Универзитет у Београду Географски факултетiaus.ac.rs/upload/download/Nagrade koje dodeljuje IAUS/2019/master... · Земљиште је ресурс

Универзитет у Београду

Географски факултет

Смер: Просторно планирање

Анализа потенцијала и могућности коришћења

биомасе у енергетске сврхе на простору АП

Војводине

Мастер рад

Ментор: Студент:

Проф. др Дејан Филиповић Милан Веселиновић 15/17

Београд, 2018.

АНАЛИЗА ПОТЕНЦИЈАЛА И МОГУЋНОСТИ КОРИШЋЕЊА БИОМАСЕ У

ЕНЕРГЕТСКЕ СВРХЕ НА ПРОСТОРУ АП ВОЈВОДИНЕ 2018

2

САДРЖАЈ:

УВОД ........................................................................................................................................................... 4

1. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ........................................................................................................................... 6

1.1. Енергија биомасе – појам и врсте ................................................................................................... 6

1.1.1. Дрвна биомаса .......................................................................................................................... 8

1.1.2. Аграрна биомаса ..................................................................................................................... 10

1.2. Предности и недостаци енергије биомасе ................................................................................... 11

1.3. Физичко-хемијске карактеристике биомасе ................................................................................ 12

1.3.1. Горивни циклус и горивне линије биомасе .......................................................................... 14

2. МЕТОД РАДА ....................................................................................................................................... 16

3. ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИ АСПЕКТ КОРИШЋЕЊА БИОМАСЕ ............................................ 17

3.1. Термохемијска конверзија ............................................................................................................ 18

3.1.1. Директно сагоревање .............................................................................................................. 18

3.1.2. Гасификација ........................................................................................................................... 20

3.1.3. Пиролиза .................................................................................................................................. 22

3. 2. Биохемијска конверзија ................................................................................................................ 22

3.2.1. Анаеробна ферментација ........................................................................................................ 22

3.2.2. Аеробна или алкохолна ферментација .................................................................................. 24

3.3. Екстракција ..................................................................................................................................... 24

3.4. Когенерација ................................................................................................................................... 25

4. БИОМАСА У ЗАКОНСКОЈ И ПЛАНСКОЈ РЕГУЛАТИВИ ЕУ И РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ .......... 26

5. АНАЛИЗА ПОТЕНЦИЈАЛА БИОМАСЕ У АП ВОЈВОДИНИ ....................................................... 30

5.1. Производња биомасе у ратарству ................................................................................................. 30

5.2. Производња биомасе у сточарству ............................................................................................... 38

5.3. Производња биомасе у воћарству и виноградарству ................................................................. 41

5.4. Производња биомасе у шумарству ............................................................................................... 44

5.5. Биомаса из комуналног отпада ..................................................................................................... 46

6. ЕНЕРГЕТСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ БИОМАСЕ У АП ВОЈВОДИНИ .................................................... 47

7. КРИТИЧКИ ОСВРТ НА СТУДИЈУ ПРОСТОРНОГ РАЗМЕШТАЈА НАМЕНСКИХ ЈАВНИХ

СКЛАДИШТА АГРАРНЕ БИОМАСЕ НА ТЕРИТОРИЈИ АП ВОЈВОДИНЕ ................................... 53

8. ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ЛОКАЦИЈЕ ЕЛЕКТРАНА И ТОПЛАНА НА БИОМАСУ У АП

ВОЈВОДИНИ ............................................................................................................................................ 83



3

9. РАЗВОЈ ЕНЕРГЕТСКИХ ЗАСАДА У АП ВОЈВОДИНИ – МИКРОКЛИМАТСКИ УСЛОВИ ... 87

10. ЕКОЛОШКИ ЕФЕКТИ ПРИМЕНЕ БИОМАСЕ.............................................................................. 97

11. ЕКОНОМСКА ИСПЛАТИВОСТ КОРИШЋЕЊА БИОМАСЕ У АП ВОЈВОДИНИ ................. 100

12. ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ ........................................................................................................... 104

13. СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ КОРИШЋЕЊА ЕНЕРГИЈЕ БИОМАСЕ НА ПРОСТОРУ АП

ВОЈВОДИНЕ ........................................................................................................................................... 106

14. АНКЕТА О ОБНОВЉИВИМ ИЗВОРИМА ЕНЕРГИЈЕ ............................................................... 107

ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................................ 116

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ .................................................................................................................... 119



4

УВОД

Демографска експанзија, повећан степен урбанизације, светска економска криза и

глобалне климатске промене, настале као последица неадекватног односа човека према

природи представљају највеће изазове са којима се човечанство суочава. Деградација

животне средине угрожава шуме, водне ресурсе, пољопривредно земљиште, квалитет

ваздуха и станишта. Нарушавање еколошке равнотеже настаје као последица човекове

делатности којом он „присваја” природу. То значи да не долази само до поремећаја

еколошке равнотеже, већ и до угрожавања интегритета човека и његовог опстанка. Такође,

залиха фосилних горива има све мање, стога примена концепта одрживог развоја мора

бити најприхватљивија, јер само његовом применом могу се обезбедити бољи услови за

садашње и веће шансе за опстанак будуће генерације. Из свега наведеног, коришћење

биомасе као обновљивог извора енергије (у даљем тексту: ОИЕ) постаје императив

светског друштва. Основне предности биомасе су те што је у потпуности обновљив извор

енергије и што је широко распрострањена на Земљи.

Земљиште је ресурс који уз воду обезбеђује опстанак живог света на планети. Оно има

бројне еколошке и социо-економске функције. Једна од њих је и продукција биомасе. Она

се узгаја на пољима, шумама, виноградима и воћњацима, те је стога, важно рационално

коришћење и планирање намене земљишта. Очување квалитета земљишта омогући ће

масовнију производњу биомасе. Аутономна Покрајина (у даљем тексту: АП) Војводина је

претежно равничарска регија, са високим процентима најквалитетнијег плодног

земљишта, у којој је пољопривреда најдоминантнија привредна делатност. Велике

површине под ратарским културама, најчешће кукурузом и пшеницом, представљају

капиталне потенцијале за производњу биомасе.

Предмет истраживања мастер рада је анализа потенцијала и утврђивање могућности

коришћења биомасе, као једног од вида обновљиве енергије, у енергетске сврхе на

простору АП Војводине. То је урађено на основу релевантне теоријско-методолошке

основе дефинисане у мастер раду.

Основни задатак овог рада је да се на основу релеватне теоријско-методолошке

поставке докажу могућности применљивости биомасе у производњи електричне и

топлотне енергије у АП Војводини. Због тога је било неопходно:

• Идентификовати техничке и енергетске потенцијале биомасе у покрајини,

• Истражити степен заступљености биомасе у планској и законодавној

регулативи Републике Србије,

• Дати предлог макролокација за складиштење аграрне биомасе у АП Војводини,

• Анализирати предвиђене локације за изградњу електрана и топлана на биомасу

на покрајинској територији,



5

• Проучити микроклиматске и орографске карактеристике Војводине, не би ли

се утврдили потенцијали за гајење енергетских засада на њеном подручју,

• Оценити степен економске исплативости коришћења енергије биомасе у

Војводини,

• Испитати еколошке ефекте примене енергије биомасе на животну средину у

покрајини.

Циљ истраживања у мастер раду је да се прецизном и свеобухватном анализом утврде

потенцијали свих видова биомасе на простору Војводине и да се применом АХП

математичког метода критички сагледају потенцијалне макролокације за складиштење

аграрне биомасе дате у „Студији просторног размештаја наменских јавних складишта

аграре биомасе на територији АП Војводина“. Такође, биће предложене локације за које

аутор сматра да ће допринети повећању складиштених капацитета биомасе на подручју

покрајине.

Основне хипотезе мастер рада ,,Анализа потенцијала и могућности коришћења

биомасе у енергетске сврхе на простору АП Војводине” су следеће:

o Биомаса је у потпуности обновљив извор енергије,

o Законским регулативама и планским мерама могуће је утицати на промоцију

ОИЕ, а самим тим, и на промоцију биомасе у АП Војводини,

o Аграрна биомаса представља убедљиво највећи потенцијал у укупним

количинама биомасе на простору покрајине,

o Кукуруз је ратарска култура која има највећу продукцију биомасе,

o Постоје сви микроклиматски услови у Војводини за подизање енергетских

плантажа,

o Ефекти производње енергије из биомасе немају негативне последице по

животну средину,

o Економски гледано, улагање у биомасу је скупа инвестиција, али исплатива у

дугорочном периоду,

o Свест грађана о значају коришћења ОИЕ није на задовољавајућем нивоу.



6

1. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ

1.1. Енергија биомасе – појам и врсте

Значај коришћења биомасе као једног од облика обновљивих извора енергије је

међународно верификован и прихваћен. Биомаса је најстарији енергент који човечанство

познаје, што потрвђује податак да су људи још у каменом добу користили дрво за ложење

тј. добијање топлотне енергије и осветљење (Počuča, 2015). Такође, у зависности од

литературе и извора биомаса се различито одређује, али се као њена основна дефиниција

може узети она коју је прописала „Уредба о граничним вредностима емисије штетних

гасова у атмосферу из конвенционалних извора” која гласи: „Биомаса је гориво које се

добија од биљака или делова биљака као што су дрво, слама, стабљике житарица,

љуштуре и итд.” (Radaković, 2010).

Карактеристично за биомасу је да њени извори (налазишта) нису централизовани

(одређена локална налазишта) као што је случај са фосилним горивима, већ је поприлично

добро распоређена и доступна на свим континентима, осим делова земље који су под

снегом или ледом. Оно што је важно, јесте да се биомаса, за разлику од осталих ОИЕ може

ускладиштити у већим количинама. На тај начин, потрошач може лакше обезбедити

континуирано снабдевање електричном и топлотном енергијом. Од памтивека, човек је

служио енергетским потенцијала биолошког порекла, користећи производе фотосинтезе

биљака, не само као храну, већ и као гориво. Енергија биомасе настаје фотосинтезом и

последица је Сунчевог зрачења. У основи, она представља енергију трансформисану

процесом фотосинтезе који је од изузетне битности за живот на нашој планети под

утицајем Сунчеве светлости. То значи да у биљкама од угљен-диоксида из атмосфере и

воде настају органска једињења, позната као биомаса, а истовремено се ослобађа кисеоник

(Počuča, 2015).

Табела 1. Материје које спадају у биомасу

ПОД БИОМАСОМ КАО ОИЕ

ПОДРАЗУМЕВАЈУ СЕ НЕ ПОДРАЗУМЕВАЈУ СЕ

- Биљке и њени делови;

- Остаци биљног и животињског порекла

у пољопривреди, шумарству и

комерцијалној производњи риба;

- Биолошки отпад из домаћинства, дрвне

и прехрамбене индустрије;

- Отпадно дрво настало приликом

сопствене прераде.

- Фосилна горива, укључујући и тресет;

- Градски отпад;

- Остаци дрвета који садрже опасне

материје настале при његовој термичкој

обради;

- Папир, картон и текстил;

- Канализациони отпад;

- Делови тела животиња.

Извор: Program za ocenu ekonomskih pokazatelja za energetsku primenu biomase, 2011.



7

Kao oбновљив извор енергије биомасу можемо поделити на:

1. Дрвну биомасу (пиљевина, остаци приликом орезивања дрвећа и сл.);

2. Аграрну биомасу (кукурузовина, пшенична слама, итд.);

3. Биомасу из животињског отпада и остатака (животињски измет, лешине

животиња и сл.);

4. Биомасу из отпада (кућни отпад, муљ из филтера за пречишћавање воде и сл.)

(Jovanović, Parović, 2009).

На основу агрегатног стања биомаса може бити:

✓ Чврста – у ову врсту биомасе спадају остаци ратарске производње, отпаци настали

резидбом воћњака и винограда, биљна маса брзорастућих биљака, остаци настали

обрадом дрвета (пиљевина), део комуналног отпада и примарни и секундарни

остаци прераде пољопривредних производа.

✓ Течна – под течном биомасом подразумевају се течна горива, као што су: биљна

уља, биодизел, биоетанол и течни остаци прерађивачке индустрије.

✓ Гасовита – ову врсту биомасе представља биогас, који се производи од

животињског измета или енергетских биљака (силаже траве и кукуруза), а као

сировине могу да послуже и друге отпадне материје (Могућности комбиноване

производње електричне и топлотне енергије из биомасе у АП Војводини, 2008).

Слика 1. Шематски приказ поделе чврсте биомасе




8

1.1.1. Дрвна биомаса

Када је у питању дрвна биомаса треба нагласити да постоје три основне врсте овог

типа:

▪ Дрвна биомаса (остаци из шумарства, отпадно дрво);

▪ Дрвна узгојена биомаса (брзорастуће дрвеће);

▪ Дрвна неузгојена биомаса (брзорастуће алге и траве) (Radaković, 2010).

Под термином дрвни отпадак подразумева се део дрвета који не може да се користи у

даљој преради за исте сврхе. Према величини, дрвни отпаци се деле на:

Крупне:

o Одрубци (при краћењу трупаца),

o Окрајци (са бока трупаца при пиљењу),

o Одсечци (при обради дасака по дужини),

o Порупци (при обради дасака по ширини).

Ситне:

o Иверје (настаје при тесању, пиљењу или глодању),

o Шушка: крупнија (настаје при ручном стругању), ситнија (настаје глодањем и сл.),

o Пиљевина (настаје при стругању – пиљењу),

o Прашина,

o Дрвено брашно.

Кору:

o Кора се појављује као немерени отпадак. Ако се трупци прерађују заједно са кором,

она повећава запремину крупног и ситног отпатка свуда где се трупци прерађују.

Ако су трупци пре примарне прераде огуљени, онда је кора посебно на

располагању, што олакшава њену евентуалну примену (Jovanović, Parović, 2009).

Најчешће се дрвна биомаса у енергетици употребљава у виду пелета, брикета и дрвног

чипса. Разлог за овакав тренд лежи у чињеници да приликом прераде дрвета остаје велика

количина енергетски веома вредне биомасе (Jovanović, Parović, 2009). Плантаже за

производњу биомасе се могу садити на земљиштима различитог квалитета и категорије.

На плоднијим земљиштима пожељно је подизати плантаже врбе и тополе. Код земљишта

нижег квалитета (делимично деградираног), могу се садити и друге врсте дрвета (бреза,

јавор, црна топола, багрем, јасика, јасен и сл). Плантажни засади шумских врста са

кратким вегетационим периодом (1-2 године) који се подижу на пољопривредном

земљишту третирају се као индустријски усеви. Они се саде са циљем производње

великих количина дрвног материјала за добијање енергије. Прва искуства у оваквој



9

производњи биомасе стечена су у скандинавским земљама. (Potencijali za proizvodnju

šumske biomase za potrebe grada Vrbasa, 2013.).

Слика 2. Плантажа врбе кратке опходње на 40 ha пољопривредног земљишта у немачком граду

Дорнбургу

Извор: Stajić, 2016.

Последњих година у свету се све више користи дрвна неузгојена биомаса, која је

широко распрострањена и лако употребљива за производњу биомасе и енергије из ње. У

ову врсту биомасе спадају слонова трава, познатија као мискантус, затим дивљи просо,

италијанска трска и многе друге врсте трава.

Слика 3. Слонова трава – мискантус




10

1.1.2. Аграрна биомаса

Пољопривредна биомаса која се може употребити за добијање енергије, дели се на

више група:

1. Ратарство:

❖ Остаци након жетве, или повртарства;

❖ Енергетске културе (једногодишње и вишегодишње);

2. Сточарство:

❖ Отпад - стајско ђубре и ђубрива;

3. Вишегодишњи засади:

❖ Грањевина и остали дрвни остаци након редовног одржавања вишегодишњих

засада (воћњаци, виногради, маслињаци);

4. Примарна прерада у пољопривреди:

❖ Остаци из производње вина, и жестоких пића;

❖ Остаци из прераде воћа;

❖ Остаци из производње шећера;

❖ Остаци из прераде жита;

❖ Остаци из производње уља;

❖ Отпад из кланица;

❖ Остаци из остале примарне прераде и прехрамбене индустрије (Rakić, Milovanović,

2011).

Слика 4. Приказ остатака у пољопривреди кроз искоришћење биомасе из сламе и коштице вишње

Извор: Rakić, Milovanović, 2011.



11

1.2. Предности и недостаци енергије биомасе

Постоје бројни аспекти са еколошког и привредно-социјалног становишта који

показују оправданост примене и коришћења биомасе као енергента.

Еколошки аспекти коришћења биомасе:

➢ Биомаса је у потпуности обновљиви извор енергије,

➢ Биомасу није потребно стварати јер она већ постоји и широко је распрострањена на

планети,

➢ Биоразградивост биомасе у тлу је изврсна, јер готово 95% материје биомасе се

разгради за 28 дана,

➢ Приликом сагоревања биомасе добија се тзв. чист пепео, тако да том приликом

нема емисија угљоводоника и непотпуних продуката сагоревања,

➢ Дрво као енергент, за разлику од фосилних горива, у значајној мери доприноси

смањењу настанка и негативних ефеката киселих киша,

➢ Брзорастуће енергетско биље повољно утиче на рекултивацију обалног појаса река

и деградираног земљишта,

➢ Биомаса се узгаја на житним пољима, шумама, енергетским засадима, воћњацима и

виноградима која представљају станишта бројних врста птица, гмизаваца, инсеката

и сисара,

➢ Плантаже за производњу биомасе имају повољан утицај на заштиту водног режима

и микроклиматске услове (ублажавају климатске екстреме),

➢ Заштита од ерозије (Rakić, Milovanović, 2011).

Привредни и социјални аспекти коришћења биомасе:

➢ Интензивнија експлоатација биомасе повећава потребе за ангажовањем великог

броја радника који ће учествовати у производњи биомасе и њеној преради у

електричну или топлотну енергију,

➢ Цена биомасе, готово, је идентична цени фосилних горива,

➢ Биодизел је незнатно скупљи од обичног, али је његова еколошка оправданост

вишеструко већа,

➢ Узгајање биомасе отвара могућности за задржавање становништва у сеоским

подручјима,

➢ Производња биомасе доприносу руралном развоју кроз диверзификацију постојеће

пољопривредне производње,

➢ Обезбеђује заштиту од пожара (Počuča, 2015).



12

Поред бројних предности које као извор енергије поседује, биомаса има и одређене

недостатке. Они се највише односе на експлоатацију и одређене непогодности за њену

примену.

Основни недостаци биомасе су:

- Економски проблеми са сакупљањем, прерадом, паковањем и складиштењем

биомасе,

- Периодичност настанка биомасе,

- Разуђеност биомасе у простору,

- Велика влажност биомасе,

- Високе инвестиције у постројења за сагоревање и прераду биомасе (Počuča, 2015).

Међутим, треба нагласити да постоје и одређени негативни утицаји биомасе на

простор и животну средину, али су они занемарљиви. Један од недостатака биомасе са

еколошког аспекта је одношење пољопривредних остатака са ораница које повећавају

количину хумуса у земљи и његов квалитет. Такође, за подизање енергетских засада

користе се парцеле са продуктивнијим земљиштем, што утиче на смањење

пољопривредних површина. Исто тако, ова врста засада има мању отпорност на биљне

болести и штеточине од шума.

1.3. Физичко-хемијске карактеристике биомасе

Гледајући Сунчеву енергију, енергију ветра и геотермалну енергију, биомаса има

највећи потенцијал и перспективу развоја технологија за коришћење обновљивих извора

енергије. Већина технологија за употребу биомасе су развијене и могу се одмах

користити. Као и остали ОИЕ, и биомаса спада у енергетски извор ниске концентрације по

јединици масе у односу на фослина горива. Биомаса није концентрисана у лежиштима или

рудницима, по томе се разликује од нафте, угља и земног гаса. Самим тим, овај

обновљиви вид енергије је просторно и запремински неконцентрисани извор. Због

специфичнх карактеристика које биомаса поседује, неопходно је применити технологије

за сакупљања и складиштење ове врсте енергије, пре њене употребе у енергетске сврхе. За

разлику од фосилних горива која, пре свега, представљају енергенте и сировине за

хемијску индустрију, биомаса је, најпре, храна, затим сировина за прехрамбену и хемијску

индустрију, а тек онда енергент (изузетак је дрво) (Ока, Јовановић, 1997).

Термичко коришћење биомасе се може упоредити са употребом фосилних горива,

попут земног гаса, нафте или угља. С обзиром да је биомаса чврсто гориво, најбоље ју је

упоредити са угљем. У односу на угаљ, биомаса садржи висок проценат кисеоника, нижи

проценат угљеника и нешто већи проценат водоника. Овакав хемијски састав биомасе не



13

ствара проблеме приликом њеног сагоревања. Међутим, велика количина испарљивих

горивних материја захтева да се процес сагоревања овог енергетског потенцијала врши у

посебним котловима и ложиштима. У неким врстама отпада насталим прерадом дрвета

уочљива је повећана концентрација једињења хлора. При сагоревању оваквог отпада може

доћи до емисије хлорних једињења, фурана, диоксина и полиароматичних угљоводоника,

који имају негативан утицај на животну средину (Ока, Јовановић, 1997).

Табела 2. Најважније физичке карактеристике биомасе и угља

Биомаса Угаљ

Топлотна моћ 5-20 MJ/kg, зависно од влаге 6-15 MJ/kg

Густина 400-900 kg/m3 /

Насипна густина 40-600 kg/m3 520-600 kg/m3

Топлотна моћ по m3 0,7-12 MJ/m3 3,8-7,7 MJ/m3

Садржај влаге 8-50% 20-50%

Садржај пепела 1-10% 14-25%

Садржај испарљивих горивних материја 50-70% /

Температура синтеровања пепела 650-800оC 850-900 оC Извор: Ока, Јовановић, 1997.

Подаци приказани у Табели 2. показују да је биомаса по многим физичким особинама

слична угљу. Највећа предност биомасе у односу на угаљ је њена еколошка вредност.

Биомаса не садржи сумпор, тако да се њеним сагоревањем не ствара сумпор-диоксид,

највећи загађивач околине приликом сагоревања фосилних горива. Ипак, при сагоревању

отпадне биомасе класичним технологијама у продуктима сагоревања значајан је проценат

азотних оксида. Одговарајућим техничким решењима могуће је емисију овог гаса свести

на прихватљиву у дефинисаним границама (Ока, Јовановић, 1997).

Садржај азота у биомаси зависи од врсте и начина садње. Док дрво поседује јако

ниске вредности азота, удео ове врсте гаса при спаљивању сламе је већи него код угља.

Много више проблема од сумпора и азота ствара хлор. Висок садржај овог гаса у слами

или брзорастућим трскама је последица калијумског ђубрива који се користи у

пољопривреди. Хлор, посебно изазива корозију при високим температурама. Начин

топљења пепела показује да ли се одређена врста отпадне биомасе може користити у

одређеној топлани и да ли проблеми попут прљања топлотне површине могу да се појаве.

Пепео дрвета испољава температуру топљења која одговара угљу (1200-1400оC). Тачка

топљења код сламе је знатно нижа (900оC), тако да се много чешће јављају проблеми

прљања и загушења. Биомаса је хигроскопан материјал, тако да се садржај влаге током

времена мења. Проценат влажности биомасе је знатно већи него код угља. Слама и

брзорастућа трста Мискантус (lat. Miscantus) поседују 20-30%, а дрво чак 50% влаге. Што

се тиче топлотне моћи, она је код биомасе значајно нижа у односу на угаљ (Počuča, 2015).



14

Графикон 1. Промена вредности доње топлотне моћи у дрвету у зависности од садржаја

влаге


1.3.1. Горивни циклус и горивне линије биомасе

Често се не примећује да је за коришћење традиционалних необновљивих извора

енергије (фосилна горива) дугогодишњим развојем и експлоатацијом направљен читав

систем поступака, технологија и опреме које омогућавају да се гориво од свог природног

стања, припреми и доведе у стање погодно за коришћење. Овај тзв. горивни циклус

стваран је годинама, а за његово успешно функционисање било је неопходно развити

одговарајућу инфраструктуру и тржиште и повезати их у технички, економски и тржишни

систем. Највећа препрека у коришћењу нових извора енергије (као што је биомаса) у

индустријске сврхе за производњу енергије је што не постоји такав горивни циклус. То

значи да је потребно створити га у скорије време, не би ли експлоатација ОИЕ преузела

примат у односу на класичне изворе енергије. Разноврсност облика и особина биомасе,

њена широка распрострањеност, мала концентрација енергије и сезонски карактер

отежавају формирање и развој горивног циклуса за биомасу.

Горивни циклус биомасе састоји се од низа поступака, технологија и опреме за

следеће операције:

• Прикупљање на месту настанка,

• Припрема за транспорт, везивање у снопове, сечење, балирање и др.,



15

• Транспорт до складишта,

• Складиштење,

• Млевење и брикетирање, зависно од врсте биомасе,

• Транспорт од складишта до котларнице,

• Дозирање ради ложења,

• Сагоревање,

• Пречишћавање продуката при сагоревању (ако је потребно),

• Одлагање пепела (Ока, Јовановић, 1997).

Слика 5. Прикупљање и балирање аграрне биомасе

Извор: Studija ubiranja, skladištenja i prerade kukuruzovine za korišćenje kao energenta i sirovine za

biogoriva na teritoriji AP Vojvodine, 2016.



16

2. МЕТОД РАДА

Приликом писања мастер рада коришћена су два метода: метод анализе и метод

синтезе. Аналитичким методолошким поступком, посматрани су расположиви

капацитети за добијање енергије биомасе из ратарске, воћарско-виноградарске, сточарске

и шумарске делатности, као и могућности добијања енергије из комуналног отпада. За

урађену анализу коришћени су подаци из публикација Пописа пољопривреде из 2012., и

Општине и региони у Републици Србији 2012. Такође, за неопходну анализу потенцијала и

њихово мапирање, коришћен је ГИС софтвер – GeoMedia Professional 2003. Аутор је у

раду дао критички осврт на Студију о просторном размештају наменских јавних

складишта аграрне биомасе на територији АП Војводине применом аналитичко

хијерархијског метода (АХП). У мастер раду анализирани су и микроклиматски услови

Војводине, не би ли се утврдиле могућности за подизање енергетских засада на

покрајинској територији. За израду те тачке, послужио је ГИС софтвер ArcMap 10.3.1.

Приликом писања овог рада није било потешкоћа у одабиру литературе, као и у

њеном коришћењу. За писање рада коришћено је 26 уџбеника, монографија и научних

радова различитих аутора. Као информациона основа за писање поглавља 4. послужили су

Закони о енергетици, заштити животне средине, пољопривредном земљишту, шумама и

планирању и изградњи, као и планска документа и стратегије. Извори коришћени у мастер

раду су и бројне студије, али и књиге пописа. Интернет странице су, такође, биле саставни

део литературе. Преко Google алата за прављење анкета, аутор је спровео истраживање о

информисаности грађана о значају коришћења ОИЕ, а самим тим, и биомасе.



17

3. ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИ АСПЕКТ КОРИШЋЕЊА БИОМАСЕ

Конверзија биомасе може бити:

1. Термохемијска конверзија (директно сагоревање, гасификација и пиролиза)

2. Биохемијска конверзија (анаеробна ферментација и аеробна ферментација)

3. Екстракција (Gvozdenac, Nakomčić-Smaragdakis, Gvozdenac-Urošević, 2011).

Огромне количине биомасе као енергента, свакодневно стоје на располагању у облику

отпада из шумарске и дрвопрерађивачке делатности, као и у облику биљних остатака из

пољопривредне производње.

Биомаса се најчешће може наћи у облику:

❖ Отпадног дрвета из шумарства,

❖ Пиљевине,

❖ Коре,

❖ Отпадног грађевинског дрвета,

❖ Дрвне амблааже,

❖ Биљних остатака из пољопривредне производње (слама, кукурузовина…).

Слика 6. Слама као биомаса

Извор: Uspostavljanje berze biomase u AP Vojvodini, 2012.



18

Осим коришћења дрвне и аграрне биомасе, последњих година се све више размишља

и о подизању плантажа енергетског биља, као што су:

o Енергетске житарице (тритикале, раж, овас),

o Биљке богате шећером (шећерна репа, шећерац, грашак),

o Уљарице (уљана репица),

o Брзорастући енергетски дрвни засади (врба, топола, јоха, акација),

o Остале брзорастуће пољопривредне културе (брзорастућа трска) (Počuča, 2015).

