 74

77 Пашњак 27 6 74

363 Шума 7 7 82 73

372 Пашњак 12 5 74

375 Пашњак 2 33 43 75

376 Пашњак 6 15 19 73

377 Шума 1 3 25 73

378 Пашњак 67 31 73



379 Шума 49 85 73

380 Пашњак 8 44 15 72

381 Шума 24 22 72

382 Шума 25 71 72

383 Шума 14 62 71/72

384 Пашњак 1 29 79 71

385 Пашњак 13 23 71

386 Пашњак 10 40 71

387 Пашњак 27 65 77

390 Пашњак 73 95 77

391/1 Шума 7 76 12 71

391/2 Шума 4 75 36 72

391/3 Шума 112 11 94 71-77

391/4 Шума 19 96 70 73-74

391/5 Шума 20 27 27 74-75

391/6 Шума 4 68 77 75-76

425 Шума 25 32 79

426 Пашњак 2 88 6 79

427 Пашњак 11 52 79

432 Пашњак 2 37 65 78

433 Ост зем 4 60 77/78

434 Шума 4 2 77

435 Шума 3 9 77

436 Шума 8 22 77/78

437/1 Шума 5 20 29 78/79

437/2 Шума 60 72 27 78/79

438 Ост зем 38 12 79

439 Пашњак 27 45 79

2158/1 Ливада 11 12 66

2158/2 Шума 2 87 66

2426 Шума 19 25 73

2435 Шума 17 16 74

2436 Пашњак 15 43 73

2437/1 Пашњак 31 51 74

2437/2 Пашњак 20 26 74

2438 Шума 2 93 56 74

2448 Шума 3 93 23 74

2848 Пашњак 37 23 66

2849 Пашњак 12 11 66

2850 Пашњак 25 24 66

2851 Пашњак 61 73 66

2852/1 Шума 248 67 92 63-70

2852/2 Грађ зем 11 80 62



2854 Пашњак 9 10 70

2855 Пашњак 23 87 95 67

2856 Пашњак 35 97 66

2857 Пашњак 5 90 32 65

2858 Пашњак 18 10 65

2859 Пашњак 43 79 65

2860 Пашњак 64 60 65

2861 Пашњак 45 72 65

2862 Пашњак 5 24 16 64/65

2863 Пашњак 30 47 64

2864 Пашњак 9 58 64

2865/1 Пашњак 3 46 22 64

2865/2 Шума 17 26 64

2866 Пашњак 26 51 64

2867 Пашњак 20 89 64

2868 Пашњак 5 20 63

2869 Пашњак 13 81 69

2870 Пашњак 40 94 69

2871 Пашњак 78 8 69/70

2872 Пашњак 21 91 2 68/69/70

2873 Пашњак 44 94 68/69

2874 Пашњак 34 64 68

2875 Пашњак 39 14 64/68

2876 Пашњак 24 57 68

2877 Шума 1 69 68 70

2878 Шума 11 8 67

2879 Пашњак 4 74 86 67

2880 Пашњак 52 56 67

2881 Пашњак 99 94 67

2882 Пашњак 2 63 42 67

2889 Пашњак 29 39 70

3301 Шума 11 58 47 70

3310/1 Пашњак 2 22 44 70

3310/2 Грађ зем 9 56 62/70

3311 Пашњак 17 81 61

3312 Пашњак 11 83 61

3313 Пашњак 1 33 45 61

3314 Пашњак 38 36 61

3315 Пашњак 17 6 61

3316 Пашњак 16 83 61

3317 Пашњак 6 59 61

3318 Пашњак 17 65 69

3319 Пашњак 9 1 62



3320 Пашњак 18 19 62

3321 Пашњак 17 44 62

3322 Пашњак 1 34 68 62

3323 Пашњак 12 57 62/63

3324 Пашњак 5 67 92 62/63

3325/1 Шума 7 11 62

3325/2 Шума 4 52 62

3327 Пашњак 15 23 63

3328 Шума 35 38 63

3329 Шума 10 23 63

3330 Пашњак 5 25 47 63

3331 Шума 1 68 74 63

3332/1 Шума 25 66 63

3332/2 Пашњак 20 58 63

3333 Пашњак 9 56 45 60

3334 Шума 5 14 60

3335 Шума 12 25 60

3336 Шума 5 69 60

3337 Шума 24 76 60

3338 Шума 93 41 75 60-63

3339 Шума 44 77 60

3340 Пашњак 35 98 60

3341 Пашњак 14 78 60

3342 Пашњак 56 44 60