3.1. Термохемијска конверзија

3.1.1. Директно сагоревање

Еколошка предност сагоревања биомасе огледа се у томе да се не повећава количина

угљен-диоксида у атмосфери за разлику од сагоревања фосилних горива. Мора се

признати да се приликом спаљивања отпадне биомасе производи одређена количина CO2,

али и да се иста количина произведеног гаса утроши и при стварању биомасе. То је разлог

што се рачуна да је емисија угљен-диоксида при употреби биомасе једнака нули. У

процесима сагоревања биомасе може да се производи електрична и топлотна енергија. У

данашње време је наијсплативије сагоревање биомасе ради добијања топлотне енергије

(Gvozdenac, Nakomčić-Smaragdakis, Gvozdenac-Urošević, 2011).

Основне карактеристике постројења за производњу топлоте енергије из биомасе су:

- Систем за припрему и дозирање горива и

- Ниско или средњепритисни парни котао.

Слика 7. Шема котла са аутоматским ложењем




19

Примењене технологије ложишта могу бити: са пузећом решетком, са косом

степенастом решетком, ложишта за сагоревање у простору, суспензионо сагоревање када

се биомаса меље и удувава у ложиште у комбинацији са неким фосилним горивом итд.

Сагоревање је могуће остварити уколико је влажност биомасе изнад 65%. Технологија

сагоревања овог вида енергије је добро испитана и истражена, и што је најбитиније,

доступна је по релативно ниским ценама. Основна препрека за ширу примену ове

технологије је у нестабилном снабдевању биомасом. Додатне потешкоће ствара удаљеност

извора биомасе од корисника, па се самим тим повећавају и трошкови транспорта

биомасе, али и њена цена на тржишту (Gvozdenac, Nakomčić-Smaragdakis, Gvozdenac-

Urošević, 2011).

Један од важних критеријума за одабир топлане је величина постројења. Топлане се

тако могу поделити на:

▪ Мале топлане до 15 kW

▪ Средње топлане 15 kW-1 MW

▪ Велике топлане преко 1 MW

Мала постројења (до 15 kW) се најчешће користе у домаћинствима за грејање

просторија и топлу воду, док се средња и већа постројења користе у привреди (Počuča,

2015).

Слика 8. Топлана на биомасу у Ваљеву

Извор: https://balkangreenenergynews.com/rs/prelaskom-na-biomasu-toplana-valjevo-bi-ustedela-14-

miliona-evra/

https://balkangreenenergynews.com/rs/prelaskom-na-biomasu-toplana-valjevo-bi-ustedela-14-miliona-evra/




20

При избору локације топлане, потребно је размотрити:

➢ Локални интерес и подршку изградњи постројења на биомасу;

➢ Расположивост биомасом и стање инфраструктуре за њен транспорт;

➢ Постојање стабилних потреба за паром и врелом водом (индустрија или комунална

енергетика).

Предности сагоревања биомасе су:

✓ Занемарљива емисија угљен-диоксида (нулта емисија);

✓ Повољно утицање на смањење емисије сумпор-диоксида;

✓ Коришћење пепела насталог у процесу спаљивања као ђубрива у пољопривреди.

Главни недостаци сагоревања биомасе су:

✓ Слаба енергетска моћ;

✓ Потребна велика количина биомасе;

✓ Скуп транспорт (Gvozdenac, Nakomčić-Smaragdakis, Gvozdenac-Urošević, 2011).

3.1.2. Гасификација

Гасификација је термохемијски процес конверзије чврстог у гасовито гориво.

Основни производи гасификације су: CO, H2, CO2 и CnHm (негасификовани продукт

пиролизе). Главне предности гасификације биомасе су употреба биомасе и производња

гаса, који се може применити у различите сврхе. Гасификација чврстог горива

продразумева термички процес разградње чврстих материјала при повишеним

температурама у присуству медијума за гасификацију, у циљу добијања гасовитог горива.

Као медијум за овај процес најчешће се користе ваздух, водена пара, кисеоник, угљен-

диоксид и водоник. Након превођења чврстог у гасовито гориво, може се променити

састав гаса у зависности од температуре, притиска и атмосферских услова, као и врсте

процеса који се користи. Гасификацијом се у повољним условима може произвести и

синтетички гас, који предствља мешавину угљен-моноксида и водоника. Састав добијеног

гаса зависи од: типа гасификатора, карактеристика горивог дела биомасе, садржаја влаге у

биомаси, температуре гасификације, врсте оксиданта и додавања водене паре.

Фазе процеса гасификације:

1) Сушење је процес издвајања воде из биомасе топлотом добијеном спаљивањем.

Температура ваздуха за сушење је 100-150оC.

2) Пиролиза je процес деградације супстанце при високим температурама (200-

600оC), без присуства кисеоника. У овој фази долази до разлагања основне суве

масе на волатиле и чврсти остатак – кокс.



21

3) Сагоревање (оксидација) је процес потпуне оксидације дела горива. У поменутој

фази спаљивања оксидира се део продуката из пиролизе. Проце почиње на

температури од 600оC.

4) Редукција је процес у којој се смањује количина кокса, који је настао током

пиролизе. Процес се одвија без присуства кисеоника на температури од око 900оC.

Слика 9. Гасификатор биомасе

Извор: http://www.termoplin.rs/slike/Galery/Gasifikator/

У постројењима за гасификацију може се добити:

o Електрична енергија од интегрисане гасне турбине која користи биомасу,

o Течна горива, као замене за бензинске производе,

o Водоник или друго гориво за гориве ћелије.

Табела 3. Предности и недостаци дрва као горива за гасификацију

Предности Недостаци

- има га доста

- лако се пали

- скромна топлотна моћ

- средњи и ниски садржај пепела

- нема сумпора

- мала насипна густина

- варира концентрација пепела

- променљив садржај катрана и пепела

- скромна стабилност сагоревања

Извор: Gvozdenac, Nakomčić-Smaragdakis, Gvozdenac-Urošević, 2011.

http://www.termoplin.rs/slike/Galery/Gasifikator/



22

3.1.3. Пиролиза

Пиролиза је најједноставнији и најпоузданији метод процесуирања горива ради

производње бољег горива. Овај процес представља поступак термичке декомпозиције, при

којој се материјал загрева спољашњим извором топлоте без присуства ваздуха, а као

резултат се добија мешавина чврстог, гасовитог и течног горива. Један део добијеног

горива се користи као извор топлотне енергије за пиролизу. У технолошком смислу,

пиролиза је процес продукције горивог гаса и кокса термичком деструкцијом горива у

условима одсуства кисеоника. Данас се, термин пиролиза углавном користи за процесе

које имају за циљ прикупљање испарљивих материја (волатила) и њихову кондензацију

због производње течних горива или биоуља. Добијено уље може да се користи као замена

за уље за грејање или производњу електричне енергије. Овај процес подразумева

загревање биомасе са пажљивим доводом ваздуха. Биомасе не сме да гори, а циљ је да се

добије течан производ, што захтева минимизацију гасификације. Добијено уље садржи

око 50% сировог уља, а остатак чине киселине и остали састојци који морају да се

одстране.

Графикон 2. Шематски приказ поступка пиролизе

.

Извор: Studija mogućnosti korišćenja komunalnog otpada u energetske svrhe na teritoriji Autonomne

pokrajine Vojvodine i Republike Srbije, 2008.

3. 2. Биохемијска конверзија

3.2.1. Анаеробна ферментација

Анаеробна ферментација је процес којим настаје биогас. Овај гас се сатоји из око 60%

метана, 35% угљен-диоксида и до 5% смеше коју чине следећи гасови: H, N, NH4,SH2 и O2

и водене паре. Одлике и горивна вредност зависе од удела метана. Анаеробна

ферментација биомасе је бактеријска разградња која се одвија у три основне фазе: фаза

хидролизе, кисела фаза и фаза метана. У постројењима за производњу биогаса све три



23

фазе се одвијају истовремено. Поремећај у процесу смањује продукцију метана, а врста

улазног материјала директно утиче на принос биогаса и дужину процеса (Počuča, 2015).

Графикон 3. Шематски приказ процеса анаеробне ферментације

Извор: Studija mogućnosti korišćenja komunalnog otpada u energetske svrhe na teritoriji Autonomne

pokrajine Vojvodine i Republike Srbije, 2008.

Слика 10. Биогас постројење у Суботици

Извор: Студија потенцијала и мапирања биомасе за производњу и коришћење биогаса у

Војводини, 2013.



24

3.2.2. Аеробна или алкохолна ферментација

Алкохолном ферментацијом из биомасе могу се добити етанол и метанол. Ови

алкохоли се могу произвести из три основна типа биомасе:

▪ Шећера (шећерна трска, меласа),

▪ Скроба (кукуруз),

▪ Целулозе (дрва, пољопривредни остаци).

Технологије производње етанола и метанола су потпуно различите. За добијање

етанола користи се ферментација у пећи са обичним квасцом, док се код метанола у првој

фази сировина преводи у гасовити производ из које се синтетизује метанол. Етанол се

користи у моторима са унутрашњим сагоревањем, уз мешање са бензином или као његова

потпуна замена. За додавање до 20% етанола бензину, нису потребне никакве препревке

на мотору. Међутим, уколико се користи чист етанол мотор се мора значајно

модификовати. За производњу етанола се највише узгајају шећерна трска и слатки сирак,

док се у производњи метанола, пре свега, користи целулоза. Метанол, је сличан етанолу.

Употребљава се као додатак бензину или чврсто гориво (Počučа, 2015).

3.3. Екстракција

У овом процесу добија се биодизел од уља уљане репице или рециклираног отпадног

јестивог уља. У поступку естерификације биљно уље реагује са метанолом и натријум-

хидроксидом, као катализатором, те настаје естер масних киселина. Поред њих, настају и

нуспроизводи попут, глицерола, глицеринског талога и сапуна. Сложеност постројења за

производњу биодизела зависи од квалитета улазне сировине, услова за квалитет излазног

производа, примене нуспроизвода (глицерина) и захтева за енергетском ефикасношћу и

еколошким условима. Савремени процес добијања биодизела чине следеће фазе:

▪ Прихват и складиштење сировог уља;

▪ Чишћење сировине;

▪ Естерификација са метанолом;

▪ Таложење, одвајање естра и прање водом;

▪ Отпаравање воде и метанола;

▪ Адитивирање и филтрација естера;

▪ Складиштење естера;

▪ Регенерација метанола;

▪ Обрада отпадних вода;

▪ Санација чврстог отпада.

Избор сировинске базе за производњу биодизела зависи од специфичности појединих

земаља (клима, рељеф, навике становништва, пољопривредне производње, итд.).



25

Најзначајније сировине за добијање ове врсте горива су уљана репица и сунцокрет

(Gvozdenac, Nakomčić-Smaragdakis, Gvozdenac-Urošević, 2011).

3.4. Когенерација

Когенерација је појам који означава комбиновану производњу електричне и топлотне

енергије из једног извора. Уколико се топлотна енергија апсорпционим уређајима користи

и за хлађење, на пример у летњим месецима, то се назива тригенерација. Најчешћа

конфигурација когенеративног постројења подразумева интеграцију мотора који је

повезан на електрични генератор и систем за искоришћавање топлоте. То је, заправо,

агрегат који уз електричну енергију употребљава и произведену топлоту и на овај начин

повећава укупан учинак. Топлотна енергија се може користити за индустријску

производњу и потребе, за грејање стамбених објеката, базена или за уређаје за

климатизацију (Počučа, 2015).

Графикон 4. Шема производње и потрошача постројења за когенерацију на бази чврсте биомасе

Адмонт у Аустрији

Извор: Могућности комбиноване производње електричне и топлотне енергије из биомасе у АП

Војводини, 2008.

Sušara za drvo

90/75ºC

Grejanje manastira

85/65ºC

Grejanje fabrike

80/60ºC

Uređaj za toplo presovanje

120/112ºC

Termouljni vod

Produkti sagorevanja

300/250ºC

Termouljni kotao za biomasu

Ciklonski prečistač produkta sagorevanja

Leteći pepeo

Gorivo

Vazduh

ECO

2 uljna kotla za vršne potrebe

Kond. Predgrejač

Vazduh

vazduha Kondenzat

Kondenzacija produkta sagorevanja

Grubi pepeo Predgrejavanje sušare

Kondenzovani mulj ORC



26

4. БИОМАСА У ЗАКОНСКОЈ И ПЛАНСКОЈ РЕГУЛАТИВИ ЕУ И

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

У Белој књизи о обновљивој енергији, као првом документу из ове области

објављеном 1997. године, планирано је да удео обновљиве енергије до 2010. буде 12%.

Тим документом дефинисано је и неколико кључних принципа за коришћење ОИЕ. То су:

спречавање климатских промена, смањење загађења ваздуха, безбедно снабдевање

енергијом, развој конкурентности и подстицање индустријских и технолошких иновација.

Затим је 2001. године ЕУ донела Директиву о промоцији производње електричне

енергије из обновљивих извора на међународном електроенергетском тржишту

(Директива 2001/77/EC). Циљ ове Директиве је био промовисање и повећање производње

електричне енергије из ОИЕ на интерном тржишту ЕУ. Потом је ЕУ 2003. године усвојила

Директиву о промоцији употребе биогорива или других обновљивих горива за

транспорт (Директива 2003/30/EC) којом је утврђено коришћење биогорива као замене

за дизел или бензин у саобраћају. Две године касније (2005.) донет је документ који је

дефинисао мере за промовисање биомасе у производњи топлотне енергије, електричне

енергије и у саобраћају (Акциони план за биомасу 2010-2020, 2010).

Директива о коришћењу обновљивих извора енергије објављенa је у Службеном

гласнику Европске уније почетком јуна 2009. године. Ова директива објављена је као део

климатско-енергетског законодавног пакета који обухвата следећа законска акта:

1. Уредбу европске комисије (ЕC) бр 443/2009 – о смањењу емисије угљен-диоксида

из лаких теретних возила;

2. Директиву 2009/28/ЕC – o коришћењу обновљивих извора енергије (RED);

3. Директиву 2009/29/ЕC – ЕТС Директива – о систему трговине емисијама ЕУ;

4. Директиву 2009/30/ЕЗ – Директива о квалитету горива (FQD);

5. Директиву 2009/31/ЕC – о геолошком складиштењу угљен-диоксида;

6. Одлуку бр. 406/2009/ЕЗ – о напорима које државе чланице предузимају ради

смањења емисија гасова стаклене баште с циљем остварења циљева ЕУ везаних за

смањење емисија гасова стаклене баште до 2020. године.

У законодавној Резолуцији ЕУ децембра 2008. године постављени су циљеви 20/20/20.

То значи да до 2020. треба повећати удео коришћења ОИЕ за 20%, смањити емисију

штетних гасова за 20% и потрошњу енергије за, такође, 20%. Заједничка пољопривредна

политика ЕУ предвиђа могућност инвестиција у подизање енергетских плантажа и сађења

различитих усева у енергетске сврхе (траве и трска). Крајем јула 2014. Европска комисија

објавила је извештај о одрживости чврсте биомасе и биогасова (добијених гасификацијом

биомасе) и њихове примене у системима за производњу електричне енергије и системима



27

за грејање и хлађење (Студија локалних просторних, инфраструктурних, ресурсних и

логистичких предуслова за производњу електричне и/или топлотне енергије из биомасе у

Сремском округу, 2015).

Законодавно - правни и институционални оквир за управљање животном средином

(самим тим и ОИЕ) има упориште у Уставу Републике Србије којим се утврђује право

грађана на здраву животну средину, као и њихову дужност да исту штите и унапређују у

складу са законом. Током претходне деценије учињен је велики помак у побољшању

заштите животне средине у Републици Србији. Имајући у виду да висок ниво заштите

животне средине представља један од основних циљева који су садржани у Споразуму о

приступању Европској Унији , Србија је суочена са огромним изазовом у смислу потпуне

хармонизације правних прописа и јачања институционалних капацитета (Јанковић,

Павићевић, 2012). Поред тога, треба напоменути и важност закона из области енергетике,

јер се и у њима третира проблематика недовољне искоришћености ОИЕ код нас. Оно што

је важно, јесте то да је Србија као кандидат за чланство у ЕУ била у обавези да прихвати

све законе и документа из области ОИЕ и пренесе их у свој законодавни оквир.

Главни закони у области ОИЕ, који се уједно односе и на биомасу у Србији су:

Закон о енергетици („Службени гласник РС број 145/2014“) је кровни у области

енергетике код нас. Њиме се предвиђа интеграција постројења за производњу електричне

енергије и оптимално коришћење оних који користе ОИЕ. Такође, овај закон не предвиђа

посебне мере за подстицај употребе биомасе на простору Србије. Према овом закону,

биомаса је дефинисана као биоразградиви део производа, отпада и остатака биолошког

порекла из пољопривреде, шумарства и индустрије.

Закон о ефикасном коришћењу енергије („Службени гласник РС“, број 25/2013)

дозвољава коришћење ОИЕ за производњу електричне и топлотне енергије, под условом

да се она користи за сопствене потребе. Што се тиче биомасе као извора енергије, овим

законом нису прописане посебне мере за њену употребу.

Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС“, број 135/2004, 36/2009

– др. закон, 72/2009 – др. закон, и 43/2011 – одлука УС) предвиђа коришћење ОИЕ под

условима који обебеђују њихову трајну и ефикасну обнову и стално унапређивање

квалитета.

Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, број 72/2009, 81/2009 -

испр., 64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС,

98/2013 - одлука УС, 132/2014 и 145/2014) прописује обезбеђивање бољих услова за

употребу ОИЕ што садашњим и будућим генерацијама омогућава задовољавање

http://mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/efikasnost/A_01_Zakon_o_efikasnom_koriscenju_energije.pdf



28

сопствених потреба и побољшање квалитета живота. Овим законом утврђује се издавање

грађевинске дозволе објектима за производњу електричне енергије из ОИЕ, снаге 10 MW

и више.

Закон о пољоприведном земљишту („Службени гласник РС”, број 62/2006 и

41/2009) предвиђа коришћење обрадивих површина у непољопривредне сврхе у следећим

случајевима: за подизање вештачких ливада и пашњака на пољопрвиредном земљишту

четврте и пете бонитетне класе, као и за подизање шума без обзира на класу земљишта, по

претходно прибављеној сагласности Министраства пољоривреде, шумарства и

водопривреде.

Закон о шумама („Службени гласник РС”, број 30/2010, 93/2012 и 89/2015) предвиђа

промену намене шума у случају изградње објеката за коришћење ОИЕ малих капацитета.

Закон о заштити ваздуха („Службени гласник РС”, број 36/2009) дефинише граничне

вредности емисије за постројења која користе биомасу као гориво.

Биомаса у планским и стратешким документима Републике Србије:

Просторни план Републике Србије 2010-2019 („Службени гласник РС”, број 29/10)

дефинисао је да ће унапређење животне средине бити засновано на повећаном коришћењу

ОИЕ. Такође, овај плански документ предвиђа очување квалитета водних ресурса,

пољопривредног и шумског земљишта кроз увођење „чистијих” технологија. ППРС

препознаје биомасу као најзначајнији домаћи енергетски потенцијал из обновљивих

извора.

Регионални просторни план АП Војводине до 2020. („Службени гласник РС”, број

72/2009, 81/2009) предвиђа веће искоришћење пољопривредних остатака на обрадивим

површинама за добијање енергије. Такође, поред промовисања аграрне биомасе чији су

потенцијали на простору Војводине највећи, овај план дефинише и смернице за употребу

енергије ветра у производњи енергије.

Национални акциони план за коришћење обновљивих извора енергије

(„Службени гласник РС“, број 53/2013) је документ којим се утврђују циљеви коришћења

ОИЕ до 2020. године, као и начин за њихово достизање. Између осталог, у њему су

прописане и мере за подстицање инвестиција у области ОИЕ. Према овом акционом

плану, биомаса има примарну улогу у добијању топлотне и електричне енергије.

Акциони план за биомасу 2010-2020 (Влада Републике Србије) дефинише биомасу

као органску супстанцу биљног и животињског порекла која се користи за производњу

http://mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/02%20Nacionalni%20akcioni%20plan%20za%20koriscenje%20obnovljivih%20izvora%20energije%20u%20Republici%20Srbiji1.pdf




29

електричне и топлотне енергије. Овим планом предвиђене су мере за превазилажење

проблема коришћења биомасе. Неке од њих су: боља организација коришћења и изградња

постројења за биомасу по регионима, интензивније истраживање потенцијала биомасе и

доношење прописа за подстицање употребе биомасе кроз пореске олакшице и веће цене.

Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама

до 2030. године („Службени гласник РС“, број 101/2015) је документ којим се прописује

повећање удела производње електричне енергије из ОИЕ са садашњих 6% на 12% до 2025.

године. Такође, ова стратегија препознаје биомасу као најшире распрострањен облик ОИЕ

у Србији.

Национална стратегија одрживог развоја („Службени гласник РС”, број 55/05,

71/05 - исправка и 101/07) предвиђа поспешење активности на проширењу територија под

шумама пореским подстицајима, улагања приватног капитала у шумарство и деградирано

земљиште, интензивније пошумљавање деградирих површина и оснивање енергетских

плантажа, повезивањем са постојећим тржиштима горива добијених од дрвне биомасе

(брикети, пелети и др.).

http://mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/STRATEGIJA%20RAZVOJA%20ENERGETIKE%20REPUBLIKE%20SRBIJE%20DO%202025%20GODINE%20SA%20PROJ.doc

http://mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/STRATEGIJA%20RAZVOJA%20ENERGETIKE%20REPUBLIKE%20SRBIJE%20DO%202025%20GODINE%20SA%20PROJ.doc



30

5. АНАЛИЗА ПОТЕНЦИЈАЛА БИОМАСЕ У АП ВОЈВОДИНИ

АП Војводина је изразито пољопривредна регија што потврђује податак да удео

ораница у односу на укупну површину покрајине износи 72,9%. На необрадиво земљиште

које чине пашњаци, трстици и баре отпада 6,52% укупне територије Војводине.

Потенцијал биомасе на простору Војводине потиче из различитих производних

делатности. Ту се пре свега мисли на остатке из ратарске, воћарске, виноградарске,

сточарске и шумарске производње, као и комунални отпад. Треба нагласити да су врсте

производа из које настаје горепоменута биомаса прилично устаљене. То значи да је

биомаса присутна на целој територији Војводине. Ратарство и сточарство имају дугу

традицију код пољопривредника у нашој северној покрајини, тако да су ове производне

гране широко заступљене у свим њеним областима. Воћарска, виноградарска и шумарска

производња нису заступљене свуда у Војводини, већ постоје одређени рејони где су ове

пољопривредне делатности доминантне, па стога постоје израженије територијалне

диспропорције у насталим количинама ове биомасе. Што се тиче комуналног отпада, он

настаје у свим насељима, а његова структура и количине зависе од густине становања,

привредних и комуналних активности, културолошких навика и друштвеног окружења

(Razvoj tržišta biomase u AP Vojvodini, 2010).

5.1. Производња биомасе у ратарству

Наглашено је већ, да се већина ратарских усева гаји по читавој територији Војводине.

Пшенична производња присутна је по целој покрајини, а посебно се издваја централни део

Бачке, који представља доминантни рејон узгоја ове културе. Исто важи за кукуруз и

пшеницу, само што се ове ратарске биљке највише гаје у западном делу Бачке. Биљни

остаци из ратарства третирају се три начина:

➢ Спаљивање или заоравање,

➢ Простирка и храна за стоку,

➢ Коришћење као чврсто гориво (Razvoj tržišta biomase u AP Vojvodini, 2010).

Остаци из ратарске производње су:

• пшенична слама,

• сојина слама,

• слама од уљане репице,

• стабљика од кукуруза (кукурузовина),

• окласак од клипа кукуруза (шапурика, чокањ),

• љуске од семена сунцокрета,

• главе и стабљике од сунцокрета и др. (Uspostavljanje berze biomase u AP Vojvodini,

2012).



31

Табела 4. Производња биомасе у ратарству Војводине (2003-2007.)

Култура Површина

(ha)

Принос

зрна (t/ha)

Маса зрна

(t/год.)

Однос

маса (t/t)

Принос

сламе

(t/ha)

Количина

биомасе

(t/год.)

Пшеница 297403 3,8 1120074 1:1 3,8 1120074

Раж 1474 2,5 3755 1:1,2 3,1 4506

Јечам 47921 3,2 154964 1:1 3,2 154964

Овас 5179 2,3 12140 1:1 2,2 12140

Кукуруз 636728 5,2 3288447 1:1 5,2 3288447

окласак1 / / / 1:0.2 1,0

Сунцокрет 171489 2,0 340357 1:2 4,0 680714

љуска2 / / / 1:0,3 0,6

Соја 127856 2,4 310179 1:2 4,8 620358

Уљана

репица 4204 2,1

8786 1:2 4,2 17572

Дуван 4321 1,5 6373 1:0,35 0,5 2230

Укупно 1296575 4,0 5245075 1:1,45 4,6 6003112

Извор: Nakomčić-Smaragdakis, Čepić, Dragutinović, 2015.

У посматраном периоду од 2003. до 2007. године може се приметити да је највише

ораничних површина у Војводини било под кукурузом, 636728 ha, док је друга ратарска

култура у покрајини пшеница са 297403 ha. Од осталих култура важне помена су

сунцокрет и соја које се гаје на површини од преко 100000 ha и јечам који зазузима нешто

мање од 50000 ha најквалитетнијег земљишта у Војводини. Удео ораница под ражом,

овасом, дуваном и уљаном репицом је мањи од 5000 ha. Поред површина које заузимају

ратарске културе, за продукцију биомасе важан је и њихов принос, јер од њега зависи

колика ће бити количина овог обновљивог извора енергије. Гледајући Табелу 4. можемо

уочити да највећи принос зрна убедљиво има кукуруз, чак 3288447 t/год. То значи да ова

ратарска култура даје исту количину биомасе, с обзиром на то да је однос масе и жетвених

остатака код кукуруза 1:1. Поред кукуруза исти однос зрна и масе имају пшеница, јечам и

овас, док раж има нешто већи однос 1:1,35. Највећу количину биомасе могу дати

сунцокрет и соја, јер је њихов принос жетвених остатака дупло већи од приноса зрна.

Међутим, пошто се првенствено, у односу на кукуруз, па и пшеницу, много мање гаје у

Војводини, њихова продукција биомасе за око 5 пута мања од кукуруза и 1,5 пута од

пшенице. Укупна количина биомасе у АП Војводини на годишњем нивоу износи 6003112

милиона тона. Од те суме, нешто више од 50% даје биомаса настала од остатака кукуруза,

што показује колику важност има ова биљка у производњи аграрне биомасе у нашој

северној покрајини.

1 Маса окласка је урачуната у масу кукурузовине (стабло+окласак) 2 Маса љуске је урачуната у масу сунцокретове стабљике и главе



32

Слика 11. Делови биљке кукуруза

Извор: Studija ubiranja, skladištenja i prerade kukuruzovine za korišćenje kao energenta i sirovine za

biogoriva na teritoriji AP Vojvodine, 2016.

На горњој слици приказани су делови кукуруза. Аутор је одлучио да је постави у свом

раду не би ли доказао колики је потенцијал ове ратарске биљке за продукцију биомасе.

Највећа предност кукуруза у односу на остале културе је та што се у теорији, готово сви

њени делови могу користити као биомаса. Међутим, у пракси је ситуација другачија.

Стручњаци из области пољопривреде и животне средине сматрају да се део жетвених

остатака мора заоравати, јер се на тај начин одржава квалитет плодног земљишта. Према

Радаковићу (2010) 47% биомасе настале од кукуруза се може искористити у енергетске

сврхе, док је код других ратарских усева тај проценат мањи, и износи 30%. Према тој

рачуници у Војводини би могло да се искористи 1545570 ha кукурузовине у енергетске

сврхе, док би се остатак заорао на њиви или користио као храна и простирка за стоку.

Исти је случај и са осталим ратарским културама.