3343 Пашњак 37 42 60

3344 Шума 21 17 65 60

3345 Пашњак 2 20 14 60

СВЕГА: 772 44 21

К. О. Острозуб



1 Шума 135 73 42 20-22

2 Пашњак 3 84 18 20

3/1 Ливада 3 9 94 20

3/2 Ливада 17 87 22

4 Пашњак 1 63 60 22

5 Пашњак 1 55 1 22

6 Ливада 18 63 22



289 Пашњак 4 74 28

448 Ливада 54 97 29

449 Пашњак 15 8 29

450 Пашњак 2 66 29

451 Шума 50 30 29

457 Шума 20 71 19

470 Пашњак 1 66 55 29

471 Шума 1 49 38 29

472/1 Шума 6 91 99 19/29

472/2 Шума 2 6 49 19/29

473/2 Ливада 85 86 29

474 Шума 72 35 29

487/1 Шума 73 29 29

487/2 Пашњак 40 94 29

487/3 Шума 37 84 29

492 Пашњак 57 59 29

493 Ливада 12 68 29

494 Шума 6 26 51 29

495 Пашњак 21 26 29

496 Ливада 57 99 29

497 Ливада 12 26 29

511 Шума 0 33 29

515 Шума 1 44 29

620 Шума 4 63 43 28

722 Пашњак 90 76 27

723 Пашњак 52 97 24

724 Пашњак 1 43 91 24

725 Пашњак 3 45 20 24

726 Пашњак 7 17 66 25

727/1 Шума 7 16 76 23-29

727/2 Шума 1 43 92 23-25

727/3 Шума 317 46 52 25-29

728 Шума 8 71 72 24/25

729 Шума 3 92 72 25

730 Ливада 15 16 78 26

731 Шума 22 18 44 26/28

732 Пашњак 7 1 28

733/1 Пашњак 1 90 80 28

733/2 Шума 24 29 28

734 Пашњак 1 96 57 26

735 Пашњак 2 41 43 26

736/2 Пашњак 0 80 27

737/1 Пашњак 3 69 77 27



737/3 Пашњак 26 64 27

738 Пашњак 15 60 27

739 Пашњак 2 00 65 27

740 Пашњак 74 17 28

741 Пашњак 68 85 28

742 Пашњак 1 11 83 28

743 Пашњак 5 31 29 29

744 Пашњак 88 65 18/19

745 Ливада 10 05 31

СВЕГА: 586 65 0

К. О. Павличина



32 Пашњак 8 82 48

33 Пашњак 1 25 86 48

34 Пашњак 35 29 48

35 Пашњак 5 4 48

36 Пашњак 22 78 48

37 Пашњак 33 71 49

38 Пашњак 43 22 49

39 Пашњак 16 98 49

40 Пашњак 83 26 49

41 Пашњак 4 44 49

42 Шума 23 84 50

43 Шума 5 20 50

44 Пашњак 6 16 82 49/50

45 Шума 17 6 41 48/49

46 Шума 4 34 3 48

47 Пашњак 19 46 48

48 Пашњак 11 4 48

49 Шума 58 60 48

50 Пашњак 3 21 4 48

51 Шума 11 52 7 48/49

52 Пашњак 78 72 48/49

53 Шума 37 44 48

54 Шума 3 9 48

55 Пашњак 14 39 11 48/49

56 Шума 16 21 48



57 Пашњак 7 56 48/49

58 Пашњак 21 84 48

59 Шума 11 80 48

71 Шума 28 80 49

176 Шума 39 99 49

177 Ливада 41 5 49

178 Шума 36 21 48

179 Ливада 63 53 50

220 Ливада 46 99 50

221 Шума 11 59 50

292 Ливада 7 77 50

318 Ливада 78 31 50

319 Пашњак 12 69 50

320 Шума 24 13 50

370 Шума 7 78 49

371 Ливада 44 69 49

423 Пашњак 28 32 49

444 Пашњак 29 79 49

445 Шума 24 17 49

446 Пашњак 20 69 49

479 Пашњак 43 3 49

481 Пашњак 36 17 49

488 Пашњак 56 55 49

491 Пашњак 1 34 94 49

492 Шума 14 67 49

493 Пашњак 9 32 49

507 Шума 3 87 49

508 Пашњак 1 89 76 49/50

577 Ливада 4 31 50

590 Ливада 6 53 50

642 Ливада 10 85 50

854 Пашњак 43 57 50

933/1 Шума 40 36 50

933/2 Пашњак 13 74 50

1025 Пашњак 2 64 50