33

Табела 5. Производња биомасе у ратарству Војводине (2009-2011.)

Култура Површина

(ha)

Принос

зрна (t/ha)

Маса зрна

(t/год.)

Однос

маса (t/t)

Принос

сламе

(t/ha)

Количина

биомасе

(t/год.)

Пшеница 262900 3,7 972730 1:1 3,7 972730

Остале

културе3 62800 3,0 188400 1:1 3,0 188400

Кукуруз 703100 5,2 3650000 1:1 5,2 3650000

окласак4 / / / 1:0.2 1,0

Сунцокрет 153000 2,0 306000 1:2 4,0 612000

љуска5 / / / 1:0,3 0,6

Соја 148000 2,4 355200 1:2 4,8 710400

Уљана

репица 4204 2,1 8786 1:2 4,2 17500

Дуван 4321 1,5 6373 1:0,35 0,5 2230

Укупно 1338325 4,2 5487489 1:1,2 4,8 6245060

Извор: WBA, 2015.

У раздобљу од 2009. до 2011. године површине под кукурузом су се увећале у односу

на претходни разматрани период (2003-2007) за 66372 hа, што је утицало и на повећање

количина кукурузовине са 3288447, на 3650000 тона по години. Међутим, принос

жетвених остатака је остао исти, 5,2 t/ha. Што се тиче пшенице, оранице под овим усевом

су смањене за 34503 hа у поређењу са периодом 2003-2007. То је довело до смањења

приноса зрна и масе са 1120074 на 972730 t/год. Међутим, принос жетвених остатака

пшенице је незнатно смањен у односу на претходно посматрани интервал (са 3,8 на 3,7

t/ha). То нам указује да постоји константност у приносу зрна и масе овог усева и да нема

великих осцилација, што је веома важно када је продукција биомасе у питању. Трећа

ратарска култура у Војводини, сунцокрет, такође, бележи смањење приноса зрна и

жетвених остатака у односу на прошли циклус, али оно што је најважније јесте да је

принос биомасе по тони на годишњем нивоу остао непромењен – 4,0. Посматрајући

целокупну територију Војводине, уочавамо да је удео обрадивих површина у северној

делу Србије под житарицама увећан за 41750 ha. Због тога је и принос зрна увећан за око

40000 t/год. и количина биомасе за скоро 25000 t/год. Треба нагласти да принос жетвених

остатака није превише осцилирао. Повећан је са 4,6 на 4,8 t/ha. Сумирајући резултате

добијене поређењем посматраних раздобља, закључује се да је удео кукурузовине у

укупној продукцији биомасе већи од 50%, што ову биљку чини најзначајнијим усевом за

3 У остале културе убрајају се јечам, овас и раж 4 Маса окласка је урачуната у масу кукурузовине (стабло+окласак) 5 Маса љуске је урачуната у масу сунцокретове стабљике и главе



34

добијање ове врсте енергента на простору Војводине. Не треба занемарити ни удео

пшенице у целокупној продукцији биомасе, а он износи између 16 и 18%.

Табела 6. Жетвени остаци ратарских култура у последњих 20 године у Војводини и Србији у

тонама

Култура Укупно (t) Србија без Војводине (t) Војводина (t)

Пшеница 2465870 1038428 1427442

Кукуруз 5198999 2112961 3086039

Сунцокрет 747477 61506 685972

Соја 191969 13987 177985

Јечам 278474 114778 163970

Раж 12078 9750 2328

Овас 109543 93016 16528

Укупно 9004885 3444422 5560264

Извор: Dodić, Zekić, Rodić, Tica, Dodić, Popov, 2010.

Графикон 5. Жетвени остаци ратарских култура у последњих 20 године у Војводини и Србији у %

Извор: Dodić, Zekić, Rodić, Tica, Dodić, Popov, 2010.

У Табели 6. дати су подаци о просечној количини жетвених остатака за последњих 20

година у тонама, док су у Графикону 5. дати исти подаци само изражени у процентима. Из

приложеног се може приметити да је укупан принос биомасе из ратарске производње у

Србији 9004885 ha. Од тога 5560264 ha биомасе се произведе у Војводини, а 3444422 ha у

осталим деловима Србије, што говори колики потенцијал ратарске биомасе поседује

северни део наше земље. Процентуални однос биомасе из ратарства износи 61,7%:38,3% у

корист Војводине. Такође, већина ратарских усева се неупоредиво више гаји у Војводини

него у остатку Србије. Због тога је разлика у продукцији ратарске биомасе у покрајини и

осталим деловима Србије огромна. Једине културе које се убедљиво више гаје у Србији,

него у Војводини су раж и овас.

0 20 40 60 80 100

Пшеница

Кукуруз

Сунцокрет

Соја

Јечам

Раж

Овас

Војводина (%)

Србија без Војводине (%)



35

Табела 7. Кукуруз и пшеница

Кукуруз 2012 2013 2014

Пожњевена површина у ha 578860 565204 609911

Производња у t 2283398 3954040 5361294

Принос по t/ha 3,9 7,0 8,8

Пшеница 2012 2013 2014

Пожњевена површина у ha 297942 329916 315870

Производња у t 1334573 1617068 1434902

Принос по t/ ha 4,5 4,9 4,9

Извор: Статистички годишњак Републике Србије, 2015.

Посматрајући трогодишњи интервал (2012-2014) може се закључити да пожњевена

површина под кукурузом није превише осцилирала. Године 2013. ораничне површине под

кукурузом су се незнатно смањиле у односу на претходну годину (за око 10000 ha), да би

се наредне 2014. године увећале за 40000 ha. Оно што више брине, јесте да принос зрна и

биомасе није био уједначен у проучаваном трогодишњем раздобљу. Продукција зрна и

кукурузовине се из године у годину повећавала, али је забележено забрињавајуће

варирање његовог приноса, посебно у периоду између 2012. и 2013. године (3,1 t/ha).

Основни разлог због неуједначеног приноса кукуруза и његових остатака је велика суша

која је погодила Србију 2012. године. Површине под пшеницом увећане су 2013. године са

297942 ha (2012. године) на 329916 ha. Следеће године било је скоро 10000 ha мање

ораница под пшеницом. Гледајући продукцију зрна и жетвених остатака, уочава се да је

2013. била најбоља за пшеницу, јер је те године произведено 1617068 t/ha. Најважнији

податак је тај што је принос поменуте ратарске културе и њених продуката стабилан. То

значи да се у посматраном трогодишњем интервалу није значајније променио.

Графикон 6. Принос кукуруза и пшенице


0

2

4

6

8

10

1 2 3

Кукуруз

Пшеница



36

Карта 1. Порвшина под кукурузом

Извор: Аутор

Према подацима из књиге пољопривредног пописа Пољопривреда у Републици

Србији 2012” на основу које је урађена карта, може се уочити да су територије са највећим

површинама под кукурузом, Град Зрењанин, Град Суботица и Град Сомбор, са преко

30000 ha oраница под кукурузом. Нешто мање површина под кукурузом (15000 - 30000 ha)

има 12 општина, од којих је чак пет са територије Јужног Баната: Град Панчево, Град

Вршац, Алибунар, Ковачица и Ковин. У највећем делу покрајине, покривеност кукурузом

креће се у распону од 5000 до 10000 ha, док су општине Ириг и Беочин једине које имају

мање од 5000 ha под овом биљном врстом.

На основу пољопривредног пописа урађене су Карте 2. и 3. које показују колике

обрадиве површине по хектарима у свакој општини Војводине заузимају после кукуруза,

најважније ратарске културе за продукцију биомасе, пшеница и сунцокрет. На подручју

Града Зрењанина, Суботице и Сомбора више од 15000 ha ораница се налази под

пшеницом. У седам општина у Војводини, од којих је чак пет у Банату (Вршац, Сечањ,

Житиште, Кикинда и Нови Бечеј), покривеност обрадивог земљишта пшеницом, креће се

у опсегу од 10000 до 15000 ha. У остатку покрајине, пшеница се гаји на 5000 до 10000 ha.



37

Карта 2. Порвшина под пшеницом


Карта 3. Порвшина под сунцокретом




38

Сунцокрет се највише узгаја на територији следећих градова: Панчево, Вршац,

Зрењанин и Кикинда, на преко 30000 ha. Оно што је приметно јесте да се ова ратарска

култура првенствено гају у јужним и средњим деловима Баната, на површинама између

5000 и 10000 ha. На простору северног дела Бачке, једино територије градова Суботице и

Сомбора имају већи удео ораница под сунцокретом, док је југ Бачке рејон на којем овај

усев убедљиво најмање заступљем у односу на остале делове Војводине. У том делу

Бачке, ораничне површине под сунцокретом не прелазе 1000 ha.

Период настанка појединих врста биомасе у току године је различит. Што се тиче

ратарске производње, треба истаћи да се остаци после жетве, као што су сламе житарица,

могу сакупљати крајем јуна и почетком јула, стабљике и главе сунцокрета, најчешће у

августу, слама соје углавном у првој половини септембра, кукурузовина у октобру и

новембру, уљана репица у јуну, дуван крајем августа и почетком септембра и шећерна

репа крајем септембра и у октобру (Uspostavljanje berze biomase u AP Vojvodini, 2012).

5.2. Производња биомасе у сточарству

Сточарска биомаса настаје у току целе године. Турнуси узгоја свиња, говеда и живине

реализују се циклично у току године. Прекид у настајању стајњака појављује се када се

чисте и дезинфикују објекти за нови турнус. Тај прекид је врло кратак и траје од неколико

дана до недељу дана. Течни стајњак користи се за добијање биогаса процесом анаеробне

дигестије (Razvoj tržišta biomase u AP Vojvodini, 2010).

Табела 8. Производња биомасе у сточарству Војводине (2003-2007.)

Култура Број

грла

Просечна

маса грла

(kg)

Број

условних

грла (UG)

Маса стајњака

(kg/UG*дан)

Однос

маса

(kg/kg)

Маса

стајњака

(t/год.)

Говеда 266500 389 207337 26 1:19 1967628

Свиње 1581000 59,2 187190 22 1:16,1 1503136

Овце 224500 38 17062 26 1:19 161918

Козе 49000 35 3430 26 1:19 21551

Коњи 7500 400 6000 26 1:19 56940

Живина 6424500 1,5 192735 26 1:19 182906

Укупно 8553000 35,9 613754 17,4 1:12,7 3905079

*Напомена: 1 UG = 500 kg

Извор: Razvoj tržišta biomase u AP Vojvodini, 2010.

После ратарске производње, сточарство има највећу продукцију биомасе на простору

Војводине. Анализом података из Табеле 8. оучава се да је број грла живине далеко

највећи у односу на осталу стоку. Међутим, највише стајњака дају говеда, близу 2

милиона тона годишње. Иако је број свиња (224500) приближан броју говеда (266500),

маса стајњака које оне производе на годишњем нивоу је 12 пута мања у односу на стајњак



39

који продукују говеда. Разлог је једноставан. Однос масе условних грла и стајњака код

свиња је 1:16,1, док је код остале стоке он 1:19. Без обзира на то што имају потенцијал да

дају већу масу стајњака од свиња, овце, козе и коњи имају неупоредиво мању количину

стајњака на фармама и у домаћинствима у Војводини. Основни разлог је што се после

говеда, свиње највише чувају у покрајини, чак 10 пута више од оваца, а 50 више у односу

на козе. Иако, живина учествује са невероватних 75,1% у укупном сточном фонду, због

изузетно ниске просечне масе грла, даје свега 182906 t стајњака годишње, што је у односу

на масу стајњака говеда и свиња, 80 до 100 пута мање. Укупна количина биомасе из

сточарске производње износи готово 4 милиона тона стајњака годишње.

Табела 9. Број стоке у Војводини за период 2012-2014.

Говеда Свиње Овце Козе Коњи Живина

2012 251000 1287000 255000 60000 7000 8033000

2013 247000 1197000 247000 45000 5000 8052000

2014 262000 1325000 243000 54000 6000 5140000


Анализом сточног фонда у трогодишњем интервалу, закључује се да се број грла у

Војводини незнатно променио, тако да то није могло утицати на драстичније разлике у

продукцији стајњака на годишњем нивоу. Из приложених података, јасно се види да је

живина далеко највише узгајана врста стоке у покрајини. Године 2012. и 2013. на фармама

и у домаћинствима чувано је око 8 милиона грла живине, да би се тај број 2014. енормно

смањио за скоро 3 милиона грла. Треба нагласити да живина у Војводини не може да

произведе већу количина стајњака, јер је за то потребно да број грла буде најмање десет

пута већи од тренутног. Говеда, која имају највећу продукцију стајњака, се у знатно мањој

мери гаје од свиња, а приближно као овце. Оно што може да импонује, јесте да се број

говеда за три године увећао за 10000 грла. После живине, свиње су најзаступљеније

домаће животиње на фармама Војводине. Године 2012. чувано је 1287000 грла свиња, да

би се тај број 2014. подигао на 1325000. Број коза и коња се у трогодишњем периоду

незнатно смањио.

Графикон 7. Упоредни преглед броја стоке у Војводини и Србији у 2014. години


0

1000000

2000000

3000000

4000000

Србија Војводина

Говеда

Свиње

Овце

Козе



40

Сточарска произодња има огроман удео у укупној продукцији биомасе на простору

Војводине. Међутим, она не представља огроман потенцијал када се упореди са остатком

Србије. Графикон 7. показује да је број свиња у Војводини готово три пута мањи него у

Србији, а готово идентична ситуација је и са грлима говеда. Најдрастичнија разлика је у

броју оваца. У Србији се чува негде око 180000 оваца, а у Војводини између 200 и 250

хиљада, што је неупоредиво мање. Такође, и козе се више гаје у Србији, што је и логично,

с обзиром на то да ливаде и пашњаци покривају велике површине брдско-планинског дела

наше земље. Према подацима из Регионалног просторног плана АП Војводине, ливаде

заузимају свега 1,9% укупне површине Војводине, па отуда и слабији услови овог рејона

за бављење екстензивним сточарством.

Графикон 8. Удео ливада и пашњака у Војводини и Србији за 2012.

Извор: Општине и региони у Србији, 2012.

Ливаде и пашњаци заузимају 7% територије Војводине, док у ужој Србији без Косова

и Метохије чине 32%. Што се тиче целокупне територије Србије, удео ливада и пашњака

износи 20%. На овом графикону се јасно може уочити да на слабије развијену сточарску

производњу у Војводини директно утиче недостатак већих површина ливада и пашњака.

Међутим, треба рећи да је северна покрајина изразито равничарска регија, тако да је већи

део њене територије под пољопривредним земљиштем. Исто тако, треба истаћи да се удео

ливада и пашњака у Војводини смањио са модернизацијом пољоривредне производње.

Многе ливаде, а у мањој мери и пашњаци, годинама су постепено претварани у обрадиво

земљиште. То су основни разлози због којих је сточарство заступљенија пољопривредна

грана у Србији, него у Војводини. Стога је и продукција биомасе из сточарства

неупоредиво мања у покрајини у односу на остатак наше земље.

0

5

10

15

20

25

30

35

Војводина Србија без Војводине

Србија

Ливаде и пашњаци у %

Ливаде и пашњаци у %



41

5.3. Производња биомасе у воћарству и виноградарству

Резидба представља обавезну агротехничку меру током експлоатације воћака и винове

лозе. Она мора бити прилагођена биолошким особинама сваке сорте. Представља веома

комплексан процес, који се обавља у току мировања вегетације и током вегетације, тзв.

“зрело орезивање.” Резидбом воћака и грожђа могу се добити значајне количине биомасе

(Živković, Urošević, Pajić, Koprivica, 2012).

Табела 10. Производња биомасе у воћарству и виноградарству Војводине (2003-2007.)

Врста Површина ha Однос маса (t/t) Принос орезина t/ha Маса орезина t/год.

Воћњаци 18402 1:0,36 3,4 62548

Виногради 10793 1:0,46 3,0 32595

Укупно 29195 1:0,36 3,3 95143


Биомаса из воћарске и виноградарске производње у Војводини је занемарљива.

Површина под воћњацима износи 18402 хектара, што је 1,04% укупне територије

покрајине, док виногради покривају свега 0,7% подручја Војводине. Када се погледа однос

масе плода и масе орезина, закључује се да су остаци из виноградарске резидбе нешто

значајнији за продукцију биомасе, јер је однос њихових маса 1:0,46, док код воћарских

орезина износи 1:0,36. Међутим, пошто се воћњаци у Војводини простиру на нешто већој

површини од винограда, стога је маса њихових орезина на годишњем нивоу 62548 тона,

што је за око 2 пута више од масе резидбених остатака из виноградарске делатности.

Карта 4. Удео воћњака у укупном обрадивом земљишту по општинама




42

Чињеницу да је Војводина типично ратарска регија, показује Карта 4. где је дат удео

воћњака у укупном обрадивом земљишту по општинама. Само општине Житиште, Бела

Црква и Инђија имају преко 5% површине под воћњацима, док општине Ириг и Беочин

имају нешто мањи удео – између 3 и 5%. На карти се уочава да је највећа концентрација

воћњака у Сремској области.

Карта 5. Удео винограда у укупном обрадивом земљишту по општинама


Анализа Карте 5. недвосмислено показује зашто виноградарство нема важнију улогу у

продукцији биомасе на простору Војводине. У прилог томе говори чињеница да само

општина Сремски Карловци има више од 3% површине под виноградима. Тачније, њена

покривеност чокотима винове лозе износи 43,6%. То и не треба да чуди, с обзиром да се

Сремски Карловци налазе у подножју Фрушке Горе и представљају познати

виноградарски рејон не само у Војводини, већ и у читавој Србији. У Граду Вршцу и

општинама Ириг и Шид, виногради покривају 1-3% укупних обрадивих површина. Остали

градови и општине, њих 41, имају мање од 1% винограда.

Принос орезина по тони годишње је низак. Износи свега – 3,0 t/ha. Укупан принос

орезина из воћарства и виноградарства је 3,4 t/ha. Продукција биомасе из воћарства и

виноградарства (95143 t/год.) је око 30 пута мања од биомасе из сточарске производње, а

око 60 пута мања од ратарске.



43

Графикон 9. Удео воћњака и винограда у Војводини и Србији

Извор: Општине и региони у Србији, 2012.

Када су у питању површине под виноградима, Војводина не заостаје много у односу

на Србију, јер је удео покривеност наше земље виноградима свега 0,88%. Већ смо

нагласили да је он у Војвовини 0,7%. Међутим, у ужој Србији проценат обрадивих

површина под чокотима износи 1,63. Драстичније разлике су код површина под воћкама.

У покрајини је удео воћарских површина 1,04%, док је у Србији то 6,2%. Међутим,

централни и западни делови Србије су познати воћарски крајеви, пре свега по шљиви и

малини, па је стога проценат ораница под виноградима 13,4%.

Графикон 10. Принос орезина у t/ha из воћарства и виноградарства у Војводини и Србији


0 5 10 15

Војводина

Србија без Војводине

Србија

Воћњаци

Виногради

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

Војводина Србија

Виногради

Воћњаци



44

Занимљив је податак да Војводина, иако има мањи проценат површина под

виноградима и воћњацима од Србије, продукује већу масу орезина у t/ha. Остаци из

виноградарске производње у Војводини износе 3,0 t/ha, док је Србији тај број знатно

мањи: 0,95 t/ha. Идентична ситуација је и са воћкама. Принос орезина из воћарства у

покрајини износи 3,4 t/ha, а у Србији 1,95 t/ha.

5.4. Производња биомасе у шумарству

Према подацима преузетим из Регионалног просторног плана АП Војводине, шуме

обухватају 144388 ha или 6,7% укупне површине Војводине. Шумска биомаса настаје

периодично у току године када се плански секу стабла у шуми и чисти шума. У

дрвопрерађивачкој индустрији биомаса настаје у процесу прераде дрвета у току целе

године. Количина биомасе добијена из шумарске производње износи 352048 тона. На

њену малу продукцију, утиче неразвијеност дрвнопрерађивачке индустрије на простору

покрајине, као и низак степен шумовитости.

Карта 6. Порвшине под шумама по општинама у %




45

Најнижи степен шумовитости имају општине средишњег дела Бачке и пограничне

банатске општине, до 1%. Заминљив је податак да је општина Ковачица једина у

покрајини која нема ниједан хектар земљишта под шумом. Најшумовитије области су

једине две планине у Војводини, Фрушка Гора и Вршачки брег. Процентуално, три

општине које имају преко 30% шума су Шид, Беочин и Сремски Карловци.

Табела 11. Подаци о шумском отпаду у Војводини 2003-2007

Врста Посечено

дрво (t)

Шумски

остатак (t)

Остатак у

преради (t)

Однос маса

(kg/kg)

Укупни

остатак (t)

Лишћари 341517 / / / /

Четинари 30361 / / / /

Мешавина 4203 / / / /

Укупно 367676 292990 59058 1:1,01 352.048


Графикон 11. Учешће лишћара и четинара у укупноj дрвној маси посеченој у шуми и изван шуме у

m3 (2017.)

Извор: Шумарство у Републици Србији, 2018.

У периоду између 2003. и 2007. године у шумама на подручју АП Војводине посечено

је 367676 тона дрвећа. Од тог броја, готово 93% посечених шума су лишћари (341517 t),

6% четинара и 1% мешовитих шума. Шумски остатак у поменутом периоду износио је

292990 t, док је приликом прераде дрвета настало 59058 t шумског отпада.

Анализирајући Графикон 11. примећује се да је учешће посечене лишћарске дрвне

масе у Региону Шумадије и Западне Србије истоветан са лишћарском масом у Региону

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

Лишћари Четинари

Србија

Београдски регион

Војводина

Шумадија и Западна Србија

Јужна и Источна Србија



46

Јужна и Источна Србија. Посечена дрвна маса у лишћарским шумама Војводине износи

79919 m3. На простору Србије посечено 281786 m3 лишћара. Што се тиче четинара,

ситуација је јасна. У Војводини четинара једино има на Фрушкој гори и Вршачким

планинама, тако да је занемарљив удео дрвних остатака из четинарских шума покрајине.

Закључак је да Војводина нема велики капацитет за већу производњу биомасе из шумске и

дрвнопрерађивачке делатности, због слабије пошумљености региона. Међутим, треба

нагласити да се производња биомасе из шумарства може побољшати и интензивирати

подизањем енергетских плантажа на којима се сади брзорастуће дрвеће и трска који се

користе првенствено за биомасу. У посебном поглављу мастер рада биће анализирани

климатски услови који погодују узгоју енергетских плантажа и могућности за њихово

подизање на подручју Војводине.

5.5. Биомаса из комуналног отпада

У Војводини има 709957 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је

2,85. На основу мерења утврђена је маса комуналног отпада од 0,88 kg/стан/дан. Удео

органског отпада износи 60,1%. У органском отпаду највише се налази баштенског отпада

25 до 30% од укупног комуналног отпада или 15 до 18% у односу на укупни органски

отпад. Овај отпад може корисно да се употреби за производњу биогаса, а може и да се

спали. Укупна количина биомасе из комуналног отпада износи 393785 тона годишње.

Табела 12. Рекапитулација биомасе у АП Војводини

Врста биомасе Количина (t)

Ратарска 6003112

Сточарска 3905079

Воћарско-виноградарска 95143

Шумска 352048

Комунални отпад 393785

Укупно 10749167

Извор: Važić, Svirčev, Dulić, Krstić, Obreht, 2015.

Анализом потенцијала биомасе на простору АП Војводине установљено је да је

укупна количина биомасе 10749167 тона на годишњем нивоу. Од тога, 55,8% чини

биомаса добијена из ратарске производње, што и не чуди, с обзиром да је север наше

државе претежно ратарски рејон. Биомаса из сточарства чини 36,3%, док је учешће

биомасе добијене из комуналног отпада и шумарства у укупној количини овог енергента

на подручју Војводине око 3%. Орезине настале воћарско-виноградарском делатношћу

чине свега 0,9% целокупне биомасе у покрајини.



47

6. ЕНЕРГЕТСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ БИОМАСЕ У АП ВОЈВОДИНИ

Енергија је свуда око нас. Она представља моћ која покреће и одржава живот на

планети Земљи. Из тог разлога, енергија је богатство светских размера. Истовремено, на

данашњем светском тржишту, једним притиском на дугме, она може бити претворена у

свеж новац (односно време). Због тога, многе државе рационално користе расположиве

изворе енергије, који, што су ређи, постају све драгоценији. То, просто значи, да ко буде

уштедео више енергије, имаће временску и економску надмоћ у односу на остале

(Ђукановић, 2014).

Биомаса се највише употребљава за производњу топлотне и електричне енергије, као

и за покретање моторних возила. Током протекле деценије, светска производња

електричне енергије из биомасе повећала се по стопи од 6% годишње. Тренутно, она

заузима треће место, иза хидроенергије и ветра, као водећих обновљивих извора који се

користе за производњу електричне енергије. Највећи произвођачи електричне енергије из

биомасе су САД, Кина, Јапан и скандинавске земље (Ђукановић, 2014). Највише

енергетског потенцијала биомасе у Србији лежи у пољопривредним и дрвним остацима,

укупно око 2,7 милиона тона еквивалента нафте (ten). Од тога 1,7 милиона ten отпада на

аграрну биомасу и милион тона на дрвне остатке. Поред ових извора биомасе, у значајније

спадају и остаци сточарске производње (Jovanović, Parović, 2009).

Графикон 12. Процена снабдевања и удела извора биомасе у системима за производњу електричне

енергије, топлотне енергије и биогорива у ЕУ за период 2012–2020

Извор: Студија локалних просторних, инфраструктурних, ресурсних и логистичких предуслова за

производњу електричне и/или топлотне енергије из биомасе у Сремском округу, 2015.



48

На основу података из приложеног графикона може се закључити да ће до 2020.

године у ЕУ знатно порасти удео аграрне биомасе у производњи енергије, али и да ће

дрвна биомаса задржати примат у укупним резервама биомасе.

Табела 13. Укупне геолошке резерве угља Републике Србије (хиљада t)

Угаљ Србија без

АП

АП Косово и

Метохија

АП

Војводина

Укупно

Србија

Камени 8.215 / / 8.215

Мрки 111.294 / / 111.294

Мрколигнитски 536.678 / 8.729 545.407

Лигнит 3.989.333 15.746.000 275.000 20.010.333

Извор: Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2025. године, 2015.

Према подацима преузетих из Стратегије развоја енергетике до 2025. године више од

76% укупних резерви угља у Републици Србији се налази у Косовско-метохијском басену,

док се у Колубарском басену налази се 14%, а у Костолачком 3,3% резерви угља. Сјенички

и Ковински басен садрже 2,7% укупне количине угља. Из приложеног се може видети да

АП Војводина има убедљиво најмање резерви угља у целој Србији. На простору

покрајине, угаљ, пре свега лигнит, се експлоатише једино у Ковинском басену. Када је у

питању производња нафте и гаса, треба нагласти да је Војводина једини регион у Србији

који је богат овим сировинама. Међутим, резерве поменутих енергената су ниског

експлоатабилног квалитета, што захтева примену нових технологија разраде и производње

Због тога је неопходно да се АП Војводина окрене производњи енергије из обновљивих

извора енергије, јер за то има огроман потенцијал.

Tабела 14. Енегретски потенцијал биомасе у АП Војводини

Врста ОИЕ Укупан потенцијал

(ktoe/год.)

Топлотна

енергија (TJ/год.)

Електрична енергија

(GWh/год.)

Чврста биомаса (1/3

укупне количине) 768 35000

360

Биогас 3 90 20

Биогориво 150 / /

Ветар (300 MW) 65 / 750

Геотермална енергија 22 1800 /

Комунални отпад 158 6000 56

Мали хидропотенцијал 7,7 / 90

Велики хидропотенцијал 85 / 990

Соларна енергија 34 1400 /

Укупно 1293 44890 2266

Извор: Dodić, Popov, Dodić, Ranković, Zavargo, 2009.



49

Графикон 13. Енергетски потенцијал ОИЕ у АП Војводини, ktoe/год.


Укупан енергетски потенцијал ОИЕ у АП Војводини износи 1293 ktoe/год.

Анализирајући, сваки вид обновљиве енергије понаособ, може се извести закључак да

највећи енергетски потенцијал у покрајини очигледно поседује чврста биомаса, чак 768

ktoe/год., што представља 59,4% целокупног енергетског потенцијала из ОИЕ. Такође,

треба напоменути да је само 1/3 чврсте биомасе могуће користити у енергетске сврхе.

Удео потенцијала гасовите биомасе, тј. биогаса у укупном енергетском капацитету ОИЕ је

мизеран, свега 0,23%. Потенцијали биодизела у Војводини су 150 ktoe/год, што је пет пута

мање од капацитета чврсте биомасе. Занимљиво је да комунални отпад има највећи

енергетски потенцијал, после чврсте биомасе, 158 ktoe/год. Од осталих ОИЕ, вредне

помена су велике хидроелектране и енергија ветра, чији се енергетски капацитети крећу у

распону од 65 до 85 ktoe по години.

Графикон 14. Удео ОИЕ у укупном топлотном потенцијалу у АП Војводини


768

3150

65 22158

7.785 34

ktoe/год.

79%

0%4%

14%3%

Биомаса

Биогас

Геотермална енергија

Комунални отпад

Соларна енергија



50

Енергетски капацитет за производњу топлотне енергије из ОИЕ на простору

Војводине износи 44890 ТЈ/год. Убедљиво, највећи потенцијал за производњу топлотне

енергије има чврста биомаса, 35000 ТЈ/год., што је 78% укупног енергетског потенцијала

из ОИЕ. Разлог томе је то што се остаци чврсте биомасе, жетвени остаци и отпаци из

шумарства превасходно користе за загревање домаћинстава и фарми. Комунални отпад

поседује 6000 ТЈ топлотног потенцијала на годишњем нивоу, што чини 14% укупног

топлотног потенцијала ОИЕ. Геотермална и соларна енергија располажу са 1800, односно

1400 ТЈ/год. Хидроенергија, енергија ветра и биодизел не поседују топлотни капацитет.

Графикон 15. Удео ОИЕ у укупном потенцијалу за производњу електричне енергије у АП

Војводини


Укупни расположиви капацитети ОИЕ у Војводини за производњу електричне

енергије су 2266 GWh по години. Велике хидроелектране имају могућност за

производњом 990 GWh електричне енергије у Војводини на годишњем нивоу. Чврста

биомаса има три пута мањи капацитет за производњу струје у покрајини, односно 16% од

укупних енергетских потенцијала ОИЕ у покрајини. После хидроенергије, ветар

представља енергију која има највеће расположиве капацитете за производњу електричне

енергије (750 GWh/год.).

Према врсти енергената и природних потенцијала којима располаже, може се

констатовати да примарни потенцијал Војводине лежи у ОИЕ. Северна покрајина, као

„житно” геогрфаско подручје погодно је за производњу енергије из биомасе, јер

представља непресушни извор биљних сировина неопходних за конверзију у топлотну или

електричну енергију (Simonović, Stekić). Истраживање које је аутор обавио у овом

поглављу показује да се чврста биомаса на простору Војводине знатно више користи за

производњу топлотне, него електричне енергије, што доказује податак да је њен удео у

16%

1%

33%

2%4%

44%

Биомаса

Биогас

Ветар

Комунални отпад

Мале ХЕ

Велике ХЕ



51

укупној производњи топлотне енергије из ОИЕ 79%, док је у производњи струје учешће

чврсте биомасе много мање, свега 16%. Топлотна енергија добијена из чврсте биомасе

могла би да се користи за загревање стамбених простора, фарми, стакленика и пластеника

и рибњака.

Табела 14. Расположивост појединих врста отпадне биомасе из пољопривреде

Биомаса од Добија се Расположиво за енергетске потребе

1 ha кукуруза 3,85 t кукурузовине 70%

1 ha кукуруза 1,65 t окласка 30%

1 ha пшенице 1 t сламе 35%

1 ha соје 2 t сламе 60%

Извор: Simonović, Stekić

Да кукуруз представља најпогоднију ратарску културу за продукцију биомасе

приказују подаци изнети у Табели 14. На хектару кукуруза добија се 3,85 t кукурузовине и

1,65 t окласка ове биљке. То укупно износи 5,5 тона биомасе по хектару, што је

импозантно. Предност кукурузовине је што се 70% њених остатака може искористити у

енергетске сврхе, док је расположивост окласка за енергетске потребе 30%. Треба истаћи

и да соја има висок проценат потенцијала за производњу енергије, чак 60%. Међутим, на 1

ha соје продукује се 2 t сламе, што је знатно мање у односу на кукуруз. Пшеница је усев

који има најмање енергетског потенцијала од ратарских култура, 35%. Такође, укупна

количина расположиве енергије кукуруза износи 84236 kg нафте, што је чак четири пута

више од расположиве енергије из осталих житарица (1958 kg нафте).

Графикон 16. Потрошња финалне енергије по енергентима/енергији у АП Војводини за 2011.

годину

Извор: Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине, 2010.

6 Податак преузет из научног рада: Потенцијал термоенергетских система са биомасом као горивом, аутора

Симоновић, Стекић.

24%

31%6%

1%

32%

6%

Природни гас

Електрична енергија

Толотна енергија

ОИЕ

Течна горива

Чврста горива



52

У структури потрошње финалне енергије у енергетске сврхе на простору АП

Војводине, највећи удео имају течна горива (32%), електрична енергија (31%) и природни

гас (24%). Идентичан удео имају чврста горива и топлотна енергија - 6%, док ОИЕ чине

свега 1% у потрошњи финалне енергије. Иако биомаса има огроман енергетски

потенцијал, њено учешће, као и осталих ОИЕ, у финалној потрошњи енергије АП

Војводине је занемарљиво.



53

7. КРИТИЧКИ ОСВРТ НА СТУДИЈУ ПРОСТОРНОГ РАЗМЕШТАЈА

НАМЕНСКИХ ЈАВНИХ СКЛАДИШТА АГРАРНЕ БИОМАСЕ НА

ТЕРИТОРИЈИ АП ВОЈВОДИНЕ

Складиштење представља једну од основних карика у ланцу снабдевања одређеног

енергетског постројења биомасом. У претходном поглављу, установљено је да су

потенцијали аграрне биомасе на простору Војводине огромни. Од укупне количине

биомасе, која износи 10749167 t/год., чак 10003334 t/год. или 93% отпада на аграрну

биомасу. Остале продукте биомасе дају комунални отпад и шумарска делатност. Биомаса

настала ратарском производњом чини 60% пољопровредне биомасе, а 55,8% укупне

количине биомасе на простору Војводине. Стога је, у „Студији просторног размештаја

наменских јавних складишта аграре биомасе на територији АП Војводина” акценат

стављен на свеобухватној анализи потенцијала, могућностима складиштења и конверзији

аграрне биомасе. У поглављу 7. ове Студије дат је предлог потенцијалних локација за

складиштење биомасе из пољопривреде. Критеријуми на основу којих су одређене

локације су:

✓ Површина обрадивог земљишта на локацији у ha,

✓ Просечан годишњи принос биомасе у t/ ha,

✓ Коефицијент расположивости биомасе на локацији у зависности од степена

исплативости примене савремене технологије,

✓ Коефицијент расположивости биомасе на локацији у зависности од степена

примене конзервацијске обраде земљишта и осталих утицаја,

✓ Транспортно растојање од међускладишта и до потенцијалне локације складишта у

km,

✓ Транспортно растојање од потенцијалне локације складишта до локације

потрошача у km,

✓ Јединични трошкови транспорта биомасе видом транспорта у €/t km,

✓ Дефинисана потражња за биомасом.

Наведени критеријуми коришћењи су за утврђивање локација погодних за

складиштење аграрне биомасе на простору Војовдине. За потребе овог истраживања

употребљен је математички метод под називом „Location Allocation Problem.” Применом

овог метода добијени су следећи резултати, приказани на Карти 7. За потребе израде овог

мастер рада, аутор је из Студије преузео само два критеријума: Површина обрадивог

земљишта на локацији у ha и Просечан годишњи принос биомасе у t/ha, јер сматра да су од

кључне важности за одређивање локација погодних за складиштење биомасе. Критеријум

Коефицијент расположивости биомасе на локацији у зависности од степена

исплативости примене савремене технологије, није коришћен из разлога што не постоје

тачни подаци о степену исплативости примене савремене технологије за третирање

биомасе. Коефицијент расположивости биомасе на локацији у зависности од степена



54

примене конзервацијске обраде земљишта и осталих утицаја је критетијум који, такође,

није коришћен у овом раду, из разлога што аутор нема увид у податке о степену примене

конзервацијске обраде земљишта на простору Војводине. Kритеријуми који се односе на

транспорт, аутор је објединио у један, који је сагледао и са еколошког и са екомонског

становишта. Приликом дефинисања овог критеријума, фокус је био на томе који видови

транспорта су са еколошког аспекта најповољнији за превоз биомасе, као и којим

типовима транспорта се могу превести највеће количине овог енергента. Критеријум

Дефинисана потражња за биомасом, није разматран у овом раду.

Карта 7. Потенцијалне макролокације складишта аграрне биомасе у АП Војводини

Извор: Studija prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrare biomase na teritoriji AP

Vojvodine, 2016.

Математичким истраживањем одређено је шест потенцијалних макролокација на

територији наше северне покрајине. То су подручја следећих градова и општина: Сомбор,

Апатин, Бачка Паланка, Бечеј, Зрењанин и Панчево. Аутор овог рада покушаће да

критички сагледа урађену анализу и установи да ли су предложене макролокације

најоптималнији простори за складиштење биомасе из пољопривреде, применом

Аналитичког хијерархијског процеса (АХП метода). Критеријуми које ће за ову анализу

користити су:

▪ Површина обрадивог земљишта на локацији у ha,

▪ Површина обрадивог земљишта под кукурузом,

▪ Укупне количине кукурузовине у t,

▪ Принос кукурузовине у t/ha,



55

▪ Удео парцела већих од 5 ha,

▪ Просечан годишњи принос биомасе у t/ha,

▪ Близина пловних путева, лука, железница и магистралних путева потенцијалним

макролокацијама.

Аналитичко хијерархијски процес (АХП метод)

АХП метод развио је Томас Сати почетком седамдесетих година двадесетог века.

Аналитичко хијерархијски процес представља један алат у анализи одлучивања. Подручје

примене методе јесте вишекритеријумско одлучивање, где се на основу дефинисаног

скупа критеријума и вредности атрибута за сваку алтернативу врши избор

најприхватљивијег решења, односно приказује се потпуни распоред важности алтернативе

у моделу. Због једноставније примене методе, на конкретном примеру развијен је софтвер

из класе система за подршку одлучивању Expert Choice. При томе су евидентиране четири

фазе примене методе:

1) структуирање проблема,

2) прикупљање података,

3) оцењивање релативних тежина,

4) одређивање решења проблема (Despodov, Mitić, Peltečki, 2011).

Хијерархијски структуриран модел одлучивања састоји се од циља, критеријума,

неколико нивоа поткритеријума и алтернатива. АХП је вишекритеријумска техника која

се заснива на разлагању сложеног проблема у хијерархију. Циљ се налази на врху

хијерархије, док су критеријуми, поткритеријуми и алтернативе на нижим нивоима

(Кордик, 2012). На следећој слици приказана је хијерархија коју чине циљ, четири

критеријума и три алтернативе .

Графикон 17. Хијерархијски модел АХП-а

Извор: https://aplikasiphpku.wordpress.com/2018/03/02/spk-ahp-analytic-hierarchy-process/

https://aplikasiphpku.wordpress.com/2018/03/02/spk-ahp-analytic-hierarchy-process/



56

„АХП је врло флексибилан, јер омогућава да се код сложених проблема са много

критеријума и алтернатива прилично лако нађу релације између утицајних фактора,

препозна њихов експлицитни или релативни утицај и значај у реалним условима и одреди

доминантност једног фактора у односу на други. АХП држи све делове хијерархије у

вези. Због тога је једноставно видети како промена једног фактора утиче на остале

факторе” (Kордик 2012, стр. 266).

Све теорије се заснивају на аксиомима. Аксиом је логички израз за који се сматра да је

тачан. Његова истинитост се подразумева, и служи као почетна тачка за даљу анализу.

Аксиоми на којима се АХП заснива су:

✓ Аксиом реципрочности. Ако је елемент А n пута значајнији од елемента B, тада је

елемент B 1/n пута значајнији од елемента А.

✓ Аксиом хомогености. Поређење има смисла једино ако су елементи упоредиви (на

пример, не може се поредити тежина инсекта са тежином слона).

✓ Аксиом зависности. Дозвољава се поређење међу групом елемената једног нивоа у

односу на елемент вишег нивоа, тј. поређења на нижем нивоу зависе од елемента

вишег нивоа.

✓ Аксиом очекивања. Свака промена у структури хијерархије захтева поновно

израчунавање приоритета у новој хијерархији (Кордик, 2012).

Циљ је увек на врху и он се не пореди ни са једним од других елемената. На нивоу 1 је

n критеријума који се у паровима, свако са сваким, пореде у односу на непосредно

надређени елемент на вишем нивоу. Потребно је укупно n*(n-1)/2 поређења, што значи да

број поређења приближно одговара квадрату броја елемената који се пореде. Примењује

се исти поступак, идући кроз хијерархију ниже, све док се на последњем нивоу k не

изврше поређења свих алтернатива у односу на надређене поткритеријуме на

претпоследњем k-1 нивоу.

За процењивање вредности односа значаја критеријума и/или поткритеријума,

користи се тзв. Сатијева скала. Она помаже приликом процене односа важности два

критеријума када се њихове вредности изражавају квантитативно, квалитативно и у

различитим јединицама мере. Сатијева скала има пет нивоа интензитета и четири

међунивоа, а сваки од њих одређује колико је пута један критеријум важнији или мање

важан од другог, оног са којим се пореди.

Нумерички израз аксиоме реципрочности

S = { 19 , 18 , 17 , 16 , 15 , 14 , 13 , 12 , , 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9}

Извор: Saaty, 1980.



57

Табела 15. Сатијева скала за процену релативног значаја критеријума

Значај Дефиниција Објашњење

1 Истог значаја Два елемента су идентичног значаја у односу на циљ.

3 Слаба доминантност Искуство или расуђивање незнатно фаворизују један елемент

у односу на други.

5 Јака доминантност Искуство или расуђивање знатно фаворизују један елемент у

односу на други.

7 Демонстрирана

доминантност

Доминантност једног елемента потврђена у пракси.

9 Апсолутна доминантност Доминантност највишег степена.

2,4.6,8 Међувредности Потребан компромис или даља подела.


Поступак додељивања тежинских коефицијената и испитивања конзистентности

(упоређивања значаја критеријума) састоји се од пет корака (Jandrić, Srđević, 2000), и то:

❖ Постављања критеријума у матрицу nxn форме (колоне и редове),

❖ Поређења критеријума у односу на циљ,

❖ Одређивања вектора сопствених вредности матрице поређења,

❖ Додељивања тежинских коефицијената на основу израчунатог вектора сопствених

вредности, и

❖ Испитивања конзистентности резултата.

На одређеном нивоу хијерархије дати елементи се пореде смештањем у одговарајуће

матрице. На пример, уколико се међусобно пореди n елемената у односу на одговарајући

елемент на непосредно вишем нивоу хијерархије, онда се при поређењу елемента i у

односу на елемент j, путем Сатијеве скале, одређује нумерички коефицијент aij који се

смешта на одговарајућу позицију у матрици А:

A = [

a11 a12a21 a22

⋯an1an2

… … …an1 an2 ⋯ ann

]

На положају aji се позиционира реципрочна вредност резултата поређења. Примера

ради, уколико је елемент 1 знатно важнији од елемента 2, на позицији a12 матрице А би се

налазила вредност 5, а на позицији a21 би се налазила његова реципрочна вредност,

односно 1/5 (Jandrić, Srđević, 2000). Све предности матрице поређења се могу уочити ако

се прикаже идеална матрица Х, у којој w1 представља релативни тежински коефицијент

елемента i.



58

X =

[ w1

w2

w1

w2w2

w1

w2

w2

⋯

w1

wnw2

wn⋯wnw1

…wn

w2⋯

…wn

wn]

Постоје различите методе којима се из матрице А врши екстракција вредности

вектора тежинских коефицијената 𝑤𝑇 = {𝑤1, … , 𝑤𝑛 }. Једна од често примењиваних

подразумева да се прво у свакој колони сумирају сви њени елементи, а затим се сваки

елемент матрице подели са добијеном сумом за колону у којој се тај елемент налази.

Другим речима, овај корак подразумева одређивање тзв. вектора сопствених вредности

матрице поређења.

a'ij= 𝑎𝑖𝑗

∑ aij𝑛i=1

Затим се сумирају тако добијене вредности по редовима, након чега се врши

нормализовање тако што се сума сваког реда подели са бројем редова. Резултат ових

израчунавања је вектор приоритета који представља вектор сопствених вредности

матрице:

𝑤 = 1

𝑛 ∑ aij𝑛

𝑖=1

Следећа фаза подразумева да се вектор тежинских коефицијената (w) множи са

тежинским коефицијентом са вишег нивоа хијерархије који се користи као критеријум при

поређењу. Овај поступак се понавља идући надоле, ка нижим нивоима хијерархије. За

сваки елемент на одређеном нивоу се одређују тежински коефицијенти, који се потом

користе за израчунавање тзв. композитних релативних тежинских коефицијената

елемената на нижим нивоима хијерархије (Jandrić, Srđević, 2000).

АХП спада у веома популарне методе и због тога што има способност да

идентификује и анализира неконзистентности (недоследности) доносиоца одлука у

процесу расуђивања и вредновања елемената хијерархије. Да би се израчунао степен

конзистентности (CR), прво треба израчунати индекс конзистентности (CI) према

релацији:

CI = λ max− n

𝑛−1



59

где је λmax максимална сопствена вредност матрице поређења. Што je λmax ближе

броју n, мања ће бити неконзистентност (Kордик, 2012).

Да би се израчунало λmax, прво треба помножити матрицу поређења са вектором

тежинских коефицијената да би се одредио вектор b:

[

𝑎11 𝑎12𝑎21 𝑎22

⋯𝑎𝑛1𝑎𝑛2

⋯ … …𝑎𝑛1 𝑎𝑛2 ⋯ 𝑎𝑛𝑛

] x [

𝑤1𝑤2…𝑤𝑛

] = [

𝑏1𝑏2…𝑏𝑛

]

Дељењем кореспондентних елемената вектора b и w добија се:

[ 𝑏1

𝑤1𝑏2

𝑤2⋯𝑏𝑛

𝑤𝑛]

= [

λ1λ2…λn

]

Да би потом дошли до коначног исхода:

λmax 1

𝑛 ∑ λi𝑛

𝑖=1

Индекс конзистентности (CI) се добија заменом вредности λmax:

CI = λmax −n

𝑛−1

Коначно, степен конзистентности (CR) представља однос индекса конзистентности

(CI) и случајног индекса (RI):

CR = 𝐶𝐼

𝑅𝐼

Случајни индекс (RI) зависи од реда матрице, а његове вредности су дате у табели

испод, у којој први ред представља ред матрице поређења, а други случајне индексе:

Табела 16. Вредност случајних индекса (RI)



60

Ред

матрице

поређења

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Случајни

индекс 0.0 0.0 0.58 0.9 1.12 1.24 1.32 1.41 1.45 1.49 1.51 1.48 1.56 1.57 1.59


Ако је степен конзистентности (CR) мањи од 0,10, резултат је довољно тачан и нема

потребе за корекцијама у поређењима и понављању прорачуна. Под условом да је степен

конзистентости већи од 0,10, резултате би требало поново анализирати и установити

разлоге неконзистентности. Треба да се у пракси често дешава да степен конзистентности

буде већи од 0,10, а да се изабрана алтернатива ипак задржи као најбоља (Кордик, 2012).

Извођење и верификација вредности коефицијената приоритета

Основни кораци у АХП методи су дефинисање циљева, идентификација критеријума,

додела стандардизованих бодова одабраним поткритеријумима или алтернативама и

интеграција са ГИС технологијом (Смиљанић, Ђурђић, 2006). Циљ примене поменуте

методе је креирање синтезне карте на којој ће бити приказане најпогодније макролокације

за складиштење пољопривредне биомасе на подручју Војводине. Сваки критеријум (има

их седам), одабран од стране аутора, биће картографски приказан. ГИС технологија

послужила је за њихову израду. За сваки поткритеријум који ће бити коришћен у анализи,

биће дефинисан стандардизовани бод приказан у Табели 17. Треба нагласити да код

метода вредновања аутор има слободу да сам дефинише и додели одређеном критеријуму

одговарајући бод или оцену. На основу ових оцена биће дат и ауторов предлог

макролокација.

Градови и општине које након финалног вредновања и добијања просечних оцена,

имају просечну оцену између 4 и 5, сматраће се погодним макролокацијама за

складиштење аграрне биомасе. Условно погодне локације биће оне које имају између 3 и 4

поена. Градови и општине који буду имали збирну оцену од 2 до 3, сврстаће се у

категорију мање погодних локација за складиштење биомасе, док ће се оне које у просеку

имају мању оцену од 2, сматрати непогодним макролокацијама.

Сваки од седам изабраних критеријума од стране аутора, има своје алтернативе или

прецизније речено, поткритеријуме. Аутор сам одлучује и додељује бодове алтернативама.

Применом приказане матрице у АХП методи, аутор ће извршити наизменичну

компарацију свих критеријума, по моделу свако са сваким, не би ли утврдио њихов значај

у одређивању локација за складиштење аграрне биомасе у АП Војводини. Након

међусобне компарације, биће одређени тежински коефицијенти за сваки критеријум.

Добијени коефицијенти за сваки критеријум множи ће се са одговарајућим додељеним



61

бодом тог поткритеријума. У Табели 17. приказане су оцене које је аутор доделио свим

поткритеријумима.

Табела 17. Вредновање критеријума

Број

критеријума Елемент вредновања

Поени или

оцена

I

Површина обрадивог земљишта у ha

Преко 60000 ha

40000 – 60000 ha

20000-40000 hа

До 20000 ha

5

4

2

1

II

Површина обрадивог земљишта под кукурузом

Преко 30000 ha

15000 – 30000 ha

5000 – 15000 ha

До 5000 ha

5

4

2

1

III

Укупне количине кукурузовине у t/год.

Преко 80000 t

60000 – 80000 t

30000 – 60000 t

10000 – 30000 t

До 10000 t

5

4

3

2

1

IV

Принос кукурузовине у t/h

Преко 5 t/ha

3 – 5 t/ha

До 3 t/ha

5

3

1

V

Удео парцела већих од 5 ha

Више од 50%

40 – 50 %

30 – 40 %

До 30 %

5

4

3

1

VI

Густина аграрне биомасе

Преко 60000 t/год.

45000 – 60000 t/год.

30000 – 45000 t/год.

15000 – 30000 t/год.

Мање од 15000 t/год.

5

4

3

2

1

VII

Близина пловних путева, лука, железница и магистралних путева

потенцијланим макролокацијама

Међународне и националне луке

Пловни ток Дунава – Коридор VII

Међународни железнички коридор - Коридор X Међународни магистрални и

државни путеви првог реда

Регионални путеви – путеви другог реда

5

4

3

2

1


Процедура математичког поступка извођења вредности тежински коефицијената

представља врло сложен и комплексан процес који се састоји из неколико етапа:



62

Формирање nхn матрице и компарација значаја критеријума – представља почетни

корак у математичком моделу званом АХП. Треба рећи да се у овој етапи критеријуми

организују у матрицу nхn формације, у зависности од броја вредности које се пореде.

Потребно је извршити компарацију значаја критеријума, односно степен њихове

релевантне доминантности у односу на критеријуме са којима су у међуодносу, користећи

Сатијеву скалу са распонима вредности од 2 до 9, односно њиховим реципрочним

вредностима у распону од 1/2 до 1/9. На пример, уколико је критеријум А пет пута већег

значаја од критеријума Б, онда је критеријум Б 1/5 пута већег значаја од критеријума А.

Табела 18. Матрица и компарација значаја критеријума за одређивање локација погодних за

складиштење аграрне биомасе у АП Војводини

Критеријум (↓→) I II III IV V VI VII

I 1 1/2 1/2 1/2 1 1/2 1

II 2 1 2 2 4 2 2

III 2 1/2 1 1/2 4 2 2

IV 2 1/2 2 1 3 2 2

V 1 1/4 1/4 1/3 1 1 1

VI 2 1/2 1/2 1/2 1 1 2

VII 1 1/2 1/2 1/2 1 1/2 1


Следећи корак у математичком поступку је извођење вектора сопствених вредности

матрице поређења.

Табела 18. Извођење вектора сопствених вредности

Критеријум (↓→) I

Σk = 11

II

Σk = 3,75

III

Σk = 6,75

IV

Σk = 5,33

V

Σk = 15

VI

Σk = 9

VII

Σk = 11

I 0,09 0,13 0,07 0,09 0,07 0,05 0,09

II 0,18 0,27 0,30 0,37 0,27 0,22 0,18

III 0,18 0,13 0,15 0,09 0,27 0,22 0,18

IV 0,18 0,13 0,30 0,19 0,20 0,22 0,18

V 0,9 0,07 0,04 0,06 0,07 0,11 0,09

VI 0,18 0,13 0,07 0,09 0,07 0,11 0,18

VII 0,09 0,13 0,07 0,09 0,07 0,05 0,09


Након извршене компарације међусобног степена значаја критеријума на основу

Сатијеве скале, изводе се вектори сопствених вредности (kv). Они се одређују тако што се



63

прво изведе збир свих колона, ознака Σk (нпр. збир прве колоне, односно критеријума је

1+2+2+2+1+2+1 = 11). Потом се свака вредност у колони дели са добијеним збиром те

колоне (нпр. у првој колони, 1/11; 2/11; 2/11; 2/11; 1/11; 2/11; 1/11). Поступак се понавља

за сваку колону.

Трећи корак у моделу назива се хоризонтално сумирање вектора сопствених

вредности. У овом делу матрице врши се сумирање вредности вектора споствених

вредности по хоринзотали или редовима nхn матрице. На пример, збир вредности вектора

првог реда, тј. првог критеријума је 0,09+0,13+0,07+0,09+0,07+0,05+0,09 = 0,59. Поступак

се понавља за сваки ред матрице.

Табела 19. Хоризонтално сумирање вектора сопствених вредности

Критеријум

(↓→)

I

Σk =

11

II

Σk =

3,75

III

Σk =

6,75

IV

Σk =

5,33

V

Σk =

15

VI

Σk =

9

VII

Σk =

11

Збир вредности

(kv)

I 0,09 0,13 0,07 0,09 0,07 0,05 0,09 0,59

II 0,18 0,27 0,30 0,37 0,27 0,22 0,18 1,79

III 0,18 0,13 0,15 0,09 0,27 0,22 0,18 1,22

IV 0,18 0,13 0,30 0,19 0,20 0,22 0,18 1,4

V 0,9 0,07 0,04 0,06 0,07 0,11 0,09 0,5

VI 0,18 0,13 0,07 0,09 0,07 0,11 0,18 0,83

VII 0,09 0,13 0,07 0,09 0,07 0,05 0,09 0,59


Претпоследња етапа математичког модела АХП је извођење вредности тежинских

коефицијената (kt). На основу резултата добијених у претходном кораку, израчунава се

тежински коефицијент сваког критеријума. На тај начин, дефинише се његова важност у

односу на циљ, али и остале критеријуме истог нивоа. Тежински коефицијент се

израчунава по формули kt = kv/n, где kv - представља хоризонтално сумирање вредности

вектора, а n - број редова, тј. елемената поређења. У овом случају, пошто аутор пореди

седам критеријума, kv сваког реда, односно елемента поређења, делиће се бројем седам.