1065 Пашњак 5 85 50

1164 Пашњак 6 86 50

1165 Пашњак 22 30 50

1166 Шума 8 65 50

1167 Шума 21 29 50

1168 Шума 16 34 14 50/51

1169 Шума 1 10 98 50

1170 Шума 10 76 50



1171 Шума 19 12 50

1172 Пашњак 2 13 90 51

1173 Шума 91 37 51

1174 Пашњак 28 85 52

1175 Пашњак 2 60 52

1176 Пашњак 13 12 52

1177 Пашњак 9 36 52

1178 Пашњак 12 78 52

1179 Шума 3 68 59 52

1180/1 Пашњак 36 93 15 50/51/52

1180/2 Пашњак 4 41 51

1181 Пашњак 37 94 52

1182 Пашњак 4 46 51

1184 Шума 37 30 51

1185 Шума 23 94 51

1186 Пашњак 30 16 51

1187 Шума 4 12 1 50

1188 Пашњак 7 50 50

1189 Бара 3 22 51

1190 Шума 60 50 50

1191 Шума 4 2 75 50

1192 Шума 6 34 50

1193 Шума 96 79 50

1195 Шума 22 9 50

1205 Шума 2 42 18 50

1206 Шума 12 82 50

1207 Шума 8 52 50

1208 Пашњак 32 72 50

1213 Пашњак 40 14 49

1220 Пашњак 73 46 50

1232 Пашњак 26 46 50

1321 Пашњак 14 14 50

1322 Шума 8 86 50

1323 Пашњак 14 6 50

1390 Пашњак 23 15 50

1556 Пашњак 34 65 50

1557 Шума 26 76 50

1558 Пашњак 57 53 50

1584 Пашњак 3 73 50

1585 Пашњак 40 95 50

1586 Пашњак 11 91 50

1587 Пашњак 19 93 50

1588 Пашњак 25 68 50



1589 Пашњак 26 12 52

1590 Шума 13 92 86 50/52

1616 Шума 5 39 52

1925 Пашњак 14 96 51

1926 Шума 41 63 51

1927 Пашњак 98 25 51

1930 Пашњак 1 9 44 51

1934 Шума 11 96 51

1942 Шума 28 27 52

1943/1 Пашњак 1 78 54 52

1944 Пашњак 10 55 52

1945 Пашњак 43 93 52

1946 Пашњак 69 78 52

1947 Пашњак 32 46 52

1948 Пашњак 9 57 52

1949 Шума 6 42 52

1950 Пашњак 2 1 93 52

1951 Пашњак 2 95 59 52

1952 Пашњак 5 7 60 52

1953 Шума 2 12 81 52

1954 Шума 13 17 44 52

СВЕГА: 202 56 72

К. О. Рајчетине



2 Пашњак 18 54 43

3 Пашњак 18 41 43

4 Шума 18 33 94 43

5 Пашњак 6 44 40 43

6 Пашњак 26 87 43

7 Пашњак 49 18 43

153 Шума 2 33 92 43

154 Пашњак 6 67 43

155 Пашњак 7 0 43

156 Пашњак 2 22 61 43

157 Шума 1 26 63 43

177 Пашњак 2 0 73 44

181 Пашњак 7 46 44



182 Пашњак 15 35 9 44

183 Шума 29 62 53 44/45

184 Пашњак 26 75 44

185 Пашњак 6 20 44

186 Пашњак 4 60 45

187 Пашњак 7 8 45

188 Пашњак 2 60 45

189 Пашњак 5 84 45

190 Пашњак 21 1 45

191 Пашњак 1 51 28 45

192 Пашњак 88 54 44

193 Шума 23 62 44

194 Шума 89 33 45

195 Пашњак 59 84 54 44-47

196 Шума 38 78 46

197 Шума 90 52 46

198 Шума 13 9 46

199 Шума 4 64 46

200 Шума 4 51 47

201 Шума 27 73 47

202 Шума 6 13 47

203 Шума 18 91 47

204 Пашњак 19 17 46

205 Пашњак 13 50 46

206 Пашњак 8 84 46

207 Пашњак 14 6 46

208 Камењар 3 94 46

209 Камењар 10 17 46

210 Пашњак 3 45 46 46

211 Пашњак 39 83 46

212 Шума 98 30 46

213 Пашњак 19 26 46

214 Пашњак 10 5 46

215 Пашњак 22 0 46

216 Шума 26 7 18 46/47

217/1 Шума 25 90 47

217/2 Пашњак 8 65 47

256 Шума 1 32 92 45