Табела 20. Тежински кофицијенти одабраних критеријума

kv/7 I

kv = 0,59

II

kv = 1,79

III

kv = 1,22

IV

kv = 1,4

V

kv = 0,5

VI

kv = 0,83

VII

kv = 0,59

kt 0,08 0,26 0,17 0,2 0,07 0,12 0,08


На основу прорачуна датих у Табели 20. може се закључити да је критеријум II,

односно површина обрадивог земљишта под кукурузом у ha, има највиши тежински



64

коефицијент (0,26), што уједно овај критеријум чини најзначајнијим у анализи. После

њега, највећу вредност има елемент под бројем IV, a то је принос кукурузовине у t/ha

годишње (0,2). Трећи критеријум по важности са коефицијентом 0,17 је укупна количина

кукурузовине произведена у АП Војводини на годишњем нивоу у тонама. Критеријум VI,

количина аграрне биомасе има тежински коефицијент 0,12. Елементи тј. критеријуми I и

VII поседују идентичну вредност 0,08, док је по мишљењу аутора критеријум V, односно

удео парцела већих од 5 ha, најмање значајан у поступку одређивања локација погодних за

складиштење биомасе на простору АП Војводине.

Последња етапа у АХП методу је испитивање и верификација конзистентности

добијених резултата. Она се састоји из неколико корака. Најпре, матрица поређења

критеријума се множи са добијеним вредностима коефицијената, по принципу сваки

елемент првог реда са одговарајућим паром колоне коефицијената. То би овако требало да

изгледа:

Табела 21. Сума вредности по редовима

Критеријум

(↓→)

I

kt =

0,08

II

kt =

0,26

III

kt =

0,17

IV

kt =

0,2

V

kt =

0,07

VI

kt =

0,12

VII

kt =

0,007

Сума производа по

редовима

I 1 1/2 1/2 1/2 1 1/2 1 0,6

II 2 1 2 2 4 2 2 1,84

III 2 1/2 1 1/2 4 2 2 1,24

IV 2 1/2 2 1 3 2 2 1,44

V 1 1/4 1/4 1/3 1 1 1 0,52

VI 2 1/2 1/2 1/2 1 1 2 0,82

VII 1 1/2 1/2 1/2 1 1/2 1 0,6


Ред I: (1*0,0,8)+(1/2*0,26)+(1/2*0,17)+(1/2*0,2)+(1*0,07)+(1/2*0,12)+(1*0,08) = 0,6

Ред II: (2*0,0,8)+(1*0,26)+(2*0,17)+(2*0,2)+(4*0,07)+(2*0,12)+(2*0,08) = 1,84

Ред III: (2*0,0,8)+(1/2*0,26)+(1*0,17)+(1/2*0,2)+(4*0,07)+(2*0,12)+(2*0,08) = 1,24

Ред IV: (2*0,0,8)+(1/2*0,26)+(2*0,17)+(1*0,2)+(3*0,07)+(2*0,12)+(2*0,08) = 1,44

Ред V: (1*0,0,8)+(1/4*0,26)+(1/4*0,17)+(1/3*0,2)+(1*0,07)+(1*0,12)+(1*0,08) = 0,52

Ред VI: (2*0,0,8)+(1/2*0,26)+(1/2*0,17)+(1/2*0,2)+(1*0,07)+(1*0,12)+(1*0,08) = 0,82

Ред VII: (1*0,0,8)+(1/2*0,26)+(1/2*0,17)+(1/2*0,2)+(1*0,07)+(1/2*0,12)+(1*0,08) = 0,6

Након извршеног поступка, вредности добијених сума по редовима се деле са

тежинским коефицијентима критеријумима по следећем принципу:



65

[ 0,601,841,241,440,520,820,60]

/

[ 0,080,260,170,200,070,120,08]

=

[ 7,507,087,297,207,436,837,50]

Сума производа првог реда, у овом случају 0,60 дели се са коефицијентом првог реда,

тј. критеријума, који износи 0,08, и тако за сваки критеријум. Када се то израчуна

добијено резултати се сабирају: 7,50+7,08+7,29+7,20+7,43+6,83+7,50 = 50,83. Да би се

добила вредност λmax, неопходно је добијену суму поделити са бројем критеријума, у овом

случају са 7, тако да је λmax = 7,26.

Претходна два корака у етапи испитивање и верификација конзистентности

добијених резултата изведена су да би се добила вредност λmax (однос суме претходно

добијених вредности и броја чланова матрице поређења), на основу којег се рачуна индекс

(CI) и степен конзистентности (CR) резултата:

CI = λmax −n

𝑛−1

CI = 50,83 −7

7−1

CI = 0,04

Завршни корак у овом математичком поступку је израчунавање степена

конзистентности добијених резултата, преко формуле:

CR = 𝐶𝐼

𝑅𝐼

где је RI - случајни индекс који се у овом случају 1,32 (гледај Табелу 16.) .

CR = 0,04

1,32

CR = 0,03 Индекс конзистентности износи 0,03, што доказује да су резултати конзистентни, с

обзиром да је добијена вредност испод референтне границе од 0,10 за показатељ индекса

конзистентности (0,03 < 0,10).



66

Критеријум 1: Површина обрадивог земљишта у хектарима је узет за примарни

критеријум, јер се испитују макролокације за складиштење аграрне биомасе. Што су

површине под земљиштем обрадивог типа веће, то је вероватноћа и да принос биомасе

буде већи. Иначе, овај критеријум преузет је из Студије, јер представља основу за овај тип

анализе.

Табела 22. Површине обрадивог земљишта у ha по општинама

Општина Површина

(ha) Општина

Површина

(ha) Општина

Површина

(ha)

Апатин 21443 Бачки

Петровац 15891 Бачка Топола 48869

Кула 39038 Беочин 3814 Мали Иђош 15193

Оџаци 30230 Бечеј 39781 Суботица 69509

Сомбор 88724 Врбас 28350 Житиште 42725

Алибунар 42161 Жабаљ 27650 Зрењанин 81656

Бела Црква 19879 Србобран 26986 Нова Црња 22211

Вршац 48782 Сремски

Карловци 543 Нови Бечеј 38682

Ковачица 42491 Темерин 14091 Сечањ 33599

Ковин 42771 Тител 17270 Инђија 27627

Опово 13315 Ада 19049 Ириг 8779

Панчево 52034 Кањижа 23383 Пећинци 23332

Пландиште 30636 Кикинда 60076 Рума 39924

Нови Сад 33327 Нови

Кнежевац 16865

Сремска

Митровица 50087

Бач 23453 Сента 20047 Стара Пазова 29718

Бачка

Паланка 42854 Чока 15080 Шид 34248

Извор: Попис пољопривреде у Републици Србији - Књига 1, 2012.

Аутор је порвшине ораница изражене у хектарима по општинама класификовао у

четири категорије:

➢ До 20000 ha (оцена или поен: 1),

➢ 20000 - 40000 hа (оцена или поен: 2),

➢ 40000 – 60000 ha (оцена или поен: 4),

➢ Преко 60000 ha (оцена или поен: 5).

Свака потенцијална макролокација биће сврстана у одређени поткритеријум на основу

класификације коју је извршио аутор. Оцена одређеног поткритеријума множиће се са

тежинским коефицијентом првог критеријума, који износи 0,08.



67

Карта 8. Површине обрадивог земљишта у ha по општинама


Градови и општине који имају преко 60000 ha обрадиве површине добили су највишу

оцену. Град Сомбор има највише површина под ораницама, чак 88724 ha, док Град

Зрењанин има нешто мању површину под обрадивим земљиштем. Поеном мање бодовани

су градови и општине које имају површине под ораницама у опсегу од 40000 до 60000 ha.

Од локација предложених у Студији, овде спадају Град Панчево и општина Бачка

Паланка. Затим, 2 бода добили су градови и општине чије се територије под обрадивим

земљиштем крећу у распону од 20000 до 40000 ha, тако да у ту групу спадају општине

Апатин и Бечеј. Сремски Карловци су општина која има убедљиво најмање ораничних

површина, свега 543 ha.

Оцена 5 (5*0,08 = 0.4): Сомбор, Зрењанин, Кикинда и Суботица.

Оцена 4 (4*0,08 = 0,32): Панчево, Алибунар, Ковачица, Ковин, Вршац, Житиште, Бачка

Топола, Бачка Паланка и Сремска Митровица.

Оцена 2 (2*0,08 = 0,16): Пландиште, Сечањ, Нова Црња, Кањижа, Сента, Нови Бечеј,

Бечеј, Србобран, Жабаљ, Врбас, Нови Сад, Кула, Оџаци, Бач, Апатин, Шид, Инђија, Стара

Пазова, Пећинци и Рума.



68

Оцена 1 (1*0,08 = 0,08): Сремски Карловци, Ириг, Беочин, Бачки Петровац, Мали Иђош,

Ада, Чока, Нови Кнежевац, Тител, Темерин, Опово и Бела Црква.

Критеријум 2: Анализом потенцијала аграрне биомасе, у претходном поглављу,

утврђено је да се од ратарских култура на простору АП Војводине убедљиво највише гаји

кукуруз, стога је аутор одлучио да један од елемената вредновања у матрици АХП метода

буде обрадива површина под кукурузом у хектарима. Оно што треба истаћи јесте то да

овај критеријум има највиши тежински коефицијент (0,26), што га, по мишљењу аутора,

чини најзначајнијим за одређивање локација аграрне биомасе у Војводини.

Табела 23. Површине обрадивог земљишта под кукурузом у ha по општинама

Општина Површина

(ha) Општина

Површина

(ha) Општина

Површина

(ha)


Петровац 6407 Бачка Топола 23020










Опово 6889 Ада 9271 Ириг 3864





Сремска



Бачка


Извор: Попис пољопривреде у Републици Србији - Књига 1, 2012.

Површине обрадивог земљишта под кукурузом у ha по општинама разврстане су у

четири категорије:

➢ До 5000 ha (оцена или поен: 1),

➢ 5000 - 15000 hа (оцена или поен: 2),

➢ 15000 – 30000 ha (оцена или поен: 4),

➢ Преко 30000 ha (оцена или поен: 5).



69

Карта 9. Површине обрадивог земљишта под кукурузом у ha по општинама


Територије градова Сомбор, Зрењанин и Суботица имају највише ораница засејаних

кукурузом, преко 30000 ha. Ковачица, Опово, Панчево и Кикинда су територије које,

такође, имају велике површине обрадивог земљишта под кукурузом, просечно 25000 ha.

На основу овог податка може се оучити да су општине Јужног Баната најгушће засејане

овом ратарском културом. Између 15 и 30 хиљада ha површина под кукурузом имају,

углавном општине јужне и западне Бачке. Нови Кнежевац, Беочин, Ириг и Сремски

Карловци су једине општине у Војводини које имају мање од 5000 хектара парцела на

којима се гаји кукуруз. На горе приказаној карти то се јасније може сагледати.

Оцена 5 (5*0,26 = 1,3): Зрењанин, Сомбор и Суботица.

Оцена 4 (4*0,26 = 1,04): Панчево, Ковин, Кикинда, Алибунар, Ковачица, Вршац,

Житиште, Рума, Кула, Бачка Паланка, Сремска Митровица и Бачка Топола.

Оцена 2 (2*0,26 = 0,52): Бела Црква, Опово, Сечањ, Пландиште, Бела Црква, Нова Црња,

Кањижа, Сента, Чока, Ада, Нови Бечеј, Бечеј, Жабаљ, Тител, Инђија, Стара Пазова,

Пећинци, Нови Сад, Шид, Врбас, Оџаци, Мали Иђош, Србобран, Бачки Петровац, Бач,

Темерин, и Апатин.

Оцена 1 (1*0,26 = 0,26): Сремски Карловци, Беочин, Ириг и Нови Кнежевац.



70

Критеријум 3: Пошто је кукуруз ратарска култура чија је производња

најзаступљенија у АП Војводини, аутор рада одлучио је да анализира потенцијалне

макролокације на основу укупних количина кукуруза у t на годишњем нивоу по

општинама. Он се узгаја на површини од 610304 ha, док се пшеница, која је друга ратарска

биљка по производњи у покрајини, сеје на готово, дупло мањем простору – 330293 ha.

Такође, оно што је битно за аграрну биомасу, је чињеница да је код кукуруза однос масе и

жетвених остатака, тј. кукурузовине 1:1, што значи колика је продукција зрна, толико ће

бити и кукурузовине. Године 2011. технички потенцијал биомасе из кукуруза је износио

3650000 тона за годину, што је неких 60% укупних количина аграрне биомасе у

Војводини. Ова биљка има и много већи енергетски потенцијал од осталих житарица, који

нажалост није искоришћен. Овај критеријум је гледајући тежински коефицијент (0,17)

трећи по рангу важности.

Табела 24. Укупна количина кукурузовине у t/год. по општинама за 2012. годину

Општина Кукурузовина

(t/год.) Општина

Кукурузовина

(t/год.) Општина

Кукурузовина

(t/год.)


Петровац 22882

Бачка

Топола 62266










Опово 30005 Ада 33009 Ириг 15030





Сремска


Бач 22955 Сента 18360 Стара

Пазова 43683

Бачка


Извор: Општине и региони у Републици Србији, 2012.

Укупне количине кукурузовине у t/год. по општинама подељене су у пет категорија:

➢ Преко 80000 t/год. (оцена или поен: 1),

➢ 60000 – 80000 t/год. (оцена или поен: 2),



71



➢ До 10000 t/год. (оцена или поен: 5).

Карта 10. Укупна количина кукурузовине у t/год. по општинама за 2012. годину


Посматрајући карту изнад може се приметити да највеће количине кукуруза (преко

80000 тона на годишњем нивоу), па самим тим и њених остатака (кукурузовине),

производе градови са највећим површинама у Војводини. То су територије следећих

градова: Сомбор, Суботица, Панчево, Зрењанин и Кикинда. Девет општина има

продукцију кукурузовине у опсегу од 60000 до 80000 t/год. По четири у Банату и Бачкој и

Сремска Митровица у Срему. Највећи број градова и општина спада у четврту

поткатегорију, тј. оне чији је принос жетвених остатака од кукуруза између 15000 – 30000

t по години. Општине Сремски Карловци и Беочин су једине општине које имају мање од

10000 тона кукурузних остатака на годишњем нивоу.



72

Оцена 5 (5*0,17 = 0,85): Сомбор, Суботица, Панчево, Зрењанин и Кикинда.

Оцена 4 (4*0,17 = 0,68): Вршац, Ковачица, Нови Сад, Бачка Паланка, Бачка Топола,

Житиште, Сечањ, Сремска Митровица и Кула.

Оцена 3 (3* 0,17 = 0.51): Опово, Бечеј, Врбас, Жабаљ, Србобран, Ада, Инђија, Нови Бечеј,

Стара Пазова, Рума, Шид и Оџаци.

Оцена 2 (2*0,17 = 0,34): Апатин, Алибунар, Бела Црква, Ковин, Пландиште, Нова Црња,

Бачки Петровац, Темерин, Тител, Бач, Кањижа, Нови Кнежевац, Сента, Чока, Мали Иђош,

Нова Црња, Кањижа, Пећинци и Ириг.

Оцена 1 (1*0,17 = 0,17): Сремски Карловци и Беочин.

Критеријум 4: Кукуруз у односу на остале пољопривредне културе, продукује

далеко највећу количину биомасе. Зато се аутор одлучио да анализира просечан принос

кукуруза, јер од њега зависи и принос биомасе. Већ је наглашено да је принос кукуруза

идентичан приносу кукурузовине. Вредновањем критеријума у матрици АХП модела,

аутор је оценио овај елемент као други по важности, добивши тежински коефицијент 0,2.

Табела 25. Принос кукурузовине у t/ha, по општинама за 2012. годину

Општина Принос у

t/ha Општина

Принос у

t/ha Општина

Принос у

t/ha

Апатин 4.5 Бачки Петровац 3.5 Бачка Топола 2.7

Кула 4.6 Беочин 3.1 Мали Иђош 4.6

Оџаци 4.1 Бечеј 3.6 Суботица 3.2

Сомбор 4.3 Врбас 4.1 Житиште 4.2

Алибунар 0.4 Жабаљ 5.3 Зрењанин 3.0

Бела Црква 3.4 Србобран 5.0 Нова Црња 2.8

Вршац 3.5 Сремски

Карловци

9.8 Нови Бечеј

2.2

Ковачица 2.9 Темерин 3.6 Сечањ 5.2

Ковин 0.5 Тител 3.1 Инђија 2.9

Опово 4.3 Ада 3.6 Ириг 3.9

Панчево 5.2 Кањижа 1.9 Пећинци 2.7

Пландиште 3.9 Кикинда 3.6 Рума 2.8

Нови Сад 5.7

Нови Кнежевац 2.8 Сремска

Митровица

2.8

Бач 4.1 Сента 2.2 Стара Пазова 3.3

Бачка

Паланка

4.1 Чока

2.7 Шид

4.9




73

Просечан принос кукурузовине у t/ha израчунат је поделом укупних количина

кукуруза у тонама за 2012. са обрадивим површинама под кукурузом у ha за исту годину.

За овај прорачун коришћени су подаци из две публикације Републичког завода за

статистику: Општине и региони у Републици Србији 2012. и Попис пољопривреде у

Републици Србији - Књига 1, 2012.

Просечан принос кукурузовине у t/ha по општинама за 2012. годину разврстане су у

следеће подгрупе:

➢ До 3 t/ha (оцена или поен: 1),

➢ 3 – 5 t/ha (оцена или поен: 3),

➢ Преко 5 t/ha (оцена или поен: 5).

Карта 11. Принос кукурузовине у t/ha, по општинама за 2012. годину


Што се тиче овог критеријума, треба нагласити да су највишу оцену добили следећи

градови и општине: Нови Сад, Панчево, Србобран, Сечањ, Жабаљ и Сремски Карловци

који једини имају принос кукуруза, више од 5 t/ha. Најнижу оцену добиле су следеће

општине: Алибунар, Ковачица, Ковин, Кањижа, Нови Кнежевац, Сента, Чока, Бачка

Топола, Нова Црња, Нови Бечеј, Инђија, Пећинци, Рума и Сремска Митровица, јер је на

њиховим житним пољима забележен принос кукуруза мањи од 3 у t/ha на годишњем



74

нивоу у 2012. години. Остале општине и градове, аутор је бодовао оценом 3. У ту

категорију спадају градови и општине које имају просечан род од 3 до 5 t/ha.

Оцена 5 (5*0,2 = 1): Нови Сад, Панчево, Србобран, Сечањ, Жабаљ и Сремски Карловци.

Оцена 3 (3*0,2 = 0,6): Бела Црква, Вршац, Пландиште, Опово, Тител, Зрењанин, Житиште,

Кикинда, Ада, Бечеј, Суботица, Сомбор, Апатин, Оџаци, Бач, Бачка Паланка, Бачки

Петровац, Беочин, Темерин, Кула, Врбас, Мали Иђош, Ириг, Шид, и Стара Пазова.

Оцена 1 (1*0,2 = 0,2): Алибунар, Ковачица, Ковин, Кањижа, Нови Кнежевац, Сента, Чока,

Бачка Топола, Нова Црња, Нови Бечеј, Инђија, Пећинци, Рума и Сремска Митровица.

Критеријум 5: Удео парцела већих од 5 hа представља веома битан фактор за

одређивање локација погодних за складиштење аграрне биомасе. Савремени поступци

убирања жетвених остатака, у форми великих бала (ваљкасте или четвртасте), који имају

нижу цену убирања, транспорта и складиштења, нису спроводљиви на малим парцелама.

Савремене пресе за балирање жетвених остатака, могу једино да се користе на парцелама

које су веће од 5 ha (Studija prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase

na teritoriji AP Vojvodine 2016). Овај критеријум преузет је из научног рада „Location

problem of lignocellulosic bioethanol plant - Case study of Serbia” групе аутора са Факултета

техничких наука у Новом Саду. Тежински коефицијент за овај критеријум је 0,07, што га

чини, по прорачуну аутора, најмање важним у овој анализи.

Табела 26. Удео парцела већих од 5 ha по општинама

Општина % Општина % Општина %

Апатин 65 Бачки Петровац 25 Бачка Топола 60






Вршац 50 Сремски Карловци 15 Нови Бечеј 30



Опово 30 Ада 35 Ириг 15



Нови Сад 30 Нови Кнежевац 35 Сремска Митровица 40


Бачка Паланка 30 Чока 30 Шид 30

Извор:Bojić, Martinov, Brčanov, Đatkov,Georgijević, 2017.



75

Удео ораница већих од 5 ha груписане су на следећи начин:

➢ Мање од 30% (оцена или поен: 1),

➢ 30% - 40% (оцена или поен: 3),

➢ 40% - 50% (оцена или поен: 4),

➢ Преко 50% (оцена или поен: 5).

Карта 12. Удео парцела већих од 5 ha по општинама

Извор: Studija prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP

Vojvodine 2016.

Оцена 5 (5*0,07 = 0,35): Апатин, Сомбор, Вршац, Панчево, Пландиште, Бечеј, Тител,

Бачка Топола, Житиште, Сечањ и Инђија.

Оцена 4 (4*0,07 = 0,28): Кула, Оџаци, Ковачица, Ковин, Врбас, Жабаљ, Србобран,

Темерин, Кањижа, Кикинда, Сента, Мали Иђош, Суботица, Зрењанин, Пећинци, Рума,

Сремска Митровица и Стара Пазова.

Оцена 3 (3*0,07 = 0,21): Бела Црква, Опово, Нови Сад, Бач, Бачка Паланка, Ада, Нови

Кнежевац, Чока, Нова Црња, Нови Бечеј и Шид.

Оцена 1 (1*0,07 = 0,07): Алибунар, Бачки Петровац, Беочин, Сремски Карловци и Ириг.



76

Општине које имају више од 50 % парцела већих од 5 ha, бодоване су највишом

оценом. Примећује се да је четири од шест потенцијалних локација из Студије рангирано

у првој категорији. Територије које имају између 40 и 50% парцела већих од 5 ha, оцењене

су четворком, док оне које имају између 30 и 40% добијају оцену три. Најнижу број поена

добиле су општине чији је удео парцела већих од 5 ha испод 30%.

Критеријум 6: Количина аграрне биомасе би свакако требало да буде најважнији

критеријум у анализи одабира локација погодних за складиштење аграрне биомасе.

Међутим, када је у питању регион Војводине, аутор сматра да овај критеријум не може

бити важнији од критеријума II, III и IV, који се односе на кукуруз и његове техничке и

енергетске потенцијале у покрајини, из простог разлога што кукуруз чини 60% укупних

количина аграрне биомасе региона. Тежински коефицијент за овај елемент износи 0,12.

Један од већих проблема са овом врстом биомасе је тај што, често долази до осциловања

приноса. До тога долази због неадекватних агроклиматских услова и деловања штеточина

и биљних болести. Самим тим и количина аграрне биомасе варира из године у годину.

Овај критеријум преузет је из научног рада под називом „Location Problems in Supply

Chains and their influence on the logistic costs” аутора Сање Бојић из 2013. године, а уједно

је коришћен и у предметној студији.

Карта 13. Количина аграрне биомасе у t/год. по општинама

Извор: Studija prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP

Vojvodine, 2016.



77

Оцена 5 (5*0,12 = 0,6): Зрењанин и Сомбор.

Оцена 4 (4*0,12 = 0,48): Панчево, Житиште, Кикинда, Бечеј, Бачка Топола, Суботица и

Бачка Паланка.

Оцена 3 (3*0,12 = 0,36): Сечањ, Вршац, Оџаци, Кула, Сремска Митровица и Нови Бечеј.

Оцена 2 (2*0,12 = 0,24): Ковин, Алибунар, Ковачица, Пландиште, Нова Црња, Нови

Кнежевац, Жабаљ, Србобран, Врбас, Апатин, Бач, Шид и Рума.

Оцена 1 (1*0,12 = 0,12): Бела Црква, Опово, Ада, Чока, Кањижа, Сента, Мали Иђош,

Темерин, Бачки Петровац, Нови Сад, Тител, Беочин, Сремски Карловци, Ириг, Инђија,

Стара Пазова и Пећинци.

Градови Зрењанин и Сомбор једини су оцењени петицом, јер имају преко количину

биомасе која прелази 60000 t/год. Седам градова и општина има укупну аграрну биомасу у

распону од 45000 до 60000 t/год, тако да су бодоване оценом четири. Исти број градова и

општина има продукцију биомасе на годишњем нивоу између 30000 и 45000 тона, док

нешто више градова и општина спада у категорију од 15000 до 30000 тона годишње.

Остале територије на простору Војводине производе мање од 15000 t биомасе у

календарској години.

Критеријум 7: Један од основних ланаца горивног циклуса биомасе поред

складиштења, је и транспорт. Прикупљена биомаса на парцели мора се на адекватан начин

превести до складишта. Зато се инсистира на томе да локације на којима се налазе

складишта биомасе буду у близини главних лука, пловних путева, железница и

магистралних друмских путева. Енергетско коришћење биомасе је позитивно са аспекта

заштите животне средине, јер се њом замењују фосилна горива, а самим тим и смањује

емисија гасова са ефектом стаклене баште. Оптимизацијом локација складишта омогућава

се да при транспорту, минимизира емисија угљен-диоксида.

Слика 12. Поређење типичних вредност емисија угљен-диоксида различитих видова транспорта

Извор: ЈП Завод за урбанизам Војводине, 2008.



78

На слици изнад дат је приказ емисије угљен-диоксида при транспорту различитих

видова саобраћаја. Из приложеног се може извести закључак да авионски саобраћај

емитује 435 g угљен-диоксида по тони робе. То је далеко више од осталих видова

саобрађаја. Камион носивости до 40 тона при транспорту емитује 80 g CO2 на километар

по тони робе, што је знатно мање у односу на ваздушни транспорт, али 10 до 20 пута више

у односу на водени саобраћај. Да су пловни путеви најбољи вид саобраћајница за

транспорт робе, самим тим и биомасе, показује чињеница да велики контејнерски брод

носивости до 18000 t емитује свега 3 g угљен-диоксида на километар по тони робе (Studija

prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodine,

2016). Што се тиче железничког саобраћаја, треба рећи да је он доста јефтинији од

друмског и има значајно мањи негативни утицај на животну средину. Међутим, тренутно

стање железничке транспортне мреже у Србији, као и Војводини, није на задовољавајућем

нивоу. Године 2002. чак 60% укупног железничког саобраћаја био је локалног карактера.

Следеће године је тај проценат износио 43, док је у истом периоду дошло до повећања

железничког транспортног саобраћаја, на 23%. Током 2005. године, у унутрашњем

саобраћају превезено је 33% робе, док је међународним превезено 77%. Из тих разлога, у

обзир ће бити узете само међународне железничке пруге (ЈП Завод за урбанизам

Војводине, 2008). Због разгранате мреже пловних путева у АП Војводини, може се

размотрити могућност водног транспорта биомасе. Основни разлози који водни транспорт

стављају у први план су могућност транспорта већих количина биомасе у односу на

железнички и друмски саобраћај, мање штетан утицај на животну средину и знатно

јефтинији транспорт у односу на остале видове транспорта.

Карта 14. Пловни путеви у АП Војводини

Извор: ЈП Завод за урбанизам Војводине, 2008.



79

Главни пловни путеви у Војводини су Коридор VII, односно река Дунав и канал

Дунав-Тиса-Дунав. Сава и Тиса су пловне реке, али је ниво саобраћаја на тим рекама

низак, па тако оне неће бити узете у разматрање. Главне међународне луке су Апатин,

Бачка Паланка, Панчево и Богојево на Дунаву, Сента на реци Тиси, Сремска Митровица

на Сави и Нови Сад на каналу Дунав-Тиса-Дунав. Националне луке су Ковин на Дунаву и

Сомбор на каналу Дунав-Тиса-Дунав. Из тог разлога, аутор је одлучио да градови и

општине на чијим се подручјима налазе луке од међународног и националног значаја,

бодује са пет поена. Општине кроз које протиче Дунав, тј. пролази Коридор VII биће

оцењене четворком. Три бода добиће територије кроз који пролази главни железнички

коридор, а то је Коридор X са својим крацима Xb и Xc, који чине 25% целокупне

железничке мреже Србије. Остали железнички путеви неће бити разматрани због своје

застарелости и немогућности транспорта великих количина роба. Друмски транспорт, као

што је већ потврђено у овом раду, има велике негативне утицаје на животну средину, због

прекомерне емисије CO2. Такође, просечан камион са приколицом може да пренесе до 8

тона балиране биомасе, док постојеће барже и самоходна пловила на Дунаву носивости

1500 t могу да превезу 219 t. Због тога ће, градови и општине кроз чија подручја пролазе

међународни магистрални путеви (Е-75, Е-70 и Е-66), који представљају краке

паневропског Коридора X и државни путеви првог реда, бити бодовани са два поена, док

ће најнижу оцену добити они простори на којима се протежу државни путеви другог

реда или регионални путеви.