257 Пашњак 10 71 45

258 Пашњак 54 50 45

259 Пашњак 2 21 99 45

260 Шума 15 63 45

355 Пашњак 21 42 44



451 Пашњак 12 37 44

486 Пашњак 17 60 43

487 Пашњак 16 61 43

488 Шума 3 7 79 43

491 Пашњак 37 48 43

492 Пашњак 12 55 43

494 Камењар 1 86 43

508 Шума 1 98 65 43

509 Пашњак 11 81 43

510 Пашњак 39 98 43

827 Шума 1 45 45

906 Пашњак 4 14 45

907 Шума 60 94 45

908 Шума 22 16 45

909 Пашњак 5 27 45

910 Пашњак 17 55 45

998 Пашњак 52 29 43

1002 Пашњак 1 10 77 43

1083 Шума 11 19 45

1084 Шума 38 69 45

1097 Пашњак 10 69 45

1098 Шума 3 79 45

1124 Шума 22 55 46

1125 Шума 26 85 47

1126 Пашњак 1 4 59 46/47

1127 Пашњак 53 72 47

1128 Пашњак 42 53 47

1129 Пашњак 2 50 50 47

1130 Пашњак 61 96 46

1131 Шума 10 32 48 46/47

1132 Пашњак 27 91 46

1133 Пашњак 15 32 46

1134 Пашњак 24 94 46

1135 Пашњак 42 57 46

1136 Шума 72 55 43

1137 Пашњак 68 63 43

1138 Шума 35 17 44

1139 Пашњак 1 24 88 44

1140 Шума 50 10 44

1141/1 Шума 10 45 0 44/45/46

1172 Пашњак 42 75 44

1173 Шума 92 63 44

1174 Шума 40 44 44



1175 Пашњак 2 52 54 43/44

1176 Шума 1 93 44 43

1177 Пашњак 1 70 91 43

1178 Шума 1 38 12 43

1179 Пашњак 2 53 24 43

1180 Шума 1 24 79 43

СВЕГА: 236 19 90

К. О. Рупље



1/1 Шума 1 55 46 4-7

1/2 Шума 118 67 7 7-9

2/1 Пашњак 3 28 6 6

2/2 Пашњак 28 89 5

3 Пашњак 4 79 53 6/9

4 Пашњак 14 43 9

5 Пашњак 18 61 9

6 Шума 14 48 9

7 Пашњак 15 84 9

8 Пашњак 37 52 9

17/2 Шума 3 63 25 1

17/3 Шума 61 4 39 2

17/1 Шума 92 9 2

18 Пашњак 1 50 25 1

19 Пашњак 23 80 1

20 Пашњак 37 52 1

22 Шума 10 90 2

23 Шума 431 50 16 6-17

24 Пашњак 32 3 7

25 Пашњак 7 37 9

26 Пашњак 9 1 9

27 Пашњак 8 12 10

28 Пашњак 2 86 90 10

29 Пашњак 1 6 28 10

30 Пашњак 42 70 10

31 Пашњак 14 8 11

32 Пашњак 45 3 11

33 Пашњак 20 16 11



34 Пашњак 51 22 11/12

35 Пашњак 36 60 11

36 Пашњак 13 13 11

37 Пашњак 36 10 12

38 Пашњак 49 52 12

39 Пашњак 13 1 15

40 Пашњак 1 12 28 15

41 Пашњак 13 90 15

42 Шума 85 69 15

43 Пашњак 3 11 39 15

44 Шума 15 72 15

45 Пашњак 1 74 78 15

46 Пашњак 26 4 12

47 Пашњак 82 54 14/16

48 Пашњак 2 13 74 16

49 Пашњак 2 43 18 16

50 Пашњак 1 6 88 16

51 Пашњак 13 1 16

52 Пашњак 89 82 15

53 Пашњак 26 30 15

54 Пашњак 5 10 15

55 Пашњак 24 7 15

56 Пашњак 1 15 92 16

57 Пашњак 44 12 16

58 Пашњак 98 33 16

59 Пашњак 2 38 27 16

60 Пашњак 1 15 48 16

61 Шума 7 26 16

62 Пашњак 45 43 17

63 Пашњак 3 70 17

124 Пашњак 2 30 9

166 Шума 76 12 9

469 Пашњак 70 18 15

470 Шума 5 42 64 15

СВЕГА: 665 67 70



САДРЖАЈ

УВОД ..................................................................................................................................................................... 1

I УВОДНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ И НАПОМЕНЕ ............................................................................................................ 1

1.0 ПРОСТОРНЕ И ПОСЕДОВНЕ ПРИЛИКЕ .................................................................................................. 2

1.1. ТОПОГРАФСКЕ ПРИЛИКЕ ............................................................................................................................. 2

1.2. ИМОВИНСКО – ПРАВНО СТАЊЕ ................................................................................................................... 3

2.0. ПРИВРЕДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ............................................................................................................. 5

2.1. ИМОВИНСКО ПРАВНО СТАЊЕ ...................................................................................................................... 5

2.2. ОРГАНИЗАЦИЈА И МАТЕРИЈАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ ....................................................................................... 5

2.3. ДОСАДАШЊИ ЗАХТЕВИ ПРЕМА ШУМАМА И ДОСАДАШЊИ НАЧИНИ КОРИШЋЕЊА ШУМСКОГ ЗЕМЉИШТА 6

2.4. МОГУЋНОСТ ПЛАСМАНА ШУМСКИХ ПРОИЗВОДА ....................................................................................... 6

3.0. ЕКОЛОШКЕ ОСНОВЕ ГАЗДОВАЊА ........................................................................................................ 7

3.1. РЕЉЕФ И ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ........................................................................................... 7

3.2. ЕДАФСКИ УСЛОВИ ....................................................................................................................................... 7

3.3. ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ............................................................................................................. 9

3.4. КЛИМА ......................................................................................................................................................... 9

3.5. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШУМСКИХ ЕКОСИСТЕМА ................................................................................ 12

3.6. ОПШТИ ФАКТОРИ ЗНАЧАЈНИ ЗА СТАЊЕ ШУМСКИХ ЕКОСИСТЕМА ............................................................ 13

4.0. ФУНКЦИЈЕ ШУМА ................................................................................................................................... 16

4.1. ОСНОВНИ КРИТЕРИЈУМИ ПРИ ПРОСТОРНО - ФУНКЦИОНАЛНОМ РЕЈОНИРАЊУ ШУМА И ШУМСКИХ

СТАНИШТА У ГЈ “ОСТРОЗУБ” .......................................................................................................................... 16

4.2. ФУНКЦИЈА ШУМА И НАМЕНА ПОВРШИНА ГАЗДИНСКЕ ЈЕДИНИЦЕ „ОСТРОЗУБ” ....................................... 16

4.3. ШУМЕ ВИСОКИХ ЗАШТИТНИХ ВРЕДНОСТИ ............................................................................................... 17

4.4. ГАЗДИНСКЕ КЛАСЕ .................................................................................................................................... 20

6.0. ДОСАДАШЊЕ ГАЗДОВАЊЕ .................................................................................................................... 61

6.1.ИСТОРИЈАТ И УВОДНЕ НАПОМЕНЕ ............................................................................................................. 61

6.2.ПРОМЕНА ШУМСКОГ ФОНДА ...................................................................................................................... 62

6.3.ОДНОС ПЛАНИРАНИХ И ОСТВАРЕНИХ РАДОВА У ДОСАДАШЊЕМ ГАЗДОВАЊУ .......................................... 66

ФИНАНСИЈСКИ ЕФЕКАТ ИЗВРШЕЊА ПЛАНИРАНИХ РАДОВА ИЗРАЖЕН ЈЕ ДОБИТКОМ ОД 19

2920196,44 ДИНАРА, ПРОСЕЧНО ГОДИШЊЕ. .......................................................................................... 128

10.0. НАЧИН ИЗРАДЕ ОСНОВЕ ................................................................................................................... 129

10.1. ПРИКУПЉАЊЕ ТЕРЕНСКИХ ПОДАТАКА .................................................................................................. 129

10.2. ОБРАДА ПОДАТАКА ............................................................................................................................... 129

10.3. ИЗРАДА КАРАТА .................................................................................................................................... 129

10.4. ИЗРАДА ТЕКСТУАЛНОГ ДЕЛА ОСНОВЕ ................................................................................................... 130

11.0. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ .............................................................................................................................. 131

САДРЖАЈ .......................................................................................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

Documents

ОСНОВА ГАЗДОВАЊА ШУМАМА зa ГЈ Острозуб (2021-2030)€¦ · 3.1. Рељеф и геоморфолошке карактеристике Газдинска