Тежински коефицијент за овај критеријум износи 0,08.

Оцена 5 (5*0,08 = 0,4): Апатин, Бачка Паланка, Панчево, Оџаци, Сремска Митровица,

Ковин, Нови Сад и Сомбор.

Оцена 4 (4* 0,08 = 0,32): Бачки Петровац, Инђија, Тител, Беочин, Стара Пазова, Сремски

Карловци, Бач, Зрењанин и Бела Црква.

Оцена 3 (3*0,08 = 0,24): Суботица, Мали Иђош, Бачка Топола, Врбас, Темерин, Рума и

Шид.

Оцена 2 (2*0,07 = 0,16): Алибунар, Вршац, Србобран, Кула, Жабаљ, Опово, Ковачица,

Пландиште, Сечањ, Житиште, Нова Црња, Нови Бечеј, Бечеј, Кикинда, Сента, Чока,

Кањижа и Ириг.

Оцена 1 (1*0,08 = 0,08): Ада, Нови Кнежевац и Пећинци.

У табели испод дат је приказ оцена свих 45 општина на простору АП Војводине, које

су добијене применом АХП метода, познатог математчког модела који је користи у

вишекритеријумским анализама и евалуацијама.



80

Табела 27. Финална евалуација потенцијалних макролокација

Критеријум→

Општина

↓

I II III IV V VI VII Финална оцена

Апатин 0.16 0.52 0.34 0.6 0.35 0.24 0.4 2.61

Кула 0.16 1.04 0.68 0.6 0.28 0.36 0.16 3.28

Оџаци 0.16 0.52 0.51 0.6 0.28 0.36 0.4 2.83

Сомбор 0.4 1.3 0.85 0.6 0.35 0.6 0.4 4.5

Алибунар 0.32 1.04 0.34 0.2 0.07 0.24 0.16 2.37

Бела Црква 0.08 0.52 0.34 0.6 0.21 0.12 0.32 2.19

Вршац 0.32 1.04 0.68 0.6 0.35 0.36 0.16 3.51

Ковачица 0.32 1.04 0.68 0.2 0.28 0.24 0.16 2.92

Ковин 0.32 1.04 0.34 0.2 0.28 0.24 0.4 2.82

Опово 0.08 0.52 0.51 0.6 0.21 0.12 0.16 2.2

Панчево 0.32 1.04 0.85 1 0.35 0.48 0.4 4.44

Пландиште 0.16 0.52 0.34 0.6 0.35 0.24 0.16 2.37

Нови Сад 0.16 0.52 0.68 1 0.21 0.12 0.4 3.09

Бач 0.16 0.52 0.34 0.6 0.21 0.24 0.32 2.39

Бачка Паланка 0.32 1.04 0.68 0.6 0.21 0.48 0.4 3.73

Бачки Петровац 0.08 0.52 0.34 0.6 0.07 0.12 0.32 2.05

Беочин 0.08 0.26 0.17 0.6 0.07 0.12 0.32 1.62

Бечеј 0.16 0.52 0.51 0.6 0.35 0.48 0.16 2.78

Врбас 0.16 0.52 0.51 0.6 0.28 0.24 0.24 2.55

Жабаљ 0.16 0.52 0.51 1 0.28 0.24 0.16 2.87

Србобран 0.16 0.52 0.51 1 0.28 0.24 0.16 2.87

Сремски Карловци 0.08 0.26 0.17 1 0.07 0.12 0.32 2.02

Темерин 0.08 0.52 0.34 0.6 0.28 0.12 0.24 2.18

Тител 0.08 0.52 0.34 0.6 0.35 0.12 0.32 2.33

Ада 0.08 0.52 0.51 0.6 0.21 0.12 0.08 2.12

Кањижа 0.16 0.52 0.34 0.2 0.28 0.12 0.16 1.78

Кикинда 0.4 1.04 0.85 0.6 0.28 0.48 0.16 3.81

Нови Кнежевац 0.08 0.26 0.34 0.2 0.21 0.24 0.08 1.41

Сента 0.16 0.52 0.34 0.2 0.28 0.12 0.16 1.78

Чока 0.08 0.52 0.34 0.2 0.21 0.12 0.16 1.63

Бачка Топола 0.32 1.04 0.68 0.2 0.35 0.48 0.24 3.31

Мали Иђош 0.08 0.52 0.34 0.6 0.28 0.12 0.24 2.18

Суботица 0.4 1.3 0.85 0.6 0.28 0.48 0.24 4.15

Житиште 0.32 1.04 0.68 0.6 0.35 0.48 0.16 3.63

Зрењанин 0.4 1.3 0.85 0.6 0.28 0.6 0.32 4.35

Нова Црња 0.16 0.52 0.34 0.2 0.21 0.24 0.16 1.83

Нови Бечеј 0.16 0.52 0.51 0.2 0.21 0.36 0.16 2.12

Сечањ 0.16 0.52 0.68 1 0.35 0.36 0.16 3.23

Инђија 0.16 0.52 0.51 0.2 0.35 0.12 0.32 2.18

Ириг 0.08 0.26 0.34 0.6 0.07 0.12 0.16 1.63

Пећинци 0.16 0.52 0.34 0.2 0.28 0.12 0.08 1.7

Рума 0.16 1.04 0.51 0.2 0.28 0.24 0.24 2.67

Сремска Митровица 0.32 1.04 0.68 0.2 0.28 0.36 0.4 3.28

Стара Пазова 0.16 0.52 0.51 0.6 0.28 0.12 0.32 2.51

Шид 0.16 0.52 0.51 0.6 0.21 0.24 0.24 2.48



81

Након финалног вредновања можемо рећи да су најпогодније макролокације за

складиштење пољопривредне биомасе, територије следећих градова: Сомбор (4,5),

Панчево (4,44) и Зрењанин (4,35). Уједно, то су макролокације које су предложене и у

предметној студији. Општине Бачка Паланка које је овом студијом, такође, предвиђена за

потенцијалну макролокацију складишта биомасе, има високу просечну оцену од 3,73, што

је сврстава у другу по рангу категорију – условно повољну локацију. Треба напоменути да

од ове општине, већу оцену имају градови Сомбор, Панчево, Зрењанин, Суботица и

Кикинда. Општине Бечеј и Апатин, спадају у мање повољне локације за складиштење

биомасе, јер је након финалне евалуације утврђено да имају просечну оцену мању од 3.

Међутим, аутор је мишљења да територије општина Бачка Паланка и Апатин треба да

буду потенцијалне макролокације за складиштење биомасе, баш као што је и у Студији

предвиђено, док Бечеј не задовољава услове дефинисаних критеријума у раду. Општина

Бачка Паланка има високу продукцију аграрне биомасе (45000 – 60000 t/год.) и велику

транспортну моћ, јер се на њеној територији налази међународна лука, која омогућава

сталан проток робе. Што се тиче општине Апатин, њене највеће предности су те што има

преко 50% парцела већих од 5 hа, од којих умногоме зависи количина прикупљене

биомасе (савремене пресе за биомасу не могу радити на парцелама од 5 hа) и што поседује

луку међународног карактера.

Карта 15. Синтезна карта потенцијалних макролокација за складиштење аграрне биомасе




82

Поред наведених, аутор има предлог да потенцијалне макролокације буду на подручју

следећих градова: Суботице, Кикинде и Сремске Митровице. После три најпогодније

локације за складиштење биомасе, Град Суботица има највишу просечну оцену – 4,15,

што је сврстава у прву категорију погодности. После Сомбора и Панчева, територија овог

Града има највише површина под житарицама, чак 55114 ha. Такође, има и висок удео

ораничних површина, преко 60000 hа. Укупна колична аграрне биомасе која се произведе

на територији Града Суботице је између 45000 – 60000 t/год. Овај град нема плове путеве,

али зато се за транспорт може користити међународна железничка пруга, тзв. Коридор X,

са својим крацима Xb и Xc. Територија Града Кикинде спада у другу категорију

погодности, тачније у условно повољне локације за складиштење биомасе. Он има нешто

мању збирну оцену од Суботице, 3.81. Дуж целе територије Града Кикинде пролази канал

Д-Т-Д, који се више користи за наводњавање, него за транспорт, иако је плован. Из тог

разлога, он није узет у разматрање током ове анализе, па отуда и нешто мање оцена овом

граду. Готово идентичне карактеристике, гледајуће дефинисане критеријуме, има и

подручје Града Сремска Митровица, која има збирну оцену 3,28 и такође, спада у условно

повољне локације. Овим предлогом, свака од седам области на простору АП Војводине,

имала би бар једну потенцијалну макролокацију за складиштење аграрне биомасе. На тај

начин биће успостављена адекватна просторна дисперзија биомасе, коју је могуће

остварити на простору АП Војводине. То је показала анализа потенцијала биомасе,

урађена у овом раду.



83

8. ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ЛОКАЦИЈЕ ЕЛЕКТРАНА И ТОПЛАНА НА

БИОМАСУ У АП ВОЈВОДИНИ

Према подацима из Стратегије развоја енергетике Србије до 2015. године, удео

енергије из обновљивих извора у укупној потрошњи износи 6%, док је удео биомасе у

финалној потрошњи енергије АП Војводине свега 1%. Тренутно је коришћење биомасе у

енергетске сврхе на тлу покрајине спорадично, засновано на појединачним иницијативама

и без конкретних планских активности. Такође, не постоји системска подршка за

интензивирање коришћења биомасе у производњи енергије. И поред свих техничих и

економских проблема, аграрна биомаса се већ сада значајно користи као извор енергије.

Процена је да је искоришћен енергетски потенцијал овог енергента у АП Војводини

између 180 до 200 ktoe7. Велику препреку за снабдевање АП Војводине електричном и

топлотном енергијом из биомасе, представља застарелост машина за прикупљање и

припремање аграрне биомасе (балирање, пресовање, брикетирање…), као и непостојање

савремено опремљених складишта. За сада, у покрајини не постоји ниједно складиште за

аграрну биомасу. У селу Пригревица код Апатина, 2014. године, како је наведено у

Студији просторног размештаја наменских јавних складишта аграрне биомасе на

територији АП Војводине, почела је изградња складишта која није до данас финализована

због економске неисплативости.

У Региону Војводине, аграрна биомаса се више користи за производњу топлотне,

него електричне енергије. Такође, на подручју покрајине постоје потенцијали за

когенерацију, тј. комбиновану производњу електричне и топлотне енергије. Технологија

когенерације је изузетно скупа, али на дугорочне стазе исплатива. Међутим, због

потешкоћа пласирања топлотне енергије, јер су потенцијали аграрне биомасе поприлично

удаљени од већих корисника топлотне енергије, на простору Војводине требало би уместо

когенеративних постројења изградити електране, а топлотну енергију користити само у

обиму за који постоје потребе локалног становништва. То значи да би државне и

покрајинске институције разним субвеницијама и подстицајима требало да мотивишу

становништво да више користе топлотну енергију из биомасе за своје потребе (загревање

домаћинстава или фарми). У АП Војводини не постоји електрана на чврсту биомасу, док

се електрична енергија из биогаса (гасовита биомаса) добија у десет електрана (више о

томе у поглављу 12.).

На простору Војводине постоје основни услови за изградњу електрана на аграрну

биомасу, које би могле да се комбинују и са дрвном биомасом брзорастућих шума.

Приликом планирања подизања електрана треба узети у обзир следеће економске

параметре:

7 Извор: Studija prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodine,

2016.



84

o Закуп земљишта, различит за сваку локацију (цене варирају од општине до

општине);

o Трошкове заштитне фолије;

o Трошкови руковања и одржавања транспортних возила и опреме;

o Трошкови осигурања од пожара.

У зависности од физичко-хемијских карактеристика произведене биомасе, електране у

покрајини могу бити базиране на следећим врстама биомасе:

Табела 28. Карактеристике изабране биомасе

Тип Врста биомасе Просечан годишњи принос у

t/ha за 2012. год.

К1 Кукурузовина са 20% влаге 4,0

К2 Кукурузовина са 30% влаге 4,7

К3 Слама са 15% влаге 3,0

К4 Дрвни остаци са 35% влаге 1,2

Извор: Bojić, Đatkov, Brcanov, Georgijević, Martinov, 2012.

На простору наше северне покрајине постоје потенцијали за изградњу електрана на

чврсту биомасу од следећих извора: кукурзовине до 20% влаге, кукуурузовине са 30%

влаге, сламе чији садржај влаге износи 15% и дрвних остатака влажности 35%. За

постојаност и квалитет биомасе, потребно је да садржај влаге буде између 13 – 16%8. По

том параметру, најбоље би било да електране у Војводини раде на кукурузовину до 20%

влаге и сламу влажности 15%. Познато је да кукурузовина представља највећи капацитет

аграрне биомасе у Војводини, чак дупло више од пшенице, која је на другом месту по

значају за њену продукцију. Оно што не ваља, јесте недовољно квалитетна кукурузовина.

Из горње табеле се може видети да је просечан годишњи принос кукурузовине влажности

30% у 2012. години био 4,7 t/ha, што је за 0,7 t/ha више од квалитетније кукурузовине

(влажности 20%), 1,7 t/ha од пшеничне сламе. Међутим, највећа предност кукуруза у

односу на пшеницу је енергетски потенцијал. Чак 70% кукурузовине је могуће користити

у производњи енергије, док је искористивост пшеничне сламе дупло мања (35%). Логично,

дрвних остатака, због слабе пошумљености и недовољно развијене дрвне делатности, има

убедљиво најмање у Војводини. Такође, због великог садржаја влаге, овај тип биомасе не

представља велики енергетски потенцијал.

На простору Војводине могућа је изградња следећих типова електрана:

Т1 – 100% К3;

Т2 – 100% К1 и/или К2;

Т3 – 50% К3 и 50 К1 и/или К2;

8 Извор: Studija prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodine,

2016.



85

Т4 – 100% К4;

Т5 – 60% К4 и 40% К3;

Т6 – 60% К4 и 40% К1 и/или К2 (Bojić, Đatkov, Brcanov, Georgijević, Martinov,

2012).

Рад у првом типу електрана (Т1) био би стопроцентно базиран на пшеничној слами.

Електране Т2 типа могле би да функционишу користећи 100% комушине, влаге до 20% ,

самостално или у комбинацији са комушином (остаци кукуруза) садржаја влаге до 30%.

Наведени типови представљају најпогодније електране за производњу електричне

енергије у Војводини. Исто тако, могле би да се изграде и електране које за свој рад

наизменично користе кукурузовину и сламу. Наравно, постоји могућност и за подизање

осталих типова електрана, али њихов енергетски потенцијал би био знатно мањи.

Поготово се ту мисли на електране Т4 које производњу енергије базирају на дрвним

остацима.

Карта 16. Предлог локација електрана снаге 10 MW на чврсту биомасу у АП Војводини




86

На приложеној карти може се видети да је на подручју покрајине планирана изградња

три електране Т2 јачине 10 MW које ће бити смештене у Малом Иђошу, Зрењанину и

Апатину, и две елетране Т1 исте снаге у Оџацима и Србобрану. Једна од електране која би

радила на кукурузовину била би смештена на простору Града Зрењанина. Разлог за

отварање овг типа електране у околини Зрењанина је сасвим оправдан. Ораничне

површине под кукурузом у овом граду су међу највећим у Војводини. Самим тим и

принос кукурузовине је висок. Електрична енергија произведена у Зрењанину биће

дистрибуирана на подручје следећих општина: Житиште, Сечањ, Нови Бечеј, Жабаљ и

Тител. Тиме би скоро читава Средњобанатска област добијала струју из биомасе, а и две

општине Јужне Бачке. Потребне количине кукурузовине за рад електране у Апатину, даће

суседна општина, тј. Град Сомбор, који продукује 156000 тона кукурузовине на

годишњем. То је највише у Војводини. У Оџацима је предвиђено инсталирање електране

на сламу. Њеном изградњом читав простор Западнобачке области би био снабдевен

електричном енергијом из биомасе. Такође, овај тип елекране планиран је и у Србобрану.

Потенцијалне општине које би користиле произведену струју из електране у Србобрану

су: Врбас, Темерин, Кула, Бечеј и Ада.

Изградњом поменутих електрана направио би се огроман помак у промоцији биомасе

као ОИЕ. Исто тако, значајно би се повећало учешће ОИЕ у укупној финалној потрошњи

електричне енергије у Војводини. Запажа се да ће потенцијалне електране на чврсту

биомасу електричном енергијом снабдевати средње делове Баната и општине Западне

Бачке.

Што се тиче топлана, њих на простору Војводине има 179. Једина која користи

биомасу за даљинско грејање је топлана у Сремској Митровици.

9 Извор: Акциони план за биомасу Републике Србије 2010 – 2020, 2010.



87

9. РАЗВОЈ ЕНЕРГЕТСКИХ ЗАСАДА У АП ВОЈВОДИНИ –

МИКРОКЛИМАТСКИ УСЛОВИ

Још седамдесетих година XX века у Шведској је настао и развио се систем подизања

енергетских плантажа брзорастућих дрвећа, трава и трски, као начин производње биомасе

и биоенергије у кратким временским интервалима. Наведени систем садње настао је као

резултат смањења залиха фосилних горива неопходних за добијање енергије и жеље за

редукцијом CO2, гаса који највише утиче на глобално загревање. На чувеној Конференцији

Уједињених нација о животној средини и развоју у Рио де Жанеиру 1992. године, први пут

се говори о развоју енергетских засада и повећању продукције биомасе са ових плантажа.

Дрвећа која се најчешће користе за производњу биоенергије у Европи су врбе и тополе

(Stajić, 2016).

Шуме или плантаже са кратком опходњом (период од садње до жетве) подразумевају

гајење брзорастућих врста дрвећа у циљу постизања њиховог економског и оптималног

приноса у интервалу од 1 до 15 година, применом агротехничких мера (ђубрење,

наводњавање и уклањање корова), уз коришћење генетски супериорног садног материјала

и изданичку обнову. Енергетски засади одређених врста дрвећа са кратким опходњама

која су подигнута на пољопривредном земљишту, третирају се као индустријски усеви.

Понекад се наведене плантаже узгајају на пољопривредном земљишту, са циљем

продукције огромних количина дрвног материјала који би се користио за добијање

енергије. Шумске плантаже са једногодишњом опходњом саде се веома густо, 10000

стабала по ha, у двоструким редовима, док се плантаже са двогодишњом опходњом саде

нешто ређе, на 6000 до 7000 стабала по ha, у једноструким редовима. Поред топола и врба,

на енергетским плантажама гаје се и следеће врсте дрвећа: бреза (lat. Betula pendula), црни

јова (lat. Alnus glutinosa), сивa јова (lat. Alnus incana), јавор (lat. Acer pseudoplatanus ), бела

врба (lat. Salix alba), јасен (lat. Fraxinus excelsior), багрем (lat. Robinia pseudoacacia), јасика

(lat. Populus tremula) и друге врсте (Potencijali za proizvodnju šumske biomase za potrebe

grada Vrbasa, 2013).

Подручје АП Војводине је најслабије пошумљени регион у Србији. Стога, поменута

регија нема довољно капацитета да производи велике количине дрвне биомасе. У овом

поглављу биће разматрани микроклиматски услови и потенцијали за развој енергетских

засада појединих врста дрвећа кратке опходње у Војводини. Аутор ће анализирати

климатске и орографске услове који погодују узгајању врбе, тополе, пауловније и слонове

траве (lаt. Miscantus giganteus) и добијене резултате упоредити са климатским

карактеристикама војвођанске регије и на тај начин утврдити какве су могућности за

подизање плантажа под овим врстама у Војводини. Поређење ће бити извршено на основу

следећих климатских и орографских чинилаца:

1) Тип земљишта,



88

2) Намена земљишта,

3) Надморска висина,

4) Нагиб терена,

5) Експозиција терена,

6) Температура,

7) Падавине.

Табела 29. Микроклиматски услови за раст тополе, врбе, пауловније и слонове траве

Топола

и Врба10

Пауловнија11 Слонова трава12

Тип

земљишта

Влажна тла са високим

нивоом подземних вода,

pH 5,5-7,5

Светла песковита

земљишта, порозности

преко 50%; pH 5-8,9

Хумусна иловача

богата водом; pH 5 - 8

Намена

земљишта

Деградирано земљиште Деградирано земљиште Деградирано

земљиште

Надморска

висина

До 1700 m 700 – 800 m Мање висине

Нагиб терена 4 - 80 (7-15% косина) 3-80 До 30

Експозиција Јужне и југозападне

експозиције терена (135-

2250)

Осунчана страна; јужне

експозиције терена (135 -

2250)

Осунчане стране (135

- 2250)

Температура 8 – 120 C 15 - 160 C за оптимални

раст

Просечна годишња

температура преко

70C

Падавине 500 – 900 mm годишње 100 mm месечно Минимално 500 mm,

оптимално 700 – 900

mm

1) Тип земљишта

Најпогоднија земљишта за узгајање тополе и врбе су влажна станишта која

представљају азоналне вегетационе заједнице хигрофилно – алувијалног комплекса.

Енергетске засаде топола и врба могуће је гајити у алувијалним равнима поред река, на

рецентним алувијалним наносима (флувисоли), затим на алувијално смеђим и

семиглејним (ливадске и ритске црнице) и глејним земљиштима. Наведене класе

земљишта спадају у хидроморфни тип земмљишта, која на подручју Војводине заузимају

527709 хектара. Ритске црнице и оглејни чернозем су земљишта која су првенствено

погодна за шумску производњу, па тек онда за узгајање пољоривредних култура.

10 Извор: https://www.srcplus.eu/images/WP3/National_training_materials/Croatia/4_Fragner.pdf и https://repozitorij.sumfak.unizg.hr/islandora/object/sumfak%3A1204/datastream/FILE0/view 11 Извор: http://paulowniatrees.eu/products/requirements-for-growing-paulownia/ 12 Извор: Rukavina, J. (2015). Iskorištavanje biomase od miskantusa za proizvodnju energije. Osijek: Poljoprivredni

fakultet u Osijeku, diplomski rad

https://www.srcplus.eu/images/WP3/National_training_materials/Croatia/4_Fragner.pdf

https://repozitorij.sumfak.unizg.hr/islandora/object/sumfak%3A1204/datastream/FILE0/view



89

Међутим, највећа мана ритских црница је та што имају превелики садржај глине који не

погодује врби и тополи (Stajić, 2016). Гледајући педолошку карту Војводине, може се

закључити да су погранични делови Баната према Румунији најпогоднији за подизање

плантажа врба и тополе. Општине Нови Кнежевац, Кикинда, Нова Црња, Сечањ и

Пландиште имају највише површина под ритским црницама и мочварним тлима. Такође,

погодне локације су и јужни делови Срема ка реци Сави и рубни појасеви Бачке ка

граници са Хрватском.

Карта 17. Педолошка карта Војводине

Извор: http://www.dgt.uns.ac.rs/download/geosrbije_materijal.pdf

Пауловнија је кинеско дрво које се у последњих 15 година све интензивније користи

за производњу биомасе. Такође, има широку примену на простору Европе. У нашој земљи,

још увек су спорадични случајеви гајења ове биљке. За остваривање оптималног раста

пауловнији највише одговарају светла песковита тла. Овај тип земљишта је највише

заступљен на северу Бачке, у подручју Суботичко-бајске пешчаре и на јужном ободу

Баната, у околини Делиблатске пешчаре. Песковитог земљишта има још дуж Телечке,

Тителске и Банатске лесне заравни.

Слонова трава (lat. Miscantus giganteus) je брзорастућа трска која највише успева на

иловастим земљиштима богатим водом. Ова земљишта имају повољан однос песка, глине

http://www.dgt.uns.ac.rs/download/geosrbije_materijal.pdf



90

и праха и збијеног су типа. Треба истаћи да су идеална за подизање вишегодишњих

засада. Иловастим земљиштима припадају черноземи и гајњаче формиране на лесу, као и

алувијална земљишта богата климом. Из наведеног се може закључити да се слонова трава

може гајити на простору читаве Војводине.

Слика 13. Енергетска плантажа пауловније у атару села Глогоњ код Панчева


Графикон 18. pH вредност на обрадивом земљишту у Војводини

Извор: Секулић, Курјачки, Шеремешић, 2007.

До 4,5 4,5 - 5,5 5,5 - 6,5 6,5 - 7,2 7,2 - 8,2 Преко 8,2

0.84.1

8.6

28.4

58

0

pH вредност земљишта %



91

За гајење тополе и врбе потребно је да pH вредност земљишта буде између 5,5 и 7,5.

На графикону изнад може се видети да 58% тла у Војводини има висок удео pH (између

7,2 и 8,2), што значи да је већина погодна за гајење тополе и врбе. Слонова трава и

пауловнија имају сличне захтеве по питању pH вредности у земљишту. Горња граница pH

вредности коју захтева пауловнија је 8,9. Међутим, ниједан тип земљишта у Војводини

нема pH вредност већу од 8,2. Због тога продукција биомасе из пауловније може бити

мања.

2) Намена земљишта

Енергетски засади се углавном могу подизати на деградираним земљиштима, тј.

земљиштима која не спадају у најквалитетнија за производњу пољопривредних култура.

Маргинална или деградирана земљишта могу бити она која су умерено или високо

загађена, подручја подложна поплавама, земљишта уз путеве и железнице и дуж

рударских копова. Енергетски засади требало би да у том случају имају двоструку улогу:

да обезбеде довољне количине биомасе за производњу енергије и да рекултивишу

загађено земљиште. Према Закону о пољопривредном земљишту, могуће је подизање

шума на пољопривредном земљишту четврте и пете бонитетне класе, али уз претходно

прибављену дозволу ресорног министарства.

Графикон 19. Намена земљишта у АП Војводини

Извор: Регионални просторни план АП Војводине, 2009.

Обрадиво земљиште заузима 76,7% укупне површине АП Војводине. У обрадиве

површине спадају оранице и баште, воћњаци, виногради и ливаде. Стога, се на тим

Обрадиво земљиште

Необрадиво земљиште

Неплодно земљиште

Шумско земљиште

76.7

6.5 10.42 6.7

%



92

земљиштима не могу гајити брзорастуће биљке. Необрадиво тло у покрајини чини 6,5%.

Овом типу земљишта припадају пашњаци, трстици, баре и мочваре. Осим пашњака, који

се користе за сточарску делатност, остали типови необрадивог тла могу послужити за

узгајање плантажа кратке опходње брзорастућих врста дрвећа, трава и трсака. Под

неплодним земљиштем, налази се 10,42% покрајинске територије. Водно земљиште, које

се сврстава у неплодно, изузетно је за оптимални развој енергетских засада. Такође,

деградирано и напуштено шумско земљиште могуће је искористити за подизање плантажа

енергетског карактера.

3) Надморска висина

Карта 19. Надморске висине у Војводине




93

АП Војводина се налази у појасу умерено-континенталне климе, тачније њеног

подтипа степско-континенталне климе, која се осећа на надморским висинама од 200 до

600 m. Топола и врба су дрвећа којима одговарају надморске висине до 1700 m, тако да се

по овом параметру могу гајити по целој Војводини. Пауловнији највише одговара висина

у распону од 700 до 800 m. Међутим, највиши врх Војводине налази се на надморској

висини од 623 m (Гудурички врх, Вршачке планине), што говори о томе да је панонски део

Србије изразито низијска регија. Стога, по параметру надморске висине, не постоје услови

за гајење пауловније. Наравно, ова биљка успева и на нижим теренима од 700 метара

висине. Мискантус је биљка којој погодују терени на нижим надморским висинама, па се

може констатовати да јој за раст одговарају надморске висине у покрајини. На карти 19.,

може се видети да се највећи простор Војводине налази на надморској висини до 100 m.

4) Нагиб терена

На Карти 20. дат је приказ нагиба терена у Војводини. Северни део Србије углавном је

смештен на благо нагнутим теренима, са нагибом до 100.

Карта 20. Нагиб терена у Војводини




94

Засади топола и врба, по овом критеријуму требало би да буду на теренима нагиба 4

до 80. Што се тиче пауловније, њој највише погодују терени са косинама између 3 и 80, док

слонова трава захтева тла без косина (0-30). Нагиби тла у Војводини одговарају

посматраним врстама брзорастућих биљака.

5) Експозиција терена

Карта 21. Експозиције терена у Војводини




95

Свим, у овом раду, анализираним брзорастућим врстама највише погодују осунчане

стране, тачније јужне, југозападне и југоисточне експозиције терена. На горе приказаној

карти може се уочити да на простору Војводине има довољно осунчаних страна за

узгајање енергетских засада тополе, врбе, пауловније и слонове траве.

6) Температура

На простору Војводине осећају се утицаји степско-континенталне и континенталне

климе, коју одликују оштре и хладне зиме и дуга и топла лета без много падавина.

Просечна годишња температура ваздуха у покрајини износи 110C, и повећава се идући од

севера (Палић 10,70C) ка југу (Вршац 11,70C13). За оптимални раст тополе и врбе, потребно

је да се температура креће у распону од 8 до 120C. Пауловнији погодују просечне

годишње температуре ваздуха (15 - 160C) које су изнад просечних температура у

Војводини. Мискантус је биљка којој одговарају температуре изнад 70C, тако да њима у

потпуности погодују ваздушне температуре у Војводини. Такође, ова биљка може да

поднесе и екстремне температуре ваздуха. Тек на -50C смрзавају њени изданци.

Пауловнија је по том параметру још погоднија за гајење, јер може да преживи

температуре до -300C. Оно што је најважније јесте да је просечна температура током

вегетационог периода (март-септембар и април-октобар) у покрајини 17,90C, тако да

постоје сви услови за неометани развој енергетских засада.

7) Падавине

Просечна годишња количина падавина у Војводини је 611 mm. Највећу количину

падавина прима Срем, 655 mm, a најмање Бачка, 586 mm. У вегетационом периоду

количина падавина креће се у распону од 340 до 350 mm, што је недовољно за правилан

раст биљака. Тополи и врби оптимално треба између 500 и 900 mm падавина, а слично је и

са мискантусом. За разлику од њих, пауловнија за правилан раст и развој захтева преко

1000 mm падавина годишње, што је знатно мање од просечне количине падавина у

Војводини. Међутим, тај недостатак може се надокнадити честим наводњавањем у току

вегетационог периода. Тополи и врби, као и слоновој трави, нису потребна честа

наводњавања, јер корење наведених биљака има способност да обезбеди велике количине

воде потребне за развој из влажног земљишта на којима су засађене.

Анализом климатских и орографских параметара може се констатовати да на

простору Војводине постоје потенцијали за подизање енергетских плантажа. Брзорастуће

врсте дрвећа, траве и трске, имају велике енергетске потенцијале и имају високу

продукцију биомасе. У трогодишњем периоду, 3000 стабала пауловније по хектару могу

имати принос у распону од 27 до 70 t/ha. Енергетски потенцијал ове врсте дрвета у

13Извор: polj.uns.ac.rs/~meteorologija/Staro/meteorologija/.../KLIMA%20VOJVODINE.doc

http://polj.uns.ac.rs/~meteorologija/Staro/meteorologija/Meteorologija/OP_330_361/KLIMA%20VOJVODINE.doc
























96

наведеном интервалу износи 293 GJ/ha. Мискантус, нешто мањи енергетски капацитет,

достигне за годину дана (280 GJ/ha). Енергетски капацитет тополе за двогодишњи период

износи 204 GJ/ha, а исто је и са врбом. Ово показује колика је енергетска моћ слонове

траве или мискантуса (Stajić, 2016).

Карта 22. Површине под барском трском у АП Војводини

Извор: Važić, Svirčev, Dulić, Krstić, Obreht, 2015.

Простор АП Војводине погодан је за оптимални раст и развој барске трске.

Најповољнија подручја за гајење барске траве су хидрофилна земљишта, односно трстици,

баре, мочваре које заузимају свега 0,82% (17 633 ha)14 покрајинске територије. Највише

површина под трском има подручје највећег банатског града, Зрењанин (3091 ha). Далеко

мање, између 1000 и 1500 ha под барском вегетацијом имају простори у околини Новог

Сада, Панчева, Апатина и Новог Бечеја. У већини градова и општина, површине под

барском вегетацијом су мање од 400 ha. Приметно је да већи принос трске бележе градови

и општине које имају разгранату речну и каналску мрежу, као и већи удео мочварних тла у

укупној површини.

14 Извор: РПП Војводине, 2009.



97

10. ЕКОЛОШКИ ЕФЕКТИ ПРИМЕНЕ БИОМАСЕ

Основни мотив за употребу обновљивих извора енергије, па самим тим и аграрне

биомасе, је да се смање емисије гасова са ефектом стаклене баште. То би имало позитивне

ефекте на животну средину, јер би допринело успорењу процеса глобалног загревања. CO2

је најзначајнији гас са ефектом стаклене баште. Настаје сагоревањем фосилних горива.

Око 90% овог штетног гаса емитује се приликом сагоревања фосилних горива, тј. угља,

нафте и гаса. Да би се обезбедило 10 kWh примарне енергије, у атмосферу се емитују

следеће количине CO2:

- Угаљ: 3,3kg CO2,

- Нафта: 2,7kg CO2,

- Гас: 1,9kg CO2.

Када је у питању биомаса, ситуација по животну средину је много повољнија.

Количина CO2 која се ослобађа сагоревањем аграрне биомасе претходно се апсорбује из

атмосфере у биљке које расту путем процеса фотосинтезе, и враћа се назад у атмосферу

било природним пропадањем или искоришћавањем за гориво. Дакле, биомаса произведена

на одржив начин је неутрална по питању угљеника (WBA, 2015).

У пољопривредној производњи, метан има 23 пута, а азот-субоксид 296 пута

интензивнији утицај од CO2. Иако се коришћењем аграрне биомасе у енергетске сврхе

постижу позитивни ефекти на плодност земљишта, веома је важно водити рачуна о

његовом квалитету, јер је земљиште необновљив ресурс (Studija ubiranja, skladištenja i

prerade kukuruzovine za korišćenje kao energenta i sirovine za biogoriva na teritoriji AP

Vojvodine, 2016).

Земљиште представља танак површински растресит слој Земљине коре који је настао

узајамним деловањем геолошке подлоге, климе и живих бића. С обзиром на дуготрајне

процесе настанка и развоја, убраја се у условно обновљиве ресурсе. Кључна особина

земљишта је његова плодност, којој доприноси присуство супстанци (вода, минералне и

органске материје, кисеоник) неопходних за раст и развиће биљака. Треба истаћи да

земљиште обезбеђује око 90% хране за човечанство, па самим тим представља услов

опстанак живог света на Земљи. Стога, је неопходно одржавати његов квалитет и

функције.

Главне функције земљишта су:

А) Еколошке:

• заштита флоре и фауне – земљиште обезбеђује разноврсност станишта за бројне

организме и осигурава одржавање биодиверзитета.



98

• филтрација, задржавање и трансформација органских супстанци – земљиште

механички филтрира, апсорбује, таложи и разлаже органске, неорганске и

радиоактивне супстанце и недозвољава им да доспеју до подземних вода или хране.

• продукција биомасе – земљиште је извор хранљивих материја и воде неопходних

за биљну продукцију, и служи им за учвршћивање њиховог кореновог система.

Б) Социо-еколошке:

• заштита и очување културне баштине – земљиште представља културно наслеђе,

јер је извор бројних палеонтолошких и археолошких материјала који су од

непроценљиве вредности за историју човечанства.

• подршка изградњи грађевинских објеката са инфраструктуром и одлагање отпада

– земљиште обезбеђује простор за подизање кућа, индустрије, путева, депонија итд.

• извор је бројних сировина – Земљина кора је извор најзначајнијег ресурса на

планети, без којег живот не би био могућ – то је вода. Поред тога, у утроби Земље

налазе се и „резервоари” фосилних горива (нафта, угаљ гас) (Агенција за заштиту

животне средине, 2009).

Квалитет који поседује, као и многобројне функције које има, дају нам за право да

кажемо да земљиште представља један од најважнијих природних ресурса, од

непроценљиве важности за опстанак живог света на планети. Такође, степен његове

деградације се мора свести на минимум, јер оно обезбеђује континуитет постојања

природе и човека на Земљи. Стога, земљиште као природно добро, не може бити стављено

у службу неког појединца или групе људи, већ мора бити у служби читавог човечанства,

јер само тако се може очувати његов потенцијал неопходан за битисање будућих

генерација.

Начин коришћења земљишта, има итекако, велику улогу у процесу планирања

енергије биомасе. Доступност земљишта представља кључни фактор за процену

потенцијала енергије биомасе. Пре свега, уколико је земља физички погодна за раст

биљака, продукција биомасе ће бити већа. Коришћењем биомасе из остатка

пољопривредне производње повећава се степен енергетске аутономности пољопривреде

(Jovanović, Parović, 2009). Међутим, велики проблем представља неуједначено мишљење

стручњака о томе колике количине аграрне биомасе могу да се искористе за добијање

електричне и топлотне енергије.

Ратари су мишљења да остатке из пољопривреде треба заорати, јер би се на тај начин

повећале количине хумуса у земљишту, а самим тим и његова плодност. Такође, тврде да

би одношењем жетвених остатака земљиште изгубило хранљиве материје попут азота,

калијума и фосфора. Сточари сматрају да би биомасу требало користити као простирку на

фармама и за производњу стајњака који такође, даје плодност земљишту, док термичари



99

истичу да се аграрна биомаса мора искључиво употребљавати за производњу топлотне

енергије. С друге стране, заштитари животне средине указују на то да се знатне количине

биомасе непотребно спаљују на њивама, јер се не могу заорати. Да би се пољопривредни

остаци на њивама без проблема заорали, неопходно је њихово уситњавање због чега се

троши енормна количина енергије и губи доста времена. Такође, стручњаци упозоравају

да би прекомерне количине жетвених остатака на њивама утицале на развој и ширење

разних биљних болести. Исто тако, позната је чињеница да је сточни фонд (у свету) у

последње време смањен и да је промењена технологија узгајања стоке (без простирке и

сл.), тако да су у великој мери смањене потребне количине простирке за стоку (Razvoj

tržišta biomase u Vojvodini, 2010).

Коришћење биомасе у енергетске сврхе позитивно утиче на смањење штетних

ефеката киселих киша. Овај енергент штити нестабилна тла од ерозије и има повољан

утицај на очување водног режима и микроклиматских услова. Такође, подизањем

енергетских плантажа омогућава се рекултивација „маргиналних” површина. Свакако,

битно је истаћи да су поменуте плантаже станишта за бројне биљне и животињске врсте.



100

11. ЕКОНОМСКА ИСПЛАТИВОСТ КОРИШЋЕЊА БИОМАСЕ У АП

ВОЈВОДИНИ

Потенцијали биомасе, пре свега, оне која потиче из пољопривредне производње су

импозантни. Без обзира на велики енергетски капацитет који овај тип обновљиве енергије

на подручју покрајине поседује, он је недовољно искоришћен због недостатка техничких и

финансијских услова. Конверзија биомасе у енергију је изузетно скупа. Међутим, на дужи

временски период, делимично, па чак и потпуно исплатива.

Трошкови по јединици енергије произведене конверзијом биомасе највише зависе од:

▪ Капиталних трошкова – они бележе велику стопу варирања у зависности од

величине, технолошке сложености и параметара дизајна. Велике инвестиције

представљају машине за конверзију биомасе, затим опрема за руковање горивом и

њено редовно одржавање.

▪ Опреме за контролу загађивања – опрема која мери ниво емисије отпадних

материја је обавезан део система производње енергије из биомасе. Посебно се мора

вршити редовна контрола и спречити аерозагађења која настају сагоревањем

комуналног отпада.

▪ Трошкова улазних залиха – представљају најважније оперативне трошкове за

биоенергетске системе. Њихова вредност варира од 40 до 80 долара по тони дрвног

отпада коришћеног у близини извора, па до 200 долара по тони, за биомасу која

захтева транспорт на веће раздаљине.

▪ Трошкова људског рада – они су знатно већи код биомасе него код фосилних

горива. Разлог томе су неуједначеност различитих врста биомасе, са једне, и

захтеви за квалитетом, са друге стране.

▪ Ефикасности конверзије – ефикасност конверзије биомасе у енергију зависи од

квалитета коришћене опреме. Савремени системи за претварање биомасе у

енергију су изузетно скупи (Ђукановић, 2014).

Показатељи трошкова система за конверзију биомасе су:

▪ Припрема горива – подразумева све трошкове припреме, руковања и

складиштења горива,

▪ Опрема за пренос – обухвата трошкове транспорта горива,

▪ Опрема за енергетску конверзију – представља трошкове бојлера,

дестилационих постројења, система когенерације, турбина и остале опреме,

▪ Грађевински трошкови - подразумевају трошкове изградње неопходних

грађевинских објеката,

▪ Контрола загађивања – ту спадају трошкови технологије за контролу

загађивања од стране система за конверзију биомасе,



101

▪ Припрема локације – обухвата улагања у уређење прилазних путева и

инсталирање електричне енергије и воде неопходних за рад постројења,

▪ Земљиште – трошкови куповине земљишта,

▪ Инсталација опреме – трошкови изградње система за конверзију,

▪ Индиректни трошкови – трошкови дизајна, консалтинга и инжењеринга,

▪ Укупна иницијална инвестиција – збир директних и индиректних

инвестиција,

▪ Период изградње,

▪ Замена опреме – годишњи трошкови замене дотрајале опреме система за

конверзију биомасе у енергију,

▪ Годишњи трошкови рада и одржавања – односи се на годишње трошкове

одржвања постројења за прераду биомасе (Radaković, 2010).

Табела 30. Потребни финансијски подстицаји за производњу енергије из ОИЕ у Војводини

ОИЕ Финансијски подстицаји у милионима

евра

Топлана на биомасу 1400 MW – топлотна

енергија

200

Биогас постројење јачине 2,5 MW

Фарма говеда 7

Фарма свиња 6,3

Енергија ветра 300 MW – електрична енергија 300

Геотермална енергија 46

Мале хидроелектране (електрична енергија) 20

Комунални отпад (когенеративно постројење 15

MW)

30

Соларна енергија – за загревање 80000

домаћинстава

104

Извор: Dodić, Popov, Dodić, ranković, Zavargo, 2009.

За изградњу топлане на биомасу снаге 1400 MW потребно је уложити 200 милиона

евра, што је заиста скупа инвестиција. Међутим, за топлане снаге 12 MW инвестиција би

износила 3,3 милиона евра, према подацима из Акционог плана за биоенергију Војводине.

Гледајући Табелу 30. оучава се да су трошкови улагања у системе који производе енергију

из биомасе енормни за наше услове. Примера ради, ветропарк јачине 300 MW коштао би

300 милиона, а соларни панели за грејање 80000 домаћинстава у покрајини коштали би

104 милиона евра. Подизање електрана и топлана веће снаге, подразумевају веће

инвестиције, али су на дугорочне стазе исплативе. Најпре, оне би производиле веће

количине енергије, а на тај начин би могле да задовоље потребе већег број људи. Ипак,

због недостатка финансијских средстава и немогућности искоришћења свих

расположивих капацитета аграрне биомасе, на простору Војводине исплативија је

изградња мањих електрана на биомасу (5, 10 или 15 MW).



102

Трошкови конверзије у топлотну енергију обухватају амортизацију, оперативне

трошкове, трошкове радника и одржавања опреме.

Графикон 20. Процена трошкова производње топлотне енергије у Војводини за 2014. годину

Извор: WBA, 2015.

Цена примарне енергије је најнижа уколико се производи из балиране сламе (13

евра/MWh), док је највиша уколико се добија из природног гаса, 37 евра/MWh. Што се

тиче цена топлотне енергије, енергија произведена из балиране сламе кошта свега 24

евра/MWh, што је безмало два пута мање од енергије из природног гаса. Топлотна

енергија која се добија сагоревањем пелета, незнатно је мања од топлотне енергије из

природног гаса.

Графикон 21. Цена изградње потенцијалних електрана на чврсту биомасу у Војводини


0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

природни гас

огревно дрво

пелети од сламе

балирана слама

Цена примарне енергије у еврима/MWh

Цена топлотне енергије у еврима/MWh

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

Т1 Т2

5MW

10MW

15MW



103

Графикон изнад, показује да је изградња електране Т1 јачине 5 MW, скупља од

изградње електрана снаге 10 и 15 MW истог типа. Инвестициони трошкови за подизање

електране јачине 5 MW, износи 3,10 евра/ MW. Цена електране јачине 10 MW била би 2,38

евра/MW, док би наисплативија била инвестиција у постројење за производњу електричне

енергије снаге 15 MW (1,83 евра/MW). Слична је ситуација и са изградњом електрана

базираних на кукурузовини. Важно је поменути да су инвестиције у такав тип електрана за

нијансу веће. Трошкови закупа земљишта на коме би се градиле потенцијалне електране

креће се у распону од 0,5 до 2 евра/m2. Цена заштитне фолије која има рок трајања три

године коштала би 2 евра по квадратном метру (Bojić, Đatkov, Brcanov, Georgijević,

Martinov).

Балирање сламе у четвртастом облику је изузетно скупо. Износи 4,3 евра по тони. За

утовар ових бала потребно је издвојити 1,2 евра/t, док транспорт кошта 5,4 евра/t. Уједно,

транспорт представља најскупљу инвестицију у ланцу снабдевања биомасом.

Складиштење четвртастих бала кошта 2,8 евра по тони. Укупна инвестиција у припрему,

утовар, транспорт и складиштење четвртастих бала износи 16,8 евра/t. Што се тиче бала у

цилиндричном или ваљкастом облику, њихово балирање кошта 4,4 евра по тони, што је

скоро идентично са четвртастим балама. Утовар ових бала је знатно скупљи, кошта 5,4

евра/t. Међутим, транспорт је доста јефтинији, чак 5 пута од транспорта четвртастих бала.

Трошкови складиштења износи 2,8 евра по тони. Инвестиција у ваљкасте бале је 15,3

евра/t (Dodić, Zekić, Rodić, Tica, Dodić, Popov, 2010).

Слика 14. Цилиндричне и четвртасте бале

Извор: Studija ubiranja, skladištenja i prerade kukuruzovine za korišćenje kao energenta i sirovine

za biogoriva na teritoriji AP Vojvodine, 2015.

Трошкови жетве брзорастуће трске у Војводини износе просечно 60 евра/t. Транспорт

ове врсте биомасе кошта 10 евра по тони, док се у складиштење мора инвестирати у

просеку 30 евра/t. Ови подаци указују на то да је инвестиција у балирање, утовар,

транспорт и складиштење жетвених остатака много исплативија од узгајања брзорастућих

трски и трава (Važić, Svirčev, Dulić, Krstić, Obreht, 2015).



104

12. ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ

Искоришћеност аграрне биомасе на простору Војводине није сразмерна енергетским

потенцијалима које поседује. У нашој северној покрајини тренутно не постоји нити једна

електрана на чврсту биомасу. Од 17 топлана у АП Војводини, само једна, у Сремској

Митровици, користи биомасу за даљинско грејање. Када је у питању гасовита биомаса, тј.

биогас, ситуација је знатно боља. Према подацима Министарства рударства и енергетике,

у Војводини постоји 1015 електрана на биогас. То су:

✓ Alltech Serbia AD, Сента;

✓ Привредно друштво Mirotin-Energo DOO 1, Врбас;

✓ Привредно друштво Mirotin-Energo DOO 2, Врбас;

✓ Global Seed DOO 1, Чуруг;

✓ Global Seed DOO 2, Чуруг;

✓ Биоелектрана ДОО, Ботош;

✓ Гаковац ДОО Стара Моравица, Стара Моравица;

✓ Biogas Energy DOO;

✓ БГС ГАМА БП, Бач;

✓ БГС БЕТА БП, Бач.

Фирма Global Seed DOO је на локацији органске фарме у Чуругу уложила у биогас

постројење инсталиране јачине 635 kW. Циљ изградње ове врсте постројења био је да се

на адекватан начин збрине стајњак око 2600 грла говеда, као и да се уместо минералних

хранива обезбеди органска храна врхунског квалитета у количини преко 5000 t, у облику

остатка ферментације. На површини око 2000 ha остварује се биљна производња на основу

које се производи храна која служи за исхрану крава музара, које дају органско млеко.

Биогас постројење са радом је почело у јесен 2012. године. Као основни супстрат за

производњу биогаса користи се 18000 t течног и 9000 t чвсртог стајњака. Произведена

електрична енергија у постројењу испоручује се у јавну електричну мрежу, док се

топлотна енергија користи за грејање просторија и воде за пиће крава (Studija potencijala i

mapiranja biomase za proizvodnju i korišćenje biogasa u Vojvodini, 2013).

Фирма Mirotin-Energo DOO инвестирала је у пољопривредно биогас постројење

јачине 1 MW, на простору фарме „Сава Ковачевић” која располаже са 5000 ha обрадиве

површине. Поменута фирма је део компаније Mirotin Group која се бави делатностима у

области ОИЕ. Као супстрат за производњу биогаса користи се стајњак са фарме који

продукује 2000 музних крава. На фарми се годишње произведе 27000 t стајњака. Поред

стајњака, као супстанца за производњу биогаса користи се и силажа кукуруза (10000

t/год.) (Studija potencijala i mapiranja biomase za proizvodnju i korišćenje biogasa u Vojvodini,

2013).

15 Извор: http://www.mre.gov.rs/doc/registar29.03.17.html#null

http://www.mre.gov.rs/doc/registar29.03.17.html#null



105

Alltech Serbia AD је компанија са седиштем у Сенти. Она се бави пречишћавањем

отпадних вода које настају након коришћења меласе (густа течност, тј. сируп који се

користи за производњу квасца и шпиритуса, али и као сточна храна). Пречишћавањем

отпадних вода које садрже органску материју, применом анаеробног третмана производи

се биогас. Инсталирани електрични капацитети имају снагу 1738 kW, док топлотни

поседују јачину од 1820 kW (Studija potencijala i mapiranja biomase za proizvodnju i

korišćenje biogasa u Vojvodini, 2013).

Victoria Group је компанија која је орјентисана на коришћење ОИЕ, па самим тим и

аграрне биомасе као извора енергије. У две фирме ове корпорације, једна у Бечеју

(Сојапротеин АД) и друга у уљари у Шиду (Victoriaoil AD) користе котао на биомасу за

производњу топлотне енергије за властите потребе. Поред тога, ова компанија има и

постројење за пелетирање жетвених остатака у Зрењанину (фирма Victoria Starch). За рад

овог постројење неопходно је обезбедити око 40000 тона сламе на годишњем нивоу.

Потребна количина сламе прикупља се на територији општина Бечеј, Нови Бечеј,

Србобран и Врбас. Власницима парцела са којих се сакупља слама, Victoria Group плаћа

између 10 и 15 евра по хектару (Studija prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta

agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodine, 2016).

Miva Eko pelet DOO је фирма из Инђије која производи пелете пшеничне сламе, као и

мању количину пелета хране за кућне љубимце. Ова фирма годишње откупи 10000 тона

сламе, а производња пелета износи 90% од наведене количине, јер је део сировине

неупотребљив за прављење пелета од сламе (високовлажна и разграђена слама). Сировину

за производњу обезбеђују у договору са индивидуалним пољопривредним домаћинствима

која најчешће сама сламу балирају и транспортују (Studija prostornog razmeštaja namenskih

javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodine, 2016).

Последњих година отворено је неколико погона за производњу пелета од остатака из

дрвнопрерађивачке делатности у: Чуругу, Новом Саду, Бачкој Паланци, Младенову

(општина Бачка Паланка), Руском Крстуру, Сомбору, Тителу и Врбасу (Uspostavljanje

berze biomase u AP Vojvodini, 2012).

.



106

13. СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ КОРИШЋЕЊА ЕНЕРГИЈЕ

БИОМАСЕ НА ПРОСТОРУ АП ВОЈВОДИНЕ

o Сагледати и мапирати потенцијале биомасе за енергетско коришћење на садашњем

нивоу и дати процене за будући период;

o Дати реалну процену потенцијала кукурузовине као извора енергије, јер

представља највећи потенцијал аграрне биомасе у АП Војводини;

o Дати преглед могућности убирања и складиштења кукурузовине;

o Сачинити преглед тренутног коришћења биомасе на подручју АП Војводине;

o Дати предлог потенцијалног решења складиштења биомасе са циљем њене

мобилизације, постизања што бољих економских ефеката и што повољнијег

решења са становишта заштите животне средине;

o Дати предлог потенцијалних електрана на биомасу;

o Ускладити наше техничке стандарде о биомаси и отпаду са стандардима ЕУ;

o Повећати производњу електричне и топлотне енергије из биомасе;

o Интензивирати пошумљавање деградираних површина енергетским плантажама;

o Стварање погодног амбијента за примену и инвестирање у енергију биомасе;

o Побољшање квалитета животне средине већим коришћењем биомасе;

o Поштовање принципа одрживости приликом коришћења енергије биомасе;

o Доношење финансијских механизама за подстицај коришћења биомасе (пореске и

царинске олакшице, субвенције);

o Јачање свести грађана о значају коришћења биомасе.



107

14. АНКЕТА О ОБНОВЉИВИМ ИЗВОРИМА ЕНЕРГИЈЕ

Истраживање које је спроведено за потребе израде мастер рада требало би да укаже на

значај резултата анкетирања и да нам да што објективнију слику о општој

информисаности грађана када је у питању коришћење ОИЕ. У анкети спроведеној у

временском интервалу од 14.09.2018. до 20.09.2018. године анкетирано је 300 особа

различитих старосних група. Највише испитаника, њих 100 (33,3%) било је са територије

Града Панчева и његових суседних општина Опово, 69 (23%) и Ковачица, 63 (21%). Број

анкетираних из београдских градских и приградских општина Чукарица, Врачар, Нови

Београд, Гроцка, Обреновац и Раковица било је 54 или 18%. Такође, треба поменути да су

испитаници били и грађани следећих градова и општина: Пожаревац, Пирот, Краљево,

Ваљево, Бајина Башта, Нова Варош и Велико Градиште.

Анкета је урађена помоћу Google алата за прављење упитника и анкета различитог

формата који омогућава попуњавање истих путем интернета. Ова анкета је била анонимна

и састојала се од 14 питања, од којих су прва три била општег карактера тј. односила се на

основне информације испитаника. Преосталих 11 питања била су везана за тематику

мастер рада. Сва питања била су затвореног карактера, што значи да су испитаницима

били понуђени одговори које су бирали заокруживањем.

Анкетирани грађани били су подељени у четири старосне групе:

1) До 15 година – 0%

2) Од 15 до 30 година – 66%

3) Од 30 до 60 година – 33%

4) Преко 60 година – 1%

Питање бр. 1: Оценама од 1 до 5 процените Ваш ниво знања о следећим врстама

обновљивих извора енергије:

0

50

100

150

200

1 2 3 4 5 Не могу да проценим



108

Резултат: Овим питањем аутор мастер рада хтео је да провери ниво знања грађана о

значају коришћења ОИЕ у еколошком и енергетском смислу. Највећи број анкетираних,

њих 195 или 65% оценило је свој ниво знања о биомаси јединицом. Своје знање о биомаси

двојком је оценило 36, а тројком 24 особа. Процентуално, идентичан број људи (6%) дало

је себи четворку и петицу када је познавање биомасе у питању. Гледајући добијене

резултате, може се закључити да су после биомасе, грађани проценили да имају најмање

знања о геотермалној енергији. Такође, треба истаћи да је 77 особа (25,6%) свој ниво

знања о енергији ветра оценило тројком. Идентичан број испитаника је том оценом

проценио своја сазнања о хидроенергији. То говори да постоје одређене разлике у знању

анкетираних о ОИЕ. Из постављног питања, може се закључити да грађани нешто више

познају значај енергије ветра и хидроенергије, у односу на остале ОИЕ. Исто тако,

најмање су упознати са биомасом, као обновљивом енергијом.

Питање бр. 2: Који од наведених извора за производњу енергије не спада у биомасу?

Резултат: Циљ питања број 2. је да покаже колико грађани разликују фосилна горива

од биомасе, као једног од ОИЕ. Понуђени одговори су ово питање, можда учинили

лакшим, јер је очигледно да је нафта уљез у овом питању. Већина анкетираних, њих 77%

тачно је одговорило на ово питање, што свакако може да радује. Животињски измет као

одговор одабрало је 45 или 15% испитаних, док је њих 3 или 1%, дало такође, нетачан

одговор заокруживши сламу као понуђен одговор. Не знам као одговор означило је 7%

грађана.

1% 0%

77%

15%7%

Слама

Дрво

Нафта

Животињски измет

Не знам



109

Питање бр. 3: Оцените, по Вашем мишљењу, колико је за подизање еколошке свести

грађана важна већа заступљеност информација у медијима о значају коришћења

обновљивих извора енергије ?

Резултат: Одговори на ово питање показују да су грађани поприлично уједињени по

ставу значаја медија о промоцији ОИЕ. Оценом пет, 150 или 50% анкетираних, оценило је

важност заступљености информација о значају коришћења ОИЕ у медијима. Четворку је

дало 96 (32%), а тројку 45 или 15% испитаних. Да медијски систем у Србији нема велики

утицај на подизање еколошке свести грађана, сматра 3% анкетираних, јер су дали оцену

један, два и три.

Питање бр. 4: Оцените заступљеност информација о значају коришћења обновљивих

извора енергије у наведеним медијима:

1%

1%

15%

32%

50%

1%

1

2

3

4

5

Не могу да проценим

0

50

100

150

200

250

Новине ТВ Интернет Радио

1

2

3

4

5




110

Резултат: Ово питање наставља се на претходно, јер се, такође, односи на значај

промоције ОИЕ у медијима. Највећи број испитаника сматра да је степен заступљености

информација о значају коришћења ОИЕ у новинама, телевизији, интернету и радију,

изузетно низак, те су стога заокружили оцену један. Да је радио, медиј у коме је

присутност емисија и знања о значају коришћења ОИЕ најмања, сматра 228 или 76%.

Писаном медију, тј. новинама, најнижу оцену дало је 149 или 49,7% испитаних. Нешто

боље оцењен је телевизијски медиј, а док грађани сматрају да је највећи извор

информација о ОИЕ интернет. Чак 6,3% испитаника је петицом оценило интернет као

медијски сервис који највише промовише ОИЕ, док је њих 5,6% дало четворку. Међутим,

99 испитаника, скоро 50% сматра да на интернету нема довољно информација о значају

коришћења ОИЕ.

Питање бр. 5: Ко би, по Вашем мишљењу, требало да има највећу улогу у промоцији

обновљивих извора енергије (могуће је заокружити више понуђених одговора)?

Резултат: На ово питање испитаници су могли дати више понуђених одговора. Циљ

питања био је да анкетирана лица оцене степен улоге државе, медија, грађана, приватног и

невладиног сектора, као и локалних самоуправа у промоцији ОИЕ. Чак 98% особа сматра

да би државне институције требало да имају највећу улогу у промоцији ОИЕ. На другом

месту, анкетирани су својим одговорима поставили медије (71%). Грађани су мишљења да

значајну улогу у унапређењу ОИЕ има локална самоуправа. То сматра 60% лица.

Анкетирани су на четвртом месту по важности рангирали грађане. Исто тако, сматрају да

невладин и приватни сектор треба да имају најмању улогу у рекламирању ОИЕ.

0 20 40 60 80 100

Држава

Грађани

Медији

Невладин сектор

Приватни сектор

Локалне самоуправе



111

Питање бр. 6: Како бисте оценили ангажовање Ваше локалне самоуправе по питању

едукације грађана о значају коришћења обновљивих извора енергије?

Резултат: По овом питању грађани су били потпуно јасни и јединствени у

одговорима. Чак 222 или 74% лица мишљења је да је ангажовање матичне локалне

самоуправе у едукацији грађана о значају коришћења ОИЕ лоше, док 66 или 22% сматра

да је партиципација локалних самоуправа у едукацији грађана о ОИЕ на

незадовољавајућем нивоу. Тако долазимо до податка да 96% анкетираних особа види

учешће локалне самоуправе у промоцији ОИЕ као бескорисно или безначајно. Ниједан

иситаник није дао позитивну оцену.

Питање бр. 7: Према Вашем мишљењу колики је степен угрожености животне

средине приликом производње електричне и топлотне енергије из следећих извора:

0% 3%

22%

74%

1%

Oдлично

Задовољавајуће

Незадовољавајуће

Лоше

Немам став

0

50

100

150

200

250

300

Низак

Осредњи

Висок

Изразито висок




112

Резултат: Резултати овог питања показују да су грађани мање-више јединствени по

ставу да ОИЕ немају штетне ефекте на животну средину при производњи енергије.

Међутим, одговори се разликују у зависности од врсте ОИЕ. Висок проценат грађана (85%

или 255 особа) сматра да је степен угрожености човекове околине приликом производње

електричне и топлотне енергије из Сунчеве или енергије ветра, низак. Да коришћење

геотермалне енергије у енергетске сврхе позитивно утиче на животну средину, каже 176

лица (58,7%). Идентичан број грађана (159 или 53%) оценио је да је степен утицаја

биомасе и хидроенергије приликом производње енергије, низак. Када су у питању

фосилна горива (нафта, угаљ и гас), највише испитаника (65%) је одговорило да је

њиховим сагоревањем угроженост животне средине велика. За нуклеарну енергију, више

од 50% грађана сматра да је најнеповољнија по природну околину.

Питање бр. 8: Да ли подржавате изградњу ветропарка, соларних панела, електрана

на биомасу или друге системе за коришћење обновљивих извора енергије у Вашем крају?

Резултат: Одговори на ово питање могу да радују, јер грађани препознају значај

коришћења ОИЕ. Да анкетирани подржавају изградњу ветропарка, соларних панела,

електрана на биомасу и других система за коришћење ОИЕ говори податак да је потврдно

одговорило 270 особа (90%). Негативан одговор дало је, свега 12 лица, што је 4% од

укупног броја анкетираних. Без мишљења о поменутој теми је било 18 испитаних или 6%.

90%

4%

6%

Да

Не

Немам мишљење



113

Питање бр. 9: Сматрате ли примену обновљиве енергије корисном за ублажавање

еколошких проблема у Вашем окружењу?

Резултат: Одговори грађана на ово питање не одступају много од одговора на питање

број 9. Примену обновљиве енергије корисном за ублажавање еколошких проблема у свом

окружењу види 267 испитаних лица или 89%. Оно што је добро јесте да само 5%

анкетираних сматра да употреба обновљиве енергије има штетна дејства по животну

средину, док 6% њих не може да оцени еколошки значај ОИЕ.

Питање бр. 10: Највећи потенцијал обновљивих извора енергије у Србији

представља?

89%

5%6%

Да

Не

Не знам

7%12%

18%

21%

10%

32%Сунчева енергија

Хидроенергија

Енергија ветра

Биомаса


Не знам



114

Резултат: Тачан одговор на ово питање дало је 63 особа или 21%. У питању је

енергија из биомасе. Она има највећи потенцијал у Србији, али нажалост недовољно

искоришћен. Највише испитаних, њих 96 проценило је да не зна одговор на постављено

питање. Да енергија ветра поседује највеће капацитета за проиводњу енергије код нас

сматра 54 особа или 18. Нешто мањи проценат анкетираних (12%) одговорило је

хидроенергија, а 10% геотермална енергија. Грађани су мишљења да Сунчева енергија има

најмање потенцијала у односу на остале ОИЕ у нашој земљи.

Питање бр. 11: Шта мислите, који се од понуђених извора обновљиве енергије

највише користи у Србији?

Резултат: Тачан одговор на ово питање је хидроенергија. Занимљиво, 147 испитаних

(49%) лица дало је тачан одговор. Њих, 81 или 27% проценило је да не зна одговр на

постављено питање. Да се енергија ветра користи више од осталих ОИЕ у Србији сматра

11%, док је 9% анкетираних одговорило да је то Сунчева енергија. По два одсто

испитаних особа верује да су то биомаса или геотермална енергија.

Општи закључак: Анкета је показала да грађани не поседују адекватно знање о

значају коришћења ОИЕ. Исто тако, грађани су оценили да од свих ОИЕ најмање познају

значај и карактеристике биомасе, иако овај енергент има највећи енергетски потенцијал у

Србији. Такође, анкета је предочила да већина грађана сматра да у медијима нису у

довољној мери присутне информација о значају коришћења ОИЕ. Очекивано, испитаници

су мишљења да држава, а потом медији и грађани треба да имају највећу улогу у

промоцији ОИЕ. Преко 90% особа учествовалих у анкети оценило је да локалне

самоуправе недовољно воде рачуна о подизању еколошке свести грађана. Оно што је

добро, јесте да већина грађана препознаје еколошке вредности ОИЕ и сматра их бољим од

9%

49%11%

2%

2%

27%Сунчева енергија

Хидроенергија

Енергија ветра

Биомаса


Не знам



115

фосилних горива, што се може утврдити анализом одговора на питање број 7. Генерално,

испитаници су сагласни да се употребом ОИЕ ублажавају постојећи еколошки проблеми.

Штавише, 90% особа у спроведеној анкети подржава изградњу неког од система за

коришћење ОИЕ.



116

ЗАКЉУЧАК

Према урађеној анализи у мастер раду, око 6 милиона тона на годишњем нивоу

износи потенцијална биомаса из ратарства, а то је 60% од укупне количине аграрне

биомасе у Војводини. После ратарства, највећу продукцију биомасе даје стајњак из

сточарске делатности, око 3,5 милиона t/год. С обзиром да је удео обрадивог земљишта

под воћњацима и виноградима занемарљив, јасно је да се из ових пољопривредних

делатности добијају мале количине биомасе по години. Регион Војводине је слабо

пошумљен. Свега 7% територије покрајине је под шумама. Због тога је и продукција

шумске биомасе мала, али је већа у односу на воћарство и виноградарство. Тренутно је

коришћење биомасе у енергетске сврхе на тлу Војводине спорадично, засновано на

појединачним иницијативама и без конкретних планских активности. Такође, не постоји

системска подршка за интензивирање коришћења биомасе у производњи енергије. Стога

је, улога планера у планирању коришћења земљишта за потребе производње енергије из

биомасе немерљива. Они морају да сачине модел одрживости пољопровредне биомасе као

енергента, који би био сагледан кроз призму еколошке, економске и социјалне

одрживости.

Коришћење биомасе у енергетске сврхе треба да се успостави одрживим и реалним

потенцијалима за те намене без угрожавања производње у ратарству и сточарству. То

значи утврђивање искористивих билансних количина, и то на нивоу територија локалних

самоуправа у АП Војводини, као и за целу покрајину. То је важно, из простог разлога, што

продукција биомасе, није увек иста. Она зависи од приноса у пољопривреди и начина

конзервацијске обраде земљишта. Што се тиче биомасе добијене из ратарске производње,

треба водити рачуна о степену њеног искоришћења. То значи да се не може сва

расположива биомаса искористити у енергетске сврхе, већ се део жетвених остатака мора

искористити као храна и простирка за стоку, или за очување квалитета ораничних

површина. Треба нагласити да најплодније земљиште за узгој ратарских култура не може

бити угрожено, приликом сакупљања и балирања аграрне биомасе на њему. Чак, штавише,

од квалитета земљишта и приноса ратарских биљних врста, зависи и продукција биомасе.

На његов квалитет, у негативном смислу, једино може утицати спаљивање аграрне

биомасе. Из тих разлога, није потребно вршити пренамену пољопривредног земљишта.

Разнолики дрвни отпад из дрвопрерађивачке индустрије је расположив у целости као и

грањевина и друга биљна маса настала одржавањем хигијене шума. Слично је и са

орезинама из воћарства и виноградарства. Због слабе пошумљености, у многим крајевима

покрајине постоји проблем са ерозијом тла под утицајем ветрова. Засадом брзорастућих

топола и врба, овај проблем би био у великој мери решен, а уједно би се добила и значајна

количина дрвне биомасе. Међутим, ове врсте засада требало би гајити на деградираном и

неплодном земљишту, које заузима 10,42% територије северне покрајине. Најквалитетније

пољопровредно земљиште, треба пре свега, користити за производњу хране, а тек онда за

потребе енергије. Потреба системског рада на коришћењу биомасе у енергетске сврхе је



117

нужна основа за рационално и правилно искоришћење овог потенцијала. Системски рад

на овој проблематици треба да омогући подстрек за коришћење, висок ниво

информисаности, подизање нивоа знања из ове области, подршку, сигурност и

гарантовану дугорочност активности. То треба да буде препознато у јасно одређеној улози

свих субјеката у овом послу, почев од места где сирова биомаса настаје, преко целине

производног ланца до крајњих корисника финалне енергије, али и кроз недвосмислену и

активну улогу свих политичких структура од локалне самоуправе до државних органа.

АП Војводина има огромне потенцијале за коришћење овог обновљивог извора

енергија, али на њеном простору не постоји адекватна инфраструктурна опремљеност и

развијена технологија која ће на одговарајући начин третирати биомасу. Њено

складиштење представља веома важан корак у ланцу снабдевања одређених постројења

која раде на биомасу.

Због велике продукције биомасе, Војводини је потребно неколико складишта биомасе.

Секретаријат за енергетику и минералне сировине АП Војводине 2014. године покренуо је

пројекат изградње наменских јавних складишта за аграрну биомасу. Такође, у сарадњи са

Техничким факултетом у Новом Саду урадили су Студију која се бави овом

проблематиком, и која је уједно, и била предмет овог рада. У њој су дали предлог шест

макролокација погодних за складиштење биомасе, али до сада је почела изградња само

једног складишта, у Апатину. Аутор је након прецизне анализе утврдио да су погодне

локације за складиштење аграрне биомасе територије следећих градова: Сомбор,

Зрењанин и Панчево, док су условно погодне локације на подручју општина Апатин и

Бачка Паланка. Исто тако, АХП методом у условно погодне макролокације сврстане су

територије градова Суботице, Кикинде и Сремске Митровице. Аутор сматра да ће овим

предлогом бити успостављена одговарајућа просторна дисперзија складиштења аграрне

биомасе на нивоу области у Војводини. Овим предлогом свака од седам области у

покрајини биће покривена бар једним складиштем. У Јужном Банату ће то бити Град

Панчево, у Средњебанатској области Град Зрењанин и у северном делу Баната Град

Кикинда. Што се тиче Западнобачке области, она ће имати два складишта, на простору

Града Сомбора и општине Апатин. У јужном делу Бачке, могућа макролокација била би

смештена у општини Бачка Паланка. Потeнцијална макролокација за складиштење

биомасе у Северној Бачкој било би подручје Града Суботице, док би то у Сремској

области била територија Града Сремске Митровице.

Предлог аутора, је да би Војводина као покрајина требало да се орјентише на развој

тржишта биомасе, што би јој омогућило неометан извоз овог енергента. Иако Војводина

има велике количине аграрне биомасе, она није у могућноси да их у потпуности

искористи. Разлози за то су једноствавни. Поред бројних предности, биомаса има и своје

недостатке. Један од њих је и висок степен инвестиција у постројења за производњу



118

енергије из биомасе. С обзиром, да је Србија, па самим тим и Војводина, сиромашна

земља, поставља се питање да ли је држава у овом тренутку финансијски спремна улагати

у таква постројења. Због немогућности конверзије биомасе у енергију, АП Војводини на

годишњем пропадну велике количине овог обновљивог извора енергије. Зато аутор сматра

да би наша северна покрајина требало да се орјентише на извоз биомасе, али да не треба

искључити производњу енергије из биомасе у наредном периоду, тј. кад се стекну

финансијски услови за изградњу електране на биомасу. Многе земље у Европи, посебно

скандинавске, користе огромне количине биомасе за производњу енергије, али не из

сопствених извора, већ из увоза. Већ је наглашено у раду да Војводина има транспортне

капацитете за превоз биомасе. За сада би требало подстицати индивидуална

пољопривредна газдинства да користе биомасу за производњу топлотне енергије,

користећи мања ложишта или котлове за централно грејање. Да прикупљена биомаса не

би пропадала на њивама, неопходно је инвестирати у њено складиштење. То би и у

социјалном смислу имало значаја, јер би у тим складиштима било запослено на десетине

или стотине људи. Такође, приоритет покрајине у овом тренутку је производња енергије

добијена радом ветра, тако да је енергија биомасе запала у други план.



119

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ

Уџбеници, монографије и научни радови

• Bojić, S. (2013). Location Problems in Supply Chains and their influence on the logistic costs.

Novi Sad: Faculty of Technical Sciences

• Bojić, S., Đatkov, Đ., Brcanov, D., Georgijević, M. Martinov, M. (2012). Location allocation of

solid biomass power plants: Case study of Vojvodina. Novi Sad: Faculty of Technical Sciences

• Bojić, S., Martinov, M., Brčanov, D., Đatkov, Đ., Georgijević, M. (2017). Location problem of

lignocellulosic bioethanol plant - Case study of Serbia. Novi Sad: Faculty of Technical Sciences

• Važić T., Svirčev Z., Dulić T., Krstić K., Obreht I. (2015). Potential for energy production from

reed biomass in the Vojvodina region (north Serbia). Novi Sad: Faculty of Technical Science

• Gvozdenac, D., Nakomčić-Smaragdakis, B., Gvozdenac-Urošević, B. (2011). Obnovljivi izvori

energije. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu – Fakultet tehničkih nauka.

• Despodov, Z., Mitić, S., Peltečki, D. (2011). Primena AHP metode za izbor transportnog sistema

pri projektovanju rudnika. Beograd: Rudarsko – geološki fakultet

• Dodić, S., Zekić, V., Rodić, V., Tica, N., Dodić, J., Popov, S. (2010). Situation and perspectives

of waste biomass application as energy source in Serbia. Novi Sad: Faculty of Technical Science

• Dodić, S., Zekić, V., Rodić, V., Tica, N., Dodić, J., Popov, S. (2010). The economic effects of

energetic exploitation of straw in Vojvodina. Novi Sad: Faculty of Technical Science

• Dodić, S., Popov, S., Dodić, J., Ranković, J., Zavargo, Z. (2009). Biomass energy in Vojvodina.

Novi Sad: Faculty of Technical Science

• Ђукановић, С. (2014). Еколошка енергетика. Београд: АГМ књига

• Živković M., Urošević M., Pajić M., Koprivica R. (2012). Energetski potencijal produkata

rezidbe voćarskih i vinogradarskih zasada Srbije. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet - Institut za

poljoprivrednu tehniku

• Jandrić Z., Srđević, B. (2000). Analitički hijerarhijski proces kao podrška donošenju odluka u

vodoprivredi. Novi Sad: Institut za vodoprivredu i Poljoprovredni fakultet u Novom Sadu

• Јанковић, Е., Павићевић, В. (2012). Анализа локалних еколошких акционих планова,

локалних и регионалних планова управљања отпадом у пет региона Србије. Београд:



120

Зелена иницијатива у сарадњи са Агенцијом САД за међународни развој (USAID) и

Институтом за одрживе заједнице (Institute for Sustainable Communities)

• Jovanović, B., Parović, M. (2009). Stanje i razvoj biomase u Srbiji. Beograd: Jefferson Institute

• Кордик, Р. (2012). Примена метода вишекритеријумске (вишециљне) анализе у процесу

планирања, програмирања, буџетирања и извршења у Војсци Србије – Аналитичко

хијерархијски процес. Београд: Генералштаб Војске Србије, Одсек за ППБИ

• Nakomčić-Smaragdakis B., Čepić Z., Dragutinović N. (2015). Energetski potencijal i značaj

korišćenja poljoprivredne biomase u AP Vojvodini. Novi Sad: Međunarodna naučna konferencija

• Ока, С., Јовановић, Љ. (1997). Биомаса, обновљиви извор енергије. Београд: Југословенско

друштво термичара и Институт за нуклеарне науке “Винча”

• Počuča, N. (2015). Biomasa – ekološki efekti primene. Beograd: AGM knjiga

• Radaković, M. (2010). Obnovljivi izvori energije i njihova ekonomska ocena. Beograd: AGM

knjiga

• Rakić, A., Milovanović, M. (2011). Problem nedovoljnog iskorišćavanja biomase u poljoprivredi

i prikaz metodologije rada dobijanjem poljoprivredne biomase u Republici Srbiji. Bihać: Prva

ONLINE Međunarodna konferencija o šumskim i poljoprivrednim požarima kao jednom od

bitnih uzročnika klimatskih promena

• Rukavina, J. (2015). Iskorištavanje biomase od miskantusa za proizvodnju energije. Osijek:

Poljoprivredni fakultet u Osijeku, diplomski rad

• Saaty, T.L. (1980). The Analytic Hierarchy Process. New York: McGraw-Hil

• Секулић, П, Курјачки, И., Васин, Ј., Шеремешић, С. (2007). Плодност пољопривредних

површина на приватном сектору у Војводини. Београд: Институт за економику

пољопривреде

• Simonović, V., Stekić, I. Potencijali termoenergetskih sistema sa biomasom kao gorivom u Srbiji.

Beograd: Mašinski fakultet

• Смиљанић, С., Ђурђић, С. (2006). Примена ГИС-а у вредновању природних потенцијала

општине Ражањ за потребе пољопривреде. Београд: Гласник Српског географског

друштва

• Stajić, B. (2016). Izveštaj: Energetski zasadi brzorastućih vrsta drveća u Srbiji – produkcija

biomase, legislativa, tržište i uticaji na životnu sredinu, potencijali i ograničenja. Beograd:

Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Global

Enviroment Facility, UNDP



121

Законска регулатива

• Закон о енергетици („Службени гласник РС број 145/2014“)

• Закон о ефикасном коришћењу енергије („Службени гласник РС“, број 25/2013)

• Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС“, број 135/2004, 36/2009 – др.

закон, 72/2009 – др. закон, и 43/2011 – одлука УС)

• Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, број 72/2009, 81/2009 - испр.,

64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС,

98/2013 - одлука УС, 132/2014 и 145/2014)

• Закон о пољоприведном земљишту („Службени гласник РС”, број 62/2006 и 41/2009)

• Закон о шумама („Службени гласник РС”, број 30/2010, 93/2012 и 89/2015)

• Закон о заштити ваздуха („Службени гласник РС”, број 36/2009)

Планска документа, стратегије, студије и секторски програми

• Агеницја за заштиту животне средине. (2009). Извештај о стању земљишта у Ребуплици

Србији. Београд: Министраство животне средине и просторног планирања

• Акциони план за биомасу 2010-2020 (Влада Републике Србије)

• ЈП Завод за урбанизам Војводине (2008). Студија развоја мреже центара интегралног

транспорта у АП Војводини. Нови Сад: Покрајински секретаријат за архитектуру,

урбанизам и градитељство

• Могућности комбиноване производње електричне и топлотне енергије из биомасе у АП

Војводини. (2008). Нови Сад: АП Војводина – Покрајински секретаријат за енергетику и

минералне сировине, Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду

• Национални акциони план за коришћење обновљивих извора енергије („Службени гласник

РС“, број 53/2013)

• Национална стратегија одрживог развоја („Службени гласник РС”, број 55/05, 71/05 -

исправка и 101/07)

• Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине. (2010). Енергетски биланс

АП Војводине. Нови Сад: Аутономна покрајина Војводине

http://mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/efikasnost/A_01_Zakon_o_efikasnom_koriscenju_energije.pdf





122

• Potencijali za proizvodnju šumske biomase za potrebe grada Vrbasa. (2013). Beograd: Projekat

“Dekarbonizacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji”, podržan od strane Ambasade Finske u

Beogradu

• Program za ocenu ekonomskih pokazatelja za energetsku primenu biomase. (2011). Novi Sad: AP

Vojvodina – Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Fakultet tehničkih nauka

Univerziteta u Novom Sadu

• Просторни план Републике Србије 2010-2019 („Службени гласник РС”, број 29/10)

• Razvoj tržišta biomase u Vojvodini. (2010). Novi Sad: Pokrajinski centar za energetsku

efikasnost, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu

• Регионални просторни план АП Војводине до 2020. („Службени гласник РС”, број 72/2009,

81/2009)

• Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030.

године. (2015). Београд: Народна скупштина Републике Србије

• Студија локалних просторних, инфраструктурних, ресурсних и логистичких предуслова за

производњу електричне и/или топлотне енергије из биомасе у Сремском округу. (2015).

Београд: Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије

• Studija mogućnosti korišćenja komunalnog otpada u energetske svrhe na teritoriji Autonomne

pokrajine Vojvodine i Republike Srbije. (2008). Novi Sad: Pokrajinski sekretarijat za energetiku i

mineralne sirovine, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu

• Studija potencijala i mapiranja biomase za proizvodnju i korišćenje biogasa u Vojvodini. (2013).

Subotica: Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, IPA prekogranični projekat

Mađarska-Srbija

• Studija prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP

Vojvodine. (2016). Novi Sad: AP Vojvodina – Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne

sirovine, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sad

• Studija ubiranja, skladištenja i prerade kukuruzovine za korišćenje kao energenta i sirovine za

biogoriva na teritoriji AP Vojvodine. (2016). Novi Sad: AP Vojvodina – Pokrajinski sekretarijat

za energetiku i mineralne sirovine, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu

• Uspostavljanje berze biomase u AP Vojvodini. (2012). Novi Sad: Pokrajinski centar za

energetsku efikasnost, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu

• World Bioenergy Association (WBA). (2015). Bioenergy action plan Vojvodina. Stockholm:

WBA



123

Књиге пописа

• Општине и региони у Републици Србији. (2012). Београд: Републички завод за статистику

• Попис пољопривреде - Пољопривреда у Републици Србији, Књига 1. (2012). Београд:

Републички завод за статистику

• Статистички годишњак Републике Србије. (2015). Београд: Републички завод за

статистику

• Шумарство у Републици Србији (2018). Београд: Републички завод за статистику

Интернет странице

• https://balkangreenenergynews.com/rs/prelaskom-na-biomasu-toplana-valjevo-bi-ustedela-14-

miliona-evra/, коришћено 17.09.2018.

• http://www.termoplin.rs/slike/Galery/Gasifikator/, коришћено 17.09.2018.

• https://aplikasiphpku.wordpress.com/2018/03/02/spk-ahp-analytic-hierarchy-process/,

коришћено 19.09.2018.

• https://www.srcplus.eu/images/WP3/National_training_materials/Croatia/4_Fragner.pdf, Salix

viminalis енергетска врба, коришћено 18.09.2018.

• https://repozitorij.sumfak.unizg.hr/islandora/object/sumfak%3A1204/datastream/FILE0/view,

Подизање енергетских насада за производњу биомасе, коришћено 17.09.2018.

• http://paulowniatrees.eu/products/requirements-for-growing-paulownia/, коришћено

17.09.2018.

• http://www.dgt.uns.ac.rs/download/geosrbije_materijal.pdf, Географија Србије, коришћено

18.09.2018.

• http://polj.uns.ac.rs/~meteorologija/Staro/meteorologija/.../KLIMA%20VOJVODINE.doc,

коиршћено 16.09.2018.

• http://www.mre.gov.rs/doc/registar29.03.17.html#null, Регистар повлашћених произвођача

електричне енергије, коришћено 17.09.2018.



http://www.termoplin.rs/slike/Galery/Gasifikator/

https://aplikasiphpku.wordpress.com/2018/03/02/spk-ahp-analytic-hierarchy-process/

https://www.srcplus.eu/images/WP3/National_training_materials/Croatia/4_Fragner.pdf

https://repozitorij.sumfak.unizg.hr/islandora/object/sumfak%3A1204/datastream/FILE0/view

http://paulowniatrees.eu/products/requirements-for-growing-paulownia/

http://www.dgt.uns.ac.rs/download/geosrbije_materijal.pdf

http://www.mre.gov.rs/doc/registar29.03.17.html#null

Documents

Универзитет у Београду Географски факултетiaus.ac.rs/upload/download/Nagrade koje dodeljuje IAUS/2019/master... · Земљиште је ресурс